Da,nije ni malo drukcije,

od onog svetla
koje njene sanjive oci donose.
Bez sminke i dodira stakla ,
ogleda svoj zivot
u tek procvetalim tresnjama
svojih usana.

Da,nije ni malo drukcija.

Rasplamsalo Sunce
smenjuje se na njenoj kozi.
Sva silina je izbledela
u milini tih obraza,
dok zraci plesu
vrtlozima kose donoseci
novu konturu licnosti koju cuva.

Da, ona je po sve obicna devojka.

Mada joj se pogled
cesto pruza putevima zrelih drvoreda.
Ne znajuci da oci zadrzavaju
paletu braon boje
donoseci pticama sigurnost
svojim zenicama.

Da, nije ni malo drukcija devojka.

Zavarava hodom
hladan asfalt, misli.
Tako je lomljiva ,
i vetar se plasi podici buru
ne bi li je izgubio
u moru bezobzirnih ljudi.

Ali, njeno stablo je cvrsto

koliko i vera!

Ona je zaista drukcija od

obicnosti ovoga zivota .