UTICAJ CRTANIH FILMOVA I SLINIH SADRAJA

NA RAZVOJ PREDKOLSKOG DETETA

SADRAJ

UVOD .............................................................................................................................................. 3

1. CRTANI FILMOVI I DECA PREDKOLSKOG UZRASTA ................................................... 4

2. UTICAJ INTERNETA I VIDEO IGRICA .................................................................................. 6

3. MOGUI ZDRAVSTVENI PROBLEMI USLED PREKOMERNOG GLEDANJA CRTANIH

FILMOVA ........................................................................................................................................ 7

4. POISTOVEIVANJE SA LIKOVIMA ....................................................................................... 7

5. PRAVILA ZA GLEDANJE CRTANIH FILMOVA ................................................................... 8

6. STATISTIKI PODACI .............................................................................................................. 9

ZAKLJUAK ................................................................................................................................ 12

LITERATURA ............................................................................................................................... 13

2
UVOD

Mediji u dananje vreme imaju veliku mo i njihov uticaj na formiranje miljenja, stava i stila
ivota je ogroman, posebno kod mladih ljudi. Mediji za decu i mlade kao i proboj novih
tehnologija promenili su u potpunosti njihov stil ivota, postavili neke nove granice, a pomerili
postojee.

Masovni mediji stvaraju sliku o stanju, mogunostima, potrebama, interesima, pravcima i

vrednostima u drutvu. Oni prenose, prikazuju i proizvode mnogo pojava, postupaka i dela. Etika
u medijima, esto, izostaje i to ima razarajui uticaj na psihu i socijalno stanje dece predkolskog
uzrasta.

Situacija savremenog deteta je takva da je ono odvojeno od svojih vrnjaka, da se umesto sa

njima igra sa svojim roditeljima, a da su ti roditelji u velikoj meri odsutni. Zato je ulaskom
televizije u nae domove ona postala zamena za direktan kontakt izmeu ljudi, a danas je to itav
niz digitalnih ekrana kojima su deca okruena, od specijalnih plejera, tableta do pametnih
telefona.

Gledanjem sveta oko sebe deca izgrauju osnovne predstave o tome kakav je svet, ta se u njemu
deava i kakvi su ljudi. Jedan od prvih naina da se to postigne su bajke, koje su danas zamenili
crtani filmovi. Ponuda dejih filmova je velika. Ako uporedimo crtane filmove kao to su Tom i
Deri sa savremenim crtanim filovima, moemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili
dubinu prie koju priaju, da su postali povrni i neobrazovnog karaktera.

Predmet ovog rada jeste uticaj crtanih filmova i slinih sadraja na razvoj predkolskog deteta.

3
1. CRTANI FILMOVI I DECA PREDKOLSKOG UZRASTA

Na samom poetku, crtani filmovi su bili znatno jednostavniji. Likovi su sporije govorili i sporije
se kretali, a u pojedinim zemljama, poput vedske, ak su postojali i statini prizori. Moderni
crtani filmovi vie ne prate razvoj deteta: prizori se brzo smenjuju, boje i zvukovi su sve
intenzivniji i agresivniji. Crtai koji su u dananje vreme dostupni deci, kao to su: Ben 10,
Majstor Meni, Majstor Bob, Fifi, Mikijeva kua zabave, Automobili, Transformersi, Pepa prase,
kao i veni Diznijevi crtani filmovi, imaju i pozitivne i negativne strane.

Pojedini od njih deluju pozitivno na decu, ak mogu da ih naue raznim stvarima. Na primer,
neki su predvieni da podstiu proirenje dejeg renika, u pojedinim se maliani ue reima
nekog stranog jezika ili da ue brojeve, da razlikuju boje, da se upoznaju sa razliitim voem,
povrem i slino. Brojne ankete i istraivanja pokazuju da predkolska deca provedu izmeu dva
i pet sati tokom dana gledajui crtane filmove.1

Veoma esto se deava da dete u ekran gleda kao da je tada u nekom drugom svetu: zuri u ekran,
paljivo pratei dogaanja na njemu, ne obazirui se na okolinu. Ako tada pokuamo privui
njegovu panju, moemo naii na vrlo burnu reakciju, ak i pla. Psiholozi su miljenja da je
gledanje televizije za predkolsko dete fiziki veoma naporna aktivnost.

Tada su mu, naime, napeti svi miii, ubrzan mu je rad srca, a telo mu je usprkos tome pasivno.
Ubrojani su i svi telesni i umski procesi, to dovodi do nekakvog stresa, uznemirenosti, to je za
dete izuzetno naporno. Pored fizikog uticaja na detetov razvoj, ne smemo zanemariti ni uticaj
televizije na psihiki razvoj.

Naime, kada dete napuni tri, etiri godine, ve je sposobno vrlo dobro posmatrati odrasle oko
sebe i oponaati njihovo ponaanje. Iz toga moemo zakljuiti da je isto tako sposobno
poistovetiti se sa TV junacima, posebno onim popularnim, i takoe oponaati njihovo ponaanje,
ma kakvo bilo. Ono to dete vidi na televiziji moe mu postati uzor.2

Deca su idealna ciljna grupa marketinkih agencija, posebno onih koje reklamiraju igrake, ili
slatkie, jer sa reklamom najlake prodru u deiju psihu i stvore elju za nekim proizvodom.

1
Kora, N, Vranjeevi, J, Nevidljivo dete - slika deteta u medijima Srbije, Jugoslovenski centar za prava deteta,
Beograd, 2001, str. 32.
2
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:573498-Crtaci-zaglupljuju-decu, 8.5.2017.

4
Naravno, tu su i raznorazne serije koje meu decom naiu na jako dobru reakciju, i neko su
vreme pravi hit pa se deava da televizija na neki nain ima i socijalnu ulogu u detetovom
razvoju.

Detetu se ne mogu zatvarati oi pred nasiljem, jer e se sa njim susresti pre ili kasnije, ali mu se
moe objasniti o emu se u stvari radi kada je re o nasilju, kako moe ivot bez nasilja biti lepi
i na kraju, kako se od njega zatititi. Tu televizija ak moe i pomoi. to se vie vremena
doputa detetu da provodi ispred televizora, to je vea verovatnoa da e kao posledica gledanja
onoga to se deava pred oima njegovo ponaanje biti agresivnije. ak je i samo ukljuen
televizor u stanu, iako ga dete ne gleda, povezan s agresivnim ponaanjem mada ta veza nije
toliko jaka kao pri direktnom gledanju.

Crtani filmovi na TV kanalima u Srbiji nemaju oznaku za koji uzrastu su namenjeni, to takoe
predstavlja problem. Zato je roditeljima preputeno da sami vre selekciju crtanih filmova i
limitiraju vreme gledanja. Ukoliko dete samo jednom pogleda crtani koji je za stariji uzrast, ono
ve tada shvati da postoji neto interesantnije od onoga to je do tada gledalo.3

Ako razvije takvo interesovanje, veoma je teko vratiti ga da gleda crtani film prilagoen
njegovom uzrastu. Ne postoji posebna regulativa za crtane filmove, odnosno da oni podleu svim
pravilima pod koje podlee i ostatak programa. To znai da su emiteri slobodni da crtane filmove
putaju u terminu u kome sami nalaze za shodno. ivimo u dobi medija i na detetovo ponaanje
uz roditelje i iru porodicu, takoe osetno utie jo uvek najpopularniji medij, televizija.
Razumljivo je da svako dete danas eli da gleda televiziju.

Deca u predkolskom uzrastu, koja provode najvie vremena uz televizijski program su i

najpodlonija imitiranju. Televizija ima odreenu drutvenu vrednost koja je bitna u naoj
sredini. Ako sociolozi budu u pravu, zahvaljujui tome, kroz nekoliko godina imaemo
takozvanu urbanu gerilu sastavljenu od dece koja su odrasla na takvim sadrajima, bez jasnih
ciljeva. Pri tom, nee biti bitno iz kog socijalnom miljea dolaze, da li su njihove porodice bogate
ili siromane.

3
Kora, N, Vranjeevi, J, Nevidljivo dete - slika deteta u medijima Srbije, Jugoslovenski centar za prava deteta,
Beograd, 2001, str. 34.

5
Televiziju ve odavno nazivaju zaglupljujuom i ve due vremena se razmatra da li i u kojoj
meri gledanje televizije smanjuje inteligenciju. Neki su smatrali da televizija zaista zaglupljuje,
neki da moe da dekoncentrie, ali ne i da zaista smanji neiju inteligenciju.

2. UTICAJ INTERNETA I VIDEO IGRICA

Kada govorimo o Internetu svakako da moemo nabrojati mnoge korisne stvari koje nam nudi, ali
isto toliko i tetnih. One su utoliko jo tetnije ako se nau u rukama ili pred oima onih koji su
nedovoljno zreli da mogu sami razluiti ta je dobro, a ta ne. Internet je pun, sem onih korisnih, i
mnogih tetnih web-sajtova, a pod tetnim prvenstveno mislim na nemoralne.

U kontakt se s njima dolazi uglavnom namernim otvaranjem takvih stranica, a moe da se desi da
se i neka sama otvori u uglu ekrana naprosto da nas napomene da i toga ima za one koji su
zainteresovani. Meutim, deca verovatno od svih programa Interneta najvie koriste mIRC
odnosno at kojim se uspostavlja komunikacija sa bilo kime iz bilo koje zemlje, grada, godita i
bilo kog profila. Deca predkolskog uzrasta najvie na internetu trae igrice i crtane sadraje.4

Stoga je neophodna maksimalna panja i kontrola korienja, a i onoga to se koristi na internetu

jer deca mogu biti esto prevarena i zloupotrijebljena bez upuenosti o emu se tu zapravo radi.

Kada govorimo o video igricama kojima deca posveuju punu panju, najnovije istraivanje
pokazuje da igranje nasilnih videoigrica, ak samo 20 minuta, menja kad je u pitanju stvarno
nasilje, odnosno, njihovi igrai vie ne prepoznaju loe stvari u svakodnevnom ivotu. Oni
smatraju da je to sve normalno.5

Naunici su otkrili da deca predkolskog uzrasta koja su igrala nasilne videogrice nakon 20
minuta imali su slabije fizioloke reakcije na prikaze stvarnih sluajeva nasilja. To znai da se
osoba manje emocionalno uznemiri kada gleda stvarnu brutalnost. Mnogi roditelji veruju da
nasilne video igrice nee uticati na ponaanje njihove dece.

U deijim filmovim i igricama nasilje je najee upakovano u slatke i prijateljske likove i dizajn.
Strunjaci upozoravaju da ova izloenost nasilju na medijima moe imati istinski uticaj na razvoj
deteta.

4
https://durmitor.wordpress.com/2011/05/17/uticaj-medija-na-vaspitanje-djece, 8.5.2017.
5
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:573498-Crtaci-zaglupljuju-decu, 8.5.2017.

6
3. MOGUI ZDRAVSTVENI PROBLEMI USLED PREKOMERNOG
GLEDANJA CRTANIH FILMOVA

Crtani film Pokemoni, koji je osmislio 1995. godine Satoi Tairi, pripada grupi anima. Anime
imaju karakteristian izgled likova (npr. velike oi). Prvobitni naziv crtanog filma bio je Pocket
monsters. Godinu dana kasnije, ime je zbog sugerisanja nasilja skraeno u Pokemon. Svaka
epizoda crtanog filma posebna je avantura glavnog junaka E Keama koji se bori sa svojim
Pokemonima protiv ostalih trenera. Uprkos jakim udarcima Pokemoni nikad ne umiru jer imaju
sposobnost obnove energije.6

Godine 1997. godine 653 dece u Japanu primljeno je u bolnicu zbog epileptinih napada koje je,
kako je utvreno, prouzrokovalo gledanje 38. epizode Pokemona koja nikada vie nije prikazana.
Posle detaljnijih istraivanja utvreno je da su esti svetlucavi sadraji (crvene i plave boje)
tokom serije izazvali napade i kod dece koja ih ranije nisu imala.7

Nije dobro ni kada deca sede po ceo dan ispred TV, gledajui crtae, jer im time slabi vid, a
nepravilan poloaj sedenja moe da dovede i do krive kime. Manjak fizikih aktivnosti, takoe,
stvara i probleme sa poveanom teinom. Psiholozi naglaavaju da je gledanje crtaa pasivna
aktivnost kod koje ne postoji interakcija neophodna za pravilan razvoj govora.

4. POISTOVEIVANJE SA LIKOVIMA

Dok gledaju crtane filmove, deca esto sebe poistoveuju sa likovima. Problem je to su ti likovi
neretko potpuno neadekvatni za bilo kakvu identifikaciju i to su na momente previe agresivni,
ili imaju arobne moi: mogu da lete, ispaljuju paukovu mreu iz ruku, skau sa vrha nebodera na
zgrade u okolini, bacaju munje, padnu sa 10. sprata i preive, i slino.

U tim agresivnim likovima deca mogu da vide arhetip sebe, ele da su takvi i dok gledaju misle
da su to oni. Ako se roditelji ne ukljue i objasne im ta je realnost, a ta ne, ona mogu da
razumeju crtae kao vid zamene za stvaran ivot, to je smetnja zdravom ranom razvoju. Postoje i
neki radikalni sluajevi u vezi sa poistoveivanjem koji su bili veoma opasni.

6
https://durmitor.wordpress.com/2011/05/17/uticaj-medija-na-vaspitanje-djece, 8.5.2017.
7
https://novakdjokovicfoundation.org/sr/negativan-uticaj-crtanih-filmova, 8.5.2017.

7
5. PRAVILA ZA GLEDANJE CRTANIH FILMOVA

Roditelji bi trebalo da dozvole detetu da najvie sat vremena dnevno provede uz TV, odnosno
kompjuter. Roditelji moraju da objasne deci da ono to se deava na crtaima nije isto kao i u
stvarnom ivotu, jer postoje uzroci i posledice, odnosno da nasilje koje tamo gledaju i upijaju nije
najbolji nain kako se reavaju konfliktne situacije.8

Svaki crtani film bi trebalo da ima odreene godine, odnosno uzrast, za koji je pravljen.

Televizijske kue bi trebalo da imaju profesionalne timove (novinar strunjak za deje programe,
urednik i psiholog) koji bi procenjivali ta sme, a ta ne sme da se prikazuje na televiziji u okviru
dejeg programa, i u kom terminu se nasilni sadraji mogu emitovati.

Deci treba ograniiti pojedine crtane filmove iji sadraj ne mogu da razumeju. Roditelji bi
trebalo da biraju crtae koji bi mogli da imaju pozitivan uticaj na maliane. Bilo bi dobro da
roditelji zajedno sa decom gledaju crtae, kada mogu, i da razgovaraju o likovima i onome to su
gledali.

Ako je prva stvar koju deca vide kada se probude crtani film, velika je verovatnoa da nee moi
dovoljno paljivo da prate nastavu ili neke druge zahtevnije aktivnosti. Crtane filmove ne bi
trebalo putati pred spavanje jer to znai da ne postoje granice kada deca treba da idu na
spavanje, poto su previe uzbuena da bi uopte legla u krevet.9

Obroci su retki trenuci kada je cela porodica na okupu, kada je mogu neformalan, oputen
razgovor, dok se sa gledanjem crtanih filmova takvi trenuci gube. Bilo kakvi elektronski ureaji
bude decu umesto da ih pripreme za no.

Zabranom se postie suprotan efekat: pojaava se elja za gledanjem. Potrebno je odrediti i

potovati pravila o vremenu kada se gleda odreeni film.

8
https://novakdjokovicfoundation.org/sr/negativan-uticaj-crtanih-filmova, 8.5.2017.
9
http://www.yumama.com/dete/vaspitanje/8949-uputstvo-za-pravilno-gledanje-crtaca.html, 8.5.2017.

8
6. STATISTIKI PODACI

Statistiku, koja svedoi da 63 odsto dece predkolskog uzrasta ima probleme u govorno-jezikom
razvoju, u velikoj meri odreuje injenica da proseno dete predkolskog uzrasta provede po tri
sata dnevno ispred malih ekrana i dodatnih dva do tri sata u igri sa video-zanimacijama, a to
uzrokuje lepezu lingvistikih, psihomotornih i lokomotornih poremeaja.10

Pre svega, zato to su televizija i video-igrice primeri jednostrane komunikacije u kojoj deca
satima ute, a vokabular kojim govore junaci crtanih filmova zadovoljava govorni nivo dece od
dve godine. Ako oslunemo komunikaciju ovih maliana, videemo da je ona puna
neartikulisanih glasova i ratnikih poklia kojima govore junaci crtanih filmova ili video-igrica i
veoma siromana.

Sprovedeno je istraivanje koje je trajalo 30 godina i u koje je bilo ukljueno hiljadu dece s
razliitim poreklom, razliitom inteligencijom i razliitim navikama u gledanju televizije. Jedna
od najoiglednijih stvari koje su se pokazale u toku istraivanja jeste da deca koja mnogo gledaju
televiziju retko upisuju i zavravaju fakultete.11

To se odnosi na decu razliitih imovinskih stanja, tako da materijalni faktor nije presudan. Ako
govorimo o zavravanju fakulteta u roku ili i pre roka, pokazalo se da sedam odsto dece koja
gledaju televiziju manje od sat vremena dnevno najvie kvalifikacije stiu do dvadeset este
godine. Sedam odsto se moe uiniti kao mali procenat, ali ovde govorimo o zemljama poput
Novog Zelanda, gde svakako nije uobiajeno da svako ide na fakultet ili da nastavi kolovanje i
nakon fakulteta.

Sprvodena je anketa meu decom, koja se sastojala od samo etiri pitanja, a ispitano je 100 dece:

Da li ujutru kada ustanete, samo razmiljate o tome da pogledate crtani film? DA NE

Da li se oseate lepo dok gledate crtani film? DA NE
Da li bi voleli da budete kao junaci u crtanim filmovima? DA NE
Da li vie volite da vreme provodite napolju ili gledajui tv?

Rezultati su prikazani na graficima.

10
https://www.decijisokak.rs/crtani-filmovi-uticu-na-ponasanje-d, 8.5.2017.
11
https://www.decijisokak.rs/crtani-filmovi-uticu-na-ponasanje-d, 8.5.2017.

9
Da li ujutru kada ustanete, samo razmiljate o tome da pogledate crtani film?

DA
NE

95

Da li se oseate lepo dok gledate crtani film?

10

DA
NE

90

Da li bi voleli da budete kao junaci u crtanim filmovima?

DA
NE

100

10
Da li vie volite da vreme provodite napolju ili gledajui tv?

20

napolju
uz tv

80

Rezultati govore u prilog podataka koji su ve izneeni. Deca ujutru kada ustanu, jedva ekaju da
pogledaju crtani film. Generalno, oni se oseaju lepo dok to rade, to znai da to u njima budi
jaka oseanja. Oni bi jednoglasno voleli da budu kao junaci u crtanim filmovima. Veoma
zabrinjavajui podatak je taj to bi veina dece volela da vie bude uz tv, a manje napolju.

Roditelji se ozbiljno moraju posvetiti problemu koji se nalazi pred decom predkolskog uzrasta, a
on se odnosi na prekomernu izloenost crtanim filmovima i slinim sadrajima.

11
ZAKLJUAK

Uloga crtanih filmova u formiranju ponaanja dece nije ba tako zanemarljiva i roditelji bi trebalo
da vode rauna o sadraju crtanih filmova koje njihova deca gledaju. Ima problematinih crtanih
filmova odnosno sa vrlo diskutabilnim sadrajem. S druge strane, dete nema informacije kao
odrasli da bi moglo racionalno da zakljuuje. Ako vidi da neki lik u crtanom filmu skae sa
zgrade ili baca kamenje na svoje drugove, ono e u svom okruenju to isto uraditi.

O tome zaista treba voditi rauna. Deca najlake ue putem odreenih oblika poput imitacije i
zbog toga je jako vano voditi rauna o samom sadraju crtanih i igranih filmova koje dete prati.

Postoji i niz pozitivnih uticaja televizije na dete predkolskog uzrasta, svakako, uz uslov da gleda
deji program, edukativne emisije, primerene animirane filmove, dokumentarce. Televizija prua
informacije o ivotu i svetu u kojem ivimo, to ne podrazumeva uvek loe stvari. Takoe
podstie razvoj intelektualnih sposobnosti, poput sluanja, razumevanja i pamenja.

Deci pribliava slova i itanje, kao i strane jezike. Ako se primeti da dete pokazuje zanimanje za
odreeni strani jezik, to treba podsticati i na razne druge naine. Pomou kvalitetnog
televizijskog programa, prekolsko dete iri svoje horizonte, upoznaje ljudske vrednosti i
raznolikosti.

Deije kognitivne, emocionalne i socijalne sposobnosti razvijaju se tokom vremena, pa se tako i

shvatanje sveta menja sa iskustvom. Znaenje medijskog sadraja nije dakle neto to pripada
samom sadraju, niti proizilazi iz samostalnog razmiljanja deteta ve predstavlja rezultat
interakcije deteta i odreenog programa.

Mogunost interakcije u mnogome zavisi od roditelja, pa se u tradiciji ispitivanja medija

postavlja pitanje odgovornosti roditelja, ali i medijskih profesionalaca.

12
LITERATURA

Kora, N, Vranjeevi, J, Nevidljivo dete - slika deteta u medijima Srbije, Jugoslovenski centar
za prava deteta, Beograd, 2001.

https://novakdjokovicfoundation.org/sr/negativan-uticaj-crtanih-filmova, 8.5.2017.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:573498-Crtaci-zaglupljuju-decu,
8.5.2017.

http://www.yumama.com/dete/vaspitanje/8949-uputstvo-za-pravilno-gledanje-crtaca.html,
8.5.2017.

https://www.decijisokak.rs/crtani-filmovi-uticu-na-ponasanje-d, 8.5.2017.

https://durmitor.wordpress.com/2011/05/17/uticaj-medija-na-vaspitanje-djece, 8.5.2017.

13