Kako uiti?

Veini aka je uenje problem, napor, smaranje i to je najgore, dugo traje.

Mnogima je kola dosadna i povezuju je sa uenjem. Ali, ako su kolski
sistem i nastava organizovani tako da uenicima nisu zanimljivi, uenje kao
proces saznavanja i obogaivanja sebe moe biti vrlo privlano. Vano je
da imamo dobru motivaciju, bitno da je to jednostavna elja za
upoznavanjem sveta oko nas, ili uenje moemo dobro da unovimo.
Ko ne bi voleo da ui brzo i efikasno, da ui i ima puno vremena za druge
stvari? Ali, naalost, uenje zahteva puno energije, linog angaovanja i
vremena. Ipak dobro je drati se odreenih pravila koja u veini sluajeva
pomau, pa ako eli proveri ih na sebi.

1. Sluaj dobro ta se pria na asu, bilo da profesor predaje ili ispituje.

Ako ve tako mnogo vremena provodi u koli (6-7 sati, skoro kao puno
radno vreme odraslih), iskoristi ga korisno i tu saznaj to vie, pa e ti kod
kue biti potrebno manje vremena za uenje.
2. Hvataj beleke na svoj nain, razmiljajui o onome o emu profesor
govori.
3. Kod kue proitaj novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana,
bez optereenja da je naui i uporedi je sa svojim belekama koje moe
da dopuni.
4. Kada odlui da ui, ne krei odmah na itanje i ponavljanje. Sagledaj,
najpre, lekciju u celini, proitaj naslove, podnaslove i ono to je pisac
udbenika ve sam podvukao (masnim slovima), pregledaj slike, grafikone,
uoi bitne elemente u lekciji.
5. Pitaj se ta treba da naui, ta od postojeeg znanja moe da
iskoristi(bilo da si o tome itao, gledao na TV-u) i emu to znanje slui.
6. Ui deo po deo. Ukoliko je lekcija dugaka i teka, dobro je da je podeli
u smisaone celine i ui deo po deo.
7. Tekst podvlai na svoj nain, moe u raznim bojama, a pored teksta
belei svoje komentare i pitanja.
8. Obavezno razjasni sve termine i injenice, nemoj da ui napamet ono
to ne razume.
9. Presliavaj se ponavljajui sutinu lekcije, teze (kostur) lekcije ili tako to
e da postavlja sebi pitanja onako kako to profesor ini.
10. Ukoliko ima mogunosti proitaj i iz nekog drugog izvora o istoj stvari
(enciklopedije su vrlo korisne knjige, kompijuter i Internet neiscrpiv izvor
informacija).
11. Rasporedi uenje. Ako gradivo sadri veliki broj podataka koje treba da
memorie, ne sve odjednom, ve rasporedi uenje na vie dana ili vie
puta u toku dana.
12. I na kraju, ono to bi veina uenika najradije preskoila jednom
naueno gradivo treba redovno obnavljati.

Olakajmo i poboljajmo uenje

I. korak - MOTIVACIJA : donesi odluku da e uiti

- jedan od odluujuih uslova uenja uopte (ako nema motivacije, ne

pomau ni najbolji postupci)
- uenje je uspeno kad oseaji kau da, kad se ui s oseajem prijatnosti
(mozak prvo obraa panju na informacije nabijene emocijama)
- uiti i poveavati inteligenciju moemo bez ogranienja, na pravi nain
(struktura mozga moe se promeniti za nedelju dana uz obogaujua
iskustva)

STVORI POZITIVNO PSIHIKO STANJE I OBJEKTIVNE OKOLNOSTI

a) objektivne okolnosti:
- uredi prostor za uenje - UREDNOST je pola uenja (od plana, torbe,
stola, utvrenog vremena)
- optimalna temperatura, svetlo, vanost stalnog mesta (ista situacija stvara
pozitivne asocijacije za uenje)
- MUZIKA deluje fiziki, emotivno, duhovno; jaa um, oslobaa kreativne
sposobnosti, samo telo postaje zdravije i do 5x olakava uenje (knjiga
Don Campbell, Mocartov efekt); vano da bude PRIJATNA, nenametljiva i
tiha, za dobro raspoloenje

b) subjektivne okolnosti:
- vebaj svakodnevno, rad stvara naviku uspeha
- odmori se (vano je imati dovoljno sna)

TO VIE UIVAM BOLJE UIM stvori pozitivno psihiko stanje i

objektivne okolnosti
Odluka da emo uspeti vanija je od svih ostalih stvari., A. Linkoln

Glavni podsticaj uenju pozitivan stav i volja, prijatne misli, pozitivna

oekivanja!, Turner

Roeni za uspeh:

- gotovo 50% uspeha zavisi od pozitivnog stava, ishod esto odgovara

oekivanjima; visoka oekivanja, bolji uspeh ta mislimo o sebi, utie na
nas
- kad se oseamo prijatno imamo pristup svim ulima; ono to mislimo,
raste; (dokazano je aerodinamiki da bumbar ne moe leteti, samo to niko
nije rekao bumbaru)
- uspeh vie zavisi od trenutnog stanja nego od sposobnosti

- najvea prepreka uenju STRAH (izbegavamo ega se bojimo); 80%

potekoa s uenjem povezano sa stresom (prouzrokuje prekid u prenosu
elektrinih i hemijskih impulsa informacija, kao u kratkom spoju, umanjuje
energiju za uenje); smanjuje inteligenciju; loa klima na nastavi znatno
oteava uenje

II. korak - VEK UENJA

- ne moe znati za to si sposoban ako ne pone, ili, lepe:

ako ne da sebe u neemu, nee znati moe li .

0. BUDI AKTIVAN I PALJIV NA NASTAVI

- aktivno sluanje; za koncentraciju i obraanje panje - na poetku kai

sebi: sada u sluati; profesora prati, gledaj i neverbalno komuniciraj s
njim; ako profesor i ne pita, brzo se seti to je s tim povezano; trai glavne
ideje predavanja; pomisli to bi mogao profesor iz toga pitati, ta sledee
rei; im da zadatak zapii, posebno oznai kad kae: ovo je vano, ovo
u pitati, traiti; stvaraj slike, nacrtaj veze; kad ti je nejasno pitaj

1. VRSTO ODLUI STVARNO UITI

- napravi UGOVOR sa samim sobom veina ljudi dri re; u nekim

kolama uenici prave ugovor i s roditeljima i razrednim bolje ue,
zadovoljniji su
2. EMU SLUI PLANIRANJE
- sve je prvo bilo u umu, priprema je 90% uspeha, preduslov svega
- uiti moe stihijski, bez plana, ali za dobre rezultate mora nauiti
planirati
- pomae da naui vie u kraem vremenu
- plan treba NAPISATI, dobro je zakaiti ga na zidnu plou i dodavati i
pozitivne stavove, sugestije, elje, (npr. uim lako, uim brzo, mogu uiti, ja
sam uspean moj rad je moja molitva za dobro mene i mojih blinjih,
zahvaljujem za sve blagoslove i darove)
- meseni plan vaniji predmeti i obaveze
- nedeljni - malo detaljniji, tablica s obavezama
- dnevni plan vremena kao obaveza sebi; izvreno oznai zbog oseaja
zadovoljstva

to god moete uiniti ili sanjate da moete, zaponite. Genijalci veruju u

sebe pa imaju mo i aroliju. Ponite odmah.

3. NE EKAJ INSPIRACIJU

zaponi odmah; moda i u dosadnom nae neto zanimljivo

- budi uporan odustati je lako
- GREKE vaan deo napretka, ako ne grei, ne razvija se, ne ui niti
napreduje

Nema tajne uspeha. Uspeh je rezultat pripreme, tekog rada i uenja iz

greaka., Kolin Powell

- uvek imaj na umu: proces je vredniji od rezultata

4. NAGRADI SE ZA SVAKI USPEH, RAD

- povea e elju, ona uspeh; glavno je da nagrada bude lino vana; oseti
radost postizanja cilja; malo slavlje uz tvoj ritual
- unapred odredi to je nagrada (npr. slatki, surfovanje 15-20 minuta,
itanje 1-2 stranice omiljenog romana, telefonski razgovor sa dragom
osobom), nakon ega e osetiti ukus, uitak, oputenost, uradi to i pre i
u toku uenja; nagradi se nakon napornog rada bez obzira na rezultat jer
stvara pozitivne asocijacije

III. korak - POSTIZANJE OPTIMALNOG STANJA ZA UENJE

- nakon odluke o poetku uenja, izmisli svoj mali ritual (npr. zapali mirisnu
sveu, pusti tihu muziku, istegni se, popi sok ili pojedi slatki, sredi radni
prostor i reci: sada uim) jer e te ovi koraci uvoditi u optimalno stanje za
uenje
- nakon toga:

1. Nai tiho mesto, sedi da ti bude prijatno i prave kime

Desnu ruku stavi iznad pupka, levu iznad nje

Lagano udahni
Izdahni
Vebaj nekoliko minuta dok ne oseti da si poeo disati prirodno, lako
Udii polako na nos brojei do 4, zamisli kako ti kiseonik putuje direktno iz
plua u mozak
Zadri dah brojei do 4, zamisli kako ti kiseonik hladi mozak
Izdahni brojei do 4, zamisli kako s izdahom nestaju sve napetosti u tvom
umu i telu (ovaj ciklus (brojenja do 4) ponovi jo 5 puta)
Vrati se normalnom disanju (sad ve treba oseati pomak od obine
svesnosti prema alfa stanju stanju mozga najpogodnijem za uenje)

- usredi se na vazduh koji polagano struji u tebe i iz tebe

- ako izgubi panju i neto te omete, jednostavno se ponovo koncentrii i
promatraj disanje
- do sada bi trebao biti u stanju duboke relaksacije, mentalno smiren i u
oputenom stanju

Polako i smireno ponovi u sebi jednu po jednu IZJAVU, ta 1 2 minuta

razmisli o njenom
znaenju; PONOVI je NAGLAS tihim sigurnim glasom:
- ja sam odlian uenik
- ulazim u optimalno stanje za uenje
- uim lako i temeljito
- gradivo me zanima i motivie
Sada si stimulisao umni rad i moe zaista uiti.

- ZABORAVLJANJE JE NAJVEE U POETKU, stoga, za poetak, ponovi

sve sa dananje nastave, napii domai; pregledaj sveske i dopuni iz
udbenika ako je neto nejasno, odgovori usmeno na pitanja; ujutru
prelistaj
- ODREDI OBIM ONOGA TO ELI NAUITI

oveka ne moe niemu poduiti, samo mu moe pomoi da to znanje

pronae u sebi., Gallileo

IV. korak - UENJE SMISLENOG GRADIVA I PRISTUP TEKSTU

TO SMO AKTIVNIJI, USPENIJI SMO

1. Pregledaj ceo sadraj da dobije opti uvid

- proitaj naslov, pregledaj ilustracije, proitaj prvi i zadnji odlomak pa
preleti kroz tekst
- ta ve znam; - T - I - Z - M - ta tu ima za mene

2. Podeli gradivo na manje delove (kako pojesti slona - odjednom nikako,

ali podeljenog na manje delove jednom bi ga dokrajio! ili u susretu s
planinom - neki odmah odustanu, neki idu korak po korak, cilj po cilj)
nauiti manji deo ne izgleda jako teko, uspeh je najvei podsticaj!

3. Postavi pitanja - konkretna odvajaj vano i nevano; pregledaj i podseti

se svega poznatog to moe koristiti; na osnovu onog to si uo i to zna,
zapii 10-20 pitanja najvanijih delova koja bi se mogla obraivati

4. Proitaj nai glavne ideje u svakom odlomku (moe dati naslov

delovima) i podvuci ih

- napravi beleke- rezime delova nai odgovore, dodaj podatke o glavnoj

ideji; vana korisna sugestija: im usvoji reenicu dve, poni zapisivati
pretpostavke o onom to sledi, kad uoi novi pojam, pretpostavi emu
vodi; kad si u pravu tikliraj, ako nisi zapii kako jeste

- ako je neto nejasno, OBAVEZNO RAZJASNI (trai u literaturi, pitaj

porodicu, prijatelja, pitaj profesora NIPOTO NE OSTAVLJAJ
NEJASNOE U GRADIVU)
5. Izradi rezime (kratak sadraj) cele lekcije i ispriaj ga

PRAVLJENJE BELEAKA

a) Podvlaenje boje doprinose podseanju

b) beleke na margini, komentar, podsetnik
c) zapisuj na nastavi, kod kue dopuni: leva, manja margina kljune rei,
naslovi, podnaslovi, vani pojmovi, desna ira - za dopune, ispravke,
napomene,
d) rezime
- 2 kolone: kljune rei levo, pa beleke - desno
- prepriavanje - skrati sadraj to vie, s tim da zadri smisao
- hijerarhijska struktura (kognitivne eme): lake pamtimo eme nego skup
pojedinanih injenica grupiraj pojmove, daj im naslov, npr.
elektrotehnika:struje jednosmerne , naizmenine, pa granaj dalje o svakoj
poneto; biologija: rod, stanite, graa, razmnoavanje; istorija vreme
(prostor) dogaaja, ta je prethodilo opis situacije (uzrok), povod i tok
dogaaja, posledice i sl; vano jeda grupie, grana, deli kako ti je
smisleno

e) umne mape - najefikasniji nain uenja prima radu mozga; individualna

prerada gradiva prikazana simbolima, crteima, reima, frazama,
brojevima, bojom, granama, vezama (svako prerauje gradivo na svoj
nain); u sreditu se nacrta glavni pojam, a onda se razrauje to vie
slikovito

NAKON USKLAIVANJA BIELEKI I SAIMANJA

- samostalno prepriaj pazei da sauva smisao (ko, to, gde, kada, kako,
zato, koliko)
- postavljaj pitanja kakva oekuje
- povezuj s poznatim; nai vlastiti primer, samostalno rei problem,
raspravi, objasni poduavanjem drugog, glumi nastavnika, tj. onoga ko
pouava
- zadaj problem i grupi razloge ZA i PROTIV raspravljaj i suprotstavljaj,
brani stav; otkrij greku metoda vana npr. za matematiku
- to vie se pitaj, stvaraj slikovite pretpostavke, crtaj ih
- oslobodi misli svih negativnih emocija o nauenom; zamisli na to
matovitiji i nemoguiji nain na koji bi ti nain podaci mogli doneti veliku
korist; zapitaj se koja je stvar bila najzanimljivija i zato; zapitaj se li ti neto
izgledalo smeno; je li neto bilo posebno glupo ili zapanjujue; je li te
neto razljutilo ili razbesnilo; jesi li se zbog neeg to si saznao oseao
ugroenim
- vano je znati kako se gradivo OC ENJUJE to, kako; razliito se ui za
prepoznavanje, ili vrednovanje i dokazivanje, ako treba doslovno ponoviti -
ui tako, ponovi vie puta; kad treba primena - vebaj reavanje razliitih
problema; kod prepriavanja - uvaj smisao govorei vano

I NA KRAJU:

6. Ponovi svojim reima

7. Ponovo proitaj

- pozitivnim mislima i verom u sebe otpusti gradivo, oekuj najbolji ishod,

nagradi se za uraeno i kratko odmori pre prelaska na drugi predmet
SAVETI PROTIV TREME (proizlaze iz dosad reenog)

- prenaui - ponovi jo 2-3 puta

- ui na to raznovrsnije naine
- pobedi tremu dobrom pripremom (koristi pomo za priseanje, pozitivne
sugestije, zamisli to se moe najgore dogoditi da shvati da nema
katastrofe, NEUSPESI su samo trenutne stepenice na naem putovanju
prema cilju; vizuelizuj odgovaranje u kome se pokazuje u najboljem
svetlu, budi optimistian)
- postavljaj sebi pitanja kakva oekuje
- raspravi s drugima ili sam (trai argumente za i protiv, pitaj: to ako)
- veu obavezu planiraj na vreme;
- za razvoj hrabrosti, kod svega ega se bojite: jednostavno, uinite to!

Iznad svega, traite igru koju vredi igrati. Kad naete igru, igrajte ju sa
strau igrajte kao da vam ivot i zdravlje zavisi od toga.