Mali tutorijal o procesorima (za poetnike)

Openito o procesoru.(uz malu pomo wikipedije:) )

CPU-(Central Processing Unit)ili skraeno procesor je srce svakog raunala. Iako centralni
procesor nije jedini procesor, njega imaju grafika kartica (GPU), zvuna kartica i mnogi drugi
dijelovi, ali pod imenom procesor najee se misli na centralni procesor (CPU).Procesor se
sastoji od milijuna tranzistora smjetenih na jednom ipu i on odreuje ostalim komponentama
raunala ta i kada e raditi. Procesor takoer ima i svoju prirunu memoriju (cache) iz koje
dohvaa podatke puno bre nego iz radne memorije.Prvi procesor na jednom ipu proizvela je
tvrtka Intel 1971 godine, zvao se Intel 4004 i sastojao od 2300 tranzistora dok npr. novi model
Intel Core Duo ima skoro 300 milijuna tranzistora.Ako danas kupujete raunalo u njemu e biti
AMD-ov ili Intel-ov procesor. Ostali proizvoai su nestali sa scene i rijetki jo proizvode
procesore kao npr. VIA.

Moore-ov zakon (Moore's Law) glasi da e se svakih 18 mjeseci udvostruiti broj tranzistora i
integriranih krugova na procesorima a izrekao ga je Gordon Moore jo na poetku proizvodnje
procesora i sa godinama se pokazalo da je njegovo predvianje o velikoj brzini u razvoju
procesora bilo tono.

Kako radi procesor?

Procesor obrauje i izvrava mainski kod (binarni) koji mu govori ta da procesor radi. Jedini
razumljivi jezik procesoru je mainski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:

Pomou ALU (en. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogunosti da izvodi osnovne

matematike operacije (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i dijeljenje). Moderni procesori su u
mogunosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.

Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi

Shodno naredbama, procesor moe skoiti na novi set instrukcija

Glavni dijelovi procesora su:

* Artimetriko logika jedinica (ALU)

Dio zaduen za sve matematike kalkulacije

 * Registri

Registri su jednostavne flip-flop zakake, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju

mnogo vie.

* Program counter

Dio zaduen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on poveava vrijednost za 1, ili je resetira na
0.

* Intrukcijski registar i dekoder

Dijelovi koji kontroliu sve ostale dijelove procesora

Poslije obrade podataka, adresna sabirnica alje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz
dobivaju podaci iz memorije, odnosno alju. itanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju,
tj. kada je procesor eli, reset postavlja program counter na 0.

Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak
koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga
je bitno imati to vie RAM memorije jer CPU onda moe adresirati mnogo vie podataka.

Socket za procesor

O tome kakav utor (socket ili slot) imate na matinoj ploi ovisi kakav procesor moete umetnuti
u raunalo. Kroz povijest je bilo stvarno puno razliitih utora a najnoviji su: za AMD (socket A,
sck.754, sck.939, AM2,AM2+,AM3), za Intel (sck.423, sck.478, sck.775,sck.1366). Za serverska
raunala se jo koriste sck.604/604, pac418, pac611 itd a za mobilna sck.479, sck.S1 itd.Kroz
povijest raunala predstavljeno je vie od 30 razliitih utora za procesore.Ovdje emo prikazati
samo one na koje moete naii u praksi. Svaki socket ili slot podrava odreene tipove procesora
i na to treba paziti pri izboru procesora.

AMD

SOCKET A

Socket A ili Socket 462 je stariji vrlo rairen socket za AMD procesore.Podrani procesori su:
Athlon 650 - 1400 MHz

Athlon XP 1500+ - 3200+.

Duron 600 - 1800 MHz

Sempron 2000+ - 3300+

Athlon MP 1000 MHz - 3000+

SOCKET 754

Sempron 2500+ ili jai

Athlon 64 2800+ - 3700+

Turion 64

SOCKET 939

Socket 939 je vrlo popularan socket predstavljen 2004 godine kao zamjena za socket 754 (za
Athlon 64 seriju procesora). Ve je predstavljena i zamjena za ovaj socket (AM2) Podrani
procesori su:

Athlon 64

Athlon 64 FX

Athlon 64 X2

Neki Opteron procesori 1xx serije

Neki Sempron procesori 3xxx serije

SOCKET AM2

Socket AM2 je novi socket za AMD procesore predstavljen 2006 godine kao zamjena za sockete
754 i 939..

Athlon 64
Athlon 64 FX

Athlon 64 X2

Sempron..

Opteron

SOCKET AM2+

Vecina procesora za am2 socket je kompatibilna sa am2+ socketom

Athlon 64

Athlon 64 X2

Athlon II X2

Phenom 2 X2/X3/X4

Opteron

Phenom series :--Neke ploce samo uz flash biosa

Phenom X4

Phenom X4

Phenom X3

Phenom X2

SOCKET AM3

Procesori za Socket AM3 imaju ugraen memoriski kontroler za DDR3 memoriju,i procesori
kada se nalaze na AM2/AM2+ socketu mogu samo koristiti DDR2 memoriju.Znaci da su
kompatibili sa starijim AM2/AM2+ socketom,no nazalost am2 procesori nisu kompatibilni sa
socketom AM3

Phenom II X4

Phenom X4/
Phenom X3/II X3

Phenom X2/II X2

Amd-eovi procesori za socket AM3 mogu raditi sa DDR3 memorijom do samo 1333mhz.

INTEL

SOCKET 423

Socket 423 je prvi socket za Intel Pentium 4 procesor i proizvoen je manje od godinu dana.
Zamijenio ga je socket 478. Podrani su Pentium 4 procesori sa Willamette jezgrom brzine od
1300 do 2000 MHz. Na ovaj socket je mogue staviti adapter koji omoguava i stavljanje 478
procesora.

SOCKET 478

Jedan od najrairenijih Intelovih socketa. Zamijenio ga je najnoviji socket LGA 775. Podrani
procesori su:

Pentium 4 1.4 - 3.4 GHz

Celeron 1.7 - 3.2 GHz

Celeron D do 3.2 GHz

Pentium 4 EE 3.2 i 3.4 GHz

SOCKET 775

Jedan od novijih socketa za Intelove procesore jo je poznat i kao LGA 775 i razlikuje se od
ostalih socketa po tome to se pinovi nalaze na socketu a ne na procesoru kao kod
ostalih.Podrani procesori su:
Pentium 4 2.66 - 3.80 GHz

Celeron D 2.53 - 3.46 GHz

Pentium 4 EE 3.20 - 3.73 GHz

Pentium D 2.66 - 3.60 GHz

Pentium EE 3.20 - 3.73 GHz

Pentium Dual Core

Core 2 Duo 1.60 - 3.5 GHz

Core 2 Quad

Core 2 Extreme

Socket 1366

Najnoviji intelov socket za trenutno najbre procesore core i7,razlika od starijek socketa
LGA775 je to socket LGA1366 na sebi(socketu) ima 1366 pinova,za razliku od 775.Podrani
procesori korisete simulate threading tehnologiju (o tome neto kasnije) i imaju ugraeni
memoriski kontroler,te nisku kompatibilni sa starijim socketom.. Podrani procesori:

Core i7 920

Core i7 940

Core i7 965 Extreme Edition

Core i7 975 Extreme Edition

Overclocking

Overclocking je podeavanje frekvencije rada procesora, grafike kartice, ili neke druge
komponente osobnoga raunala iznad tvornikih postavki. Time se rad raunala vie ili manje
ubrzava, mada se njime ugroava stabilnost pojedinih komponenti i raunala u cjelini.
Overclockingom se uglavnom bave PC-entuzijasti, mada se prvim overclockerom moe nazvati
Nikola Tesla - jedan od njegovih pokusa unitio je elektrinu centralu Colorado Springsa,
ostavljajui cijeli grad u mraku. Dananji overclockeri ili iskoritavaju stare komponente do
maksimuma ili obaraju rekorde 'clockanjem' komponenti uz aktivno hlaenje zrakom, vodom ili
plinom. Komponente koje se najee overclockiraju su procesor, grafika kartica, matina ploa
i RAM. Uz overclocking u zadnje se vrijeme sve ee prakticira i 'underclocking' - sniavanje
radne frekvencije radi manjega zagrijavanja i tednje energije. Intelov underclocking zove se
SpeedStep, a AMD-ov Cool'n'Quiet.

Postupak:FSB, voltae, moitelji...

Primjer Intel Pentium 4 procesor:

Ubrzavanje procesora i cijelog P4 sistema vri se u BIOS-u raunala, podizanjem brzine

procesorske (FSB - front side bus) sabirnice. Postoje matine ploe i programi kojima je mogue
namjetanje brzine sabirnice iz operativnog sustava. Mnoitelj je broj s kojim se mnoi osnovna
frekvencija i iz toga se dobije stvarna brzina procesora. FSB x mnoitelj = brzina u MHz Treba
takoer napomenuti da postoji stvarna i efektivna frekvencija FSB-a.Dananji noviji procesori
imaju, 800MHz sabirnicu. Prava frekvencija tih procesora je 200MHz ali zbog quad-pumped
arhitekture u jednom taktu se prenosi 4 informacije i zbog toga se kae da ima 800MHz.
(200x4=800) Svi P4 imaju takvu arhitekturu, razlika je samo u brzini sabirnice. Recimo stariji
procesor koji ima 533MHz efektivnu sabirnicu ima u stvarnosti 133MHz pravu (133x4=533).

Znai kad raunamo brzinu procesora uzima se stvarna brzina sabirnice i pomnoi s
mnoiteljem. Ako ne znate koliko vam je mnoitelj jednostavno podijelite brzinu procesora s
brzinom sabirnice. Npr P4 2800MHz (800MHz BUS) :: 2800 / 200 = 14. Zato dijelimo sa 200 a
ne 800 napisano je gore. Taj procesor ima mnoitelj 14. Kod P4 se ne mogu mjenjat mnoitelji,
kako ni kod novijih athlona, zato smo ogranieni na FSB kod overklokiranja.

Ako ovo sve djeluje zbunjujue evo bitnog saetka:

Za overkloking koristimo pravu brzinu sabirnice koja se zasad kree od 100 do 200MHz. Ako se
pomnoi sa 4 dobijemo efektivnu brzinu koji viamo na kutijama (800, 533, 400).Jo to je bitno
za sam overclocking treba imati kvalitetne komponente kao to su memorija, napajanje i ploa
kako bi se dobili to bolji rezultati.

Hlaenje Kakvo bilo da bilo, primarno je da je temperatura procesora ispod 38-42 celzijuseva
stupnja bez optereenja procesora i ispod 50-55 celzijuseva stupnjeva na potpunom optereenju..

Hyper threading tehnologija

Hyperthreading je tehnologija koja se pojavila s Pentium 4 procesorima, a omoguava obradu

dvije teme istovremeno koristei neiskoritene dijelove cijevovoda (pipeline). Iako nije
uinkovita kao dvije jezgre, omoguava raunalu veu efikasnost u obradi podataka. Intel tvrdi
da je poveanje potronje uz koritenje ove tehnologije samo 10%.

to se tie Atom procesora za standardni PC, Intel je proizveo drugu seriju naziva Diamondville.
U ponudi se nalaze modeli 200 i N200 koji se ba i ne razlikuju od MID procesora. Problem kod
modela N200 je taj to koristi chipset i954 iz 2005. godine, koji troi mnogo energije. Nije nam
jasno zbog ega se Intel nije potrudio ovdje ubaciti neto novije.Noviji intelovi core i7 procesoru
koriste simulathreading tehnologiju,to je malo dotjerani Hyperthreading,ali je u principu isto.

Raspored procesora prema snazi (za gaming).Za novije sockete,LGA

775,LGA1366,AM2+,AM3)

Kako se trite izbacuje sve vie razvija zahtjevnih igara,osim grafike za postizanje veeg broja
sliica u sekundi (FPS-a) trebaevam i bri procesor.Ovdje cemo procesore raspodjeliti prema
performansama u jednoj skupini,i cijenom u drugoj(od 500kn pa nadalje).

Ako ak niste zagrieni gamer,za igranje i manje zahtjevnih igra,dobro e vam doi dvojezgreni
procesor.

Do 500KN

Intel:E5200,E5300

AMD:athlon x2 7750 BE,7850BE/ -AM2+

Athlon II X2 240 BOX, 2.8GHz, SckAM3-515KN

Ukoliko imate LGA775 najbolji izbor do 500kn je intelo procesor pentium dual core e5300,takta
2.6ghz,niske potronje,i velikog OC potencijala,ukoliko imate AM3 socket ili am2+,najbolji
izbor je procesor athlon ii x2 240.Ukoliko uzimate novo (mbo+cpu) onda je moj prijedlog am2+
ploca i athlon ii x2 240.

Do 700kn

Intel:Core 2 Duo E7300,Pentium Dual Core e6300

AMD:Phenom II X2 550 BE BOX, 3.1GHz, SckAM3

Tu nemamo puno raspravljati,ukoliko idete na novi procesor svakako dvojezgrenog phenoma,to

se intela tia,oba dva procesora su neisplativa,i pored phenoma,i pored dosta jeftinijeg,a ne
punog slabijeg e5300.

Do 1000kn:

Intel:q8400.e8400
AMD:Phenom ii x3 720

Dakako jo uvijek takt procesora igra najveu ulogu u igrama,tako ako mijenjate esto
komponente onda svakako e8400,ako ba i ne onda idite na quad 8400.

Do 1500

Intel:Q9400

AMD:Phenom 2 945/940.

Teka odluka,phenom je raen za novi socket i varira sa DDR3 memorijom i ima vei takt,ali
dosta trou,"vru" je i ima manji oc potencijal.Moj izbor bi bio phenom 2 945.

Do 2000kn

Intel :Q9550,i7 920

AMD:Phenom 2 955/965

Naravno ako gledamo snagu,najai procesor je dakako intelov core i7 920,ali on zahtjeva skupu
platformu (mbo,ram).to se tie q9550 i phenom 955 ,ista stvar kao sa phenom 945,i quad 9400.

Amd nema u ponudi kod nas jacih procesora,a kod intela ostaju joc i7 940 i 965EE.

Raspodjela performansama:

e5200-athlon x2 7750BE

e5300-athlon x2 7850BE

E6300-athlon x2 240

e8400/e7500-phenom 2 550/545

q8400-q8300-q8200-
phenom 2 940-q9400-phenom 2 945

i7 920-phenom 2 955/965/quad 9550..

Naravno ovo je samo za poetnike,tako da sam napisao samo osnove o procesorima.

Svijestski OC rekordi
CPU Cooler

Core i7 920 i 965 recenzija

Intel core 2 duo review
E8400 review
Phenom ii x4 review
overclockersclub

overclockersclub
-prvo, pohvala za trud.

Par savjeta, korekcija... : Kad spominje npr Moore's law, mogao bi staviti link na wiki i za svaki
pojam koji je bitan (manje/vie)

Nadalje, ispravci:

-prvi CPU nije napravio intel '71. To je 'samo' prvi na jednom ipu. Nasljednik 8008, .. 80286-To
je prvi IBM-PC kompatibilan, 16bitni... ''direktniji predak dananjih CPUa'' (ali ne prvi). Prva
upotreba termina CPU i osnovna definicija. ''To je elektroniki krug koji moe izvravati
kompijuterski program, koji je zapravo niz instrukcija.''
-slot i socket nisu iste stvari. To su sve utori za CPU. Slot je utor slian PCIu, Pentium-II.
Trenutno LGA i AM

-opis CPUa ''vie miliona tranzistora'', ''cache'' itd. su nevane stvari, kao to za motor (teoriju)
nije vana kubikaa. Moe imati 500 ili 5milijardi tranzistora i opet biti CPU. Ta koliina/brzina
samo prikazije razvoj, ne osnovu. -vidi gore pod definiciju-CPU.

-palac gore.

edit: -svakako izbaci dio s cijenama, cijene nemaju veze s teorijom, konstantno se mijenjaju
(padaju) uz dolazak nivih CPUa za par mjeseci je out of date...

Grafike kartice
Evo poto kae da si neznalica o hardwear-u,a ja imam vika slobodnog vremena pokuau ti objasniti
neke bitnije stavari za hardwear..Prvo u poeti sa grafikim karticama,za poetak u ti pomoi sa itanje
spefikacija kartice,poetu sa brzinom GPU-a(Graphics processing unit) ili grafikog procesora,kod ATI-
jevih kartica se on ugl. kree od oko 750mhz,a to su kartice(hd 4670,hd 4730,hd 4770,hd 4850ghl,hd
4870),neto nie taktove koriste hd 4830 i hd 4850,dok vie,do ak 1000mhz koriste neke hd 4890
grafike kartice.Kod Nvidie su ugl od 625 do 750 mhz.No naravno to nije jedini imbenik koju utjee na
krajnje performanse.A sada emo poeti sa projzvodnim procesom,on e rezultirati potronjom te
zagrijavanjem kartice,i OC potencijalom,kartice kod atija (nabrojane gore) sve koriste 55nm. proizvodni
proces,sa iznimkom hd 4770 koji koristi 40nm,proizvodni proces.to se nvidie tie kartice iz serije 9***
koriste 65nm,a novije kartice(gtx 260,275,285..) koriste 55 nm.proizvodni proces.Tu su jo i ROP's
jedinice,one se kreu od 8 (hd4670,4730) i sve ostale kartice imaju 16 ROP's jedinica.Nvidia,serija 9***
ugl. ima 16 ROP's,dok gtx285 i jae 32 ROP's.Tu se jo gleda brzina memorije,2200 kod najsllabije (hd
4670,dok je kod najae 4000mhz,to je efektivna brzina,da bi dobio stvarnu,podjeli sa 4.Kod Nvidie je od
1900mhz,do 2484mhz,ali se tamo djeli sa 2(ispravite me ako grijein).Tu se gleda jo memoriska
propusnost (bandwith) to je jednostavno,kombinira memorisku sabirnnicu(
128bit,256bit,448bit,512bit,) sa tipom memorije(ddr2,ddr3,ddr4,ddr5) znai jednaba bi izgledala
ovako,128.bit sabirinica sa GDDR5 memorijom,daje slian bandwith,kao 256.bit sa GDDR3
memorijom.Performanse jo ovise o driverima..

Hard diskovi
tu je stvar jednostavna,prvo se gleda brzina,standardna je 7200.okretaja u minuti,stariji diskovi koriste
5400okretaja,dok bri diskovi i ak 10000okretaja,tu se jo gleda cache i kapacitet.U naim trgovinama
od standardnih diskova najbolji su wd caviar black,i seagate 7200.serija.Diskove moemo jo stavljati u
RAID polja,detaljnije o tome u lanku http://www.bug.hr/forum/topic/tvrdi-opticki-diskovi/tipovi-raid-
polja/12064.aspx- od autora PC Street Hacker.
Napajana,jo nezna itati pravu snagu napajanja,preporuujem ti da proita ovaj lanak
http://www.bug.hr/forum/topic/kucista-napajanja/sve-koje-zanimaju-napajanja/389.aspx, kojeg je
napisao Wolverine_pce.

Ram memorija,na svim platformama osim AM3,i za LGA 1366, koristise dvokanalni rad,dok kod njih
trokanalni,kako bi memorija imala to bolje performanse,kod spefikacija se gleda,naravno
kapacitet,brzina,i letencije,te oc potencijali,nama je trenutano neki bestbuy kingmax.

-HDD, i novi (veina) HDD su na 5.400rps, 2.5" za notebook ili ext. jer im je vanija potronja i
otpornost na vibracije. Vea brzina=vei problemi, potreban skuplji motor, elektronika itd... pa
diskovi na 10k ili 15k kotaju daleko vie... dok se malo proire (cijena/kvaliteta) SSDovi ili
Flash diskovi, mehaniki jednostavno nee moi konkurirati brzinom pristupa, nasuprot brzina
transfera (skoro) nema veze s tim. npr. klasian HDD ima vei transfer od flash memorije, ali
memorija ima bri pristup koji je za rad osjetljiviji, jer samo kopiranje podataka (npr DVDa) je
'sporedna radnja' koja nedaje taj osjeaj brzine rada OSa (responzivnost).

Moemo rei da je za HDD najvanije Bootanje-BIOS (default, kasnije dodan CD, USB itd..) i
stim povezan OS (default s HDDa, sve ostalo nije tako jednostavno), kapacitet (trenutno klasian
HDD ima najbolji omjer cijene-po/GB), pa tek tad brzina, koliina cachea, vrsta prikljuka itd.

-VGA, teorija i praksa (kao TIPSS) su dvije razliite stvari, ako praksa dokae drugaeije, teorija
se mora odbaciti. Dakle samo teoretski 128bit+DDR5 na istim clockovima daje jednak rezultat
kao 256bit+DDR3. 256 je bri, ali razlog za koritenje 128 je nia cijena, jednostavnija
tehnologija izrade itd. -dakle to je proizvoaeva filozofija (i marketing). U zahtjevnim scenama
vie se osjeti razlika, usporedivo s vie traka na autoputu i naplatnim kuicama. Svaka daljnja
usporedba s autoputom je 'dobra', nema smisla staviti 512bita na slab GPU (kao napraviti autoput
s 8 traka za par automobila..). Trenutna razlika u filozofiji ATI/nVidia, ATI radi 'motor' s
velikim brojem obrtaja, dok nVidia radi veu kubikau, teoretski je rezultat isti...

btw. VGA RAM se oznaava kao GDDR (ili V-RAM, Video-RAM), ono Graphic, je jeko vano,
ako usporeujemo s RAMom onda je G-RAM bri, specjaliziran...

Mali tutorijal o procesorima (za poetnike)

odlican tutorial, sve je na svome mjestu, manje-vise :-) moram priznati kako nisam do kraja
citao, ali cini mi se da nigdje nije spomenuto sljedece:
naime, mnogi se (cak i tu na forumu, iako ima tone dostupnih clanaka sto na wikipediji sto po
internetu cijelom) bune oko toga koji memorijski kit uzeti za koji novi procesor. to je pogotovo
postalo problematicno predstavljanjem Lynnfield procesora Core i7 8xx serije (i5 serija nije
toliko bitna) u odnosu na stariju Core i7 9xx seriju. dakle, nekada davno, kada sam ja bio mlad
(sic!), svaki se chipset dijelio na dva dijela:

1) Northbridge - cip koji je sluzio za komunikaciju izmedju procesora, RAM memorije te AGP
ili PCI-E sabirnice

2) Southbridge - povezivao je sve periferije, od IDE/SATA kanala, preko USB portova do same
PCI sabirnice sa NBom (northbridge

postoji jednostavan razlog zasto su se AGP/PCI-E sabirnice vezale za NB a ne na SB -

komunikacija NB-SB je uzasno spora, u usporedbi sa NB-procesor. nebitno u ovoj prici, ali ipak
korisno za znati. nas u ovom trenutku od svega ovoga zanima iskljucivo memorijski kontroler.

dakle, rekao sam da je memorijski kontroler bio sastavni dio NBa jako dugo godina. otprilike
negdje prije godinu-dvije dana (a mozda i vise, nemojte me vuci za rijec) postalo je jasno da
zbog velikih zahtjeva za propusnoscu na potezu proc -> NB -> PCI-E i natrag NB sve vise i vise
postaje usko grlo u komunikaciji. rjesenje: integrirati sto vise NBa unutar samog procesorskog
cipa. krenulo se od integracije PCI-E sabirnice (16 linija za graficke kartice), a zavrsilo na
memorijskom kontroleru.

sada, nakon ovog povijesnog dijela, mozemo konacno prijeci na razliku izmedju Core i7 9xx i
8xx serija procesora. obje vrste procesora podrzavaju iste DDR 3 RAM memorije, istih
frekvencija. ono u cemu se razlikuju jest u tome sto i7 9xx serija ima integrirana 3 memorijska
kontrolera dok i7 8xx serija ima samo 2 memorijska kontrolera. to znaci sljedece: svaki ce
procesor raditi najbolje ako su mu svi memorijski kontroleri zauzeti sa barem jednom
memorijskom plocicom, a to znaci kupnja najmanje 3 plocice za i7 9xx seriju procesora,
odnosno najmanje 2. plocice za i7 8xx seirju procesora. stavljanje 3 plocice na i7 8xx procesor
nema smisla i nece poluciti najbolje rezultate, iako ce procesor sasvim normalno raditi i sa
takvom memorijskom konfiguracijom. isto vrijedi i za i7 9xx seriju - stavljanje 2. plocice u
racunalo sigurno nece poluciti optimalne rezultate.

dakle, da rezimiramo: core i7 8xx serija procesora (isto kao i core i5) ima 2 memorijska
kontrolera integrirana u procesor sto ce reci da je optimalno staviti 2. ili 4 (ili 8, ako ploca
podrzava toliko utora sto najcesce nije slucaj) plocice RAMa u racunalo. core i7 9xx serija ima 3
memorijska kontrolera integrirana, pa je optimalno staviti 3 (ili neki visekratnik od 3) plocice
RAMa u racunalo.

korisniki sa AMDovim procesorima se oko ovakvih stvari ne moraju brinuti - svi njihovi
procesori imaju dvostruki memorijski kontroler te je kod njih uputno staviti jednaku RAM
konfiguraciju kao i kod i7 8xx serije. takodjer, ako se netko pitao - AMD zbog svoje filozofije
rada na procesorima puno vise profitira od niskih memorijskih latencija, nego od sirove
propusnosti. zato i dan danas postoji veliki broj chipseta za AMDovu platformu (uglavnom
zasnovani na socket AM2+ utoru za procesore) koji koristi DDR 2 RAM memorije, umjesto
DDR 3 RAMa.

HTH :-)

Kod Intela dual core i core2duo NIJE isto. Core2duo je bolji , koliko znam ima puni vie mb cache
(naravno zavisi od modela) i koliko znam dual core su samo 32 bit

Kordy kae...
Mitch kae...
1337Code_breaker kae...

jel mi moze neko obijasniti sto kod procesira znaci core i5, i7, i3, ili koja je razlika izmeu dual
core i core2duo???

i5,i7 i i3 su najnovije serije Intelovih procesora znai i7 je najjai, pa i5 je jai od i3, dual core i
core2 duo je isto, oba dvijje vrste imajuj 2 jjezgre, samo to intel upotrebljava core2duo a amd
dual core

Kod Intela dual core i core2duo NIJE isto. Core2duo je bolji , koliko znam ima puni vie mb
cache (naravno zavisi od modela) i koliko znam dual core su samo 32 bit

Tono,jedino novije serije dual core su 64-bitne(pentium e5xx,e6xx..).

RE: Mali tutorijal o procesorima (za poetnike)

Mitch kae...

i3- najnoviji dvojezgreni model

i5- etverojezgreni

i7- etverojjezgreni sa 8 logikih jezgri

Ne

i3 su svi procesori sa 2 logike jezgre

i5 su svi procesori sa 4 log. jezgre

i7 su svi procevi sa 8 ili 12 log. jezgara

Kako su te logike jezgre ostvarene to nije bitno. Recimo i5 750 to je ostvareno preko 4 fizike
jezgre, dok, recimo kod i5 670 to je ostvareno preko 2 fizike jezgre i HTa.

EDIT 1: Ups, ja zehebo, to je do numeracije.

5xx (2+0)

6xx (2 + 2 HT)

7xx (4 + 0)

8xx (4+4, 1156)

9xx (4+4 / 6+6, 1366)

EDIT 2: Ne, dobro sam reko...

i3-2 fizike,4 logike

i5-4 fizike

i7-4/6 fizikih; 8/12 logikih

Mali tutorijal o procesorima (za poetnike)

Napomena:

K otkljucan

P vezija sa vecim taktom,ali bez integrirane grafike

S low power do 65W

T ultra low power 35W-45W

X extremne performase

Socket LGA1156

Uz socket 1366 zamjenjuje socket 775.Podrzava generaciju Lynnfield i Clarkdale.

[Lynnfield]

Core i5 7xx 2.4-2.8GHz

Core i7 8xx 2.53-2.66GHz

[Clarkdale]

Celeron G1xxx ???GHz

Pentium G6xxx ???GHz

Core i3 5xx ???GHz

Core i5 6xx ???GHz

Socket LGA1155

Socket namjenjen za desktop verziju Sandy Bridgea(2. generacija COre i Ivy

Bridgea.Predhodnik mu je 1156 socket,a nasljednik 1150 socket.

[Sandy Bridge]

Celeron G5xx,G4xx 1.6-2.7GHz

Pentium G8xx ,G6xx 2.2-3.1GHz

Core i3 2xxx 2.6-3.4GHz

Core i5 2xxx 2.7-3.4GHz

Core i7 2xxx 2.8-3.5GHz

[Ivy Bridge]

Celeron G16xx 2.3-2.8GHz

Pentium G20xx,G21xx 2.5-3.3GHz

Core i3 32xx 2.8-3.5GHz

Core i5 3xxx 3-3.4GHz

Core i7 3xxx 2.5-3.6GHz

Socket LGA1150

Najnoviji Intelov socket,koji za sada,sluzbeno samo Haswell generacija podrzava.

[Haswell]

Celeron 18xx 2.2-2.8GHz

Pentium 32xx,33xx,34xx 2.6-3.3GHz

Core i3 4xxx 2.9-3.6GHz

Core i5 4xxx 2.7-3.4GHz

Core i7 4xxx 2.0-3.5GHz

Socket LGA2011

Socket namjenjen za high-end i serverske platforme.

[Sandy Bridge-E]

Core i7 3xxx 3.2-3.6GHz

[Ivy Bridge-E]

Core i7 4xxx 3.4-3.7GHz

Za godinu dvi se mnogo toga promjeni, generalno gledajui Intel je ipred AMD-a miljma,
pogotovo u najviem segmentu gdje AMD nema to za ponudit.

Vezano za cpu koji je dovoljan za dobar gaming tu je Intel Core i5 najzastupljeniji zbog nekoliko
osobina. Dakle preformasne su slicne kao i kod i7 osim u sluaju crossfire ili sli setupova kad i7
ipak ima prednost. Intelovi procesori koji su u segmentu gdje i AMD ima svoje predstavnike se
manje zagrijavaju, manje troe, i imaju bolje performasne, te su stabilniji i daju bolje rezultate u
online gamingu pogotovo, i prednost je naravno stock cooler koji je kod Intela sasvim dovoljan.
Mana je na neki nain cijena, tj neto su skuplji. AMD-ovi procesori imaju predost nize cijene u
startu ali obicno imaju veu potrsonju i obavezno je za njih kupovina aftermarkert coolera, jer
AMD-ovi cooleri su doslovno prebucni. Prednost AMD-a je i u benchmarcima jer njihovi
procesori imaju ''vie jezgi'' na ''visim'' frekvencijama - no to treba uzeti sa rezervom jer imaju
prednsot samo u benchmarcima u igrama opet ima intel predost zbog puno bojeg IPC-a. I na
kraju financije, ako emo gledati vrijednost i zadravanje cijene opet je intel u predosnti jer
intelovi i5 proceosri dre cijenu ko svetog petra kajgana i na njuskalu ih se tesko moze naci
povoljno, a u trgovinama cijene nisu niske sto je ipak odreeni minus u usporedbi sa AMD-om
pri kupnji novog procesora, dok nakon kupnje AMD-ovim proceosrima ipak bre pada cijena, u
ovom teksu bi se moglo ucinit da naginjem intelu no je sve realno i poznato je da je AMD u
nezavidnoj poziciji po pitanju uspordebe sa Intelom u domeni procesora za obicnog korisnika sto
i nije dobro je Intel sam diktira cijene i nema konkurecnije. U zadnjim benchmarcima u novim
igrama Intel procesori pokazuju dosta bolje performasne. U naim HR okvirima treba rei da od
novih proceosra je Best Buy AMD FX 8320 - iako za njega je potrebno kupit jo dodatni cooler a
potrosnja mu je 125w u odnosu na 80w od i5 kojima konkurira mu je minus no kod nas nitko ne
vodi racuna o potrosnji.

i3- najnoviji dvojezgreni model

i5- etverojezgreni

i7- etverojjezgreni sa 8 logikih jezgri