INSTALACIONI

OSIGURAI
PRIMENA, FUNKCIJA, OZNAKE I PODELA
OSIGURAA; TOPLJIVI OSIGURAI (TIPOVI,
OSNOVNI DELOVI I PRINCIP RADA)
1
INSTALACIONI OSIGURAI

OSIGURA

Pojam osiguraa je vezan uz namerno oslabljeno mesto (ili

poseban ureaj) uklopljeno u elektrinu instalaciju, koje
prekida napajanje instalacije u sluaju preoptereenja ili
kratkog spoja.

2
INSTALACIONI OSIGURAI

Prema Omovom zakonu

I = U/R
u sluaju kratkog spoja (kad se stezaljke
izvora premoste debelim provodnikom) tj.
kad je otpor strujnog kruga izvan izvora = 0,
kroz izvor bi teoretski trebala potei struja
neizmerno velike jaine. Kako meutim i u
tom sluaju u imeniocu izraza postoji
unutranji otpor izvora Ri, struja e imati
vrlo veliku, ali ipak ogranienu jainu.
Nazivamo je struja kratkog spoja. 3
INSTALACIONI OSIGURAI

Ona e biti utoliko manja, koliko je vei unutranji otpor izvora.

Razliiti izvori struje (baterija, transformator s ispravljaem,
generatori, akumulator i dr.) imaju razliite unutranje otpore...
Struja kratkog spoja je skoro uvek dovoljno jaka da razori izvor, pa
se u izvore ugrauju osigurai koji prekidaju strujni tok ako struja
kroz njih preraste dozvoljenu vrednost.
Prejake struje mogu otetiti i potroae, ali i instalacije, pa se i
skuplji potroai, kao i sve elektrine instalacije, tite
odgovarajuim osiguraima.
4
INSTALACIONI OSIGURAI

PREKIDA ZA
SVETLO
BATERIJA
INSTALACIONI POTROA
OSIGURA
Prosto strujno kolo sa izvorom i potroaem; izmeu izvora i
potroaa su povezani instalacioni osigura i prekida za svetlo 5
INSTALACIONI OSIGURAI

U optem sluaju razlikujemo visokonaponske i niskonaponske

osigurae. Visokonaponski osigurai se koriste za zatitu energetskih
postrojenja, dok niskonaponski imaju nekoliko podruja primene. Mi
emo se pozabaviti niskonaponskim instalacionim osiguraima.

6
INSTALACIONI OSIGURAI

INSTALACIONI OSIGURAI
Instalacioni osigurai su ureaji koji tite elektrine prijemnike
prekidanjem strujnog kola tienog elektrinog prijemnika kada struja
u kolu prekorai izvesnu vrednost, za odreeno vreme.
Da bi ovu svoju namenu na najbolji nain mogla da ostvari, zatita
elektrinog prijemnika osiguraima mora da bude selektivna tj. da iz
strujnog kola iskljui samo onaj deo strujnog kola koji je u kvaru.
Selektivnost se postie tako to se osigurai postavljaju uvek ispred
el. prijemnika koji tite, ali i a samim izborom osiguraa (nazivne
struje osiguraa bliih elektrinim prijemnicima su manje od nazivnih
struja osiguraa koji su udaljeniji. 7
INSTALACIONI OSIGURAI

U jednoj elektrinoj instalaciji osigurai najvee

nazivne struje postavljeni su kao glavni kuni
osigurai. Manje nazivne struje su osigurai na
razvodnim tablama, a najmanje oni osigurai koji
osiguravaju sam elektrini prijemnik.

8
INSTALACIONI OSIGURAI
Gde se postavljaju osigurai?
1. Osigurai se postavljaju na poetku svake elektrine instalacije i na
svim mestima gde se menja presek provodnika, sem ako je duina
voda manja od 1m ili kada osigura postavljen ispred voda veeg
preseka ujedno titi i vod manjeg preseka
2. U trofaznim i monofaznim mreama osiguravaju se fazni
provodnici, dok se u nulti (neutralni) provodnik zatitni element ne
sme ugraivati
3. U kolima jednosmerne struje osiguravaju se oba pola

Struja osiguranja odreuje se prema optereenju a na osnovu posebnih

tablica 9
INSTALACIONI OSIGURAI

Da bi ispunio svoju osnovnu namenu, instalacioni osigura mora da

bude takve konstrukcije da zadovolji sledee uslove:
da prilikom delovanja prekidanje strujnog kola elektrinog
prijemnika izvri u zatvorenom prostoru i da onemogui eventualnu
uspostavu elektrinog luka* na mestu prekida
da se na vidljiv nain pokae da je osigura reagovao i da je strujno
kolo elektrinog prijemnika koji osigura titi iskljueno
da se na najjednostavniji nain osigura strujna i naponska
nezamenljivost (da se onemogui zamena pojedinih delova osiguraa
istim takvim delovima, samo vee nazivne struje i napona.
* O elektrinom luku ve je bilo rei u lekciji o prekidaima, a slikoviti prikaz elektrinog luka dat je na na narednim
slajdovima na snimku u delu o automatskim osiguraima (prekidaima) 10
INSTALACIONI OSIGURAI

PODELA INSTALACIONIH
OSIGURAA
Prema nainu na koji se vri prekidanje strujnog kola elektrinih
prijemnika topljenjem specijalnog umetka od tanke ice,
elektromagnetom ili termikim dejstvom struje instalacioni osigurai
se dele na:
instalacione osigurae sa topljivim umetkom
automatske instalacione osigurae*
*Termin automatski instalacioni osigurai nije sasvim ispravan s obzirom da su u
pitanju automatski prekidai u svojstvu osiguraa o tome detaljnije na slajdovima koji
se bave ovom grupom osiguraa 11
INSTALACIONI OSIGURAI

OZNAKE INSTALACIONIH
OSIGURAA

Instalacioni osigurai moraju da nose sledee oznake:

nazivnu struju u amperima
nazivni napon u voltima
naziv ili oznaku proizvoaa
oznaku tipa osiguraa

12
INSTALACIONI OSIGURAI

INSTALACIONI OSIGURAI SA
TOPLJIVIM UMETKOM
Simboli topljivog
instalacioni osiguraa
Instalacioni osigurai sa topljivim umetkom prekidaju strujno kolo
usled topljenja posebnog dela koji je za tu svrhu predvien i
dimenzionisan.
Topljivi umetak (element koji se zamenjuje posle delovanja
osiguraa) jeste deo osiguraa koji treba da se istopi kada osigura
proradi. 13
INSTALACIONI OSIGURAI

Prema IEC i drugima vaeim standardima osigurai se, u optem

slucaju, dele prema:
konstrukciji i
karakteristikama delovanja
U skladu sa tim, prema konstrukciji razlikujemo dva tipa topljivih
osiguraa:
osigurae tipa D (za montau na razvodnim tablama)
osigurae tipa B (za ugradnju u elektrine ureaje i aparate)
Poseban tip topljivih instalacionih osiguraa su niskonaponski
visokouinski osigurai 14
INSTALACIONI OSIGURAI

Topljivi instalacioni osigurai tipa D

Topljivi instalacioni osigurai tipa D se najee primenjuju za
osiguranje elektrinih prijemnika u elektrinim instalacijama
stambenih zgrada. Sastoje se od sledeih delova:
- podnoja (osnove) osiguraa
- topljivog umetka (patrone) osiguraa sa eonim kontaktima
- kalibarskog prstena
- kape osiguraa sa navojem

15
INSTALACIONI OSIGURAI

Izgled topljivog Primer razvodne table sa

instalacioni osiguraa topljivim instalacionim
tipa D osiguraima tipa D 16
INSTALACIONI OSIGURAI

Topljivi instalacioni
osigura tipa D

17
INSTALACIONI OSIGURAI

Podnoje (osnova) topljivih instalacionih

osiguraa tipa D
Podnoje slui za uvrenje osiguraa i snabdeveno je stezaljkama za
prikljuak dovodnih provodnika. Izrauju se od porcelana. Prema
poloaju prikljunih krajeva razlikujemo:

UZ univerzalno podnoje za prikljuak provodnika sa spoljne strane

TZ podnoje za prikljuak provodnika sa zadnje strane
EZ podnoje za prikljuak sa prednje strane

18
INSTALACIONI OSIGURAI

Izrauju se i specijalna podnoja: za vazduni vod, podnoje zatezni

izolator i sl.
Podnoja topljivih instalacionih osiguraa se izrauju za sledee
nazivne veliine: nazivni napon 500 V i nazivnu struju 25,63,100 i
200A. Obeleavaju se sa:
- D-II do 25 A,
- D-III do 63 A,
- D-IV do 100 A i
- D-V 200 A.
19
INSTALACIONI OSIGURAI

Podnoja topljivih instalacionih osigura tipa D

UZ TZ EZ
20
INSTALACIONI OSIGURAI

Topljivi umetak instalacionog osiguraa tipa D

8 4 3 2 1
7

6 5
Popreni presek kroz topljivi umetak: 1-podnoni kontakt, 2-telo
Izgled topljivog umetka, 3- upljina ispunjena meavinom kvarcnog peska i liskuna
umetka (patrone) (vatrostalna ispuna), 4-topljiva nit, 5-zatezna ica, 6-signalno okce
(zastavica), 7-opruga za izbacivanje zastavice, 8-eoni kontakt
21
INSTALACIONI OSIGURAI

Topljivi umetak instalacionih osiguraa tipa D se sastoji od tela

umetka valjkastog oblika nainjenog od steatita ili porculana i dva
kontakta. U unutranjosti umetka je cilindrina upljina kroz koju
prolazi topljiva nit osiguraa. Sama upljina je ispunjena meavinom
kvarcnog peska i liskuna koja spreava eksploziju umetka prilikom
pregorevanja niti, jer oduzima viak toplote i time omoguava
prekidanje strujnog kola osiguraa u zatvorenom vatrostalnom
prostoru.

22
INSTALACIONI OSIGURAI
Signalno okce osiguraa pokazuje ispravnost topljivog umetka. esto
ga nazivaju i signalnom zastavicom. Nainjeno je od metala i
postavljeno u udubljenje prednjeg eonog kontakta. Uvreno je o
tanku zateznu nit koja prolazi itavom duinom umetka.
Ova zatezna otporna ica zatee topljivu nit; kada ova pregori, otporna
ica se olabavi i pomou jedne male opruge izbacuje signalno okce,
to je znak da je topljivi umetak pregoreo i da ga treba zameniti.
Po pregorevanju potrebno je zameniti ceo umetak. Strogo je
zabranjeno "krpljenje" osiguraa, tj. ulaganje ice u pregoreli
umetak, jer takva "popravka" osiguraa moe izazvati poar zbog
pregorevanja elektrinih vodova instalacije, i to na sasvim drugom
mjestu, udaljenom od kutije s osiguraima. 23
INSTALACIONI OSIGURAI

Okce je obojeno raznim

bojama u zavisnosti od
nazivne struje topljivog
umetka. U tabeli su date
nazivne struje umetaka i
oznake za raspoznavanje
topljivih umetaka ovog
tipa osiguraa.

24
INSTALACIONI OSIGURAI

Donji deo topljivog umetka je izduen, a na eonom metalnom

kontaktu utisnuta je oznaka za nazivni napon i nazivnu struju umetka.
Naponska nezamenljivost osiguraa je ostvarena visinom topljivog
metka osiguraa.

25
INSTALACIONI OSIGURAI
Kalibarski prsten instalacionog
osiguraa tipa D
Unutar podnoja se nalazi keramiki kalibarski
prsten u obliku upljeg valjka koji obezbeuje
strujnu nezamenljivost, tj. spreava ubacivanje
umetka za struju veu od one koju prsten dozvoljava.
Strujna nezamennjivost se se postie upotrebom
razliitih prenika, odnosno dijametara (otuda
slovo D), vrata umetka i otvora kalibarskog
prstena.
Postavljanje umetka manje nazivne struje u otvor
kalibarskog prstena za veu struju je mogue i nije opasno za
elektrini prijemnik ili provodnik koji se titi osiguraem.
26
INSTALACIONI OSIGURAI
Kapa osiguraa
Kapa osiguraa je napravljena od porculana sa
uglavljenim mesinganim zavrtnjem u obliku aure.
Kapa omoguava povezivanje strujnog kola u
osigurau od ulaznog do izlaznog zavrtnja. Na prednjoj
strani kape nalazi se kruni otvor zatvoren providnim
staklom kroz koji je mogue videti kada je topljivi
umetak pregoreo.
Da bi kontakti izmeu umetka, kalibarskog prstena i
kape bili sa malim prelaznim otporom, kapa osiguraa
mora biti dobro pritegnuta. U protivnom, veliki prelazni
otpor bi prekomerno zagrevao osigura i pri strujama
manjim od nazivne. 27
INSTALACIONI OSIGURAI
Opseg delovanja i primena
niskonaponskih osiguraa
Topljive ice ili trake kod topljivih osiguraa tipa D se izrauju u dve
varijante u odnosu na vreme topljenja, a primenjuju se za brzo i sporije
delovanje (tromi umeci).
Tromi umeci se primenjuju za osiguranje strujnih kola elektrinih
prijemnika koji trenutno povuku veliku struju. Posle izvesnog vremena
ova struja opadne na nazivnu struju prijemnika koja je znatno manja od
struje prilikom prikljuenja prijemnika. Ovakvi elektrini prijemnici
su: asinhroni motori sa kratko spojenim rotorom, velika sijalina
optereenja i sl.
28
INSTALACIONI OSIGURAI
Opseg delovanja i primena
niskonaponskih osiguraa

Instalacioni osigurai sa tromim umetkom izdre to trenutno

preoptereenje i kada se struja prijemnika vrati na nazivnu vrednost
ostanu u normalnom pogonu. Kada preoptereenje traje due
vreme, ica topljivog umetka se istopi i prekine strujno kolo
prijemnika.

29
INSTALACIONI OSIGURAI
Prema standardu EN 60269 niskonaponski topljivi osigurai mogu se klasifikovati u skladu sa
opsegom delovanja (prekidanja) i kategorijom primene.
Opseg delovanja ima dva razreda i oznaavaju se na sledei nain:
-g topljivi umeci sa punim opsegom delovanja (topljiva nit se topi kada kroz nju tee struja
vea od nazivne struje topljenja)
-a topljivi umeci sa deliminim opsegom delovanja (topljiva nit se topi kada kroz nju tee
sruja iz odreenog opsega i kada su ispunjeni dodatni uslovi vezani za vremenske
karakteristike
Kategorija primene takoe ima svoje oznake i tano definie karakteristina svojstva topljivih
umetaka. U kombinaciji sa oznakom za opseg delovanja to bi izgledalo npr. :
-gG oznaava topljivi umetak sa punim opsegom delovanja i optu namenu
-gM oznaava topljivi umetak sa punim opsegom delovanja i zatitu motora
-aM oznaava topljivi umetak sa deliminim opsegom delovanja i zatitu motora
-gD oznaava topljivi umetak sa punim opsegom delovanja i vremenskom zadrkom
(ekvivalentno tromom osigurau) 30
INSTALACIONI OSIGURAI

Topljivi instalacioni osigurai tipa B

Ugrauju se u elektrine prijemnike. Sastoje se od
osnove i topljivog umetka. Topljivi umetak ine telo
umetka napravljeno od stakla i dve mesingane
cilindrine kape koje zatvaraju telo umetka, sa svake
strane po jedna. U unutranjosti tela umetka je
topljiva srebrna nit koja pregoreva prilikom
preoptreenja i kratkog spoja. Da je umetak pregoreo
vidi se kroz stakleno telo umetka.
Strujna nezamenljivost ovog osiguraa je postignuta
veliinom prenika cilindrinih kapa umetka.
31
INSTALACIONI OSIGURAI

Prema IEC standardu u elektronskim ureajima za zatitu od kratkih

spojeva upotrebljavaju se ultrabrzi osigurai koji se najcece
stavljaju redno (serijski) sa diodama i tiristorima. Topljivi osigurai
tipa B spadaju u ultrabrze osigurae.

32
INSTALACIONI OSIGURAI
Niskonaponski visokouinski osigurai

Niskonaponski visokouinski osigurai (NV-NH osigurai) slue kao

zatita u elektrinim instalacijama sa prijemnicima velikih snaga, kao
glavni kuni osigurai, u elektromotornim pogonima za zatitu
elektrinih maina i ureaja itd.
Pored izvanrednih mehanikih kvaliteta poseduju i dobre elektrine
karakteristike.

33
INSTALACIONI OSIGURAI
Niskonaponski visokouinski osigurai
Sastoje se od osnove osiguraa i topljivog umetka. Telo umetka je u
svojoj unutranjosti uplje, a u upljini je smetena topljiva traka
specijalne konstrukcije. Ostatak upljine je ispunjen kvarcnim peskom
da bi se prilikom pregorevanja topljivog umetka spreilo
uspostavljanje elektrinog luka.
Topljiva traka je uvrena za armaturu tela umetka koju ine
poklopci sa noastim kontaktima ravnih ili profilisanih povrina
noeva.

34
INSTALACIONI OSIGURAI
Niskonaponski visokouinski osigurai
Sastav NV-osiguraa

35
INSTALACIONI OSIGURAI
Niskonaponski visokouinski osigurai

Reagovanje topljivog NV osiguraa pri kratkom spoju (NV uloak) 36

INSTALACIONI OSIGURAI
Niskonaponski visokouinski osigurai

Prednosti:
-visoka prekidna mo spakovana u malim dimenzijama
-ogranienje struje kratkog spoja
-mogua stepenasta selektivnost
-visoka pouzdanost
-postojanost na starenje
-jednostavno rukovanje

37
INSTALACIONI OSIGURAI

AUTOMATSKI PREKIDAI KAO

INSTALACIONI OSIGURAI
Automatski osigura (prekida) je samostalni elektrini prekida,
konstruisan da zatiti elektrinu mreu od oteenja izazvanih
preoptereenjem strujom ili strujom kratkog spoja. Za razliku od
osiguraa koji posle obavljanja svoje funkcije vie nije sposoban za
rad i mora se zameniti novim, automatski osigura (prekida) se moe
ponovo vratiti u rad (runo ili automatski). Automatski osigurai
(prekidai) se proizvode u raznim veliinama, od malih kunih, koji
tite kunu instalaciju, do velikih prekidaa namenjenim za zatitu
visoko-naponskih vodova celih gradova.
** (Videti lekciju o prekidaima) 38
INSTALACIONI OSIGURAI

Automatski instalacioni osigura (prekida)

mora da detektuje uslove za prekidanje strujnog
kruga. U nisko naponskoj mrei ovo je obino
uraeno u samom prekidau. Automatski
osigura (prekida) za velike struje ili za velike
napone, obino su upravljani ureajem koji vri
otkrivanje situacija u kojima e delovati
automatski osigura.
im je otkrivena greka, kontakti prekidaa se
moraju otvoriti da bi prekinuli kolo; za odvajanje
kontakata se koristi neki vid mehanike energije Simbol jednopolnog automatskog
prekidaa sa termikim i
(sabijena opruga ili sabijeni vazduh). magnetnim mehanizmom
39
prekidanja
INSTALACIONI OSIGURAI
Kontakti automatskog osiguraa (prekidaa)
moraju podnositi tokove struje bez velikog
grejanja, a takoe moraju i podnositi visoku
temperaturu koja nastaje tokom razdvajanja
kontakata od Voltinog luka. Kontakti su
napravljeni od bakra ili bakrenih legura, legura
srebra i drugih materijala. Radni vek kontakata
je ogranien usled troenja tokom rada od
samog Voltinog luka. Mali automatski osigurai
( prekidai), posle kvara na kontaktima se
moraju celi zameniti, dok veliki visoko-
naponski prekidai imaju mogunost zamene
samo kontakata. 40
Konstrukcija i delovi 1 5
6
1-plastificirano nezapaljivo kuite 7
2komora za gaenje luka
3provodnik luka 2 8
4-elektromagnetni okida
5-izlazni prikljuak 3
6-nepokretni kontakt 4
7-pokretni kontakt
8-ruica
9-bimetal
10
10-ulazni prikljuak
9 41
INSTALACIONI OSIGURAI

Povezivanje

Automatski osigura raspolae sa dve

prikljune stezaljke, dovodnom i odvodnom.
U dovodnu stezaljku se postavlja fazni
provodnik od strane mree, obino preseka
do 25 mm. Po pravilu u razvodnoj tabli,
dovodne stezaljke osiguraa jedne grupa se
kratko spajaju. U odvodnu stezaljku se
priviuje fazni povodnik koji ide prema
potroau, preseka do 6 mm.

42
INSTALACIONI OSIGURAI
Princip rada
Automatski prekidai (osigurai) strujni krug prekidaju razdvajanjem
kontakata. Upravo iz ovog razloga, oni se mogu koristiti vie puta, za
razliku od topljivih osiguraa.

Sama konstrukcija automatskog prekidaa (osiguraa) se donekle

razlikuje u zavisnosti od proizvoaa. Meutim, princip rada gotovo
isti kod svih, pa se i osnovni delovi ne razlikuju. Dakle svaki
automatski osigura se sastoji od dve stezaljke, polunog sistema
za runo ukljuivanje i iskljuivanje, elektromagnetnog dela,
bimetalnog dela, dela za gaenje elektrinog luka i sklopke
(kontakti). 43
INSTALACIONI OSIGURAI
Princip rada
Kada je osigura ukljuen, kontakti u njemu su spojeni a struja protie
preko bimetala, elektromagneta i sklopke prema potroau.
U sluaju pojave struje preoptereenja ili kratkog spoja, dolazi do
isklapanja(razdavajanja kontakata) strujnog kruga u osigurau.
Instalacioni automatski prekida ima tri mehanizma za isklop:
1. bimetalna traka slui za zatitu od struje preoptereenja
2. elektromagnet slui za zatitu od struja kratkog spoja
3. ruica slui za runi uklop-isklop

44
INSTALACIONI OSIGURAI
Princip rada
Protiv struje preoptereenja zaduena je
bimetalna traka. Ukoliko se struja koja
protie kroz osigura povea malo iznad
nazivne struje (struja koja redovno protie
kroz automatski osigura i za koju je
projektovana instalacija) to e dovesti do
zagrevanja bimetalne trake i do njenog
Razliiti koeficijenti toplotnog irenja znai
krivljenja u jednu stranu. Ovo deformisanje
da e se, na odreenoj temperaturi, jedan
bimetalne trake e pokrenuti poluni sistem
metal produiti vie nego drugi. Kada su ta
sa oprugom koji e iskljuiti automatski
dva metala vrsto spojena, povrina trake na
osigura.
kojoj se nalazi metal sa veim koeficijentom
Bimetalne trake su spoj dva metala sa razliitim se vie istee i izaziva krivljenje trake na
koeficijentima toplotnog irenja. One promenu stranu metala sa menjim koeficijentom.
temperature pretvaraju u mehaniko pomeranje. Savijanje je proporcionalno promeni
Kako to rade? temperature. 45
INSTALACIONI OSIGURAI
Princip rada
Bimetalna traka je na jednom kraju fiksirana a drugi kraj
je slobodan i moe se pomerati levo i desno. Kada struja
preoptereenja vea od nazivne struje (najvie 3x)
protie kroz bimetal ona ga postepeno zagreva. Slobodni
kraj bimetala se savija i gura poluni sistem koji
rastavlja kontakte. Bimetalna traka je tako badarena da
kod struje 1,12xIn (nazivna struja) nee rastaviti
kontakte najmanje sat vremena. Za struju 1,45xIn
rastavie kontakte za manje od sat vremena. Kod struje
2,55xIn rastavie kontakte za manje od minut.
Zagrevanje bimetala koje je opisano, kada struja protie
direktno kroz bimetal, zove se direktno zagrevanje.
Pored ovog postoji i indirektno zagrevanje kada je oko
bimetala namotan greja kroz koji protie struja i koji
zagreva bimetal. 46
INSTALACIONI OSIGURAI
Princip rada
Elektromagnet iskljuuje struju kratkog spoja kada je ona za 3 i vie puta
vea od nazivne struje. U zavisnosti od brzine reakcije elektromagneta
automatski prekidai (osigurai) se dele na brze (B) i spore (C).
Brzi (B) kod struje 3 do 5 puta vee od nazivne ne smeju da reaguju za
vreme krae od 0,1 sekunde, a kod struje koja je vea od 5 puta u
odnosu na nazivnu mora da reaguje za vreme krae od 0,1 sekunde.
Spori (C) kod struje 5 do 10 puta vee od nazivne ne smeju da reaguju
za vreme krae od 0,1 sekunde, a kod struje koja je vea od 10 puta u
odnosu na nazivnu moraju da reaguju za vreme krae od 0,1 sekunde.
Spori (C) osigurai se stavljaju u kolo u kome se nalaze potroai kao to
su veliki elektromotori koji pri pokretanju vuku veliku struju koja se
smanjuje pri poveanju brzine. U tim sluajevima se koriste tolerantniji
osigurai koji nee reagovati na prvu loptu.
47
INSTALACIONI OSIGURAI
Ilustracija mehanizama za isklop
a) runi uklop-isklop
b) ELEKTROMAGNET:
a automatski brzi isklop kod struja
kratkog spoja 3 ili vie puta veih
od nazivne struje osiguraa u
b vremenu oko 0,1s
c) BIMETAL: automatski spori
c isklop kod struja preoptereenja
do 3 puta veih od nazivne struje
osiguraa (u vremenu od 1 sata
do 1 sekunde)
48
INSTALACIONI OSIGURAI
Automatski prekida bez protoka struje

49
INSTALACIONI OSIGURAI
Automatski prekida u aktivnom stanju (struja protie kroz
njega)

50
INSTALACIONI OSIGURAI

Princip rada automatskog

prekidaa
https://www.youtube.com/watch?v=P3x2tvmgkjg
51
INSTALACIONI OSIGURAI

Elektrini luk
Prilikom rastavljanja kontakata se javlja elektrini ili Voltin luk. Kako se
kontakti poinju razdvajati dolazi do elektrinog pranjenja koje jonizuje
okolni vazduh . Na mestu razdvajanja se pojavljuje velika iskra koja
izuzetno zagreva same kontakte i okolinu. Elektrini luk je nepovoljan i to
hitnije mora da se ugasi. To se radi ili izduivanjem luka, ili podelom na
vie malih lukova u posebnim komorama. U nekim automatskim osiguraima
se koristi tvz. dejonizujua reetka izmeu ijih kontakata se razbija luk i na
taj nain gasi. Na osnovu ove sposobnosti da se ugasi Voltin luk definie se
prekidna mo osiguraa. To je najvea struja koji odreeni osigura moe
pouzdano da prekine.
Na sledeem slajdu prikazan je nastanak elektrinog luka pri razdvajanju
kontakata kod visokonaponskih rastavljakih ureaja. 52
INSTALACIONI OSIGURAI
Elektrini luk pri razdvajanju kontakata tokom prekidanja
strujnog kruga

Elektrini luk 53
INSTALACIONI OSIGURAI
Radi efektivnije ilustracije ove pojave pogledajmo kako izgleda nastanak elektrinog luka pri
razdvajanju kontakata kod visokonaponskih rastavljakih ureaja.

Nastanak elektrinog luka pri

visokom naponu
Ukoliko niste u mogunosti da vidite snimak u okviru slajda,
pogledajte ga preko sledeeg linka: https://www.youtube.com/watch?v=VrY_k_pdlCs 54
INSTALACIONI OSIGURAI

Upravo ovakva pojava samo mnogo manjih

razmera dogaa se i u niskonaponskim
automatskim prekidaima koji se koriste u
niskonaponskim razvodnim mreama kao
osigurai.

55
INSTALACIONI OSIGURAI
Gaenje elektrinog luka razbijanjem na manje lukove u
dejon reetki

56
INSTALACIONI OSIGURAI

Treba napomenuti i to da pojava elektrinog luka nema samo

negativne posledice. Postojanje elektrinog luka spreava pojavu
prevelikog prekidakog napona pri otvaranju kontakata koji bi mogao
ozbiljno da oteti izolaciju sistema. Postepenim ukidanjem elektrinog
luka (njegovim gaenjem) elektrini sistem postepeno ali brzo prelazi
iz provodnog stanja u stanje sa otvorenim kontakima (bez protoka
struje).

57
INSTALACIONI OSIGURAI
Tipovi automatskih instalacionih
prekidaa (osiguraa)

Prema EN 60898 standardu (EN 60898-I koji se odnosi na automatske prekidae iskljuivo
za naizmeninu struju) automatski prekidai se klasifikuju prema opsegu trenutnog prekida
(koji podrazumeva vreme manje od 0.1s) u tri tipa:

- B tip, opseg struja 3 do 5In; primena u kolu sa grejalicama, poretima, utinicama

- C tip, opseg struja 3 do 10In; primena u kolima sa induktivnim optereenjem poput
motora, fluorescentnih svetiljki
- D tip, opseg struja 10 do 20In; naroito pogodni za zatitu opreme kao to su
transformatori, neke fluorescentne svetiljke, aparati sa X-zraenjem, industrijska oprema
za zavarivanje i sline primene gde se javljaju trenutne jako visoke struje
58
INSTALACIONI OSIGURAI
U tabeli su date karakteristike prekidanja B i C instalacionog automatskog prekidaa ST-68

Kod manje ispitne struje (za termiki okida-bimetalni lan) 1.13In termiki okida ne sme da isklopi strujni krug
u okviru jednog sata; kod vee ispitne struje 1.45In termiki okida mora isklopiti strujni krug unutar jednog sata.
Kod manje ispitne struje za elektromegnetni okida (3In, B karakteristika) prekida ne sme isklopiti strujni krug u
roku manjem od 0.1s, a kod vee ispitne struje(5In) elektromegnetni okida mora isklopiti strujni krug u roku
manjem od 0.1s.

Videti slajdove 45 i 46.

59
INSTALACIONI OSIGURAI

https://www.youtube.com/watch?v=KhjqlQn9hsA
Seciranje automatskog prekidaa
60
INSTALACIONI OSIGURAI

Automatski osigurai sa zavrtnjem

Instalacioni automatski osigura na zavrtanj:

a-iskljueno; b-ukljueno
61