1.

Odredite pojam medijskog prava

Medijsko pravo je pravna grana kojom se oznacava odredjeni sistem pravnih I etickih normi kojima se regulisu mediji I drustveni odnosi u vezi sa
upotrebom medija. Medijsko pravo je pravo koje se odnosi na medije. Neposredan predmet medijskog prava su mediji, ali posredno dejstvo
pravnih normi ove grane prava je sire, jer regulisu siroku sferu drustvenih odnosa koji nastaju povodom medija.
2. Koje slobode ulaze u okvire slobode javnog informisanja?
Slobodu javnog informisanja cine: a) sloboda prikupljanja, objavljivanja I primanja informacija, b) sloboda formiranja I izrazavanja ideja I
misljenja, c) sloboda stampanja I distribucije medijskih sadrzaja I sloboda proizvodnje, d) sloboda sirenja ideja I informacija preko interneta kao I
sloboda izdavanja I obavljanja delatnosti medija.
3. K-ke tradicionalnog medijskog prava
Tradicionalno medijsko pravo karakterise neskriveni uticaj drzave na medije. Drzava donosi zakone kojima uspostavlja strogu zakonsku regulativu,
kojima se uvodi cenzura medija, prinudna ispravka po nalogu drzavnih organa, odgovor I ispravka, impresum, odgovorni urednik, drzavna dozvola
za osnivanje I rada medija, obavezno polaganje kaucije drzavi za objavljivanje novena, itd.
4. Kada se prvi put sloboda tampe propisuje kao pravno naelo?
Sloboda stampe se prvi put propisuje kao pravno nacelo donosenjem Ustava I Deklaracije o pravim 1776. God. (Virdzinija).
5. Obeleja druge faze savremenog medijskog prava
Druga faza razvoja savremenog medijskog prava obelezavaju propisi koji su utemeljeni na shvatanju da su mediji nezamenljiv factor slobodnog
demokratskog poretka. Javni zadatak medija je da svojom informativnom delatnoscu uticu na stvaranje I obazovanje javnog mnjena u cilju
kontrole javne vlasti.
6. Navedite vaee zakonske izvore medijskog prava u RS
Zakon o javnom informisanju I medijima, Zakon o radiodifuziji, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o
slobodnom pristupu informacija od javnog znacaja, Zakon o oglasavanju.
7. Koji su najvaniji meunarodni dokumenti kao izvori medijskog prava?
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Medjunarodni pakt o gradjanskim I politickim pravima, Konvencija za zastitu ljudskih prava I osnovnih
sloboda, americka Konvencija o ljudskim pravima, africka Povelja o ljudskim pravima I pravima naroda.
8. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948 proklamuje 4 slobode. Navedite.
a) sloboda da se ne bude uznemiravan zbog sopstvenog misljenja, b) sloboda trazenja informacija, c) sloboda prijema informacija I ideja, I d)
sloboda sirenja informacija I ideja.
9. Koje godine je usvojen i kako se zove osnovni regionalni dokument kojim je garantovana sloboda izraavanja u Africi?
Povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (1981.) o ijoj se primeni stara Afrika komisija za ljudska prava.
10. ta je to samoregulacija medija i koji je njen znaaj?
Samoregulacija medija otvara pitanje uloge novinarstva u drustvu. Da bi mediji ispunili ulogu javnog cuvara, novinari treba da pruzaju tacne,
nezavisne I pravovremene informacije na osnovu kojih se mogu praviti izbori I donositi odluke.
Mediji jedino tako mogu zadobiti poverenje javnosti, odnosno jacati veze izmedju medija I javnog mnjenja.
11. Da li evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantuje slobodu izraavanja svim dravljanima drava lanica?
Evropska konvencija jemi slobodu izraavanja svim licima, ne samo dravljanima drava potpisnica, nego svima koji se nau na njenoj teritoriji.
12. Osnovna naela medijskog prava su?
Sloboda javnog informisanja, nacelo novinarske paznje, nacelo informisanja o javnim stvarima, nacelo ostvarivanja prava posebnih kategorija lica,
nacelo jednakih prava stranaca, nacelo zabranje monopola ili nacelo pluralizma, nacelo zabrane tumacenja na stetu medijskog prava, nacelo
ogranicavanje privatnosti drzavnim I politickim funkcionerima.
13. Sloboda javnog informisanja kao osnovno naelo je?
Sloboda javnog informisanja znaci da se ne sme ugrozavati Slobodan protok informacija putem medija. Zabranjena je cenzura u bilo kakvom
obliku. Sloboda javnog informisanja omogucena je zabranom diskriminacije urednika medija, novinara I drugih lica u oblasti javnog informisanja.
Ne sme se ugrozavati uredjivacka autonomija medija vrsenjem pritiska, pretnjom odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacije. Fizicki
napad na urednika, novinara I druga lica koja ucestvuju u prikupljanju I objavljivanju informacija putem medija kaznjava se na osnovu zakona.
14. Obaveza novinarske panje znai...
Obaveza novinarske paznje znaci da su novinar ali I odgovorni urednik javnog glasila duzni da pre objavljivanja informacije koja sadrzi podatke o
odredjenom dogadjaju, pojavi ili licnosti, sa paznjom koja je primerena okolnostima, provere poreklo informacije, istinitost I potpunost
informacije.
15. Nabrojte osnovne legitimne ciljeve u ijem interesu je prema l. 20 evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
dozvoljeno ograniiti slobodu izraavanja.
1) interes nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti; 2) Radi spreavanja nereda ili kriminala; 3) Zatita javnog
zdravlja ili morala; 4) zatita ugleda i prava drugih ili radi ouvanja autoriteta i nepristrasnosti sudova; 5) Zatita verskih pitanja i td.
16. Naelo zabrane monopola ili naelo pluralizma u oblasti medija znai?
Nacelo zabrane monopola ili nacelo pluralizma u oblasti medija je u funkciji zastite nacela utakmice I pluralizma ideja I misljenja. Ovo nacelo
zabranjuje svaki vid monopola u oblasti javnog informisanja. Niko ne moze imati bilo kakav monopol na osnivanje tj distribuciju javnog glasila. To
se moze kontrolisati uvidom u vlasnicku strukturu javnih glasila.
17. Naelo ogranienosti privatnosti dravnim i politikim funkcionerima znai?
Nacelo ogranicenja privatnosti drzavnim I politickim funkcionerima znaci da su prava na zastitu privatnosti ogranicena pod uslovom da je rec o
informaciji koja je vazna za javnost. Ovo ogranicenje je uspostavljeno jer lica na koja se odnosi informacija vrse odredjenu javnu funkciju. Ne zadire
se u privatnost javnih licnosti, ako se objavljuje ono sto je od vaznosti za javnu funkciju ili polozaj takve licnosti u javnom zivotu.

1 Reedited by Dule I Nata

18. Odredite pojam medija prema ZOJIM pozitivna definicija
Prema Zakonu o javnom informisanju I medijima, medij je sredstvo javnog obavestavanja koje recima, slikom, odnosno zvukom prenosi urednicki
oblikovane informacije, ideje I misljenja I druge sadrzaje koji su namenjeni javnoj distribuciji I neodredjenom broju korisnika. Medij nema svojstvo
pravnog lica. Pod medijem se podrazumeva: dnevne I periodicne novine, servis novinske agencije, radio I tv program I elektronska izdanja tih
medija, kao I samostalna elektronska izdanja koja su registrovana u Registru medija, u skladu sa zakonom.
19. Koja su 3 sastavna dela slobode medija?
1) Pravo da se distribuiraju informacije bez ogranienja i cenzure; 2) Pravo da se doe do informacija bez zabrane; 3) Prava koja se tiu samog
javnog glasila i unutranjih odnosa u medijima.
20. ta nisu mediji prema ZOJIM negativna e numeracija?
Medijima se ne mogu smatrati: knjiga, film, nosac audio I audio-vizuelnog sadrzaja, naucni I strucni casopis, ostale stampane publikacije, katalog
koji sadrzi iskljucivo obavestenja, oglase, reklame, sluzbeno glasilo, stampana stvar poput letaka, plakata I slicnih sredstava javnog obavestavanja,
platforme, poput internet foruma, drustvenih mreza I drugih platformi koje omogucavaju slobodnu razmenu informacija, ideja I misljenja njenih
clanova, zatim blogovi, veb prezentacije I druge elektronske prezentacije osim ukoliko nisu registrovane u Registru medija.
21. ta su to elektronski mediji prema ZOEM?
Zakon o elektronskim medijima elektronski medij definise kao program, odnosno programski sadrzaj radija I televizije, kao I programski sadrzaj
dostupan na zahtev putem mreza elektronskih komunikacija I sadrzaj elektronskog izdanja.
22. Minimalni evropski standardi na podruju medijskih sloboda, nezavisnosti i pluralizmu medija u EU su?
Minimalni evropski standardi na podrucju medijskih sloboda, nezavisnosti I pluralizmu medija su:
-javnost vlasnistva, zabrana koncentracije vlasnistva (monopola), potpuno povlacenje drzave iz vlasnistva u medijima I uspostavljanje
ravnopravnog tretmana svih medija na trzistu.
23. Odredite pojam konglocentracije u medijskom pravu?
Koncentracija medijskih koncerna, horizontalno I vertikalno, I sirenje medijskih kompanija u razlicitim zemljama postaje savremeni svetski
fenomen koji se naziva konglocentracija. Teznja za koncentracijom medijskih industrija proteze se na sve vrste medija, jer najvece svetske
kompanije poseduju sve masovne medije, ukljucujuci I internet. To je uvod u totalitarni (medijski) poredak gde je celi komunikacioni proces u
vlasnistvu iste moci.
24. Drutveni i kulturni znaaj medija
Mediji imaju drustveni znacaj zbog svoje uloge na razvoj svakog drustva. Javni zadatak medija je stvaranje informacione osnove za javno mnjenje o
vaznim pitanjima od javnog znacaja. Mediji svojom delatnoscu koja se sastoji u onbjektivnom informisanju u oblasti politike, privrede, umetnosti
itd, formiraju javno mnjenje. Oni ne samo da nude informacije koje treba da budu objektivne, vec I doprinose nastajanju opstih I posebnih
vrednosnih sudova o idejama I ponasanjima, o kvalitetu rada organa javne vlasti I javnih sluzbi I nosilaca javnih funkcija. Kulturni znacaj medija je
vazan jer je sirenje informacija nuzno za postizanje medjunarodnog razumevanja, povezivanje naroda I uzajamnog bogacenja kultura. Medijski
pluralizam je ne samo pozeljan nego I nuzan jer se kroz raznovrsnost medijskih sadrzaja omogucava svakom licu da formira sopstveno misljenje I
time obezbedjuje funkcionisanje demokratskog drustva. Razlicitim drustvenim grupama ukljucujuci kulturne, lingvisticke, eticke, verske I druge
manjine, mediji pruzaju mogucnost da primaju I saopstavaju informacije, da razmenjuju ideje, artikulisu svoje stavove itd.
25. Politiki znaaj medija?
Politicki znacaj medija je veoma vazan zbog njihove uloge koje imaju za razvoj demokraije I demokratskog drustva. Oni imaju kontrolnu funkciju
kao javni kontrolori ponasanja institucija javne vasti I pojedinaca u njima. Mediji imaju vaznu ulogu u funkcionisanju demokratije. Oni su sredstvo
za odbranu I ostvarivanje ljudskih prava I sloboda zagarantovanih medjunarodnim, regionalnim, bilateralnim I nacionalnim pravnim standardima.
Oni su cuvari demokratskog zivota tako sto ispituju, otkrivaju, utvrdjuju I saopstavaju javnosti informacije o radu javne vlasti I njenih predstavnika.
26. Kako su podeljena doputena ogranienja slobode izraavanja?
1) Opta Neophodna u demokratskom drutvu, npr. Zatita nacionalne bezbednosti i teritorijalnog integriteta, zatita javne bezbednosti,
spreavanje nereda i kriminala itd. 2) Posebna odnose se na ogranienje slobode izraavanja zbog prava na privatnost, zbog govora mrnje, zbog
zatite verskih oseanja drugih itd.
27. Navedite posebna ogranienja slobode izraavanja
Ogranienja slobode izraavanja zbog prava na privatnost, zbog govora mrnje, zbog zatite verskih oseanja drugih, zbog zatite maloletnika, zbog
klevete, zatita dravne i slubene tajne.
28. Medijski pluralizam i medijski diverzitet su?
Medijski pluralizam I medijski diverzititet su konceptualne kategorije u medijskim teorijama.
Medijski pluralizam znaci postojanje nezavisnih I samostalnih medija koji pokazuju najsiru mogucu raznovrsnost misljenja I ideja, neophodni su za
prakticno ostvarivanje slobode. Odgovor by Natalija - Medijski pluralizam i medijski diverzitet jesu konceptualne kategorije u medijskim t-jama, i
esto se pogrerno korista kao sinonimi. Medijski pluralizam ne znai sam po sebi i medijski diverzitet, kao slobodnu neinstrumentalizovanu
raznolikost medisjkih sadraja. Broj elektronskih medija, kvantitativni pokazatelj o broju dnevnih novina, periodine i sedmine tampe ne mora
da znai da je princip pluralizma ostvaren.
29. Kako je evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda regulisano izdavanje dozvola za rad tv, radio i bioskopskih
preduzea?
lan 10. Ne spreava drave da trae dozvolu za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzea. By Nata - Svako ima pravo na slobodu izraavanja.
Ovo pravo ukljuuje slobodu posedovanja sopstvenog miljenja, primanja i saoptavanja info i ideja bez meanja javne vlasti i bez obzira na
granice. Ovaj lan ne spreava drave da zahtevaju dozvole za rad tv, radio i bioskopskih preduzea.

2 Reedited by Dule I Nata

30. Medijska koncentracija stvara dvostruki problem, navedite....
Medijska koncentracija stvara dvostruki problem. S jedne strane, javnosti je teze da sazna ko su vlasnici medija na osnovu koga formira misljenje o
vrednosti informacija I ideja, koje ti mediji emituju, a u svetlu motiva njihovih vlasnika.
S druge strane, otezana je delatnost kontrolnih institucija nadleznih za primenu medijskih zakona.
31. Ustav RS predvia prava i slobode koje se tiu medija. Navedite.
Ustav R. Srbije predvidja sledeca prava I slobode, koja se ticu medija: -sloboda osnivanja novena I drugih sredstava javnog obavestavanja na nacin
predvidjen zakonom, -slobodna osnivanja tv I radio stanica u skladu sa zakonom, -zabrana censure, -pravo na ispravku neistinite, nepotpune I
netacno prenete informacije, I - pravo na obavestenost.
32. Pojam slobode medija
Sloboda medija je apsolutno pravo koje znaci da je svako slobodan da moze bez odobrenja, na nacin predvidjen zakonom, da osniva novine I druga
sredstva javnog informisanja. Sloboda medija znaci da u drzavi nema censure.
33. Kako drava prema ZOJIM ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja?
Drzava ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja: -formiranjem javnih servisa na nacionalnom I pokrajinskom nivou, -formiranjem
ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovnistva na teriotoriji AP Kosovo I Metohija, -omogucavanjem nacionalnim savetima
nacionalnih manjina da osnivaju ustanove I privredna drustva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, -
sufinansiranjem projekata u oblasti medija radi ostvarivanja javnog interesa.
34. Navedite definiciju i osnovne oblike medijskih usluga
Medijska usluga je audio ili vizuelna usluga pruzanja audio-vizuelnih programskih sadrzaja neogranicenom broju korisnika putem elektronskih
komunikacionih mreza, sa uredjivackom odgovornoscu pruzaoca usluge. Prema nacinu pruzanja medijske usluge mogu biti linearne I na zahtev.
Prema sadrzaju mogu biti: 1. Opste medijske usluge 2. Specijalizovane i 3. Usluge u celosti posvecene tv prodaji ili samoprodaji.
35. Kada je dozvoljeno/zabranjeno plasiranje neke robe prilikom pruanja medijskih usluga
Prema clanu 58, Zakona o elektronskim medijima zabranjeno je plasiranje robe pruzanjem medijskih usluga. Plasiranje robe je dozvoljeno
iskljucivo u igranim I tv filmovima, igranim serijama, sportskim I zabavnim emisijama, osim ako nisu namenjeni iskljucivo deci.
36. Kada prema zakonu o radiodifuziji u vezi s emiterom moe biti govora o medijskoj koncentraciji?
Medijska koncentracija postoji kada emiter: -ucestvuje u osnivacko kapitalu drugog emitera, -ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje
izdaje dnevne novine, -istovremeno poseduje vise dozvola za emitovanje programa, -istovremeno emituje I radio I tv program..itd.
37. Na koja pitanja nadleni sud treba da da odgovor kada primenjuje trostepeni test za ocenu dozvoljenosti ogranienja slobode izraavanja?
Da li su odreene mere ogranienja propisane zakonom ili su u skladu sa zakonom, da li se njima tei ostvarivanju legitimnog cilja, kao i da li su
nune u demokratskom drutvu. Ako se konstatuje da su ispunjena sva tri uslova, meanje drave e se smatrati legitimnim.
38. Ko, kada i protivu koga podnosi tubu zbog povrede zabrane govora mrnje?
Tuzbu zbog povrede zabrane govora mrznje mogu podneti fizicka I pravna lica, ako: - se informacija koja sadrzi govor mrznje odnosi na lice koje je
pripadnik neke grupe, -svako pravno lice ciji je cilj zastita sloboda I prava coveka I gradjanina kao I zastita interesa grupa zbog govora mrznje. Ako
se informacija koja sadrzi govor mrznje licno odnosi na odredjeno lice, tada pravno lice moze podneti tuzbu samo uz pristanak lica na koje se
informacija odnosi. Tuzba se podnosi protiv autora informacije I odgovornog urednika javnog glasila u koje je informacija objavljena.
39. Kada nije potreban pristanak za objavljivanje privatnih info (info iz privatnog ivota, tj. Linih zapisa)?
Nije potreban pristanak za objavljivanje informacija iz privatnog zivota ako u konkretnom slucaju interes javnosti da se upozna sa informacijama
preteze u odnosu da se spreci objavljivanje. Interes javnosti preteze u odnosu na interes da se spreci objavljivanje informacija iz privatnog zivota:
1. Ako je to lice namenilo informaciju javnosti, 2. ako se informacija odnosi na licnost, dogadjaj ili pojavu od interesa za javnost, pogotovo ako se
odnosi na nosioca drzavne ili politicke funkcije. 3. ako je lice svojim ponasanje dalo povoda za objavljivanje takve informacije; 4. ako je
objavljivanje u interesu pravosudja, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti. 5. ako je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja, 6 ako je
objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost, itd.
40. Kome i u kom roku se podnosi zahtev za objavljivanje odgovora?
Zahtev za objavljivanje odgovora podnosi se odgovornom uredniku u roku od 30 dana od dana objavljivanja informacije u dnevnoj stampi ili
dnevnoj radiodifuznoj emisiji, odnosno 60 dana od dana objavljivanja informacije u povremenoj stampi ili radio I tv emisiji. Ako odgovor podnosi
lice koje prebiva ili boravi u inostranstvu, rok iznosi 60 dana.
41. Kada novinar ima pravo da odbije da izvri nalog urednika i kako je zatieno ovo njegovo pravo?
Novinar moze da odbije nalog kojim se krse zakonska pravila I pravila novinarske struke, a posebno da objavi neistinitu ili nepotpunu informaciju,
da potpise prilog koji nije njegov odnosno onaj koji je bitno izmenjen u uredjivackom postupku, kao I da izvrsi nalog koji protivreci uredjivackoj
politici javnog glasila za koje radi. Ovo pravo je zasticeno I obezbedjeno posebnim pravnim statusom novinara koji se sastoji u tome da novinaru ne
moze prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi nacin staviti u nepovoljniji polozaj zbog toga
sto je u javnom glasilu objavio istinitu tvdnju ili izneo misljenje..
42. Kako je prema ZOEM regulisan postupak utvrivanja postojanja naruavanja medijskog pluralizma?
Narusavanje medijskog pluralizma utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove javnog informisanja, u slucajevima objedinjavanja osnivackih,
odnosno upravljackih prava u dva ili vise izdavaca elektronskih medija, odnosno unakrsnog sticanja ucesca ciji je ucesnik najmanje jedan
elektronski medij, utvrdjuje Regulator, po prijavi zainteresovanog lica ili po sluzbenoj duznosti. Ako Regulator utvrdi narusavanje medijskog
pluralizma, upozorava na to imaoca dozvole za pruzanje medijske usluge I nalaze mu da u roku od 6 meseci od dana prijema upozorenja, podnese
dokaze o tome da je okoncao narusavanje medijskog pluralizma. Regulator upozorenje objavljuje na svom veb sajtu, upisuje ga u registar
medijskih usluga I o tome obavestava organ nadlezan za vodjenje Registra medija. Ako imalac dozvole ne postupi po upozorenju, Regulator mu
oduzima dozvolu. Regulator nece ni izdati dozvolu za pruzanje medijske usluge ako bi se njenim izdavanjem narusio medijski pluralizam.

3 Reedited by Dule I Nata

43. Kada sud nee narediti odgovornom uredniku da objavi ispravku ili njen deo?
Sud nece naloziti odgovornom uredniku da objavi ispravku : -ako tuzilac ne dokaze da je objavljena informacija neistinita, nepotpuna ili netacno
preneta. -ako je informacija neistinita ili nepotpuna a sud nadje da ne vredja pravo lica na koje se odnosi. -ako postoji neki od razloga za
neobjavljivanje shodno zakonu.
44. Pravo na odgovor na info i pravo na ispravku info ostvaruje se?
Ova prava se ostvaruju u posebnom upravnom postupku koji se pokrece po zahtevu za odgovor I mora se najpre uputiti odgovornom uredniku, u
roku od 30, odnosno 60 dana od dana objavljivanja informacije. Ovaj postupak moze da se pokrene I bez zahteva imaoca prava na odgovor,
odnosno po sluzbenoj duznosti jer I pre zahteva I bez zahteva novinar I urednik, koji ustanovi da je objavio neistinitu ili nepotpunu informaciju, bez
odlaganja I ne cekajuci zahtev pogodjenog lica, duzan je da ispravi tj povuce takvu informaciju. On saopstava da ne ostaje pri njoj, da je naknadno
spoznao njenu nekorektnost I sl, uz izvinjenje pogodjenom I publici.
45. ta zakon izriito propisuje kao pretpostavku graansko-pravne odgovornosti u medijskom pravu? Navedite tri aspekta provere info pre
objavljivanja?
Kao pretpostava za gradjansku odgovornost zakon propisuje duznost novinarske paznje, koja znaci da su novinar I urednik medija duzni da pre
objavljivanja svake informacije, koja sadrzi podatke o odredjenom dogadjaju, pojavi ili licnosti, provere informaciju koja se treba objaviti. Provera
ima 3 aspekta. Treba proveriti: 1. Poreklo informacije, 2. istinitost, I 3. potpunost informacije.
46. ta podrazumeva pravo na novinarsku tajnu?
Pravo na novinarsku tajnu znaci da novinar nije duan da otkrije izvor informacije, osim podataka koji se odnose na krivino delo, odnosno uinioca
krivinog dela za koje je kao kazna propisan zatvor u trajanju od najmanje pet godina, ako se podaci za to krivino delo ne mogu pribaviti na drugi
nain.
47. ta je potrebno obezbediti da bi javni medijski servis razvijao demokratske procese?
Potrebno je obezbediti programsku raznolikost i pluralizam, uredniku nezavisnost, adekvatno finansiranje, odgovornost i transparentnost.
48. Koji mediji u Srbiji vre usluge javnog medijskog servisa?
Javni medijski servis u R.S. (JMS) vre republiki (Radio-televizija Srbije) i pokrajinski javni medijski servis ( Radio-Televizija Vojvodina).
49. U kojim situavcijama i u kojem roku trailac info moe izjaviti albu povereniku?
Trazilac informacije moze izjaviti zalbu povereniku u roku od 15 dana od dostavljanja resenja organa vlasti, ako: 1. organ vlasti odbije da obavesti
tuzioca o tome da li poseduje odredjenu informaciju od javnog znacaja, 2. organ vlasti ne odgovori u propisanom roku na zahtev trazioca, 3. organ
vlasti ne stavi na uvid dokumente koji sadrze trazenu informaciju, 4. organ vlasti izdavanje kopije dokumenta koji sadrzi informaciju uslovi uplatom
naknade koja prevazilazi iznos nuznih troskova izrade te kopije.
50. Postupak izdavanja dozvole za emitovanje programa je (vrsta postupka i njeni ciljevi)?
Dozvolu izdaje Regulator u posebnom upravnom postupku koji podrazumeva objektivnost, profesionalizam I javnost procedure izdavanja dozvole.
Regulator izdaje dozvolu I upisuje je u registar medijskih usluga u roku od 30 dana od dana podnosenja zahteva. Imalac dozvole je duzan da u roku
od 90 dana od dana dostavljanja dozvole pocne sa pruzanjem medijske usluge. Dozvola se izdaje na period od 8 god I moze da se produzi na period
od 8 god, ali dozvola na osnovu javnog konkursa moze se produziti samo jednom.
51. Navedite ta je osnovni zadatak JMS?
Osnovni zadatak svakog javnog medijskog servisa je delovanje u javnom interesu, razvijanje kulturnog i nacionalnog identiteta, ouvanje
zajednike batine: maternjeg jelzika, istorije, kulture, umetnosti i drutvenih posebnosti zemlje i naroda, uz istovremeno jaanje demokratije.
52. Kako evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950 regulie pravo da se info trae?
Evropska konvencija za zastitu ljudski prava I osnovnih sloboda (1950) navodi da svako ima pravo na slobodu izrazavanja. Ovo pravo ukljucuje
slobodu da se ima misljenje I da se primaju informacije I ideje bez mesanja javne vlasti I bez obzira na granice. Ovaj clan ne sprecava drzave da
zahtevaju dozvole za rad tv, radio I bioskopskih preduzeca.
53. Koje ciljeve ostvaruje regulatorno telo za e-medije vrenjem javnih ovlaenja?
Regulatorno telo za elektronske medije vrsi javna ovlascenja u cilju: sprovodjenja politike pruzanja medijskih usluga, unapredjivanja kvaliteta I
raznovrsnosti medijskih usluga, doprinosa ocuvanju, zastiti I razvoju slobode misljenja I izrazavanja, zastite interesa javnosti I korisnika medijskih
usluga.
54. Koje mere regulator moe izrei pruaocu medijske usluge u postupku po prijavi u vezu s njihov progrmaski sadraj?
Regulator moze pruzaocu medijske usluge izreci: opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadrzaja, odnosno moze
mu oduzeti dozvolu zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadrzaj.
55. ta je to govor mrnje?
Govor mrznje su sve izjave koje zastrasuju, vredjaju ili uznemiravaju pojedince ili grupe I/ili izjave koje pozivaju na nasilje, mrznju ili diskriminaciju
pojedinaca ili grupa. To su svi oblici izrazavanja koji sire, raspiruju ili podsticu mrznju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mrznje zasnovane
na netoleranciji diskriminaciji I neprijateljstva prema manjinama, migrantima I ljudima imigrantskog porekla.
56. Koji su osnovni organi JMS u RS?
Organi javnog medijskog servisa u R.S. su: Upravni odbor, Generalni direktor, Programski savet.
57. Kako se prema ZOEM definie prualac medijske usluge i koje osnovne kategorija pruaoca postoje?
Pruzalac medijske usluge je pravno ili fizicko lice koje ima uredjivacku odgovornost za izbor audio-vizuelnog sadrzaja medijske usluge I koje
odredjuje nacin organizacije sadrzaja. Postoje 3 kategorije pruzalaca medijskih usluga: 1. Ustanova javnog medijskog servisa, 2. komercijalni
pruzalac medijske usluge, i 3. pruzalac medijske usluge civilnog sektora.

4 Reedited by Dule I Nata

58. Pojam organa javne vlasti prema zakonu o slobodnom pristupu info od javnog interesa?
Pod organom javne vlasti podrazumeva se : -Svaki dravni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj
je povereno vrenje javnih ovlaenja. -Pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretenom delu dravni organ ( kole, univerziteti,
fakulteti, instituti i sl.).
59. Kojim pravnim sredstvima se garantuje pravna zatita na slobodan pristup info od javnog znaaja?
Zalba povereniku, sudska zastita u upravnom sporu, a zakon predvidja I prekrsajnu zastitu.
60. Navedite principe zajednike za sve JMS?
- Univerzalna dostupnost; - Program za sve, a ne za veinu; - Tane, nepristrasne i pravovremene informacije; - Obrazovna funkcija; - Programski
kvalitet; - Podrka kreativnom stvaralatvu; - Funkcija javnog foruma; - Aktivna ulogagraana; - Profesionalna odgovornost; - Javnost delovanja i
javni nadzor; - Finansijska stabilnost; - Podrka tehnolokom razvoju.
61. U kojim situacijama postoji opravdan interes javnosti da zna?
Javnost ima opravdan interes da zna narocito kada informacije sluze javnoj bezbednosti, zastiti zdravlja, upozorenju na opasnost, razjasnjenju
teskog nedela, sprecavanju zablude javnosti I dr.
62. Emiteri su duni da prilikom emitovanja programa potuju sledee standarde koji se odnose na sadraj programa?
Pruzalac medijske usluge je duzan da: -obezbedi slobodno, istinito, objektivno I blagovremeno informisanje, -prenese saopstenja organa javne
vlasti hitne prirode koja se odnose na ugrozenost zivota, zdravlja, bezbednosti ili imovine, -ne pruza programske sadrzaje koji podsticu
narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponasanje, -strane programske sadrzaje koji su namenjeni deci predskolskog uzrasta
sinhronizuje na srpski jezik ili jezike nacionalnih manjina, -programski sadrzaj ucini dostupnim osobama ostecenog sluha, odnosno vida, itd.
63. Na kojim naelima se zasniva rad JMS?
Rad javnog medijskog servisa zasniva se na nacelima: -istinito, potpuno I blagovremeno informisanje, -nezavisnost uredjivacke politike I
finansiranja, -zabrana censure I nezakonitog uticaja na rad servisa, redakcije I novinara, -primena medjunarodno priznatih normi I principa, -
postovanje profesionalnih standarda I kodeksa.
64. Kojim aktom i u kom postupku e nadleni inspektor zabraniti oglaavanje i ta taj akt treba sadri?
Nadlezni inspektor ce resenjem, donetim u inspekcijskom postupku, zabraniti oglasavanje ili vrsenje drugih aktivnosti ako utvrdi da se one
obavljaju protivno zakonu. Resenjem se utvrdjuje rok I nacin otklanjanja nepravilnosti ako se iste mogu otkloniti, odnosno rok I nacin za
otklanjanje stetnih posledica koje su nastale oglasavanjem. Rok za otklanjanje je 15 dana, a za otklanjanje stetnih posledica je 30 dana od dana
dostavljanja resenja. Rok za donosenje resenja je 48 sati od dana okoncanja postupka inspekcijskog nadzora.
65. Koji organi dravne uprave su nadleni za vrenje upravnog nadzora nad sproveoenjem zakona o javnom informisanju u medijima?
Nadzor nad sprovodjenjem ovog zakona vrsi organ drzavne uprave nadlezan za poslove javnog informisanja, a na teritoriji autonomne pokrajine
nadzor nad sprovodjenjem ovog zakona vrsi pokrajinski organ uprave nadlezan za poslove javnog informisanja kao povereni posao.
66. Nabrojte osnovna naela oglaavanja prema zakonu o oglaavanju iz 2005.?
Zakon o oglasavanju iz 2005. God predvidja sledeca nacela: 1) Nacelo slobode oglasavanja, 2) Nacelo istinitosti, potpunosti I odredjenosti oglasne
poruke, 3) Nacelo prepoznatljivosti oglasne poruke, 4) Nacelo zabrane zloupotrebe poverenja, 5) Nacelo zabrane diskriminacije, 6) Nacelo zabrane
povrede morala.
67. Kako tee postupak po prijavi regulatoru u vezi s programski sadraj prualaca medijskih usluga ukoliko se njima vrea opti ili lini
interes i koje se mere mogu preduzeti tom prilikom?
Prijava se moze podneti u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadrzaja. Regulator je duzan da po prijemu I
razmatranju prijave, kojom se ukazuje na povredu ili ugrozavanje prava ili pravnog interesa podnosioca, prijavu bez odlaganja dostavi pruzaocu
medijske usluge sa zahtevom da se o njoj izjasni najkasnije u roku od 8 dana od dana dostavljanja.
Ako se utvrdi da je prijava osnovana, Regulator izrice mere prema pruzaocu usluge, odnosno podnosi zahtev za pokretanje prekrsajnog I krivicnog
postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadleznim drzavnim organom. Istovremeno, podnosioca prijave upucuje na koji nacin moze da ostvari
I zastiti svoje pravo. Mogu se preduzeti sledece mere: opomena, upozorenje, privremena zabrana, I oduzimanje dozvole.
68. Kojim pravnim aktima je zabranjen govor mrnje u RS?
Zakonom javnom informisanju I medijima, zakonom o zabrani diskriminacije, zakonom o suzbijanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, zakonom
o radiodifuziji, zakonom o oglasavanju.
69. Ko je aktivno legitimisan kod tuba zbog povrede zabrane govora mrnje?
Aktivnu legitimaciju ima svako lice koje je licno povredjeno objavljivanjem informacije, kao I pravno lice cija delatnost ima za cilj zastitu ljudskih
prava.
70. ta je predmet tube zbog povrede zabrane govora mrnje?
Tuzbom se moze zahtevati: 1. Utvrdjivanje da je objavljivanjem informacije povredjeno pravo, 2. Propustanje objavljivanja, kao I zabrana
ponovnog objavljivanja informacije, 3. Predaja zapisa, uklanjanje ili unistenje objavljenog zapisa.
71. ta se podrazumeva pod info iz privatnog ivota prema ZOJIM?
Informacije iz privatnog zivota odnosno licni pisani zapis (pismo, dnevnik, zabeleska..), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalno, itld), I
zapis glasa ( magnetofonski, gramofonski, digitalni ili sl).
72. Kada nije potreban pristanak za objavljivanje prifatnih info prema ZOJIM?
Nije potreban pristanak za objavljivanje informacija iz privatnog zivota ako u konkretnom slucaju interes javnosti da se upozna sa informacijama
preteze u odnosu da se spreci objavljivanje. Interes javnosti preteze u odnosu na interes da se spreci objavljivanje informacija iz privatnog zivota:
1. Ako je to lice namenilo informaciju javnosti, 2. ako se informacija odnosi na licnost, dogadjaj ili pojavu od interesa za javnost, pogotovo ako se
odnosi na nosioca drzavne ili politicke funkcije. 3. ako je lice svojim ponasanje dalo povoda za objavljivanje takve informacije; 4. ako je

5 Reedited by Dule I Nata

objavljivanje u interesu pravosudja, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti. 5. ako je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja, 6. ako je
objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost, itd.
73. Koji su uslovi i naini oglaavanja?
Oglasivac je duzan da licu koje objavljuje oglasnu poruku, uz oglasn poruku dostavi I popunjen obrazac koji sadrzi podatke o proizvodjacu oglasne
poruke, oglasivacu, oglasnoj poruci. Ako oglasivac uz oglas ne dostavi deklaraciju tj obrazac ili je on nepotpun, oglas nece biti objavljen.
74. Pojam i cilj oglasne poruke?
Oglasna poruka je poruka kojom se preporucuje oglasivac, njegova aktivnost, proizvod ili usluga. To je promotivna poruka koja ima za cilj da
predstavi I skrene paznju na odredjeni proizvod, uslugu ili firmu, odnosno da navede potrosace da koriste, odnosno kupe doticni proizvod ili
uslugu. Oblici I sadrzina informacije koja nije novinarski prilog moraju na nedvosmislen nacin da ukazuju na to da se radi o reklami, placenom
saopstenu, saopstenju za javnost, I sl.
75. Da li je bilo opravdano pozivanje na slobodu izraavanja u sluaju Leroj Protiv Francuske i zato? Navedite injenice sluaja?
Deni Leroa je ilustratror koji je u jednom nedeljniku komentariui teroristiki nappad na Svetski trgovinski centar u Njujorku, prikazao napad na taj
centar, sa potpisom Svi smo sanjali o ovome... Hagas je to uradio . Evropski sud je smatrao da u ovom sluaju nije opravdano poziivanje na
slobodu izraavanja i da takva ilustracija predstavlja velianje teroristikog ina kao i omalovaavanje rtava tako da nema povrede lana 10.
Konvencije.
76. Koje pravo u oblasti medija ima lice protivu koga je pokrenut krivini postupak?
Medijsko pravo koje se ostvaruje u upravno- medijskom postupku je pravo na objavljivanje informacije o ishodu krivinog postupka, u korist lica
protiv koga je pokrenut krivini postupak.
77. TV oglaavanje i TV prodaja alkoholnih pia dopuena je pod odreeni uslovi? Kojim?
Kada se oglasavanje alkoholnih pica odnosi na oglasnu poruku kojom se preporucuje odvikavanje od zavisnosti upotrebe alkoholnih pica I borba
protiv alkoholizma.
78. Ko vodi registar medijskih usluga i ta on sadri?
Registar medijskih usluga vodi Regulator. Sadrzi: naziv medijske usluge, naziv pruzaoca usluge I podatke o pruzaocu (naziv, PIB, sediste), broj I
datum resenja o izdavanju dozvole, vrstu medijske usluge I dr.
79. Da li je dozvoljeno oglaavanje oruja (ako jeste pod kojim uslovima)?
Zabranjeno je oglasavanje oruzja, delova za oruzje I municije. Mogu se oglasavati samo strucnoj javnosti koju cine ovlasceni proizvodjaci I ovlasceni
trgovci oruzjem I drzava I njene oruzane snage kao ovlasceni kupci. Dozvoljeno je oglasavanje sportskog I lovackog oruzja I municije za to oruzje.
80. Ko je prvi javni medijski servis?
Prvi javni medijski servis je BBC- British Broadcasting Corporation, koji je jedan od najrazvijenijih javnih servisa u Evropi.

6 Reedited by Dule I Nata