UNIVERZITET U BEOGRADU

EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

Predmet: Programski jezici

Tema: Python programski jezik

Mentor: Student:
dr Aleksandra Zeevi Stefan Maksimovi, 681/11

Beograd, oktobar, 2015. godine

 Python programski jezik

Sadraj:
1. Uvod.2
2. Osnovne karakteristike3
3. Python interpreter i integrisano razvojno okruenje. 3
4.Tipovi podataka6
4.1 Brojevi.6
4.2 Stringovi.6
4.3 Operatori.7
4.4 Nizovi.8
5.Unos korisnika .8
6.If, elif, else .10
7. For petlja10
8. While petlja..11
9. Upotreba break i continue naredbe.11
10. Funkcije13
10.1 Lokalne i globalne promenljive..13
10.2 Podrazumevani argumenti14
10.3 Komanda return.15
11. Zakljuak.15
12. Literatura16

1
 Python programski jezik

1.Uvod
Gvido van Rosum, istraiva sa univerziteta Stiing u Holandiji, nezadovoljan nefleksibilnou
tadanjih interpreterskih programskih jezika, odluuje se da razvije novi programski jezik.
Tako je, krajem 1989. godine zapoeo razvijanje programskog jezika koji je, inspirisan
serijom Letei cirkus Montija Pajtona (eng. Monthy Pythons Flying Circus) nazvao,
Python.

Rosum je u poetku zamislio programski jezik koji e biti namenjen iskljuivo Amoeba
operativnom sistemu, ali je brzo shvatio da mu je potreban programski jezik koji bi se
pokretao na svakoj platformi. Prvi interpreter za programski jezik Python pojavio se 1991.
godine, napisan u C programskom jeziku, koji je bio otvorenog koda. Zbog otvorenog koda
Python se danas moe koristiti gotovo na svakoj platformi (Linux, Microsoft Windows, Mac
OS, BSD, Java, Solaris, PlayStation itd.).
Danas je Python vrlo rasprostranjen programski jezik, pa ne udi da se nalazi u vrhu najee
korienih programskih jezika. Prema rangiranju po TIOBE indeksu, Python zauzima peto
mesto (slika 1.), s tim to iz godine u godinu njegova primena raste. Razlog za veliku
popularnost mnogi vide u tome to Python karakteriu pregledne i nekomplikovane
sintakse, tako da se brzo ui i mnogi ga preporuuju kao prvi jezik za uenje.

Slika 1. Lista najpopularnijih programskih jezika rangiranih po TIOBE indeksu

2
 Python programski jezik

2.Osnovne karakteristike
Python je interpreterski programski jezik, to znai da se program ne kompajlira tj. ne
prevodi se u mainski kod, ve u poseban Python binarni kod koji pokree Python virtualna
maina. Ovo omoguava da se programi lako prenose. Zbog toga to se Python kod
interpretira, Python programi su sporiji od programa pisanih u drugim programskim
jezicima. Meutim, postoje i pravi prevodioci koji Python kod pretvaraju u mainski jezik
tako da se programi izvravaju bre. Tako Python obezbeuje dobre performanse svojim
programima, ali u isto vreme zadrava snagu interpreterskih programskih jezika. Python
podrava objektno orijentisano i proceduralno programiranje.
Python je i modularan programski jezik tj. mogue je koristiti ga na vie naina, pa je razvijen
veliki broj standardnih modula koji se nalaze u standardnoj biblioteci i oni omoguavaju da
se on koristi u mnogobrojnim oblastima. Python-ova standardna biblioteka omoguava
pisanje programa za internet, podravajui veliki broj formata i protokola. Takoe postoje
moduli i za kreiranje grafikog interfejsa (GUI), za baze podataka, kriptografiju i razni drugi
moduli.
Ukoliko se javi potreba za nekim novim modulom, on se moe kreirati ili u Python-u ili
nekom drugom programskom jeziku, obino to bude C, Java ili Pyrex (kombinacija
programskog jezika Python i jezika C).

3.Python interpreter i integrisano razvojno okruenje

Da bismo koristili Python programski jezik potrebno je da preuzmemo i instaliramo Python
interpreter. Python interpreter se moe skinuti besplatno sa sajta
https://www.python.org/downloads/, gde moemo izabrati da li elimo skinuti Python 2 ili
Python 3 verziju Python programskog jezika (slika 2.) . Postoje razlike izmeu ove dve verzije
(npr. kod funkcije print u verziji 2 nije potrebno stavljati zagrade, dok kod verzije 3 to je
potrebno) i one nisu kompatibilne.

Slika 2. Preuzimanje Python interpretera

3
 Python programski jezik

Ovde e se koristiti verzija 2.7.10. Instalacija je ista kao i kod bilo kod drugog programa u
Windows okruenju. Kada se instalacija zavri, da bismo pisali Python program, moramo da
pokrenemo Python IDLE (Integrated DeveLopment Environment) tj. integrisano razvojno
okruenje Python-a (slika 3.), koje nam omoguava pisanje i interpretiranje koda.

Slika 3. Radno okruenje Python IDLE razvojnog okruenja

Pokretanjem ovog programa, prvo to e se videti su tri znaka za vee >>> , koji oznaavaju
interaktivni prompt, odnosno polje u kom piemo kod. Da bi napisani program bio izvren,
treba samo pritisnuti taster ENTER (slika 4.).

Slika 4. Primer jednostavnog programa napisanog u Python programskom jeziku

Za pisanje kompleksnijih programa u Python programskom jeziku poeljno je izabrati

naprednije razvojno okruenje, koje u sebi ima editor teksta i interpreter. Najee
koriena razvojna okruenja su: PyCharm, WingIDE, PyDev, Komodo IDE, Eric, IPE, itd. U
ovom radu bie korien PyCharm.
PyCharm se moe skinuti sa sajta https://www.jetbrains.com/pycharm/download/, gde se
moe birati izmeu Professional Edition verzije koja se plaa i Community verzije koja je
potpuno besplatna. Takoe se susreemo sa klasinom instalacijom. Prilikom prvog
pokretanja nudi se izbor izgleda radnog okruenja. Da bismo zapoeli sa pisanjem programa,
odreuje se opcija create project, a zatim se dobija prozor u kom se bira lokacija na koju e
se program snimiti i bira se koji interpreter se koristi, tj. folder u kome se interpreter nalazi
(slika 5.).

4
 Python programski jezik

Slika 5. Izbor foldera za snimanje projekata i izbor interpretera koji e se koristiti

Kada sve to uradimo potrebno je kreirati Python fajl, a to radimo tako to u levom uglu gde
se nalazi folder gde skladitimo fajlove kliknemo desnim tasterom mia, a zatim na new i
izaberemo Python file. Za razliku od Python IDLE, kod PyCharm-a se izvrenje programa ne
vri pritiskom na taster ENTER, ve se pokretanje vri pritiskom na RUN.

Slika 6. Radno okruenje u PyCharm-u

5
 Python programski jezik

4.Tipovi podataka
Python podrava dynamic type deklarisanje varijabli, to znai da eksplicitno deklarisanje
varijabli nije potrebno, jer sam program odluuje koji e tip pridruiti kojoj varijabli. Treba
naglasiti i da je Python osetljiv na velika slova pa npr. varijabla broj nije jednaka varijabli
Broj.

4.1. Brojevi
Python podrava etiri tipa brojeva i to: integer, long integer, float i complex. U Python-u,
kao i kod drugih programskih jezika, moemo vriti sve raunske operacije nad brojevima.
Primer rada sa brojevima:

4.2. Stringovi
String predstavlja niz neprekidnih karaktera koji se nalaze izmeu navodnika ili apostrofa,
budui da u Python-u ne postoji razlika izmeu njih. Kada kreiramo neki string, ne moemo
ga vie menjati.

6
 Python programski jezik

Primeri rada sa stringovima:

Uzimanje jednog karaktera iz stringa vri se tako to izmeu

uglastih zagrada upiemo poziciju eljenog karaktera. Pozicija
prvog karaktera je 0. Funkcija len nam omoguava da prebrojimo
koliko karaktera sadri string.

4.3. Operatori
U Pythonu postoje standardni operatori koji se sreu i u ostalim programskim jezicima kao
to su sabiranje (+), oduzimanje (-), mnoenje (*), deljenje (/), ostatak deljenja (%), Python
nudi i stepenovanje brojeva (**). Python podrava i operatore kao to su +=, -=, *=, /=, ali ne
podrava uveanje.
Postoje i operatori poreenja kao to su: >, <, >=, <=, == (proveravanje jednakosti), != i <>
(razliito).
Primer:

7
 Python programski jezik

4.4. Nizovi
Rad sa nizovima predstavlja vaan segment svakog programskog jezika. Niz u Python-u
predstavlja skup elemenata koji se nalaze izmeu uglastih zagrada []. To mogu biti kako
brojevi tako i stringovi.
Primer:

Funkcija append nam pomae da unesemo novi element u niz. Prvi element niza ima poziciju
0.

5. Unos korisnika
Unos korisnika je vrlo jednostavan i izvrava se uz pomo funkcija raw_input() i input().
Razlika je u tome to se kod funkcije raw_input sve to upiemo tretira kao string, dok input
ne prepoznaje string. Da bismo radili sa brojevima kod raw_input funkcije, unesen broj
moramo konvertovati pomou funkcije int() da bismo taj broj tretirali kao celobrojnu
vrednost, a ne string.

8
 Python programski jezik

Primer:

Na ovom primeru vidimo da se broj tretira kao string, pa se raunska operacija ne izvrava.

Sada je izvreno konvertovanje, pa je unesen broj tretiran kao celobrojna vrednost.

9
 Python programski jezik

6. If, elif, else

Naredba if koristi se za proveravanje uslova. Ako je zadati uslov taan, izvravaju se naredbe
koje se nalaze u bloku if. Ako je uslov netaan, izvrie se blok naredbi koji se nalazi u
naredbi else. Naredba elseif se u Python-u oznaava kao elif.
Primer:

Karakteristino za Python je da nema switch case naredbu, ve se viestruki izbori izvravaju

preko if-elif-else naredbe.

7. For petlja
Prva u nizu petlji kojima Python raspolae je for petlja. Ona prolazi kroz jedan niz vrednosti.
U Python-u for petlja je vie slina foreach petlji nego tradicionalnoj for petlji u veini
programskih jezika. Primer:

10
 Python programski jezik

8. While petlja
Sledea petlja je while petlja. Ona nam omoguava konstantno izvravanje nekog bloka
komandi, sve dok je uslov zbog koga se i poziva while taan. While komanda je takozvana
ponavljajua komanda (eng. Looping statement). Korienje else kod while komande je
opciono.
Primer:

9. Upotreba break i continue naredbe

Naredba break se koristi da bi se prekinulo izvravanje petlje. Naredbom break se petlja
prekida ak iako je uslov petlje i dalje istinit. Naredba continue omoguava izlazak iz tekue
iteracije i nastavak izvrenja petlje poev od sledee iteracije.

11
 Python programski jezik

Primer za break:

Primer za continue:

12
 Python programski jezik

10. Funkcije
Funkcije predstavljaju delove programa koji se mogu koristiti na vie razliitih mesta unutar
samog programa. Funkcije definiemo pomou kljune rei def. Posle def stavlja se ime
funkcije, posle koga se postavljaju zagrade u kojima se mogu nai neke promenljive, a zatim
idu dve take. Ispod se postavlja blok naredbi koje e funkcija sadrati.
Primer:

10.1. Lokalne i globalne promenljive

Kada promenljivu definiemo unutar bloka funkcije i ona nije povezana sa drugim
varijablama sa istim imenom koje koristimo van te funkcije, takvu promenljivu nazivamo
lokalna promenljiva.
Primer:

13
 Python programski jezik

Ako elimo da dodelimo vrednost imenu promenljive, koje je definisano na najviem nivou
programa, moramo da zadamo komandu kojom Python-u pokazujemo da promenljiva nije
lokalna ve globalna. To moemo uiniti korienjem komande global.
Primer:

10.2 Podrazumevani argumenti

Ukoliko esto koristimo funkcije sa istim vrednostima, moemo definisati podrazumevane
argumente funkcije.
Primer:

14
 Python programski jezik

10.3 Komanda return

Komanda return slui da se vrati vrednost iz funkcije. Ako nita nije navedeno uz naredbu
return funkcija e vratiti NONE (nepostojanje vrednosti).
Primer:

11. Zakljuak
Python je jednostavan programski jezik, koji istovremeno ima snagu tradicionalnih
programskih jezika (C, C++, itd.) i jednostavnost interpreterskih i skriptnih programskih
jezika (Java, Perle, itd.). Iako ima lako itljive i nekomplikovane sintakse, Python omoguava
pisanje programa za reavanje i najkompleksnijih problema.
Prednosti korienja Python programskog jezika su: efikasnost, brzina, lako uenje, a kao
najvea prednost izdvaja se njegova univerzalnost. Zato ne udi da ga danas koriste servisi
kao to su: Google, YouTube, Yahoo!, reddit, Enthought, a ak se koristi i u nekim projektima
koje sprovodi NASA.

15
 Python programski jezik

12. Literatura
1. Dowson, Michael, Python: Uvod u programiranje, 3. izdanje, Mikroknjiga, Beograd 2010.
2. Lutz, Mark, Learning Python, 4th edition, OReilly Media, Sebastopol 2009.
3. Van Rossum, Guido, Python tutorial, release 2.7.10, Python Software Foundation,
Delawere 2015.

Web izvori:
1. https://en.wikipedia.org/wiki/Python_(programming_language)

2. https://www.youtube.com/user/thenewboston/featured

16