Edicija

ZAG NEHAR
Svete Knjige Drevnog Kraljevstva Magije
Knjiga etvrta

Naslov
KNJIGA O STVARANJU SVETA
Kad Nebo gore

Naslov originala
ENUMA ELISH
The Epic of Creation
Translation into English y L. W. King from The Seven Tablets of Creation
London 1902

Prevod i adaptacija
Alexandar Thorn

Izdava
Samostalno autorsko izdanje
Copyright 2010 by Alexanthorn. Sva prava zadrava izdava

Za izdavaa
Aleksandar Radivojevi

Likovno tehniki urednik

Prevodilac

Lektura i korektura
Astroloki studio ASAR

Kompjuterska obrada i prelom

Izdava

Korice
Zigurat Urinamu - Ur Haldejski

Format
Obim 34 strane, ilustrovana, 29 cm

Elektronsko izdanje
Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje u PDF formatu
i distribuirana preko Portala Sveto Kraljevstvo Magije www.alexanthorn.com

Beograd, 2010.

2
 ZAG NEHAR
SVETE KNJIGE
DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE
TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

KNJIGA ETVRTA

KNJIGA
O STVARANJU SVETA
KAD NEBO GORE

Prevod i adaptacija
Alexandar Thorn

2010

3
 Sadraj

Predgovor
Stvaranje sveta .......................................................................................................... 5

Knjiga o stvaranju sveta

Prva ploa .................................................................................................................. 10
Druga ploa ............................................................................................................... 14
Trea ploa ................................................................................................................ 17
etvrta ploa ............................................................................................................. 20
Peta ploa .................................................................................................................. 24
esta ploa ................................................................................................................ 27
Sedma ploa .............................................................................................................. 31

4
 Predgovor prevodioca

Stvaranje sveta
ENUMA ELI
Knjiga o Stvaranju Sveta

Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma Eli (prema poetku teksta: Kad
nebo gore...) predstavlja, uz Ep o Gilgameu, najznaajnije delo akadske religije. U
sumerskoj knjievnosti ne postoji nita to bi se moglo uporediti, ni po veliini, ni po
dramskoj napetosti, ni po tenji da se poveu teogonija, kosmogonija i antropogonija.
Enuma Eli pripoveda o poreklu sveta, uzvisujui Marduka. Teme su stare, premda
reinterpretirane. Pre svega, tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta,
iz kojeg se izdvaja prvi par, Absu i Tijamat. Drugi izvori jasno kau da Tijamat pre-
dstavlja more, a Absu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja. Kao i tolika dru-
ga prvobitna boanstva, Tijamat je istovremeno shvaena kao ena i kao dvopolna. Iz
meavine slatkih i slanih voda raaju se drugi Boanski parovi. O drugom paru, La-
kmu i Lakamu (po nekim tradicijama, Oni su rtvovani da bi bio stvoren ovek), go-
tovo nita ne znamo. to se tie treeg para, Anara i Kiar, Njihova imena na sume-
rskom znae totalitet gornjih elemenata i totalitet donjih elemenata.
Prolo je izvesno vreme
i dani se protegnue,
godine se umnoie
(ploa I, 13). Iz hieros
gamos ova dva komple-
mentarna totaliteta raa
se Bog Neba, Anu, koji
opet raa Nudimuda
(Ea). Svojim veseljem i
ciom mladi Bogovi
ometaju Absuov odmor.
On se ali Tijamat: Ne-
podnoljivo mi je njiho-
vo ponaanje. Danju, ne mogu da se odmaram; nou, ne mogu da spavam. Hou da
ih unitim, da bih dokrajio to njihovo kretanje. I da oko nas zavlada tiina, kako
bismo najzad mogli da se odmorimo! (ploa I, 37-39). U ovim stihovima moemo
otkriti enju za Materijom, odnosno, oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i
besvesnosti supstance, za iskonskim mirovanjem, otpor prema kretanju, preduslovu
kosmogonije. Tijamat poe iz sveg glasa da vie na svoga mua. Ona bolno jauknu:
ta! Zar mi sami da unitimo ono to smo stvorili! alosno je, slaem se, njihovo po-
naanje, ali blago se strpimo (ploa I, 41-46). Ali Absua nije mogla ubediti.

5
Doznavi za odluku svoga praoca, mladi Bogovi ostadoe bez ijedne rei (ploa I,
58). Ipak, sveznajui Ea prvi neto preduze. Svojim maginim bajanjem, on uini da
Absu padne u duboki san, oduze mu njegov sjaj i sam se zaogrnu njime, pa ga ubi,
poto ga je prethodno okovao. On tako postade Bog Podzemne Vode (Bezdan), koja
se od tada naziva Absu. U samom sreditu Absua, u odaji sudbina, svetilitu prao-
blika (ploa I, 79) njegova supruga, Damkina, raa Marduka. Tekst slavi velianstve-
nu uzvienost, mudrost i svemo ovog poslednjeg roenog Boga. Upravo tada Anu
prelazi u napad protiv svojih potomaka. On podie etiri vetra, i stvori talase kako bi
uznemirio Tijamat (ploa I, 108). Bogovi, koji ne mogu da se odmaraju, kau svojoj
majci: Kada su ubijali Absua, tvoga mua, mada nisi bila uz napadae, stajala si po
strani bez ijedne rei (ploa I, 113-114).
Ovoga puta Tijamat odluuje da neto preduzme. Ona stvara udovita, zmije, veli-
kog lava, besne Demone i druge jo to nose neumoljiva oruja i ne boje se borbe
(144). A meu svojim prvoroenim Bogovima Ona uzvisi Kingua. (147 i dalje). Na
Kinguove grudi Ona privrsti ploicu Sudbina i poveri mu najveu mo. (155 i da-
lje). Pred ovakvim pripremama, mladi Bogovi gube hrabrost. Ni Anu, ni Ea ne usu-
uju se da se sukobe sa Kinguom. Jedino Marduk prihvata borbu, ali pod uslovom da
prethodno bude proglaen za vrhovnog Boga, na ta Bogovi urno pristaju. Borba
izmeu dve grupe bie reena dvobojem izmeu Tijamat i Marduka. Kada je Tijamat
otvorila eljust da ga proguta... (IV, 97) Marduk izbaci estoke vetrove koji joj raste-
gnue telo. Stomak joj se nadu, a ona ostade razjapljene eljusti. On zatim izbaci je-
dnu strelu koja joj probui stomak, iskida utrobu i probode srce. Ukrotivi je tako, on
joj odue ivot, baci le na zemlju i ode gore! (IV, 100-104). Tijamatini pomonici
pokuae da se spasu, ali ih Marduk vrsto sveza i polomi im oruje (III). On zatim
okova Kingua, oduze mu ploicu Sudbina i privrsti je na svoje grudi (120, i dalje).
Najzad, on se vrati do Tijamat, rascepi joj lobanju, a le rasee nadvoje kao suvu ribu
(137), od jedne polovine nastade nebeski svod, a od druge polovine zemlja. Marduk
na nebu podie palatu koja je odgovarala palati Absu i utvrdi put zvezda. Peta ploa
govori o ureenju planetarnog univerzuma, odreivanju vremena i o oblikovanju re-
ljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela: iz Njenih oiju izviru Eufrat i Tigar, a od je-
dnog uvojka njenog perina on stvori vezu izmeu neba i zemlje. (V, 59 itd.)
Najzad, Marduk odlui da stvori oveka, kako bi on preuzeo sluenje Bogovima i ta-
ko ih rasteretio (VI, 8). Pobeeni i lancima svezani Bogovi i dalje ekaju svoju ka-
znu. Ea predlae da samo jedan od njih bude rtvovan. Na pitanje ko je izazvao rat,
podstrekivao Tijamat na pobunu i otpoeo borbu (VI, 23-24) svi izgovaraju samo je-
dno ime: Kingu. Presekoe mu vene i Ea od njegove krvi stvori ljude (VI, 30). Poema
dalje pripoveda o podizanju jednog svetilita Marduku u ast.
Bez obzira na to to koristi tradicionalne mitske teme, Enuma Eli predstavlja prili-
no sumornu kosmogoniju i pesimistinu antropologiju. Da bi se proslavio Marduk,
mladi pobednik, Drevni Bogovi iz prvobitne epohe, a na prvom mestu meu njima
Tijamat, postaju nosioci demonske vrednosti. Tijamat nije vie samo haotini isko-
nski totalitet koji prethodi svakoj kosmogoniji: Ona se na kraju pokazuje kao tvorac
bezbrojnih udovita i sva njena kreativnost prikazana je kao negativna. Tvoraki
proces, kako ga prikazuje Enuma Eli, prerano je doveden u opasnost zbog Absuove
elje da uniti mlade Bogove, to jest da u korenu sasee stvaranje Univerzuma. Ne-
kakav svet je ve postojao, poto su se Bogovi mnoili i imali svoja prebivalita ali,

6
re je o isto formalnom obliku postojanja. Ubistvo Absua otvara itav niz kreativnih
ubistava, jer Ea ne samo to zauzima njegovo mesto nego i zapoinje s prvim organi-
zovanjem vodene mase: na tom mestu on izgradi svoje boravite i utvrdi svoja sveti-
lita. Kosmogonija je rezultat sukoba dve grupe Bogova, ali se u Tijamatinoj grupi
nalaze podjednako i Njena udovina i demonska stvorenja. Drugim reima, isko-
nsko je samo po sebi prikazano kao izvor negativnih tvorevina. Tek od Tijamatinih
posmrtnih ostataka Marduk oblikuje Nebo i Zemlju. Ta tema, koja je takoe potvre-
na i u drugim tradicijama, moe se razliito tumaiti. Univerzum koji je nainjen od
tela nekog iskonskog Boanstva deli Njegovu Supstancu, samo, moemo li uopte,
posle Tijamatine demonizacije i dalje govoriti o Boanskoj supstanci? Da li to znai
da su i Nebo i Zemlja zapravo demonske prirode, jer su stvoreni od Demonske Su-
pstance?
Kosmos je, dakle, dvostruke prirode: u
njemu je jednim delom ambivalentna,
ako ne i jasno demonska materija, a dru-
gim delom boanska forma, jer je ona
Mardukovo delo. Nebeski svod je nai-
njen od polovine Tijamatinog tela, ali
zvezde i sazvea postaju prebivalita ili
slike Bogova. Sama zemlja je od druge
polovine Tijamatinog tela i njenih razli-
itih organa, ali je posveena zahvaljujui
gradovima i hramovima. Najzad, pokazu-
je se da je svet proizvod meavine haoti-
nog i demonskog iskonskog s jedne stra-
ne i boanske kreativnosti, prisustva i
mudrosti s druge strane. To je moda na-
jsloenija kosmogonijska formula do koje
e doi mesopotamska misao, ako ne i
celokupna filosofska misao oveanstva,
jer ona u smeloj sintezi objedinjuje sve
strukture jednog Boanskog drutva, od
kojih su neke postale nerazumljive i neu-
potrebljive. to se tie stvaranja oveka,
ono se nadovezuje na sumersku tradiciju:
ovek je stvoren da bi sluio Bogovima, a
posebno na verziju koja poreklo oveka objanjava rtvovanjem dva boga Lagma.
Ali, tu se pridruuje i oteavajui element: iako je bio jedan od prvih Bogova, Kingu
postaje arhidemon, voa legije udovita i demona koje je stvorila Tijamat.
ovek je, dakle, stvoren od demonske materije - Kinguove krvi. Razlika u odnosu na
sumerske verzije je znaajna. Moemo govoriti o traginom pesimizmu, jer se ini da
je ovek osuen ve na osnovu svog porekla. Njegova jedina nada je Ea, koji ga je
oblikovao. ovek dakle ima oblik koji je stvorio jedan Veliki Bog. Sa tog stanovita,
postoji simetrija izmeu stvaranja oveka i porekla sveta. U oba sluaja, osnovnu
grau ini Supstanca nekog prvobitnog ali propalog Boanstva, koje su mladi Bogovi
pobednici pretvorili u demona i potom usmrtili.

7
U Vavilonu, Enuma Eli je recitovana u hramu etvrtog dana praznika Nove godine.
Taj praznik, koji se zvao Zagmuk (poetak godine) na sumerskom i Akitu na aka-
dskom jeziku, proslavljao se tokom dvanaest prvih dana meseca Niana. Sastojao se
iz nekoliko delova, od kojih emo ukazati samo na najvanije: 1) dan kraljeve poko-
re, to odgovara Mardukovom zatoenitvu; 2) oslobaanje Marduka; 3) obredne bo-
rbe i obredna procesija pod kraljevim vostvom, do Bit Akitua (kue Nove godine),
gde se odravala sveana gozba; 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja olia-
va boginju; 5) odreivanje sudbine od strane Bogova. Prva sekvenca ovog mitsko-
obrednog scenarija, ponienje kralja i Mardukovo zatoenitvo, ukazuje na vraanje
sveta u prekosmogonijski Haos. U Mardukovom svetilitu, veliki svetenik liava
kralja njegovih odlija (ezla, prstena, krive sablje i krune) i udara ga po licu. Kralj
zatim, na kolenima, izgovara objavu nevinosti: Nisam greio, o Gospodaru zemalja,
nisam bio nemaran prema tvom boanstvu. Veliki svetenik odgovara u Mardukovo
ime: Ne boj se, Marduk e uti tvoju molitvu. On e poveati tvoje carstvo.
Za to vreme, narod je traio Marduka, za koga se pretpostavljalo da je zatvoren u
planini, to je formula koja ukazuje na smrt nekog Boanstva. Kao to smo videli po-
vodom Inane-Itar, ta smrt nije konana; ipak, Boginju je trebalo otkupiti iz donjeg
sveta. Marduk, takoe, biva primoran da sie daleko od sunca i svetlosti. On, najzad,
biva osloboen i Bogovi se ponovo ujedinjuju, to jest okupljaju se Njihovi kipovi, da
bi odredili sudbine. Ova epizoda u Enuma Eliu odgovara proglaenju Marduka za
vrhovnog Boga. Kralj vodi povorku do Bit Akitua, graevine podignute van grada.
Povorka predstavlja vojsku Bogova koja je krenula protiv Tijamat. Prema jednom
Sanheribovom zapisu moemo pretpostaviti da se podraavala prvobitna bitka, a da
je kralj oliavao Asura, Boga koji je zamenio Marduka. Hieros gamos se odvijao po
povratku sa sveane gozbe u Bit Akituu. Poslednji in predstavljao je odreivanje su-
dbine svakog meseca u godini. Tim odreivanjima, obredno je stvarana godina, to je-
st osiguravana srea, plodnost i bogatstvo novog sveta koji se upravo rodio.
Akitu predstavlja mesopotamsku verziju prilino rasprostranjenog mitsko-obrednog
scenarija praznika Nove godine koji je shvaen kao ponavljanje kosmogonije. Poto
su tradicionalna drutva polagala veliku nadu u periodino obnavljanje Kosmosa, mi
emo esto pominjati praznike Nove godine. Ve sada moemo tano utvrditi da se
epizoda praznika Akitu susree, da se ograniimo samo na Bliski istok, u Egiptu, kod
Hetita, u Ugaritu, u Iranu i kod Mandejaca. Tako je, na primer, poslednjih dana u go-
dini obredno stvaran Haos koji su oznaavale orgijske razuzdanosti tipa Saturnalija,
potom izokretanje itavog drutvenog poretka, gaenje ognjita i povratak mrtvih.
Borbe izmeu dve grupe maskiranih lica potvrene su u Egiptu, kod Hetita i u Uga-
ritu. Na Srednjem istoku i u istonoj Evropi jo postoji obiaj da se utvruje sudbina
nastupajuih dvanaest meseci na osnovu dvanaest dometnutih dana.
Uloga kralja prilikom Akitua nedovoljno je poznata. Njegovo poniavanje odgovara
nazadovanju sveta u stanje Haosa i Mardukovom zatoenitvu u planini. Kralj u bo-
rbi protiv Tijamat i u hieros gamos s hramovskom robinjom oliava Boga. To je Sve-
ta svadba sumerskog kralja koji predstavlja Dumuzija i Boginje Inane. Hieros gamos
se odigravao tokom praznika Nove godine. Sumeri su bili uvereni da im je kralje-
vstvo dato sa neba. Ono je bilo Boanskog porekla i to se shvatanje odralo sve do
ieznua asirsko-vavilonske civilizacije.

8
Vladareva sakralnost je obznanjivana na vie naina. Zvali su ga Kraljem zemlje, to
jest sveta, ili etiri oblasti Univerzuma, a ta je titula prvobitno bila namenjena samo
Bogovima. Kao i kod Bogova, oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost. Jo
pre roenja, Bogovi su ga predodreivali za vladanje. Iako je kralj priznavao svoje
zemaljsko poreklo, smatralo se da je Boji sin. Hamurabi izjavljuje da ga je rodio
Sin, a Lipilitar da ga je rodio Enlil. Po tom dvostrukom poreklu vladar je bio pravi
posrednik izmeu Bogova i ljudi. Pred Bogovima je predstavljao narod i ispatao za
grehe svojih podanika. Ponekad je zbog zloina svog naroda morao i da umre. Zbog
toga su Asirci imali kraljevog zamenika. Tekstovi objavljuju da je vladar iveo u bli-
skoj vezi s Bogovima, u mitskom vrtu u kojem se nalaze Drvo ivota i Voda ivota.
Hranu koja je svakodnevno prinoena na rtvu kipovima Bogova jeli su kralj i njego-
va svita. Kralj je takoe Boji izaslanik, od Boga pozvani pastir naroda koji treba da
uspostavi pravdu i mir na zemlji. Kada su Anu i Enlil pozvali Lipititara da vlada ze-
mljom kako bi uspostavio pravdu u zemlji ... tada sam ja, Lipititar, ponizni pastir
Nipura ... uspostavio pravdu u Sumeru i Akadu, kako je to Enlil rekao.
Moglo bi se rei da je kralj uestvovao u Boanskom modalitetu, ali time nije posta-
jao Bog. On je predstavljao Boga to je na arhainim stupnjevima kulture takoe po-
drazumevalo da on na neki nain jeste onaj koga je predstavljao. U svakom sluaju,
kao posrednik izmeu ljudskog sveta i sveta Bogova, mesopotamski kralj je sopstve-
nom linou ostvarivao obrednu vezu izmeu dva oblika postojanja, Boanskog i
ljudskog. Upravo zahvaljujui toj dvostrukoj prirodi kralj je, bar metaforino, sma-
tran tvorcem ivota i plodnosti. Ali, on nije bio Bog, novi lan panteona, kao to je to
bio egipatski faraon. Vernici mu nisu upuivali molitve, naprotiv, oni su se molili
Bogovima da blagoslove njihovog kralja. Jer vladari, uprkos svojoj bliskosti s Boa-
nskim svetom i pored hieros gamos s nekim Boginjama, nisu uspevali da prevaziu
svoju ljudsku uslovljenost. Oni su ipak ostajali samo smrtnici. Ne treba zaboraviti da
ak ni slavni kralj Uruka, Gilgame, nije uspeo u svom poduhvatu da stekne be-
smrtnost.

9
KNJIGA O STVARANJU SVETA

Prva ploa
1 Kad Nebo gore jo neimae ime,
kad Zemlja dole jo neimae ime,
iskonski Absu to ih porodi
i Mummu Tiamat, njihova Sveopta Majka,
5 stanu svoje meati vode.
Kad stanita Bogova jo ne behu sazdana,
kad trske u movari jo ne bi,
kad nijedan Bog jo ne bee stvoren,
kad nijedan Bog jo neimae ime,
kad nijedna sudbina ne bi odreena,
Bogovi iz utrobe Absu i Tiamat roeni behu.
10 Lahmu i Lahamu se pojavie i ime dobie Oni.
Eon za Eonom, namnoie se Oni.
Tad Anar i Kiar roeni behu i nadmaie Njih.
Prolazi vreme, dani se protegnue, godine se umnoie.
Anu, Njihovo edo, takmac Otaca svojih,
15 Anar, Anua, prvenca svog, ravnog uini sebi.
Anu Nudimuda, na svoju priliku rodi.
Nudimud za Oeve svoje, Stvoritelj bi,
razbora jakog, uman, u snazi silan,
silniji od Oeva Oca Anara.
20 Meu Bogovima, Braom Njegovom, ravnog mu ne bi.
Tad Bogovi Braa, veati stanu,
da Tiamat uznemire, skakati ponu.
Utrobu Tiamate, uznemire Oni,
u Nebeskom Dvoru, pravei buku,
25 graja je Njihova do Absua dopirati stala.
Tiamat na Njihovu dreku ostade nema,
ali divljanje Njihovo za Absua bejae bolno.
Njihov postupak, mrzak mu bi i Oni se osilie jako.
Tad Absu, to Velike Bogove rodi,
30 kriknu i Mummu, svojemu glasniku zbori:
Mummu, glasnie, to moje srce veseli,
deder, prema Tiamat upravimo hod.
Oni se zapute i pred Tiamat dou.
O Bogovima prvoroenim savetovati se stanu.
35 Absu otvori usta
i glasno Boginji Tiamat zbori:
Njihovo ponaanje meni je nepodnoljivo.

10
 Danju odmora nemam, nou ne spavam ja.
Unititi ih hou ja,
da kretanju Njihovom uinim kraj.
40 Da oko nas zavlada tiina,
kako bi se najzad odmriti mogli Mi.
Kad Tiamat, te rei u,
Ona se rasrdi i na svog povika mua.
Zajea bolno, srdba je uze,
u svojoj dui, oseti bol.
45 Unititi, dakle, elimo to stvorismo Mi!
alosno je ponaanje Njihovo,
ali blago se strpimo Mi.
Mummu prozbori na to, da Absuu savet da,
i savet od Mummu dumanski i zloslutan bi.
Taj prevratni in, moj Oe, satrimo dakle!
50 Danju da se odmori, nou da spava.
Kad Absu te rei u, Njemu se razvedri lice.
Zbog zla tono ga smisli protiv Bogova Sinova svojih.
On svojom rukom Mummu obujmi vrat,
na kolena mu sede, zagrli Njega On.
55 Ono o emu u skuptini veahu Oni,
to sve kazano Bogovima Prvoroenim bi.
Kad tu odluku ue,
Mladi Bogovi bez ijedne rei ostae,
na tom se smire i potom s uasom u dui sednu.
Ali On sjajnoga uma, mudrac, domiljat,
60 Ea, to poznaje sve, Njihove namisli prozre.
Za Absua odredi, magini obrazac stvori,
za Njega istu, svemonu aroliju smisli.
On je izree, u vodu baci nju.
Na Absua poalje san, u dubini dok se odmarao On,
65 Uspava Njega, na Njega aljui san.
Mummu nemoan bi Njegovu da vrati snagu.
Ea Absuu minice strga, uniti Krunu,
stranu mu odoru uze.
Absu zajea bolno,
potom ga lancima vezanog, ubi On.
70 Zaveza ga Mummu, glavu mu snano stegnu,
nad Absuom stanite svoje sazda.
Zatvori ga Mummu, lance mu pritegnu jako.
Kad svoje dumane svlada i pokori ih,
kad Ea, dumane pobedi svoje
75 kad u svetinju svoju, na poinak ode,
Absu, On nazva nju i tu sveto mesto odredi,
na tom mestu za sebe nonu svetinju izgradi,
gde Ea i Damkina mu ena Njegova,
u slavi ivee Oni.

11
 Tad u odaji sudbina, u Svetilitu praoblika,
80 rodi se Bog, mudrac nad mudracima,
od Bogova umniji svih,
u krilu Bezdana, rodi se Marduk,
u krilu istoga Absua, rodi se Marduk.
Ea ga Njegov Otac porodi,
Damkina ga Njegova Majka, porodi.
85 Boginja prsa, hranila je Njega.
Nad Njim je stajala straa,
to monom Ga gordou ispuni.
Divotnog stasa, pogled mu oiju na munju nalik.
On kao junak se rodi: od poetka oploivae On.
Ea stvoritelj Njegov, kad vide Njega,
90 srce se uzbudi Njemu, razvedri se radosti pun.
Bez mane uini Njega, dvojnu narav Boga mu dade.
Bogove nadvisi jako, sve ih nadmai On.
Razmer mu nenaravan, spoznati se ne da.
Nije ga mogue pojmiti, teko ga pogledom obujmiti.
95 etiri oka i etri uha, imade On.
Kad mu se usta otvore, iz njih jara izbija.
etiri uha, na Njemu rastu,
etri mu oka, opaaju sve.
Stas mu to izraste, meu Bogovima nenaravan bi.
100 Udovi Njemu golemi behu, visina mu udesna bi.
Kakvog li deteta!
Kakvog li deteta!
Dete - Sunce, Nebesa - Sunce!
Stranim zaodenut sjajem Bogova deset,
uzvienu imae snagu.
Svoju mo i sjaj Oni mu dadoe.
105 Tada ustade Anu i etiri naini Vetra,
to Zmaja od vojske jaeg, na uzdi dre.
i stvori talase besne kako bi Tiamat uznemirio.
Tiamat uznemirena danju i nou hodae samo.
Udaraju snage haosa, Tiamat drae, Njoj uveavaju bol.
110 U srcu svojem, rave namere snuju.
I Oni, Njena braa, Boginji Tiamat zbore:
Kad Absua, tvoga ubie mua,
iako uz napadae nisi bila,
stajala si po strani bez ijedne rei.
On strano oruje stvori,
115 i ako se tvoje razdire srce, spavati ne moemo Mi.
Neka Absu, tvoj mu, u tvojem srcu bude,
i Mummu, lancima vezani to su.
Ti sama ostade i sada se ti uriti mora jako.
O Tiamat, Zar nas ne voli ti?
nemamo mira ni nou ni danju

12
120 od umora se nama oi sklapaju.
Unititi ih moramo da prestanu
spavati da moemo Mi.
Hajde, odlui se Ti za borbu, uniti Njih!
Mlade Bogove, tvojem ih vrtlogu izloi!
Kad Tiamat u rei Boga to pred Njom bi,
125 Tada zausti Ona: Dosta je bilo, hajde da uinimo,
da vihore nainimo snane protiv Bogova mladih
da Bogovi Stari u miru spavati mogu.
Protiv Bogova Mi emo ustati
protiv Bogova Mi emo voditi boj,
Prilazei k njoj, Oni uz Tiamat staju.
Gnevni, nou i danju zaveru snuju.
130 Za borbom ude, skau i besno siku,
U bojne redove staju, ele zametnuti boj.
Majka Ponora, stvoritelj svega,
udesno oruje stvori: adaje izrodi Ona.
Zubi im otri, onjaci strani,
135 otrovom, umesto krvi, njihovo ispuni telo.
Ona adaje strane, uasom odenu,
izgled im udan dade, sline ih Bogovima stvori.
Da onaj ko ih vidi, pogine od straha!
Ako im napadnu telo, grudi ne mogu unititi njima.
140 Hidru, zmaja Lahamu, stvorila Ona,
silnoga lava, vuka to rei, oveka-korpiju,
Demone besne, oveka-ribu, i jarca stvori.
Oruje imaju grozno, u boju nemaju strah.
Njene su naredbe mone,
niko se odupreti ne moe njima.
145 I jedanaest jo, nalik nemanima stvori.
Od Bogova prvenaca Njenih, to se oko Nje skupie
meu Njima Ona usvisi Kingua.
Predvodnik vojske da bude, legije da vodi
da oruje skuplja za boj i zapone rat.
150 Glavni zapovednik ratnicima da bude,
Sve mu u ruke dade, u Sabor postavi Njega
govorei: Za tebe aroliju rekoh
u Sabor Bogova ja tebe uzvisih.
Moima veim od Bogova svih, tvoje ispunih ruke.
Uzvien budi, ti, muu moj, jedini!
155 Neka ime bude ti vee, no to je Anunnakija svih.
Na grudi Kingua Ploicu Sudbine stavi,
poveri mu najveu mo,
govorei: Naredba tvoja neizmenjiva da bude,
rei neka su ti kao Peat.
Kad Kingu uzvien bi i vlast Anua dobi,
On Bogovima, Sinovima svojim, sudbinu odredi:

13
160 Rei iz usta vaih, neka oganj gase!
Snaan, pobeen kad je, neka udvostrui snagu!

Druga ploa
1 Kad Tiamat svoje muno zavri delo,
Ona se za borbu naoruava
s Bogovima, izdancima svojim.
Absua da osveti, Tiamat od zlobe gori.
Ea obaveten bi, kako se Ona sprema za boj.
5 Kad Ea, o tome zborenje u,
Bez rei osta, u turoban utonu gnev.
Kad razmisli i Njegova stia se ljutnja,
On se Anaru, Ocu uputi svom.
Kad pred Anara, svog Oca to Ga porodi, doe,
10 Njemu ispria spletke, to ih Tiamat skova.
Ea mu zbori: Naa nas Majka Tiamat prokle,
Ona to izrodi Nas, Ona saini vojsku,
strano od jarosti Grmi na nas.
Oko Nje, svi se Bogovi skupie
I Oni to ih porodiste Vi, na Njenu prilaze stranu.
15 Prilazei Njoj, Oni uz Tiamat staju.
Gnevni, nou i danju zaveru kuju.
Za borbom ude, skau i besno siku,
U bojne redove staju, ele zametnuti boj.
Majka Bezdana, Stvoritelj svega,
20 udesno oruje stvori: adaje izrodi Ona.
Zubi im otri, onjaci strani,
otrovom, umesto krvi, njihovo ispuni telo.
Ona adaje strane, uasom odenu,
izgled im udan dade, sline ih Bogovima stvori,
25 da onaj ko ih vidi, od strha pogine.
Ako im napadnu telo, grudi ne mogu unititi njima.
Hidru, zmaja, Lahamu, stvorila Ona,
silnoga lava, vuka to rei, oveka-korpiju,
Demone besne, ovjeka-ribu, i jarca stvori.
30 Oruje imaju grozno, u boju nemaju strah.
Njene su naredbe mone,
niko se oduprijeti ne moe njima.
I jedanaest jo, nalik nemanima stvori.
Od Bogova prvenaca Njenih, to se oko Nje skupie
meu Njima Ona usvisi Kingua.

14
35 Predvodnik vojske da bude, legije da vodi
da oruje skuplja za boj i zapone rat.
Glavni zapovednik ratnicima da bude,
Sve mu u ruke dade, u Sabor postavi Njega
govorei: Za tebe aroliju rekoh
u Sabor Bogova ja tebe uzvisih.
40 Moima veim od Bogova svih, tvoje ispunih ruke.
Uzvien budi, ti, muu moj, jedini!
Neka ime bude ti vee, no to je Anunnakija svih.
Na grudi Kingua Ploicu Sudbine stavi,
poveri mu najveu mo,
govorei: Naredba tvoja neizmenjiva da bude,
rei neka su ti kao Peat.
45 Kad Kingu uzvien bi i vlast Anua dobi,
On Bogovima, Sinovima svojim, sudbinu odredi:
Rei iz usta vaih, neka oganj gase!
Snaan, pobeen kad je, neka udvostrui snagu!
Kad Anar spozna da Tiamat, straan obuze nemir,
50 po bedrima se udari, za usne ugrize svoje.
Srce mu se straha ispuni,
dua mu smetena posta,
jedva svoje stiavae krike.
Deder Ea, sine moj, kreni u boj.
Deder, s orujem zavitlaj, to stvori ga ti.
55 Orujem kojim ti smaknu Mummu i Absua,
Napadni Kingua to pred Njom ide
pred Tiamat stani, pokai mudrost svoju.
Kad elju svoga Oca Anara u,
Njoj upravivi hod, krenu na put.
60 Kad Ea, prilazei, snage Tiamat spazi,
kad Kingua predvodnika vojske vide, gde legije silne vodi
i oruje skuplja za boj da zapone rat.
Glavni zapovednik ratnicima da bude,
Tiamat mu na grudi Ploicu Sudbine stavila,
najveu mo mu poverila,
65 govorei: Naredba tvoja neizmenjiva da bude,
rei neka su ti kao Peat.
On se poboja da pred Nju stane, natrag se vrati.
Uplaen silno, Ocu Anaru vrati se svom,
Tad Ea sa strahom zbori Anaru Ocu svom
Vojska je Kingua strana, ja pred Tiamat stati ne mogu.
70 Ustade Anar, srdei se jako povika
i svojem sinu Anuu, ove uputi rei:
Evo onoga ko je mudar i moan veoma, junak moj,
ija snaga je silna i nalet neizdriv.
75 Idi i pred Tiamat, bar stani ti.
Neka se dua Njena smiri, neka srce smeka u Njoj.

15
 Ako li tvoje, ne poslua rei,
Nau joj naredbu kai, da smiri se Ona.
Kad elju svoga Oca Anara u,
80 Njoj upravivi hod, krenu na put.
Kad Anu, prilazei, snage Tiamat spazi,
On se poboja da pred Nju stane, natrag se vrati.
Uplaen silno, Ocu Anaru vrati se svom,
Zborei mu ono to Boginji Tiamat ree:
85 Ruka mi odve je slaba, da bih te epati mogao.
Anar zaneme, u zemlju gleda.
Uzdiui, okrenut Ei, zatrese glavom.
Bogovi svi, Anunnaki, opet se skupie.
Usta ne otvaraju svoja, utei sede:
90 Niko od Bogova, pred Tiamat ne htede izai!
Ko pred Nju stupi, spasa mu nema!
Tad Gospod Anar, Bogova Otac,
u svom velianstvu usta,
po mislima prebirajui svojim Anunnakijima zbori:
95 Onaj ija snaga je silna, ko svoga e osvetiti oca,
onaj to skrie dumana, junak je Marduk.
Tad Ea, u stranu Marduka pozva.
Kad doe, On mu nevolju Njegovog srca kaza:
Mardue, savet posluaj Na, svog Oca sluaj.
Moj sine, Ti bie Onaj ko Njegovo smiruje srce.
100 Anaru zarad borbe, pristupi Ti.
Govori, stojei pred Njim
gledajui Tebe On e se smiriti.
Na rei svoga Oca, Gospoda obuze radost.
Anaru prie, pred Njega stade.
Anar Ga ugleda, srce mu radosti puno.
105 U usta Ga poljubi, Njegov potisnu strah.
O Anar, ne budi nem, otvori usta,
Tvoga u srca elju ispuniti ja!
O Anar, ne budi nem, otvori usta,
Tvoga u srca elju ispuniti ja!
110 Ko to od Bogova, borbu zapoe s Tobom?
Moj Sine, to Tiamat je, Boginja:
Ona e s Tobom voditi boj.
Moj Oe, to mene stvori, raduj se, veseo budi,
Brzo e Ti Tiamat, nogom na potiljak stati!
Moj Oe, to mene stvori, raduj se, veseo budi,
115 Brzo e Ti Tiamat, nogom na potiljak stati!
Moj Sine, to sva mudrost ti znana,
Tvojom arolijom istom, Tiamat smiri.
Olujna kola, hitro poteraj napred,
da ih ne zadre pomonici Njeni, straga okreni na Nju.
120 Gospod se Oevoj raduje rei.

16
 Radosna srca, svom Ocu ovako zbori:
Gospodaru Bogova, Usude velikih Bogova.
Ako li ja osvetnik Va, moram biti,
Ako li moram Tiamat ukrotiti, i Vama ivot spasiti,
125 da odrite Zbor, sudbinu Moju Vrhovnom uinite, nju proglasite.
U Ubukinu, veselo stolujte svi.
Da Mojom Reju sudbine izriem, kao to inite Vi.
Da odluka se Moja, izmjeniti ne da.
Da naredba to iz usta izae Mojih, vrsta i stalna bude.

Trea ploa
1 Anar otvori usta
i rei ove, glasniku svom imenom Gaga zbori:
glasnie Gaga, to srce Moje veseli,
k Lahmu i Lahamu, poslati te elim.
5 tebe koji razbor ima i govoriti ume.
Pred Mene okupi Bogove, to rodie Mene,
neka se ovde Bogovi okupe svi.
Razgovor da vode, za gozbom da sede,
da jedu hleba, da piju vina.
10 Neka Marduku, spasitelju svom, sudbinu odrede Oni!
Hajde, pohitaj Gaga, i kad pred Njima bude,
kai im ono to u ti rei:
Anar, Va Sin, k Vama me alje,
On mi naloi, zapovest Njegovog srca da kaem:
15 Naa nas majka Tiamat prokle,
Ona to izrodi nas.
Ona to izrodi Nas, Ona saini vojsku,
strano od jarosti Grmi na nas.
Oko NJe, svi se Bogovi skupie
I Oni to ih porodiste Vi, na Njenu prilaze stranu.
Prilazei Njoj, Oni uz Tiamat staju.
20 Gnevni, nou i danju zaveru kuju.
Za borbom ude, skau i besno siku,
U bojne redove staju, ele zametnuti boj.
Majka Bezdana, Stvoritelj svega,
udesno oruje stvori: adaje izrodi Ona.
25 Zubi im otri, onjaci strani,
otrovom, umesto krvi, njihovo ispuni telo.
Ona adaje strane, uasom odenu,
izgled im udan dade, sline ih Bogovima stvori,

17
 da onaj ko ih vidi, od strha pogine.
30 Ako im napadnu telo, grudi ne mogu unititi njima.
Hidru, zmaja, Lahamu, stvorila Ona,
silnoga lava, vuka to rei, oveka-korpiju,
Demone besne, ovjeka-ribu, i jarca stvori.
Oruje imaju grozno, u boju nemaju strah.
35 Njene su naredbe mone,
niko se oduprijeti ne moe njima.
I jedanaest jo, nalik nemanima stvori.
Od Bogova prvenaca Njenih, to se oko Nje skupie
meu Njima Ona usvisi Kingua.
Predvodnik vojske da bude, legije da vodi
40 da oruje skuplja za boj i zapone rat.
Glavni zapovednik ratnicima da bude,
Sve mu u ruke dade, u Sabor postavi Njega
govorei: Za tebe aroliju rekoh
u Sabor Bogova ja tebe uzvisih.
Moima veim od Bogova svih, tvoje ispunih ruke.
45 Uzvien budi, ti, muu moj, jedini!
Neka ime bude ti vee, no to je Anunnakija svih.
Na grudi Kingua Ploicu Sudbine stavi,
poveri mu najveu mo,
govorei: Naredba tvoja neizmenjiva da bude,
rei neka su ti kao Peat.
Kad Kingu uzvien bi i vlast Anua dobi,
50 On Bogovima, Sinovima svojim, sudbinu odredi:
Rei iz usta vaih, neka oganj gase!
Snaan, pobeen kad je, neka udvostrui snagu!
Ja Anua posloh, ne smede stati pred Nju.
Nudimuda obuze strah, natrag se vrati.
55 Ali Marduk, Va Sin, od Bogova mudriji svih,
odlui da pred Tiamat stane,
ove mi kazujui rei:
Ako li ja osvetnik Va, moram biti,
Ako li moram Tiamat ukrotiti, i Vama ivot spasiti,
60 da odrite Zbor, sudbinu Moju Vrhovnom uinite, nju proglasite.
U Ubukinu, veselo stolujte svi.
Da Mojom Reju sudbine izriem, kao to inite Vi.
Da odluka se Moja, izmjeniti ne da.
Da naredba to iz usta izae Mojih, vrsta i stalna bude.
65 Deder, hitajte, sudbinu Njemu smesta odredite,
da pred monog, Vaeg dumana stane.
Tad Gaga ode, i kad svoj prevali put,
Pred Lahmu i Lahamu, Bogovima, to rodie Njega,
Niice pade, pred Njihovim nogama poljubi zemlju.
70 On se, podgnuvi, nakloni i Njima zbori:
Anar, Va Sin, k Vama me alje;

18
 On mi naloi, zapovest Njegovog srca da kaem:
Naa nas majka Tiamat prokle,
Ona to izrodi nas.
Ona to izrodi Nas, Ona saini vojsku,
strano od jarosti Grmi na nas.
75 Oko Nje, svi se Bogovi skupie
I Oni to ih porodiste Vi, na Njenu prilaze stranu.
Prilazei Njoj, Oni uz Tiamat staju.
Gnevni, nou i danju zaveru kuju.
Za borbom ude, skau i besno siku,
80 U bojne redove staju, ele zametnuti boj.
Majka Bezdana, Stvoritelj svega,
udesno oruje stvori: adaje izrodi Ona.
Zubi im otri, onjaci strani,
otrovom, umesto krvi, njihovo ispuni telo.
85 Ona adaje strane, uasom odenu,
izgled im udan dade, sline ih Bogovima stvori,
da onaj ko ih vidi, od strha pogine.
Ako im napadnu telo, grudi ne mogu unititi njima.
Hidru, zmaja, Lahamu, stvorila Ona,
90 silnoga lava, vuka to rei, oveka-korpiju,
Demone besne, ovjeka-ribu, i jarca stvori.
Oruje imaju grozno, u boju nemaju strah.
Njene su naredbe mone,
niko se oduprijeti ne moe njima.
I jedanaest jo, nalik nemanima stvori.
95 Od Bogova prvenaca Njenih, to se oko Nje skupie
meu Njima Ona usvisi Kingua.
Predvodnik vojske da bude, legije da vodi
da oruje skuplja za boj i zapone rat.
Glavni zapovednik ratnicima da bude,
100 Sve mu u ruke dade, u Sabor postavi Njega
govorei: Za tebe aroliju rekoh
u Sabor Bogova ja tebe uzvisih.
Moima veim od Bogova svih, tvoje ispunih ruke.
Uzvien budi, ti, muu moj, jedini!
Neka ime bude ti vee, no to je Anunnakija svih.
105 Na grudi Kingua Ploicu Sudbine stavi,
poveri mu najveu mo,
govorei: Naredba tvoja neizmenjiva da bude,
rei neka su ti kao Peat.
Kad Kingu uzvien bi i vlast Anua dobi,
On Bogovima, Sinovima svojim, sudbinu odredi:
Rei iz usta vaih, neka oganj gase!
110 Snaan, pobeen kad je, neka udvostrui snagu!
Ja Anua posloh, ne smede stati pred Nju.
Nudimuda obuze strah, natrag se vrati.

19
 Ali Marduk, Va Sin, od Bogova mudriji svih,
odlui da pred Tiamat stane,
115 ove mi kazujui rei:
Ako li ja osvetnik Va, moram biti,
Ako li moram Tiamat ukrotiti, i Vama ivot spasiti,
da odrite Zbor, sudbinu Moju Vrhovnom uinite, nju proglasite.
U Ubukinu, veselo stolujte svi.
120 Da Mojom Reju sudbine izriem, kao to inite Vi.
Da odluka se Moja, izmjeniti ne da.
Da naredba to iz usta izae Mojih, vrsta i stalna bude.
Deder, hitajte, sudbinu Njemu smesta odredite,
da pred monog, Vaeg dumana stane.
125 Kad Lahmu i Lahamu poruku ue, jauknue glasno.
Igigiji svi, tugovae bolno:
ta se to zbi, ovakvoj odluci da pribegne?
Zar dela Tiamat, ne znamo mi?
Oni se okupe, da tamo krenu,
130 svi Oni, veliki Bogovi, to sudbine kroje,
Anaru dooe, Tupukkinnaku ispunie.
Oni se zagrle, u sabor se okupie
Razgovor voditi stanu, za gozbu sedoe.
Jedoe hleba i pijahu vina.
135 U peharima, rujno blista se vino.
Pijui vino, lice vedro im posta.
Velika bezbrinost, Njima obuze srce,
Sudbinu odredie Marduku, spasitelju svom.

etvrta ploa
1 Kraljevski Njemu, sazdae Presto,
da predsedava Oevima svojim, kad se savetovati stanu:
Meu Velikim Bogovima, najslavniji zaista si Ti.
Tvoja je odluka vinja, Tvoja je naredba Anu!
5 Mardue, meu Velikim Bogovima, najslavniji zaista Ti si.
Tvoja je odluka vinja, tvoja je naredba Anu!
Naredba Tvoja odsad, neizmenjiva bie.
Da mo uzvienja i ponienja, u tvojoj ruci bude.
Stalna neka Ti je Re, a naredba neumoljiva.
10 Niko od Bogova, zabranu Tvoju prekriti nee!
Neka sluenje svetinjama Boijim, kao Bogopotovanje bude
Neka svetilita Njihova zauvek Tvoja budu.
Mardue, ti si osvetnik Na!
Tebi dadosmo Kraljevstvo nad svime to jeste.

20
15 U Saboru Bogova zauzmi mesto,
Re Tvoja neka glavna bude.
Nek Ti oruje nepobedivo bude,
dumane neka uniti tvoje!
Gospode, potedi ivot, onome ko uzda se u Tebe,
ali prospi ivot Bogu, koji se prikloni zlu.
Bogovi potom, izmeu sebe odeu stave.
20 Rekoe Marduku, prvencu Svom:
Tvoja je odluka, Gospode, meu Bogovima istinski prava.
Naredbu izdaj da uniteno ili pak stvoreno bude,
neka tako bude!
Otvori usta, odea u tren e nestati,
govori opet, odea nova e biti.
25 Marduk otvori usta, odee nesta.
Govori opet, odea nasta.
Kad Bogovi, kad Oevi Njegovi,
snagu mu Rei videe,
radost obuze Njih i potovanjem kliknue:
Marduk, Vladar je Na.
Po tom mu ezlo, Presto, Kraljevsku odoru dadoe.
30 Oni mu nenadmano oruje, dumane to uninitava dadoe.
Govore Njemu: Idi, ivot Tiamat prekrati,
Neka vetrovi njenu krv, u neznana mesta odnesu.
Kad Bogovi, kad Oevi Njegovi,
sudbinu Bela Mu odrede,
uspehu i napretku Oni mu utree put.
35 On luk naini, da bude mu oruje odredi.
Na njega strelu postavi, na tetivu je uvrsti.
Potom topuz podignu, desnicom svojom epa ga.
Luk i tobolac, o pojas stavi.
Pred sebe munju postavi.
40 Svoje telo jarkim obavi plamenom.
Mreu isplete zatim, Tiamat da obavije njom.
etri postavi vetra, da nita ne umakne Njeno.
Juni i Severni, Zapadni i Istoni vetar.
O bok pripasa mreu, dar Anua, svoga Oca.
45 On Zloslutni vetar, Kovitlac, Uragan,
etvorosmerni, estosmerni vetar,
vihor, najai orkan stvori.
Vetrove te, to stvori ih, na broju sedam, tad pusti On.
Da utrobu Tijamat unite, oni se digoe za Njim.
Gospod se tad, podiui Vihor, svoje oruje mono,
50 pope na olujna kola, strana,
njima se ne moe odupreti niko.
etvoropreg upregnu, njega zauzda,
Ruitelja, Neumoljivog, Pustonika, Brzog.
Njihovi zubi otri, otrova puni.

21
 Pusto im jedino znana, propast poznaju samo.
55 U boju strani, uasa puni.
S leve, s desne strane
oklopom stranim Marduk odenu sebe.
Svetlom, uasa punim, svoju ovena glavu.
Gospod svojim udari putem i preavi ga,
60 na Tiamat to sike besno, pogled Mu pade.
Na ustima svojim imae mehur od crvene gline.
U ruci biljka Mu bila, to snagu otrova niti.
Oko Njega tada se sjatie, oko Njega Bogovi se sjatie,
Bogovi Njegovi Oevi, oko Njega Oni se sjatie,
Bogovi se oko Njega sjatie!
65 Gospod pohita napred, da vidi Tiamatinu bit,
da vidi snagu Kingua, Njenog mua.
Osmotrivi ih, hrabrosti ponesta Njemu.
Misli mu smetene, ne zna ta radi.
Kad Bogovi, to kao saveznici pristae uz Njega,
70 svog hrabrog Vou vide, pogled Njima se smuti.
Tiamat svoju vradbinu baci, ne maknu vrat.
Iz Njenih prostakih usta, pogrdan izazov se u:
Nee li biti poaen mestom Poglavara Bogova
to diu se na te?
Da li se Oni na Svom ili na Tvom skupie mestu?
75 Gospod podie vihor, svoje oruje mono,
pa Tiamati, to srdbom gori ove dobaci rei:
Tiamat, Ti sebe uzdignu, Ti sebe visoko uzvisi!
Tvoje srce Te nagna, borbu da pone Ti,
Bogovi, NJihovi Sinovi, Roditelje to mrze svoje,
80 Zato ih Ti, Njihova Majka prokle, zato?
Ti Kingua uzvisi, muem ga uini.
Ti htede Njegovu, kao Anuovu uveati mo.
Protiv Anara, Kralja Bogova, Ti smisli zlo.
Protiv Bogova, Otaca Mojih, svoju ojaa zlobu.
85 Neka Tvoja se pokrene vojska, svoje joj oruje daj!
Hajde, da Ja i Ti, zapodenemo boj.
Kad Tiamat te rei u, kao da je ludilo uze,
na razboritost zaboravi.
Tad Tiamat, tako silno silnim povika glasom
90 da noge se sve do kukova tresoe Njoj.
Svoju vradbinu baci, izree kletvu,
Bogovi rata, Njihovo oruje otre.
Potom se primaknu, Tiamat
i Marduk, od Bogova mudriji svih.
Jedno na drugo Oni se bace, za borbu zgrabe.
95 Gospod svoju razvije mreu, umota Nju.
Zloslutni vetar to tutnjae za Njima,
On na Nju pusti.

22
 Kad je Tiamat svoju otvorla eljust, da ga proguta,
On u njih Zloslutni utera vetar,
da usta ne zatvori svoja.
Marduk izbaci estoke vetrove, koji joj rastrgnue telo.
100 Stomak joj se nadu, a Ona osta razjapljene eljusti.
On zatim izbaci strelu jednu, koja joj probui stomak.
iskida utrobu i probode srce.
Ukrotivi je tako On joj ivot uze,
baci le na zemlju i ode gore.
105 Kad Tiamat, predvodnik vojski, smaknuta bi,
telo isjee Njoj, vojska se razbea Njena.
Bogove to pomagahu Njoj, koji na Njenoj bejahu strani,
Straan obuze strah, svoja okrenue lea.
Nastoje da izbave sebe, ivot da spasu svoj.
110 Opkoljeni, pobei ne mogoe.
Marduk ih zarobi, Njihovo oruje uniti.
U mreu baeni, u zamci ostae Oni.
U peine okovani behu, tuga ih ispuni.
Stie ih kazna, u tamnici zatoeni ostae.
115 Jedanaest nemani to Tiamat stravom ispuni njih,
Vojska demona, to pretee je stupala pred Njom,
On ih u okove baci, njihove udove sputa.
Iako otpor pruahu oni, nogama ih izgazi svojim.
Kingua, to meu njima glavni je bio,
120 Marduk zaveza i Bogu Nergalu predade.
On Mu Tablice sudbine uze, na koje nemade pravo.
Peatom peati njih, na grudi poloi svoje.
Kad svog dumana savlada i pobedi njega,
kad dumanu silnom, naturi ropstvo,
125 kad zaista nad dumanom Anara pobedu uvrsti,
kad Marduk, vrletni junak, elju Ea ispuni,
kad zarobljenih Bogova, zatoenje uvrsti,
do Tiamat, to vezana bi, ponovo doe.
Gospod na noge Tiamat stade.
130 Njegov buzdovan teki, Njenu razbije glavu.
Krvne joj sudove, rasee On.
Severni vetar, u neznana mesta, Nenu odnese krv.
Njegove Oeve, kad spazie to, radost i veselje obuze.
Poasne poklone donee i dadoe ih Njemu.
135 Gospod pomno, Tiamatino razgleda telo.
Da neman raspoluti, i stvori velianstveno delo.
On je, kao koljku, na dva rastavi dela,
Od jednog Zemlju, od drugog Nebeski naini svod.
Navue zasun, straare postavi,
140 Zapovest izdaje njima, voda da se ne izlije s neba.
On nebom proe, predele razgleda neba,
Na njemu hotede dvojnika Absu, stanite Ea stvoriti.

23
 Gospod razmere Absua meri,
na Njegovu priliku, dvorac Earra stvori.
145 Dvorac Earra, to On Ga stvori, nebesa svod bejahu.
On dade da Anu, Enlil i Ea u svoja stanita uu.

Peta ploa
1 On velikim Bogovima nebeska stajalita naini
I dvojnike njima u liku sedam sazvea utvrdi,
Njihova podruja oznaujui, godinu odredi:
za svaki od dvanaest meseci, tri sazvea postavi.
5 Kad u godini dane nebeskim likovima odredi,
poloaj Nibiru utvrdi, da njihove nebeske putanje odredi,
Da prekoraenje, ili zastoj, ni jedna ne uini.
Uz Njega, Enlilu i Ei, stajalita utvrdi.
Na obe nebeske strane, Kapije otvori.
10 Na desnoj i levoj strani, zasun utvrdi.
U utrobi Tiamat, zenit uvrsti.
Dade da Mesec sja, Njemu poverivi no.
Tvorenje noi mu da, dane da lui njome:
Svakoga meseca zanavek, Ti e izlaziti s krunom,
15 poetkom meseca, nad Zemljom kad u svom die se sjaju,
Rogovima sijae svetlim, est da oznae dana.
Sedmoga dana, polovinu imae krune.
Punoga meseca, naspram Suncu e biti,
polovina meseca to je.
Kad Sunce na obzorju pokrije tebe,
20 Slabei ti, opadati stani.
U vreme tame, putanju Sunca sledi.
Dvadeset devetog dana, naspram Suncu opet e biti.
Ja dadoh znak, njegov da sledi put,
24 znak dadoh put da sledi i daje sud.

(Redovi 25-44 jako oteeni. Iz slabo ouvanog teksta razabire se da se Marduk,

dovrivi stvaranje Meseca, posvetio stvaranju Sunca).

Kad amau poveri dane,

45 i vreme, noi i dana odredi,
pljuvaku Tiaimat stavljajui
Marduk stvori oblake,
On oblake stvori, njih vodom ispuni,
Duvanje vetrova, dolazak kia i studeni,

24
50 stvaranje magle, suzbijanje otrova Njenog
to sebi odredi, na brigu stavi.
Glavu joj uspravi, planine stvori,
dubine otvarajui u moru to behu.
On dade da iz oiju Joj, Eurat i Tigris teku,
55 Zatvarajui nosnice Joj, uini i
na Njenom vimenu, visoke planine stvori,
On zatim izvore i vrela bui da sobom vodu nose.
Njen savi rep, za Durmah ga zaveza,
a od jednog uvojka perina Njenog,
vee Absua za Njegovu nogu i rave Njene,
60 On Zemlju za Nebo sveza.
Tako prekri Nebo i uvrsti Zemlju.
Po tom posred Tiamat, bujicu stvori,
skeletnu mreu joj uniti sasvim.
On tako Nebo i Zemlju stvori na dva kraja.
65 Veze njihove uvrsti i odredi mee.
Kad sebi dunosti skroji i svoje naredbe stvori,
podignu svetinje, Ei poveri njih.
Tablicu sudbina, to od Kingua uze, odnese On,
On je dade kao dobrodolice dar,
70 Anuu pokloni nju.
Bogove to vodie boj i savladani behu,
Svezane dovede On, pred noge Oevima svojim.
I jedanaest nemani, to ih Tiamat stvori dovede On.
Oruje njihovo, to sebi ga pred noge baci, smrskao je:
Od njih kipove stvori, pa ih na Kapiju Absua stavljajui zbori:
75 Neka oni kao spomen slue, da nikad se ne zaboravi ovo.
Kad Bogovi videe to, beskrajno radosni behu,
Lahmu i Lahamu, i svi Njegovi Oevi prilaze mu,
i Anar, kralj, pozdravi Njega,
Anu, Enlil i Ea, poklone mu dadoe,
80 Njegova majka Damkina, poklonom obradova Njega,
Ona poklone posla, Njemu se ozari lice.
Usmiju, to Njene poklone, na skrovito donese mesto,
Absu povjeri na slubu i nad svetinjom nadzor.
Svi se u Saboru Igigiji, poklonie Njemu,
85 Anunnaki ljube Njegove noge,
celi Sabor Njihovu pokornost da iskau,
pred Njega stadoe i poklonie se govorei:
On je Kralj!
Kad Bogovi se, Njegovi Oevi, Njegovih nasite drai.
89
(Redovi 90-106, jako oteeni. U odlomku se opisuje ustolienje Marduka i daje
prikaz Njegovog oruja).

Ea i Damkina Otac Mu i Majka Mu

25
107 Oni svoja otvore usta, Velikim Bogovima Igigijima govore:
Ranije Marduk bee Na voljeni Sin.
Sad je On Na Kralj, time proglasite Njega.
110 Ponovo zbore, besede Oni:
Njegovo ime Lugal-Dimmer-Ankia bie,
u Njega se uzdajte Vi.
Kad Marduku dadoe, vrhovnu vlast,
Obrazac uspeha i sree, proglasie za Njega:
Od sada Zatitnik, Naih svetinja bie,
115 ta zapovedi Ti, izvriemo Mi.
Marduk svoja otvori usta, besediti stane,
i Bogivima, Oevima svojim zbori:
Iznad Absua, gde prebivate Vi,
u dvorcu Earra, to ga nad Vama sazdah,
120 Ja dole temelje za gradnju postavih,
kuu elim sagraditi,
to e mi raskono stanigpe biti.
Tu u hramove sazdati
Njima u kapele dodati, svoju u vlast uvrstti.
Kad iznad Absua, u Sabor doete Vi,
125 Tu ete po noi biti, tu u Vas sve primiti.
Kad s neba u Sabor, siete Vi,
tu ete po noi biti, tu u Vas sve primiti.
Njega u Babilon nazvati to znai
Domovi Bogova silnih.
Majstori veti, njega e podii.
130 Kad Bogovi, Njegovi Oevi, Njegove rei ue,
Marduku, prvencu svom postavie pitanje ovo:
Nad svim to stvori ti ruka,
ko e ti vrhovnu imati vlast?
Na zemlji, to tvoje stvorie ruke,
135 ko li e tvoju, imati mo?
Babilon, to lepo ime mu dade,
u njemu za svagda Naa stanita sazdaj!
Poraeni, neka Oni svakoga dana, obrok donose Na,
da zanavek slue dvorac Na.
140 Da niko ne prisvoji dunosti Nae to
ih ranije vrismo Mi.
Po tom Oni Njegov trud blagosiljae.
Kad Marduk zau to, On se radovati stane i
Bogovima to ga pitahu, odgovor daje.
On to Tiamat smaknu, bezbrinim uini Njih,
145 On svoja otvori usta, govor mu bee svean:
Nagrada je velika jer pobedismo Njih, red neka bude,
vlast nad svetom, Oe Moj Ea, bie poveren tebi.
Njemu se poklonie Bogovi, Oni govore Njemu,
Oni tvore Luga-Dimmer-Ankija:

26
150 Ranije Gospod bee Na voljeni Sin,
Sad je On Na Kralj, time proglasimo Njega!
On, ija arolija ista, ivot nam dade,
On je gospodar sjaja, topuza i skiptra.
Neka Ea, to tajnu svih vetina zna,
saini plan, Mi emo radnici biti.

esta ploa
1 Kad Marduk, rei Bogova u,
U dui odlui da, umetno uini delo.
Usta otvarajui svoja, Ei se obrati On:
Odluku da Njemu kae, u srcu to zae je On:
5 Ja krv povezati elim, skelet da stvorim.
Ja Lullu, hou da stvorim, neka ovek bude mu ime.
Ja zaista Lullu, oveka, hou da stvorim,
Trpnju Bogova da preuzme on, da bi u miru iveli Oni.
Bogova put, potom u veto izmeniti.
10 Zarad poasti istih, u dve grupe njih u razdeliti.
Ea mu odgovor daje, ove mu kazuje rei,
i za odmenu Bogova, drugu mu uputu daje:
Neka jedan od njihove brae, izruen bude,
Neka zgine On, da ljudstvo stvoreno bude.
15 Neka Veliki Bogovi ovde se skupe,
krivac neka predat bude, da oni iveti mogu.
Velike Bogove, sakupi Marduk,
presedajui blago, upute daje.
Na njegov govor, Bogovi obrate panju:
20 Kralj Anunnakijima zbori:
Ako je Vaa ranija izjava prava,
pod zakletvom Meni, istinu recite sad:
Ko je Onaj, ko izazva rat,
nahuka Tiamat, zametnu bunu?
25 Neka Onaj izruen bude, to izazva rat!
Na Njega Njegovu kaznu svaliu Ja, u miru biete vi.
Igigiji, Veliki Bogovi, Njemu odgovor dadoe,
Njemu Luga-Dimmer-Ankia, savetniku Bogova, vladaru svom:
Kingu je taj, to izazva boj,
30 Nahuka Tiamat, izazva bunu.
Marduk nato Ga sveza, pred Eu dovede Njega.
Njegovu krivnju na Njega svali, Njegovu isee krv.
Iz Njegove krvi, Ea rod ljudi stvori,

27
 trpnju Bogova na ljudstvo svali i Bogove slobodnim uini.
35 Kad mudri Ea, rod ljudi stvori,
i trpnju Bogova naturi njima,
to delo to ljudski premaa um,
po vetoj zamisli Marduka, mudrou Ea nasta,
Tad Marduk, Bogova Kralj,
40 Svu vlast Anunna Bogovima, na Nebu i Zemlji razdeli.
Njih Anuu dodeli, da brigu brine
o vrenju dunosti to Njima ih poveri On.
Bogova tri stotine, kao strau na Nebo postavi,
A onda put razvoja zemlje, veto odredi:
Na Nebo i Zemlju, est stotina Bogova postavi.
45 Kad Marduk, vladar, Bogovima svim, dunosti utvrdi,
kad Anunna Bogovima Neba i Zemlje, dunosti dodjeli,
Anunna Bogovi, svoja otvore usta
i Marduku, Gospodu rekoe svom:
Pa dobro Nannara, Gospode na, to napora izbavi nas,
50 ime se upodobiti, ime Tebi moemo zahvaliti mi?
Mi emo, eto, svetinju sagraditi,
njeno ime e biti: Svetinja odmora Naeg,
tu emo na poinak ii;
Svetilite mi emo podii, to Tvoje e stanite biti.
Kad ovde stignemo Mi, u njemu Na e poinak biti.
55 Kad Marduk te rei u,
kao dan, Njemu se silno ozari lice:
Kao drugi Babilon, to ga eleste Vi,
neka se podigne zdanje, neka vrsto se sagradi ono,
ime mu Svetinja dajte!
Anunnakiji, kalupe uzmu,
60 godinu celu, opeku prave.
Kad druga godina nasta,
Oni Esagila podignu vrh, nalik Absuu:
sagrade zigurat, visinom Absuu ravan.
U njemu za Marduka, Enlila i Eu, stanita prave.
65 Divei se, Marduk pred Njima sede,
i sa temelja Earra, vrhove Esagila ugleda On.
Kad Gradnju Esagila, dovrie Oni,
tu Anunnakiji sami, svetinje podignu svoje.
U Esagilu, Absua svodu, svi se okupe Oni.
70 U svetinji glavnoj, to je za stanite sagradie sebi.
Na Njegovu naredbu, Bogovi, Njegovi Oevi, za gozbu sednu:
Evo Babilona, mesta boravka Vaeg,
u njemu veseli budite, njegovo osveenje slavite.
Onda Veliki Bogovi, svoja zauzmu mesta,
75 gozbeno iznesu pie, za gozbu sednu.
Kad unutra, sveanost proslave Oni,
i u Esagilu, na gozbi pijahu pivo,

28
 prava utvrena i sudbine odreene bijahu Njima.
Predele Neba i Zemlje, razdele Bogovi.
80 Pedeset Bogova silnih, svoja zauzmu mesta,
S njima Sedam Bogova Usuda, to sudbine za ljude kroje.
Tad Enlil oruje Marduka dignu, pred Njih ga stavi.
Mreu, to stvori je On, Bogovi, Njegovi Oevi spaze,
gledaju luk, divei se, kako mu oblik je sjajan.
85 Njegovi Oevi hvalie delo, to stvori ga On.
Anu otvori usta, u Saboru Bogova besediti stane,
poljubi luk zborei:
Neka luk taj bude na Nebesima da svetli.
Ovako Luku imena odredi:
Dugo drvo, prvo je ime, drugo je Duga struna.
90 Njegovo tree ime je Asari
sazvee Luka, uinih da na Nebesima sja.
On Luku, meu Bogovima, Njegovom braom, mesto odredi.
Kad Anu, sudbinu Luka odredi,
i pred Bogove, uzvien Kraljevski Presto postavi,
Anu ga u Sabor Bogova postavi.
95 Kad veliki se u Saboru okupe Bogovi,
i proglas izgovore kojim Marduk uzvien bi,
meu sobom, Oni se zakunu,
kunei se uljem i vodom, da e u nevolji ivot izloiti.
Kad vlast Mu Kraljevsku, nad Bogovima dadoe,
100 Oni mu potvrde vlast, nad Bogovima Neba i Zemlje.
Anar mu ime Asaruluhi, vinjim proglasi:
Na spomen Njegovog Imena, smerno se poklonimo Mi.
Kad zbori On, Bogovi da pomno sluaju Njega.
Da Re Mu na Nebu i Zemlji, poslednja bude.
105 Da uzvien bude Sin, Osvetnik Na.
Da vlast Mu, nemajui premca, Vrhovna bude!
Da crnoglave, stvorenja svoja, vodi.
Da oni zauvek, Njegove podvige slave.
110 Neka velike obredne rtve, za Oeve odredi svoje.
Neka se obredi Njihovi vre, blagdani Njihovi potuju.
Neka udiu tamjan i svoju primaju hranu.
Da isto na Zemlji bude, na Nebu to uini On.
Neka crnoglavim naredi, da potuju Njega i Bogove druge.
115 Da narod, na svoje Bogove misli!
Neka Oni na Re Mu, o svojoj Boginji brinu.
Neka darovi za Bogove i Boginje njihove, noeni budu.
Da ne zaborave, potovati Bogove svoje.
Da Njihovu urede zemlju, Njihove svetinje grade.
120 Da crnoglavi, svojim Bogovima slue.
Mi pak, ma koliko mu Imena dali, On Na je Bog.
Zato proglasimo Pedeset Imena Njemu!
Jer su Njegovi koraci, kao i postupci sjajni.

29
125 Marduk, kome Otac Anu, kada se rodi, podari ime,
to za hranu se i pie brine, Njihove napuni staje,
to vihorom, orujem svojim, dumane svlada,
to u nevolji Bogove, svoje Oeve spasi
Sunevo Dete, zaista je On, meu Bogovima prozvan je tako!
Neka svagda hoda, u sjaju Svetla svog!
130 Narodima to On ih stvori, stvorenjima ivim,
naturi Bogova trpnju, da Bogovi mirno ivjeti mogu.
Poretka tvorac, milosti pun,
ako li, u milosti oprosti svojoj, neka oni dobiju oprost.
Marduk je zaista Bog, stvoritelj svega,
135 to srce Anunnakija veseli, i ini da smiri se.
Marduk je zaista potpora zemlje i naroda svog.
Neka Njega, narodi slave!
On, Sudun-sag-kus, usta i njegov dumanski stav uniten bi.
Njegovo je iroko srce, tople mu grudi.
140 Gospodar Bogova Neba i Zemlje,
Ime je to Njemu dasmo Ga Mi u Saboru Naem.
Zapovest Njegovih usta,
nad Bogove, Njegove Oeve, uzvisismo mi.
On je zaista Gospodar Bogova Neba i Zemlje,
Kralj, na zapovest iju Bogovi delo utvrde.
Zatitnik, Kralj Bogova Neba i Zemlje,
Ime je to Njemu dasmo Ga Mi, Zatitinik Bogova svih.
145 On to stanita Naa na Nebu i Zemlji, u nevolji uvrsti,
koji meu Igigijima i Anunnakijima, stajalita odredi,
Zadobi Ime od kojeg Bogovi se tresu i dru na Prestolu svom.
Asar-lu-dug, ime je to Anu Ga, Otac Mu dade.
On istinsko je Bogova Svetlo, Svesilni Voa,
150 to kao edu, zatitni Duh Bogova i Zemlje,
u boju tekom, u nevolji Naa stanita spasi.
Njemu, Asar-lu-dug, Ime drugo, Nam-tillaku,
svih est stotina Bogova dade.
On to Bogove satrte, kao stvorenja svoja, u ivot vrati,
Gospod, to svojom arolijom istom, umrle Bogove uskrsnu.
155 Njemu, to buntovnike unitava i dumane satire
Asar-lu-dug, tree je Ime Namru,
Istinski Bog, to Na oisti put.
Tako Ga nazvae Anar, Lahmu i Lahamu,
Bogovima, Sinovim svojim ovako zbore:
160 Mi Bogovi Stari, Mi Mu Imena dasmo.
Mi, tako Pedeset Moi dadosmo:
Imena Njegova proglaena behu.
Oni se raduju, Njihove sluaju rei.
U Ubukinu, odluke utvrde svoje:
Mi dunici junanog Sina, to osveti Nas,
165 Ime Onoga to nam zatitu prui, elimo uzneti.

30
 Oni se u Sabor okupie, Imena da proglase Njemu,
U svetom mestu, skupa Njegovo proglasie Ime.

Sedma ploa
1 Asaru, to zemlji plodnost daje i tvori seme,
to ito i biljke stvara, to tera biljke da rastu.
Asar-alim, u Kui saveta moan, u savetu prvi,
kom se podvrgavaju Bogovi, kad Njih uhvati strah.
5 Asar-alim-nun-na, Posrednik, Svetlo Oca koji porodi Njega.
Koji odluke Anua, Enlila i Ea izvede sretno,
On to nad Njima bdi i Njihova stanita sazda.
On, ija je riznica obilja, to se izliva na te dvore,
On je Tutu, Preobraenja Njihovog Tvorac.
10 Svetinje da uva Njima, da Oni u miru budu!
aroliju da kae, da smire se Bogovi!
Ako u besu, nasrnu Oni, da Njima zakloni prsa.
Neka u Saboru Bogova, uzvien bude.
Da niko mu od Njih, ne bude ravan.
15 Tutu, jej Zi-ukkin-na, ivot Bogova svih,
koji za Bogove, ista Nebesa stvori,
i kad u posed, svoje putanje prime, Njihov utvrdi odnos!
Neka nikad Njegova junaka dela, ljudi ne smetnu s uma!
Tutu, Ime Tree je Njemu Zi-kug, Osniva Svetosti.
20 Bog povoljnog daha, Gospod to usliuje i prata,
to bogatstvo i punou daje, obilje prua,
to retko, obilnim ini.
iji povoljan dah, u nudi tekoj udiemo mi,
Njegovo potovanje proglaavamo, uznosimo i slavimo!
25 Tutu, neka Njega pod Imenom Mu etvtim Aga-kug,
narodi veliaju.
Gospodar arolije iste, to mrtve oivljuje,
to se zarobljenim, smilova Bogovima,
dade da jaram teki, na Bogove, Njegove dumane padne.
Da spasi Njih, On ljude stvori.
30 On, milosti pun i koji mo uskrsavanja ima.
Neka prebivaju i neka Njegove rei
u ustima crnoglavih zaboravljene ne budu,
crnoglavih to ih svojim rukama stvori!
Tutu, neka pod Njegovim Imenom Petim Tu-kug,
njihove usne zbore Njegovu aroliju istu,
On to svojom arolijom istom, sve zlotvore pobi!

31
 35 On je Sa-zu, to srce Bogova pozna i Njihovu nutrinu vidi,
kojemu zlotvor, ne moe umai.
to Sabor Bogova uvrsti, srce im razvedri.
to buntovne smiruje strahom, Njegova sena nad njih se nadvi.
to ini da pravda pobedu slavi, pravednog titi.
40 to buntovnog od smernog deli.
Sa-zu, pod Njegovim Imenom drugim, Zi-si,
Koji napadaa obara, neka slavljen bude!
to uas od Bogova, Otaca svojih odbi,
Sa-zu, pod njegovim Imenom Treim, Suh-rim,
to sve dumane orujem unitava,
On Njihove omete spletke, rastera ih u vetar
45 to sve zlotvore uniti snagom oruja svog.

(Redovi 46-81, jako oteeni. U odlomku se nastavlja reanje Imena Marduka i

daje prikaz Njegovih Moi).

82 Agilma, Uzvieni, to vale smiruje, Ime je koje slavi.

On stvori biljke gore, i vodu dole da njom rastu.
Zulum, to zemlji daje bogate prinose.
85 to prinose i rtve daje, to poverava blagodeti
Mummu, stvoritelj Neba i Zemlje, Namesnik u Saboru Bogova.
Bog, to Nebo i Zemlju preiava,
ili Zulum to Zemlju obnavlja.
ijoj moi, meu Bogovima jednake nema.
Gi-numun-abba, to ljude stvori, to sazda delove sveta,
90 to smae baanstva Tiamate i ljude od Njene krvi stvori.
Lugal-e-dubur, koji satre to Tiamat stvori i Njeno oruje uniti,
koji je svagda, potpora vrsta.
Pap-gal-gu-enna, meu vladarima Prvi, moan u snazi,
Uzvien to je meu Bogovima, Njegovom braom,
meu vladarima svim.
95 Lugal-dur-mah, Bogova veza, gospodar Durmaha,
koji je u Kraljevskom dvoru uzvien, najdivotniji od Bogova svih.
Adu-nunna, savetnik Ea, to Bogove Oeve svoje stvori,
On s kojim se u vrhovnoj vlasti, nijedan Bog ne moe mjeriti.
Dumu-du-kug, to dade da se u Dukugu
Njegovo isto stanite sazda
100 Dumu-du-kug, bez koga nijednu odluku ne smislie Bog Ea.
Lugal-la-anna, Kralj, ije su snage meu Bogovima silne,
Gospod, snaga Anuova, to ime Anara premonim ini.
Lugal-ugga, to sve ih u utrobu Tiamat strpa,
On to sva mudrosg mu znana, razborit.
105 Nikingu, koji Kingua sputa, u vreme kad se zbila borba.
to sve odluke u ruci ima koji uvruje mo.
Kin-ma, voa Bogova svih, probitaka delitelj,
na ijeg spomen Imena, Bogovi od straha dru,

32
 kao pred olujom.
Bog Ezurzur, Uzvieni, u kuu molitve da ue!
110 Neka pred njega Bogovi, darove stave, da Njihove primi molbe.
On, bez koga niko, svrhu mudrosti ne spozna,
to etri je crne stvorio glave.
On, bez koga niko od Bogova, o ljudskim danima,
odluku ne moe doneti.
115 Gibil, to daje mono oruje,
koji u borbi sa Tiamat, svrhu mudrosti spozna.
On, mudrac razborit i nenadmaan.
Bog irokog srca u koje se ne moe prodreti, Bog je milostiv.
Addu, je zaista Njegovo ime, neka Nebesa sluaju Njega!
120 Neka Njegov potstakne Otac da snagom silnom na zemlji vlada!

(Redovi 121-125, jako oteeni. U odlomku se nastavlja reanje Imena Marduka i

daje prikaz Njegovih Moi).

126 On Zvezda je Nibiru, to na nebesima sja,

to ih od poetka do kraja dri i njih zaista motri.
On to kroz nutrinu Tiamat ide,
Njegovo ime je Nibiru, to Njenu sredinu ima.
130 Neka On zvezdama Neba, zadri put!
Neka On, kao malo stado, Bogove hrani sve!
Neka Tiamat zarobi, neka Njen dokraji, prekrati ivot!
Neka ljudi od sada do poslednjeg dana, doveka objavljuju
Neka veno vlada On!
135 Jer On Nebeska prostranstva stvori i Zemlji vrstiiu dade.
Otac Ga Enlil, Vladarom Zemlje proglasi.
Kd Ea, Imena ta, to mu ih dadoe Igigiji svi,
u dui razabra, Njegovo srce veselo posta, pa zbori:
On ija Imena uzvisie Bogovi,
140 Moje neka nosi Ime, neka ime bude mu Ea!
Neka On na brizi ima, vrenje obreda Mojih.
Neka On se brine, o prorotvima Mojim.
Imenima Pedeset Velikih Bogova
Njegovih Imena proglase Pedeset
i Najviim Njegove uine Puteve.
145 Neka On ih uva, neka u slavi Prvi objavljuje Njih.
Neka mudri i upueni, misle na njih!
Neka otac ih, svojem poveri siiu!
Neka ui se obana i pastira Njegovoj priklone Rei.
Neka se, Mardue, radujui Enlilu i Bogovima,
150 Njegova svakodnevno obnavlja Zemlja, i sam bude zdrav!
Stalna je Njegova Re, neizmenjiva Zapovest.
Nijedan Bog Njegovih usta Re, ne moe opozvati.
Gde god pogledao, pogled odvratiti nee.
Ako je gnevan, niko od Bogova Njegovom ne prkosi gnevu.

33
155 Njegovo je Srce iroko i uzvien Duh.
Grenika i svetogra, gnua se On.
Ovo predanje, to ranije ga neki starac kaza,
158 napisa i za pouku buduem dobu ostavi on.

(Poslednja 4 reda jako oteena. U odlomku se proslavlja Ime Marduka i

Njegovih Moi).

34