Anri Bejl Stendal O Ljubavi

BalkanDownload
1
BalkanDownload
Anri Bejl Stendal
O ljubavi
2
BalkanDownload
PREDGOVOR1
Ovo delo nije imalo nikakvog uspeha; nali su da je nerazumljivo, i to

ne bez razloga. Stoga u ovom novom izdanju pisac se naroito trudio da
jasno iznese svoje misli. Ispriao je kako su mu se one javljale; napisao je
predgovor, uvod, sve da bi bio jasan, pa, i pored tolikog truda, na sto
italaca koji su proitali Korinu, nema ih etiri koji e razumeti ovu knjigu.
Mada raspravlja o ljubavi, ova mala knjiga nije roman, a naroito nije
zanimljiva kao roman. To je samo taan i nauni opis neke vrste ludila vrlo
retkog u Francuskoj. Svemo drutvenih obiaja, koja je svakim danom sve
vea, vie iz straha od smenoga nego zbog istote naih obiaja, pretvorila
je re koja slui kao naslov ovom delu, u izraz koji ljudi izbegavaju da
izgovore posebno i koji moe ak da izgleda nepristojan. Bio sam primoran
da ga upotrebim, ali mislim da me nauna strogost izraavanja titi od
svake zamerke u tom pogledu.
Poznajem jednog ili dvojicu sekretara poslanstva koji e, po povratku,
moi da mi uine tu uslugu. Dotle, ta bih mogao da kaem ljudima koji
poriu dogaaje koje iznosim? Da ih zamolim da me ne sluaju.
Moe se prebacivati egotizam formi koju sam usvojio. Putniku se
dozvoljava da kae: ,,Ja sam bio u Njujorku, tu sam se ja ukrcao za Junu
Ameriku, vratio sam se do Santa-Fede-Bogota. Muice i komarci su me
muili za vreme puta, i za tri dana ja nisam video na jedno oko.
Ovoga putnika ne optuuju da govori o sebi; oprataju mu se svi ti ja i
svi ti mi, jer je to najivlji, najjasniji i najinteresantniji nain da ispria ono
to je video.
Da bi bio jasan i slikovit, ako moe, pisac ovog putovanja u malo
poznate predele ljudskog srca, kae: Iao sam sa gospoom Gerardi u
rudnike soli u Halajnu... Princeza Kreenci mi je kazala u Rimu... Jednog
dana, u Berlinu, video sam lepog kapetana L... Sve ovo zaista se dogodilo
piscu, koji je proveo petnaest godina u Nemakoj i u Italiji. Ali, vie
radoznao nego osetljiv, nikad nije doiveo ni najmanju avanturu, nikad
lino nije iskusio oseanje o kome bi vredelo priati; i, ako neko pomilja da
mu pripie da on iz gordosti misli suprotno, vea gordost bi ga spreila da
1 Maja 1826 Primedba izdavaa
3
BalkanDownload
ne daje u tampu svoje srce i prodaje ga svetu za est franaka, kao oni ljudi
koji za svog ivota tampaju svoje Uspomene.
Godine 1822, kad je pravio korekture ovog moralnog putovanja u

Italiju i Nemaku, pisac, koji je opisivao stvari onoga dana kada ih je video,
odnosio se prema rukopisu, koji je sadravao opiran opis svih faza bolesti
due nazvane ljubav, sa onim slepim potovanjem koje je naunik iz XIV
veka pokazivao prema nekom tek iskopanom rukopisu Laktancija ili
Kvinta Kurcija. Kad je pisac nailazio na neko nejasno mesto, a, pravo rei, to
mu se esto dogaalo, on je uvek verovao da je za to krivo dananje ja. On
priznaje da je njegovo potovanje prema starom rukopisu otilo dotle da je
tampao vie mesta koja ni sam vie nije razumevao. Nita lue za onoga
koji misli na odobravanje javnosti; ali pisac, kad je ponovo ugledao Pariz
posle dugih putovanja, smatrao je za nemogue da postigne uspeh a da se
ne ponizi pred novinama. No kad se ve dospe dotle da se prave niskosti,
treba ih sauvati u rezervi za ministra predsednika. Poto se nije postavljalo
pitanje onoga to se zove uspeh, pisca je zabavljalo da objavi svoje misli
tano onakve kakve su mu se javljale. Tako su postupali nekad oni grki
filozofi, ija ga praktina mudrost oarava do divljenja.
Potrebne su godine da bi ovek prodro u intimnost italijanskog
drutva. Moda sam ja bio poslednji putnik u toj zemlji. Posle karbonara i
austrijske najezde, nikad vie stranac nee biti primljen kao prijatelj u
salonima u kojima je vladala tako luda veselost. Stranac e u jednom gradu
videti spomenike, ulice, javne trgove, ali nikad i drutvo; uvek e zadavati
strah; stanovnici e sumnjati da je uhoda, ili e strahovati da se ne ruga bici
kod Antrodoka ili niskostima koje su ljudi u ovoj zemlji primorani da ine
da ih ne bi progonili osmorica ili desetorica ministara ili ljubimci koji
okruuju vladara. Ja sam stvarno voleo stanovnike, i mogao sam da vidim
istinu. Ponekad, u toku itavih deset meseci, nisam progovorio ni jednu
jedinu francusku re, i da nije bilo nemira i karbonara nikad se ne bih vratio
u Francusku. Iznad svega cenim dobroudnost.
I pored velikog truda da budem jasan i razumljiv, ne mogu da inim
uda; ne mogu da dam ui gluvima, niti oi slepima. Tako ljudi puni para i
koji vole grube radosti a zaradili su sto hiljada franaka u toku godine koja je
prethodila trenutku kada otvaraju ovu knjigu, treba vrlo brzo da je zatvore,
naroito ako su bankari, fabrikanti, uvaeni industrijalci, to jest ljudi sa
izrazito pozitivnim idejama. Ova knjiga e biti manje nerazumljiva za one
koji su zaradili veliki novac na berzi ili na lutriji. Takav dobitak moe da
4
BalkanDownload
iskrsne i pored navike da se itavi asovi provode u sanjarenju i da se uiva

u emociji koju izaziva neka Pridonova slika, Mocartova muzika fraza, ili,
najzad, neki neobian pogled ene na koju esto mislite. Ljudi koji na kraju
svake nedelje isplauju dve hiljade radnika nikad ne gube vreme na takav
nain; njihov duh je uvek usmeren na korisno i pozitivno. Sanjalica o kome
ja govorim je ovek koga bi oni mrzeli kad bi imali slobodnog vremena;
njega bi oni rado uzeli za predmet svojih podsmeha. Industrijalac-milioner
odreeno osea da takav ovek vie ceni neku misao nego kesu sa hiljadu
franaka.
Ne treba mi onaj vredni mladi koji je, u toku iste godine kad je
industrijalac zaradio sto hiljada franaka, nauio savremeni grki jezik, zbog
ega je toliko gord da ve tei da izui arapski. Molim da ovu knjigu ne
otvara nijedan ovek koji nije bio nesrean zbog imaginarnih uzroka stranih
sujeti, i zbog kojih bi osetio veliki stid kad bi uo da se prepriavaju po
salonima.
Potpuno sam siguran da se neu svideti onim enama koje, u tim
istim salonima, osvajaju na juri potovanje stalnom izvetaenou.
Iznenadio sam neke od njih u trenutku iskrenosti, i one su bile tako
zauene da, ispitujui same sebe, nisu vie mogle znati da li je oseanje,
koje su tada izrazile, bilo prirodno ili izvetaeno. Kako bi te ene mogle
suditi o slikanju istinskih oseanja? Zato je ovo delo bilo za njih bauk; one su
kazale da je pisac svakako sraman ovek.
Da ovek naglo pocrveni, kad pomisli na izvesne postupke iz svoje
mladosti; da je pravio gluposti zbog nenosti due i da se alosti zbog njih,
ne zato to je bio smean u oima salona, ve u oima izvesne osobe u tom
salonu, da je u dvadeset estoj godini bio iskreno zaljubljen u enu koja voli
drugoga ili, tavie (ali to je tako retko da se jedva usuujem da to napiem
iz straha da opet ne padnem u nerazumljivost, kao kod prvog izdanja), ili
tavie, da, ulazei u salon u kome se nalazi ena za koju veruje da je voli,
eli samo da u njenim oima proita ta ona u tom trenutku misli o njemu; i
da mu ne padne uopte na pamet da unese ljubav u svoje sopstvene poglede;
eto ta ja prethodno traim od svoga itaoca. To je opis velikog broja tih
finih i retkih oseanja, koji je izgledao nejasan ljudima sa pozitivnim
idejama. ta ovek da uradi da bi bio jasan u njihovim oima? Da im objavi
hou od pedeset santima ili promenu carinske tarife u Kolumbiji.2
2 Kau mi: Izbacite ovaj deo, koji je suta istina; ali uvajte se industrijalaca; razvikae se da ste
aristokrata. Godine 1817. nisam se bojao dravnih tuilaca; zato bih se u 1826. godini bojao milionera? Brodovi
natovareni za egipatskog pau otvorili su ml oi u pogledu njih, a ja se bojim samo onoga to potujem.
5
BalkanDownload
Ova knjiga opisuje jednostavno, razumno, matematiki, da tako

kaemo, razna oseanja koja smenjuju jedna druge i iji se skup zove
ljubavna strast.
Zamislite jednu vrlo sloenu geometrijsku sliku nacrtanu belom
pisaljkom na velikoj tabli: pa lepo! objasniu tu geometrijsku sliku; ali
neophodan je uslov, da ona treba ve da postoji na tabli; ja je sam ne mogu
nacrtati. Ova nemogunost oteava da se o ljubavi napie knjiga koja ne bi
bila roman. Da bi se sa interesovanjem pratilo filozofsko ispitivanje ovog
oseanja, potrebno je jo neto sem itaoevog duha; nuno je da je on video
ljubav. A gde se moe videti neka strast?
To je jedan uzrok nejasnosti koji neu moi nikada da odstranim.
Ljubav je kao ono to se na nebu naziva Mleni Put, sjajna skupina
sastavljena od hiljadu malih zvezda od kojih je svaka esto jedna maglina.
Knjige su zabeleile etiri do pet stotina malih naizmeninih oseanja koja
se tako teko raspoznaju i od kojih se sastoji strast, i to najgrublje, a uz to
esto varajui se i uzimajui sporedno za glavno. Najbolje od ovih knjiga,
kao to su Nova Eloiza, roman gospoe Koten, Pisma gospoice de Lespinas,
Manon Lesko, napisane u Francuskoj, zemlji gde biljka zvana ljubav uvek
strepi od smenog, gde je gue zahtevi nacionalne strasti, sujeta, i gde
gotovo nikad ne dostie svu svoju visinu.
ta, dakle, znai poznavati ljubav iz romana? ta bi bilo kad bi neko,
poto je itao opise ljubavi u stotinama uvenih knjiga, ali koji je nikad nije
osetio, potraio u ovoj objanjenje za to ludilo? Odgovoriu kao odjek: To
je ludilo.
Jadna, mlada razoarana eno, hoete li jo da uivate u onom to vas
je toliko zaokupljalo pre nekoliko godina, o emu se niste usudili nikome
da govorite, i zbog ega zamalo ne izgubiste ast? Zbog vas sam ispravio
ovu knjigu i pokuao da je uinim jasnijom. Poto je budete proitali,
pominjite je samo nekom kratkom prezrivom reenicom, i bacite je u vau
biblioteku od limunovog drveta iza drugih knjiga; ja bih, ak, ostavio
nekoliko ne raseenih strana.
Nesavreno stvorenje, koje smatra sebe filozofom, u njoj e ostaviti
vie od nekoliko ne raseenih strana, jer su mu uvek ostala tua ona luda
uzbuenja koja ine da od jednog pogleda zavisi sva naa srea u toku
jedne nedelje. Drugi, kad dou u zrele godine, upinju svu svoju sujetu da
zaborave da su se jednog dana mogli spustiti dotle da se udvaraju nekoj
eni i da se izloe ponienju da budu odbijeni; ova knjiga e navui na sebe
njihovu mrnju. Meu tolikim umnim ljudima koje sam video da osuuju
6
BalkanDownload
ovo delo iz razliitih uzroka, ali uvek sa srdbom, jedino su mi izgledali

smeni oni koji su dvostruko uobraeni pretendujui da su uvek bili iznad
slabosti srca i da su ipak dovoljno pronicljivi da a priori sude o stepenu
tanosti jedne filozofske rasprave, koja je samo jedan povezani opis svih tih
slabosti.
Ozbiljne linosti, koje uivaju u drutvu glas mudrih i nimalo
romantinih ljudi, mnogo su blie tome da razumeju jedan roman, ma
koliko on bio strastan, nego neku filozofsku knjigu u kojoj pisac hladno
opisuje razne faze bolesti due nazvane ljubav. Roman ih neto malo
uzbuuje, ali u pogledu filozofske rasprave ovi mudri ljudi su kao slepci
koji bi traili da im se ita opis slika iz muzeja i koji bi kazali autoru: Pri-
znajte, gospodine, da je vae delo strahovito nejasno. A ta bi se dogodilo
da su ti slepci ljudi od duha koji odavno nose to dostojanstvo i koji
neogranieno pretenduju da su pronicljivi? Jadni autor bi se divno proveo.
To mu se desilo jo kod prvog izdanja. Vie primeraka bilo je upravo
spaljeno zbog besomune sujete ljudi s mnogo duha. Ja ne govorim o
uvredama, nimalo laskavim zbog njihovog besa: autor je bio oglaen za
prostog, nemoralnog, opasnog oveka, koji pie za svetinu, itd. U zemljama
koje je iskvarila monarhija ovi epitetisu najsigurnija nagrada onome kome
padne na pamet da pie o moralu i ne posveti svoju knjigu savremenoj
madam Dibari. Srena bi bila knjievnost koja ne bi bila u modi, i kad bi se
hteli njome da bave jedino oni za koje je napisana! U vreme Sida, Kornej je
bio samo dobriina za gospodina markiza de Danoa. Danas svako misli da
je stvoren da ita gospodina de Lamartina; utoliko bolje za njegovog
izdavaa; ali tim gore, i sto puta gore, za ovog velikog pesnika. U nae
vreme genije ima obzira prema stvorenjima na koja ne bi trebalo nikada da
misli zbog opasnosti da samog sebe ne porekne.
Radan, aktivan, dostojan svakog potovanja, sav pozitivan ivot
jednog dravnog savetnika, jednog fabrikanta pamunih tkanina ili jednog
bankara vrlo spretnog u sklapanju zajmova, nagraen je milionima a ne
nenim oseanjima. Srce ove gospode postepeno okotava; pozitivno i
korisno za njih predstavlja sve, i njihova dua se zatvara za ono oseanje
kome je od svih drugih oseanja dokolica najvie potrebna, i koje ini
oveka potpuno nesposobnim za svaki trezven i povezan rad.
itav ovaj predgovor napisan je samo zato da razglasi da su ovu
knjigu, na nesreu, mogli razumeti jedino ljudi koji su nali slobodnog
vremena da ine ludosti. Mnogi e se nai uvreeni, a ja se nadam da nee
ii dalje od toga.
7
BalkanDownload
DRUGI PREDGOVOR3
Piem samo za stotinu italaca, a od tih nesrenih, ljupkih, privlanih

stvorenja koja nisu nimalo licemerna, nimalo moralna, i kojima bih ja eleo
da se dopadnem, jedva poznajem jedno ili dvoje. Nimalo mi nije stalo do
onih koji lau da bi stekli potovanje kao pisci. Te lepe gospe treba da itaju
raune svoje kuvarice propovednika u modi, bilo da se zove Maslon ili
gospoa Neker, da bi mogle o tome razgovarati sa ozbiljnijim enama koje
odreuju koga treba uvaavati. Treba imati na umu da se taj lepi poloaj
uvek u Francuskoj stie kad ovek postane veliki propovednik neke
gluposti.
Da li ste u svom ivotu bili est meseci nesreni zbog Ijubavi?
rekao bih onome koji bi hteo da ita ovu knjigu.
Ili, ako vaa dua nije u svom ivotu osetila drugu nesreu sem da
misli na neku parnicu, ili to niste imenovani za poslanika na poslednjim
izborima, ili to se smatralo u Eksu, za vreme poslednje sezone, da imate
manje duha nego obino nastavio bih sa svojim indiskretnim pitanjima, i
upitao bih vas da li ste u toku godine itali neko bezono delo koje nateruje
itaoca da misli? Na primer, 2. 2. Rusoovog Emila, ili est Montenjovih
knjiga? Ako niste nikada bili nesreni zbog ove slabosti jakih dua, ako
niste navikli, to je protiv prirode, da mislite dok itate, ova knjiga e u
vama izazvati negodovanje protiv pisca, jer e probuditi u vama sumnju da
postoji neka srea koju vi ne poznajete, a koju je poznavala gospoica de
Lespinas.
3 Maj 1834. Primedba Izdavaa.
8
BalkanDownload
TREI PREDGOVOR4
Molim itaoca da ne bude strog zbog neobinog oblika ove Fiziologije

ljubavi.
Pre dvadeset osam godina (sad je 1842), prevrati posle Napoleonovog
pada liili su me moga poloaja. Dve godine pre toga, sluaj me je bacio,
odmah posle strahota povlaenja iz Rusije, u jedan prijatni grad u kome
sam nameravao da provedem ostatak ivota, i to me je oaravalo. U srenoj
Lombardiji, u Milanu, Veneciji, uivanje je glavni ili, bolje rei, jedini posao
u ivotu. Tamo niko ne vodi rauna o delima i postupcima svog suseda;
jedva da se neko brine ta nam se dogaa. Ako neko primeuje postojanje
suseda, ne pada mu na pamet da ga mrzi. ime e se baviti jedan
provincijski grad Francuske ako mu se oduzme zavist? Odsustvo,
nemogunost svirepe zavisti, stvara najsigurniji deo one sree koja privlai
sve palanane u Pariz.
Na maskiranim balovima za vreme karnevala 1820. godine, koji su
bili sjajniji nego obino, milansko drutvo je imalo prilike da vidi pet ili est
ludih dogaaja; iako su ljudi u ovoj zemlji navikli na stvari koje bi se
smatrale za neverovatne u Francuskoj, bavili su se time itav mesec dana. U
Francuskoj bi strah od smenog spreio tako neobine postupke; potrebno
mi je mnogo smelosti samo da bih se usudio da govorim o tome.
Jedno vee, kad se duboko umovalo o posledicama i uzrocima tih
ludorija kod ljupke gospoe Pjetra Grua, koja, za divno udo, nije bila
umeana ni u jednu od njih, pade mi na pamet da bi mi, moda, kroz
godinu dana ostala samo bleda uspomena na ove udne dogaaje i uzroke
koji su im se pripisivali. Dohvatih jedan koncertni program, na kome
napisah nekoliko rei olovkom. Hteli su da igraju faraona; tridesetoro nas je
sedelo oko zelenog stola; ali razgovor je bio tako iv, da se zaboravilo na
igru. Na kraju posela naie pukovnik Skoti, jedan od najprijatnijih ljudi
italijanske vojske; pitae ga ta on zna o udnim dogaajima o kojima smo
razgovarali; on nam je zaista ispriao stvari koje je sluajno saznao u
poverenju, a koje im dadoe potpuno novi vid. Ponovo uzeh svoj koncertni
program i dodadoh te nove pojedinosti.
4 Zavren 15. marta 1842. god.; Bejl je umro 23. istog meseca; ovo je, verovatno, poslednje to je napisao.
Primedba izdavaa.
9
BalkanDownload
Pisanje zbirke pojedinosti o ljubavi bilo je nastavljeno na isti nain,

olovkom i na komadiima papira, uzetim u salonima u kojima sam sluao
da se priaju anegdote. Uskoro sam traio jedan opti zakon da bih utvrdio
razne stupnjeve ljubavi. Posle dva meseca strah da me ne proglase za
karbonara naterao me je da se vratim u Pariz; mislio sam samo na nekoliko
meseci; ali nikad vie nisam video Milano gde sam proveo sedam godina.
U Parizu sam umirao od dosade; pade mi na pamet da se opet bavim
ljupkom zemljom iz koje me je oterao strah; moje komadie papira povezao
sam u svesku koju sam poklonio jednom knjiaru; ali uskoro iskrsnue
tekoe; tampar izjavi da mu je nemogue da radi po belekama napisanim
olovkom. Bilo mi je jasno da on smatra da je ovakav rukopis ispod
dostojanstva. Mladi tamparski egrt, koji mi je vratio moje beleke,
izgledao je sav postien zbog neprijatne poruke koja mu je stavljena u
dunost; znao je da pie: diktirao sam mu beleke pisane olovkom.
Shvatio sam, takoe, da mi je diskrecija nalagala da promenim imena
i naroito da skratim anegdote. Iako se u Milanu uopte ne ita, ova knjiga
bi mogla izgledati kao svirepa zloba kad bi je tamo neko odneo.
Objavio sam, dakle, jednu nesrenu knjigu. Imam smelosti da
priznam da sam u ono doba bio toliko drzak da prezrem elegantni stil.
Video sam mladog egrta kako je sav zauzet time da otkloni nedovoljno
zvune zavretke reenica i skupove rei koje daju smean zvuk. Isto tako
nije proputao da svakog asa izmeni pojedinosti dogaaja koje je teko
izraziti: sam Volter se boji stvari koje je teko izrei.
Esej o Ljubavi mogao je da vredi samo zbog mnotva malih nijansa
oseanja, za koje bih molio itaoca da ih proveri u svojim uspomenama, ako
je toliko srean da ih ima. Ali bilo je neto mnogo gore; tada sam imao, kao i
uvek, vrlo malo iskustva u pitanjima knjievnosti; izdava kome sam bio
poklonio rukopis tampao ga je na looj hartiji i u smenom formatu. Isto
tako, kada sam ga posle mesec dana pitao ta je sa knjigom, ree mi: Moe
se rei da je prokleta, jer je niko ne dotie.
Ni na pamet mi nije padalo da molim za lanke u novinama; tako
neto bi mi izgledalo krajnje sramno. Meutim, nijednom delu nije bilo
potrebnije da bude preporueno strpljenju itaoca. Da ne bi bila
nerazumljiva ve od prvih stranica, trebalo je navesti javnost da prihvati
novu re kristalizacija, predloenu da ivo izrazi onaj skup udnovatih
ludosti koje ovek sebi predstavlja kao istinite i ak kao nesumnjive kad je u
pitanju voljena osoba.
U to vreme, sav zaljubljen u najmanje pojedinosti koje sam primetio u
10
BalkanDownload
toj oboavanoj Italiji, i sav proet njima, briljivo sam izbegavao sve
ustupke, sve ljupkosti stila koje bi Esej o Ljubavi mogli napraviti manje
udnovato smenim u oima literata.
Uostalom, nisam nimalo laskao javnosti; to je bilo doba kad je
izgledalo da knjievnost sva skrhana naim nesreama, tako velikim i
skoranjim, ima jedino zadatak da tei nau nesrenu sujetu; u njoj se
rimovalo gloire sa victoire, geurriers sa lauriers,5 itd.
Izgleda da dosadna knjievnost toga doba nikad ne trai prave
okolnosti predmeta kojim se na izgled bavi; ona trai samo priliku da hvali
svoj narod, koji je rob mode i koji je jedan veliki ovek nazvao velikom
nacijom, zaboravljajui da je ona bila velika samo zbog toga to joj se on
nalazio na elu.
Rezultat mog nepoznavanja uslova kako se postie najskromniji
uspeh bio je taj da sam od 1822. do 1833. naao svega sedamnaest italaca;
posle dvadeset godina postojanja, Esej o Ljubavi razumelo je jedva stotinu
radoznalaca. Nekoliko njih su imali strpljenja da posmatraju razne faze ove
bolesti kod osoba iz svoje okoline; jer, da bi se razumela ova strast, koja se
zbog straha od smenog ve trideset godina tako briljivo krije meu nama,
treba o njoj govoriti kao o bolesti; jedino tim putem moe se ponekad uspeti
da se ona izlei.
U stvari, tek posle pola veka revolucija koje su naizmenino privlaile
svu nau panju, tek posle pet potpunih promena u formi i stremljenjima
naih vlada revolucija poinje da se uvlai u nae obiaje. Ljubav, ili ono
to je obino zamenjuje kradui joj ime, ljubav je sve mogla u Francuskoj
pod Lujem XV: dvorske ene su postavljale pukovnike; taj poloaj je bio
najlepi u zemlji. Posle pedeset godina nema vie dvora, a ene koje uivaju
najvee poverenje u vladajuoj buroaziji, ili u aristokratiji koja se duri, ne
bi uspele da izrade nekome dozvolu za duvandinicu u najmanjoj palanci.
Treba priznati, ene nisu vie u modi; u naim tako blistavim
salonima dvadesetogodinji mladii afektiraju tim to ih nikako ne
oslovljavaju; mnogo vie vole da okrue nekog brbljivog prostaka koji,
svojim provincijskim naglaskom, raspravlja o pitanju sposobnosti i trude se
da i oni poneto ubace. Bogati mladii koji se trse da budu lakomisleni, da
bi izgledalo kao da nastavljaju ton nekadanjeg otmenog drutva, mnogo
vie vole da razgovaraju o konjima i da se kockaju naveliko u klubovima u
koje ene uopte nemaju pristupa. Ubitana hladnokrvnost koja izgleda da
5 Slava sa pobedom, ratnici sa lovorikama. Primedba prevodioca.
11
BalkanDownload
upravlja odnosima mladih ljudi sa dvadesetogodinjim enama, a koje

brana dosada vraa u drutvo, moda e doprineti tome da nekoliko ludih
glava prihvate ovaj do tanina verni opis sukcesivnih faza bolesti koja se
zove ljubav.
Strana promena koja nas je sunovratila u sadanju dosadu i koja ini
neshvatljivim drutvo iz 1778. godine, onakvo kakvo ga mi nalazimo u
pismima Didroa njegovoj ljubavnici gospoici Volan, ili u Uspomenama
gospoe dEpinej, moe nas navesti da potraimo koja je od naih
uzastopnih vlada ubila u nama sposobnost za zabavu i pribliila nas
najtunijem narodu na svetu. Mi ak ne umemo da kopiramo njihov
parlament i potenje njihovih stranaka, jedinu stvar koju su pronali, a koja
se moe podneti. Naprotiv, najgluplje od njihovih jadnih shvatanja, duh
dostojanstva, doao je da zameni meu nama francusku veselost, koja se
susree jedino na pet stotina balova pariskih predgraa, ili na jugu
Francuske, kad se proe Bordo.
Ali kojoj od svih naih vlada treba da zahvalimo za nesreu to nas je
poenglezila? Treba li za to optuiti energinu vladu iz 1793, koja je spreila
strance da dou da se utabore na Monmartru? Onu vladu koja e nam kroz
nekoliko godina izgledati herojska i koja je dostojan prethodnik one koja je,
pod Napoleonom, pronela nae ime kroz sve prestonice Evrope.
Zaboraviemo dobronamernu glupost Direktorijuma, slavnog po
sposobnostima Karnoa i po besmrtnoj italijanskoj kampanji od 1796. do
1797.
Pokvarenost Baraovog dvora jo je podseala na veselost starog
reima; drai gospoe Bonaparte pokazivale su da nismo otada imali
nikakvih naklonosti za englesku turobnost i naduvenost.
Duboko potovanje za nain vladavine prvog konzula, kome se
uprkos zavisti Sen-ermenskog predgraa nismo mogli oteti, i
najzasluniji ljudi koji su proslavili parisko drutvo, kao to su Kretei, Darii,
itd., ne dozvoljavaju da se baci na Carstvo odgovornost za znaajnu
promenu koja se izvrila u francuskom karakteru u toku ove prve polovine
devetnaestog veka.
Uzaluno je da idem dalje sa svojim ispitivanjem: italac e razmisliti
i umee da stvori zakljuak ...
12
BalkanDownload
KNJIGA PRVA
13
BalkanDownload
1.
O LJUBAVI
Pokuavam da proniknem u ovu strast iji svi iskreni razvoji imaju

karakter lepote.
Postoje etiri razliite ljubavi:
1. Ljubav-strast, ili ljubav portugalske kaluerice, Eloizina prema
Abelaru, ljubav kapetana Vezela, andarma iz enta6.
2. Ljubav-ukus, ona koja je vladala u Parizu oko 1760. god. i koja se
nalazi u memoarima i romanima toga doba, kod Krebijona, Lozena, Dikloa,
Marmontela, amfora, gospoe dEpinej, itd.
To je slika u kojoj sve, ak i senke, treba da bude ruiasto, u kojoj ne
sme da bude nita neprijatno ni pod kojim izgovorom zbog opasnosti da
ovek ne ispadne neuljudan, neuglaen, grub, itd. ovek dobroga roda
unapred zna kako treba da postupa i na ta e naii u raznim fazama ove
ljubavi; kako u njoj nema nimalo strasti niti nepredvienog, ona esto
sadri vie nenosti nego istinska ljubav, jer je uvek puna duha; to je hladna
i ljupka minijatura poput Karaovih slika; i dok nas ljubav-strast odvlai
nasuprot svim naim interesima, ljubav-ukus uvek zna da sebe sa njima
uskladi.
Istina je da, ako se ovoj jadnoj ljubavi oduzme sujeta, od nje skoro
nita ne ostaje; liena sujete, ona je slabi rekonvalescent koji se jedva vue.
1. Fizika Ijubav.
Nai prilikom lova lepu i sveu seljanku koja bei u umu. Svako
poznaje ljubav zasnovanu na ovoj vrsti uivanja; ma koliko ovek bio suh i
nezgodne naravi, odatle poinje u esnaestoj godini.
2. Ljubav iz sujete.
Ogromna veina ljudi, naroito u Francuskoj, eli i ima enu po modi,
kao to se ima lep konj, kao stvar potrebna luksuzu mladog oveka. Sujeta,
manje ili vie polaskana, manje ili vie razdraena, raa uzbuenja.
Ponekad u tome ima fizike ljubavi, ali ne ba uvek; esto tu nema ak ni
fizikog uivanja. U oima graanina vojvotkinja ima uvek svega trideset
6 Prijatelji gospodina Bejla pitali su ga esto ko je bio taj kapetan i andari; on je odgovarao da je zaboravio
njihovu povest. primedba izdavaa
14
BalkanDownload
godina, govorila je vojvotkinja od olna; a esti gosti na dvoru onog

pravednog oveka, kralja Luja holandskog, jo se rado seaju ljupke ene iz
Haga koja nije mogla da nae drai u oveku koji je bio vojvoda ili knez.
Ali, verna monarhistikom naelu, im bi na dvor stizao neki knez, vojvoda
bi bio otputan: ona je bila kao dekoracija diplomatskog kora.
Kada je fiziko uivanje pojaano navikom, to je najsreniji sluaj ove
plitke veze. Tada uspomene ine da pomalo lii na ljubav; tu ima
uvreenog samoljublja i tuge kad je neko naputen; i poto vas misli iz
romana gue, ovek veruje da ste zaljubljeni i setni, jer sujeta tei tome da
sebe smatra velikom strau. Kojoj god se vrsti ljubavi dugovala uivanja,
sigurno je da su ona, im postoji duevno ushienje, silna, a njihove
uspomene privlane; i kod ove strasti, suprotno veini drugih, uspomena
na ono to se izgubilo izgleda uvek da je iznad onoga to se moe oekivati
od budunosti.
Ponekad i ljubav iz sujete, navika ili uverenje da se ne moe nai
neto bolje izazivaju neku vrstu prijateljstva, naj ne prijatnijeg od svih vrsta;
ono se hvalie svojom postojanou7.
Svi poznaju fiziko uivanje, jer ono postoji u prirodi, ali zauzima tek
drugostepeni poloaj u oima nenih i strasnih dua. Ako im se u salonima
podsmevaju, ako ih esto ljudi iz drutva svojim intrigama ine nesrenim,
u naknadu za to one znaju za uivanje potpuno nepristupano srcima koja
kucaju samo za sujetu ili za novac.
Neke kreposne i nene ene nemaju gotovo ni pojma o fizikim
uivanjima, one su im se retko izlagale, ako se moe tako govoriti, a ak i
onda uzbuenja ljubavi-strasti skoro su potpuno bacila u zaborav telesna
uivanja.
Ima ljudi koji su rtve i orua paklene oholosti, oholosti poput
Alfijerijeve. Ovi ljudi, koji su moda svirepi, jer, kao Neron, uvek strahuju,
poto sude o svim ljudima po sopstvenom srcu, ovi ljudi, kaem, mogu da
postignu fiziko uivanje samo ukoliko je ono praeno najveim moguim
zadovoljenjem oholosti, to znai samo ukoliko vre svireposti nad
drugaricom svojih uivanja. Otuda uasi Justine. Ovi ljudi ne nalaze
drukije oseanje sigurnosti.
Uostalom, umesto da se izdvoje etiri razliite ljubavi, mogu se
sasvim dopustiti osam ili deset nijansa. Kod ljudi moda postoji toliko
naina oseanja koliko naina gledanja, ali te razlike u nazivima nita ne
7 Poznati dijalog kraj vatre Pon de Vejla sa gom Defan.
15
BalkanDownload
menjaju u razlaganjima koja slede. Sve ljubavi koje se mogu videti na ovoj
zemlji raaju se, ive i umiru, ili se uzdiu do besmrtnosti, po istim
zakonima8.
8 Ova knjiga je slobodan prevod italijanskog rukopisa g. Lisija Viskontija, neobino finog mladia koji je
nedavno umro u svom rodnom mestu Volteri. Na dan svoje iznenadne smrti, on Je dozvolio prevodiocu da objavi
njegov esej o Ljubavi, ako uspe da mu da pristojnu formu. Kastel Fiorentino, 10. Juna 1819. g.
16
BalkanDownload
2.
O RAANJU LJUBAVI
Evo ta se dogaa u dui:

1. Divljenje.
2. U sebi se kae: Kakvog li uivanja ljubiti to stvorenje, primati
poljupce od njega! itd.
3. Nada.
Ispituju se savrenstva; u tom trenutku, radi najveeg mogueg
fizikog uivanja, ena bi trebalo da se poda. Cak i kod najpovuenijih
ena, u trenutku nade, oi se zaare, strast je tako jaka, uivanje tako silno
da se odaje upadljivim znacima.
4. Ljubav se rodila.
Voleti, znai uivati u gledanju, u dodirivanju ljubljene osobe koja
nas voli, znai oseati je svim ulima i iz najvee mogue blizine.
5. Poinje prva kristalizacija.
ovek uiva u tome da ukrasi hiljadama savrenstava enu u iju je
ljubav siguran, on sebi do sitnica predoava svu svoju sreu sa beskrajnim
samozadovoljstvom. I svodi se na to da ovek preteruje u pogledu tog
velianstvenog blaga koje mu je palo s neba, koje ne poznaje, i ija mu je
svojina osigurana.
Pustite da glava nekog ljubavnika radi dvadeset i etiri sata, i eto ta
ete videti.
U naputene dubine saleburkih rudnika soli baca se grana ogolela
usled zime; dva ili tri meseca kasnije ona se izvlai pokrivena bletavim
kristalima: najmanje granice, one koje nisu deblje od seniine noge,
ukraene su sa bezbroj treperavih i zasenjujuih dijamanata; prvobitna
grana ne moe se vie prepoznati.
Kristalizacijom nazivam rad duha koji iz svega to se pred njim
pojavljuje otkriva da voljena osoba poseduje nova savrenstva.
Neki putnik govori o sveini enovskih narandinih uma, na obali
mora, u letnjim danima punim ege: kakvo zadovoljstvo uivati u toj
sveini sa njom.
Jedan od vaih prijatelja slomi ruku u lovu: kako je slatko biti
17
BalkanDownload
negovan od voljene ene! Zbog toga to biste bili uvek sa njom i to biste
neprestano gledali kako vas voli, skoro biste blagoslovili bol; i vi polazite
od slomljene ruke svog prijatelja, da biste se konano uverili u aneosku
dobrotu vae dragane. Jednom rei, dovoljno je pomisliti na neko
savrenstvo pa da se ono vidi u onome ko se voli.
Ova neobina pojava, koju sam slobodan da nazovem kristalizacijom,
potie iz prirode koja nam nalae da uivamo i koja izaziva naviranje krvi u
na mozak, od oseanja da se uivanja poveavaju sa savrenstvom voljene
osobe i sa pomilju: ona je moja. Divljak nema vremena da ide dalje od
prvog koraka. On uiva, ali njegov mozak je zauzet time da juri jelena koji
bei u umu, ijim mesom treba to je mogue prije da nadoknadi snagu da
ne bi pao od sekire svog neprijatelja.
Na drugoj krajnosti civilizacije, ne sumnjam da neka nena ena
moe da nae fiziko uivanje samo pored oveka koga voli 9 . To je
suprotno divljaku. Ali kod civilizovanih nacija, ena ima slobodnog
vremena, a divljak ima tako mnogo da radi da je primoran da postupa sa
svojom enkom kao sa tegleom marvom. Ako su enke mnogih ivotinja
srenije, to je zato to je ishrana mujaka obezbeenija.
Ali ostavimo ume da bismo se vratih u Pariz. Strastan ovek nalazi
sva savrenstva kod onoga koga voli; ipak, panja moe jo da bude
odvuena, jer se dua zasiuje svime to je jednolino, ak i savrenom
sreom10.
Evo ta iskrsava da zadri panju:
1. Raa se sumnja.
Poto su mu deset ili dvanaest pogleda, ili sasvim drugi niz
postupaka koji mogu trajati jedan trenutak kao i vie dana, najpre dali a
zatim potvrdili nadu, ljubavnik, poto se povratio od prve zadivljenosti i
navikao na svoju sreu, ili pak voen teorijom koja, uvek zasnovana na
najeim sluajevima, dozvoljava samo bavljenje lakim enama, ljubavnik,
velim, trai sigurnije potvrde i hoe da povea svoju sreu.
9 Ako se ova crta ne javlja kod oveka, razlog je u tome to on nema da rtvuje stid zbog jednog trenutka.
10 To znai da ista nijansa ivota daje samo trenutak savrene sree; ali raspoloenje strasnog oveka
menja se deset puta na dan.
18
BalkanDownload
Ako pokazuje suvie sigurnosti, suprotstavlja mu se ravnodunost11,

hladnoa ili ak srdba; u Francuskoj, nijansa ironije koja kao da kae:
Niste postigli onoliko koliko mislite. ena se tako ponaa bilo zato to se
probudila posle trenutnog zanosa, pa se pokorava stidu strepei da ga je
naruila, bilo prosto iz predostronosti ili koketerije.
Ljubavnik poinje da sumnja u sreu kojoj se nadao; strogo ocenjuje
razloge za nadu za koje je mislio da postoje.
Hoe da se baci na druga zadovoljstva ivota, otkriva da su ona
unitena. Obuzima ga strah od uasne nesree, a uz to duboka
usredsreenost.
6. Druga kristalizacija.
Tada poinje druga kristalizacija koja kao dijamante raa potvrde za
misao:
Ona me voli.
Svakih etvrt sata u toku noi koja dolazi posle raanja sumnji, posle
trenutka uasne nesree, ljubavnik govori u sebi: da, ona me voli; i
kristalizacija se upravlja na otkrivanje novih drai; zatim surova sumnja
zavlada njim i prekida ga naglo. Nestaje mu dah u grudima; govori u sebi:
ali voli li me ona? Usred ovih razdiruih i preslatkih alternativa, jadni
ljubavnik ivo osea: pruila bi mi takva uivanja, kakva samo ona na svetu
moe da mi prui.
Ta oiglednost ove istine, ovog hodanja po krajnjoj ivici uasnog
ponora, dok se drugom rukom dodiruje savrena srea, to je ono to daje
toliku prednost drugoj kristalizaciji nad prvom.
Ljubavnik neprestano luta izmeu ove tri misli:
1. u njoj su sva savrenstva;
2. ona me voli;
3. na koji nain dobiti od nje najvei mogui dokaz ljubavi?
Kod jo rane ljubavi, najbolniji je onaj trenutak kad ovek primeti da
je pogreno rasuivao i da treba da uniti itavu jednu stranu kristalizacije.
Poinje da sumnja u samu kristalizaciju.
11 Ono to se u romanima XVII veka nazivalo ljubav na prvi pogled, to odluuje o sudbini junaka i njegove
dragane, jeste treptaj due koji i pored toga to ga je ogroman broj krabala iskvario, ipak postoji u prirodi; on nastaje
zbog nemogunosti ovog odbrambenog manevra. ena koja voli nalazi suvie sree u oseanju koje je proima da bi
uspela da se pretvara; poto joj obazrivost smeta, ona zanemaruje svaku predostronost i slepo se preputa srei: da
voli. Nepoverenje onemoguuje ljubav na prvi pogled
19
BalkanDownload
3.
O NADI
Dovoljan je vrlo mali stepen nade da izazove raanje ljubavi. Iako

nada moe zatim da nestane, posle dva ili tri dana, ljubav uprkos tome
postoji.
Kod oveka odlunog, smelog, naglog karaktera i mate razvijene
usled nedaa ivota, stepen nade moe biti manji.
Ona moe da prestane ranije a da ne ubije ljubav.
Ako je ljubavnik imao nesrea, ako mu je narav nena i sklona
razmiljanju, ako ne haje za druge ene, ako se stalno divi onoj koja je u
pitanju, nikakvo obino zadovoljstvo nee ga moi odvratiti od druge
kristalizacije. On e vie voleti da sanjari o najneizvesnijoj mogunosti da e
jednom stei njenu naklonost, nego da primi od obine ene sve to ona
moe da prui.
Bilo bi potrebno da ena koju on voli ubije u njemu nadu u ovoj fazi,
ne kasnije, zapamtite, i to na grozan nain, i da ga izvrgne onom javnom
preziru koji ne doputa vie oveku da se opet pojavi pred svetom.
Izmeu svih ovih faza, raanje ljubavi moe obuhvatiti mnogo due
vremenske razmake.
Ono zahteva mnogo vie nade, i to mnogo vre nade kod hladnih,
flegmatinih i predostronih osoba. Isto biva i sa starijim osobama.
Trajanje ljubavi obezbeuje druga kristalizacija, za vreme koje ovek
uvia svakog trenutka da je pitanje u tome da bude voljen ili da umre. Posle
ovog uverenja koje se stie svakim minutom, koje se kroz vie meseci
ljubavi pretvorilo u naviku, kako samo izdrati pomisao na to da se
prestane voleti? to je karakter vri, manje je izloen nestalnosti.
Ova druga kristalizacija gotovo i ne postoji u ljubavima nadahnutim
od ena koje se suvie brzo predaju.
im su kristalizacije delovale, naroito druga, koja je umnogome jaa,
ravnodune oi ne razlikuju vie granu, jer:
1. ona je ukraena savrenstvima ili dijamantima koje one ne vide.
2. ona je ukraena savrenstvima koja nisu za njih. Savrenstvo
izvesnih ari o kojima mu pria jedan stari prijatelj njegove dragane, i
20
BalkanDownload
izvesna nijansa ivahnosti koja se zapaa u njenim oima, predstavljaju

dijamant kristalizacije ( fusnota, samo jako dugaka - Nazvao sam ovaj esej
ideolokom knjigom. Cilj mi je bio da ukaem da, iako nosi naziv Ljubac, to nije
roman, a naroito nije zanimljiv kao roman. Izvinjavam se filozofima to sam
upotrebio re ideologija; nije mi svakako namera da prisvojim naziv na koji drugi
ima pravo. Ako je Ideologija iscrpan opis ideja i svih delova koji mogu da ih
sainjavaju, ova je knjiga do tanina iscrpan opis svih oseanja koji sainjavaju
strast nazvanu ljubav. Zatim ja izvlaim neke zakljuke iz ovog izlaganja, na
primer, nain kako da se lei ljubav. Ja ne znam na grkom re koja bi znaila
rasprava o oseanjima, kao to ideologija znai rasprava o idejama. Mogao sam
traiti od mojih prijatelja naunika da mi izmisle neku re, ali ve mi je dovoljno
nezgodno to sam morao da upotrebim novu re leristalizacija, i vrlo je moguno,
ako ovaj esej nae itaoce, da mi oni nee oprostiti ovu novu re. Priznajem da bi
bio potreban knjievni dar da se ona izbegne; ja sam to pokuao, ali bez uspeha. Bez
ove rei, koja po mom miljenju izraava glavnu pojavu ovog ludila nazvanog
ljubav, ludila koje ipak pribavlja oveku najvea uivanja data biima njegove
vrste da okuse na zemlji, bez upotrebe ove rei, koju bi trebalo neprestano
zamenjivati vrlo dugakom parafrazom, moj opis onoga to se odigrava u
glavi i srcu zaljubljenog oveka postao bi nejasan, teak, dosadan, ak i za
mene, pisca: kako bi to tek bilo za itaoca!
Pozivam stoga itaoca, koga ova re kristalizacija suvie pogaa, da
zatvori knjigu. Ja elim, i svakako za svoje dobro, da imam mnogo italaca.
Bilo bi mi milo da se mnogo svidim tridesetorici ili etrdesetorici u Parizu
koje neu nikada videti, ali koje, i ne poznavajui ih, ludo volim. Na primer,
nekoj mladoj gi Rolan, koja kriom ita knjigu, koju vrlo brzo, pri
najmanjem umu, skriva u ladicama tezge svoga oca, gravera kutija za
satove. Dua, poput due ge Rolan, oprostie mi, nadam se, ne samo re
kristalizacija, upotrebljenu da bi se izrazio taj nastup ludila koji nam
omoguava da vidimo sve lepote, sve vrste savrenstva kod ene koju
poinjemo da volimo, ve uz to i nekoliko suvie smelih opisa. Treba samo
uzeti olovku i napisati izmeu redova pet-est rei koje nedostaju.
1. Svi njeni postupci su isprva u mojim oima imali onaj nebeski
izgled koji smesta ini oveka posebnim biem, izdvaja ga od svih ostalih.
inilo mi se da u njenim oima itam onu udnju za uzvienijom sreom,
onu pritajenu setu koja tei neem boljem od onoga to nalazimo na ovoj
zemlji, i koja u svim situacijama u koje sudbina i revolucije mogu da stave
romantinu duu.
Still prompts the celestial siggt,
For which we wlsh to live or to dle.
21
BalkanDownload
(Ultima lettera dl Bianca a sua madre. Forli, 1817)*

2. Da bi bio krai 1 ja bi mogao slikati unutranjost dua, pisac iznosi,
sluei se formulom Ja, vie oseanja koja su mu tua. Nije imao nita
linoga to bi vredelo da bude navedeno. kraj fusnote.)
Del Rosoa. Ove misli, koje su mu se javile na jednom veernjem

prijemu, gone ga da sanjari celu no.
Neoekivani brzi odgovor, po kome jasnije osetim nenu, plemenitu,
vatrenu ili, kako se to obino kae, romantinu1 duu, a koja stavlja iznad
sree kraljeva obino zadovoljstvo da eta nasamo sa svojim ljubavnikom u
pono, po zabaenoj umi, goni me isto tako da sanjarim itavu no12.
On e rei da je moja dragana pritvorna, ja u rei da je njegova
devojura.
12 Okuaj silu uzdaha nebeskog Za koji elimo da ivimo ili da umremo.

(Poslednje Bjanklno pismo majci. Forli, 1817). Prim. prev.
22
BalkanDownload
4.
Kod due potpuno ravnodune mlada devojka koja ivi u

usamljenom dvoru na kraju polja najmanje uenje moe da dovede do
malog divljenja i, ako se pojavi i najslabija nada, ona raa ljubav,
kristalizaciju.
U ovom sluaju, ljubav se svidi prvo kao neto zabavno.
uenje i nada snano su potpomognuti potrebom za ljubavlju i
setom koje se oseaju u esnaestoj godini. Dovoljno je poznato da je nemir
ovog uzrasta e za ljubavlju, a osobina ei je da ne probira suvie u
pogledu vrste napitka koji joj sluaj prua.
Da ponovimo sedam faza ljubavi; to su:
1. divljenje;
2. kakvog li uivanja, itd;
3. nada;
4. ljubav se rodila;
5. prva kristalizacija;
6. pojavljuje se sumnja;
7. druga kristalizacija.
Izmeu br. 1 i br. 2 moe da proe godina dana. Izmeu br. 2 i br. 3
mesec dana; ako se nada ne pojavljuje brzo, neosetno se odustaje od br. 2
kao da donosi nesreu. Magnovenje izmeu br. 3 i br. 4.
Nema razmaka izmeu br. 4 i br. 5. Njih moe da razdvoji samo
intimnost.
Izmeu br. 5 i 6 moe da proe nekoliko dana, to zavisi od stepena
estine i smelosti karaktera, a izmeu 6 i 7 nema razmaka.
23
BalkanDownload
5.
ovek ne moe a da ne radi ono to mu priinjava vie uivanja od

svega drugog13.
Ljubav je kao groznica, ona se raa i gasi, a da volja u tome ne igra ni
najmanju ulogu. To je jedna od glavnih razlika izmeu ljubavi-ukusa i
ljubavi-strasti, i ovek moe da se raduje lepim osobinama onoga to voli
samo kao srenom sluaju.
Najzad, ljubav pripada svim uzrastima: vidite strast ge de Defan
prema ne mnogo ljupkom Horasu Valpulu. U Parizu se moda jo seaju
jednog prijatnijeg primera skorijeg datuma.
Ja priznajem kao dokaz velikih strasti samo one njihove posledice
koje su smene: na primer, stidljivost, dokaz ljubavi; ne govorim o runoj
srameljivosti prilikom izlaska iz kolea.
13 Dobro vaspitanje u odnosu na zloine izaziva griu savesti koja, kad je predviena, pretegne.
24
BalkanDownload
6.
SALCBURKA GRANA
U ljubavi kristalizacija skoro nikada ne prestaje. Evo njene istorije: sve

dok ovek nije u dobrim odnosima sa biem koje voli, postoji kristalizacija
sa imaginarnim reenjem; samo zahvaljujui mati, vi ste uvereni da neko
savrenstvo postoji kod ene koju volite. Posle intimnosti, strepnje koje
neprestano iskrsavaju, stiavaju se stvarnijim reenjima. Stoga, srea je
jednolina samo u svom zaetku. Svaki dan ima svoj razliiti cvet.
Ako voljena ena popusti strasti koju osea i pada u ogromnu greku
da ulije strepnju estinom svog zanosa14, kristalizacija trenutno prestaje; ali
kada ljubav gubi svoju ivost, to jest svoje strepnje, ona dobija ar potpune
preputenosti, bezgraninog poverenja, slatka navika ublaava sve nevolje
ivota i daje uivanjima drukiju zanimljivost.
Ako ste naputeni, kristalizacija opet poinje i svaka manifestacija
divljenja, izgled na svaku sreu koju ona moe da vam prui i o kojoj vie
niste ni sanjali, zavrava se ovim razdiruim razmiljanjem: Vie nikada
neu ugledati ovu tako arobnu sreu! A gubim je svojom krivicom! Jer,
ako traite sreu u uzbuenjima druge vrste, vae srce odbija da ih oseti.
Vaa mata moe koliko god hoe da vam doarava sliku fizikog stava,
ona moe da vas seda na konja hitrog u lovu, u Devonirskoj umi15; ali vi
vidite, oigledno oseate da neete nai u tome nikakvo zadovoljstvo. Evo
optike varke koju je izazvao pucanj iz pitolja.
Kockanje isto tako ima svoju kristalizaciju koja je izazvana namenom
sume koju treba da dobijete.
Dvorske igre, pod imenom legitimnosti, za kojima plemii tako ale,
bile su privlane jedino zbog kristalizacije koju su izazivale. Nije bilo
dvorjanina koji nije sanjao o brzom usponu jednog Lijina ili jednog Lozena,
ni ljupke ene koja nije videla u perspektivi vojvodstvo gospoe Polinjak.
Nijedna razumna vlada ne moe da vrati tu kristalizaciju. Nita nije vie
suprotno mati od vlade Sjedinjenih Amerikih Drava. Videli smo da
14 Dijana od Poatjea u Princezi de Klev.

15 Jer ako biste mogli u tome da vidite sreu, kristalizacija je ustupla vaoj dragani iskljuivu prednost da
vam tu sreu prui
25
BalkanDownload
njihovi susedi, divljaci, gotovo ne poznaju kristalizaciju. Rimljani nisu imali

skoro pojma o njoj i nalazili su je samo preko fizike ljubavi.
Mrnja ima svoju kristalizaciju; im postoji nada u mogunost osvete,
ponovo se poinje mrzeti.
Ako svako verovanje u kome ima besmislenosti ili nedokazanosti tei
uvek da stavi na elo grupe najbesmislenije osobe, i to je posledica
kristalizacije. ak i u matematici postoji kristalizacija (vidi njutnovce iz 1740.
god.) u glavama koje nisu kadre da svakog trenutka sagledaju sve elemente
za dokazivanje onoga u ta veruju.
Uzmite kao dokaz sudbinu velikih nemakih filozofa, ija toliko puta
proklamovana besmrtnost ne moe nikada da pree trideset ili etrdeset
godina.
Zato to ne moe da pronikne u zato svojih oseanja, i najmudriji
ovek je fanatik u muzici.
ovek ne moe sebi beskrajno dokazivati da je u pravu protiv takvog
protivnika.
26
BalkanDownload
7.
O RAZLIKAMA U RAANJU LJUBAVI
KOD DVA POLA
ene se pridobijaju panjama. Kako se devetnaest dvadesetina

njihovih svakodnevnih sanjarenja odnosi na ljubav, posle uspostavljanja
intimnosti ova se sanjarenja grupiu oko jednog jedinog predmeta; one
nastoje da opravdaju tako izvanredan odluujui korak, toliko suprotan
svakom stidu. Kod ljudi toga nema, enska mata ralanjuje do mile volje
te tako slatke trenutke.
Poto ljubav izaziva sumnju i u pogledu najoiglednijih stvari, ena
koja je pre uspostavljanja intimnosti bila tako sigurna da je njen ljubavnik
ovek iznad prosenog, im pone smatrati da mu je sve pruila, strahuje
da je on hteo samo da unese u svoj spisak jednu enu vie.
Tek tada se pojavljuje druga kristalizacija, koja je umnogome jaa, jer
je praena strepnjom16.
ena misli da se od kraljice pretvorila u robinju. Ovo stanje due i
uma potpomognuto je nervnim pijanstvom izazvanim uivanjima koja se
utoliko intenzivnije oseaju ukoliko su rea. Najzad, ena pri svom runom
radu, tupom poslu koji upoljava samo ruke, misli na svog ljubavnika, dok
njega, meutim, stavljaju u zatvor ako, kad jae ravnicom sa svojim
eskadronom, naredi pogrean pokret.
Ja sam zato sklon da verujem da je kod ena druga kristalizacija
umnogome jaa, jer je vea strepnja, sujeta i ast su dovedeni u pitanje, a,
sem toga, one tee nalaze razonodu.
enom ne moe da upravlja navika da bude razumna, koju ja kao
ovek nuno stiem radei est sati dnevno na hladnim i razumnim
stvarima. ak i kad nije u pitanju ljubav, one su sklone da se preputaju
svojoj mati, naviknute su da se ushiuju; stoga nestajanje mana kod
voljene osobe mora da bude bre.
ene pretpostavljaju uzbuenje razumu, a to je sasvim prosto: kako
one, zahvaljujui naim glupim obiajima, nisu u porodici optereene
nikakvim poslom, um im nije nikad od koristi, one nikad ne oseaju da je on za
16 Ove druge kristalizacije nema kod lakih ena, koje su vrlo daleko od svih tih romantinih misli.
27
BalkanDownload
bilo ta potreban.
Naprotiv, on je za njih uvek kodljiv, jer se pojavljuje samo da bi ih
korio to su jue uivale, ili da bi im naredio da sutra to vie ne ine.
Dajte svojoj eni da sredi vae poslove sa upravnicima dvaju vaih
imanja, i ja se kladim da e knjige biti bolje voene nego kada ste to vi
radili; i tada ete, bedni despoti, imati bar pravo da se alite poto niste u
stanju da izazovete ljubav. im ene ponu da se bave optim stvarima, one
neprimetno unose u to ljubav. U malim stvarima one se razmeu time da su
stroe i tanije od ljudi. Polovina sitne trgovine poverena je enama, koje je
obavljaju bolje nego njihovi muevi. Poznato je pravilo da ovek, ako s
njima govori o poslovima, nikad nije dovoljno ozbiljan.
Razlog je u tome to one uvek i svuda ude za uzbuenjima: vidi
zadovoljstva pri sahrani u kotskoj.
28
BalkanDownload
8.
This was her favoured fairy realm, and here she erected her aeiral
palaces.17
LAMMERMOOR, I, 70
Mlada osamnaestogodinja devojka ne raspolae sa dovoljno

kristalizacije; kod nje se zbog malog ivotnog iskustva formiraju suvie
ograniene elje da bi bila kadra da voli sa toliko strasti kao ena od
dvadeset i osam godina.
Veeras sam izlagao ovu teoriju jednoj duhovitoj eni, koja tvrdi
suprotno: Poto matu mlade devojke nije ohladilo nikakvo neprijatno
iskustvo, poto je ar prve mladosti u svoj svojoj snazi, moguno je da ona
stvori sebi zanosnu predstavu o nekom obinom oveku. Svaki put kad
sretne svog dragana, ona e uivati ne u onome to je on u stvari, ve u
onom prelepom liku koji je sebi stvorila. Kasnije, poto se bude razoarala u
tog ljubavnika i u sve mukarce, iskustvo tune stvarnosti smanjie kod nje
mo kristalizacije, nepoverenje e odsei krila mati. Ona vie nee moi
sebi da stvori tako zanosnu sliku u pogledu bilo kog oveka, pa bio on i
udo od savrenstva; ona, dakle, nee moi da voli onim istim arom prve
mladosti. I, kako se u ljubavi uiva samo u iluziji koju ovek sebi doarava,
slika koju bi ona mogla da stvori u dvadeset osmoj godini nikada nee imati
onog neeg blistavog, uzvienog kao ona na kojoj je bila zasnovana prva
ljubav u esnaestoj, te e druga ljubav izgledati uvek nie vrste. Ne,
gospoo, postojanje nepoverenja, koje nije bilo u esnaestoj godini,
oigledno mora dati boju ovoj drugoj ljubavi. U prvoj mladosti ljubav je kao
ogromna reka koja sve odnosi svojom maticom, a ovek osea da joj se ne
moe odupreti. Ali, u dvadeset osmoj godini, nena dua poznaje sebe; ona
zna da sreu, ako za nju jo postoji u ivotu, treba traiti od ljubavi; u ovom
jadnom uzburkanom srcu nastaje strana borba izmeu ljubavi i
nepoverenja. Kristalizacija napreduje sporo; ali kada ona izae kao
pobednik iz ovog stranog iskuenja, u kome dua treperi pod stalnom
pretnjom najgroznije opasnosti, hiljadu puta je blistavija i vra od
kristalizacije u esnaestoj godini, kada je zbog prednosti godina sve bilo
17 To bee njeno najdrae carstvo bajki, i tu sagradi svoje kule u vazduhu.

Lamermur (Prim. Prev.)
29
BalkanDownload
radost i srea.
Dakle, ljubav treba da bude manje vesela, a vie strasna18.
Ovaj razgovor (Bolonja, 9. marta 1820), protivan gleditu koje mi je
izgledalo tako jasno, goni me da sve vie mislim da ovek ne moe skoro
nita razumno da kae o onom to se zbiva u dubini srca nene ene; to se
tie kokete, to je drukije: mi imamo takoe ula i sujetu.
Razlika izmeu raanja ljubavi kod dva pola svakako proizlazi od
prirode nade, koja nije ista. Jedan napada drugi se brani; jedan trai
drugi odbija, jedan je smeo drugi vrlo stidljiv.
Mukarac govori sebi: Mogu li joj se dopadati? Hoe li me ona
voleti?
A ena: ,,Da se on ne igra kad kae da me voli? Da li je to vrst
karakter? Da li je i sam svestan trajnosti svojih oseanja?
Mnoge ene ovako gledaju i na mladia od dvadeset tri godine i
ponaaju se prema njemu kao prema detetu; ako je uestvovao u est
bitaka, sve se menja u odnosu na njega, to je mladi heroj.
Kod mukarca nada zavisi jednostavno od postupaka one koju voli;
nita lake za tumaenje. Kod ena nada je, verovatno, zasnovana na
razmiljanjima o moralu koja je vrlo teko pravilno oceniti. Veina ljudi
trai dokaz ljubavi za koji smatraju da raspruje sve sumnje; ene nisu
toliko srene da bi mogle da nau takav dokaz; i u ivotu postoji ta nesrea,
da ono to ini sigurnim i srenim jednog od ljubavnika, predstavlja
opasnost, skoro ponienje za drugog.
U ljubavi ljudi su izloeni opasnosti da tajno duevno pate,
dok su ene izloene podsmehu sveta, one su stidljive i, uostalom,
miljenje drugih za njih vie znai, jer je neophodno hiti potovana19.
One nemaju neki siguran nain da potine javno mnenje izlaui za
trenutak svoj ivot.
ene, dakle, moraju da budu mnogo nepoverljivije. Zbog njihovih
navika svaki intelektualni rad u periodima raanja ljubavi kod njih je blai,
bojaljiviji, sporiji, manje odluan: imaju, dakle, vie sklonosti ka
postojanosti; svakako tee odustaju od zapoete kristalizacije.
Kad ugleda svog ljubavnika, ena brzo promisli ili se predaje srei da
voli, srei iz koje biva neprijatno istrgnuta ako on preduzme i najmanji
18 Epikur je govorio da je saznanje nuno da bi se moglo uivati.

19 Seamo se Bomareove misll: Priroda kae eni: budi lepa ako moe, razborita ako hoe, ali
neophodno je da bude potovana. Bez potovanja, u Francuskoj, nema divljenja i, prema tome, nema ljubavi.
30
BalkanDownload
napad, jer onda treba ostaviti sva uivanja da bi se pribeglo odbrani.

Uloga ljubavnika je prostija; on gleda oi voljene ene: jedan jedini
osmejak moe da ga dovede do vrhunca sree i on neprestano pokuava da
ga dobije20. oveka poniava duina opsade, ona, naprotiv, predstavlja
slavu ene.
ena je u stanju da voli i da za itavu jednu godinu oveku koga
stavlja ispred ostalih kae samo deset ili dvanaest rei. U dubini njenog srca
uvek je zabeleeno koliko puta ga je videla, da je ila dva puta s njim u
pozorite, da se dva puta srela sa njim na nekom ruku, da ju je tri puta
pozdravio u etnji.
Jedne veeri, prilikom neke igre, on joj je poljubio ruku; pada u oi da
ona otada, ni pod kakvim izgovorom, i ak rizikujui da ispadne udna, ne
dozvoljava vie da joj se ljubi ruka.
Ovakvo ponaanje kod oveka nazvalo bi se enskom ljubavlju,
govorila nam je Leonora.
20 Quando leggemmo il disiatio riso Esser baciato da cotanto amante,Costui che mai da me non tia
diviso,La bocca ml baccio tutto tremante1.
Dante, Inf. cant. V
1.Kad proitasmo kako je poljubio Ljubavnik, eljno, usne nasmejane, Ovaj koji me nikad napustiti nee,
Drhtei sav u usta me poljubi.
Dante, Pakao, p. V. Prim. prev.
31
BalkanDownload
9.
Upinjem se svim moguim silama da budem suh. Hou da uutkam

svoje srce, koje veruje da ima mnogo da kae. Kada mislim da sam
zabeleio neku istinu, uvek strepim da sam napisao samo jedan uzdah.
32
BalkanDownload
10.
PRIMERI KRISTALIZACIJE
Kao dokaz za postojanje kristalizacije dovoljno je da podsetim na

sledeu anegdotu21.
Neka mlada osoba uje da je njen roak Eduard, koji se vraa iz
vojske, vrlo otmen mladi; tvrde joj da je on voli po onome to je uo o njoj,
ali bi verovatno trebalo da je vidi pre nego to se izjasni i zatrai je od njenih
roditelja. Ona ugleda u crkvi nekog mladog stranca, uje da ga nazivaju
Eduardora, i sad misli samo na njega, ona ga voli. Posle osam dana stie
pravi Eduard; to nije onaj iz crkve, ona bledi i bie celog ivota nesrena
ako je prisile da se uda za njega.
To siromani duhom nazivaju jednom od besmislica ljubavi.
Neki velikoduni ovek obasipa nesrenu mladu devojku
najdelikatnijim dobroinstvima; nema oveka sa vie vrlina od njega, i
ljubav tek to se nije rodila; ali njegov eir je loe izglaan i on nezgrapno
jae; mlada devojka, sa uzdahom, priznaje u sebi da ne moe da odgovori
na njegovu revnost.
Neki ovek se udvara najpotenijoj eni iz otmenih krugova; ona uje
da je ovaj gospodin imao fizikih nezgoda, i to smenih; postaje joj
nesnosan. Meutim, ona nije imala nikakvu nameru da mu se ikada poda, i
te tajne nezgode nimalo ne idu nautrb njegovoj duhovitosti i ljubaznosti.
Kristalizacija je prosto onemoguena.
Da bi ovek mogao sa uivanjem da uzdie do boanstva jedno
ljupko stvorenje, bilo u Ardenskoj umi ili na balu Kulona, najpre je
potrebno da mu ono izgleda savreno, ali ne u odnosu na sve to postoji,
ve u odnosu na sve to u tom trenutku vidi; ono e mu izgledati savreno
u odnosu na sve to postoji tek nekoliko dana posle druge kristalizacije. To
je sasvim prosto, tada je dovoljno da ovek zamisli savrenstvo da bi ga
video u onome koga voli.
Vidi se zato je potrebna lepota za raanje ljubavi. Runoa ne sme da
bude prepreka. Ljubavnik uskoro nalazi da je njegova ljubavnica lepa
onakva kakva je: ne mislei o pravoj lepoti.
21 Empoll, juna 1819.
33
BalkanDownload
Kad bi on video oblike prave lepote, oni bi mu obeali, ako smem

tako da kaem, koliinu sree koju bih izrazio brojem jedan, a oblici njegove
ljubavnice, obeavaju mu, takvi kakvi su hiljadu jedinica sree.
Pre raanja ljubavi lepota je potrebna kao firma; ona pogoduje
razvijanju ove strasti sluanjem pohvala o osobi koja e se zavoleti. Silno
divljenje ini i najmanju nadu odluujuom.
Kod ljubavi-ukusa i, moda, prvih pet minuta ljubavi-strasti, ena,
uzimajui ljubavnika, vie vodi rauna o tome kako druge ene gledaju na
tog oveka nego o tome kako ga ona sama vidi.
Odatle uspesi kneeva i oficira22.
Ljupke ene na dvoru Luja XIV bile su zaljubljene u ovog vladara.
Treba se dobro uvati da se ne prui podrka nadi pre nego to je
ovek siguran da postoji divljenje. Jer se moe izazvati dosada koja zauvek
onemoguava ljubav ili koja se, u najmanju ruku, moe izleiti jedino
povredom sujete.
oveka ne privlai glupost, ni osmejak koji se svakom daje; otuda u
drutvu potreba za nekom glazurom lukavosti; to je otmeno ponaanje. ak
se ni smeh ne bere sa suvie gaene biljke. U ljubavi naa sujeta prezire
isuvie laku pobedu; a ni u ostalim stvarima ovek nije sklon da precenjuje
ono to mu se nudi.
22 Those who remarked ln the countenance of thls young hero a dlssolute auacity mingled with extreme
haughtiness and indifference to the feelings of others, could not yet deny to his countenance that sort of comeliness
which belongs to an open set of features, well formed by nature, modelled by art to the usual rules of courtesy, yet so
far frank and honest, that they seemed as If they dtsclaimed to conceal the natural working of the soul. Such an
expression is often mistaken for manly frankness, when in truth it arises from the reckless tndifference of a libertine
dispositton, conscious of superlority of birth or wealth, or of some other adventltious advantage totally unconnected
with personal merit. Ivanhoe, tome I, p. 145.
Oni to u liku ovog mladog heroja uoavaju raskalanu smelost pomeanu sa krajnjim ushienjem t
ravnodunou prema oseanjima drugih ljudi, ipak ne mogu oporei njegovom liku onu vrstu ljupkosti koja pripada
otvorenosti karaktera, divno uoblienog prirodom, izbruenog umetnou uobiajenih pravila uljudnosti, a opet
izvanredno Iskrenog i asnog, pa kao da ne pristaje da skrije prirodno dejstvo due. Takav izraz se esto pogreno
uzima kao mutevna stoboda, dok uistinu potie Iz nemarne. bezbrine ravnodunosti jedne razuzdane sklonosti,
svesne superiornosti t porekla, bogatstva i drugih nitavnih i sluajnih prednosti bez ikakve veze s linom vrednou.
AJvanho, t. I, str. 145. Prim. prev.
34
BalkanDownload
11.
Kada je kristalizacija jednom zapoela, sa slau se uiva u svakoj

novoj lepoti koja se otkriva kod voljene osobe.
Ali ta je lepota? To je nova sposobnost da vam se prui uivanje.
Uivanja svakog pojedinca razliita su i esto suprotna: ovim se vrlo
dobro objanjava kako to da je ono to je za jednu osobu lepo, za drugu
runo. (Zakljuak za ovo je primer o Del Rosou i o Lisiju, 1. januar 1820.)
Da bi se otkrila priroda lepote, treba ispitati prirodu uivanja svakog
pojedinca; na primer, Del Rosou je potrebna ena koja podnosi smelo
ponaanje i koja svojim osmesima upuuje na vrlo vesele stvari, ena koja
e svakog trenutka misliti na fiziko uivanje i koja, u isto vreme, izaziva
onu vrstu nenosti svojstvenu Del Rosou i omoguava mu da je razvije.
Kako izgleda, Del Roso pod ljubavlju podrazumeva fiziku ljubav, a
Lisio ljubav-strast. Nita nije oiglednije od toga da se oni ne mogu sloiti u
pogledu rei lepota23.
Poto je, dakle, lepota koju otkrivate nova sposobnost da vam se
priinjava uivanje, i poto su uivanja razliita kao i pojedinci,
kristalizacija koja se stvara u glavi svakog oveka mora da ima boju
uivanja tog oveka.
Kristalizacija ljubavnice nekog oveka, ili njena lepota, nije nita drugo
do skup svih zadovoljstava, svih elja koje ona, jednu za drugom, izaziva u
njemu.
23 Moja lepota, korisno obeanje mojoj dui iznad ulne privlanosti; ova privlanost Je samo posebna
vrsta. 1815.
35
BalkanDownload
12.
NASTAVAK O KRISTALIZACIJI
Zato se sa slau uiva u svakoj novoj lepoti koja se otkriva kod

voljene osobe?
Zato jer nam svaka nova lepota prua puno i celovito zadovoljenje
jedne elje. Vi elite da je ona nena, i ona je nena; zatim hoete da je
ponosna kao Kornejeva Emilija, i mada se ove osobine verovatno ne slau,
odmah vidite kod nje rimsku duu. To je moralni razlog zbog koga je ljubav
najjaa strast.
Kod ostalih strasti elje moraju da se prilagode hladnoj stvarnosti;
ovde se stvarnost trudi da se uskladi sa eljama; to je, dakle, ona strast u
kojoj estoke elje nose u sebi najvea uivanja.
Postoje opti uslovi sree kojima su podvrgnuta sva zadovoljenja
posebnih elja:
1. Izgleda da je ona vaa svojina, poto ste vi jedini koji moete da je
usreite.
2. Ona sudi o vaoj vrednosti. Ovaj uslov je bio veoma vaan na
galantnim i vitekim dvorovima Fransoa I i Anrija II, kao i na otmenom
dvoru Luja XV. Pod ustavnom i racionalnom vladavinom ene gube itavu
ovu granu uticaja.
3. Za romantina srca vai ovo: ukoliko ona ima uzvieniju duu
utoliko e uivanja, koja ete nai u njenom zagrljaju, biti vie uzviena i
osloboena blaenja svih prostakih rasuivanja.
Veina osamnaestogodinjih mladia u Francuskoj su uenici . Z.
Rusoa; za njih je ovaj uslov sree vaan.
Usred postupaka tako varljivih u pogledu elja sa sreom, ovek gubi
glavu.
Kad poinje da voli, najrazumniji ovek ne vidi nijedan predmet
onakvim kakav je. On preterano smanjuje svoje prednosti i preterano
uveava i najmanje znake naklonosti voljene osobe. Strepnja i nada smesta
dobijaju neto romaneskno (vejvardovsko). On vie nita ne pripisuje sluaju,
gubi oseanje za verovatnou; ono to je zamiljeno postaje stvarno, poto
36
BalkanDownload
to treba da utie na njegovu sreu24.

Zastraujui znak da se gubi glava je u tome to vi, mislei na neku
sitnu, jedva primetnu stvar, vidite da je bela i tumaite je tako da ide u
prilog vaoj ljubavi; trenutak kasnije primeujete da je ona u stvari crna i vi
jo uvek nalazite da ide u prilog vaoj ljubavi.
U takvom trenutku dua preputena uasnoj neizvesnosti silno osea
potrebu za prijateljem; ali za zaljubljenog nema vie prijatelja. To su znali
na dvoru. To je izvor jedine vrste indiskretnosti koju delikatna ena moe
da oprosti.
24 Postoji neki fiziki uzrok, neki poetak ludila, priliv krvi u mozak, zbrka u ivcima i u cerebralnom
centru. Vidi prolaznu hrabrost jelena i boje misli nekog soprana. Godine 1922. fiziologija e nam dati opis fizike
strane ove pojave. Preporuujem je panji g. Edvardsa
37
BalkanDownload
13.
O PRVOM KORAKU, O VISOKOM DRUTVU,
O NESREAMA
U ljubavnoj strasti najvie zauava prvi korak, neobinost promene

koja se vri u ovekovoj glavi.
Visoko drutvo, sa svojim sjajnim zabavama, koristi ljubavi time to
potpomae ovaj prvi korak.
Obino divljenje (br. 1) poinje da se pretvara u neno divljenje (br. 2):
kakvog li zadovoljstva ljubiti je, itd.
Brzi valcer, u salonu osvetljenom hiljadama svea, uliva u mlada srca
pijanstvo koje otklanja stidljivost, pojaava svest o snazi i daje im najzad
smelost da vole. Jer nije dovoljno videti vrlo ljupku osobu; naprotiv, vrlo
velika ljupkost obeshrabruje nene due; treba je videti, ako ne kako vas
voli25, ono bar lienu njene velianstvenosti.
Kome pada na pamet da se zaljubi u kraljicu, sem ako ona ne uini
prve korake26?
Nita nije, dakle, pogodnije za raanje ljubavi od preplitanja dosadne
usamljenosti sa nekoliko retkih i dugo eljenih balova; tako postupaju
dobre majke koje imaju kerke.
Pravo visoko drutvo, onakvo kakvo je bilo na francuskom dvoru27 i
koje, mislim, vie ne postoji od 178028, bilo je malo, pogodno za ljubav, jer je
gotovo onemoguavalo samou i neophodnu dokolicu za rad kristalizacije.
ivei na dvoru ljudi stiu naviku da vide bezbroj nijansa i da se njima
slue, a najmanja nijansa moe da bude poetak nekog divljenja i neke
strasti29.
25 Odatle mogunost vetaki nastalih strasti, ove, i ona Benedikta i Beatrie (Sekspir)
26 Vidi: Ljubavi Struenzea na severnim dvorovima, od Brauna. 3. tom, 1819.
27 Vidi Pisma ge di Defan, gice de Lespinas, Memoare Bezenvala, Lozena, ge dEpinej, Renilc etiketa
ge od Zenlija, Memoare Danoa, Horasa Valpala
28 Jedino moda jo na petrogradskom dvoru
29 Videti Sen-Simona i Vertera. Koliko god bio blag i nean usamljeni ovek, njegova je dua rasejana,
jedan deo njegove mate bavi se upoznavanjem drutva. Jaina karaktera je jedna od ari koje najvie privlae prava
enska srca. Odatle uspeh vrlo ozbiljnih mladih oficira. ene vrlo dobro znaju da razlikuju estinu strasti, za koju
oseaju da se tako lako moe pojaviti u njihovim srcima, od jaine karaktera; najfinije ene mogu ponekad biti
prevarene sa malo arlatanstva ove vrste. ovek moe to da iskoristi bez ikakvog straha, im primeti da je
kristalizacija poela.
38
BalkanDownload
Kada su ljubavne nesree isprepletane sa drugim nesreama

(nesreama zbog sujete, ako vaa prijateljica vrea va opravdani ponos,
vae oseanje line asti i dostojanstva; zdravstvenim, novanim
nezgodama, politikim proganjanjima, itd.), ljubav se samo prividno
poveava ovim tekoama. Kako zaokupljaju matu drugim stvarima, one
kod ljubavi koja se nada, spreavaju kristalizaciju, a kod srene ljubavi,
raanje malih sumnji. Nenost ljubavi i njeno ludilo vraaju se poto ove
nezgode nestanu.
Imajte na umu da kod slabih ili neosetljivih karaktera nesree
podstiu raanje ljubavi i da posle njenog raanja, ako su joj nesree
prethodile, one podstiu ljubav time to se mata, zgaena drugim
okolnostima koje izazivaju samo tune predstave, baca sva na stvaranje
kristalizacije.
39
BalkanDownload
14.
Evo jednog efekta koji e mi se osporiti a iznosim ga jedino za ljude,

rekao bih dovoljno nesrene, koji su strasno voleli dugo godina, i to
ljubavlju ometanom nesavladivim preprekama.
Pogled na sve ono to je izvanredno lepo, u prirodi i u umetnosti,
munjevitom brzinom izaziva seanje na voljenu osobu. Jer mehanizam
grane iz saleburkog rudnika ukraene dijamantima ini sve ono to je na
svetu lepo i uzvieno sastavnim delom lepote voljene osobe, i pri ovom
iznenadnom susretu sa sreom, oi se odmah napune suzama. Na taj nain
ljubav prema lepome i ljubav raaju uzajamno jedna drugu.
Jedna od nesrea u ivotu jeste i to to ova radost da se gleda voljeno
bie i razgovara s njim ne ostavlja jasne uspomene. Dua je izgleda previe
zbunjena svojim uzbuenjima da bi se usredsredila na ono to ih
prouzrokuje ili to ih prati. Ona je sama olienje oseanja. Moda i zbog
toga to se ova uivanja ne mogu da istroe svojevoljnim dozivanjem
uspomena na njih, jer se obnavljaju sa tolikom silinom im nas neto trgne
iz sanjarenja o voljenoj eni, te nas jo ivlje podseti na nju kakvom novom
vezom30.
Jedan stari suhi arhitekta viao se s njom svake veeri u drutvu.
Jednog dana, ponesen iskrenou i ne pazei na ono to govorim31, pohvalio
sam ga nenim i kitnjastim reima, a ona mi se podsmehnula. Nisam imao
snage da joj kaem: on vas via svako vee.
Ovo oseanje je toliko snano da se ono protee ak na moju
neprijateljicu koja je stalno u njenoj blizini. Kada je vidim, toliko me
podsea na Leonoru, da je u tom trenutku ne mogu mrzeti, ma koliko se
trudio.
Reklo bi se da, usled neke neobine nastranosti srca, iz voljene ene
zrai vie arma no to ga u stvari ima. Slika da- lekog grada u kome ju je
ovek video jednog trenutka32 izaziva dublja i slaa sanjarenja nego samo
30 Mirisi
31 Vidi zabeleku 1. na strani 9
32 Nessum magglor dolore Che ricordarsi del tempo fellce Neila miseria.
Dante Inf cant. V.
(Nema veeg jada Od seanja na sreno doba U nevolji.) Prlm. prev.
Dante, Pakao, pevanje V.
40
BalkanDownload
njeno prisustvo. To je posledica okrutnosti.

Ljubavno sanjarenje ne moe da se zabelei. Zapazio sam kako sam u
stanju da svake tri godine ponovo itam dobar roman sa jednakim
zadovoljstvom. On izaziva u meni oseanja u skladu sa onom tenjom za
nenou koja vlada mnome u tom trenutku, ili, ako ne oseam nita, unosi
raznovrsnost u moje misli. Takoe mogu da sluam sa zadovoljstvom istu
muziku; meutim, pamenje ne treba da pokuava da uestvuje u tome.
Jedino mata treba da bude zaokupljena; ako neka opera prua vee
uivanje pri dvadesetom prikazivanju, razlog je u tome to se bolje razume
ili to se ovek podsea na oseanja prvog dana.
to se tie novih pogleda za upoznavanje ljudskog srca, na koje
navodi roman, ja se vrlo dobro seam starih; ak volim da ih naem
zabeleene na marginama. Ali ova vrsta uivanja vai za romane ukoliko
mi pomau u upoznavanju oveka, a nikako za matanje, koje predstavlja
pravo uivanje u romanu. To matanje se ne da zabeleiti. Beleiti ga, znai
ubiti ga za sadanjost, jer ovek pada u filozofsku analizu uivanja; to jo
izvesnije znai ubiti ga za budunost, jer nita vie ne koi matu od
podseanja. Ako na marginama naem beleku koja odraava moja
oseanja prilikom itanja Old. Mortality, pre tri godine u Firenci, istog
trenutka ponirem u povest svoga ivota, u ocenjivanje stepena sree dva
razdoblja, jednom reju u najveu filozofiju, i onda za dugo vremena
zbogom preputanje nenim oseanjima!
Svaki veliki pesnik ive mate je bojaljiv, to znai da se boji ljudi, jer
mogu da ga prekinu i uznemire u njegovim blaenim sanjarenjima. On
strepi zbog svoje usredsreenosti. Ljudi sa svojom grubom radoznalou
stalno ga odvlae iz Artemidinih vrtova da bi ga gurnuli u smrdljivi glib, a
oni mogu privui na sebe njegovu panju samo ako ga drae.
Usled navike da hrani svoju duu dirljivim sanjarenjem, i zbog svoje
odvratnosti prema prostatvu, veliki umetnik je tako blizu ljubavi.
Ukoliko je neki ovek vei umetnik, utoliko treba vie da eli titule i
ordenje kao zaklon.
41
BalkanDownload
15.
Usred najsilnije i najvie ometane strasti nailaze trenuci kada se

oveku odjednom uini da vie ne voli; to je kao izvor slatke vode usred
mora. ovek gotovo ne uiva vie u tome da misli na svoju draganu i,
mada je potiten zbog njene okrutnosti, jo je nesreniji to ga vie nita u
ivotu ne zanima. Najtunije i najobeshrabrenije nitavilo smenjuje jedno
stanje nesumnjivo puno uzbuenja, ali koje je pokazivalo svu prirodu pod
novim, strasnim, zanimljivim vidom.
To je zato to vas je poslednja poseta osobi koju volite stavila u
poloaj iz koga je vaa mata ranije ponjela sve to ona moe da prui u
pogledu oseanja: na primer, posle perioda hladnoe, ona bolje postupa sa
vama i doputa da se u vama zane potpuno isti stepen nade, i to istim
spoljnim znacima kao ranije; sve se to moe desiti a da ona toga nije svesna.
I poto mata na svom putu naie na seanje i na njegova tuna kazivanja,
kristalizacija33 smesta prestaje.
33 Savetuju mi, pre svega, da izbacim ovu refi ili, ako ne uspem u tome usled nedostataka literarnog talenta,
da esto podsetim kako pod kristalizacijjom podrazumevam izvesno dejstvo mate, koja ini se u veini sluajeva
prilino jednostavna osoba ne prepoznaje I pretvara je u naroito bie. Za due koje, da bi dole do sree, ne
prepoznaju drugi put sem sujete, potrebno je da ovek, koji pokuava da izazove ovu groznicu, dobre vee svoju
kravatu I stalno pazi na hiljadu detalja koji iskljuuju svaki nemar. ene iz visokog drutva poznaju tu pojavu iako
osporavaju ili ne vide njen uzrok.
42
BalkanDownload
16.
U maloj luci, ije ime ne znam.
Kod Perpinjana, 25. februar 1822.34
Veeras sam iskusio da muzika, kada je savrena, dovodi srce do

potpuno istog stanja u kome se ono nalazi kada uiva zbog prisutnosti
voljenog bia; to znai da ona prua sreu koja je, izgleda, najjaa na ovoj
zemlji.
Kada bi to vailo za sve ljude, niko se na svetu ne bi vie opredelio za
ljubav.
Meutim, ve sam prole godine u Napulju zapazio da me savrena
muzika, kao savrena pantomima35, goni da mislim na ono to je trenutno
predmet mojih sanjarenja i budi u meni izvanredne misli; u Napulju
nain kako da se naoruaju Grci.
Ali, veeras, ne mogu kriti od sebe da sam nesrean of being too great
an admirer of milady L.36
I moe biti da je savrena muzika, na koju sam imao sreu da naiem
posle dve ili tri godine liavanja, mada sam iao svako vee u Operu,
uticala na svoj ranije poznati nain, to jest, gonila me na ivo razmiljanje o
onom to me zaokupljuje.
4. mart, osam dana kasnije.
Ne usuujem se da briem a ni da potvrdim prethodnu misao.
Izvesno je da sam je, dok sam je pisao, itao u svom srcu. Ako ja danas
sumnjam u nju, moda je to zato to sam zaboravio ono to sam tada video.
Navika da se slua muzika, da se uz nju sanjari, upuuje na ljubav.
Nena i tuna arija, ako samo nije suvie dramatina i ako ne prisiljava
matu da misli na akciju, i koja prosto pobuuje na ljubavna sanjarenja,
izvanredna je za nene i nesrene due: na primer, otegnuta partija
klarineta na Otelo i Vestalka, baleti od Vigana, koje su izveli Palerini i
Molinari.
poetku kvarteta Bjanke i Falijera, i izvoenje Komporezijeve oko
34 Prepisano iz Lisiovog dnevnika.

35 Otelo i vestalka baleti od Vigana koje su izveli Palerini i Mollnari
36 to sam isuvie veliki oboavalac miledi L. prim. prev
43
BalkanDownload
sredine kvarteta.
Ljubavnik koji ivi u slozi sa voljenom osobom uiva i oduevljava se
uvenim duetom Armide i Rinalda od Rosinija, koji tako tano slika male
sumnje srene ljubavi i trenutke blaenstva koji dolaze posle izmirenja.
Instrumentalni deo u sredini dueta, u trenutku kada Rinaldo hoe da bei, i
koji tako zauujue prikazuje borbu strasti, ini mi se da fiziki utie na
njegovo srce i stvarno ga dira. Ne usuujem se da kaem ta oseam u vezi
s tim; severnjaci bi me smatrali ludakom.
44
BalkanDownload
17.
LJUBAV POTISKUJE LEPOTU
Alberik sretne u loi neku enu lepu od svoje dragane (molim da mi

se dozvoli matematika procena), to jest enu ije crte obeavaju tri jedinice
sree, umesto dve (pretpostavljam da savrena lepota prua koliinu sree
izraenu brojem etiri).
Zar je udno to on njima pretpostavlja crte svoje dragane, koje mu
obeavaju sto jedinica sree? ak i sitni nedostaci njenog lica, oiljak od
malih boginja, na primer, izazivaju razneenost kod zaljubljenog oveka i
bacaju ga u duboko sanjarenje kad ih opazi kod neke druge ene; ta bi tek
bilo da je u pitanju njegova dragana? Stvar je u tome to je on osetio hiljadu
uzbuenja pred tim oiljkom od malih boginja, to su ta uzbuenja
veinom izvanredna, najveeg znaaja, a i ma kakva bila, ona se obnavljaju
neverovatno ivo pri pogledu na takav oiljak ak i na licu druge ene.
Ako ovek na taj nain doe do toga da pretpostavi i voli runou,
razlog je u tome to je u ovome sluaju runoa lepota37. Neki ovek je
strasno voleo jednu vrlo mravu i roavu enu: smrt ju je otela. Tri godine
kasnije, kada je u Rimu bio primljen u krug prisnih prijatelja dveju ena,
jedne lepe od zore, druge mrave, roave i, stoga ako hoete, prilino
rune, video sam ga kako je zavoleo runu posle osam dana, koje je
upotrebio na to da izbrie njenu runou svojim uspomenama; a runija
ena nije propustila da mu koketerijom, kojoj treba oprostiti, pomogne u
tome draei ga malo; stvar korisna za ovaj posao38.
ovek sretne neku enu i poraen je njenom runoom; uskoro, ako
ona nema pretenzija, izraz njenog lica ini da on zaboravi nedostatke njenih
crta; on nalazi da je ljupka i zamilja da bi je neko mogao voleti; posle osam
dana on ima neku nadu; posle osam dana nada mu je oduzeta; posle osam
dana on je lud.
37 Lepota je samo obeanje sree. Srea Grka razlikovala se od sree Francuza iz 1822. Pogledajte oi
Mediijske Venere i uporedite ih sa oima Magdalene od Pordenona (kod g. od Somarive).
38 Ako je ovek siguran u ljubav jedne ene, ispituje da li je vie ili manje lepa; ako sumnja u njeno srce,
nema vremena da misli na njeno lice.
45
BalkanDownload
18.
Slina stvar se zapaa u pozoritu u odnosu na omiljene glumce;

gledaoci su neosetljivi prema njihovoj stvarnoj lepoti ili runoi. Leken,
uprkos svojoj upadljivoj runoi, u izobilju je izazivao strasti, a Garik isto
tako, i to iz vie razloga, ali pre svega zato to se vie nije videla prava
lepota njihovih crta, ili njihovog ponaanja, ve jedino ona lepota koju je ve
dugo vremena mata bila naviknuta da im pridaje, u znak zahvalnosti i
seanja za sva uivanja koja su joj pruali. Isto tako, na primer, samo lice
komiara izaziva smeh im se on pojavi na sceni.
Mlada devojka koju su prvi put poveli u Francusko pozorite mogla
je za vreme prve scene da oseti neko odbijanje prema Lekenu: ali on ju je
odmah zatim naterao da plae ili da uzdrhti; pa kako odoleti ulogama
Tankreda 39 ili Orosmana? Ako je za nju runoa bila jo malo vidljiva,
zanos itave publike i nervni efekat koji oni izazivaju u mladom srcu40
uspeli su vrlo brzo da je odstrane. Od runoe je ostao samo naziv, pa ak
ni naziv, jer se ulo kako ene, oduevljene Lekenom, uzvikuju: Kako je
lep!
Setimo se da je lepota izraz karaktera ili, drukije reeno, moralnih
navika, i da je ona, sledstveno tome, liena svake strasti. A nama je kod
ena ba strast potrebna; lepota moe da nam prui u tom pogledu samo
verovatnou, pa i verovatnou da je ona hladna; a pogledi vae roave
prijateljice predstavljaju zanosnu stvarnost koja unitava sve mogue
verovatnoe.
39 Vidi gu de Stal u Delfini, mislim: to je vetina neodoljivo lepih ena.

40 U iskuenju sam da udesno i neshvatljivo dejstvo muzike u modi pripiem ovoj nervnoj naklonosti
(kao 1821. u Drezdenu, za Rosinija). im vie nije u modi, ona ne postaje zbog toga loija, a ipak ne deluje vie na
lakoverna srca mladih devojaka. Ona im se moda sviala takoe kao Izaziva zanosa kod mladih ljudi.
Ga de Sevinje (202. pismo, 6. maja 1672) kae svojoj kerki: Lili je uinio poslednji napor u itavoj
kraljevoj muzici; onaj lepi Miserere bio je pojaan; izveden Je takoe jedan Libera, za vreme koga su sve oi bile
ispunjene suzama."
Ne bi se moglo vie sumnjati u istinitost ovog dejstva, a da se ne ospori duhovitost ili finoa madam de
Sevinje. Od Lilijeve muzike, koja je nju oaravala, danas bi ljudi beali; tada je ova muzika podsticala kristalizaciju,
a danas je onemoguava.
46
BalkanDownload
19.
NASTAVAK O IZUZECIMA
U POGLEDU LEPOTE
Duhovite i nene ene, ali bojaljive i nepoverljivo-osetljive, koje,

sutradan poto su se pojavile u drutvu, sa bolnim strahom pretresaju
hiljadu puta ono to su kazale ili dale na znanje; te ene, velim, lako se
navikavaju na odsustvo lepote u ljudi, i to gotovo i nije prepreka da bi im
pruile ljubav.
Po istom principu ovek je gotovo ravnoduan prema stepenu lepote
oboavane dragane, koja je prema njemu vrlo gruba. Tu gotovo i nema vie
kristalizacije lepote; i kada vam prijatelj koji eli da vas izlei kae da ona
nije lepa, vi se slaete s tim i mislite da ste napravili veliki korak.
Moj prijatelj, hrabri kapetan Trab, opisao mi je veeras ta je nekad
osetio videi Miraboa.
Gledajui tog velikog oveka, niko nije imao neprijatno oseanje, to
znai niko ga nije smatrao runim. Privueni njegovim reima koje su
pogaale kao munja, ljudi su uoavali, nalazili su zadovoljstvo u tome da
uoavaju samo ono to je bilo lepo na njegovom licu. Kako kod njega
gotovo nije bilo lepih crta (u smislu vajarske ili slikarske lepote), ljudi su
obraali panju samo na ono to je bilo lepo jednom drugom vrstom
lepote41, na lepotu izraza.
41 U tome je prednost da ovek bude u modi. Apstrahujui ve poznate nedostatke lica koji vie nita ne
znae za matu, ovek se vezuje za jednu od sledeih lepota:
1. U narodu, za pojam o bogatstvu.
2. U drutvu, za pojam elegancije, materijalne ili moralne.
3. Na dvoru, za pojam: hou da se svidim enama, a skoro svuda za meavinu ova tri pojma. Srea vezana za
pojam o bogatstvu spaja se sa prefinjenou u uivanjima koju prati pojam elegancije i sve to se primenjuje na ljubav.
Na svaki nain mata je ponesena novinom. Tako dolazi do toga da se neko interesuje za vrlo runog oveka a da i ne
misli na njegovu runou*, i vremenom njegova runoa se pretvara u lepotu. U Beu 1788, igraica ga Vigano,
ena u modi, bila je debela, i uskoro dame poee da nose male trbuhe d la Vigano.
Obrnuto tome, a iz istih razloga, nita nije stranije od zastarele mode. Meati modu, koja ivi samo od
promena, sa trajnom lepotom, koja je plod odreene vlade, koja namee odreenu atmosferu, predstavlja lo ukus.
Moderna zgrada bie kroz deset godina zastarela. Ona e biti manje neprivlana kroz dvesta godina kada se bude
zaboravilo na modu. Ljubavnici su ba ludi kada misle na lepo oblaenje; kad ugleda osobu koju voli, ovek ima
druga posla nego da vodi rauna o njenoj toaleti; ljubavnik se gleda a ne zagleda, kae Ruso. A ako doe do toga
zagledanja, radi se o ljubavi-ukusu, a ne o ljubavi-strasti. Blistavi izgled lepote je skoro neprijatan kod voljene osobe;
oveku nije potrebno da je vidi lepom, on bi hteo da je nena i enjiva. U ljubavi odelo ima uticaja jedino kod mladih
devojaka koje se, poto su strogo uvane u roditeljskoj kui, esto zaljubljuju preko oi
47
BalkanDownload
Istovremeno dok je panja, slikovito govorei, zatvarala oi pred svim

onim to je bilo runo, oduevljeno su je privlaili najsitniji proseni detalji,
na primer, lepota njegove bujne kose; da je imao rogove, nalo bi se da su i
oni lepi42.
Pojava ljupke igraice izaziva svako vee napregnutu panju dua
blaziranih ili lienih mate, koje ispunjavaju balkon u Operi. Svojim
ljupkim, smelim i neobinim pokretima ona budi fiziku ljubav i prua im,
verovatno, jo jedinu moguu kristalizaciju. Na taj nain, neka rugoba koja
ne bi bila udostojena nijednog pogleda na ulici, naroito od strane banalnih
ljudi, ako se pojavljuje esto na bini, uspe da nae nekoga koji mnogo troi
na njeno izdravanje. ofroa je govorio da je pozorite postolje ena.
Ukoliko je neka igraica slavnija i banalnija, ona vie vredi; odatle poslovica
nastala iza kulisa: Uspeva da se proda ona koja ne bi uspela da se poda.
Devojke ove vrste otimaju svojim ljubavnicima deo njihove strasti i vrlo su
osetljive na ljubav iz razmetljivosti.
Kako da se ovek ne vee plemenitim ili nenim oseanjima za lik
neke glumice, ije crte nemaju nieg upadljivog, koju gleda svako vee kako
po dva sata izraava najplemenitije oseanje, a drukijom je ne poznaje?
Kada na kraju uspe da bude primljen kod nje, njene crte ga podseaju na
tako prijatna uvstva da cela stvarnost koja ga okruuje, ma koliko bila
ponekad malo plemenita, smesta dobija dirljivu i romantinu boju.
,,U svojoj prvoj mladosti, oduevljen ovom dosadnom francuskom
tragedijom43, kada sam imao sreu da veeram sa gicom Olivje, svakoga
trenutka sam otkrivao da mi je srce ispunjeno potovanjem, jer mi se inilo
da govorim s kraljicom, i, zaista, nikada nisam bio naisto, dok sam bio s
njom, da li sam bio zaljubljen u kraljicu ili u lepu devojku.
42 Bilo zbog njegovog sjaja, bilo zbog njegove veliine, bilo zbog oblika, ili, pak, zbog povezivanja
oseanja (vidi gore o oiljcima od malih boginja), ena koja voli navikava se na nedostatak svoga ljubavnika. Ruska
princeza C. lepo se navikla na oveka koji gotovo nema nosa. Slika hrabrosti i pitolja koji je napunio da bi se ubio iz
oajanja zbog te nesree, i saaljenja zbog zle sudbine, pomognuta milju da e on ozdraviti i da poinje ozdravljati,
uinili su ovo udo. Potrebno je da jadni ranjenik ne izgleda da misli na svoju nesreu.
Berlin, 1807.
43 Neprilina reenica, prepisana iz Memoara mog prijatelja, pokojnog barona Botmera. Zbog iste vetine
Feramorz se dopada Lala-Ruki. Videti ovu zanosnu poemu.
48
BalkanDownload
20.
Na ljude koji nisu u stanju da iskuse ljubav-strast lepota moda

najsnanije utie; to je bar najvei utisak koji ene mogu da izazovu u njima.
ovek koji je iskusio lupanje srca izazvano pojavom belog satinskog
eira voljene osobe, sav je zauen to ostaje hladan pri susretu sa
najveom lepoticom na svetu. Posmatrajui zanose drugih, on ak moe da
oseti tugu.
Neobino lepe ene manje zapanjuju drugog dana. To je velika
nesrea, jer to sputava kristalizaciju. Kako svako vidi tu njihovu osobinu,
koja predstavlja ukras, one u listu svojih ljubavnika svakako ubrajaju vei
broj glupaka, prineva, milionera, itd.44
44 Jasno je da autor nije ni princ ni milioner. Hteo sam da ukradem tu duhovitost itaocu.
49
BalkanDownload
21.
O PRVOM SUSRETU
Dua sklona matanju nena je i nepoverljiva; velim to ak i za

najnaivniju duu45. Ona moe biti nepoverljiva a da nije toga svesna; naila
je na toliko razoaranja u ivotu!
Dakle, sve to je prilikom predstavljanja jednog oveka predvieno i
zvanino, zastrauje matu i udaljuje mogunost kristalizacije. U neobinim
situacijama, naprotiv, ljubav trijumfuje pri prvom susretu.
Nita prostije od toga; zapanjenost, zbog koje se dugo misli na
neobinu stvar, predstavlja ve polovinu reakcije mozga potrebne za
kristalizaciju.
Citirau poetak ljubavi Serafine (Zil Blas, II knjiga, strana 142). To
don Fernando pria o svom bekstvu kada su ga gonili biri inkvizicije ...
Poto sam preao nekoliko aleja u dubokoj tmini dok je kia i dalje
padala kao iz kabla, stigoh do nekog salona ija su vrata bila otvorena,
uoh i, poto sam uoio svu njegovu velelepnost... videh na jednoj strani
vrata koja su bila samo pritvorena; odkrinuh ih i ugledah niz soba od kojih
je samo poslednja bila osvetljena. ta da radim? rekoh tada u sebi...
Nisam mogao odoleti svojoj radoznalosti. Krenuo sam napred, proao sam
kroz sobu, i doao do one u kojoj je, na mermernom stolu, svea gorela u
svenjaku od pozlaenog srebra. Ali uskoro, bacajui pogled na krevet iji
su zastori bili poluotvoreni zbog vruine, ugledah neto to privue svu
moju panju. To je bila mlada ena koja je, uprkos malopreanjoj
grmljavini, spavala dubokim snom... Pribliih joj se ... osetih da me
obuzima zanos ... i dok sam se napajao uivanjem to je posmatram, ona se
probudi.
Zamislite kakvo je bilo njeno iznenaenje to vidi u svojoj sobi, i to
usred noi, nepoznatog oveka. Ugledavi me, ona uzdrhta i vrisnu... Ja
sam se trudio da je umirim i dodirnuvi jednim kolenom zemlju, rekoh joj:
45 Lamermurova verenica, mis Aton. ovek koji je proiveo nalazi u svom seanju mnotvo primera
ljubavi i sva nezgoda je samo u izboru. Ali, ako hoe da pie, ne zna vie na ta da se osloni. Posebne anegdote o
drutvima u kojima je iveo nepoznate su publici, i bio bi potreban ogroman broj stranica da bi se prenele sa
potrebnim nijansama. Zato citiram romane kao optepoznate, ali ja ne zasnivam misli koje podnosim itaocu na tako
praznim fikcijama sraunatim u veini sluajeva vie na slikoviti efekat nego na istinu.
50
BalkanDownload
Gospoo, ne bojte se ... Ona zovnu svoje slubenice ... Osmelivi se zbog
prisustva te male sluavke, oholo me upita ko sam, itd., itd.
Takav prvi susret ne zaboravlja se lako. A ta je, meutim, gluplje u
naim sadanjim obiajima od zvaninog i gotovom sentimentalnog
predstavljanja budueg mladoj devojci! Ova legalna prostitucija ide dotle da
vrea stid.
Video sam danas poslepodne, 17. februara 1790. (kae Samfor, 4,
155), takozvanu porodinu sveanost, drutvo dostojno potovanja, to jest
ljude koji uivaju poten glas, kako pljeskaju srei gice de Maril, lepe,
mlade, edne osobe, duhovite, koja stie prednost da postane ena M. R.,
nezdravog, odvratnog, nepotenog, blesavog, ali bogatog starca, a koga je
danas videla trei put prilikom potpisivanja ugovora.
Ako ijedna stvar karakterie jedan sramni vek, to je jedan takav
uspeh, to je smena strana takve radosti, a u perspektivi, okrutna svirepost
kojom e to isto drutvo nemilice izliti svoj prezir nad nekom jadnom
zaljubljenom enom zbog i najmanje njene nesmotrenosti.
Svaka ceremonija, samim tim to je nametena i unapred
pripremljena i to ovek na njoj mora da se ponaa pristojno, koi matu i
ostavlja je budnu samo za ono to je suprotno cilju sveanosti i to je
smeno; otuda i magino dejstvo i najmanje ale. Jadna mlaa devojka, sva
bojaljiva i bolno srameljiva, moe za vreme zvaninog predstavljanja
budueg samo da misli na ulogu koju igra; to je jo uvek siguran nain da se
ugui mata.
Mnogo je bestidnije lei u krevet sa ovekom koji se video svega dva
puta, poto se izgovore u crkvi tri latinske rei, nego popustiti, uprkos sebi,
oveku koji je oboava ve dve godine. Ali ja govorim besmislenim
jezikom.
D .................... je plodni izvor poroka i nesree koji prate nae dananje
brakove. On mladim devojkama onemoguava slobodu pre braka i razvod
kasnije poto uvide da su se prevarile, ili bolje rei poto su ih prevarili
izborom koji su im nametnuli. Pogledajte Nemaku, ovu zemlju dobrih
brakova; jedna ljupka kneginja (ga vojvotkinja od Sa ...) nedavno se tamo
udala po etvrti put bez ikakvih prigovora, a nije propustila da pozove na
sveanost svoja tri ranija mua, sa kojima je u vrlo dobrim odnosima. Ovo
je preteranost; ali samo jedan razvod, koji kanjava mua zbog njegove
tiranije, spreava da hiljade brakova budu nesreni. Smeno je to da je Rim
51
BalkanDownload
jedno od mesta u kome ima najvie razvoda46.

Ljubav voli, na prvi pogled, fizionomiju koja kod oveka pokazuje
neto to izaziva istovremeno potovanje i saaljenje.
46 Sve ovo napisani je u Rimu oko 1820.
52
BalkanDownload
22.
O ZANESENOSTI
Neki vrlo neni duhovi jako su skloni radoznalosti i predubeenjima;

to se naroito zapaa kod dua u kojima se ugasila sveta vatra, izvor strasti,
to je jedan od najkobnijih znakova. Ushienje postoji i kod uenika koji
stupaju u drutvo. Na poetku i na kraju ivota ovek je suvie mnogo ili
suvie malo osetljiv i ne izlae se tako jednostavno tome da oseti pravo
dejstvo stvari, da iskusi istinito oseanje koje one treba da prue. Te suvie
vatrene ili preterano vatrene due, ve unapred zaljubljene, ako se moe
tako rei, bacaju se na predmet ljubavi umesto da ga ekaju.
Pre nego to oseanje, koje je posledica prirode predmeta ljubavi,
dopre do njih, one ih izdaleka i pre no to ih vide obavijaju onim
zamiljenim arom iji neiscrpni izvor nalaze same u sebi. Zatim, poto su
im se pribliile, ove due vide ih ne onakvim kakvi su ve onakvim kakvim
su ih one napravile, pa uivajui u sebi samima pod vidom takvog
predmeta veruju da uivaju u njemu. Ali, jednog lepog dana, oveku dodija
da sam sve daje, otkriva da mu oboavana osoba ne uzvraa ljubav; zanetost
splasne i, usled poraza koji doivljuje sujeta, ovek postaje nepravedan
prema suvie cenjenoj osobi.
53
BalkanDownload
23.
O GROMOVIMA IZ VEDRA NEBA
Trebalo bi izmeniti ovaj smeni izraz; meutim, ta stvar postoji. Video

sam ljupku i plemenitu Vilhelminu, koja je dovodila do oajanja berlinske
lepotane, kako prezire ljubav i ruga se njenim ludostima. Blistala je od
mladosti, duha, lepote, svakovrsne sree...; beskrajno bogatstvo, pruajui
priliku da razvije sve svoje sposobnosti, kao da se dogovorilo sa prirodom
da svetu prikae tako redak primer savrene sree kod osobe koja je nje
savreno dostojna. Imala je dvadeset i tri godine; na dvoru, ona je ve
odavno na utiv nain odbijala potovaoce najvieg roda; njena skromna ali
nepokolebljiva vrlina iznosila se kao primer, i ve su najprivlaniji ljudi,
poto su izgubili nadu da e joj se svideti, eleli samo da za- dobiju njeno
prijateljstvo. Jedne veeri ona ode na bal kod princa Ferdinanda; igrala je
deset minuta sa nekim mladim kapetanom.
,,Od tog trenutka, pisala je zatim nekoj prijateljici47, on je do te mere
postao gospodar moga srca i moj da bi me to ispunilo uasom, da mi je
srea to gledam Hermana ostavila vremena da mislim na ostalo to postoji
u ivotu. Moja jedina misao bila je da posmatram da li mi poklanja neku
panju.
Jedinu utehu za svoje greke mogu nai u preputanju iluziji da me je
neka via sila otela samoj sebi i razumu. Nikakvim reima nisam kadra da
priblino realno prikaem do koje su mere bile dovedene, samo pri
pogledu na njega, rastrojenost i zbunjenost svog mog bia. Crvenim kad
pomislim kakvom sam brzinom i kakvom estinom bila privuena njemu.
Da su njegove prve rei, kada je najzad progovorio, bile ,,Da li me
oboavate? zaista ne bih vie imala snage da mu ne odgovorim: ,,Da.
Ni izdaleka nisam mogla pomisliti da dejstvo jednog oseanja moe
ponekad da bude tako naglo i tako nepredvieno. To je ilo do te mere da
sam jednog trenutka mislila da sam otrovana.
Na alost, vi i drutvo, draga prijateljice, znate da sam mnogo volela
Hermana: pa znajte, on mi je postao toliko drag u roku od etvrt sata, da
47 Prevedeno ad litteram iz Botmerovih Memoara.
54
BalkanDownload
kasnije nije mogao da mi postane drai. Videla sam sve njegove mane, i sve
sam mu ih oprostila, samo da me voli.
Uskoro, poto sam igrala s njim, kralj ode; Herman, koji je bio u
deurnom odredu, bio je primoran da ga sledi. Sa njim za mene sve nestade
u prirodi. Uzalud u pokuavati da vam opiem prekomernu tugu koja me
je pritisla im vie nije bio pred mojim oima. Njoj je bila ravna samo moja
silna elja da budem sama.
Mogla sam, najzad, da odem. im sam se zakljuala u svoje odaje,
pokuala sam da se oduprem strasti. Verovala sam da u uspeti! Ah, draga
moja prijateljice, kako sam te veeri i sledeih dana skupo platila
zadovoljstvo da mogu biti sigurna u svoju vrlinu!
Ovo to smo proitali verno je izlaganje dogaaja koji je postao
novost dana, jer je posle mesec ili dva jadna Vilhelmina bila toliko nesrena
da su njena oseanja bila otkrivena: to je bio poetak niza nesrea zbog kojih
je umrla tako mlada i na tako tragian nain; ili se otrovala sama, ili je to
uinio njen ljubavnik. Kod tog mladog kapetana mogli smo jedino primetiti
da je jako lepo igrao; bio je vrlo veseo i neobino siguran, davao je utisak
velike dobrote i iveo je sa javnim enama; uostalom, jedva da je bio
plemi, i to jako siromaan i nije poseivao dvor.
Protiv opasnosti u ivotu ne samo da treba raspolagati
nepoverljivou ve treba biti zamoren njom i imati, da tako kaemo,
nestrpljenje smelosti. Dua i ne znajui, zamorena to ivi bez ljubavi,
ubeena protiv svoje volje primerom drugih ena, poto je savladala sav
strah od ivota, nezadovoljna tunom sreom oholosti, stvorila je sebi, a da
nije toga svesna, idealni uzor. Jednog dana ona sretne stvorenje koje lii na
taj uzor, kristalizacija prepoznaje svoj predmet po nemiru koji on izaziva, i
zanavek posveuje gospodaru svoje sudbine ono o emu je odavno
sanjala.48
ene koje su sklone ovoj nesrei imaju suvie plemenitosti u dui da
bi volele drukije nego strasno. Bile bi spasene kada bi mogle da se spuste
do galantnosti.
Kako ljubav-grom iz vedra neba nastaje usled pritajenog zamora
onoga to katehizis naziva vrlinom, i dosade koju izaziva jednolinost
savrenstva, imao bih dovoljno razloga da verujem da je ona najee
upravljena na one koje nazivaju mangupima. Sumnjam da bi ka tonovski
izgled ikada izazvao ljubav-grom iz vedra neba.
48 Vie reenica uzeto je od Krebijona, knjiga III.
55
BalkanDownload
Ona je toliko retka, jer ako srce koje tako unapred voli i najmanje oseti
poloaj u kome se nalazi, nema vie groma iz vedra neba.
ena koja je zbog nesree postala nepoverljiva nije pogodna za taj
preokret u dui.
Nita ne ide na ruku ljubavi-gromu iz vedra neba kao prethodno
hvaljenje, i to od strane ena, osobe koja treba da bude predmet ljubavi.
Jedan od najkominijih izvora ljubavnih doivljaja jeste lana
ljubav-grom iz vedra neba. ena koja se dosauje, a nije osetljiva, veruje za
itavo jedno vee da je zaljubljena do smrti. Ona je ponosna to je najzad
pronala jedno od onih velikih uzbuenja due za kojima je jurila njena
mata. Sutradan, ne zna vie gde da se sakrije, a naroito kako da izbegne
nesrenu osobu koju je uoi toga dana oboavala.
Ljudi od duha umeju da uoavaju, znai da iskoriste ovu ljubav-grom
iz vedra neba.
I fizika ljubav moe da bude ljubav-grom iz vedra neba. Videli smo
jue najlepu i najlakeg morala enu Berlina kako se u svojim kolima, u
kojima smo bili sa njom, odjednom zacrvenela. Proao je bio lepi porunik
Findorf. Nju je obuzelo najdublje sanjarenje, nemir. To vee, prema onome
to mi je priznala za vreme predstave, ona je ludovala, bila u zanosu,
mislila je samo na Findorfa, sa kojim nije nikada progovorila. Govorila mi je
da bi, kad bi imala smelosti, poslata po njega; ovo ljupko lice pokazivalo je
sve znake najee strasti. To je trajalo jo sutradan; posle treeg dana,
poto se Findorf izmotavao, ona nije vie mislila na njega. Mesec dana
kasnije bio joj je mrzak.
56
BalkanDownload
24.
PUTOVANJE U NEPOZNATU ZEMLJU
Savetujem veini ljudi roenih na Severu da propuste ovu glavu. To

je nejasna rasprava o nekim pojavama u vezi sa narandinim drvetom koje
raste i dostie svoju potpunu visinu samo u Italiji i paniji. Da bi me drugde
shvatili, trebalo bi da umanjim injenice.
Ne bih propustio da to uinim da sam jednog jedinog trenutka imao
nameru da napiem knjigu uopte prijatnu. Ali kako mi nebo nije dalo
knjievni dar, ja sam jedino mislio da opiem sa svom suvoparnou nauke,
ali takoe sa svom njenom tanou, neke dogaaje iji sam, za vreme svog
dueg boravka u otadbini narandinog drveta, bio sluajni svedok.
Fridrih Veliki, ili neki drugi istaknuti ovek sa Severa, koji nije nikada imao
priliku da vidi narandino drvo usred polja, bez sumnje bi mi osporio
sledee dogaaje, i to iskreno. Ja beskrajno potujem iskrenost i shvatam je.
Poto bi ova iskrena izjava mogla da izgleda ohola, dodajem joj
sledee razmiljanje.
Svi mi piemo nasumce ono to nam se ini istinito, i svaki od nas
demantuje onog do sebe. Sve nae knjige posmatram kao sreke; one
stvarno nemaju veu vrednost. Potomstvo e, zaboravljajui jedne i
tampajui ponovo druge, objaviti koje sreke dobijaju. Dotle, svaki od nas,
poto je napisao kako je najbolje umeo ono to mu se ini istinito, nema
nimalo prava da se podsmeva onome do sebe, sem ako je u pitanju aljiva
satira, a u tom sluaju je uvek u pravu, naroito ako kao g. Kurje pie Del
Furii.
Posle ovog uvoda ui u smelo u ispitivanje dogaaja koji su, ubeen
sam, retko bili zapaeni u Parizu. Ali konano u Parizu, gradu koji je, bez
sumnje, nad svima gradovima, ne vide se narandina stabla usred polja kao
u Sorentu; a ba u Sorentu, Tasovoj otadbini, koji lei u Napuljskom zalivu
napola okrenut moru i ima jo slikovitiji poloaj od Napulja, no gde se ne
ita Ogledalo, Lisio Viskonti je posmatrao i zabeleio sledee dogaaje:
Kad ovek treba da vidi uvee voljenu enu, iekivanje tako velike
sree ini nepodnoljivim svaki trenutak koji ga od nje razdvaja.
Prodirujua groznica tera ga da zapone i napusti dvadeset poslova.
Svakog asa gleda na sat, i oduevljava se kad primeti da je uspeo da
57
BalkanDownload
itavih deset minuta ne pogleda u njega; najzad, toliko eljeni as otkucava,

a onog trena kad se sprema da zakuca na njena vrata, bilo bi mu drago da je
ne nae; jedino kad bi razmislio o tome, raalostio bi se; jednom reju,
oekivanje da e je videti neprijatno deluje.
Evo tih stvari zbog kojih dobriine kau da se od ljubavi gubi pamet.
Razlog je u tome to je mata, naglo otrgnuta od preslatkih sanjarenja
u kojima svaki korak raa sreu, vraena strogoj stvarnosti.
Nena dua dobro zna da e u borbi koja ima da zapone im ugleda
nju, najmanja nesmotrenost, najsitnija nepanja ili nedostatak smelosti, biti
kanjeni porazom koji e zadugo trovati sanjarenja mate, koji je izvan
delokruga strasti, ako bi ovek pokuao da u njoj nae utoite, i koji je
poniavajui za sujetu. ovek govori sebi: Nisam imao duha, nisam imao
smelosti; meutim, ovek moe biti smeo sa onom koju voli jedino ako je
manje voli.
Taj ostatak panje, koji ovek tako teko otre od sanjarenja
kristalizacije, ini da mu se na poetku razgovora sa voljenom enom
omakne more besmislica ili rei iji je smisao u suprotnosti sa onim to
osea, ili, to je jo gore, on preuveliava svoja oseanja i ona postaju
smena u njenim oima. Kako nejasno osea da se ne pridaje dovoljno
panje onome to govori, neto nesvesno ga goni da doteruje rei i preteruje
u deklamovanju. Uprkos tome on ne moe da prestane da govori zbog
neugodnosti utanja, za vreme kojega bi jo manje mogao da misli na nju.
On, dakle, znaajno izgovara mnotvo stvari koje ne osea i koje bi vrlo
teko mogao ponoviti; uporno odbija njeno prisustvo da bi bio jo vie njen.
U prvim trenucima kad sam upoznao ljubav, zbog ove udne pojave koju
sam oseao u sebi, verovao sam da ne volim.
Ja shvatam kukaviluk, kao i to da se regruti spasavaju straha
bacajui se izbezumljeno usred vatre. Kada pomislim na sve gluposti koje
sam izgovorio u toku dve godine da ne bih utao, obuzima me oajanje.
To je ono to bi u oima ena trebalo da obelei razliku izmeu
ljubavi-strasti i galantnosti, razliku izmeu nene i prozaine due.49
U ovim presudnim trenucima, jedna dobija onoliko koliko druga
gubi; prozaina dua dobija tano onaj stepen topline koji joj obino
nedostaje, dok jadna nena dua ludi od previe nagomilanih oseanja i,
tavie, htela bi da sakrije svoje ludilo. Sva zauzeta obuzdavanjem svojih
linih oseanja, ona je vrlo daleko od hladnokrvnosti koja je potrebna da se
49 To su bile Leonorine rei.
58
BalkanDownload
stekne nadmoan poloaj, a poseta prilikom koje bi prozaina dua uinila

veliki korak, donosi joj zavadu. im je suvie zainteresovana u svojoj
strasti, nena i ponosna dua ne moe da bude reita u prisustvu onog koga
voli: suvie je boli to to nema uspeha. Naprotiv, prosta dua tano
izraunava izglede na uspeh, ne zastaje da bi predosetila bol poraza i,
ponosei se onim to je ini prostom, podsmeva se nenoj dui koja, pored
sve mogue duhovitosti, nema nikad potrebnu sigurnost da iskae
najjednostavnije stvari kojima se u najveoj meri osigurava uspeh. Daleko
od toga da ita moe iupati silom, nena dua mora da se pomiri s tim da
neto dobije jedino od samilosti onoga koga voli. Ako je voljena ena zaista
osetljiva, ovek ima uvek mogunosti da se pokaje to je sebe prisiljavao da
joj govori o ljubavi. On izgleda postien, kao da se ohladio, a izgledalo bi
kao da lae da se strast ne odaje po nekim drugim sigurnim znacima.
Izraziti ono to se tako ivo, tako potanko osea u svakom trenutku ivota,
jeste kuluk koji ovek sebi namee zato to je itao romane, jer, kad bi bio
prirodan, nikada ne bi preduzimao neto tako muno.
Umesto da se govori o onome to se osealo pre etvrt sata, i umesto
pokuaja da se napravi opta i zanimljiva slika, trebalo bi jednostavno
izraziti deli onoga to se u tom trenutku osea; ali ne, ovek vri nad
sobom krajnje nasilje da bi to gore uspeo, pa kako reima koje izgovara
nedostaje oiglednost onoga to tada osea, a pamenje nije slobodno,
ovek u tom trenutku smatra da tu pristaju rei do najvee mere
poniavajui smene, i on ih izgovara.
Najzad, kad je posle jednog sata uznemirenosti ovek uinio ovaj
krajnje muni napor da se iupa iz zaaranog vrta mate, da bi prosto
uivao zbog prisustva voljene osobe, esto se deava da treba od nje da se
rastane.
Sve ovo izgleda kao besmislica. Video sam neto jo bolje; ena, koju
je jedan moj prijatelj prosto oboavao, naavi se uvreena zbog nekakve
nepanje, koju nisu nikako hteli da mi otkriju, osudila ga je odjednom da je
via svega dva puta meseno. Ove posete, tako retke i tako eljene, bile su
nastup ludila, i nuna je bila sva Salvijatijeva jaina karaktera da se ono ne
ispolji.
Od samog poetka suvie se namee pomisao na zavretak posete da
bi se moglo uivati. ovek mnogo govori ne sluajui samog sebe; esto
govori suprotno od onog to misli. Uputa se u mudrovanja koja je
primoran, ako uspe da se probudi i sebe slua, da naglo prekine zbog toga
to su smena. Napor koji ini nad samim sobom je tako silan, da on izgleda
59
BalkanDownload
hladan. Ljubav se sakriva iza svoje preteranosti.

Dok je bio daleko od nje, matu su uljuljkivali najprivlaniji dijalozi;
nalazio je najnenije i najdirljivije izlive. U toku deset do dvanaest dana
ovek tako veruje da ima smelosti da joj govori; na dva dana pre onog koji
bi trebalo da bude dan sree, groznica poinje i raste utoliko vie ukoliko se
ovek pribliava tom stranom trenutku.
U asu kada stupa u njen salon, da ne bi rekao ili uinio neverovatne
gluposti, ovek je doveden dotle da se grevito hvata odluke da uti i da je
gleda, kako bi se bar mogao seati njenog lika. im se nae pored nje, iz
oiju iznenadno izbila kao neka vrsta pijanstva. oveka neto goni da radi
besmislene stvari, kao manijak, osea kao da ima dve due: jednu koja dela,
a drugu koja osuuje onu to dela. Nejasno osea da e napregnuta panja,
predata glupostima, za trenutak osveiti krv, omoguiti mu da zaboravi na
kraj posete i na nesreu to je mora napustiti za petnaest dana.
Ako se tamo nae neki dosadan ovek, koji pria nezanimljivu priu,
jadni ljubavnik, u svom neobjanjivom ludilu, kao da je zanimljivo gubiti
tako retke trenutke, sav se pretvara u panju.
Ovaj sat, koji je on sebi doaravao kao sat pun miline, prolazi kao
zapaljena strela, a ipak sa neiskazanom gorinom osea sve sitne okolnosti,
koje mu pokazuju kako je postao tu voljenoj eni. Nalazi se usred
ravnodunih ljudi koji dolaze u posetu i vidi da je on jedini koji nije upuen
u sve male detalje njenog ivota ovih poslednjih dana. Najzad izlazi i,
rekavi joj hladno zbogom, osea sa uasom da ga petnaest dana odvajaju
od ponovnog susreta s njom; nema nikakve sumnje da bi manje patio kad
ne bi vie nikada video voljenu osobu. Ovo je jo gore od sluaja vojvode od
Polikastra, koji je svakih est meseci prelazio sto milja da bi video u Leeu,
za etvrt sata, oboavanu draganu, koju je uvao ljubomorni ovek.
Ovde se dobro vidi da volja nema uticaja na ljubav; razjaren na svoju
draganu i na sebe, sa kakvim bi se besom ovek strmoglavio u
ravnodunost! Jedina vrednost ove posete je u tome to obnavlja blago
kristalizacije.
Za Salvijatija ivot je bio podeljen na periode od po petnaest dana,
koji su dobijali boju veeri kada mu je bilo doputeno da vidi gu; na
primer, bio je van sebe od sree 21. maja, a 2. juna nije se vraao kui iz
straha da nee odoleti iskuenju da ispali sebi metak u glavu.
Te veeri sam video kako su pisci romana vrlo loe opisali trenutak
samoubistva. edan sam, govorio mi je Salvijati jednostavno, moram da
popijem ovu au vode. Nisam se nimalo opirao njegovoj odluci, oprostio
60
BalkanDownload
sam se s njim; on stade da plae.

Ne bi bilo pametno da se po uzbuenju koje prati razgovore
ljubavnika izvlae suvie preuranjeni zakljuci iz nekog izolovanog detalja
konverzacije. Oni otkrivaju svoja oseanja samo u nepredvienim reima;
tada je to krik srca. Uostalom, zakljuci se mogu izvlaiti jedino iz opteg
utiska koji ostavlja celina izgovorenih rei. Treba imati na umu da vrlo
esto jako uzbueno stvorenje nema vremena da primeti uzbuenje osobe
koja izaziva takvo isto stanje u njemu.
61
BalkanDownload
25.
O PREDSTAVLJANJU
Zadivljuje me finoa, sigurnost rasuivanja kojom ene uoavaju

izvesne detalje; trenutak posle toga vidim kako uzdiu do nebesa nekog
glupaka, kako se do suza raznjeuju zbog neke bljutavosti, kako ozbiljno
ocenjuju kao karakternost neku plitku izvetaenost. Ne mogu da shvatim
toliku glupost. Mora da tu postoji neki meni nepoznat opti zakon.
Usredsreene na jednu vrlinu nekog oveka, i zanete jednom
pojedinou, one ih ivo oseaju i vie ne vide ostalo. Celokupni nervni
fluid je zaokupljen uivanjem u toj vrlini, nita od njega ne ostaje da bi se
mogle videti ostale.
Prisustvovao sam predstavljanju najistaknutijih ljudi vrlo duhovitim
enama; uvek je neka mrvica predubeenja reavala o utisku prvog susreta.
Ako je doputeno da iznesem jedan intimni detalj, ispriau kako je
ljubazni pukovnik L. B. trebalo da bude predstavljen gi Struve iz
Kenigsberga; to je izvanredna ena. Pitali smo se: Fara colpo? (hoe li
napraviti utisak). Opkladili smo se. Prioh gi Struve i ispriah joj kako
pukovnik nosi kravate dva dana uzastopce; drugog dana on ih prevre kao
Gas- konjac koulju; moi e da primeti uzdune nabore na njegovoj
kravati. Nema vee lai od toga.
Ba kad sam zavrio, prijavili su tog armantnog oveka. Najmanji
pariski dogaaj uinio bi vei utisak. Vodite rauna o tome da je ga Struve
volela; to je potena ena i nije moglo biti ni govora o galantnim odnosima
meu njima.
Nikada dve naravi nisu bile vie stvorene jedna za drugu. Gi Struve
zameralo se da je romantina, a L. B. mogla je da dirne samo vrlina
dovedena do romantinosti. Ona je kriva to je vrlo mlad ustreljen.
enama je dato da na zadivljujui nain osete nijanse naklonosti,
najneosetnije promene u ljudskom srcu, najtananija treperenja samoljublja.
U pogledu toga one imaju neko ulo koje nama nedostaje;
posmatrajte ih kako neguju ranjenika.
Ali, moda one isto tako ne vide ono ta je um, ta predstavlja
moralni sklop. Video sam najotmenije ene kako se zanose nekim umnim
62
BalkanDownload
ovekom, a to nisam bio ja, i istovremeno, i gotovo istim reima, kako se

dive najveim glupacima. Oseao sam se prevaren, kao poznavalac koji vidi
kako se najlepi dijamanti smatraju za tras i da se tras, to je krupniji, vie
pretpostavlja.
Iz toga sam izveo zakljuak da sa enama treba sve pokuati. Tamo
gde je general Lasal propao, uspeo je brkati kapetan koji je psovao.50
Svakako da u pogledu vrednosti ljudi postoji itava jedna oblast koju
one ne shvataju.
to se mene tie, stalno se vraam na fizike zakone. Kod ljudi nervni
fluid se troi prolazei kroz mozak, a kod ena kroz srce; zbog toga su one
osetljivije. Veliki obavezni rad na poslu kojim smo se bavili celog ivota za
nas predstavlja utehu, a njih moe da utei samo razonoda.
Veeras sam iao u lov na ideje sa Apijanijem, koji veruje u vrlinu
samo iz krajnje nude; poto sam mu izloio ideje iz ove glave, odgovorio
mi je:
Duevnu snagu koju je Epomina sa herojskim portvovanjem
upotrebila da odri u ivotu svog mua u podzemnoj peini i da sprei
njegovo oajanje, ona bi, da su iveli spokojno u Rimu, upotrebila na to da
sakrije od njega ljubavnika; jakim duama je potrebna hrana.
50 Poznanj 1807.
63
BalkanDownload
26.
O STIDU
ena sa Madagaskara bez razmiljanja pokazuje ono to se ovde

najvie skriva, ali pre bi umrla od stida nego da pokae svoju miicu. Jasno
je da su tri etvrtine onoga to spada u stid nauena stvar. Moda je to
jedini zakon, dete civilizacije, koji stvara samo sreu.
Primeeno je da se ptice grabljivice skrivaju kad hoe da piju, a razlog
je u tome to, primorane da zagnjure glavu u vodu, ostaju u tom trenutku
nezatiene. Poto sam razmislio o onome ta se deava u Otaitiju51, ne
vidim drugu prirodnu osnovu za stid.
Ljubav je udo civilizacije. Kod divljih ili krajnje varvarskih naroda
nailazi se samo na najgrublju fiziku ljubav.
A stid prua ljubavi pomo mate, a to znai da joj daje ivot.
Majke vrlo rano ue svoje devojice stidu, i to krajnje ljubomorno,
reklo bi se kao po nagonu tela; stvar je u tome da ene unapred vode brigu
o srei budueg ljubavnika.
Za stidljivu i nenu enu sigurno nema vee muke od toga to je u
prisustvu mukarca dozvolila sebi neto zbog ega smatra da bi trebalo
crveneti; ubeen sam da bi malo ponositija ena hiljadu puta vie volela
smrt. Mala sloboda u pogledu nenosti, na koju se usudio voljeni ovek,
prua trenutak intenzivnog52 uivanja; ako izgleda kao da on to osuuje ili,
pak, samo da ne uiva u tome sa oduevljenjem, to mora da ostavlja u dui
uasnu sumnju. Dakle, ena iznad prosene moe sve da dobije ako se dri
vrlo rezervisano. Igra nije ravnopravna; nasuprot malom zadovoljstvu, ili
nasuprot prednosti da izgleda malo ljubaznije, ona se izlae opasnosti da je
grize i pee savest, kao i da oseti stid usled koga ak i ljubavnik mora da
postane manje drag. Vee provedeno lakomisleno i veselo, a da se pri tom
ne misli ni na ta, skupo se plaa ovakvom cenom. Susret sa ljubavnikom,
ako se strepi da je s njim poinjena takva vrsta krivice, mora postati
odvratan za vie dana. Moe li oveka zauditi snaga jedne navike, ije se
51 Vidi Bugenvilova i Kukova Putovanja itd. Kod nekih ivotinja enka kao da se otima u trenutku kad se
daje. Najvanija otkria o nama samima treba da traimo u uporednoj anatomiji.
52 Pokazuje ljubav na nov nain.
64
BalkanDownload
najmanje krnjenje kanjava najuasnijim oseanjem sramote?

to se tie koristi od stidljivosti, ona je majka ljubavi; ne bi joj se
moglo vie nita osporiti. Za mehanizam oseanja nita nije prostije od toga,
i dua se brine o tome da se stidi, umesto da se brine o tome da eli; ovek
zabranjuje sebi elje, a elje dovode do dela.
Oigledno je da se svaka nena i ponosna ena, a poto su ove dve
osobine uzrok i posledica to teko idu jedna bez druge, mora navii da se
hladno ponaa, a ljudi koje to zbunjuje nazivaju ovo pritvorstvom.
Optuba je tim manje opravdana, jer je vrlo teko sauvati pravu
meru i, ma koliko da neka ena ima malo duha a mnogo gordosti, ona
uskoro mora doi do zakljuka da se u pogledu stida ne moe suvie
preterati. Tako se Engleskinja smatra uvreenom ako se pred njom
izgovara ime izvesnih delova odee. Engleskinja e dobro voditi rauna da
je uvee, na selu, neko ne vidi kako naputa salon zajedno sa svojim
muem; i, to je jo tee, ona smatra da vrea stid ako je vesela pred nekim
ko nije njen mu53. Moda zbog takve delikatne panje Englezi, umni ljudi,
ispoljavaju toliko dosade u svojoj porodinoj srei. Sami su krivi. Zato su
toliko gordi?54
Nasuprot tome, prelazei neoekivano iz Plimuta u Kadis i Sevilju,
naao sam da se u paniji, usled arke klime i arke strasti, malo suvie
zaboravlja na potrebnu uzdrljivost. Uoio sam kako ljudi doputaju sebi
javno vrlo nena milovanja, koja su mi, daleko od toga da mi izgledaju
dirljiva, ulivala sasvim suprotno oseanje. Nita nije munije od toga.
oveka ne treba da iznenauje to je mo navika usaenih enama
pod vidom stidljivosti ogromna. Prosta ena, preterujui u stidljivosti, veruje
da se izjednauje sa otmenom enom.
Mo stida je tolika da nena ena ide dotle da se pred svojim
ljubavnikom odaje pre postupcima negoli reima.
Najlepa, najbogatija ena Bolonje, a uz to najlakeg morala, ispriala
mi je maloas da je, sino, nekom glupaku Francuzu koji se nalazi ovde i
zbog koga stiem udno miljenje o njegovoj naciji, palo na pamet da se
sakrije ispod njenog kreveta. On je, izgleda, hteo da ne ode naprazno
bezbroj smenih izjava kojima je proganja ve mesec dana. Ali ovaj veliki
ovek nije imao prisustvo duha; on je zaista ekao da ga M . . . otpusti
svoju sobaricu i da legne u krevet, ali nije bio strpljiv da saeka dok svet
53 Videti divnu sliku tih dosadnih obiaja na kraju Korlne; a gda de Stal je ulepala sliku.
54 Biblija i aristokratija svirepo se svete ljudima koji veruju da im sve duguju.
65
BalkanDownload
zaspi. Ona je dograbila zvonce i naredila da ga sramno izbace uz pogrde i

udarce nekolicine lakeja. ,,A da je ekao dva sata? upitah je. Bila bih
vrlo nesrena: ko e posumnjati u to, kazao bi mi on, da ja nisam ovde po
vaoj zapovesti?55
Od ove ljupke ene otiao sam kod ene koja je meu svima onima
koje poznajem najdostojnija da bude voljena. Njena krajnja delikatnost
prevazilazi, ako je to mogue, njenu dirljivu lepotu. Naem je samu i
ispriam joj dogaaj ge M . . . Raspravljamo o tome: Sluajte, kae mi ona,
ako je ovek koji dozvoljava sebi takav postupak pre toga bio u oima te
ene prijatan, ona e mu oprostiti, a kasnije e ga zavoleti. Priznajem da
me je zbunilo ovo neoekivano osvetljavanje dubine ljudskog srca. Posle
utanja, odgovorio sam joj: Ali zar ovek, kad voli, ima smelosti da se
ponaa krajnje nasilniki?
Ova bi glava imala mnogo manje praznina da ju je napisala ena. Sve
to se odnosi na enski ponos i strogost, na naviku stida i njegove
preteranosti, na neke tananosti koje veinom zavise jedino od spoja
oseanja 56 , koja ne mogu da postoje kod ljudi, i to esto tananosti koje
nemaju svoju osnovu u prirodi, sve to, velim, moe da se nae ovde samo
utoliko ukoliko smo se usudili da piemo na osnovu onoga to smo uli.
Jedna ena mi je kazala, u trenutku izvesnog filozofiranja, neto to se
svodi na ovo: Ako bih ikada rtvovala svoju slobodu, ovek koga bih
najzad pretpostavljala drugima jo bi vie cenio moja oseanja, videi
koliko sam uvek bila krta u davanju ak najsitnijih prednosti. Radi tog
ljubavnika, koga nee moda nikad sresti, neka ljupka ena je hladna
prema oveku s kojim u tom trenutku razgovara. To je prva preteranost
stida; ova je dostojna potovanja; druga dolazi iz enske gordosti; a trei
izvor preteranosti je oholost mueva.
Mislim da se ova mogunost ljubavi javlja esto u sanjarenjima ena,
ak najprkosnijih, i one su u pravu. Ne voleti, kad nam je nebo dalo duu
stvorenu za ljubav, znai liiti sebe i druge velike sree. To je kao
narandino drvo koje ne bi htelo da cveta iz straha da time ini greh; a
imajte na umu da dua stvorena za ljubav ne moe sa zanosom da uiva ni
u kakvoj drugoj vrsti sree. Ve posle drugog izlaska u drutvo, ona nalazi
55 Savetuju mi da izbacim ovaj detalj: Smatrate me vrlo lakomislenom enom kad se usuujete da govorite
takve stvari preda mnom.
56 Stid je jedan od izvora elje za kienjem; tim ukraavanjem ena se vie ili manje nudi. Zbog toga u
starosti nema mesta kienju. 2ena iz unutranjosti, ako hoe u Parizu da prati modu, nudi se nespretno i izaziva smeh.
Palananka koja dolazi u Pariz mora poeti da se oblai kao da joj je trideset godina.
66
BalkanDownload
da su takozvana svetska uivanja nesnosno prazna; esto veruje da voli

umetnost i uzviene prizore prirode, ali oni joj samo obeavaju i
preuveliavaju ljubav, ako je to mogue, i ona uskoro primeuje da joj
govore o srei koje je reila da se lii.
Jedino kod stida je za osudu to to se zbog njega navikava na la; to je
jedina prednost koju imaju lake ene nad nenim enama. Laka ena vam
kae: Dragi prijatelju, im mi se budete svideli, ja u vam to rei, i bie mi
mnogo prijatnije nego vama, jer vas mnogo cenim.
Veliko je zadovoljstvo Konstanse kada posle pobede svog ljubavnika
uzvikuje: Kako sam srena to se, otkako sam pre osam godina raskinula
sa svojim muem, nisam nikome podala!
Ma koliko smatrao da je ovo rezonovanje smeno nalazim da je ova
radost puna sveine.
Neophodno je potrebno da ovde ispriam kakve je prirode bila alost
jedne seviljske dame koju je napustio ljubavnik. Oseam potrebu da vam
skrenem panju da u ljubavi sve ima svoje znaenje, a naroito da mi se
malo progleda kroz prste u pogledu stila57.
ini mi se da kao mukarac vidim devet razliitih osobenosti kod
stida:
1. Tu se igra naveliko za mali dobitak; znai, treba biti krajnje
rezervisan, znai, treba se esto pretvarati; ne smejati se, na primer, na
najzabavnije stvari; znai, treba imati mnogo duha da se ima tano onoliko
stida koliko je potrebno58. Zbog toga mnoge ene nisu dovoljno stidljive u
malom drutvu, ili,
da tanije kaem, ne zahtevaju da prie koje im se priaju budu
mnogo ublaene, i gube svoje velove samo srazmerno stepenu pijanstva i
ludila.59
Da li zbog dejstva stida i krajnje neprijatnosti koju on svakako namee
veem broju ena, veina meu njima nita toliko ne ceni kod oveka kao
drskost? Ili, moda, one brkaju drskost sa vrstinom karaktera?
2. Drugi zakon: moj e me ljubavnik zbog toga vie ceniti.
3. Mo navike pobeuje ak i u trenucima najvee strasti.
57 Zabeleka 1. na strani 51.

58 Videti ton enevskog drutva, naroito u porodicama visokih krugova, i korisnost dvora da bi se
podsmevanjem ispravila tendencija ka pritvorstvu. Kad je Diklo prlao gi Rofor prie, ona mu je odgovorila:
Zaista, smatrate nas za suvie potene ene. Nita na svetu nije tako dosadno kao lani stid.
59 Eh! dragi moj Fronsae, izmeu prie koju zapoinje i onoga to smo tada priali ima dvadeset boca
ampanjca.
67
BalkanDownload
4. Stid prua ljubavniku vrlo prijatna zadovoljstva: on mu

omoguava da oseti kakvi se zakoni kre radi njega.
5. A enama prua jo opojnija zadovoljstva; kako ta zadovoljstva
pobeuju monu naviku, ona vie uznemiruju duu. Grof od Valmona
nalazi se oko ponoi u spavaoj sobi neke lepe ene; to mu se dogaa svake
sedmice, a njoj moda jednom u dve godine; retke prilike i stid svakako
pripremaju enama beskrajno intenzivnija uivanja.60
6. Kod stida postoji ta nezgoda to neprestano navodi na la.
7. Preterana stidljivost i njena strogost oduzimaju nenim i
bojaljivim duama hrabrost da vole, a to su ba one due koje su stvorene
da pruaju i osete slasti ljubavi.61
8. Kod nenih ena koje nisu imale vie ljubavnika stid je prepreka za
neusiljenost u ponaanju, zbog ega se izlau tome da ih unekoliko vode
njihove prijateljice koje nemaju sebi da prebace taj isti nedostatak.62 One
vode rauna o svakom pojedinanom sluaju, umesto da se slepo prepuste
navici. Njihova delikatna stidljivost daje njihovim postupcima neto
usiljeno; time to hoe da budu suvie prirodne, izgledaju ne- prirodne; ali
ova nespretnost ima u sebi neku boansku ljupkost.
Ako njihova prisnost lii ponekad na nenost, razlog je u tome to su
ove aneoske due nesvesno koketne. Poto im je teko da prekinu svoje
sanjarenje, a da bi izbegle napor da govore i nau za nekoga prijatelja
prijatne i pristojne rei, koje treba da budu iskljuivo pristojne, one poinju
da se neno oslanjaju na njegovu ruku63.
9. ene se usuuju da budu samo napola iskrene; zato, kada hoe da
budu pisci, vrlo retko dostiu uzvienost, a ta osobina opet daje ljupkost
60 'io je pria o melanholinom temperamentu u poreenju sa sangvininim. Pogledajte kreposne ene ija
je krepost proraunata kao kod nekih pobonih ljudi (kreposna ena koja za tu vrlinu rauna na stostruku nagradu u
nekom raju) i blaziranog iskusnog etrdesetogodinjaka. Mada Valmon iz Opasnih veza nije jo dospeo dotle,
predsednikovica de Turvel je srenija od njega u toku cele knjige; i da je pisac, koji je toliko duhovit, imao jo vie
duha, to bi bila pouka njegovog otroumnog romana.
61 To je melanholini temperament, koji moe da se nazove ljubavnim temperamentom. video sam
najotmenije ene, koje su do najvee mere stvorene da vole, kako, zbog nedostatka duha, daju prednost prozainom,
sangvininom temperamentu. Doivljaj Alfreda, Veliki kartuzijanski manastir, 1810.
Nijedna misao me vie od ove ne navodi da vidim ono to se naziva ravim drutvom.
(Ovde se jadni Viskonti gubi u oblacima.)
Sve su ene jednake u pogledu sutine treptaja srca i strasti; oblici strasti su razliiti. Postoje razlike usled
veeg bogatstva, vee duhovne kulture, bavljenja najuzvienijim mislima, i iznad svega, i na nesreu, usled oholosti
koja bre dovodi do razdraenosti.
Re koja razdrauje princezu, ni najmanje ne dira obanicu sa Alpa. Ali, kada se jednom naljute, princeza i
pastirica trepere istom strau.
(Jedina beleka izdavaa.)
62 Opaska M. . . .
63 i Tom, Cvarna
68
BalkanDownload
njihovim najkraim ceduljicama. Biti iskren za njih je isto to i izai bez ala.
Kod oveka vrlo je esta pojava da pie apsolutno po diktatu svoje mate, i
ne znajui kuda ide.
Rezime
Opta je greka to se sa enama postupa kao sa nekom vrstom
plemenitijih, slabijih ljudi, sa kojima ne postoji mogunost za suparnitvo.
Suvie se lako zaboravlja na dva nova i neobina zakona, koji tiraniu ova
tako slaba stvorenja, a koji se suprotstavljaju svemu onome emu obino
tei ljudska priroda. To su:
enska gordost i stid, a esto i neobjanjive navike koje raa stid.
69
BalkanDownload
27.
O POGLEDIMA
To je veliko oruje potene koketerije. Jednim pogledom moe se sve

rei, a ipak pogled se da uvek osporiti, jer ne moe da bude doslovce
ponovljen.
Ovo me podsea na grofa G., rimskog Miraboa: mala ljubazna vlada
te zemlje pruila mu je originalan nain da pria anegdote isprekidanim
reima koje izraavaju sve i nita. On sve daje na znanje, ali iako je svako u
mogunosti da doslovce ponovi sve njegove rei, on ne moe biti
kompromitovan. Kardinal Lante mu je govorio da je ukrao tu vetinu od
ena, a ja kaem, ak, od najpotenijih. Ovo lukavstvo je svirepa, ali
pravedna osveta za tiraniju ljudi.
70
BalkanDownload
28.
O ENSKOJ GORDOSTI
ene itavog svog ivota sluaju kako ljudi govore o toboe vanim
stvarima, o velikim zaradama, o ratnim uspesima, o ubijenima u dvoboju, o
stranim ili divnim osvetama, itd. One koje imaju ponosnu duu oseaju da,
poto ne mogu ovo da dostignu, nisu u stanju da razviju neku gordost
znaajnu zbog vanosti onoga na ta se oslanja. One oseaju da u njihovim
grudima kuca srce koje je, po svojoj snazi i po svojim ponosnim treptajima,
iznad svega to ih okruuje, a ipak vide kako poslednji meu mukarcima
sebe vie ceni nego njih. Njima je jasno da mogu da pokau ponos samo u
vezi sa malim stvarima, ili bar sa stvarima koje imaju vanost jedino ukoliko
su u vezi sa oseanjima, i o kojima tree lice ne moe da sudi. Muene ovom
oajnom suprotnou, izmeu bednog poloaja svoje sudbine i ponosa
svoje due, one pokuavaju da svojoj gordosti pribave jako potovanje
estinom njenih zanosa, ili neumoljivom upornou kojom podravaju
njene odluke. Pre nego to stupe u intimne odnose, te ene, gledajui svog
ljubavnika, zamiljaju da je on zapoeo opsadu protiv njih. One se u svojoj
mati ljute zbog njegovih postupaka, koji na kraju krajeva mogu da svedoe
samo o ljubavi, jer on voli. Umesto da uivaju zbog oseanja oveka koga
pretpostavljaju drugima, one se razmeu tatinom u odnosu na njega; i,
najzad, neka je njihova dua neobino nena, ako njena oseajnost nije
vezana samo za jedan predmet, od trenutka kad zavole ne ostaje im vie
nita do tatina kao obinim kaiperkama.
ena plemenitog karaktera hiljadu puta e rtvovati ivot za svog
ljubavnika, a iz gordosti e zanavek raskinuti sa njim zbog svae povodom
nekih otvorenih ili zatvorenih vrata.
To je njihovo pitanje asti. Zar se Napoleon nije upropastio to nije
hteo da ustupi jedno selo.
Video sam kako svaa takve vrste traje vie od godinu dana. Jedna
vrlo otmena ena vie je volela da rtvuje svu svoju sreu nego da dozvoli
da njen ljubavnik moe imati i najmanju sumnju o plemenitosti njenog
ponosa. Izmirenje je usledilo sluajno, a od strane moje prijateljice to se
zbilo zbog trenutka slabosti koju nije mogla da savlada kada je srela svog
71
BalkanDownload
ljubavnika, za koga je mislila da je daleko etrdeset milja, i to na mestu gde

on nije nikako oekivao da e je videti. Ona nije mogla da sakrije prvi znak
zanosa i sree; ljubavnik se razneio vie nego ona, skoro su pali na kolena
jedno pred drugim, i nikada nisam video vie suza; to je bila neoekivana
pojava sree. Suze su zavrni osmejak.
Grof dAril dao je lep primer prisustva duha, ne zapoinjui borbu
sa enskim ponosom pri susretu u Rimonu sa kraljicom Karolinom64. to je
karakter neke ene uzvieniji, ovakve su bure stranije.
As the blackest sky

Foretells the heaviest tempest.65
DON UAN
Da li u tim svirepim trenucima, kada naklonost izgleda poremeena,

ena, ukoliko se tokom ivota vie oduevljavala istaknutim osobinama
svog ljubavnika, pokuava da se sveti onome to inae kod njega smatra
kao prednost nad drugim ljudima? Ona strepi da ne bude izjednaena sa
njima.
Odavno nisam itao dosadnu Klarisu; ipak mi se ini da ona iz enske
gordosti umire i odbija Lovlasovu ruku.
Lovlasova krivica je bila velika; ali, poto ga je malo volela, ona je
mogla da nae u svom srcu oprotaj za zloin iji je uzrok bila ljubav.
Nasuprot tome, Monim mi izgleda kao dirljiv uzor enske
delikatnosti. Koje lice se ne zarumeni od zadovoljstva sluajui kako
glumica dostojna ove uloge kae:
I ovu kobnu ljubav, koju sam bila pobedila,

Iznenadila su vaa okolienja i uverila su me u nju
Ja sam vam je priznala, moram da je odrim;
Uzalud ete je zaboraviti;
I ovo sramno priznanje, na koje ste me primorali,
Ostae uvek urezano u mojoj pameti.
Uvek u smatrati da niste dostojni moje vernosti;
I grob je, Gospode, manje tuan za mene
Od postelje s muem koji mi je naneo takvu uvredu,
64 The heart of Midlothian (tom III).

65 Kao to mutna nebesa Predskazuju najteu buru. Prim. prev.
72
BalkanDownload
Koji je stekao nada mnom ovu svirepu prednost,

I koji me je, pripremajui mi vene muke,
Naterao da se zacrvenim plamenom koji nije bio za njega.
RASIN
Zamiljam da e budui vekovi rei: Eto zato je monarhija bila

sposobna66 da stvara takve karaktere, a veliki umetnici da ih slikaju.
Ipak, ak i u srednjovekovnim republikama nalazim divan primer
ove delikatnosti, koji kao da rui moj sistem o uticaju vlade na strasti i koji
u naivno izneti.
U pitanju su ovi dirljivi Danteovi stihovi:

Deh! guando tu sarai tornato al monao.
Ricorditi di me, che son la Pia:
Siena mi fe: disfecemi maremma;
Salsi colui, che inannellata pria,
Disposando, mavea con la sua gemma.
PURGATORIO, Cant. V.67
ena koja govori sa toliko uzdranosti doivela je, u tajnosti, sudbinu

Dezdemone, i jednom jedinom reju mogla je da otkrije zloin svoga mua
prijateljima koje je ostavila na zemlji.
Nelo de la Pjetra dobio je ruku madone Pije, jedine naslednice
porodice Tolomej, najbogatije i najotmenije u Sijeni. Njena lepota, koja je
zadivljavala Toskanu, izazvala je u srcu njenog mua ljubomoru koja ga je,
podsticana lanim izvetajima i sumnjama koje su se stalno pojavljivale,
dovela do strane odluke. Teko je odrediti danas da li je njegova ena bila
potpuno nevina, ali Dante nam je prikazuje takvom.
Njen mu je odvede u Voltersku movaru, poznatu u to vreme, kao i
danas, zbog posledica dellaria cattiva68. Nikada nije hteo da kae svojoj
nesrenoj eni uzrok njenog izgnanstva u tako opasno mesto.
U svojoj gordosti nije se udostojio da se poali, niti da osuuje. iveo
je sam sa njom, u naputenoj kuli, ije sam ruevine na morskoj obali iao
66 Monarhija bez povelja i skuptina.

67 Avaj! Kada se bude vratio u svet ivih, seti se mene, ja sam Pija, Sijena mi je dala ivot: nala sam smrt
u movarama; onaj koji mi je na venanju dao svoj prsten, zna moju istoriju.
Cistilite, pevanje V.
68 Kunog vazduha. Prim. prev.
73
BalkanDownload
da vidim; tamo on nije nikada prekrio svoje prezrivo utanje, nikada nije
odgovarao na pitanja svoje mlade ene, nikada nije sluao njene molbe.
Hladno je ekao pored nje da tuni vazduh proizvede svoje dejstvo. Usled
isparenja ovih movara ubrzo su uvele te crte, najlepe, kau, koje su se u
tom veku videle na zemlji. Za nekoliko meseci ona je umrla. Neki hroniari
tih dalekih vremena iznose da je Nelo upotrebio bode da bi ubrzao njen
kraj: ona je umrla u movarama na grozan nain; ali kako je umrla, ostala je
tajna, ak i za savremenike. Nelo de la Pjetra ju je nadiveo i proveo ostatak
ivota u neprekidnom utanju.
Nita plemenitije ni delikatnije od naina na koji mlaa Pija oslovljava
Dantea. Ona eli da se njeni prijatelji, koje je tako mlada ostavila na zemlji,
podsete na nju; ipak, kazujui svoje ime i naznaujui ko je njen mu, ona
ne dozvoljava sebi ni najmanju albu na neuvenu ali ve nepopravljivu
svirepost i samo nagovetava da on zna istoriju njene smrti.
Ova upornost u osveti ponosa moe se videti, verujem, samo u
junim zemljama.
U Pijemontu bio sam sluajni svedok slinog dogaaja, ali tada mi
nisu bili poznati detalji. Bio sam poslat sa dvadeset i pet dragona u umu
du Sezije, da bismo spreili krijumarenje. Kada sam uvee stigao na to
divlje, pusto mesto, primetio sam izmeu drvea ruevine starog zamka;
otiao sam tamo; na moje veliko zaprepaenje video sam da je u njemu
neko stanovao.
Tamo sam naao jednog plemia iz toga kraja; bio je to ovek
etrdesetih godina, mranog lica, visok est stopa; ustupio mi je, mrtei se,
dve sobe, gde sam svirao sa svojim etnim narednikom. Posle nekoliko
dana otkrismo da je na domain uvao neku enu koju smo u ali nazvali
Kamilom; bili smo daleko od toga da posumnjamo u groznu istinu. Ona je
umrla posle est nedelja. Obuze me tuna radoznalost da je vidim u
mrtvakom sanduku; potplatio sam jednog svetenika koji ju je uvao, i oko
ponoi, pod izgovorom da je pokropi svetom vodicom, uveo me je u
kapelu. Tamo sam naao jedno od onih velianstvenih lica koja su lepa ak i
u smrti; imala je veliki orlovski nos, ije plemenite i nene konture neu
nikada zaboraviti. Napustio sam ovo zlokobno mesto.
Pet godina kasnije, kada je jedan odred mog puka pratio cara na
njegovo krunisanje za kralja Italije, traio sam da mi se ispria cela istorija.
Saznao sam da je ljubomorni mu, grof, jednog jutra naao zakaen za
krevet svoje ene engleski sat koji je pripadao nekom mladiu iz varoice u
kojoj su iveli. Tog istog dana on je odvede u porueni zamak, usred uma
74
BalkanDownload
u Seziii. Kao i Nelo de la Pjetra nikada nije progovorio nijednu re. Ako ga
je ona neto molila, on bi joj utei i hladno pruao engleski sat koji je imao
uvek pri sebi. Tako je proveo sam sa njom tri godine. Najzad je ona umrla
od oajanja u cvetu mladosti. Njen mu je pokuao da zada udarac noem
sopstveniku sata; promaio je, preao je u enevu, posle je otplovio, i nisu
se vie ule vesti o njemu. Njegova dobra su razdeljena.
Ako se u prisustvu ena koje su enski ponosne primaju ljubazno
uvrede, to je lako usled navika vojnikoga ivota, to je neugodno ovim
gordim duama; smatraju vas kukavicom i ubrzo poinju da vreaju. Ovi
oholi karakteri rado poputaju onima koji su nestrpljivi prema ostalim
ljudima. Mislim da je to jedini izlaz, a esto je potrebno posvaati se sa
svojim susedom da bi se izbegle svae sa svojom prijateljicom.
Jednom, kod slavne londonske glumice mis Kornel, iznenada ue
bogati pukovnik od koga je imala koristi. Bila je u drutvu nekog mladog
ljubavnika, koji joj je bio samo prijatan. Sva uzbuena ree pukovniku:
Ovaj gospodin je doao da vidi ponija koga hou da prodam. Ovde se
nalazim zbog sasvim druge stvari prihvati gordo taj mladi ljubavnik,
koji je bio poeo da joj postaje dosadan, a koga posle tog odgovora stade
opet strasno da voli69. Takve ene sa simpatijom gledaju na oholost svog
ljubavnika, umesto da svoju sklonost ka oholosti ostvare na njegovu tetu.
Za te ene, a moda i za sve otmene ene, karakter grofa Lozena
(onog iz 1660) 70 je privlaan, ako mogu prvog dana da mu oproste
nedostatak ljubaznosti; one ne shvataju uzvieniju veliinu, one staloenost
pogleda, koji sve vidi i koga nimalo ne uzbuuje neki detalj, brkaju sa
hladnoom. Zar nisam video ene sa dvora u Sen Kluu kako tvrde da je
Napoleon imao suv i prozaian karakter?71 Veliki ovek je kao orao: to se
69 Uvek se vraam od mis Kornel pun divljenja i dubokih pogleda na strasti, posmatrane u njihovoj
razgolienosti. Zapovedniki nain kojim ona izdaje nareenje posluzi nije despotizam, ve to ona Jasno i brzo
uoava ta treba da se radi. Kada se ljuti na mene, na poetku posete, ona na to vie i ne misli na kraju. Pria mi sve o
tome kako tedi svoju strast prema Mortimeru: ,,Vie volim da ga vidim u drutvu nego nasamo. Najpametnija ena
ne bi bolje postupila, a razlog Je u tome to ona ima smelosti da bude savreno prirodna i to joj ne smeta nikakva
teorija. Srenija sam to sam glumica nego kad bih bila ena nekog pera. To je velika dua ije prijateljstvo treba da
uvam da bih se uio od nje.
70 Uzvienost i hrabrost u malim stvarima, ali strasno voenje rauna o malim stvarima; silina unog
temperamenta. Njegovo ponaanje sa gom de Monako (Sen Simon, V, 383); njegova avantura pod krevetom ge de
Montespan, dok je kralj bio sa njom. Bez panje za male stvari, ovaj karakter bi ostao nevidljiv za ene.
71 When Mtnna Toil heard a tale of woe or of romance, it was then her blood rushed to her cheeks, and
shewed plainly how warm it beat not- withstanding the generally serious composed and retiring disposition which her
countenance and emeanour seemed to exhtbit. The Pirate, I, 33. (Kad Mina Tojl uie priu o jadu ili romansu,
tada joj krv navre u obraze i postaje Jasno koliko u njoj ima ara, uprkos ozbiljnosti i povuenosti u sebe, iz ega kao
da se sastoji njeno bie. Prim. prev.)
Obini ljui dre za hladne due one kao to je dua Mine Tojl, koje ne smatraju da su obine okolnosti
dostojne njihovog uzbuenja.
75
BalkanDownload
vie uzdie, manje je vidljiv; zbog svoje veliine kanjen je na taj nain to
mu je dua usamljena.
enska oholost raa ono to ene nazivaju nedostatkom delikatnosti.
Mislim da to prilino lii na ono to kraljevi nazivaju uvredom velianstva, i
to je utoliko opasniji zloin ukoliko se u njega pada nesvesno. Najneniji
ljubavnik moe biti optuen za nedostatak delikatnosti ako nije dovoljno
snalaljiv i, to je jo tunije, ako se usudi da se prepusti najveoj ari
ljubavi, srei da bude savreno prirodan sa osobom koju voli i da ne slua
ono to mu se govori.
To su stvari o kojima plemenito srce ne moe da ima ni pojma i koje
treba iskusiti da bi se u njih verovalo, jer oveka vue navika da sa svojim
prijateljima mukarcima postupa pravedno i iskreno. ovek mora
neprestano voditi rauna o tome da ima posla sa stvorenjima koja mogu
sebe smatrati, mada pogreno, inferiornim po vrstini karaktera, ili, bolje
reeno, koja mogu misliti da ih ljudi smatraju inferiornim.
Zar ne bi trebalo da u eni izazove pravi ponos silina oseanja koja
ona nadahnjuje? Podsmevali su se jednoj dvorskoj gospoici, iz pratnje
supruge Fransoa I, zbog nepostojanosti njenog ljubavnika, za koga su
priali da je nimalo ne voli. Uskoro, posle toga, ovaj ljubavnik se razboleo i
vratio se nem na dvor. Posle dve godine, poto su se udili da ga jo voli,
ona mu ree: Govorite. I on progovori.
76
BalkanDownload
29.
O ENSKOJ HRABROSTI
I tell thee proud Templar, that not in thy fiercest battles hadst thou
displayed more of thy vaunted courage, than has been shewn by woman
when calle upon to suffer by affection or duty.72
IVANHOE, tome III, page 222
Seam se da sam u jednoj istoriji naiao na sledeu reenicu: Svi su

ljudi gubili glavu; to je momenat kad ene postaju neosporno nadmonije
od njih.
Njihova hrabrost ima rezervu koja nedostaje hrabrosti njihovog
ljubavnika; one se razmeu samoljubljem u odnosu na njega, i toliko
uivaju to usled opasnosti mogu da osporavaju vrstinu oveku, ija ih
ohola zatita i snaga esto vreaju, da ih jaina tog uivanja uzdie iznad
obinog straha, zbog koga su ljudi u tom trenutku slabi. Kad bi u ovakvom
trenutku ovek dobio takvu pomo, i on bi se pokazao nadmonijim od
svega; jer strah nije nikada u opasnosti, on je u nama.
Nemam nameru da potcenim hrabrost ene; video sam takve ene
koje su, kada je to bilo potrebno, nadmaile najhrabrije ljude. Treba samo da
vole nekog oveka; kako one oseaju samo kroz njega, i najstranija
neposredna lina opasnost pretvara se, za njih, u ruu koju treba ubrati u
njegovom prisustvu73.
A i kod ena koje nisu volele naiao sam na najhladnokrvniju
neustraivost, zapanjujuu i lienu nervoze do najvee mere.
Mislio sam, zaista, da su tako hrabre jer ne znaju za muke rana.
to se tie moralne hrabrosti, koja je toliko iznad ove poslednje,
smatram da je vrstina ene koja odoleva svojoj ljubavi prosto neto
najdostojnije divljenja na zemlji. Sva mogua ostala ispoljavanja hrabrosti
su sitnice u poreenju sa tako neprirodnom i toliko tekom stvari. Moda
73 Kaem ti, gordi Templaru, da u tvojim najeim borbama nema vie hrabrosti dostojne hvale, negoli to
Je ima kod ena kad pate zbog ljubavi ili dunosti. Ajvanho, knjiga III, str. 222. Prim. prev.
73 Marija Stjuart kad je govorila o LajCesteru posle sastanka sa Jelisa- vetom, koji joj je doao glave.
Siler.
77
BalkanDownload
one nalaze snage u navici rtvovanja koju im namee stidljivost.

Za ene je nesrea to dokazi ove hrabrosti ostaju uvek u tajnosti i to
gotovo ne smeju izai na videlo.
Jo vea je nesrea to se oni uvek upotrebljavaju protiv njihove sree:
princeza de Klev je morala da uti pred svojim muem i da se poda g. de
Nemuru.
Moda ene prvenstveno podrava gordost da izvedu lepu odbranu,
i moda zamiljaju da je njihovim ljubavnicima iz sujete stalo da ih dobiju;
sitna i bedna pomisao: kao da strastan ovek koji se radosna srca baca u
toliko smenih situacija ima ba mnogo vremena da misli na sujetu? Isto
kao to kalueri veruju da e uhvatiti avola i tee se i ponose svojim
kouljama od kostreti i muenjem sebe.
Da je ga de Klev doivela starost, doba u kome se sudi o ivotu i u
kome se uivanja zbog oholosti vide u svoj svojoj bedi, verujem da bi se
pokajala. Ona bi elela da ivi kao gospoa de Lafajet74.
Proitao sam sto stranica ovog eseja; dao sam sasvim siromanu sliku
prave ljubavi, ljubavi koja obuzima svu duu, ispunjava je as najsrenijim,
as oajnikim, ali uvek uzvienim slikama, i ini je potpuno neosetljivom
za sve ostalo to postoji. Ne znam kako da izrazim ono to tako dobro
vidim: nikada nisam munije osetio nedostatak talenta. Kako izraziti
jednostavnost pokreta i karaktera, duboku ozbiljnost, pogled koji tako
teno i sa toliko naivnosti odraava nijansu oseanja, a naroito, opet
ponavljam, tu neizleivu nehajnost prema svemu to nije voljena ena.
ovek koji voli izgovara ne ili da sa umilnou koje nema kod drugih, a koju
taj ovek uopte nije imao ranije.
Jutros (3. avgusta) projahao sam oko devet sati ispred lepog
engleskog parka markiza Campjeri, koji se nalazi na krajnjim padinama
onih velikim drveem ovenanih breuljaka, na koje se naslanja Bolonja, i
odakle ovek uiva u tako lepom pogledu na ovu bogatu i bujnu
Lombardiju, najlepu zemlju na svetu. U jednom lovorovom umarku
parka Campjeri, iznad puta kojim sam iao i koji vodi do slapa Rena kod
Kaza Lekija, ugledao sam grofa Delfantea; on se bio duboko zamislio i,
mada smo bili zajedno do dva sata posle ponoi, jedva mi je uzvratio
pozdrav. Otiao sam na slap. Preao sam Reno i kad sam posle najmanje tri
sata ponovo proao ispod umarka imanja Campjeri, opet sam ga video: bio
74 Poznato je da je ova uvena ena, verovatno u saradnji sa g. de la Rofuko, napisala roman Princeza de
Klev, i da su dva pisca proivela zajedno u savrenom prijateljstvu poslednjih dvadeset godina svog ivota. To je
tano ljubav na italijanski nain.
78
BalkanDownload
je tano u istom poloaju, naslonjen na jedan veliki bor koji se uzdie iznad
lovorovog umarka; bojim se da e neko rei kako je ovaj detalj suvie prost
i da nita ne dokazuje: On mi je priao sa suzama u oima, molei me da ne
priam o njegovoj nepominosti. Bio sam dirnut, predloio sam mu da se
vratimo istim putem i da provedemo ostatak dana u polju. U toku dva sata
ispriao mi je sve: to je lepa dua, ali kako su ove stranice koje sada itamo
hladne prema onome to mi je on govorio!
Sem toga, on veruje da nije voljen; ja to ne mislim. Na lepom
mramornom licu grofice Kii, kod koje smo proveli vee, nita ne moe da
se proita. Samo ponekada naglo i lako crvenilo, koje ona ne moe da
sprei, odaje uzbuenje ove due kojoj najzaneseniji enski ponos
zabranjuje jake emocije. Vidi se kako joj se zacrveni vrat poput alabastera,
kao i izloeni delovi njenih ramena dostojnih Kanove. Ona ume veto da
sklanja svoje crne i tune oi od ljudi koji je posmatraju, ijeg se pronicanja
plai njena enska delikatnost; ali noas sam video kako je, zbog izvesnih
stvari koje je govorio Delfante i koje ona nije odobravala, celu obuzima
naglo crvenilo. Ova ohola dua je smatrala da je on manje od nje dostojan
asti.
Ali najzad, i kad bih se varao u svojim pretpostavkama o
Delfanteovoj srei, skoro sujetno verujem da je sreniji od mene koji sam
ravnoduan, a ipak sam, to se tie sree, u vrlo dobrom poloaju, i na
izgled i stvaramo.
Bolonja, 3. avgusta 1818.
79
BalkanDownload
30.
NEOBICAN I TUAN PRIZOR
ene, sa svojim enskim ponosom, svete se za glupake duhovitim

ljudima, a za prozaine due, kod kojih su vani samo novac i batine, svete
se plemenitim srcima. Treba priznati da je to alostan rezultat.
Sitni obziri gordosti i drutvene pristojnosti unesreili su neke ene: i
zbog gordosti njihovi roditelji su ih doveli u grozan poloaj. Sudbina je za
njih bila sauvala, kao utehu koja je iznad svake nesree, sreu da strasno
vole i da budu voljene, ali, eto, jednog lepog dana one prisvajaju od svojih
neprijatelja tu istu besmislenu oholost ija su prva rtva bile one same, i to
zato da bi unitile jedinu svoju preostalu sreu, da bi same unesreile sebe i
onoga ko ih voli. Neka prijateljica koja je imala deset poznatih avantura, i to
ne uvek jednu za drugom, ozbiljno ih ubeuje da e, ako vole, izgubiti ast
u oima sveta; a njima, pak, taj dobri svet, koji se bavi samo niskim mislima,
daje velikoduno po jednog ljubavnika godinje, jer je to, veli, pravilno. I
tako duu rastuuje ovaj besmisleni prizor: nena i krajnje delikatna ena,
aneo istote, na osnovu miljenja jedne proste k .. . bei od jedine ogromne
sree koja joj preostaje, da bi se pojavila, u zaslepljujue beloj haljini, pred
debelim glupim sudijom za koga se zna da je ve sto godina slep i koji vie
iz svog glasa: Ona je obuena u crno.
80
BalkanDownload
31.
ODLOMAK IZ SALVIJATIJEVOG DNEVNIKA
Ingenium nobis ipsa puella facit.

PROPERT. II, l.
Bolonja, 29. april 1818.

Oajan zbog nesree u koju me baca ljubav, proklinjem svoj ivot. Ni
do ega mi nije. Mrano je, kia pada, pozna hladnoa dola je da rastui
prirodu koja je posle duge zime hrlila u susret proleu.
Skjaseti, pukovnik en demi-solde75, hladan i razuman prijatelj, doao
je da provede dva sata sa mnom. Trebalo bi da se okanite te ljubavi prema
njoj. Na koji nain? Vratite mi moju strast za ratovanje. Za vas je
velika nesrea to ste je upoznali. Gotovo se slaem s tim, oseam se tako
utuen i obeshrabren, tolika seta danas vlada mnome. Zajedno smo traili
razlog koji je mogao da natera njenu prijateljicu da me kleveta kod nje; nita
nismo nali sem ove stare napuljske poslovice: ,,enu koju naputa mladost
i ljubav vrea svaka sitnica. Sigurno je to da je ova svirepa ena besna na
mene; to je rekao jedan njen prijatelj. Ja mogu uasno da se svetim; ali
nemam ni najmanje mogunosti da se branim od njene mrnje. Skjaseti
odlazi od mene. Izlazim na kiu, ne znajui ta da radim. Moj stan, ovaj
salon u kome sam boravio u prvo vreme naeg poznanstva, kada sam je
viao svako vee, postao mi je nesnosan. Svaki bakrorez, svaki komad
nametaja, kore me zbog sree o kojoj sam sanjao pored njih, a koju sam za-
navek izgubio.
Jurim ulicama po hladnoj kii; sluajnost, ako to mogu da nazovem
sluajnou, dovodi me pod njene prozore. Padala je no, a ja sam iao
upirui oi pune suza na prozor njene sobe. Odjednom se zavesa razmakla,
kao da neko hoe da pogleda na trg, i odmah se navukla. Osetio sam fiziki
bol u srcu. Nisam mogao da se drim na nogama: sklonio sam se u trem
susedne kue. Hiljade oseanja preplavile su moju duu: to razmicanje
zavesa moglo je da bude sluajno; ali ako ih je to njena ruka razmakla!
75 Smanjena plata koju su Napoleonovi oficiri dobijali za vreme Restauracije.
81
BalkanDownload
Na svetu ima dve nesree: sputana strast i dead blank76.

Kad volim, oseam da na dva koraka od mene postoji ogromna srea
koja prevazilazi sve moje elje, i koja zavisi od jedne jedine rei, od jednog
jedinog osmeha.
Kad ne volim, kao Skjaseti, u tunim danima nigde ne vidim sreu,
poinjem da sumnjam da ona postoji za mene, zapadam u splin. Trebalo bi
da ovek nema jakih strasti i da bude samo malko radoznao ili sujetan.
Sada je dva sata; video sam malo pomeranje zavese; u est sati
napravio sam neke posete, otiao sam na predstavu, ali svuda sam utao i
sanjario, i proveo sam vee razmiljajui o ovom pitanju: Posle toliko
gneva, i to tako malo osnovanog, jer, najzad, zar sam hteo da je uvredim (i
koju stvar na svetu ne opravdava namera?), da li je ona imala trenutak
ljubavi?
Jadni Salvijati, koji je ovo napisao na svojoj knjizi Petrarkinih stihova,
umro je uskoro posle toga; bio je moj i Skjasetijev prisni prijatelj; sve
njegove misli su nam bile poznate, i po njemu sam napisao itav mrani deo
ovog eseja. On je bio olienje nesmotrenosti; uostalom, ena za koju je
poinio toliko ludosti je najinteresantnije stvorenje koje sam sreo. Skjaseti
mi je govorio: Ali smatrate li da ova nesrena strast nije bila od koristi
Salvijatiju? Pre svega, doiveo je najvee novane tekoe koje se mogu
zamisliti. Na tu nesreu, koja ga je svela na vrlo slabo imovno stanje, posle
raskone mladosti, i koja bi ga ispunila besom u svakoj drugoj prilici, je-
dva da je pomiljao jednom u petnaest dana.
Dalje, i to je na sasvim drugi nain vano za takvu glavu, ova strast
je prvi kurs logike koji je on ikada imao. To moe da izgleda neobino kod
oveka koji je iveo na dvoru, ali to se objanjava njegovom neobinom
hrabrou. On je, na primer, ne trepnuvi proveo dan, koji ga je bacao u
nitavilo; on se tamo, kao u Rusiji, udio to ne osea nita naroito;
injenica je da se niega nije bojao do te mere da bi o tome mislio dva dana.
Dve godine posle toga, umesto ove nehajnosti, on se svakog minuta trudio
da bude hrabar; dotle nije bio video opasnost.
Kada je usled svojih nesmotrenosti i svoje vere u dobra tumaenja77
bio osuen da via voljenu enu svega dva puta meseno, gledali smo ga
kako provodi noi govorei joj pijan od sree, jer ga je ona primila sa onom
76 Smrtna uzaludnost. Prim. prev.

77 Sotto lusbergo del sentirsi pura. Dante, Inf., XXVIII, 117.
(Pod utoitem svesti da Je ista). Dante. Prim. prev.
82
BalkanDownload
plemenitom bezazlenou koju je oboavao kod nje. Drao je da ga i oni

maju due kojima nema ravnih i koje su se morale razumeti jednim
pogledom. On nije mogao shvatiti da ona moe pridati i najmanju vanost
sitnim graanskim tumaenjima koja su mogla da ga prikau kao krivca.
Ovo lepo poverenje u enu okruenu njegovim neprijateljima imalo je za
rezultat da mu je ona zatvorila vrata.
Kada je u pitanju ga , govorio sam mu, vi zaboravljate svoje izreke i
da treba verovati u plemenitost jedino u kraj- njem sluaju. Verujete li,
odgovarao je on, da na svetu postoji drugo srce koje bi bolje odgovaralo
njenom? Doista, ja plaam tu svoju zanesenost, u kojoj mi se priviala
gnevna Leonora na horizontu koji obrazuju Polinjiske stene, propau svih
svojih poduhvata u stvarnom ivotu, nesreom koja proizlazi iz nedostatka
strpljive umenosti i nesmotrenosti iza- zvanih snagom trenutnog utiska.
Za Salvijatija ivot je bio podeljen na periode od petnaest dana; ovi su
dobijali boju poslednjeg sastanka koji mu je bio odreen. Ali vie puta sam
primetio da je srea koju je oseao, kad mu se inilo da je primljen manje
hladno, bila mnogo manje intenzivna od nesree koja ga je obuzimala zbog
svirepog prijema78? Ga je bila ponekada iskrena prema njemu: to su dve
jedine primedbe koje se nikada nisam usudio da mu uinim. Osim onoga
to je bilo najintimnije u njegovom bolu i o emu iz delikatnosti nikada nije
govorio, ak ni svojim najdraim i nimalo zavidljivim prijateljima, on je u
hladnoi, s kojom ga je Leonora ponekad primala, video trijumf prozainih
i intrigantskih nad sveim i plemenitim duama. Onda je izgubio poverenje
u vrlinu, a naroito u slavu. Doputao je sebi da svojim prijateljima saopti
samo zaista tune misli do kojih ga je dovodila njegova strast, ali koje su,
uostalom, mogle da budu dosta interesantne s filozofskog gledita.
Zanimalo me je da posmatram ovu udnu duu; obino se na ljubav-strast
nailazi kod malo budalastih ljudi nemakog tipa79. Salvijati je, naprotiv,
spadao u red najvrih i najduhovitijih ljudi koje sam poznavao.
Posle tih hladnih poseta inilo mi se da se smirivao tek kad bi uspeo
da opravda Leonorinu strogost. Bio je nesrean sve dok je nalazio da ona
nije imala pravo da ravo postupa s njim. Nikada ne bih verovao da je
ljubav do te mere liena sujete.
On nam je neprestano hvalio ljubav. Kad bi mi natprirodna sila
78 ini ni se da sam esto video u ljubavi sklonost da se izvlai vie nesree iz nesrenih okolnosti, nego
sree iz srenih
79 Don Karlos, Sen-Pre, Rasinovi Ipolit i Bajazit.
83
BalkanDownload
rekla: razbijte staklo na ovom satu i Leonora e biti za vas ravnoduna

prijateljica kao pre tri godine, zaista, verujem da se nijednog trenutka u
svome ivotu ne bih usudio da ga razbijem. Uinio mi se toliko lud dok je
ovo izlagao, da nisam nikada imao hrabrosti da mu iznesem ranije
primedbe.
On je dodavao: Kao to je Luterova reformaoija, na kraju srednjeg
veka, potresajui drutvo iz njegovih temelja, obnovila i ponovo
uspostavila svet na razumnim osnovama, tako plemenitu narav obnavlja i
prekaljuje ljubav.
Tek tada ona otkriva sve detinjarije ivota; bez ove revolucije bilo bi
uvek neeg usiljenog i teatralnog. Tek otkako volim, nauio sam da budem
plemenit; toliko je smeno nae vaspitanje iz vojne kole.
Kada sam bio na Napoleonovom dvoru i u Moskvi, lepo sam se
drao, mada sam jo bio dete; vrio sam svoju dunost; ali nisam znao za tu
herojsku jednostavnost koja je plod potpune i iskrene rtve. Na primer, ima
tek godina dana otkako moje srce shvata jednostavnost Rimljana Tita Livija.
Ranije sam nalazio da su hladni u poreenju sa naim sjajnim pukovnicima.
Ono to su oni inili za svoj Rim, ja nalazim u svom srcu za Leonoru.
Kad bih imao sree da mogu uiniti neto za nju, moja prva elja bila bi da
to sakrijem. Dranje Regulusa, Decijusa bilo je neto unapred utvreno i to
nije smelo da ih iznenadi. Ja sam bio mali pre nego to sam zavoleo, ba
zato to sam ponekada imao iskuenje da sebe smatram velikim; oseao
sam da tu postoji neki napor, zbog koga sam sebi estitao.
,,A u pogledu oseanja, ta se sve ne duguje ljubavi? Posle opasnosti
prve mladosti, srce se zatvara za simpatiju. Poto smrt ili odsutnost
udaljuju prijatelje iz detinjstva, ovek je prinuen da provodi svoj ivot
pored hladnih ortaka, sa arinom u ruci, stalno merei misli o kakvom
interesu ili sujeti. Malo-pomalo itav neni i plemeniti deo due postaje
jalov zato to se ne neguje, i ve oko svoje tridesete ovek je skamenjen za
sva blaga i nena oseanja. Ljubav ini da usred ove presahle pustinje ikne
izvor oseanja bujniji, i ak sveiji, od onog iz prve mladosti. Tada je
postojala neka neodreena, luda i stalno nesreena nada 80 , a nikada
nezainteresovana odanost, nikada tajne i duboke elje; dua, uvek
lakomislena, bila je edna novina i zapostavljala je danas ono to je jue
oboavala. A nita nije tako usredsreeno, tako tajanstveno i tako veito
jedno u svom predmetu kao kristalizacija ljubavi. Tada su samo prijatne
80 Mordaunt Merton, I tom, Plrat.
84
BalkanDownload
stvari smele da se dopadnu, i to da se trenutno dopadnu; sada, sve to je u

vezi sa voljenom osobom, ak i najbeznaajnija stvar, duboko dira. Kada
sam stigao u jedan veliki grad na sto milja od onog u kome ivi Leonora,
sav sam drhtao i bio zbunjen; kod svakog ugla strepeo sam da ne sretnem
Alvizu, prisnu prijateljicu ge, i to prijateljicu koju nisam poznavao. Sve
je za mene dobilo tajanstvenu i svetu boju, srce mi je lupalo dok sam
govorio sa jednim starim naunikom. Nisam mogao da sluam kako se
pominju vrata do kojih stanuje Leonorina prijateljica, a da ne pocrvenim.
ak i strogost voljene ene ima beskrajnu dra, koja se ne nalazi
pored drugih ena ni u najpovoljnijim trenucima. Tako i u Koreovim
slikama velike senke, daleko od toga da budu kao kod drugih slikara
prijatni prelazi, ali potrebni da bi se istakla osvetljena mesta i da bi se dao
reljef figurama, imaju same po sebi privlanu dra koja baca u nena
sanjarenja81.
,,Da, polovina, i to najlepa polovina ivota nepoznata je oveku koji
nije strasno voleo.
Salvijatiju je bila potrebna sva njegova dijalektika da bi se
suprotstavio mudrom Skjasetiju, koji mu je stalno govorio: Ako hoete da
budete sreni, zadovoljite se ivotom bez muka i svakog dana sa pomalo
sree. Branite se od lutrije velikih strasti. Dajte mi onda vau
radoznalost, odgovorio bi Salvijati.
Verujem da je bilo dana kada je eleo da poslua savete naeg
mudrog pukovnika: pomalo se borio, verovao je da e uspeti; ali ta odluka
je bila apsolutno iznad njegovih moi; a ipak, kakvu je snagu imala ta dua!
Kad bi na ulici opazio izdaleka beli satenski eir slian eiru ge,
srce je prestajalo da mu kuca i morao bi da se nasloni na zid.
ak i u njegovim najtunijim trenucima, srea zbog susreta s njom
davala mu je uvek nekoliko sati zanosa bez obzira na sve nesree i na sva
rasuivanja82.
Uostalom, injenica je da je pred smrt1, dve godine posle ove
neobine i bezgranine strasti, njegov karakter bio stekao vie plemenitih
navika, i da je bar u tom pogledu tano sudio o sebi: da je ostao iv, i da su
okolnosti za njega bile pogodnije, o njemu bi se govorilo.
81 Poto sam spomenuo Korea, dodau da se na licu jednog palog anela, u Galeriji u Firenci, vidi pogled
srene ljubavi; a u Parmi, kod Madone koju Hristos krunie, oborenl pogledi ljubavi.
82 Come what sorrow can, It cannot countervail the exchange of joy That one short moment gives me in her
sight.
Romeo an Juliet
Nek doe sav mogui jad, Pa opet nee moci prevagnuti nad radou. to mi je daje kratki tre
85
BalkanDownload
1. Nekoliko dana pre smrti napisao Je malu odu koja je navedena zato to tano izraava oseanja o kojima nam je
govorio:
Lultimo di Poslednji dan

Anacreontica Anakreontska pesma
A Elvira Elviri
Vedi tu dove il rio Lambendo un mirto va, Gledaj, tamo gde potok
L del riposo mio La pietra surger. Stalno zapljuskuje mirtu
Uzdii e se ploa
II passero amoroso, Pokoja moga.
E ii nobtle usignuol Entro quel mirto ombroso
Raccoglieranno il vol. U tom stenovitom bunu
Zaljubljeni vrabac
Vieni, diletta Elvira. I plemeniti slavuj
A quella tomba vien, Odmorie svoj let.
E sulla muta lira,
Appoggia il bianco sen. Doi, mila Elviro
Su quella bruna pietra, Doi na taj grob
Le tortore verran, I nasloni bele grudi
E intorno alla mia cetra, Na nemu liru.
II nido intercieran.
Na ovu tamnu plou
E ogni anno, il di che offendere Mosasti tu infedel, Doi e golubice
Fard la su discendere, I oko citre moje
La folgore del ciel. Savie gnezdo.
Odi dun num che muore Odi lestremo suon, I svake godine, na dan
Questo appassito fiore Ti lascio, Elvira, in don. Kada si se, nevernice
Usudila da me uvredi
Quanto prezioso ei sia Saper tu il devi appien; Baciu grom sa neba.
II dt che fosti mia Te linvolai dal sen.
Simbolo allor daffetto, oveka koji umire
Or pegno di dolor, Sluaj poslednju re.
Tomo a posarti in petto, Quest appassito fior. Ovaj uveli cvet
Ostavljam ti Elviro.
E avrai nel cuor scor scolpito, Se crudo il cor non ,
Come ti fu rapito, Nek ti se u srce uree
Come fu reso a te. Ako svirepo nije,
Kako ti je bio otet.
Kako je bio vraen tebi.
Moda bi usled tolike skromnosti njegove zasluge prole neopaeno

na ovoj zemlji.
O lasso
Quanti dolci pensier, quanto desio, Meno costui al doloroso passo!
86
BalkanDownload
Biondo era, e bello, e di gentile aspetto; Ma lun de cigli un colpo

avea divisio.83
Dante
83 Nesrenik! Koliko slatkih misli i kolika enja su ga doveli do bolnog koraka. Bio je plav i lep, i ljupkog
lika, samo mu je udarac maa presekao jednu obrvu. Prim. prev.
87
BalkanDownload
32.
O INTIMNOSTI
Najvea srea koju moe da prua ljubav jeste prvi stisak ruke voljene
ene.
Nasuprot tome, srea koju prua galantnost je mnogo stvarnija i
mnogo podlonija ali.
Kod ljubavi-strasti intimnost ne predstavlja toliko savrenu sreu
koliko poslednji korak da se do nje doe.
Ali kako da se prikae srea, ako ona ne ostavlja uspomene?
Mortimer se vraao pun strepnje sa dugog putovanja; oboavao je
Deni; ona nije bila odgovorila na njegova pisma. Kad je stigao u London,
on je uzjahao konja i otiao da je potrai u njenoj poljskoj kui. Kad je stigao,
ona je etala u parku; on potra tamo uzbuena srca; sretne je, ona mu
prui ruku, doekuje ga uzbueno: on vidi da je voljen. Dok je etao sa
njom alejom parka, Denina haljina se zakaila za trnovit bagremov estar.
Posle toga Mortimer je bio srean, ali ga je Deni izneverila. Ja ga uveravam
da ga Deni nije nikad volela; on mi kao dokaz njene ljubavi iznosi kako ga
je doekala po njegovom povratku sa kontinenta, ali nikada nije mogao da
mi iznese i najmanji detalj. Jedino to oito uzdrhti im vidi bagrem: to je
stvarno jedina uspomena koju je bio sauvao o najsrenijem trenutku u
svom ivotu.84
Jedan osetljiv i iskren ovek, stari plemi, priao mi je veeras, na dnu
naeg amca koji je ibala oluja na jezeru Garda85, istoriju svoje ljubavi koju
ja neu poveriti javnosti, ali iz koje mogu zakljuiti da su trenuci intimnosti,
kao oni lepi majski dani, neno doba za najlepe cvee, trenuci koji mogu
da budu kobni i da zaas unite najlepe nade.86
Nema dovoljno pohvala za prirodnost. To je jedina koketerija koja
se dozvoljava u tako ozbiljnoj stvari kao to je ljubav a la Verter, kod koje
ovek ne zna kuda ide; ona je istovremeno, sluajnou koja ide u korist
vrlini, najbolja taktika. ovek koji je zaista ganut govori armantne stvari, a
84 Hajdnov ivot.
85 20. septembar 1811.
86 Ta vrsta stidljivosti je odluujua i dokazuje da kod nekog umnog oveka postoji ljubav-strast.
88
BalkanDownload
da nije toga svestan; on govori jezikom koji ne zna.

Teko oveku koji je iole izvetaen! ak i kad bi voleo i bio
izvanredno duhovit, izgubio bi tri etvrtine svoje prednosti. Ako se za tren
preda izvetaenosti, minut kasnije na- stupa trenutak suhoe.
ini mi se da se sva vetina da se voli svodi na to da se tano iskae
sadrina trenutnog stepena zanosa, drugim reima, da ovek slua svoju
duu. Ne treba misliti da je to tako lako; kada oveku koji zaista voli
njegova prijateljica kae stvari koje ga ine srenim, on nema vie snage da
govori.
Na taj nain on gubi ono to bi izazvale njegove rei87, a bolje je utati
nego govoriti suvie nene stvari kad nije za to vreme; ono to je bilo
umesno pre deset sekundi, sada vie nije, i stri. Svaki put kad se nisam
drao ovog pravila 88 i kad sam govorio neto to bi palo na pamet tri
minuta ranije, a to sam drao da je lepo, Leonora nije proputala da me
pobije. Posle toga, dok sam izlazio, govorio sam sebi: ona ima pravo; to su
stvari koje moraju strano da vreaju delikatnu enu; to je nepristojnost
oseanja. One bi pre dopustile, kao besednici ravog ukusa, jedan stepen
slabosti i hladnoe. Poto se na svetu boje jedino neiskrenosti svog
ljubavnika, najsitnija neiskrenost, bila ona najnevinija na svetu, smesta ih
liava sve sree i baca ih u nepoverenje.
Potene ene imaju odvratnost prema zatiti i nepredvienome, a to
su, meutim, osobine strasti; sem toga to estina uzbuuje stid, one se
tako brane.
Obino, kada neka ljubomora ili nezadovoljstvo dovode do
ohlaenja, mogu se zapoeti razgovori pogodni za raanje onog pijanstva
koje ide u korist ljubavi; i ako posle prve dve ili tri reenice ovek ne
propusti priliku da tano kae ono to dua sugerira, pruie ivo
zadovoljstvo voljenom biu. Veina ljudi grei u tome to hoe po svaku
cenu da kau neto to smatraju lepim, duhovitim, dirljivim, umesto da
oslobode svoju duu drutvene ukoenosti do takvog stepena prisnosti i
prirodnosti, da mogu naivno izraziti ono to u tom trenutku oseaju. Ako
Kod prve svae ga Ivemeta je otpustila jadnoga Barijaka. Barijak je bio istinski zaljubljen; ovo
odstranjivanje ga je bacilo u oajanje; ali njegov prijatelj Gijom Balaon, o ijem ivotu piem, bio mu Je od velike
pomoi, i tako je uspeno intervenisao da je umirio strogu Ivernetu. Izmirenje Je bilo praeno tako slatkim
dogaajima, da se Barijak zakleo Balaonu da trenuci kada mu je njegova prijateljica prvi put popustila, nisu bili tako
slatki kao oni posle ovog sladostrasnog izmirenja. Ova izjava je zavrtela glavu Balaonu, on htede da okusi uivanje
koje mu je njegov prijatelj opisao, itd. itd. ivot nekoliko trubadura, od Nivernoa, 1.1, str. 32.
88 Podseamo da ako je pisac ponekad upotrebio obrt: ja, to je zato da bi pokuao da unese malo
raznovrsnosti u formu ovog eseja. On ni naima- nje nema nameru da zabavlja itaoce svojim linim oseanjima, ve
se trudi da sa to je mogue manje jednolinosti iznese ono Sto je zapazio kod drugih.
89
BalkanDownload
ovek ima tu smelost, odmah e biti nagraen nekom vrstom izmirenja.

Ba tako brzo i iznenaeno nagraivanje za uivanje prueno voljenoj
osobi stavlja ovu strast toliko iznad drugih.
Ako postoji savrena prirodnost, srea dva stvorenja uspeva da se
stopi . Zbog simpatija i jo drugih zakona nae prirode to je prosto najvea
89
srea koja moe da postoji.

Nita nije lake nego da se odredi smisao rei prirodnost: potreban
uslov za sreu koju prua ljubav.
Prirodnou se naziva ono to ne odstupa od uobiajenog ponaanja.
Po sebi je razumljivo da nikada ne treba lagati onu koja se voli, ve ni
najmanje ulepati i izmeniti istotu istine. Jer, ako se ulepava, panja je
zauzeta tim ulepavanjem, i ne odgovara se vie naivno, kao dirka na
klaviru, oseanju koje izbija iz njenih oiju. Ona to brzo primeti usled toga
to osea nekakvu hladnou, i sa svoje strane pribegava koketeriji. Nije li u
tome skriven razlog to ovek ne moe da voli enu mnogo nieg duha! To
je zato to se pored nje moe nekanjivo pretvarati, a kako je pretvaranje
ugodnije, ovek se zbog navike preputa neprirodnosti. Od tog trenutka
ljubav nije vie ljubav, ona se srozava na to da bude samo obian posao:
jedina je razlika u tome to se umesto novela dobije uivanje ili
zadovoljenje sujete, ili oboje pomeano. Meutim, teko je ne osetiti nijansu
prezira prema eni pred kojom nekanjivo moe da se glumi; i da bi je,
sledstveno tome, ovek napustio, dovoljno je samo da naie na neto bolje
u tom pogledu. Navika ili zakletva mogu da zadre; ali ja govorim o
naklonosti srca, ija je priroda da hrli najveem uivanju.
Vratimo se na re prirodnost; prirodnost i navika su dve stvari. Ako se
ove rei shvate u istom smislu, oigledno je da je, ukoliko postoji vie
oseajnosti, sve tee biti prirodan, jer navika ima manju vlast nad dranjem i
ponaanjem, a ovek izbija u svakoj prilici. Sve stranice ivota jednog
hladnog stvorenja su iste; pogledajte ga danas, gledajte kakav je bio jue:
uvek ista drvena ruka.
im je srce osetljiva oveka dirnuto, on ne nalazi vie kod sebe
tragove navika da bi upravljao svojim postupcima; a kako bi mogao da se
upravlja po neemu to vie ne osea?
On osea ogromnu teinu koju dobija svaka re upuena voljenoj
osobi, ini mu se da e jedna re reiti njegovu sudbinu. Kako da se ne trudi
da se lepo izraava? I kako da ne bude bar svestan da se lepo izraava. Od
89 s Tano se izraava u istim postupcima.
90
BalkanDownload
tog trenutka nema vie bezazlenosti. Dakle, ne treba traiti bezazlenost, tu

osobinu due koja nimalo ne razmilja o samoj sebi. ovek je onakav kakav
moe da bude, ali osea kakav je.
Mislim da smo doli do poslednjeg stepena prirodnosti koji
najdelikatnije srce moe u ljubavi da trai.
Strastan ovek moe da pomogne sebi u asovima bure samo ako se
vrsto dri jedine zakletve da nikada ni u emu ne izvre istinu i da poteno
ita u svom srcu; ako je razgovor iv i isprekidan, on moe da se nada
lepim trenucima prirodnosti; u suprotnom, on e biti savreno prirodan
jedino u asovima kada bude voleo manje ludo. .
Pored voljene osobe jedino pokreti zadravaju prirodnost, jer su
njihove navike ipak tako duboko usaene u miiima. Kada me je Leonora
drala pod ruku, uvek mi se inilo da u tog trenutka pasti i mislio sam da
se dobro drim u hodu. U moi je oveka jedino da ne bude namerno
izvetaen; dovoljno je biti ubeen da nedostatak prirodnosti ide oveku
mnogo na tetu, i da moe lako da bude izvor najveih nesrea. Srce voljene
ene vie ne shvata vae, vi gubite onu nervnu i nesvesnu iskrenost, koja
odgovara iskrenosti. To znai izgubiti sva sredstva da je ganete, skoro sam
rekao da je zavedete; to ne znai da imam nameru da osporavam da ena
dostojna ljubavi moe da vidi svoju sudbinu u onoj ljupkoj lozinki brljana,
koji ugine ako se ne obavije; to je zakon prirode, ali da bi se postigla srea,
uvek je odluujue da se usrei voljeni ovek. Mislim da razumna ena
treba svome ljubavniku da dozvoli sve tek kada ne moe vie da se brani, a
najmanja sumnja u pogledu iskrenosti vaeg srca smesta joj vraa malo
snage, dovoljno bar da odloi za jo jedan dan90 svoj poraz.
Dovoljno je sve ovo primeniti na ljubav-ukus pa da se postigne
vrhunac smenoga.
90 Hoec autem a acerbam rei memoriam, amara quadam dulcedine, scri- bere visum e s t . . . ut cogitem
nihll esse debere quod amplius mihi placeat in hac vita.
Petrarca, Ed. Marsand
13. januar 1819.
91
BalkanDownload
33.
elja da se svakog trenutka umiri neka mala sumnja, odrava u

ivotu srenu ljubav. Kako je strepnja nikada ne naputa, uivanja koja ona
prua ne mogu nikada da dosade. Osobina te sree je krajnja ozbiljnost.
92
BalkanDownload
34.
O POVERAVANJU
Nijedan bezobrazluk na svetu ne sveti se bre od onoga koji vas goni

da intimnom prijatelju poverite neku ljubav-strast. On zna da vi, ako je ono
to govorite istina, imate zadovoljstva koja su hiljadu puta iznad njegovih, i
zbog kojih prezirete njegova.
Jo je gore meu enama, poto je za njih srea u ivotu da
nadahnjuju strasti, a obino i poverljiva prijateljica isto tako izlae svoju
dopadljivost pogledima ljubavnika.
S druge strane, za stvorenje koje prodire ova groznica ne postoji na
svetu nametljivija moralna potreba od prijatelja pred kim se moe
raspravljati o stranim sumnjama koje svakog trenutka obuzimaju duu, jer
u ovoj uasnoj strasti zamiljena stvar je uvek stvar koja postoji.
Veliki nedostatak Salvijatijevog karaktera, pisao je on 1817, koji je po
tome sasvim suprotan Napoleonovom, jeste u tome to on ne moe da se
odlui, kada se u razgovoru o interesima neke strasti neto moralno
dokae, da poe od te osnove kao od konano utvrene injenice; i, uprkos
sebi, i na svoju veliku nesreu, on to stalno vraa na diskusiju. Stvar je u
tome to je ugodno imati smele ambicije. Kristalizacija koju ne sputava elja
za onim to treba dobiti, upotrebljava se za jaanje smelosti; u ljubavi, ona je
sva u slubi osobe prema kojoj treba imati smelosti.
ena moe da nae podmuklu prijateljicu, moe da nae takoe i
prijateljicu koja se dosauje.
Trideset petogodinja princeza 91 kojoj je dosadno i koju proganja
potreba da se neim zanima, da pravi spletke, itd. itd., nezadovoljna to
njen ljubavnik postaje hladan prema njoj, a ne mogavi, ipak, da se nada
drugoj ljubavi, ne znajui ta da radi, sa eljom za delanjem koja je prodire
i nemajui druge razonode sem napada mranog raspoloenja, moe vrlo
lepo da nae neko zanimanje, to jest neko zadovoljstvo i neki cilj u ivotu, u
tome da unesrei jednu pravu ljubav, strast koju neko ima drskosti da osea
prema nekoj drugoj eni, dok se njenom ljubavniku pored nje drema.
91 Venecija 1819.
93
BalkanDownload
To je jedini sluaj kad mrnja raa sreu, jer donosi zanimanje i rad.
U poetku, to je zadovoljstvo da se neto radi, a od trenutka kada je
drutvo posumnjalo u poduhvat, prkosna elja da se uspe daje privlanost
ovom poslu. Ljubomora prema prijateljici krije se iza maske mrnje prema
ljubavniku; inae kako bi se mogao besno mrzeti ovek koji se nikad nije
video? Ona se uva da prizna sebi da je zavidljiva, jer bi trebalo, prvo, da
prizna vrednost, a ima laskavaca koji se odravaju na dvoru samo time to
se podsmevaju dobroj prijateljici.
Podla poverljiva prijateljica, dozvoljavajui sebi krajnje pokvarene
postupke, moe sasvim uobraziti da je pokree jedino elja da ne izgubi
dragoceno prijateljstvo. ena koja ami kae sebi da ak i prijateljstvo
jenjava u srcu koje prodiru ljubav i njene smrtne strepnje; pored ljubavi,
prijateljstvo moe da se odri samo poveravanjem; ima li ta mrskije, za
zavist, od takvih poveravanja?
Jedino su kod ena dobro primljena ona poveravanja koja prati ovako
otvoreno rasuivanje: Draga moja prijateljice, pomozite mi danas u ovom
toliko besmislenom koliko neumitnom ratu koji nam nameu predrasude
lansirane od naih tirana, a ja u vama pomoi sutra.92
Sem ovog, izuzetak ini pravo prijateljstvo roeno u detinjstvu, koje
nikakva ljubomora nije kasnije pokvarila.
Poveravanja ljubavi-strasti dobro su primljena jedino kod aka koji
su zaljubljeni u ljubav i kod mladih devojaka koje prodiru radoznalost i
elja da upotrebe svoju nenost, a kojima moda nagon93 ve govori da je to
veliko zbivanje njihovog ivota, i da nikada nije suvie rano da se time
pozabave.
Ceo svet je video male devojice od tri godine kako vrlo dobro
ispunjavaju dunosti galantnosti.
Poveravanje raspaljuje ljubav-ukus, a rashlauje ljubav-strast.
Kod poveravanja, sem opasnosti, postoje i tekoe. Kod ljubavi-strasti
ono to se ne moe izraziti (jer je jezik suvie grub da bi dostigao te prelive),
ipak postoji; samo, poto su to vrlo tanane stvari, ovek moe lako da se
92 Memoari ge dEpinej, Zeliot.

U Pragu, Celovcu, itavoj Moravskoj, itd. ene su vrlo duhovite, a ljudi veliki lovci. Prijateljstvo meu
enama Je vrlo uobiajeno. U toj zemlji najlepe je vreme zimi; tada oblasni plemii prireuju partije lova koje traju
po petnaest dana. Jedan od najduhovitijih meu njima ml je jednom rekao da je Karlo V legitimno vladao celom
Italijom, i da bi, prema tome, Italijanima bilo uzaludno da se pobune. Zena ovog valjanog oveka itala je pisma gice
de Lesplnas.
Znojmo, 1816
93 Veliko pitanje. Cini mi se da tu sem vaspitanja, koje poinje ve u osmom ili desetom mesecu, ima i malo
nagona.
94
BalkanDownload
prevari kad ih posmatra.

A vrlo uzbueni posmatra loe posmatra; on je nepravedan prema
sluaju.
Moda je najmudrije poveriti se samoj sebi. Napiite veeras, sa
drugim imenima, ali sa svim karakteristinim detaljima, razgovor koji ste
imali sa vaom prijateljicom i opiite tekou koja vas uznemirava. Ako je u
pitanju ljubav-strast, za osam dana biete drugi ovek; i tada, itajui vae
razgovore, moi ete da date sebi savet.
Meu ljudima, im ih je vie od dvojice, a moe da se pojavi zavist,
uljudnost nalae da se govori samo o fizikoj ljubavi; pogledajte kako se
zavravaju veere u mukom drutvu. Recituju se Bafovi 94 soneti koji
priinjavaju beskrajno zadovoljstvo, jer svako doslovno shvata pohvale i
oduevljenje svog suseda, koji esto eli samo da ispadne raspoloen ili
pristojan. Petrarkine ljupke nenosti ili francuski madrigali bili bi
deplasirani.
94 Venecijanski dijalekt ima tako ive opise fizike ljubavi, koji ostavljaju na hiljadu milja za sobom
Horacija, Propercija, Lafontena i sve pesnike. Gospodin Burati, iz Veneclje, sada je prvi satirini pesnik nae tune
Evrope. Izvrstan je naroito u opisima groteskne fizike pojave svojih junaka, a i esto ga zatvaraju. Videti
lElefanteide, lUmo, la Strefeide.
95
BalkanDownload
35.
O LJUBOMORI
Kada ovek voli, kod svake nove stvari koja mu pada u oi ili na
pamet, dok u stisci neke tribine paljivo slua skuptinsku diskusiju, ili dok
juri u velikom galopu pod neprijateljskom vatrom da smeni predstrau,
uvek dodaje novo savrenstvo predstavi koju ima o svojoj dragani, ili
otkriva novo sredstvo, koje u poetku izgleda izvrsno, kako da povea
njenu ljubav.
Svaki korak mate plaen je trenutkom slasti. Nije udno to je takvo
stanje privlano.
U trenutku kada se raa ljubomora, ista navika due ostaje, ali da bi
prouzrokovala suprotno dejstvo. Svako savrenstvo zbiru ljubav i njene
smrtne strepnje; pored ljubavi, prijateljstvo moe da se odri samo
poveravanjem; ima li ta mrskije, za zavist, od takvih poveravanja?
Jedino su kod ena dobro primljena ona poveravanja koja prati ovako
otvoreno rasuivanje: Draga moja prijateljice, pomozite mi danas u ovom
toliko besmislenom koliko neumitnom ratu koji nam nameu predrasude
lansirane od naih tirana, a ja u vama pomoi sutra.95
Sem ovog, izuzetak ini pravo prijateljstvo roeno u detinjstvu, koje
nikakva ljubomora nije kasnije pokvarila.
Poveravanja ljubavi-strasti dobro su primljena jedino kod aka koji
su zaljubljeni u ljubav i kod mlaih devojaka koje prodiru radoznalost i
elja da upotrebe svoju nenost, a kojima moda nagon96 ve govori da je to
veliko zbivanje njihovog ivota, i da nikada nije suvie rano da se time
pozabave.
Ceo svet je video male devojice od tri godine kako vrlo dobro
95 Memoari ge dEpinej, eliot.

U Pragu, Celovcu, itavoj Moravskoj, itd. ene su vrlo duhovite, a ljudi veliki lovci. Prijateljstvo meu
enama je vrlo uobiajeno. U toj zemlji najlepe je vreme zimi; tada oblasni plemii prireuju partije lova koje traju
po petnaest dana. Jedan od najduhovitijih medu njima mi Je jednom rekao da je Karlo V legitimno vladao celom
Italijom, i da bi, prema tome, Italijanima bilo uzaludno da se pobune. Zena ovog valjanog oveka itala je pisma gice
de Lespinas.
Znojmo, 1816
96 Veliko pitanje. Cini mi se da tu sem vaspitanja, koje poinje ve u osmom ili desetom mesecu, ima i malo
nagona.
96
BalkanDownload
ispunjavaju dunosti galantnosti.

Poveravanje raspaljuje ljubav-ukus, a rashlauje ljubav-strast.
Kod poveravanja, sem opasnosti, postoje i tekoe. Kod ljubavi-strasti
ono to se ne moe izraziti (jer je jezik suvie grub da bi dostigao te prelive),
ipak postoji; samo, poto su to vrlo tanane stvari, ovek moe lako da se
prevari kad ih posmatra.
A vrlo uzbueni posmatra loe posmatra; on je nepravedan prema
sluaju.
Moda je najmudrije poveriti se samoj sebi. Napiite veeras, sa
drugim imenima, ali sa svim karakteristinim detaljima, razgovor koji ste
imali sa vaom prijateljicom i opiite tekou koja vas uznemirava. Ako je u
pitanju ljubav-strast, za osam dana biete drugi ovek; i tada, itajui vae
razgovore, moi ete da date sebi savet.
Meu ljudima, im ih je vie od dvojice, a moe da se pojavi zavist,
uljudnost nalae da se govori samo o fizikoj ljubavi; pogledajte kako se
zavravaju veere u mukom drutvu. Recituju se Bafovi 97 soneti koji
priinjavaju beskrajno zadovoljstvo, jer svako doslovno shvata pohvale i
oduevljenje svog suseda, koji esto eli samo da ispadne raspoloen ili
pristojan. Petrarkine ljupke nenosti ili francuski madrigali bili bi
deplasirani. koje dodajete vencu voljene osobe, a koja voli drugoga, da-
leko od toka da vam prui nebesko uivanje, zariva vam no u srce. Jedan
glas vam dovikuje: tvoj suparnik e se nasladiti ovim tako zanosnim
uivanjem98.
A stvari koje vam padaju u oi, a ne izazivaju to prvobitno dejstvo,
umesto da vas, kao nekada, upute na sredstvo da budete voljeni, pokazuju
vam neku novu prednost suparnika.
Sretnete neku lepu enu kako jae u parku99, a suparnik je uven po
svojim lepim konjima sa kojima prelazi deset milja za pedeset minuta.
U takvom stanju bes se lako raa; zaboravlja se da u ljubavi imati ne
predstavlja nita, dok uivati predstavlja sve; preuveliava se srea suparnika,
preuveliava se drskost koju on stie usled te sree, i dostie se vrhunac
muka, to znai krajnja nesrea koju jo truje ostatak nade.
Jedini lek je moda u tome da se sasvim izbliza posmatra srea
97 Venecijanski dijalekt ima tako ive opise fizike ljubavi, koji ostavljaju na hiljadu milja za sobom
Horacija, Propercija, Lafontena i sve pesnike. Gospodin Burati, iz Venecije, sada je prvi satirini pesnik nae tune
Evrope. Izvrstan Je naroito u opisima groteskne fizike pojave svojih junaka, a 1 esto ga zatvaraju. Videti
iElefanteide, lUmo, la Strefeide.
98 Eto kako je ljubav luda; ovo savrenstvo koje vidtte vi, ne predstavlja savrenstvo za njega.
99 Montanjola, 13. april 1819.
97
BalkanDownload
suparnika. Cesto ete ga videti kako spokojno zadrema u salonu u kome se

nalazi ena zbog koje prestaje da vam kuca srce svaki put kad na ulici
ugledate izdaleka eir slian njenom.
Ako hoete da ga probudite, dovoljno je da pokaete svoju
ljubomoru. Uspeete, moda, da mu otkrijete vrednost ene koja ga
pretpostavlja vama, a on e vam imati da zahvali za ljubav koju e osetiti
prema njoj.
Sto se tie suparnika, nema sredine: ili se treba sa njim aliti to je
mogue vie neusiljeno, ili mu zadati strah.
Kako je ljubomora najvea od svih nesrea, ovek smatra da je
izlaganje ivota prijatna promena. Jer tada naa sanjarenja nisu sva
otrovana i naklonjena da vide sve crno (zbog gore izloenog mehanizma);
ovek ponekad moe zamisliti kako ubija suparnika.
Prema principu da neprijatelju ne treba nikada pomagati, morate da
sakrijete svoju ljubav od suparnika i, izigravajui da ste sujetni i da ste
sasvim daleko od ljubavi, da mu u velikom poverenju, to je mogue
pristojnije, mirnije i jednostavnije kaete: Gospodine, ne znam zato svetu
pada na um da mi namenjuje tu i tu malu; ak je toliko dobar da veruje da
sam zaljubljen u nju; ja bih vam je ustupio od svog srca, ako je elite, kada
se ne bih, na nesreu izlagao tome da igram smenu ulogu. Kroz est meseci
uzmite je, ako vam je stalo; ali danas, ast koja je, ne znam zato, vezana za
te stvari, primorava me da vam, na moju veliku alost, kaem da, ako
sluajno neete da ekate dok doe na vas red, jedan od nas mora da
umre.
Va suparnik verovatno nije strastan, a moda je vrlo obazriv ovek
koji e, kada bude jednom ubeen u vau odluku, pouriti da vam ustupi
enu o kojoj je re, samo da pronae neki dobar povod. Zbog toga vaa
izjava treba da bude vesela; a sve to mora biti u potpunoj tajnosti.
Patnja od ljubomore je tako otra zato to sujeta ne moe pomoi da se
ona podnese, a primenjujui metod o kome vam govorim, vaa sujeta ima
neku hranu. Moete biti zadovoljni sobom ako ste dospeli dotle da ne
smatrate sebe neprivlanim.
Ako vie volite da stvari ne uzimate tragino, treba da otputujete na
etrnaest milja odatle i da izdravate igraicu ije su vas drai toboe
naterale da se zaustavite kad ste prolazili kraj nje.
Ako suparnik ima iole obinu duu, verovae da ste se uteili.
Vrlo esto najbolji je nain da se ravnoduno saeka dok suparnik
svojim sopstvenim glupostima ne dosadi voljenoj osobi. Jer, sem ako nije u
98
BalkanDownload
pitanju velika strast, zaeta postepeno i to u prvoj mladosti, ena puna

duha ne voli dugo obinog oveka100. U sluaju ljubomore, posle intimnosti,
potrebne su jo prividna ravnodunost i stvarna nestalnost, jer sem noge
ene, uvreene od ljubavnika koga jo vole, vezuju za oveka na koga je on
ljubomoran, i igra postaje stvarnost.101
Uao sam u nekoliko detalja, jer se u tim trenucima ljubomore
najee gubi glava; poto su saveti vrlo lepo i odavno napisani i, poto je
glavno izigravati spokojstvo, umesno je uzeti ton iz nekog filozofskog
spisa.
Kako se ima vlast nad vama jedino kad vam se oduzme ili daje nada u
stvari kojima strast daje svu cenu, ako uspete da se poveruje u vau
ravnodunost, odjednom e vai protivnici biti razoarani.
Ako ovek nema ta da izvede, a u stanju je da se zanima traenjem
utehe, moe da nae neko zadovoljstvo u itanju Otela; to e uticati da se
posumnja u ono to izgleda najubedljivije. Sa slau e zadrati pogled na
ovim reima:
Trifles light as air

Seem to the jealous confirmations strong
As proofs from holy writ.102
OTHELLO, act III.
Iskusio sam da pogled na lepo more prua utehu.

The morning which had arisen calm and bright, gave a pleasant
effect to the waste mountain view which was senn from the castle on
looking to the landward and the glorious Ocean crispe with a thousand
rippling waves of silver, extended on the other side in awful yet
complacent majesty to the verge of the horizon. With such scenes of calm
sublimity, the human heart sympathizes even in his most disturbed moods,
and deeds of honour and virtue are inspired by their majestic influence.103
(The Bride of Lammermoor, I, 193 )
100 Princeza oci Taranta, Skaronova novela.

101 Kao u ServantesovoJ pripoveci Drski radoznalac.
102 Sitnice lagane kao vazduh Izgledaju ljubomornom ubeenju snane Kao dokazi iz Svetog pisma.
Otelo III ln. Prim. prev.
103 Jutro, koje je osvanulo tiho i vedro, prijatno je osvetljavalo prostrani brdoviti predeo koji se video iz
zamka gledajui prema kopnu, i blistavi Okean nabran hiljadama ustreptalih srebrnih talasia, koji se prostirao s
druge strane u svojoj strasnoj i ponosnoj velianstvenosti sve do horizonta. Ljudsko srce osea ovakve prizore
spokojne uzvienosti ak i kad Je najjae uznemireno, a njihov velianstveni uticaj nadahnjuje asna i vrla dela.
(Verenica od Lamermura, I, 193.) Prim. prev.
99
BalkanDownload
Nailazim na ove Salvijatijeve redove: 20. jula 1818. Ja esto i, ini

mi se, nerazumno primenjujem na sav ivot oseanje koje ambiciozan ovek
ili dobar graanin ima za vreme bitke, ako je upotrebljen za uvanje
komore, ili se nalazi na nekom drugom bezopasnom i mirnom poloaju. U
etrdesetoj godini alio bih to sam preao doba kada se voli bez dubokih
strasti. Osetio bih ono gorko i poniavajue nezadovoljstvo to suvie kasno
primeujem kako sam se prevario i kako sam pustio da ivot prohuji a da
nisam iveo.
,,Jue sam proveo tri sata sa voljenom enom i sa suparnikom za koga
bi ona htela da verujem kako mu je naklonjena. Nema sumnje, bilo je
trenutaka gorine kada sam gledao njene lepe oi uprte u njega, i iskusio
sam iva oseanja od nesree do nade kad sam odlazio od nje. Ali, koliko
novih stvari! Koliko ivih misli! Koliko brzih zakljuaka! I uprkos prividnoj
srei suparnika, sa kakvim je ponosom i uivanjem moja ljubav oseala da
je iznad njegove! Govorio sam sebi: Ti bi obrazi pobledeli od najbednijeg
straha pred najmanjom rtvom koju bi moja ljubav podnela kao od ale; ta
to govorim, bila bi srena da je podnese; na primer, zavui ruku u eir da
bi se izvukla jedna od ovih dveju cedulja: jedna biti voljen od nje i druga
odmah umreti; to oseanje je bilo tako stalno da me ono nije spreavalo da
budem ljubazan za vreme razgovora. ,,Da su mi ovo ispriali pre dve
godine, smejao bih se.
U putopisu kapetana Luisa i Klerka sa izvora Misurija godine 1806.
itam na strani 215:
Rikarasi su siromani, ali dobri i velikoduni; iveli smo dosta dugo
u tri njihova sela. Njihove su ene lepe od ena svih plemena na koja smo
naili; one se, takoe, jako trude da njihovi ljubavnici ne ame. Nali smo
jedan novi dokaz da je dovoljno putovati po svetu da bi se videlo kako su
shvatanja razliita. Kod Rikarasa smatra se velikom uvredom ako ena
pokloni svoje drai bez odobrenja svoga mua ili brata. Ali, uostalom, braa
i muevi su vrlo zadovoljni kad imaju priliku da uine tu ljubaznost svojim
prijateljima.
Meu naim ljudima bio je jedan crnac; ostavio je veliki utisak kod
naroda koji je prvi put video obojenog oveka. Uskoro on postade
miljenikom lepeg pola i gledali smo kako su muevi, umesto da budu
ljubomorni, bili oarani kad je dolazio kod njih. Smeno je to se u
unutranjosti tako malenih koliba sve vidi.104
104 Trebalo bi ustanoviti u Filadelfiji akademiju koja bi se bavila prikupljanjem materijala za izuavanje
100
BalkanDownload
36.
NASTAVAK O LJUBOMORI
to se tie ena u iju se postojanost sumnja:

Ona vas naputa, jer ste obeshrabrili kristalizaciju, a moda vas u
njenom srcu podrava navika.
Naputa vas jer je suvie sigurna u vas. Vi ste unitili strepnju, i male
sumnje sretne ljubavi ne mogu vie da se rode; onespokojite je, a naroito se
uvajte besmislenih izjava.
Za itavo vreme dok ste iveli pored nje, svakako ste otkrili na koju je
enu u gradu ili u drutvu ona ljubomorna i koje se najvie boji. Udvarajte
se ovoj eni; ali, nemojte nikako otvoreno da se udvarate, pokuajte to da
sakrijete, i to iskreno; poverite se oima mrnje da bi sve videle i sve
osetile. Zbog duboke odvratnosti koju ete za nekoliko meseci osetiti prema
svim enama105, to e vam biti lako. Setite se da se u poloaju, u kome se
nalazite, sve pokvari ispoljavanjem neke strasti: viajte retko voljenu enu i
pijte ampanj u veselom drutvu.
Da biste sudili o ljubavi vae prijateljice, setite se:
1. to se vie fizikog zadovoljstva unese u ljubav, u ono to je nekada
prouzrokovalo intimnost, tim je ona vie podlona nepostojanosti, a
naroito neverstvu. Ovo posebno vai za ljubavi ija je kristalizacija
potpomognuta snagom mladosti u esnaestoj godini.
2. Ljubav dva stvorenja koja se vole nije skoro nikada jednaka106.
Ljubav-strast ima svoje faze za vreme kojih, i to naizmenino, jedan od
ljubavnika voli vie. esto se na ljubav-strast odgovara obinom
galantnou ili ljubavlju iz sujete, a ee ena voli strasno. Ma koju vrstu
oveka na stupnju divljatva, a ne ekati da ova zanimljiva plemena budu unitena.

Poznato mi je da takve akademije postoje; ali njihova su pravila, izgleda, dostojna naih evropskih
akademija. (Knjiga i diskusija o Denderahskom zodijaku u pariskoj Akademiji nauka, 1821). Akademija u
Masausetsu, se, mudro je naloila jednom lanu svetenstva (g. Zerviju) da podnese izvetaj o veri divljaka.
Svetenik ne proputa da najotrije pobije jednog bezbonog Francuza, po imenu Volneja. Prema sveteniku, divljaci
imaju najplemenitije predstave o boanstvu, itd. U Engleskoj, takav bi izvetaj doneo dostojnom akademiku tri ili
etiri stotine zlatnika i zatitu svih plemenitih lordova pokrajine. Ali u Americi! Uostalom, smena strana ove
Akademije podsea me na to da je slobodnim Amerikancima ogromno stalo da imaju lepe grbove naslikane na vra-
tima svojih kola; alosno je da se, zbog nedovoljnog znanja njihovih slikara kola, esto vide greke na grbu
105 Uporeuje se grana ukraena dijamantima sa ogolelom granom, i kontrast jo vie oivljava uspomene.
106 Primer: Altijerijeva ljubav za damu iz visokog engleskog drutva (miledi Llgonijer), ko1a je vodila
ljubav 1 sa svojim lakejem, a potpisi- vala se aijivo Penelopa. Vita, 2.
101
BalkanDownload
ljubavi oseao jedan od ljubavnika, im postane ljubomoran zahteva da

drugi ispunjava uslove ljubavi-strasti; njegova sujeta simulira sve ono to
predstavlja potrebu nenog srca.
Najzad, ljubavi-ukusu nije nita dosadnije nego da kod svog partnera
naie na ljubav-strast.
esto neki ovek pun duha, udvarajui se nekoj eni, gori je
neprestano da misli na ljubav i stalno razneava njenu duu. Ono dobro
prima tog pametnog oveka koji joj priinjava ovo zadovoljstvo. On poinje
da se nada.
Jednog lepog dana ova ena sretne oveka koji joj daje da oseti ono
to je drugi opisao.
Ne znam kako ljubomora oveka utie na srce ene koju on voli.
Ljubomora zaljubljenog oveka koji je dosadan mora da izaziva krajnju
odvratnost koja ide ak do mrnje, ako je onaj protiv koga je uperena
privlaniji od ljubomornog, jer se ljubomora podnosi od onoga na koga bi
se moglo biti ljubomoran, govorila je ga de Kulan.
Ako je voljeni ovek ljubomoran, a nema pravo na to, ljubomora
moe da vrea onaj enski ponos koji je tako teko potedeti i uoiti.
Ljubomora moe da se svia oholim enama kao nov nain da im se pokae
njihova mo.
Ljubomora se moe dopasti kao nov nain da se dokae ljubav.
Ljubomora moe da vrea stid preosetljive ene.
Ljubomora moe da se svidi kao neto to pokazuje sranost
ljubavnika, ferrum est quod amant. Imajte na umu da se voli sranost, a ne
neustraivost a la Tiren, koja moe vrlo dobro da bude zdruena sa
hladnim srcem.
Jedna od posledica naela kristalizacije jeste da ena nikada ne prizna
ljubavniku da ga je prevarila, ako joj je iole stalo do tog oveka.
Srea da se i dalje uiva u savrenoj slici koju smo sebi stvorili o osobi
koja nas privlai tolika je da do tog fatalnog priznanja
ovek, samo da ne bi umro, trai vrlo daleko neki prijateljski izgovor

da bi iveo i patio.
ANDRE SENIJE
Poznata je u Francuskoj anegdota o gici Someri koja je, uhvaena in

flagranti od svog ljubavnika, smelo poricala tu stvar; poto se ovaj
zaprepastio, uzviknula je: ,,Ah! jasno mi je da me vie ne volite; vi vie
102
BalkanDownload
verujete onome to vidite, nego onom to vam ja kaem.

Pomiriti se sa oboavanom draganom koja vas je izneverila znai
unititi udarcima noa kristalizaciju koja se neprestano ponovo raa.
Ljubav mora da ugine, i vae e srce sa uasnim kidanjem osetiti svaki
korak njene agonije. To je jedna od najnesrenijih kombinacija ove strasti i
ivota: trebalo bi imati snage ne izmiriti se drukije nego prijateljski.
103
BalkanDownload
37.
ROKSANA
to se tie ljubomore kod ena, one su nepoverljive, one rizikuju

beskrajno vie nego mi, vie su rtvovale ljubavi, imaju mnogo manje
mogunosti da se razonode i, naroito, mnogo manje mogunosti da
provere postupke svog ljubavnika. enu ljubomora poniava; izgleda kao
da juri za mukarcem; ona misli da joj se ljubavnik podsmeva, i to da se
ruga naroito njenim najnenijim oseanjima; ona mora da naginje
svireposti; a ipak ne moe legalno da ubije svoju suparnicu.
Stoga ljubomora kod ena mora da je jo odvratnija bolest, ako je to
moguno, nego kod ljudi. U njoj je sadran sav nemoni bes i sav prezir
prema sebi107, koje ljudsko srce moe da podnese a da se ne slomi.
Za takvu svirepu boljku ne vidim drugog leka do smrti onoga koji je
izaziva, ili onoga koga je pogodila. Francuska ljubomora moe da se
upozna u prii o gi de la Pomere u aku Fatalisti.
Larofuko kae: ovek se stidi da prizna da je ljubomoran, a ponos
se to je to bio i to je sposoban za to oseanje.108
Jadne ene se ne usuuju ak ni da priznaju da su iskusile ovu tako
okrutnu muku, toliko ih ona ini smenim. Tako bolna rana svakako nikada
potpuno ne zarasta.
Kada bi hladni razum mogao da se izloi vatri mate sa najmanjim
izgledom na uspeh, rekao bih jadnim enama koje su nesrene zbog
ljubomore: Izmeu neverstva kod mukaraca i kod vas postoji velika
razlika. Kod vas je to delimino neposredni postupak, delimino znak. Zbog
naeg vaspitanja u vojnoj koli, ono ne znai nita kod oveka. Nasuprot
tome, kod ene, zbog stida, ono je najizrazitiji od svih znakova odanosti.
Ono je, zbog rave navike, postalo potreba za ljude. Za vreme prve
mladosti, primer onih koje u koledu nazivaju velikima tera nas da unosimo
svu svoju sujetu i da dokaemo svu svoju vrednost sa to veim brojem
uspeha ove vrste. A vae vaspitanje deluje u suprotnom pravcu.
107 Ovaj prezir je jedan od velikih uzroka samoubistva: ovek se ubija da bi pruio sebi zadovoljenje asti.
108 Misao 495. Svakako e se ovde prepoznati, iako to nisam oznaio svaki put, vie misli poznatih pisaca.
Ja pokuavam da piem istoriju, a takve su misli, injenice.
104
BalkanDownload
Vrednost nekog postupka kao znaka: U trenutku besa prevrnem sto

koji pada na nogu moga suseda; to ga avolski boli, ali moe vrlo dobro da
se udesi; ili, pak, uinim pokret kao da hou da ga oamarim.
Razlika u nevernosti kod dva pola je tako realna da strasna ena moe
da oprosti nevernost, to je oveku nemogue.
Evo odluujueg iskustva za povlaenje razlike izmeu ljubavi-strasti
i ljubavi iz inata; kod ena, nevernost ubija prvu i pojaava drugu.
Ponosne ene sakrivaju svoju ljubomoru iz gordosti. One provode
duge veeri u hladnom utanju pored oveka koga oboavaju, za koga
strepe da e ga izgubiti, a vide da mu nisu mnogo privlane. To je svakako
jedna od najveih muka, a, sem toga, i najjai izvor nesree u ljubavi. Da bi
se ovakve ene, tako dostojne naeg punog potovanja, izleile, treba ovek
da preduzme neki smeo i neobian korak, a naroito da izgleda da ne
primeuje ta se dogaa: na primer, da u roku od dvadeset i etiri sata
krene sa njom na veliki put.
105
BalkanDownload
38.
O INATU109 IZ SAMOLJUBLJA
Inat je proizvod sujete: neu da me moj suparnik pobedi i uzimam ba

tog suparnika da sudi o mojoj vrednosti. Hou da napravim utisak na njegovo
srce. Zbog toga se ovek mnogo udaljuje od onoga to je razumno.
Ponekad, da bi opravdao svoju udljivost, ovek dolazi do toga da
kae sebi kako ovaj suparnik ima nameru da ga pravi budalom.
Poto je inat bolest asti, on je mnogo ei u monarhijama i, verovatno,
mnogo se ree ispoljava u zemljama u kojima vlada navika da se postupci
cene po njihovom stepenu korisnosti, kao, na primer, u Sjedinjenim
Amerikim Dravama.
Svakom oveku, a Francuzu vie nego drugima, mrsko je da ga neko
pravi budalom; meutim, povrnost u bivoj monarhiji francuskog
karaktera spreavala je da se iz inata ine pokori izvan oblasti galantnosti i
ljubavi-ukusa.
Inat je napravio vea zla jedino u monarhijama u kojima su, usled
klime, mranije naravi (Portugalija i Pijemont).
U Francuskoj, palanani stvaraju sebi smean uzor onoga to u
drutvu treba da predstavlja ugled otmenog oveka, pa stoje u zasedi
itavog ivota i vrebaju da li ko ne preskae anac. Na taj nain gube svaku
prirodnost, uvek su uvreeni, i ta manija ini smenom ak i njihovu ljubav.
To je posle zavisti ono zbog ega je boravak u malim gradovima do
najveeg stepena neizdrljiv, i toga se treba setiti kada se divimo slikovitom
poloaju nekog od njih. Najvea i najplemenitija uzbuenja koi dodir sa
onim to je najnie u civilizaciji. Da bi bili sasvim do kraja odvratni, ovi
graani govore samo o pokvarenosti u velikim gradovima110.
Inat ne moe da postoji kod ljubavi-strasti. Njega raa enska
gordost: Ako dozvolim da moj ljubavnik ravo postupa sa mnom, on e
me prezirati i nee moi vie da me voli. Ili ga, pak, raa ljubomora sa
svim svojim besom.
Ljubomora trai smrt onoga koga se boji. ovek uvreen u svom
109 Znam da ova re u ovom smislu nije mnogo u duhu francuskog Jezi- ka, ali ne mogu da je zamenim
boljom. Na italijanskom puntigllo, na engleskom poque.
110 Kako u pogledu na ljubav iz zavisti uhode jedni druge, u provineiji ima manje ljubavi, a vie
raskalanosti. Italija je u boljem poloaju.
106
BalkanDownload
samoljublju daleko je od toga, on hoe da njegov neprijatelj ivi i naroito

da bude svedok njegovog trijumfa.
ovek uvreen u svom samoljublju s mukom e gledati kako njegov
suparnik odustaje od borbe, jer ovaj moe da bude toliko drzak da u sebi
kae: da sam se i dalje interesovao ovom stvari, odneo bih pobedu nad
njim.
Kod inata, oveku nimalo nije stalo do prividnog cilja, u pitanju je
samo pobeda. To se dobro vidi u ljubavima devojaka iz Opere; ako udaljite
suparnicu, vajna strast, zbog kojeg bi se tobo skakalo kroz prozor,
odjednom splasne.
Ljubav iz inata, suprotno ljubavi-strasti, prolazi za as. Dovoljno je da
nekim postupkom, koji se ne moe opovrgnuti, protivnik prizna da
odustaje od borbe. Meutim, oklevam da istaknem ovo kao pravilo, jer
imam za to samo jedan primer koji mi ipak ostavlja neke sumnje. Neka
italac sudi o ovom dogaaju. Mlada dvadesetogodinja devojka, dona
Dijana, kerka je jednog od najbogatijih i najoholijih graana Sevilje. Ona je,
bez sumnje, lepa, ali njena lepota je neobina, a pripisuje joj se ogromno
duha i jo vie oholosti. Ona je strasno volela, bar je tako izgledalo, jednog
mladog oficira za koga njena porodica nije htela da zna. Oficir otputuje za
Ameriku sa Morilom; oni se stalno dopisuju. Jednog dana, pred velikim
drutvom kod dona Dijanine majke, neka budala objavi da je ovaj
simpatini mladi umro. Svi se pogledi uprave na nju, ona izgovara samo
ove rei: teta, tako mlad! Ba tog dana itali smo neki komad starog
Masenea, koji se zavrava tragino, ali u kome junakinja sa prividnom
mirnoom prima vest o smrti svog ljubavnika. Video sam kako je majka,
uprkos svojoj oholosti i mrnji, uzdrhtala; otac izae da bi sakrio svoju
radost. Usred svega toga i zbunjenosti prisutnih ljudi koji su davali oima
znak glupom brbljivcu, dona Dijana, koja je jedino ostala mirna, nastavi da
razgovara kao da se nita nije dogodilo. Njena majka, uplaena, naredi
njenoj sobarici da motri na nju; u njenom dranju nita nije izgledalo
izmenjeno.
Dve godine kasnije neki vrlo lep mladi poinje da joj se udvara. I
ovog puta, opet iz istog razloga to prosilac nije plemi, dona Dijanini
roditelji se otro suprotstavljaju ovom braku; ona izjavljuje da e se udati. U
odnosima izmeu mlade devojke i njenog oca raa se inat iz samoljublja.
Mladiu je zabranjen pristup u kuu. Ne vode vie dona Dijanu na
letovanje i gotovo nikad u crkvu; sa prefinjenom brigom trude se da joj
onemogue da sretne svog dragana. On se preruava i via je tajno u dugim
107
BalkanDownload
vremenskim razmacima. Ona se sve vie inati i odbija najsjajnije partije, ak

i titulu i veliki poloaj na dvoru Ferdinanda VII. Ceo grad govori o nesrei
ovo dvoje zaljubljenih i o njihovoj hrabroj upornosti. Najzad, pribliava se
dan dona Dijaninog punoletstva; ona daje na znanje svome ocu da e
iskoristiti svoje pravo i raspolagati sobom. Porodica, izbaena iz svog
poslednjeg utvrenja, poinje pregovore za sklapanje braka; kada su oni
bili napola zakljueni, na jednom zvaninom skupu dveju porodica, mladi
posle est godina upornosti odbija dona Dijaninu ruku111.
Posle etvrt sata on izlazi; ona je bila uteena; da li je volela iz inata?
Ili je to velika dua koja nee da se spusti dotle da prui svetu prizor svoga
bola?
Cesto ljubav-strast moe da dostigne, rekao bih, neku sreu jedino
ako izazove inat iz samoljublja; kako ona tada prividno dobija sve mogue
to eli, njena bi tugovanja bila smena i izgledala besmislena; ona ne moe
da poveri svoju nesreu, a ipak se nje stalno dotie i proverava je; dokazi o
njoj prepliu se, ako mogu tako da kaem, sa najlaskavijim situacijama koje
su najpogodnije za stvaranje divnih iluzija. Ova nesrea pokazuje svoje
odvratno lice u najnenijim trenucima, kao da hoe da izaziva ljubavnika, a
istovremeno daje mu da nasluti svu sreu koju bi mogao imati kada bi ga
volela privlana i neosetljiva osoba koju dri u svom zagrljaju, kao i to da tu
sreu nee nikada doiveti. To je, moda, posle ljubomore, najokrutnija
nesrea.
U jednom velikom gradu112 jo pamte blagog i nenog oveka koga je
bes takve vrste naterao da ubije svoju ljubavnicu, koja ga je volela samo iz
inata prema svojoj sestri. Jedno vee, on je nju pozvao da se provozaju
udvoje po moru, u lepom amcu koji je sam pripremio; kad su stigli na
puinu, on je pritisnuo neku polugu, amac se otvorio i nestao zanavek.
Video sam ezdesetogodinjeg oveka kako se uputa u to da
izdrava najkapriciozniju, najluu, najprivlaniju, najudnovatiju glumicu
londonskog pozorita, mis Kornel. Govorili su mu: ,,ta, i vi pretendujete
da vam ona bude verna? Boe sauvaj, ali ona e me voleti, i to moda do
ludila.
I ona ga je volela itavu godinu dana, i esto do ludila; po tri meseca
uzastopce nije mu davala povoda da se ali. On je izazvao neki odvratni
111 Svake godine ima vie sluajeva da su ene na tako gadan nain ostavljene, i ja potenim enama
opratam nepoverenje. Mirabo, Plsma Sofi)l. U despotskim zemljama javno mnenje nema moi, realno Je samo
paino prijateljstvo.
112 Livomo, 1819.
108
BalkanDownload
inat iz samoljublja, u mnogim stvarima, izmeu svoje ljubavnice i svoje

kerke.
Inat trijumfuje u ljubavi-ukusu, ija sudbina zavisi od njega. Po njemu
se najbolje razlikuje ljubav-ukus od ljubavi-strasti. Staro je ratno pravilo, sa
kojim se upoznaju mladi ljudi kada stignu u puk, da treba, ako imaju nalog
za stanovanje u kui u kojoj ive dve sestre, a ele da ih jedna od njih voli,
da se udvaraju drugoj. Kod veine mladih panskih ena koje vode ljubav,
dovoljno je, ako elite da budete voljeni, da iskreno i skromno objavite da
nita ne oseate za gazdaricu kod koje stanujete. Ovo korisno pravilo uo
sam od simpatinog generala Lasala. To je najopasniji nain da se izazove
ljubav-strast.
Posle veza koje je stvorila ljubav, inat iz samoljublja stvara najsrenije
brane veze. Mnogi muevi obezbeuju sebi za dugi niz godina ljubav
svoje ene, uzimajui malu ljubavnicu dva meseca posle venanja113. Raa
se navika da se misli samo na jednoga oveka, a porodine veze ine je
nepobedivom.
Ako je u veku i na dvoru Luja XV jedna velika dama, ga de oazej,
oboavala svoga mua114, to je zato to je izgledalo da se on ivo interesuje
za njenu sestru, vojvotkinju od Gramona.
ak i ljubavnica koja je najvie zapostavljena baca nas u nespokojstvo
i unosi u naa srca neto sasvim nalik na strast, im nam pokae da
pretpostavlja drugog oveka.
Hrabrost Italijana je nastup besa, hrabrost Nemca trenutak zanosa,
hrabrost panca crta gordosti. Kada bi postojala neka nacija ija bi hrabrost
esto bila inat iz samoljublja izmeu vojnika svake ete, izmeu pukova
svake divizije, prilikom bekstva, poto vie ne bi bilo te take oslonca,
ovek ne bi znao na koji nain da zadri jedinice te nacije. Predvideti
opasnost i pokuati da se ona smanji, znailo bi izloiti se podsmehu ovih
sujetnih begunaca.
Dovoljno je otvoriti koji bilo putopis iz ivota divljaka Severne
Amerike, kae jedan od najsimpatinijih francuskih filozofa 115 , da bi se
saznalo kako je obina sudbina ratnih zarobljenika ne samo da budu ivi
spaljeni i pojedeni, ve da budu prethodno vezani za kolac da bi satima bili
podvrgnuti najsvirepijim i najprefinjenijim mukama koje pomamni bes
moe da izmisli. Treba itati ta o ovim uasnim prizorima govore putnici
113 Vdeti Ispovesti neobinog oveka (prifia mistress Opie).

114 Pisma gde di Defan, Lozenovi memoari.
115 s Volni, Slika, Sfedinjenlh Arnerikih Drlava, str. 491496.
109
BalkanDownload
koji su bili svedoci kanibalske radosti prisutnih, a naroito besa ena i dece,
i njihovog groznog uivanja u tome da se takmie u svireposti. Treba videti
ta oni dodaju o herojskoj vrstini, o nepromenjenoj hladnokrvnosti
zarobljenika koji, ne samo da ne odaje nikakve znake bola, ve prkosi
svojim delatima i izaziva ih najhladnijom gordou, najgorom ironijom,
najuvredljivijim sarkazmom, opevajui svoje podvige, nabrajajui roditelje,
prijatelje prisutnih koje je ubio, opisujui potanko muke na koje ih je stavio i
optuujui sve one koji ga okruuju da su kukavice, straljivci, da ne znaju
da mue, sve dok ne padne raskomadan i dok ga, pijani od besa, njegovi
neprijatelji ne poderu ivog i dok se njegov poslednji dah i poslednja
uvreda ne ugase sa njegovim ivotom. Sve e to izgledati neverovatno
civilizovanim nacijama, izgledae kao bajka naim najneustraivijim
grenadirskim kapetanima, a potomstvo e u to sumnjati.
Ovaj fizioloki fenomen je posledica posebnog duevnog stanja
zarobljenika, koji vodi izmeu sebe, s jedne, i svih svojih delata s druge
strane, borbu samoljublja, i takmii se u sujeti ko e vie izdrati.
Nai valjani vojni hirurzi su esto primeivali da su neki ranjenici,
koji su u stanju telesnog i duevnog spokojstva vikali za vreme nekih
operacija, ispoljavali, naprotiv, samo spokojstvo i veliinu due ako su na
neki nain pripremljeni. Treba ih darnuti u ast, treba tvrditi, prvo paljivo,
zatim razdraeno, da nisu u stanju da izdre operaciju a da ne viu.
110
BalkanDownload
39.
O SVADLJIVOJ LJUBAVI
Postoje dve vrste takve ljubavi:

1. ljubav u kojoj onaj koji se svaa voli; i
2. ona u kojoj ne voli.
Ako je jedan od dvoje ljubavnika mnogo nadmoniji u onome to
oboje cene, ljubav drugoga mora da se ugasi, jer e pre ili kasnije, strah da
ne bude prezren, prosto prekinuti kristalizaciju.
Nita osrednjim ljudima nije tako odvratno kao duhovna
nadmonost; tu je, u dananjem svetu, izvor mrnje; i, ako mi zahvaljujui
ovom pravilu ne dugujemo uasne mrnje, to je samo zato to ljudi koje
ono rastavlja nisu primorani da ive zajedno. ta bi bilo od ljubavi u
sluajevima kada je ona sasvim prirodna, naroito kod nadmone osobe,
kada ta nadmonost ne bi bila maskirana nikakvim drutvenim obzirom?
Da bi ljubav mogla da opstane, potrebno je da onaj koji je inferioran
kinji svog partnera; u protivnom, ovaj nee moi da zatvori prozor a da se
drugi ne oseti uvreenim.
Sto se tie superiornog lica, i ono ima iluzije, i njegova ljubav ne samo
da nije u kakvoj opasnosti, ve skoro sve slabosti voljenog bia poveavaju
njegovu ljubav prema tom biu.
Odmah iza ljubavi-strasti, koja je obostrana izmeu ljudi iste
vrednosti, dolazi, u pogledu trajanja, svadljiva ljubav, u kojoj onaj koji se
svaa ne voli. Nai e se zato primeri u anegdotama koje se odnose na
vojvotkinju de Beri (Diklovi memoari).
Poto ova ljubav ima prirodu hladnih navika, zasnovanih na
prozainoj i na sebinoj strani ivota, koje nerazdvojno prate oveka do
groba, ona moe da traje due i od same ljubavi-strasti. Ali to vie nije
ljubav ve navika koju je stvorila ljubav, koja ima zajedniko sa
ljubavlju-strau samo uspomene i fiziko uivanje. Ovu naviku mogu da
imaju samo manje plemenite due. Svakog dana se stvara mala drama:
Hoe li me on grditi? koja zaokupljuje matu, kao to je kod
ljubavi-strasti svakog dana bio potreban neki novi dokaz nenosti. Videti
111
BalkanDownload
anegdote o gi dUdeto i Sen-Lamberu116.

Moguno je da ponos odbije da se navikne na ovakvu vrstu
interesovanja; tada, posle nekoliko meseci oluje, ponos ubije ljubav. Ali ova
plemenita strast se dugo odupire pre nego to izdahne. Male prepirke
srene ljubavi, srcu koje jo voli a koje je zlostavljano, dugo ostavljaju
iluzije. Nekoliko nenih pomirenja mogu uiniti prelaz snoljivijim. Pod
izgovorom neke skrivene muke, neke novane nezgode, ena pravda
oveka koga je mnogo volela; konano se navikava na njegove svae.
Zaista, gde se van ljubavi-strasti, vlasti117 i kocke moe nai drugi izvor za
svakodnevno zaokupljanje oveka, koji bi se, po ivosti, mogao uporediti s
ovim? Ako onaj koji se svaa umre, njegova rtva, koja ga je nadivela,
nikada se nee uteiti. Na ovom principu zasnovani su mnogi graanski
brakovi. Onaj koji trpi grdnje, slua celog dana ono to najvie voli.
Postoji jedna lana vrsta svadljive ljubavi. Iskoristio sam glavu XXXIII
iz pisma jedne neobino umne ene:
Ljubav-strast svakog trenutka udi za tim da uvek urniruje neku
malu sumnju... Kako je najivlja strepnja nikada ne naputa, njena
zadovoljstva ne mogu nikada da budu dosadna.
Kod osornih ili nevaspitanih ljudi, ili onih ija je narav neobino
nagla, ova mala sumnja, koju treba umiriti, ova laka zebnja, ispoljava se
kroz svau.
Ako voljena osoba nije krajnje osetljiva, to je plod paljivog
vaspitanja, ona moe da nae vie ivahnosti i, prema tome, vie prijatnosti
u ljubavi takve vrste; ak i kada je najdelikatnija to se moe zamisliti, ako
vidi da je onaj to besni prva rtva svog besa, vrlo je teko da ga zbog toga jo
vie ne zavoli. Moda lord Mortimer najvie ali za svenjacima svoje
ljubavnice kojima ga je gaala u glavu. Doista, ako oholost prata i
dozvoljava takva oseanja, mora se priznati da ona otro ratuju protiv
dosade, ovog velikog neprijatelja srenih ljudi.
Sen-Simon, jedini istoriar koga je Francuska imala, kae (tom V,
strana 45):
Posle mnotva prolaznih ljubavi, vojvotkinja de Beri se ozbiljno
zaljubila u Rioma, kadeta iz kue Ajdi, sina jedne od sestara ge de Biron.
On nije imao ni lepo lice ni duha; to je bio krupan mladi, niskog rasta,
bucmast i bled; usled mnogobrojnih bubuljica dosta je liio na ir; imao je
116 ini mi se Memoari ge Epinej, ili Marmontela.

117 Ma ta govorili neki ministri-licemeri, vlast je najvee uivanje. Cini mi se da jedino ljubav moe da ga
nadmai, a ljubav je srena bolest koja se ne moe dobiti kao neko ministarstvo.
112
BalkanDownload
lepe zube, a nije ni sanjao da e izazvati strast koja je za tili as postala

neobuzdana i koja se nikad nije ugasila, ne spreavajui, ipak prolazne
ljubavi i hirove; on nije imao nikakav imetak, ali je imao mnotvo brae i
sestara koji nisu imali nita vie od njega. G. i ga de Pons, poasna dama
ge vojvotkinje de Beri, bili su njihovi zemljaci i u srodstvu sa njima; oni
pozvae mladia, koji je bio porunik dragona, da bi pokuali da naprave
neto od njega. im je stigao, ispoljila se naklonost prema njemu, i on
postade gospodar u Liksamburu.
,,G. de Lozen, iji je on bio unuk, smejao se tome ispod brka; bio je
oaran i gledao u njemu sebe u Liksamburu, iz doba Madmoazel; davao mu
je uputstva, a Riom, koji je bio blag i po prirodi pristojan i pun potovanja,
dobar i poten mladi, sluao ih je, ali uskoro je osetio mo svoje
privlanosti koja je mogla da osvoji jedino neshvatljivu fantaziju ove
princeze. Ne zloupotrebljavajui je prema drugim osobama, on je sve
pridobio, ali je postupao sa svojom vojvotkinjom onako kako je postupao g.
de Lozen sa Madmoazel. Uskoro je bio odeven u najbogatija odela, sa
najraskonijim ipkama, snabdeven novcem, prstenjem i nakitom; putao je
da ga ekaju, uivao je da kod princeze izazove ljubomoru, kao i da se sam
pravi ljubomoran; esto ju je dovodio do suza; malo-pomalo doveo ju je
dotle da nita nije mogla initi bez njegove dozvole, ak ni beznaajne
stvari: kada je bila spremna da ide u Operu, on bi je naterao da ostane kod
kue; drugi put bi je naterao da ide protiv volje; prisiljavao ju je da ini
dobroinstva nekim damama koje nije nimalo volela, ili na koje je bila
ljubomorna, a da ini zla osobama koje su joj se dopadale i na koje je on bio
toboe ljubomoran. Ona nije imala ni najmanju slobodu ak ni u pogledu
svog doterivanja; zabavljalo ga je da je natera da se raelja, da promeni
haljinu kada je bila sasvim spremna; i to tako esto, a ponekada tako javno,
da ju je bio navikao da uvee trai njegovo odobrenje za haljinu koju e
obui sutradan, kao i za ono to treba da radi; meutim, sutradan on bi
promenio sve, a princeza bi ronila suze; konano, ona je dola dotle da mu
je slala poruke preko poverljivih sluitelja, jer je on, gotovo od svog
dolaska, stanovao u Liksamburu; a poruke su slate vie puta za vreme
njenog oblaenja, da bi saznala koju e pantljiku staviti; isto je bilo i sa
haljinama i drugim ukrasima, i skoro uvek ju je terao da nosi ono to nikako
nije elela. Ako bi se ona neki put usudila da ode zbog neke sitnice a da mu
se ne javi, postupao je sa njom kao sa slukinjom, i tada bi ona plakala
danima.
Ova tako ohola princeza, koja je toliko uivala da ispolji preteranu
113
BalkanDownload
gordost i da je unosi u svoje postupke, ona za iju trpezu nije mogao da

sedne niko ko ne bi bio pravi princ, bedno se ponizila jedui za stolom sa
njim i nekim beskunicima. Jezuita Rigle, koga je ona upoznala kao dete i
koju je vaspitao, bio je primljen na ove neobine rukove; on se nije zbog
toga stideo, a ni vojvotkinji to nije smetalo. Sve ove udne pojedinosti bile
su poverene gi de Mui; ona i Riom su pozivali goste i odreivali dane.
Ova dama je mirila ljubavnike, i takav ivot se vodio sasvim javno u
Liksamburu, gde su se svi obraali Riomu, koji se sa svoje strane trudio da
dobro ivi sa svima, pokazujui potovanje koje nije hteo da ukae javno
jedino svojoj princezi. Pred svima joj je davao grube odgovore zbog kojih su
prisutni obarali pogled, a vojvotkinja, koja nije nimalo skrivala svoju strast
prema njemu, crvenela je.
Riom je bio za vojvotkinju najbolji lek protiv dosade.
Jedna uvena ena ree iznenada generalu Bonaparti, koji je tada bio
mladi heroj ovenan slavom i koji jo nije poinio zloine prema slobodi:
Gospodine generale, vama ena moe da bude samo supruga ili sestra.
Heroj nije razumeo ovaj kompliment, osvetio se uvredama. Takve ene vole
da ih njihov ljubavnik prezire, one ga vole samo ako je svirep.
114
BalkanDownload
39. bis
LEK PROTIV LJUBAVI
Skok sa Leukade predstavljao je lepu sliku u antiko doba. Zaista,

gotovo je nemogue nai lek protiv ljubavi. Potrebna je ne samo opasnost
koja jako opominje oveka na to da se stara o svom samoodranju, ve je
potrebno, to je mnogo tee, da neka velika opasnost, koja se moe izbei
vetinom, potraje, kako bi se navika da ovek misli o svom samoodranju
mogla stvoriti. Vidim samo esnaestodnevnu oluju slinu onoj koju je
doiveo Don uan118, ili brodolom g. Kolea meu Mavrima; inae se ovek
brzo navikava na opasnosti i ak nastavlja da misli o voljenoj osobi sa jo
vie uivanja kada se nalazi u izvidnici, na dvadeset koraka od neprijatelja.
Stalno smo ponavljali da ovek koji mnogo voli, u svojoj ljubavi uiva
ili drhti zbog svega to zamilja, i nema nita u prirodi to ga ne podsea na
voljenu osobu. A uivati i drhtati je vrlo interesantno, tako da u poreenju
sa tim sve ostalo bledi.
Prijatelj koji eli da izlei bolesnika treba, pre svega, da bude uvek na
strani voljene ene, dok svi prijatelji koji su vie revnosni nego pametni,
uvek rade suprotno.
To znai napadati sa smeno nejednakim snagama onaj splet
privlanih iluzija koje smo nekada nazvali kristalizacijom.119
Ako se pojavi neka besmislenost koju ljubavnik treba ili da proguta ili
da odustane od svega to ga vezuje za ivot, on e je progutati; prijatelj koji
mu eli ozdravljenje treba da ima na umu da e ljubavnik porei sa to je
mogue vie duha najoiglednije mane i najstranija neverstva svoje
ljubavnice. Na taj nain, kod ljubavi-strasti, posle kratkog vremena sve se
oprata.
Da bi se ljubavnik razumne i hladne naravi pomirio sa manama,
potrebno je da ih primeti tek posle nekoliko meseci strasti.120
Daleko od toga da grubo i otvoreno pokua da razonodi ljubavnika,
118 Opasnost Henrl Mortona u Klajdi. Old Mortality, tom IV, str. 224.
119 Suvie hvaljenog lorda Bajrona.
120 Ga Dornal i Serinji. Ispovesti grofa, od Dikloa. Videti notu 1
na str. 45; smrt generala Abdalaha u Bolonji.
115
BalkanDownload
prijatelj koji mu eli ozdravljenje mora da mu opirno govori i o njegovoj

ljubavi i o njegovoj ljubavnici, a istovremeno da udesi za njega mnotvo
malih doivljaja. Kada putovanje usamljuje, ono nije vie lek121, i ak nita ne
podsea sa vie nenosti na voljenu osobu kao kontrasti. Ba usred blistavih
pariskih salona i pored ena koje uivaju glas da su najprivlanije, ja sam
najvie voleo svoju jadnu draganu, usamljenu i tunu u njenoj maloj
zabaenoj kui u Romanji'1.
U salonu, u koji sam bio prognan, vrebao sam na raskonom zidnom
satu sa klatnom as kada ona izlazi peice, ili po kii, da bi posetila svoju
prijateljicu. Ba pokuavajui da je zaboravim, video sam da su kontrasti
izvor uspomena, manje ivih ali mnogo slaih od onih koje ovek trai na
mestima gde ju je nekad sreo.
Da bi odsutnost bila korisna, prijatelj koji hoe da izlei treba uvek da
bude uz ljubavnika, da bi na sve mogue naine raspravljao o zgodama
njegove ljubavi i da pokua da bude to dosadniji, opirniji ili neumesniji,
tako da ono o emu govori izgleda banalno: na primer, da bude nean i
sentimentalan posle veere koja je bila razveseljena dobrim vinom.
Teko je zaboraviti enu pored koje je ovek naao sreu, zato to
postoje trenuci koje mata neumorno prikazuje i ulepava.
Ne govorim nita o oholosti, svirepom i najsigurnijem leku, jer njega
ne mogu da koriste nene due.
Prve scene Sekspirovog Romea daju nam divnu sliku: koliko je
daieko ovek koji tuno sebi govori: She hath forsivom to love122, od onoga
koji na vrhuncu sree uzvikuje: Come what sorrow can!123
121 plakao sam gotovo svakog ana (dragocene rei izgovorene 10. juna). < Salvijati.
122 Ona se odrekla ljubavi.
116
BalkanDownload
39. ter.
Her passion will die like a lamp for want of what the flame should
feed upon.
LAMMERMOOR, II, 116
Prijatelj koji eli ozdravljenje treba dobro da se uva ravih razloga,

na primer, da govori o nezahvalnosti. Pribaviti mu pobedu i novo
zadovoljstvo znai oiveti kristalizaciju.
U ljubavi ne moe biti govora o nezahvalnosti; zadovoljstvo koje se
ima u odreenom trenutku uvek nadoknauje i premauje rtve koje su na
izgled najvee. Ne vidim drugih moguih mana sem nedostatka iskrenosti;
treba tano priznati stanje svog srca.
Ako prijatelj koji eli ozdravljenje iole otvoreno napadne ljubav,
ljubavnik odgovara: Biti zaljubljen, ak i kada je voljena osoba besna na
vas, to je ipak (da se spustim na va trgovaki stil) isto kao imati loz koji
moe da donese sreu koja je hiljadu puta iznad svega to moe da mi prui
va svet ravnodunosti i line koristi. Treba biti vrlo sujetan, i da ta sujeta
bude vrlo sitna, da bi ovek bio srean zbog dobrog prijema. Ja ne
prebacujem ljudima to tako postupaju u svom drutvu. Ali pored Leonore,
nalazio sam svet u kome je sve bilo boansko, neno, plemenito.
Najuzvienija i gotovo neverovatna vrlina vaeg sveta, u naim
razgovorima, imala je vrednost obine svakodnevne vrline. Pustite me bar
da sanjam o srei, da provodim ivot pored takvog stvorenja. Mada mi je
jasno da me je kleveta upropastila i da nemam vie nade, bar u joj
rtvovati svoju osvetu.
Ljubav se moe prekinuti samo na poetku. Sem naglog odlaska i
obaveznih razonoda visokog drutva, kao u sluaju grofice Kalamber,
prijatelj koji eli ozdravljenje moe da upotrebi vie sitnih lukavstava. Na
primer, on e vam sluajno pokazati da ena koju volite nema prema vama,
sem u pogledu onoga to se odnosi na rat, ljubaznu panju i divljenje koje je
imala prema nekom suparniku. Dovoljne su najsitnije stvari, jer u ljubavi
sve je znak; na primer, ona vam ne prua ruku da biste se popeli u njenu
lou; ova nitavnost, koju strasno srce shvata tragino, vezujui svaki sud
kristalizacije sa nekim ponienjem, truje izvor ljubavi i moe da je uniti.
ena, koja se ravo ponela sa naim prijateljem, moe se optuiti da
117
BalkanDownload
ima neki smean telesni nedostatak koji je nemogue proveriti; kada bi

ljubavnik mogao proveriti klevetu, ak i kad bi naao da je osnovana, mata
bi je opovrgnula i uskoro se ovaj nedostatak vie ne bi pojavljivao u mati.
Jedino mata moe da se odupre samoj sebi; Anri III je to dobro znao kada
je ogovarao poznatu vojvotkinju od Monpansijea.
Znai da kod mlade devojke, koju elimo da zatitimo od ljubavi,
treba paziti da sauvamo matu. I ukoliko njen duh bude vie lien
prostote, ukoliko ona bude plemenitija i velikodunija, ukoliko, jednom
reju, bude dostojnija naeg potovanja, utoliko e opasnost kojoj je
izloena biti vea.
Za mladu osobu uvek je opasno kada se njene uspomene vezuju i
uvek sa suvie zadovoljstva vraaju na istu osobu. Ako zahvalnost,
divljenje ili radoznalost udvostruavaju veze uspomena, ona je gotovo
sigurno na rubu ponora. Ukoliko je dosada u svakodnevnom ivotu vea,
utoliko vie dejstvuju otrovi koji se zovu zahvalnost, divljenje, radoznalost.
Tada je potrebna hitna i intenzivna razonoda.
Malo grubosti i nehajnosti pri prvom dodiru, ako se droga daje
neusiljeno, gotovo su sigurna sredstva da se pridobije potovanje pametne
ene.
118
BalkanDownload
Knjiga druga
119
BalkanDownload
40.
Sve vrste ljubavi, sva matanja, dobijaju kod pojedinaca boju est
razliitih temperamenata:
sangvinian, ili Francuz, ili g. de Frankej (Memoari gospoe
dEpinej);
uan, ili panac, ili Lozen (Pegilen iz Sen-Simonovih Memoara);
melanholian, ili Nemac, ili ilerov Don Karlos; flegmatian, ili
Holananin; nervozan, ili Volter; atletski, ili Milon iz Krotone124.
Ako temperament utie na ambiciju, na tvrdiluk, prijateljstvo, itd.
itd., kakav li e tek biti njegov uticaj na ljubav, koja sadri neizbenu
meavinu fizikog?
Pretpostavimo da se sve ljubavi mogu odnositi na etiri razliite vrste
koje smo naveli: ljubav-strast, ili ili dEtan; ljubav-ukus, ili galantnost;
fizika ljubav;
ljubav iz sujete (za graanina vojvotkinja ima uvek samo trideset
godina).
Ove etiri ljubavi treba da prou kroz est raznih vidova zavisnih od
navika koje mata dobija od est razliitih temperamenata. Tiberije nije
imao ludu matu Henrika VIII.
Neka, zatim, sve dobijene kombinacije prou kroz razliite navike
koje zavise od vlada ili od nacionalnog karaktera:
1. Azijatski despotizam, kao onaj u Carigradu.
2. Apsolutna monarhija, kao ona Luja XIV.
3. Aristokracija maskirana poveljom, ili vlada neke nacije koja ide u
korist imunima, kao u Engleskoj, sve to u skladu sa pravilima takozvanog
biblijskog morala.
5. Federativna republika, ili vlada u korist svih kao u Sjedinjenim
Amerikim Dravama.
6. Ustavna monarhija, ili...
7. Drava u previranju, kao panija, Portugalija, Francuska. Ovakvo
stanje u nekoj zemlji ini sve ljude ivo strasnim, ono unosi prirodnost u
obiaje, unitava gluposti, konvencionalne vrline, glupe drutvene
124 Vidi Kanabis, o uticaju fizike snage itd.
120
BalkanDownload
obzire125, ini omladinu ozbiljnom i utie na nju da prezire ljubav iz sujete i

da zanemaruje galantnost.
Ovo stanje moe da traje dugo i da formira navike jedne generacije. U
Francuskoj, ono je poelo 1788, prekinuto je 1802, i ponovo poelo 1815, a
bog zna kada e se zavriti.
Posle svih ovih optih naina gledanja na ljubav, postoje razlike u
godinama i, konano, individualne pojedinosti.
Na primer, moglo bi se rei:
U Drezdenu, kod grofa Voltajna, naao sam ljubav iz sujete,
melanholian temperament, monarhistike navike trideset godina i . ..
individualne pojedinosti.
Ovaj nain gledanja na stvari je krai i utie da se hladno rasuuje o
ljubavi, to je bitno i vrlo teko.
Dakle, kako u pogledu fiziologije ovek zna jedva neto o sebi jedino
preko uporedne anatomije, isto tako, u pogledu strasti, sujeta i jo neki
izvori iluzija ine da moemo sagledati ono to se zbiva u nama jedino
preko slabosti koje smo zapazili kod drugih. Ako ovaj esej bude sluajno
imao neko korisno dejstvo, ono e se sastojati u tome da navede duh da ini
takva poreenja. Da bi na to naveo, pokuau da u glavnim potezima dam
nekoliko optih crta karaktera ljubavi kod raznih nacija.
Molim da mi se oprosti ako se esto vraam na Italiju; pri sadanjem
stanju obiaja u Evropi, to je jedina zemlja u kojoj slobodno raste drvo koje
opisujem. U Francuskoj, sujeta; u Nemakoj, nekakva nazovi filozofija,
toliko luda da oveka navodi da pukne od smeha; u Engleskoj, bojaljiva,
bolna, osvetoljubiva gordost, mue ga, gue, ili mu daju smean pravac.
125 Povodom cipela bez mani ministra Rolana, Dimurje odgovara: ,,Ah, Gospodine, sve je izgubljemo
121
BalkanDownload
41.
NACIJE U ODNOSU NA LJUBAV
O FRANCUSKOJ
Pokuavam da se oslobodim svih svojih naklonost i da budem samo

hladni filozof.
Francuske ene, poto su ih formirali prijatni Francuzi koji oseaju
samo sujetu i fizike elje, manje su aktivne, manje energine, manje
opasne, a naroito manje voljene i manje mone od panskih i italijanskih
ena.
ena je mona samo srazmerno nesrei kojom moe da kazni svog
ljubavnika; a kada je ovek samo sujetan, svaka ena je korisna, a nijedna
nije neophodna; laskavi uspeh sastoji se u tome da se ena osvoji, a ne da se
zadri. Kad ovek ima samo fizike elje, nae prostitutku; zbog toga su
prostitutke u Francuskoj armantne, a u paniji vrlo loe. U Francuskoj
prostitutke mogu da pruaju velikom broju ljudi isto toliko sree kao i
potene ene, to jest sreu bez ljubavi, a Francuz ima uvek neto to potuje
vie od svoje ljubavnice: svoju sujetu.
Mladi Parianin gleda na ljubavnicu kao na neku vrstu robinje koja je
odreena, pre svega, da prui uivanje njegovoj sujeti. Ako se ona odupre
pravilima ove tiranske strasti, on je naputa, i niko nije zadovoljniji od njega
kad pria svojim prijateljima kako se superiorno drao i kako je bio
zajedljiv kada ju je ostavio na cedilu.
Jedan Francuz koji je dobro poznavao svoju zemlju (Mejlan) kae: ,,U
Francuskoj su velike strasti isto toliko retke kao i veliki ljudi.
Nema dovoljno rei da bi se izrazilo koliko je za Francuza nemogua
uloga naputenog ljubavnika koji oajava naoigled itavog grada. U
Veneciji i u Bolonji nita nije obinije od toga.
Da bi se u Parizu nala ljubav, treba se spustiti do klasa koje zbog
odsustva vaspitanja i sujete i zbog borbe sa pravim nevoljama imaju vie
energije.
Pokazati svetu veliku neostvarenu elju znai pokazati se inferiornim,
to je u Francuskoj nemogue, ako nisu u pitanju najnii ljudi; to znai
izloiti se svim moguim ravim alama: zbog toga mladi ljudi koji se boje
svog srca preterano hvale prostitutku. Razgovori meu ljudima iz
122
BalkanDownload
provincije zasnivaju se na krajnje prostom strahu da ne izgledaju inferiorni.

Zar nismo nedavno videli jednoga od njih koji je, uvi za ubistvo vojvode
od Berija, odgovorio: Znao sam ja to.126
U srednjem veku postojanje opasnosti je kalilo srca, i t o j e , ini mi se,
drugi uzrok neverovatnih nadmonosti ljudi XVI veka. Originalnost, koja je
kod nas retka, smena, opasna i esto izvetaena, bila je onda uobiajena i
prirodna. Zemlje u kojima opasnost jo uvek pokazuje svoju gvozdenu
pesnicu, kao Korzika127, panija, Italija, mogu jo dati velike ljude. U ovim
podnebljima, u kojima arka toplota raspaljuje ljutinu tri meseca godinje,
snazi nedostaje samo pravac-, u Parizu, bojim se da nedostaje sama snaga128.
Mnogi nai mladi ljudi, koji su, uostalom, tako hrabri u Monmiraju ili
Bulonjskoj umi, ne usuuju se da vole, i stvarno oni iz kukaviluka
izbegavaju da se sretnu sa devojkom za koju smatraju da je ljupka. Kada se
sete onoga to su itali u romanima ta ljubavnik treba da radi, oni se slede.
Ove hladne due ne shvataju da bura strasti, diui talase na moru,
naduvava jedra na brodu i daje mu snagu da tu buru prebrodi.
Ljubav je izvanredan cvet, ali treba imati hrabrosti da se on uzbere na
ivici uasnog ponora. Sem od eventualnog podsmeha, u ljubavi uvek
postoji strah od oajanja da se bude naputen od voljene osobe, i za sav
ostatak ivota ostaje samo jedan dead blank.
Savrenstvo civilizacije dobilo bi se kombinacijom svih prefinjenih
zadovoljstava XIX veka sa eim postojanjem opasnosti. estim
izlaganjem opasnosti zadovoljstva u privatnom ivotu trebalo bi da budu
beskrajno poveana. Ne govorim o isto ratnoj opasnosti. eleo bih onu
opasnost svakog trenutka, svakog oblika, i u odnosu na sve to je u ivotu
vano, koja je sainjavala sutinu ivota u srednjem veku. Opasnost,
onakva kakvu ju je naa civilizacija uredila i ukrasila, vrlo se dobro slae sa
126 Istorijska injenica. Nekim ljudima, mada vrlo radoznalim, krivo je da saznaju novosti: boje se da ne
lzgledaju inferiorni pred onima koji ih priaju.
127 Memoari g. Realije-Dima. Korzika, koja sa svojim stanovnitvom od sto osamdeset hiljada dua ne
predstavlja ni polovinu veine francuskih departmana, dala Je u ovo poslednje vreme Salietija, Pocdi-Borgoa,
generala, Sebastijanija, Cervionija, Abatuija, Lisijena i Napoleona Bonapartu, Arena. Severni departman, koji ima
devet stotina hiljada stanovnika, nema ni izdaleka takav spisak. To je zato to na Korzici svakoga, kada izae iz kue,
moe da pogodi puano zrno; a Korzikanac, umesto da se potini kao pravi hrianin, pokuava da se brani, a
naroito da se sveti. Eto kako se izgrauju due kao Napoleonova. Daleko je od toga do palate pune plemia i
komomika, i do Fenelona koji je bio prinuen da razmilja o svom potovanju prema monsenjeru, dok je govorio tom
monsenjeru koji Je imao dvanaest godina. Videti dela ovog pisca.
128 U Partzu, da bi ovek dobro prolazio, treba voditi rauna o milionu sitnica. Meutim, evo jednog vrlo
jakog prigovora: u Parizu ima mnogo vie ena koje se ubijaju zbog ljubavi nego u svim gradovima itave Italije
zajedno. Ova injenica me jako zbunjuje; ne znam kako da odgovorim za sada na nju, ali ona ne menja mo1e
miljenje. Moda u ovom trenutku smrt izgleda sitnica Francuzima, toliko je ultra civilizovani ivot dosadan, ili,
bolje, ljudi ispaljuju sebi metak u glavu razjareni nekom povredom sujete.
123
BalkanDownload
najdosadnijom slabou karaktera.

itam u Avoice from Saint-Helena?129 od g. OMeara ove rei jednog
velikog oveka:
Recite Mirau: Idite i unitite onih sedam do osam ne- prijateljskih
pukova tamo dole u ravnici, u blizini onog zvonika on bi smesta polazio
kao munja, i ma koliko malo konjice imao za sobom, uskoro bi neprijateljski
pukovi bili probijeni. potueni, uniteni. Prepustite tog oveka samom sebi,
imaete samo budalu bez svoga miljenja. Ne mogu da shvatim kako je tako
hrabar ovek bio takva kukavica. Bio je hrabar samo pred neprijateljem, ali
on je tamo, verovatno, bio najbriljantniji i najsmeliji vojnik itave Evrope.
,,Na bojnom polju to je bio heroj, Saladin, Riard Lavovo Srce.
Proglasite ga kraljem i uvedite ga na neku skuptinu, imaete samo
plaljivca koji ne ume da odluuje ni da sudi. Mira i Nej su najhrabriji ljudi
koje sam poznavao. (OMeara, knjiga II, strana 94.) 130
129 U glasu Svete Jelene. Prim. prev.

130 Divim se obiajima iz doba Luja XIV: u roku od tri dana neprestano se prelazilo iz marliskih salona na
bojna polja Senefa i Ramlllja. Zene, majke, ljubavnice bile su u neprekidnom zanosu. Vidi pisma ge de Sevinje.
Postojanje opasnosti bilo Je sauvalo u jeziku snagu i sveinu na koju mi danas ne bismo smeli da se usudimo. Ali i g.
od Lameta je ubio ljubavnika svoje ene. Jako bismo se zaudli kada bi nam jedan Valter Skot napisao roman iz doba
Luja XIV.
124
BalkanDownload
42.
NASTAVAK O FRANCUSKOJ
Dozvolite mi da jo malo kudim Francusku. italac ne treba da se boji

da e moja satira ostati nekanjena; ako ovaj esej nae itaoce, uvrede e mi
biti stostruko vraene; nacionalna ast bdi.
Francuska zauzima vano mesto u ovoj knjizi, jer Pariz, zahvaljujui
superiornosti svojih razgovora i svoje knjievnosti, jeste i bie uvek salon
Evrope.
Tri etvrtine jutarnjih pisama, kako u Beu tako i u Londonu,
napisana su na francuskom, ili su puna aluzija i citata takoe na
francuskom131, i sauvaj boe na kakvom francuskom.
U pogledu velikih strasti, Francuska je, ini mi se, liena originalnosti
iz dva razloga:
1. zbog prave asti ili elje da liimo na Bajara, da bismo bili
potovani u svetu i svakoga dana videli da je naa sujeta zadovoljena;
2. zbog glupe asti ili elje da liimo na ljude od bontona viih
krugova Pariza. Zbog vetine da uemo u neki salon, naina kako
pokazujemo prezir suparniku, ili se svaamo sa svojom ljubavnicom, itd.
Glupa ast, pre svega sama po sebi, kao pogodna da je shvate budale,
a zatim kao neto to se primenjuje na svakodnevne i svako asovne
postupke, mnogo je korisnija nego prava ast za zadovoljenje nae sujete.
Via se da su vrlo dobro primljeni u drutvu ljudi koji imaju glupu a ne ba
pravu ast, dok je suprotno nemogue.
Ton visokih krugova sastoji se u tome:
1. Da se ironino odnose prema svemu za ta postoji veliko
interesovanje. Nita prirodnije: nekad ljude stvarno iz visokih krugova nije
moglo nita duboko da dirne; oni za to nisu imali vremena. Boravak na selu
to menja. Uostalom, Francuz je u neprirodnom poloaju ako dopusti da ga
neko vidi kako se divi132, to jest kako je inferioran ne samo u odnosu prema
onome emu se divi, ovo jo i kojekako, nego ak i u odnosu prema svom
susedu, ako tom susedu padne na pamet da se ruga onome emu se on divi.
131 U Engleskoj najozbiljniji pisci misle da e izgledati otmeno kad navode francuske rei koje najveim
felom nikada nisu bile francuske, izuzev u engleskim gramatikama. Vidi redaktor Edingurgh-Reuieto: vidi Uspoemne
grofice od Lihtnau, ljubavnice pretposlednjeg kralja Pruske
132 Divljenje iz mode, prema Hjumu 1775, ili Franklinu 1784, ne predstavlja prigovor.
125
BalkanDownload
U Nemakoj, Italiji, paniji, divljenje je, naprotiv, puno iskrenosti i

sree; tamo je onaj koji se divi gord na svoje oduevljenje i saaljeva onoga
koji je nezadovoljan: ne kaem onoga koji se podsmeva, jer takvih nema
uopte u zemljama u kojima je smeno jedino to kada se promai put sree,
a nikako u povinovanju optem nainu ivota. Na Jugu nepoverenje i uas
da ovek bude uznemiren u snano oseanim uivanjima stvara uroeno
divljenje za luksuz i pompu. Pogledajte dvorove u Madridu i Napulju;
pogledajte funzione u Kadisu, to ide do delirijuma133.
1. Francuz misli da je najnesreniji i gotovo najsmeniji ovek ako je
primoran da provodi sam svoje vreme. A kakva je ljubav bez usamljenosti?
Strastan ovek misli samo na sebe, ovek koji eli da bude uvaen
misli samo na druge; tavie: pre 1789, lina sigurnost postojala je u
Francuskoj samo kao deo nekog drutvenog reda, na primer sudskog
reda134, a titili su je lanovi tog reda.
Miljenje vaega suseda bilo je, dakle, sastavni i nuni deo vae sree.
To je bilo jo istinitije na dvoru nego u Parizu. Lako je osetiti koliko ove
navike, koje zaista, gube svakog dana od svoje snage, ali kojih Francuzi
imaju jo za jedan vek, potpomau velike strasti.
Kao da vidim oveka koji se baca kroz prozor, ali koji se ipak trudi da
zauzme graciozan stav padajui na kaldrmu.
133 Putovanje u panlju g. Sempla; on slika verno, i tu e se nai opis bitke kod Trafalgara, sluane izdaleka,
koji ostaje u seanju.
134 Grimova prepiska, januar 1783. g. ,,G. grofu od N, kandidatu za komandanta Gospodinove garde,
uvreenom to, prilikom otvaranja nove sale, nije naao mesto na balkonu, pada na pamet, vrlo neumesno, da zbog
toga ospori nekom potenom pravozastupniku njegovo mesto; a ovaj, metr Pemo, nije hteo nikako da ga se odrekne.
Vi ste uzeli moje mesto. Ja ne dam svoje. A ko ste vi? Ja sam gospodin est franaka ... (to Je cena ovih
mesta). Zatim je dolo do ivljih rei, do uvreda, do guranja laktovima. Grof od N je toliko bio nesmotren da je nazvao
Jadnog inovnika lopovom i, na kraju, naredio je deurnom podnaredniku da ga uhapsi i privede stral. Metr Perno
poe tamo vrlo dostojanstveno, i im izae odatle, ode da podnese albu Jednom komesaru. Strani red, kome ima
ast da pripada, nikako nije pristao da odustane od nje. O toj stvari sudio je parlamenat.
G. od N----- bio je osuen da plati sve trokove, da da zadovoljenje pravozastupniku, da mu isplati dve
hiljade zlatnika za odtetu i interes, koji je, po njegovom odobrenju, trebalo predati jadnim zatvorenicima u
Konsijereri; tavie, izriito je nareeno pomenutom grofu da vie ne ometa predstave izgovarajui se kraljevim
zapovestima, itd. Ovaj dogaaj je napravio veliku larmu, i tu su bili posredi veliki interesi: ceo red se smatrao
pogoenim zbog uvrede nanesene Jednom njegovom lanu, itd. G. od N, da bi bacio u zaborav taj svoj doivljaj,
otiao je da bere lovorike na bojitu SenRo. Nije mogao bolje postupiti, govorili su, jer se ne moe sumnjati u
njegovu sposobnost da osvoji poloaje za koje se treba boriti. Zamislite mesto metr Pemoa nekog opskumog filozofa.
Korisnost dvoboja. Grim, trei deo, knjiga II, str. 102.
Videti dalje, na 496 strani, dosta razumno Bomareovo pismo, u kome odbija zatvorenu lou za Flgaroa
jednom svom prijatelju. Sve dok se verovalo da je ovaj odgovor upuen Jednom vojvodi, uzrujanost je bila velika, i
govorilo se o velikim kaznama. Zatim, kad Je Bomare izjavio da je njegovo pismo bilo upueno predsedniku dl
Patiju, nije bilo kraja smehu.
Mnogo Je proteklo vremena od 1785. do 1822! Mi vie ne shvatamo ta oseanja. A trai se da ista tragedija
koja je dirala te ljude bude dobra za nas!
126
BalkanDownload
Strastan ovek je kao on, a ne kao neki drugi, izvor svega smenog u
Francuskoj; tavie, on vrea druge, a to daje krila smenome.
127
BalkanDownload
43.
O ITALIJI
Srea Italije sastoji se u tome to je preputena nadahnuu trenutka; tu

sreu do izvesne mere dele Nemaka i Engleska. Sem toga, Italija je zemlja
gde korisno, koje je bio vrlina srednjovekovnih republika 135 , nisu
detronizirali ast ili vrlina preudeeni za kraljeve136, i prava ast otvara
puteve glupoj asti; ona navikava oveka da postavlja sebi pitanje: ta li
misli sused o mojoj srei? A srea oseanja ne moe biti predmet sujete, jer
je nevidljiva137. Za dokaz svemu ovome, Francuska je zemlja u kojoj ima
najmanje brakova iz naklonosti138.
Druge prednosti Italije su duboka dokolica u divnom podneblju koja
ini oveka osetljivim za svaki vid lepote; zatim krajnje a ipak razumno
nepoverenje koje poveava usamljenost i udvaja ari intimnosti; neitanje
romana i svega drugoga to jo vie preputa oveka nadahnuu trenutka:
strast za muziku koja izaziva u dui uzbuenje toliko slino ljubavnom
uzbuenju.
Oko 1770. u Francuskoj nije bilo nepoverenja; naprotiv, smatralo se za
otmeno da se ivi i umre javno, a kako je vojvotkinja od Liksambura bila
prisna sa stotinu prijatelja, nisu postojali ni prisnost ni prijateljstvo u
135 G. Pechio nelle sue vivacissime lettere ad una bella giovane Inglese sopra la Spagna libera, laquala un
medio-evo, non redidivo, ma sempre vivo dice, pagina 60: ,,Lo scopo degli SpagnuoU non era la gloria, ma la
indipendenza. Se gli Spagnuoli non si fossero battuti che per lonore, la guerra era finita colla bataglia di Tudela.
Lonore di una natura bizarra, macchiato una volta, perde tutta la forza peragire... Lesercito di linea spagnuolo
imbevuto anch egli, dei pregiudizi dell onore (vale a dire fatto Europeo moderno) vinto che fosse si sbandava coU
pensiero che tutto coll onore era perduto, etc.
(G. Pekijo u svojim neoblno otrim pismima o slobodnoj Spanlji, koja je po njemu srednji vek, i to
nevaskrsnut, ve srednji vek koji nikada nije prestao da ivi, a koja su upuena jednoj lepoj, mladoj Engleskinji, na
strani 60. kae: Cilj panaca nije bio slava ve nezavisnost. Da su se panci tukli samo za ast, rat bi se zavrio
bitkom kod Tudele. Cast ima neobinu prirodu; kad je jednom okaljana, izgubi svu mo da dejstvuje ... Redovna
panska vojska, proeta takoe predrasudama o asti (to jest poto je bila evropeizirana i modernizovana), im bi bila
potuena rasprila bi se mislei da je sa au sve izgubljeno, itd. Prim. prev.
s Godine 1620. ovek se dioo da neprestano i najservilnije govori: Kralj, moj gospodar (vidi Memoare
Noaja, Torsija i svih ambasadora Luja XIV); to Je vrlo jednostavno: ovim reeninim obrtom on objavljuje rang koji
on zauzima meu podanicima. Ovaj rang, koji je dobio od kralja, zamenjuje u panji i uvaenju ovih ljudi rang koji je
ovek u starom Rimu dobijao od potovanja sugraana, koji su ga videli kako se bori kod Trazimenskog jezera i kako
govori na Forumu. Ruenjem sujete otro se napada apsolutna monarhija i njena napredna dela koja ona naziva pri-
stojnou. Spor izmeu ekspira i Rasina u stvari je drugi vid spora izmeu Luja XIV i Karte.
137 Moe se oceniti samo po nepromiljenim postupcima.
138 Miss ONetl, mistress Couts i veina velikih engleskih glumica naputaju pozorite da bi se bogato
uale.
128
BalkanDownload
pravom smislu rei.

Kako u Italiji nije suvie retka prednost oseati strast prema
nekome, to nije ni smeno139, i uje se kako se u salonima jasno i glasno
navode opte maksime o ljubavi. Svet poznaje simptome i periode ove
bolesti i njome se mnogo bavi. Naputenom oveku se kae: ,,Vi ete
oajavati est meseci: ali, zatim, vi ete ozdraviti kao taj i taj, itd.
U Italiji, rasuivanja sveta su vrlo ponizne sluge strasti. Stvarno
uivanje tamo vri vlast koja je drugde u rukama drutva; to je vrlo
jedinstveno, poto drutvo, ne dajui gotovo nikakva uivanja jednom
narodu koji nema vremena da bude sujetan i koji eli da ga paa zaboravi,
ima sasvim malo autoriteta. Oni koji se dosauju jako kore strasne ljude, ali
svet im se ruga. Juno od Alpa, drutvo je despot kome nedostaju tamnice.
U Parizu, poto ast nareuje da se maem u ruci ili dosetkama, ako je
to moguno, brane svi prilazi do nekog priznatog velikog interesovanja,
mnogo je lagodnije pribei ironiji. Vie mladih ljudi odluilo se na neto
drugo, to jest da priu koli an ak Rusoa i Madam de Stal. Poto je
ironija postala prost manir, moralo se prikloniti oseajima. Jedan de Peze
naih dana pisao je kao g. Darlinkur; uostalom, poev od 1789, dogaaji idu
u prilog korisnom ili individualnom oseanju protiv asti ili vladavine
javnog mnenja; prizor skuptina ui da o svemu treba raspravljati, ak i o
alama. Nacija postaje ozbiljna, galantnost gubi tle.
Moram da kaem, kao Francuz, da bogatstvo jedne zemlje ne ini
mali broj ogromnih, ve mnotvo srednjih imanja. U svim zemljama strasti
su retke, a galantnost ima vie ljupkosti i finoe i, prema tome, vie sree u
Francuskoj. Ova velika nacija, prva u svetu140, za ljubav predstavlja isto to i
za talente duha. U 1822. mi svakako nismo imali ni Mora, ni Valtera Skota,
ni Kraba, ni Bajrona, ni Montija, ni Pelika; ali kod nas ima vie prosveenih i
prijatnih ljudi, koji su na nivou saznanja veka, nego to ih ima u Engleskoj
ili Italiji. Zato su diskusije u naoj skuptini, u 1822, na mnogo viem
stupnju nego diskusije u engleskom parlamentu, i zato smo jako iznenaeni
kad u nekom engleskom liberalu, koji doe u Francusku, otkrijemo vie
gotskih pojmova.
Neki rimski umetnik pisao je o Parizu:
Ovde mi je beskrajno neugodno; mislim da je razlog u tome to
nemam slobodnog vremena da volim koliko mi je drago. Ovde se
139 enama se oprata galantnost, ali ljubav Ih ini smenim, pisao je 1740. u Parizu opat Zirar
140 Kao dokaz ovoga uzimam samo zavist vidi Edinburgh-Reviem od 1821; vidi nemake i italijanske
knjievne listove i Scim ia-tlgre od Alfijerija.
129
BalkanDownload
oseajnost troi kap po kap, onako kao to se obrazuje, i, po mome

miljenju, na nain koji zamara izvor. U Rimu, zbog malog interesovanja za
svakodnevne dogaaje, zbog uspavanosti spoljnjeg ivota, oseajnost raste
u korist strasti.
130
BalkanDownload
44.
RIM
Samo u Rimu 141 potena ena, koja ima koije, kae sa izlivom
oseanja, kao to sam jutros video, drugoj eni, svojoj obinoj poznanici:
,,Ah! draga prijateljice, nemoj da vodi ljubav sa Fabijom Viteleskijem; za
tebe bi bilo bolje da se zaljubi u nekog drumskog razbojnika. Sa njegovim
blagim i odmerenim izrazom lica u stanju je da ti probije srce bodeom i da
ti, zabadajui ga u tvoje grudi, kae uz ljubazan osmejak: Mala moja, boli li
te? I ovo se odigralo pred ljupkom petnaesto- godinjom osobom,
kerkom, i to vrlo ivahnom, dame kojoj je bila upuena preporuka.
ovek sa Severa, ako ga, na njegovu nesreu, ne odbije odmah u
poetku prirodnost ove junjake ljubaznosti, koja se, u stvari, jednostavno
razvija iz grandiozne prirode, zahvaljujui dvostrukom odsustvu bontona i
svih interesantnih novosti, posle godinu dana nee moi da podnese ene
svih ostalih zemalja.
Prva tri dana Francuskinje sa njihovim malim draima ine mu se
sasvim privlane i ljupke, ali etvrtog, fatalnog dana, postaju mu dosadne
kad se otkrije da su sve ove ljupkosti unapred proraunate i nauene
napamet, veito iste svakog dana i za svakoga.
Kod Nemica, naprotiv, koje su tako prirodne i koje se sa toliko
revnosti preputaju svojoj mati, on vidi, uprkos svoj njihovoj prirodnosti,
da esto nemaju nita drugo da pokau do jalovost, bljutavost i nenost iz
plave biblioteke. Reenica grofa Almavive kao da je stvorena u Nemakoj:
,,I ovek je, jedne lepe veeri, sav zauen to nalazi zasienost tamo gde je
iao da trai sreu.
Ako nita nije dosadno u zemljama u kojima je sve prirodno, stranac
ne sme zaboraviti da je u Rimu ono to je ravo gore nego igde na drugom
mestu. Da govorimo samo o ljudima142; ovde se vidi kako se u drutvu
pojavljuju nekakva udovita koja se drugde kriju. Ti ljudi su podjednako
strasni, bistri i kukavice. Zla sudbina ih je bacila uz neku enu u bilo kakvoj
141 30. septembar 1819.

142 Heu! Male nunc artes miseras haee secula tractant: Jam tener assuevit munera velle puer. Tlbul, I, rv
131
BalkanDownload
ulozi, i ludo zaljubljeni, na primer, oni ispijaju do dna gorinu to vide da

im ona pretpostavlja suparnika. Oni su tu da se suprotstave ovom srenom
ljubavniku. Nita im ne izmie, i itav svet vidi da im nita ne izmie; ali
ipak ne prestaju, uprkos svim oseanjima asti, da kinje enu, njenog
ljubavnika i same sebe, i niko ih ne kudi, jer rade ono to im se svia. Jedne
veeri kad izgubi strpljenje, ljubavnik ih udara nogom u zadnjicu; sutradan,
oni mu se zbog toga izvinjavaju i opet poinju neprestano i istrajno da kinje
enu, ljubavnika i same sebe. ovek uzdrhti kad pomisli na sve uvrede koje
ove niske due svakog dana imaju da progutaju i, bez sumnje, kad bi imali
samo trunku kukaviluka manje, postali bi trovai.
Isto tako, jedino se u Italiji nailazi na mlade elegantne milionere, kako
velelepno izdravaju balerine iz velikog pozorita na oi i sa znanjem
itavog grada, i to sa trideset sua na dan143. Braa ..., lepi mladii, uvek u
lovu, uvek na konju, ljubomorni su na svakog stranca. Umesto da odu
njemu i da mu lepo iznesu svoje tekoe, oni podmuklo ire u javnosti
nepovoljne glasove o ovom jadnom strancu. U Francuskoj, javno mnenje
primoralo bi ove ljude da dokau svoje prie ili da se izvine strancu. Ovde
javno mnenje i prezir ne znae nita. Bogatstvo je uvek sigurno da e svuda
biti dobro primljeno. Milioner koji je izgubio ast i koga je svako odbacio u
Parizu, moe potpuno spokojno otii u Rim; tamo e ga uvaavati tano
srazmerno njegovim talirima.
143 Vidi obiaje veka Luja XV, kad su plemstvo i aristokracija rasipno obasipali gospoice Dite, Ger i
druge. Osamdeset do sto hiljada franaka godinje nisu bili nita neobino: sa manjim iznosom ovek iz visokog
drutva bi se ponizio.
132
BalkanDownload
45.
O ENGLESKOJ
U poslednje vreme mnogo sam proveo sa igraicama pozorita Del Sol

u Valenciji. Uveravaju me da su mnoge od njih vrlo edne; razlog je u tome
to je njihov poziv vrlo zamoran. Vigano ih tera da svakog dana vebaju
njegov balet iz Jevrejke iz Toleda od deset asova pre podne do etiri, i od
ponoi do tri asa ujutro; sem toga, one moraju svake veeri da igraju u oba
baleta.
Ovo me podsea na Rusoa koji je propisao da Emil treba mnogo da
hoda. Mislio sam noas, etajui se u pononoj sveini pored mora sa malim
igraicama, da je, pre svega, ova natoveanska milina sveeg primorskog
povetarca pod nebom Valencije, pod blistavim zvezdama koje kao da su
sasvim blizu vas, nepoznata naim tunim, maglovitim krajevima. Samo to
vredi da se preu etiri stotine milja; isto tako, usled mnotva utisaka, to
spreava oveka da misli. Razmiljao sam kako ednost mojih malih
igraica vrlo dobro objanjava put kojim ide gordost ljudi u Engleskoj da bi
polako ponovo uveli haremske obiaje u jednoj civilizovanoj naciji. Vidi se
kako neke od onih mladih devojaka u Engleskoj, koje su, uostalom, tako
lepe, i ija su lica tako dirljiva, donekle podbacuju u pogledu misli. Uprkos
slobodi, koja je tek nedavno izbaena sa njihovog ostrva, i zadivljujue
originalnosti nacionalnog karaktera, njima nedostaju zanimljive misli i
originalnost. Kod njih je esto znaajna jedino njihova udnovata
delikatnost. Stidljivost ena u Engleskoj prosto je ponos njihovih mueva.
Ali drutvo robinje, ma koliko da je pokorna, ubrzo postaje teret. Iz toga, za
mukarce, proizlazi potreba da se svake veeri tuno opijaju144, umesto da
veeri, kao u Italiji, provode sa svojim ljubavnicama. Bogatai u Engleskoj,
zbog dosade u svojim kuama i pod izgovorom neophodne vebe, prelaze
etiri do est milja svakog dana, kao da je ovek stvoren i doao na svet radi
peaenja. Na taj nain, oni nervni fluid troe nogama a ne srcem. Posle
toga, oni imaju smelosti da govore o enskoj delikatnosti i da preziru
paniju i Italiju.
144 Ovaj obiaj poinje polako da nestaje u visokim krugovima, koji, kao i svuda, trpe francuski uticaj; ali ja
govorim o ogromnoj veini.
133
BalkanDownload
Niko, naprotiv, nije besposleniji od mlaih Italijana; za njih je

nepodnoljivo kretanje koje bi im oduzelo oseajnost. Oni s vremena na
vreme, radi zdravlja, prave etnje od pola milje, kao da uzimaju lek koji im
teko pada; to se tie ena, Rimljanka za itavu godinu ne pree koliko
neka mlada mis za nedelju dana.
ini mi se da gordost engleskog mua vrlo veto raspaljuje sujetu
njegove jadne ene. On je naroito ubeuje da ne treba biti prost, a majke,
koje pripremaju svoje mlade kerke da nau mueve, vrlo dobro su shvatile
ovu misao. Zbog toga je moda mnogo besmislenija i despotskija u razumnoj
Engleskoj, nego u lakomislenoj Francuskoj; u Bond-stritu je izmiljena
carefulyl careless*. U Engleskoj moda je dunost, u Parizu zadovoljstvo.
Moda die sasvim drukiji zid od tua u Londonu izmeu Nju-Bond-strita i
Fenr-strita, nego u Parizu izmeu ose dAnten i Ulice Sen-Marten.
Muevi rado dozvoljavaju ovu aristokratsku ludost svojim enama u
naknadu za ogromni broj alosti koje im nameu. U nekad uvenim
romanima mis Barni, nalazim sliku enskog drutva u Engleskoj onakvog
kakvim ga je napravila utljiva gordost mukaraca. Poto je prosto traiti
au vode kad se osea e, i junakinje mis Barni ne proputaju da umru od
ei. Da bi se izbeglo prostatvo, dospeva se do najgroznije izvetaenosti.
Uporeujem obazrivost mladog bogatog Engleza od dvadeset i dve
godine sa dubokim nepoverenjem mladog Italijana iste starosti. Italijana
tera na nepoverenje njegova sigurnost, a on ga ostavlja ili bar zaboravlja na
njega im stupi u intimne veze, dok ba u prividno najnenijem drutvu
obazrivost i gordost mladog Engleza se poveavaju. uo sam kako kau:
Ve sedam meseci nisam joj govorio o putovanju u Brajton. U pitanju je
bilo osamdeset zlatnika koji su se morali utedeti; a tako je govorio
dvadesetogodinji ljubavnik o ljubavnici, udatoj eni, koju je oboavao; ali
u zanosu strasti, obazrivost ga nije napustila, a jo manje je imao slobodu da
kae ovoj ljubavnici: Neu ii u Brajton, jer bih mogao imati nezgode. 145
Vodite rauna o tome da sudbina anona Pelika, i stotine drugih, tera
Italijana u nepoverenje, dok mladog, lepog Engleza teraju na obazrivost
jedino preteranost i bolesna osetljivost njegove sujete. Francuz, poto su
njegove misli uvek privlane, kae sve onoj koju voli. To je navika, bez toga
bi izgubio neusiljenost, a on zna da bez neusiljenosti nema privlanosti.
S mukom i suzama u oima usudio sam se da napiem sve ono to je
reeno; ali poto mi se ini da ne bih laskao ni kralju, zato da o jednoj
145 Brina bezbrinost. Prim. prev.
134
BalkanDownload
zemlji govorim drukije nego to mislim, a to, of course146, moe biti vrlo
besmisleno samo zato to se u toj zemlji rodila najljupkija ena koju sam
upoznao?
To bi bila u drugom obliku monarhistika niskost. Zadovoljiu se da
dodam kako usred itavog tog skupa obiaja, izmeu tolikih Engleskinja,
iji je duh rtva mukog ponosa, postoji savrena originalnost; dovoljno je
da jedna porodica bude odgojena daleko od alosnih ogranienja
odreenih za vraanje haremskih obiaja, pa da da privlane karaktere. A
kako je ta re privlana beznaajna, uprkos svojoj etimologiji, i iako je prosta
da bi odrazila ono to bih ja eleo da iskaem! Ljupka Imogena, nena
Ofelija nale bi mnogo ivih modela u Engleskoj; ali ti modeli daleko su od
toga da uivaju visoko potovanje koje se jednoduno ukazuje pravoj,
savrenoj Engleskinji, ija je sudbina da potpuno zadovoljava sve zahteve
pristojnosti i da prua muu sva uivanja najbolesnijeg aristokratskog
ponosa, kao i smrtno dosadnu sreu 147.
U velikom nizu od petnaest ili dvadeset odaja, neobino sveih i jako
mranih, u kojima provode ivot leei oputene na vrlo niskim divanima,
italijanske ene po est asova na dan sluaju kako se govori o ljubavi ili
muzici. Uvee, u pozoritu, sakrivene u svojoj loi, one etiri sata sluaju
kako se govori o muzici ili o ljubavi.
Dakle, sem klime, u paniji i Italiji nain ivota je toliko pogodan za
muziku i ljubav, koliko je za njih nepogodan u Engleskoj.
Ja ne kudim niti odobravam, ve posmatram.
146 Razume se Prim prev.

147 Vidi Riardsona. Obiaji porodice Harlowe, preneseni u moderno vreme, esti su u Engleskoj: njihove
sluge vie vrede nego oni.
135
BalkanDownload
46.
NASTAVAK O ENGLESKOJ
Suvie volim Englesku i suvie sam je malo video da bih govorio o

njoj. Sluim se opaanjima jednog prijatelja.
U dananjoj Irskoj (1822) ostvaruje se, po dvadeseti put za dva
veka , ono udnovato stanje drutva toliko plodno u hrabrim odlukama, i
148
toliko suprotno dosadi, u kome se ljudi koji zajedno veselo ruaju mogu
kroz dva asa sresti na bojnom polju. Nita se energinije i neposrednije ne
obraa raspoloenju due, koje je najpovoljnije za nene strasti, kao
prirodnost. Nita vie ne udaljava dve velike engleske mane: cant i
bashfulness [licemerstvo morala i gorda i bolna stidljivost]. (Vidi
putovanje g. Estasova u Italiju.) Ako ovaj putnik slika zemlju dosta
ravo, u naknadu za to daje vrlo tanu predstavu o svom sopstvenom
karakteru, a to je karakter, isto kao i karakter g. Beatijea, pesnika (vidi
njegovu biografiju koju je napisao neki njegov prisni prijatelj), na nesreu
vrlo rasprostranjen u Engleskoj. [U pogledu asnog svetenika, uprkos
njegovom poloaju, vidi pisma biskupa od Landafa149.] Poverovalo bi se da
je Irska vrlo nesrena zato to ve dva veka krvari zbog kukavike i okrutne
engleske tiranije; ali ovde stupa u moralni poloaj Irske strana linost:
upnik...
Ve dva veka Irskom se gotovo isto tako loe upravlja kao i Sicilijom.
Jedna duboka paralela izmeu ova dva ostrva, u knjizi od 500 strana,
naljutila bi mnoge ljude i srozala bi do smenoga mnoge uvaene teorije.
Oigledno je da je od ove dve zemlje, kojima su podjednako upravljali
ludaci, jedino u korist malog broja, srenija Sicilija. Njeni upravljai su joj
bar ostavili ljubav i sladostrae; oni bi ih svakako oteli kao i sve ostalo, ali,
sreom, na Siciliji ima malo onog moralnog zla koje se zove zakon i vlada150.
Stari ljudi i svetenici prave zakone i nareuju da se oni izvravaju, a
148 Mlado Spenserovo dete ivo je spaljeno u Irskoj.

149 Izgleda mi nemogue da se drukije negoli uvredama opovrgne slika izvesne klase Engleza prikazana u
ova tri dela.
Satantc school
150 Moralnim zlom nazivam u 1822. svaku vladu koja nema dva doma; izuzetak postoji samo kad je ef
vlade veoma poten, a takvo se udo vidi u Saksoniji i Napulju.
136
BalkanDownload
to se dobro vidi po vrsti komine ljubomore sa kojom se sladostrae

progoni na britanskim ostrvima. Narod bi mogao da kae svojim vladama
kao Diogen Aleksandru: Zadovoljite se svojim privilegijama, a ostavite
meni bar moje sunce. 151
Silom zakona, uredbi, protiv uredbi i muenja vlada je u Irskoj
stvorila krompir, a stanovnitvo Irske umnogome nadmauje stanovnitvo
Sicilije; to e rei da su nekoliko miliona seljaka, ponienih i zaglupljenih,
skrhanih radom i bedom, naterani da dou u movare stare Erin, gde
nesreno ivotare etrdeset ili pedeset godina, ali dobro plaaju desetak.
Divnog li uda! Sa neznaboakom verom ovi bednici bi bar uivali
nekakvu sreu; ali nita od toga, treba oboavati svetoga Patrika.
U Irskoj se vide jedino seljaci koji su nesreniji od divljaka. Samo,
umesto da ih ima sto hiljada, kao to bi ih bilo u prirodnom stanju, ima ih
osam miliona152 , i oni omoguavaju da bogato ivi pet stotina absentees
(odsutnih) u Londonu i Parizu.
Drutvo neuporedivo napreduje u kotskoj, gde je vlada dobra u
pogledu mnogih stvari (retkost zloina, naitanost, nepostojanje biskupa,
itd.). Nene strasti su tamo mnogo razvijenije, te moemo napustiti crne
misli i doi do smenih.
Nemogue je a da se ne oseti crta sete kod kotskih ena. Ova seta je
naroito privlana na igranci, gde ona obino odudara od ara i od
izvanredne revnosti kojima one izvode svoje nacionalne igre. Edinburg ima
jednu drugu prednost, koja se sastoji u tome to se spasao gadne svemoi
zlata. Ovaj grad predstavlja po tome, kao i po jedinstvenoj i divljoj lepoti
poloaja, potpunu suprotnost Londonu. Kao i Rim, lepi Edinburg pre
izgleda kao ognjite intelektualnog ivota. Neumorni vrtlog i nemirni
interesi radnog ivota sa svojim prednostima i prilikama nalaze se u
Londonu. ini mi se da Edinburg plaa danak avolu malom naklonou
ka pedanteriji. Sve ene e se sloiti da su vremena kada je Marija Stjuart
stanovala u starom Holirudu, i kada su ubili Riioa u njenom zagrljaju, bila
pogodnija za ljubav od onog vremena u kome se nairoko raspravlja, ak, i
u njihovom prisustvu, o tome kome sistemu treba dati prednost,
neptunskom ili vulkanskom o d .. . Vie volim diskusiju o novoj uniformi
151 Vidi u procesu pokojne engleske kraljice neobinu listu perova sa sumama koje oni 1 njihove porodice
primaju od drave. Na primer, lord Loderdel i njegova porodica primaju 36 hiljada zlatnika. Za pola vra piva
neophodnog njegovom bednom ivotu, najsiromaniji Englez plaa jedan su poreza u korist plemenitog pera. A ono
to se najvie odnosi na na predmet, poznaju obojica. Ni lord, ni seljak nemaju vie slobodnog vremena da misle na
ljubav; oni otre svoje oruje, jedan javno i gordo, drugi tajno i besno. (Yeomanry i Whiteboys)
152 Plunkell Grais, Zivot Curran-a.
137
BalkanDownload
koju je kralj dao svojoj gardi ili o perstvu koje se izmaklo ser B. Blumfildu,
to je zaokupljalo London dok sam ja u njemu boravio, nego diskusiju o
tome ko je najbolje ispitao prirodu stena, de Verner ili d e .. . Da i ne
govorimo o stranoj kotskoj nedelji, prema kojoj londonska nedelja izgleda
kao veselje. Taj dan, odreen za slavljenje neba, najbolja je slika pakla koju
sam ikad video na zemlji. Ne hodajmo tako brzo, govorio je kotlananin
pri povratku iz crkve jednom Francuzu, svom prijatelju, izgledae kao da se
etamo153.
ini mi se da u Irskoj od ove tri zemlje ima najmanje licemerstva
(Cant, vidi Nju-Mantli-Magazin od januara 1822, kako grmi protiv Mocarta i
Figarove enidbe; napisano u zemlji gde se igra Citizen154. Ali aristokrati su ti
koji u svim zemljama kupuju knjievne listove i sude o njima i o
knjievnosti; a etiri je godine kako su engleski aristokrati napravili savez
sa biskupima). Tamo se nailazi, naprotiv, na nepromiljenu i vrlo ljupku
ivost. U kotskoj se nedelja strogo potuje, ali ponedeonikom se igra sa
radou i preputanjem koji su nepoznati u Londonu. U seljakoj klasi
kotske ima mnogo ljubavi. Svemo mate pofrancuzila je ovu zemlju u
XVI veku.
Strana mana engleskog drutva, koja u jednom danu stvori vie tuge
nego dug i njegove posledice, pa ak vie negoli rat na ivot i smrt koji
bogati vode protiv siromanih, jeste ona reenica koju sam uo jesenas u
Krojdonu, kod lepog biskupovog kipa: Nijedan ovek na svetu nee da
istupi, iz straha da se ne prevari u svojim oekivanjima.
Neka se prosudi kakve zakone, pod imenom stida, nameu takvi ljudi
svojim enama i ljubavnicama.
153 Ista stvar u Americi. U Skotskoj izloba titula.

154 Slobodan graanin. Prim. prev.
138
BalkanDownload
47.
O PANIJI
Andaluzija je jedno od najljupkijih boravita koje je sladostrae sebi

izabralo na zemlji. Raspolagao sam sa tri ili etiri anegdote, koje dokazuju
kako su moje misli o nekoliko razliitih ludih postupaka, iji skup
predstavlja ljubav, u paniji istinite; savetuju mi da ih rtvujem francuskoj
delikatnosti. Uzalud sam se bunio govorei da ja piem na francuskom
jeziku, ali da to svakako nije francuska knjievnost. Neka me bog sauva od
iega zajednikog sa knjievnicima koji su danas na ceni!
Naputajui Andaluziju, Mavri su joj ostavili svoju arhitekturu i
gotovo svoje obiaje. Poto mi je nemogue da o poslednjima govorim
jezikom gospoe de Sevinje, bar u rei o mavarskoj arhitekturi da se njena
glavna crta sastoji u tome da svaka kua ima mali vrt okruen elegantnim i
vitkim portikom na stubovima. Za vreme nepodnoljivih letnjih vruina,
kad se, u toku itavih nedelja, Reomirov termometar nikad ne sputa i
odrava na trideset stepeni, tu, u porticima, vlada divna tama. U sredini
malog vrta uvek se nalazi vodoskok, iji jednolini i sladostrasni ubor
jedino pomuuje ovu privlanu usamljenost. Mermerni bazen okruen je
tucetom pomorandi i oleanera. Gusto platno u obliku atora pokriva ceo
mali vrt i, zatiujui ga od sunanih zraka i svetlosti, proputa samo
povetarce koji se, oko podne, sputaju s planina.
Tu ive i primaju privlane Andaluskinje, tako ivog i lakog hoda;
jednostavna haljina od crne svile sa resama iste boje, koja doputa da se
nazre privlani lanak, bledi ten, oi, u kojima se ogledaju sve najprolaznije
nijanse najnenijih i najvatrenijih strasti: takva su nebesna bia koja mi je
zabranjeno da prikaem.
Na panski narod gledam kao na ivog predstavnika srednjeg veka.
On ne zna za mnotvo malih istina (detinjasta sujeta njegovih suseda); ali
on duboko poznaje velike istine i ima dovoljno karaktera i duha da prati
njihove posledice do najudaljenijih ispoljavanja. panski karakter
predstavlja lepu suprotnost francuskom karakteru; tvrd, nagao, ne mnogo
elegantan, pun divljeg ponosa, nikad zaokupljen drugima: to je tano
kontrast izmeu XV i XVIII veka.
panija mi dobro koristi za jedno uporeenje: jedini narod koji je
139
BalkanDownload
umeo da se odupre Napoleonu izgleda mi potpuno ist od glupe asti i

svega onoga to je glupo u asti.
Umesto da pravi lepe vojnike parade, da menja uniforme svakih est
meseci i da nosi velike mamuze, on ima generala no importa155.
155 Vidi lepa Pisma g. Pekija. Italija je puna ljudi takve snage; ali umesto da se pokazuju, oni su povueni;
Paese della virtu sconosciula. (Zemlja nepoznate vrline. Prim. prev.)
140
BalkanDownload
48.
O NEMACKOJ LJUBAVI
Ako Italijan, uvek rastrzan izmeu mrnje i ljubavi, ivi od strasti, a

Francuz od sujete, dobri i jednostavni potomci starih Germana ive od
mate. im se odvoje od najneposrednijih i najneophodnijih interesa za svoj
opstanak, sa uenjem ih gledamo kako se bacaju u ono to nazivaju
svojom filozofijom: to je neka vrsta blagog i ljupkog ludila, a pre svega bez
gorine. Sad u da citiram, ali ne sasvim po seanju ve po belekama
napravljenim na brzu ruku, jedno delo koje, mada je napisano kao neka
vrsta prigovora, dobro pokazuje, ak i divljenjem pisca, vojniki duh u svoj
svojoj preteranosti: to je putovanje u Austriju od g. Kade-Gasikura, 1809.
ta bi rekao plemeniti i velikoduni Deze kad bi video kako isti herojizam
iz 95. godine vodi ovom gadnom egoizmu?
Dva prijatelja zajedno slue u bateriji u boju kod Talavere: jedan kao
kapetan-komandant, drugi kao porunik. Doleti ule koje obori kapetana.
Lepo, ree porunik sav radostan, eto, Fransoa je mrtav: ja u postati
kapetan. Jo ne sasvim! dovikne Fransoa podiui se. Bio je samo
oamuen od uleta. I porunik i njegov kapetan bili su najbolji momci na
svetu, bez ikakve zlobe, samo pomalo glupi i oduevljeni carem; ali lovaka
strast i besni egoizam koji je ovaj ovek znao da probudi ukraavajui ga
imenom slave, uinili su da zaborave na ovenost.
Evo kako, usred svirepog prizora koji pruaju takvim ljudi koji se na
enbrunskim paradama otimaju za jedan pogled gospodara i titulu barona,
carev apotekar na strani 188. opisuje nemaku ljubav:
Nita nije krotkije, nenije od Austrijanke. Ljubav je kod nje kult i,

kad se vee za Francuza, ona ga oboava u punom smislu rei.
Svuda ima lakomislenih i udljivih ena, ali, opte uzev, Belike su
verne i nisu nimalo koketne; kad kaem da su verne, to se odnosi na
ljubavnika koga su izabrale, jer su muevi u Beu isti kao i svuda.
7. juni 1809.
Najlepa osoba u Beu rado je prihvatila izraze potovanja jednog
141
BalkanDownload
mog prijatelja, g. M . . . , kapetana pridodatog carevom glavnom stanu. To je

blag i duhovit mladi, ali svakako njegov glas i lice nisu nita naroito.
Ve nekoliko dana njegova mlada prijateljica izaziva najivlju
senzaciju meu naim sjajnim oficirima vrhovnog taba, koji provode ivot
zavirujui u sve kutove Bea. Takmie se u tome ko e biti smeliji;
upotrebljena su sva mogua ratna lukavstva; kuu lepe ene opsedali su
najlepi i najbogatiji. Paevi, sjajni pukovnici, generali garde, ak i prinevi,
gubili su vreme pod prozorima lepotice i traili novac dajui ga njenoj
posluzi. Svi su bili odbijeni. Ovi prinevi nisu bili nikako navikli da nailaze
na svirepe ene u Parizu ili u Milanu. Koliko sam se smejao njihovim
neuspesima sa ovom privlanom osobom: Ali, boe moj, govorila je ona, zar
oni ne znaju da ja volim g. M ...?
Evo udnovate i svakako vrlo nepristojne stvari.
Strana 290: Dok smo bili u enbrunu, primetio sam da dva mlada
oveka, pridodata caru, nisu primala nikad nikoga u svoje stanove u Beu.
Mnogo smo se alili s njima zbog ove obazrivosti. Jedan od njih mi ree
jednog dana: Neu da imam tajni za vas: jedna mlada ena iz grada dala
mi se pod uslovom da nikad ne napusti moj stan i da ja ne primam nikoga,
ma ko to bio, bez njenog odobrenja. Bio sam radoznao, ree putnik, da
upoznam ovu dobrovoljnu zatoenicu, a poto mi je moj lekarski poziv, kao
na Orijentu, davao astan izgovor, prihvatio sam ponudu mog prijatelja da
ruam kod njega. Naao sam vrlo zaljubljenu enu, koja je s najveom
brigom vodila domainstvo, ni najmanje nije elela da izae, mada je
godinje doba mamilo za etnju, i koja je, uostalom, bila ubeena da e je
njen ljubavnik odvesti u Francusku.
Drugi mladi ovek koji se, isto tako, nije nikad mogao nai u svom
stanu u gradu, uskoro mi poveri slinu stvar. I njegovu lepoticu sam video;
kao i prva, i ona je bila plava, jako lepa, vrlo dobro graena.
Prva, stara osamnaest godina, bila je kerka nekog imunog
tapetara, a druga, koja je imala oko dvadeset i etiri godine, bila je ena
nekog austrijskog oficira koji je ratovao u armiji nadvojvode Johana. Kod
ove poslednje ljubav je dostigla takvu meru da bi to nama u zemlji sujete
liilo na heroizam. Ne samo to joj je prijatelj bio neveran, ve se naao u
poloaju da joj prizna najkakljivije stvari. Ona ga je negovala sa savrenom
odanou i, privezujui se zbog teile bolesti svog ljubavnika, koji je uskoro
bio u opasnosti, ona ga je moda jo vie zbog toga zavolela.
Jasno je da, kao stranac i pobednik, poto se itavo visoko beko
drutvo, kad smo se pribliavali, povuklo u svoje maarske zemlje, nisam
142
BalkanDownload
mogao posmatrati ljubav kod visokih klasa; ali sam je dovoljno video da
bih se uverio da to nije ljubav kao u Parizu.
Nemci gledaju na ovo oseanje kao na vrlinu, kao na emanaciju
boanstva, kao na neto mistino. Ono nije estoko, neobuzdano,
ljubomorno, tiransko kao u srcu kakve Italijanke: ono je duboko i lii na
iluminizam; odavde do Engleske ima hiljadu milja.
Pre nekoliko godina neki lajpciki kroja, u nastupu ljubomore,
saekao je svoga suparnika u parku i probo ga noem. Osudili su ga na
smrt. Gradski moralisti, verni nemakoj dobroti i lakoi uzbuivanja (koje
su slabost karaktera), raspravljali su o presudi, nali su da je stroga i,
uporeujui krojaa i Orosmana, saalie se nad njegovom sudbinom. Ipak,
presuda se nije mogla izmeniti. Alt na dan izvrenja kazne sve mlade
lajpcike devojke, obuene u belo, skupile su se i pratile krojaa do
gubilita, bacajui cvee na njegovom putu.
Niko nije naao da je ova ceremonija udnovata; ipak, u zemlji koja
sebe smatra za razumnu, moglo bi se rei da je ona slavila neku vrstu
ubistva. Ali to je bila ceremonija, a sve to je ceremonija, sigurno je da nikad
nee biti smeno u Nemakoj. Vidite ceremonije dvorova malih kneeva
koje bi kod nas izazivale smeh do suza, a izgledaju jako velianstveno u
Majningenu ili u Ketenu. U estorici uvara lova. koji defiluju ispred svog
malog princa ukraenog ordenjem, oni vide Hermanove vojnike kako
mariraju u susret Varovim legionima.
Razlika izmeu Nemaca i svih ostalih naroda: njih razmiljanje
raspaljuje umesto da ih umiruje. Druga nijansa umiru od elje da imaju
karakter.
Boravak dvorova, obino tako pogodan za razvitak ljubavi, u
Nemakoj ovu otupljuje. Vi nemate predstavu o moru neshvatljivih sitnica i
malenkosti koje sainjavaju ono to se naziva dvorom u Nemakoj156, ak i
dvorom najboljih kneeva (Minhen 1820).
Kad smo sa glavnim tabom dolazili u neki nemaki grad, posle
prvih petnaest dana dame tog kraja izvrile su svoj izbor. Ali taj izbor bio
je postojan; a uo sam kako govore da su Francuzi bili podvodni greben za
mnoge dotle besprekorne vrline.
Mladi Nemci koje sam sretao u Getingenu, Drezdenu, Ke- nigsbergu,
itd. vaspitani su pobonim filozofskim sistemima koji su u stvari mrana i
loe napisana poezija, ali su s take morala najsvetiji i najuzvieniji. Izgleda
156 vidi Memoare markgrofa od Bajrofta i Dvadeset godina boravka u Berlinu od gospodina Tijeboa.
143
BalkanDownload
mi kao da oni iz svog srednjeg veka nisu nasledili republikanizam,

nepoverenje i udarac bodeom kao Italijani, ve naklonost ka oduevljenju i
iskrenosti. Zbog toga, svakih deset godina, oni imaju novog velikog oveka
koji treba da nadmai sve ostale (Kant, Steding, Fihte, itd. itd.)157.
Nekada je Luter uputio moni poziv moralnom oseanju, a Nemci su
se tukli trideset godina neprekidno da bi posluali svoju savest. Ma koliko
da je apsurdno, verovanje je lepa re i dostojna potovanja; ja kaem
dostojna potovanja, ak i za umetnika. Vidi duevne borbe S . . . izmeu
tree boje zapovesti: Ne ubij, i onoga to je verovao da predstavlja interes
otadbine.
Na mistino oduevljenje za ene i ljubav nailazimo sve do Tacita,
sem ako ovaj pisac nije napisao jedinu satiru o Rimu158.
Ne moe se prei pet stotina milja u Nemakoj a da se kod ovog
razjedinjenog i rascepkanog naroda ne raspozna crta preblagog i nenog
oduevljenja, pre nego vatrenog i neobuzdanog.
Ako se ova naklonost ne vidi sasvim jasno, mogu se ponovo proitati
tri ili etiri romana Ogista Lafontena, koga lepa Lujza, kraljica Pruske,
naimenova za kanonika Magdeburga, kao nagradu to je tako dobro opisao
tihi ivot159.
Novi dokaz ove uobiajene nemake naklonosti vidim u austrijskom
kodeksu koji za kanjavanje gotovo svih zloina zahteva priznanje krivca.
Ovaj kodeks izraen za narod gde su zloini retki i gde su oni pre nastup
ludila nekog slabog bia nego posledica hrabrog promiljenog interesa, koji
je u neprekidnom sukobu sa drutvom, upravo je suprotnost kodeksu
kakav treba Italiji, gde pokuavaju da ga uvedu; ali to je greka potenih
ljudi.
Viao sam nemake sudije u Italiji kako padaju u oajanje zbog
presuda na smrt, na teku robiju koja je ravna smrti, a koje su bili prinueni
da izriu bez priznanja krivaca.
157 Vidi u 1821. njihovo oduevljenje za tragediju Trijumf krsta, koja je pomraila Vllhelma Tela.
158 Imao sam sreu da sretnem oveka najivljeg duha, koji istovremeno zna koliko deset nemakih
naunika, kako Jasno 1 tano izlae ono to je otkrio. Ako ikada g. F.. . bude tampao, srednji vek e se pojaviti pred
naim oima blistav od svetlosti, i mi emo ga zavoleti.
159 Naslov jednog od romana Ogista Lafontena. Tihi ivot, druga velika crta nemakih obiaja, isto je to i
farniente za Italijana, fizioloka kritika ruskih droki 111 engleskog horseback-a (kolja. Prim. prev.)
144
BalkanDownload
49.
JEDAN DAN U FIRENCI
Firenca, 12. fehruar 1819.

Veeras sam naao u loi oveka koji je trebao neto da izmoli od
nekog pedesetogodinjeg inovnika. Njegovo prvo pitanje je bilo: ,,Ko je
njegova ljubavnica? Chiavvicina adesso? Ovde sve ove stvari imaju krajnji
publicitet, one imaju svoje zakone, postoji usvojeni nain ponaanja, koji je
zasnovan na pravdi, gotovo bez iega konvencionalnog, inae ovek je
porco160.
ta ima novo? pitao je jue jedan od mojih prijatelja dolazei iz
Voltere. Posle jedne rei otre albena Napoleona i Engleze, dodaje se sa
najzainteresovanijim tonom: Viteleskijeva je promenila ljubavnika: onaj
jadni Gerardeska oajava. Koga je uzela? Montegalija, onog lepog
oficira s brkovima, koji je imao princezu Kolona; pogledajte ga tamo u
parteru, prikovanog ispod njene loe; tu je itave veeri, jer mu nee da ga
vidi u kui, a kod vrata ete primetiti jadnog Gerardeska kako se tuno eta
i izdaleka broji poglede koje njegova nevernica upuuje njegovom
nasledniku. Jako se izmenio i pao u krajnje oajanje; uzaludno njegovi
prijatelji hoe da ga poalju u Pariz ili London. Osea da umire, kae on,
samo pri pomisli da ostavi Firencu.
Svake godine ima dvaesetak slinih oajanja u visokom drutvu, a
video sam da traju po tri-etiri godine. Ovi jadnici nemaju nikakvog stida i
poveravaju se svakome. Uostalom, ovde ima malo drutva, a jo kada se
voli, gotovo se ono vie i ne poseuje. Ne treba misliti da su velike strasti i
lepe due tako rasprostranjene, ak i u Italiji; jedino najvatrenija srca, koja
su manje istroena hiljadama malih briga sujete, nalaze tamo izvrsna
uivanja, ak i u niim vrstama ljubavi. Video sam kako ljubav-hir, na
primer, izaziva oduevljenje i trenutke zanosa kakve nikad nije izazvala ni
najvea strast pod pariskim meridijanom161.
Veeras sam primetio da u italijanskom jeziku postoje nazivi za
160 Svinja. Prim. prev.

161 U tom Parizu koji je dao svetu Voltera, Molijera i tolike ljude koji se odlikuju duhom; ali ne moe se sve
imati, i ne bi bilo razumno ljutiti se zbog toga.
145
BalkanDownload
hiljade posebnih okolnosti u ljubavi, za koje bi, na francuskom jeziku, bilo

potrebno beskrajno opisivanje: na primer, nagli okret, kad se iz partera
gleda kroz lornjon u lou ene koja se eli i kad se mu ili sluga pribliavaju
ogradi loe.
Evo glavni karakternih crta ovog naroda:
1. Panja naviknuta da bude u slubi dubokih strasti ne moe se brzo
pokrenuti to je najupadljivija razlika izmeu Francuza i Italijana. Treba
videti Italijana kako se ukrcava u potanska kola, ili kad neto plaa, to je za
njega la furia francese; zbog toga i najobiniji Francuz, ako samo nije duhoviti
uobraenko poput Demazira, izgleda Italijanima kao vie bie (ljubavnik
princeze D ... u Rimu).
2. Svako vodi ljubav, ali ne kriom kao u Francuskoj; mu je najbolji
prijatelj ljubavnika.
3. Niko ne ita.
4. Ovde nema drutva. Da bi ispunio svoj ivot, ovek ne rauna na
sreu koju bi mu svakog dana pruala dva asa razgovora i igra sujete u
odreenoj kui. Re causerie ne moe se prevesti na italijanski. Govori se
kad ima neto da se kae to slui strasti, ali retko se govori da bi se dobro
govorilo, i o svemu i svaemu.
5. Smeno ne postoji u Italiji.
U Francuskoj mi obojica pokuavamo da podraavamo isti uzor, a ja
sam pozvan da cenim kako ga vi podraavate162. Ne znam da li u Italiji,
onome koji postupa na tako udnovat nain, to priinjava zadovoljstvo, a
moda ga ne bi priinjavalo ni meni samome.
Ono to je izvetaeno u govoru ili u ponaanju u Rimu, smatra se za
bonton ili je nerazumljivo u Firenci, koja je udaljena od njega pedeset milja.
Framcuski se govori u Lionu kao u Nantu. Venecijanski, napolitanski,
enoveki, pijamonteki su gotovo potpuno razliiti jezici i njima ljudi
jedino govore, dok su se dogovorili da tampaju samo na zajednikom
jeziku, na onome koji se govori u Rimu. Nita nije toliko besmisleno kao
komedija koja se deava u Milanu, a ija lica govore rimski. Italijanski jezik,
jezik koji je mnogo vie stvoren za pevanje nego za govor, moe da izdri
suparnitvo francuske jasnoe koja ga osvaja, jedino zahvaljujui
muzikalnosti.
U Italiji strah od pae i njegovih pijuna ini da se ceni ono to je
162 Ova navika Francuza, koja se smanjuje svakog ana, udaljie od nas Molijerove junake.
146
BalkanDownload
probitano; uopte ne postoji glupa ast163. Ona je zamenjena jednom vrstom

male drutvene mrnje koja se zove petegolismo164.
Najzad, uiniti nekoga smenim znai stvoriti sebi smrtnog
neprijatelja; to je vrlo opasna stvar u zemlji u kojoj se sila i delovanje vlade
ograniavaju na ubiranje poreza i na kanjavanje svega onoga to se istie.
6. Patriotizam predsoblja.
Onaj ponos koji nas goni da traimo potovanje naih sugraana i da
stvorimo jedinstvo s njima, oien od svih plemenitih tenji, rodio je oko
1550, zbog ljubomornog despotizma malih italijanskih kneeva, neto
varvarsko, neku vrstu Kanibala, udovite puno besa i gluposti, patriotizam
predsoblja, kao to je govorio g. Tirgo povodom opsade Kalea (Vojnik seljak iz
tog vremena). Video sam kako ovo udovite zaglupljuje ljude pune duha.
Na primer, stranca nee trpeti ak ni lepe ene, ako mu padne na pamet da
pronalazi nedostatke kod slikara ili pesnika grada; kae mu se jasno i vrlo
ozbiljno da ovek ne treba da dolazi kod ljudi da bi im se rugao i navode se
u vezi s tim rei Luja XIV o Versaju.
U Firenci kau: il nostro165 Benvenuti, kao to u Brei kau il nostro
Arii; re nostro oni izgovaraju sa nekom uzdranom, a ipak kominom
emfazom, gotovo kao Miroir kad govori sa usrdnou o nacionalnoj muzici,
i o g. Monsinjiju, evropskom muziaru.
Da se ovek ne bi smejao u lice ovim valjanim rodoljubima, treba se
setiti da, zbog niza neslaganja u srednjem veku, koja je podsticala svirepa
papska politika166, svaki grad smrtno mrzi susedni grad, a ime njegovih
stanovnika uvek je u prvom gradu sinonim nekakvog prostakog
nedostatka. Pape su umele da od ove lepe zemlje stvore otadbinu mrnje.
Ovaj patriotizam predsoblja je jedna velika moralna rana Italije,
ubitana bolest, koja e imati kobne posledice jo dugo poto Italija zbaci
jaram svojih malih smenih p. 167 Jedan od oblika ovog patriotizma je
neumoljiva mrnja na sve to je strano. Tako oni nalaze da su Nemci glupi i
padaju u jarost kad im se kae: ,,Je li Italija u XVIII veku dala nekoga koji bi
bio jednak Katarini II ili Fridrihu Velikom? Gde imate vi engleski park koji
bi se mogao uporediti sa najmanjim nemakim parkom, vi koji zbog vae
klime imate stvarnu potrebu za hladovinom?
163 Sve povrede ove asti smene su u graanskom drutvu u Francuskoj. Vidi Afali grad od G. Pikara.
164 Ogovaranje, spletkarenje. Prim. prev.
165 Na. Prim. prev.
166 Vidi izvrsnu i retku Istoriju crkve od g. de Potea.
167 1822.
147
BalkanDownload
7. Suprotno Englezima i Francuzima, Italijani nemaju nikakvih

politikih predrasuda; tamo se znaju napamet Lafontenovi stihovi:
Na neprijatelj to je na M.
Za njih je aristokratija, koja se oslanja na svetenike i verska drutva,

stara varalica koja im je smena. Naprotiv, Italijanu su potrebna tri meseca
boravka u Francuskoj da bi shvatio kako trgovac tkaninama moe biti ultra.
8. Kao poslednju nacionalnu crtu naveu netrpeljivost u diskusiji i
ljutnju, im ne nau odmah argument protiv argumenta svog protivnika.
Tada se opaa kako blede. To je jedan od oblika krajnje osetljivosti, ali ne
jedan od njenih simpatinih oblika; sledstveno tome, to je jedan od onih koji
ja najradije prihvatam za dokaz njenog postojanja.
eleo sam da vidim veitu ljubav, i posle mnogih tekoa postigao
sam veeras da budem predstavljen vitezu K . . . i njegovoj ljubavnici,
pored koje on ivi ve pedeset i etiri godine. Izaao sam razneen iz loe
ovih prijatnih staraca; eto vetine da se bude srean, vetine nepoznate
tolikim mladim ljudima.
Pre dva meseca video sam gospodina R , koji me je dobro primio jer
sam mu doneo Minerve. Bio je u svom letnjikovcu sa gospoom D . . . , s
kojom ivi, kako se pria, ima trideset i etiri godine. Ona je jo uvek lepa,
ali u ovom domu ima jedna nota sete koja se pripisuje gubitku sina koga je
nekad otrovao mu.
Ovde ljudi ne vode ljubav kao u Parizu, gde ljubavnicu viaju po
etvrt sata svake sedmice, a u toku ostalog vremena uhvate po koji pogled
ili stisak ruke: ovde ljubavnik, sreni ljubavnik, provodi sa voljenom enom
etiri do pet asova svakog dana. On joj pria o svojim sporovima, o svome
engleskom parku, o svojim odlascima u lov, o svom napredovanju, itd. itd.
To je najpotpunija i najnenija prisnost; govori joj ti u muevljevom
prisustvu i svuda.
Neki mladi ovek iz ove zemlje, koji je sebe smatrao vrlo
ambicioznim, odreen na jedan veliki poloaj u Beu (nita manje nego za
ambasadora), nije se mogao naviknuti na odsutnost. Zahvalio se na
poloaju krajem estog meseca, i ponovo se vratio da bude srean u loi
svoje prijateljice.
Ovo neprekidno optenje smetalo bi u Francuskoj, gde je nuno da
ovek u drutvu na izvestan nain bude neprirodan i gde vam vaa
ljubavnica sasvim otvoreno kae: Gospodine taj i taj, vi ste veeras
148
BalkanDownload
nezanimljivi, vi nita ne govorite. U Italiji je dovoljno rei voljenoj eni sve

to oveku padne na pamet, treba upravo misliti glasno. Postoji neki nervni
efekat intimnosti i iskrenosti koji izaziva iskrenost, a koji ovek moe da
stekne samo preko te intimnosti. Ali u tome je velika nezgoda; smatra se da
takva vrsta ljubavi paralie sve druge elje i ini bljutavim sve ostalo u
ivotu. Ta ljubav najbolje zamenjuje strast.
Nai pariski ljudi, koji jedva shvataju da se moe biti Persijanac, ne
znajui ta da kau, uzviknue da su ovi obiaji nepristojni. Pre svega, ja
sam samo istoriar, a zatim uzimam na sebe da im jednog dana dokaem,
tekim razlozima, da, to se tie obiaja i sutine stvari, Pariz ne zaostaje za
Bolo- njom. Ovi jadni ljudi nesvesno ponavljaju svoj jevtini katehizis.
12. jul 1821. U Bolonji nema nieg mrskog u drutvu. U Parizu,
uloga prevarenog mua je odvratna; ovde (u Bolonji) to nije nita, nema
prevarenih mueva. Obiaji su, dakle, isti, samo nema mrnje; enin
usluni kavaljer je uvek muevljev prijatelj, a to prijateljstvo, uvreno
uzajamnim uslugama, vrlo esto nadivljava druge interese. Veina ovih
ljubavi traje po pet-est godina, a neke veito. Najzad dolazi do rastanka
kad se ne nalazi vie slasti u tome da se sve kae, i, posle mesec dana od
raskida, niko se vie ne ljuti.
Januar 1822. Strana moda uslunih kavaljera, koju je doneo u
Italiju Filip II sa panskim ponosom i obiajima, potpuno je izumrla u
velikim gradovima. Poznati su mi izuzetak samo Kalabrezi, kod kojih stariji
brat uvek ide u svetenike, eni mlaeg i postaje usluni kavaljer svoje
snahe, a istovremeno i njen ljubavnik.
Napoleon je ukinuo razuzdanost u severnoj Italiji, a takoe i u ovoj
zemlji (Napulj).
Zbog obiaja dananje generacije lepih ena, njihove majke se stide;
oni su pogodniji za ljubav-strast. Fizika ljubav je mnogo izgubila168.
168 Oko 1780, maksima Je bila: Imati ih mnogo, Uivati sa jednim,

I menjati esto.
Molti averne, Un goderne, Ecambiar spesso. Voyage de Shploch
Imati ih mnogo, uivati sa jednim, menjati ih esto
Sajlokov put
149
BalkanDownload
50.
LJUBAV U SJEDINJENIM DRAVAMA
Slobodna vlada je ona vlada koja nikakvo zlo ne nanosi svojim

graanima, ve koja im, naprotiv, prua bezbednost i spokojstvo. Ali to je
jo daleko od sree; treba ovek sam da je stvori, jer bila bi vrlo prosta ona
dua koja bi se smatrala savreno srenom zato to uiva bezbednost i
spokojstvo. Mi brkamo ove stvari u Evropi, naroito u Italiji; naviknuti na
vlade koje nam nanose zlo, ini nam se da biti slobodan predstavlja najviu
sreu; u tome smo slini bolesnicima izmuenim tekim bolestima. Primer
Amerike jasno pokazuje suprotno. Tamo vlada vrlo dobro vri svoju
dunost i nikome ne ini zla. Ali kao da je sudbina htela da poremeti i
opovrgne itavu nau filozofiju ili, bolje rei, da je optui da ne poznaje sve
elemente oveka, poto smo zbog nesrenog stanja Evrope udaljeni ve
toliko vekova od svakog istinskog iskustva, mi vidimo da, iako ih ne
pogaa zlo koje dolazi od vlada, Amerikanci izgledaju kao da nedostaju
sami sebi. Reklo bi se da izvor oseajnosti presuuje kod tamonjih ljudi.
Oni su pravedni, oni su razumni, a nisu nimalo sreni.
L. B.. J, to jest smene posledice i pravila ponaanja koja udni duhovi
izvlae iz ove zbirke poema i pesama, da li su dovoljni da prouzrokuju svu
ovu nesreu? Posledica mi izgleda vrlo velika prema uzroku.
G. de Volnej priao je da je, dok je sedeo za stolom u selu kod nekog
dobrog Amerikanca, oveka imunog i okruenog ve odraslom decom,
uao jedan mladi u sobu: Dobar dan, Vilijame, rekao je otac, sedite.
Putnik je upitao ko je taj mladi: ,,To je moj drugi sin. A odakle dolazi?
Iz Kantona. 169
Dolazak sina s kraja sveta nije izazvao vee uzbuenje.
Izgleda da je sva panja usredsreena na razumno ureenje ivota i
na predupreivanje svih nezgoda: poto se najzad stigne do trenutka kad se
ubira plod tolikog truda i toliko dugo upranjavanog smisla za red, ne
preostaje vie ivota za uivanje.
Reklo bi se da Penova deca nisu nikad itala ovaj stih koji lii na
njihovu istoriju:
169 La Bible (Biblija). Prim prev.
150
BalkanDownload
Et propter vdtam, vivendi perdere caus&s.170

Mladii i devojke, kad doe zima koja je, kao i u Rusiji, radosno
godinje doba zemlje, voze se zajedno danju i nou na saonicama, jure vrlo
veselo petnaest do dvadeset milja, a da ih niko ne nadgleda; i nikada zbog
toga nema nezgoda.
Postoji fizika radost kod omladine koja uskoro prolazi sa vrelinom
krvi i koja se zavrava u dvadeset i petoj godini: ja ne vidim strasti koje
donose uivanja. U Sjedinjenim Dravama ima toliko razumnih navika, da
je kristalizacija tamo postala nemogua.
Divim se ovoj srei i ne zavidim na njoj; ona je kao srea bia razliite i
nie vrste. Mnogo vie oekujem od Floride i June Amerike 171.
Moju pretpostavku o Severnoj Americi potvruje potpuni nedostatak
umetnika i knjievnika. Iz Sjedinjenih Drava jo uvek nam ne stie nijedna
tragedija, slika ili kakva biografija Vaingtona.
170 I radi ivota izgubiti razlog ivljenja (Juvenal). Prim. prev.

171 Vidi obiaje Azorskih ostrva: ljubav prema bogu 1 druga ljubav tamo zauzimaju itavo vreme.
Hrianska vera, koju tumae jezuiti, ipak je manji neprijatelj oveka, u ovom smislu, nego engleski protestantizam;
ona bar dozvoljava da se igra nedeljom; a jedan dan zadovoljstva u sedam dana, to je mnogo za zemljoradnika koji
vredno radi est dana.
151
BalkanDownload
51.
O LUBAVI U PROVANSI DO 1328, KADA SU
TULUZU ZAUZELI VARVARI SA SEVERA
Od 1100. do 1328. godine ljubav u Provansi imala je udan oblik. Za

odnose dva pola u ljubavi postojali su utvreni zakoni, tako strogi i tako
tano ispunjavani, kao to to danas mogu biti zakoni za pitanje asti. Zakoni
ljubavi, pre svega, uopte nisu uzimali u obzir osvetana muevljeva prava.
Nisu pretpostavljali nikakvo licemerstvo. Ovi zakoni, odnosei se prema
ljudskoj prirodi onakva kakva je, morali su da donesu mnogo sree.
Postojao je zvanini nain da ovek izjavi da je zaljubljen u neku enu,
i da ga ova prihvata za ljubavnika. Posle toliko meseci udvaranja na
odreen nain, dolazilo se do ljubljenja ruke. Drutvu, jo mladom,
dopadale su se formalnosti i ceremonije koje su tada bile dokaz civilizacije,
a koje bi danas bile smrtno dosadne. Isto obeleje se nalazi u
provansalskom jeziku, u tekoi i isprepletanosti njegovih rima, u njegovim
reima mukog i enskog roda za oznaavanje istog predmeta, najzad u
beskrajnom broju provansalskih pesnika. Sve to je forma u drutvu, i to je
danas tako neukusno, imalo je tada svu sveinu i ukus novine.
Poto je poljubio ruku eni, ovek je postepeno napredovao pomou
zasluga i bez protekcija. Treba primetiti da se zvanino napredovanje
ljubavnika, iako muevi nikad nisu predstavljali smetnju, zaustavljalo na
onome to nazivamo slasti- ma najnenijeg prijateljstva izmeu dva lica
suprotnog pola172. Ali posle vie meseci ili vie godina iskuenja, poto se
ena bila savreno uverila u karakter i diskreciju oveka, i poto je ovek
imao s njom sve izglede i olakice koje prua najnenije prijateljstvo, to
prijateljstvo moralo je vrlo jako da uz- buni vrlinu.
Ja sam govorio o protekciji zato to je neka ena mogla da ima vie
ljubavnika, ali samo jednog koji je bio na najviem stupnju. Izgleda da
drugi nisu mogli napredovati dalje od stepena prijateljstva koje se sastojalo
u tome da joj ljube ruku i da je vide svaki dan. Sve to nam je ostalo od ove
neobine civilizacije napisano je u stihovima, i to u najbaroknijim i najtee
rimovanim stihovima; ne treba se uditi ako je ono to saznajemo iz balada
trubadura neodreeno i ne mnogo tano. Naao se ak i jedan brani
172 Uspomene o ivotu Sabanona, koje je on sam napisao. Udarci tapom u tavanicu.
152
BalkanDownload
ugovor u stihovima. Posle osvajanja 1328, pape su, zbog jeresi, vie puta
propisivale da se spali sve to je napisano narodnim jezikom. Italijansko
lukavstvo proglasilo je latinski jedinim jezikom dostojnim umnih ljudi. To
bi bila vrlo korisna mera kad bi se mogla obnoviti u 1822.
Na prvi pogled izgleda da se toliko javnosti i zvaninosti u ljubavi ne
moe sloiti sa istinskom strau. Kad bi dama rekla svome kavaljeru: ,,Za
moju ljubav idite i posetite grob naeg gospoa Isusa Hrista u Jerusalimu;
tamo ete provesti tri godine a zatim ete se vratiti ljubavnik je odmah
odlazio: trenutak oklevanja izvrgao bi ga istoj sramoti kao danas slabost u
pitanju asti. Jezik ovih ljudi ima krajnju finou za izraavanje
najneosetnijih nijansa oseanja. Drugi znak da su ovi obiaji jako
napredovali na putu istinske civilizacije sastoji se u tome to mi vidimo da
je, tek to se izilo iz uasa srednjeg veka i feudalizma, gde je sila
predstavljala sve, slabiji pol bio manje tiranisan nego to je to legalno danas;
mi vidimo jadna i slaba stvorenja, koja imaju najvie da izgube u ljubavi i
ija zadovoljstva najbre iezavaju, kako gospodare sudbinom ljudi koji im
se priblie. Trogodinje izgnanstvo u Palestinu, prelazak iz civilizacije pune
radosti u fanatizam i dosadu krstakog logora, morali su biti za svakog
drugog, sem za zanesenog hriana, vrlo muan kuluk. U Parizu, ta moe
ena svom ljubavniku koji ju je podlo napustio?
Postoji samo jedan odgovor za ovo: nijedna ena u Parizu, koja
potuje sebe, nema ljubavnika. Vidi se da je obazrivost u pravu da to vie
savetuje dananjim enama da se ne predaju ljubavi-strasti. Ali zar im jedna
druga obazrivost, od koje sam ja daleko da je odobrim, ne savetuje da se
svete fizikom ljubavlju? Doprineli smo naem licemerstvu i naem
asketizmu173, ali nismo odali poast vrlini, jer se prirodi nikad ne- kanjeno
ne protivrei, ve ima manje sree na zemlji i beskrajno manje plemenitih
nadahnua.
Ljubavnik koji je, posle deset godina prisnosti, napustio svoju jadnu
ljubavnicu jer je primetio da ona ima trideset i dve godine, gubio je ast u
ljupkoj Provansi; jedini izlaz je bio da se zakopa u manastirsku samou.
ovek koji nije bio plemenit ve prosto obazriv, imao je dakle interesa da ne
izigrava tada veu strast nego to je stvarno bila.
Sve ovo mi nagaamo, jer nam je ostalo vrlo malo spomenika koji bi
nam pruili tana saznanja ...
O obiajima uopte treba suditi po nekim posebnim injenicama. Vi
173 Asketsko naelo Jeremije Bentama.
153
BalkanDownload
znate anegdotu o onom pesniku koji je uvredio svoju damu: posle dve
godine njegovog oajanja, ona se udostojila najzad da mu odgovori na
mnogobrojne poruke i poruila mu je da e mu, moda, oprostiti ako bude
dao da mu se iupa nokat i ako joj taj nokat donesu pedeset vernih i
zaljubljenih vitezova. Pesnik je pohitao da se podvrgne bolnoj operaciji.
Pedeset vitezova, dobro primljenih kod svojih dama, odnesoe ovaj nokat
sa svom moguom pompom uvreenoj lepotici. Ta ceremonija je bila isto
tako velianstvena kao doek kakvog pravog princa u nekim od gradova
kraljevine. Obuen u pokajniko odelo, ljubavnik je izdaleka iao za svojim
noktom. Dama, poto je videla da je obavljena itava ceremonija koja je bila
vrlo dugaka, udostojila se da mu oprosti; bile su mu vraene sve milote
njegove ranije sree. Pria kae da su zajedno proveli duge i srene godine.
Sigurno je da dve godine nesree dokazuju pravu strast i one bi je rodile da
ona ve ranije nije bila tako jaka.
Dvadeset anegdota koje bih mogao da navedem pokazuju svuda
ljupku i duhovitu galantnost izmeu dva pola, zasnovanu na naelima
pravde; kaem galantnost, jer je ljubav-strast u svim vremenima vie
zanimljiv nego est izuzetak, i ne mogu joj se nametnuti zakoni. U Provansi,
ono to je moglo biti proraunato ili je bilo potinjeno razumu, zasnivalo se
na pravdi i jednakosti prava izmeu dva pola eto emu se ja naroito
divim kao sredstvu za otklanjanje nesrea to je vie mogue. Suprotno
tome, apsolutna monarhija pod Lujem XV bila je dospela dotle da u ove iste
odnose174 uvede modu zloina i gnusnosti.
Mada ovaj ljupki provansalski jezik, tako pun finoe i tako namuen
rimom175, verovatno nije bio jezik naroda, obiaji visoke klase preli su na
nie klase, koje tada u Provansi nisu bile nimalo proste, jer su vrlo dobro
ivele. One su doivljavale prve radosti vrlo napredne i vrlo bogate
trgovine. Stanovnici obala Sredozemnog mora primetili su (u IX veku) da je
trgovina, uz rizikovanje nekoliko barki na ovom moru, manje muna i
gotovo isto tako zabavna kao pljakanje putnika na susednom velikom
drumu, u pratnji nekog malog feudalnog gospodara. Malo posle toga,
Provansalci iz X veka videli su da kod Arabljana postoje zadovoljstva slaa
od pljake, nasilja i bitke.
Sredozemlje treba smatrati kao arite evropske civilizacije. Srene
obale ovog lepog mora, kojima je klima toliko naklonjena, bile su srene jo
174 Trebalo je Cuti ljubaznog generala Lakloa kako govori u Napulju, 1802. Ako niste imali tu sreu,
moete otvoriti Prlvatni ivot marala R teljea u devet tomova, koji su vrlo zanimljivo napisani.
175 Nastao u Narbonl; meavina latinskog i arapskog.
154
BalkanDownload
i zbog prosperiteta stanovnitva i zbog

odsustva svake vere ili alosnog zakonodavstva. Izvanredno veseli
duh tadanjih Provansalaca proao je kroz hriansku veru a da se nije
izmenio.
Vidimo ivu sliku sline posledice istog uzroka u italijanskim
gradovima, ija je istorija dospela do nas na odreeniji nain, i koji su,
uostalom, bili dovoljno sreni da nam ostave Dantea, Petrarku i slikarstvo.
Provansalci nam nisu ostavili neki veliki spev, kao to je Boanstvena
komedija, u kome se odraavaju sve pojedinosti obiaja epohe. Bili su, kako
mi se ini, manje strasni a i mnogo veseliji od Italijana. Od svojih suseda,
panskih Mavara, primili su onaj prijatni nain gledanja na ivot. U
zamcima severne Provanse vladala je ljubav zajedno sa veseljem,
sveanostima i uivanjima.
Jeste li videli u Operi finale neke lepe Rosinijeve komine opere?
Scena je sva ispunjena veseljem, lepotom i idealnom velelepnou. Daleko
smo hiljadu milja od gadnih crta ljudske prirode. Opera se zavrava, zavesa
pada, gledaoci odlaze, luster se die, lampe se gase. Miris ravo ugaene
lampe ispunjava salu, zavesa se ponovo die do polovine, vide se prljavi i
loe obueni tipovi kako se muvaju po bini; oni se odvratno vrzmaju
umesto mladih ena koje su samo pre nekoliko trenutaka ispunjavale scenu
ljupkou.
Takve su za provansalsko kraljevstvo bile posledice zauzimanja
Tuluze od strane krstaa. Umesto ljubavi, ljupkosti i veselja dobijeni su
varvari sa Severa i sveti Dominik. Neu da prljam ove stranice priom o
uasima inkvizicije u njenom prvom naletu, od koje se die kosa na glavi.
Sto se tie varvara, to su bili nai preci; ubijali su i pljakali svakoga;
unitavali su, iz zadovoljstva za unitavanjem, ono to nisu mogli odneti;
obuzimao ih je divlji bes protiv svega onoga to je imalo neki trag
civilizacije, naroito nisu mogli da razumeju ni rei ovog lepog junjakog
jezika, i njihov bes zbog toga se udvajao. Jako sujeverni i voeni stranim
svetim Dominikom verovali su da e dobiti carstvo nebesko ubijajui
Provansalce. Za ove, svemu je bio doao kraj: nije bilo vie ni ljubavi, ni
radosti, ni poezije; za manje od dvadeset godina posle zauzea (1335), oni
su postali gotovo isto takvi varvari i isto tako prosti kao Francuzi, kao nai
preci176.
Odakle je u taj kraj sveta dospeo onaj privlani oblik civilizacije koji
176 Vidi Stanje vojne snage Rustje, istinito delo generala ser Roberta Vilsona.
155
BalkanDownload
je, u toku dva stolea, doneo sreu visokim klasama drutva? Verovatno
od panskih Mavara.
156
BalkanDownload
52.
PROVANSA U XII VEKU
Preveu jednu anegdotu iz provansalskih rukopisa; dogaaj koji ete

proitati odigrao se 1180, a pria je napisana oko 1250. godine177; anegdota
je svakako vrlo poznata: kroz stil provejavaju sve nijanse obiaja. Molim,
dozvolite mi da prevedem doslovce, ne zahtevajui nikakvu eleganciju
sadanjeg jezika.
Gospodin Rejmon de Rusijon bio je hrabar baron, onakav kakvog ga
vi znate, a ena mu je bila madona Margerita, najlepa ena za koju se znalo
u to vreme, i najobdarenija svim lepim osobinama, najveom vrednou i
najveom uglaenou. Dogodi se tako da Gijom de Kabsten, koji je bio sin
siromanog viteza iz zamka Kabsten, doe na dvor gospoina Rejmona de
Rusijona, predstavi mu se i upita ga da li mu je po volji da mu bude pa na
dvoru. Gospodin Rejmon, koji nae da je ovaj lep i prijatan, ree mu da je
dobrodoao i da ostane na njegovom dvoru. Tako Gijoim ostade kod njega
d tako se ljubazno ponaao da ga je zavolelo i malo i veliko; i on se toliko
isticao da gospodin Rejmon zaele da bude pa madone Margerite, njegove
ene; i tako bi uinjeno. Tada se Gijom postarao da se jo vie istakne i na
reima i na delu. Ali tako, kao to to obino biva u ljubavi, dogodi se da se
ljubavi prohtede da obuzme madonu Margeritu i da raspali njene misli.
Toliko su joj se dopadali Gijomovo ponaanje, i njegovo prianje, i njegov
izgled, da se jednog dana nije mogla uzdrati da mu ne kae: Dakle, kai
mi, Gijome, ako bi ti izgledalo da ti neka ena pokazuje ljubav, bi li se
usudio da je voli? Gijom, koji je to bio primetio, odgovori joj sasvim
iskreno: ,,Da, usudio bih se, gospoo, samo ako bi ono to izgleda bilo
istina. Svetoga mi Jovana! ree dama dobro si odgovorio, kao
valjan ovek; ali sada hou da te ispitam da li zna i raspoznaje, u pogledu
onoga to izgleda, ta je istina a ta nije.
Kad je Gijom uo ove rei, odgovori: Gospoo, neka bude onako
kako se vama dopada.
Postade zamiljen, a Ljubav mu odmah objavi rat; misli koje mu je
177 Rukopis se nalazi u biblioteci Laurentiana. G. Rejnuar unosi je u V tom svojih Trubadura, strana 189.
Ima vie greaka u njegovom tekstu; suvie Je hvalio, a suvie je malo poznavao trubadure.
157
BalkanDownload
Ljubav slala prodree u dubinu njegovog srca, i otada on postade sluga

ljubavi i poe da pravi male, privlane, ljupke i vesele pesmice, i pesme za
igru, i melodije za ljupke pesme, zbog ega je bio vrlo rado priman; a
najvie od one za koju je pevao. Dakle, Ljubav, koja nagrauje svoje sluge
kad joj se to svidi, htela je da nagradi Gijoma za njegovu ljubav; i evo je
kako poinje da obuzima damu toliko jako mislima i razmiljanjima o
ljubavi, da ni danju ni nou nije mogla da se odmara, sanjajui o sranosti i
hrabrosti kojima je Gijom bio tako bogato obdaren.
Jednog dana dogodi se da se dama obrati Gijomu i ree mu: Dakle,
Gijome, kai mi, jesi li do sada primetio da li je ono to kod mene izgleda
istinito ili lano? Gijom odgovori: Madona, tako mi bog pomogao, od
trenutka kada sam postao va sluga, u moje srce je mogla da prodre samo
misao da ste vi najbolja ena koja se ikad rodila, i najistinitija, i na reima i
po onome to izgleda. To verujem i verovau celog ivota. A dama
odgovori:
Gijome, ja vam kaem, ako mi bog pomogne, da vas neu prevariti, i
da vae misli nee biti uzaludne i izgubljene. I ona prui ruke i poljubi ga
neno u sobi u kojoj su se oboje nalazili, i oni poee svoju ljubav178; i ne
potraja dugo, a ogovarai, kojima bog neka plati, stadoe da priaju i
raspredaju o njihovoj ljubavi, povodom pesama koje je sastavljao Gijom,
govorei da se on zaljubio u gospou Margeritu, i toliko su priali
nepromiljeno da to doe do uiju gospodina liejmona. Tada njemu bi vrlo
teko i postade vrlo tuan, pre svega zato to je morao da izgubi svog
titonou kojega je toliko voleo, a uz to zbog sramote svoje ene.
Jednog dana dogodi se da je Gijom otiao u lov na kraguje samo sa
jednim slugom; i gospodin Rejmon upita gde je on; jedan sluga mu
odgovori da je otiao u lov na kraguje, a onaj koji je to znao dodade da je na
tom i tom mestu. Rejmon odmah uze skriveno oruje i naredi da mu
dovedu konja, i potpuno sam se uputi ka mestu gde se nalazio Gijom; jahao
je dok ga nije naao. Kad ga Gijom ugleda, mnogo se zaudi i odmah ga
obuzee mrane misli, poe mu u susret i ree mu: Gospodaru,
dobrodoli. Kako to da ste sami? Gospodin Rejmon odgovori: Gijom, ja
vas traim da se pozabavim s vama. Jeste li to ulovili? Nita nisam
ulovio, gospodaru, jer nita nisam naao, a ko nita ne nae, ne moe nita
ni da ulovi, kao to kae poslovica. Pustimo sada taj razgovor, ree
gospodin Rejmon i u ime vernosti koju mi dugujete, recite mi istinu o
178 A far all amore. (Da vode ljubav.) Prim prev.
158
BalkanDownload
svim stvarima o kojima u vas pitati. Tako mi boga, gospodaru ree

Gijom ako je to stvar za kazivanje, rei u vam je. Nisu mi potrebne
nikakve prefinjenosti tako ree gospodin Rejmon ali vi ete mi kazati
potpuno sve o onome to vas budem pitao. Gospodaru ree Gijom
koliko god vam se bude svialo da me pitate, toliko u vam ja rei istinu. I
gospodin Rejmon upita: Gijome, ako neto za vas vrede bog i sveta vera,
imate li ljubavnicu kojoj pevate ili za koju vas Ljubav vezuje? Gijom
odgovori: ,,A kako bih mogao da pevam kad me ne bi Ljubav morila?
Znajte istinu, gospodine, da me je Ljubav potpuno zarobila. Rejmon
odgovori: ,,To sasvim verujem, jer inae ne biste mogli tako dobro pevati;
ali ja bih eleo da saznam ko je vaa dama. Ah. gospodaru, za ime boje
ree Gijom kakvo mi pitanje postavljate. Vi vrlo dobro znate da ne
treba imenovati svoju damu i da Bernar de Vantadur kae:
Razum mi slui za jednu stvar.

Nikad me niko nije pitao za moju radost,
A da ga nisam hotimino slagao.
Jer mi ne izgleda dobro,
Ve vie kao ludost i detinjarija,
Da onaj koji je srean u ljubavi,
Hoe da otvori svoje srce drugome,
Sem ako ovaj ne moe da mu pomogne i koristi.
Gospodin Rejmon odgovori: ,,A ja vam dajem re da u vam

posluiti prema svojim moima. Rejmon je toliko o tome priao da mu
Gijom odgovori:
Gospodaru, treba da znate da volim sestru gospoe Margerite, vae
ene, i da ja mislim da mi se odgovara na ljubav. Sada kada to znate, molim
vas za vau pomo ili bar da mi ne smetate. Evo moje ruke i rei,
odgovori Rejmon, jer vam se zaklinjem i obavezujem da u upotrebiti za
vas svu svoju mo. I tada mu dade re, i poto ju je dao, Rejmon ree:
Poimo u njen zamak, jer je vrlo blizu odavde. Tako vam boga ree
Gijom i ja vas za to molim. I tako krenue put zamka Lije. A kad su bili
u zamku, lepo su ih primili En179 Rober de Taraskon, mu gospoe Anjes,
sestre gospoe Margerite, i sama gospoa Anjes. I gospodin Rejmon uhvati
gospou Anjes za ruku, odvede je u sobu i sedoe na krevet. I gospodin
179 En, provansalski izraz koji se prevodi sa gospodar.
159
BalkanDownload
Rejmon ree: Sada mi kaite, svastiko, tako vam vere koju mi dugujete,
jeste li zaljubljeni? A ona ree: ,,Jesam gospodaru. A u koga, ree on.
Oh! to vam neu kazati, odgovori ona. A kakve to razgovore vodite sa
mnom?
,,Na kraju, toliko ju je molio da ona ree da voli Gijoma de Kabstena;
to je kazala jer je videla Gijoma kako je tuan i zamiljen, a ona je dobro
znala da on voli njenu sestru; i tako je mislila da Rejmon nee loe misliti o
Gijomu. Takav odgovor jako obradova Rejmona. Anjes sve ispria svom
muu, a mu joj odgovori da je dobro uradila, i dozvoli joj da moe
slobodno sve uraditi ili rei to bi moglo da spase Gijoma. Anjes to nije
propustila. Ona pozva Gijoma nasamo u svoju sobu i ostade toliko s njim
da Rejmon pomisli da mu je ona dala svoju ljubav; i sve mu se to dopade i
poe da misli da je neistinito ono to su mu priali o Gijomu i da su govorili
ne- osnovano. Anjes i Gijom izioe iz sobe; veera je bila pripremljena i
prola u velikom veselju. A posle veere Anjes naredi da se kreveti za goste
nameste kod vrata od njene sobe, i tako su se dobro pretvarali dama i
Gijom, da je Rejmon poverovao da Gijom spava s njom.
,,I sutradan oni su vrlo veselo ruali u zamku, a posle ruka otili su,
uz sve poasti otmenog rastanka, i doli u Rusijon. im je mogao, Rejmon
se odvoji od Gijoma i ode kod svoje ene i ispria joj ono to je video u vezi
s Gijomom i njenom sestrom, zbog ega je njegova ena tugovala celu no. I
sutradan ona naredi da se pozove Gijom; primila ga je vrlo ravo i nazva ga
lanim prijateljem i izdajnikom. I Gijom je molio milost, kao ovek koji
uopte nije kriv za ono za to ga ona optuuje, i ispria joj, re po re, sve to
se zbilo. I ena pozva svoju sestru i od nje doznade da Gijom nije kriv. I
zbog toga ona mu ree i naredi da sastavi pesmu kojom e kazati da ne voli
nijednu drugu enu sem nje, i tada on sastavi pesmu koja kae:
Slatka misao
koju mi ljubav esto daje.
,,A kad Rejmon de Rusijon u pesmu koju je Gijom ispevao za

njegovu enu, naredi mu da doe na razgovor s njim daleko od zamka i
odrubi mu glavu i stavi je u lovaku torbu; izvadi mu srce iz tela i stavi ga
zajedno sa glavom. Ode u zamak; naredi da se srce ispee i donese za ruak
njegovoj eni i dade joj da ga pojede, a da to ona nije znala. Kad ga je pojela,
Rejmon ustade i ree svojoj eni da je pojela srce gospodina Gijoma de
Kabstena, i pokaza joj glavu i upita da li je srce bilo dobro za jelo. I ona u
160
BalkanDownload
ono to je rekao i vide i poznade glavu gospodina Gijoma. Ona mu

odgovori i ree da je srce bilo tako dobro i tako ukusno da, ma ta jela ili
pila, nee moi da ukloni iz usta ukus koji je ostavilo u njima srce
gospodina Gijoma, a Rejmon jurnu na nju sa maem. Ona stade da bei i
baci se sa jednog balkona i razbi glavu.
Ovo se saznalo u itavoj Kataloniji i u svim zemljama aragonskog
kralja. Kralj Alfons i svi baroni ovih oblasti oseti.li su veliki bol i alost zbog
smrti gospodina Gijoma i ene koju je gospodin Rejmon tako runo poslao
u smrt. Zaratie na njega ognjem i maem. Poto je zauzeo Rejmonov
zamak, aragonski kralj Alfons naredio je da se Gijom i njegova dama
prenesu u grobnicu ispred crkvenih vrata, u mestu zvanom Perpinjak. Svi
savreni ljubavnici i sve savrene ljubavnice molile su boga za njihove due.
Aragonski kralj uhvati Rejmona, naredi da se umori u tamnici i sve njegove
posede dade Gijomovim roacima i roacima ene koja je umrla za njega.
161
BalkanDownload
53.
ARABIJA
Pod surim atorom Arabljanina-beduina treba traiti uzor i otadbinu

prave ljubavi. Tamo, kao i drugde, usamljenost i lepa klima rodili su
najplemenitiju od svih strasti ovejeg srca, onu koja, da bi nala sreu,
mora da je nadahnjuje u istom stepenu u kome je i sama osea.
Da bi ljubav pokazala sve ono to moe da sadri ljudsko srce,
potrebno je da jednakost izmeu ljubavnice i njenog ljubavnika bude to je
mogue vie uspostavljena. Na naem alosnom Zapadu uopte ne postoji
ta jednakost: naputena ena je nesrena ili obeaena. Pod atorom
Arabljanina, data re ne moe se pogaziti. Prezir i smrt dolaze odmah iza
ovog zloina.
Velikodunost je tako sveta kod ovog naroda da je dozvoljeno krasti
da bi se dalo. Uostalom, opasnosti su tamo svakodnevne i itav se ivot
odvija, takorei, u strasnoj samoi. ak i kad su na okupu, Arabljani malo
govore.
Nita se ne menja kod stanovnika pustinje; sve je veno i nepokretno.
udnovati obiaji, o kojima mogu zbog nepoznavanja dati samo povrnu
skicu, postojali su, verovatno, jo u Homerovo doba180. Napisani su bili prvi
put oko 600. godine nae ere, dva veka pre Karla Velikog.
Vidi se da smo mi bili varvari u odnosu na Orijent, kad smo ili da ga
uznemiravamo naim krstakim pohodima 181 . Isto tako, ono to je
plemenito u naim obiajima dugujemo tim krstakim pohodima i
panskim Mavrima.
Ako sebe uporedimo sa Arabljanima, prozaini ovek, u svojoj
gordosti, saaljivo e se nasmeiti. Nae umetnosti su neuporedivo iznad
njihovih, naa zakonodavstva su na izgled jo vie iznad njihovog; ali
sumnjam da ih nadmaujemo u umetnosti domae sree: uvek su nam
nedostajali iskrenost i jednostavnost; u porodinim odnosima, onaj koji
vara je prvi nesrean. Nema vie sigurnosti za njega: uvek nepravedan, on
je uvek u strahu.
Po najstarijim istorijskim spomenicima vidimo da su Arabljani iz
180 900 godina pre Hrista.

181 1095. godine.
162
BalkanDownload
davnina bili podeljeni u veliki broj nezavisnih plemena, koja su lutala

pustinjom. Prema tome, koliko su ta plemena mogla, sa vie ili manje
lakoe, da obezbede osnovne ljudske potrebe, ona su imala manje ili vie
lepe obiaje. Velikodunost je bila svuda ista; ali prema stepenu blagostanja
plemena, ona se esto ispoljavala putem poklanjanja jareeg buta
neophodnog za fiziki ivot, ili putem poklanjanja sto kamila, izazvanog
nekom porodinom vezom ili gostoprimstvom.
Herojski vek Arabljana, kad su ove plemenite due blistale iste od
svake izvetaenosti duha ili prefinjenosti oseanja, prethodio je
Muhamedovom veku i on odgovara petom veku nae ere, kad je osnovana
Venecija i kad je kraljevao Klovis. Molim nau gordost da uporedi ljubavne
pesme koje su nam ostale od Arabljana i plemenite obiaje iznete u Hiljadu i
jednoj noi, sa odvratnim uasima koji natapaju krvlju svaku stranicu
Gregoara de Tura, Klovisovog istoriara, ili Einara, istoriara Karla
Velikog.
Muhamed je bio puritanac. Hteo je da zabrani uivanja koja nikome ne
nanose zla; on je ubio ljubav u zemljama koje su primile islam182; zbog toga
se njegova vera uvek manje primenjivala u Arabiji, njenoj kolevci, nego u
svim drugim muhamedanskim zemljama.
Francuzi su doneli iz Egipta etiri toma in folio pod naslovom: Knjige
pesama. Ovi tomovi sadre:
1. Biografije pesnika koji su sastavljali pesme.
2. Same pesme. Pesnik u njima peva o svemu to ga zanima; poto je
govorio o svojoj dragani, hvali svoga hitroga konja i svoj luk. Ove pesme su
esto bile ljubavna pisma njihovih autora; oni su u njima pruali voljenom
biu vernu sliku svih naklonosti svoje due. Ponekad govore o hladnim
noima za vreme kojih su bili primorani da izgore svoj luk i svoje strele.
Arabljani su nacija bez kua.
3. Biografije muziara koji su sastavljali muziku za ove pesme.
4. Na kraju, uputstva o muzikim znacima; za nas su ovi znaci
hijeroglifi. Ova muzika e nam zauvek ostati nepoznata, a, uostalom, ne bi
nam se ni dopala.
Postoji druga zbirka pod naslovom: Istorija Arabljana koji su umrli od
ljubavi.
Ove knjige, tako zanimljive, vrlo su malo poznate; mali broj naunika,
182 Obiaji Istambula. Jedini nain da se ubije ljubav-strast postie se spreavanjem svake kristalizacije
zbog lakoe ostvarenja.
163
BalkanDownload
koji bi mogli da ih itaju, imaju suha srca zbog prouavanja i akademskih

navika.
Da bi se snali meu spomenicima tako zanimljivim zbog njihove
starine i zbog udne lepote obiaja koje oni odgonetaju, treba potraiti
nekoliko injenica iz istorije.
U svim vremenima, a naroito pre Muhameda, Arabljani su odlazili u
Meku da bi obili abu ili Avramovu kuu. U Londonu sam video vrlo
veran model svetog grada. To su sedam do osam stotina kua sa terasastim
krovovima, baenih usred peskovite pustinje koju prodire sunce. Na
jednom kraju grada vidi se ogromna graevina gotovo etvrtastog oblika;
ova graevina okruuje Cabu; ona se sastoji iz dugakog niza portika na
stubovima, koji su, pod arapskim suncem, neophodni radi vrenja svete
etnje. Ovi portici su vrlo znaajni u istoriji arapskih obiaja i pesnitva: to
je, verovatno, u toku vekova, bilo jedino mesto gde su se skupljali zajedno
mukarci i ene. Obilaenje Cabe vrilo se u neredu, laganim korakom i uz
recitovanje svetih pesama u horu; to je etnja od tri-etvrti sata; obilaenje
se ponavljalo vie puta u toku istog dana; tu se vrio sveti obred zbog koga
su pohrlili mukarci i ene iz svih krajeva pustinje. Ba u porticima abe su
se ugladili arabljanski obiaji. Ubrzo je nastala borba izmeu oeva i
ljubavnika; ubrzo je ljubavnik kroz ljubavne ode otkrio svoju strast mladoj
devojci, pored koje je obavljao svoju svetu etnju, i na koju su strogo motrili
njena braa i otac. Plemenite i sentimentalne navike ovog naroda postojale
su ve u logoru; ali mi se ini da je arabljanska galantnost nastala oko abe;
to je isto tako otadbina njihove knjievnosti. U poetku je ona izraavala
strast jednostavno i estoko, onako kako ju je oseao pesnik; pesnik je
docnije, umesto da sanja o dodiru svoje prijateljice, smislio da pie lepe
stvari; tada se rodila izvetaenost, koju su Mavri doneli u Spaniju i koja jo
i danas kvari knjige ovog naroda183.
Dirljiv dokaz arabljanskog potovanja slabog pola vidim u nainu
njihovog razvoda. Zena, u odsutnosti mua od kojega eli da se odvoji,
skupljala je ator i ponovo ga dizala, vodei rauna o tome da njegov otvor
postavi na suprotnu stranu od one na kojoj se ranije nalazio. Ova
jednostavna ceremonija razdvajala je zauvek dvoje suprunika.
183 U Parizu postoji vrlo veliki broj arabljanskih rukopisa. U onim poznijim ima izvetaenosti, ali nikad
nikakvog podraavanja Grka ili Rimljana; zbog toga ih uenjaci preziru.
164
BalkanDownload
ODLOMCI
165
BalkanDownload
Izvodi i prevodi iz arabljanske zbirke

pod naslovom
DIVAN LJUBAVI
Prepisao Ebn-Abi-Hadlat (rukopisi iz
Kraljevske biblioteke, No 1461 i 1462)
Muhamed, sin Daafara Elahuazadija, pria da je Damila posetio

dok je bolovao od bolesti od koje je umro Elabas, sin Sohaila, i da ga je
naao spremnog da ispusti duu. O, sine Sohailov! ree mu Damil, ta
misli ti o oveku koji nikad nije pio vino, koji nikad nije stekao zabranjenu
dobit, koji nikad nije nepravedno ubio nijedno ivo stvorenje koje je bog
zabranio da se ubija i koji tvrdi da nema drugog Boga do Bo- ga i da je
Muhamed njegov prorok? Ja mislim, odgovori Ben Sohail, da e taj ovek
biti spasen i da e zasluiti raj; ali ko je taj ovek o kome ti govori? To
sam ja, odgovori Damil. Nisam mislio da ti ispoveda islam, ree tada
Ben Sohail, a, uostalom, ima ve dvadeset godina kako vodi ljubav sa
Bothainom i kako je slavi u svojim stihovima. Ovo je moj prvi dan na
onom svetu i poslednji dan na ovom svetu, odgovori Damil, i neka milost
naeg gospodara Muhameda ne sie na mene suenog dana, ako sam ikad
stavio ruku na Bothainu radi neega to bi se moglo koriti.
Ovaj Damil i Bothaina, njegova dragana, pripadali su oboje
Benu-Azra, plemenu slavnom po ljubavi meu svim arabljanskim
plemenima. Isto tako, nain na koji vole uao je u poslovicu, a bog nije
stvorio tako nena stvorenja u ljubavi kao to su oni.
Sahi, sin Agbe, upita jednog dana nekog Arabljanina: ,,Iz kog si
naroda? Ja sam iz naroda u kome se umire kad se voli, odgovori
Arabljanin. Ti si, dakle, iz plemena Azra? dodade Sahi. Da, tako mi
gospodara abe! odgovori Arabljanin. Dakle, otkud to da vi tako volite?
upita najzad Sahid. Nae ene su lepe, a nai mladii su neporoni,
odgovori Arabljanin.
Neko jednog dana upita Arua-Ben-Hezama184: ,,Je li, dakle, istina, kao
184 Ovaj Arua-Ben-Hezam bio je iz plemena Azra o kome smo govorili. Slavan je kao pesnik, a jo slavniji
166
BalkanDownload
to se pria o vama, da vi od svih ljudi imate najnenija srca u ljubavi?

Jeste, tako mi boga, to je istina, odgovori Arua, i ja sam poznavao u mome
plemenu trideset mladia koje je odnela smrt, a koji nisu imali druge bolesti
do ljubavi.
Neki Arabljanin iz Benu-Fazarata ree jednog dana drugom
Arabljaninu iz Benu-Azra: ,,Vi iz Benu-Azra, vi mislite da je smrt od ljubavi
slatka i plemenita smrt, ali to je oigledna slabost i glupost; a oni koje vi
smatrate za ljude velikog srca, u stvari su samo bezumnici i mekuci. Ti
ne bi govorio tako, odgovori mu Arabljanin iz plemena Azra, da si video
velike crne oi naih ena kako bacaju strele ispod koprene svojih dugakih
trepavica; da si ih video kako se smeju i kako njihovi zubi blistaju izmeu
mrkih usana!
Abu-el-Hasan, Ali, sin Abdala, Elzaguni, pria sledee: Neki
musliman voleo je bezumno jednu hriansku devojku. Morao je da
otputuje u neku stranu zemlju sa prijateljem koji je bio upuen u njegovu
ljubav. Kako se zbog poslova dugo zadrao u ovoj zemlji, smrtno se razboli
i tada ree svom prijatelju: Eto, moj as se pribliava; ja vie na svetu neu
sresti onu koju volim, a bojim se, ako umrem kao musliman, da je neu
sresti ni u drugom ivotu. Preao je u hrianstvo i umro. Njegov prijatelj
se uputi kod mlade hrianke, koju zatee bolesnu. Ona mu ree: ,,Ja neu
vie videti moga prijatelja na ovom svetu; ali hou s njim ponovo da se
naem na drugom: stoga tvrdim da nema drugog Boga do Boga i da je
Muhamed boji prorok. Posle toga je umrla, i neka boja milost bude s
njom.
Eltemimi pria da je u arabljanskom plemenu Tagleb bila neka vrlo
bogata hrianska devojka koja je volela nekog mladog muslimana. Ona
mu ponudi svoja imanja i sve to je imala od vrednosti, a nije uspela da
stekne njegovu ljubav. Kad je bila izgubila svaku nadu, ona dade sto dinara
jednom umetniku da joj napravi sliku mladia koga je volela. Umetnik
napravi ovu sliku, a mlada devojka, kad ju je dobila, postavi je na mesto
gde je dolazila svakog dana. Tamo je prvo ljubila ovu sliku, a zatim je
sedela pored nje i provodila ostatak dana u plau. Kad je padalo vee,
pozdravljala je sliku i povlaila se. Tako je radila dugo vremena. Mladi
ovek umre; zaelela je da ga vidi i da ga poljubi mrtvog, posle ega se
vratila kod svoje slike, poljubila je kao obino i legla pored nje. Kad je dolo
jutro, nali su je mrtvu, sa rukom ispruenom prema redovima koje je
kao jedan od mnogobrojnih muenika ljubavi meu Arabljanima.
167
BalkanDownload
ispisala pred smrt.

Uedah, iz zemlje Jemena, bio je vrlo poznat meu Arabljanima po
svojoj lepoti. On i Om-el-Bonain, kerka Abd-el-Aziza, sina Meruanova,
jo kao deca toliko su se voleli da jedno bez drugog ni asa nisu mogli
ostati. Kad je Om-el-Bonain postala ena Ualid-Ben-Abd-el-Maleka, Uedah
izgubi razum. Poto je dugo vremena patio i bio izgubljen, uputi se u
Siriju i stade svakog dana da luta oko kue Ualida, sina Malekova, ne
nalazei u poetku naina da dospe do onoga to je eleo. Na kraju, sreo
je jednu mladu devojku koju je uspeo da vee za sebe istrajnou i
ugaanjem. Kad mu se uinilo da moe imati poverenja u nju, upita je da li
poznaje Om-el-Bonain. Nesumnjivo, odvrati mlada devojka, poto je ona
moja gospodarica. Pa lepo! prihvati Uedah, tvoja gospodarica je moja
roaka i ako bude htela da joj prenese novosti od mene, svakako e joj
priiniti zadovoljstvo. Rado u to uiniti, odgovori mlada devojka. I
posle toga odmah otra kod Om-el-Bonain da joj preda glase od Uedaha:
Dobro vodi rauna o onome to govori! uzviknu ova. ta! Zar je Uedah
iv? Svakako, ree mlada devojka. Idi da mu kae da nikako ne
odlazi dok mu ne stigne moja poruka. Zatim je udesila da uvede Uedaha
kod sebe, gde ga je sakrila u jednu skrinju. Putala ga je da izae kad je
smatrala da je bezbedna; a kad je nailazio neko ko bi ga mogao videti, opet
ga je zatvarala u skrinju.
Dogodi se jednog dana da Ualidu donesoe jedan biser i on ree
jednom od svojih slugu: Uzmi ovaj biser i odnesi ga Om-el-Bonaini. Sluga
uze biser i odnese ga Om-el-Bonaini. Ne prijavljujui se, on ue kod nje u
trenutku kad je bila s Uedahom, tako da je mogao baciti pogled u odaju
Om-el-Bonaine a da ova to nije primetila. Ualidov sluga izvri dati mu
nalog i zatrai baki od Om-el-Bonaine za nakit koji je doneo. Ova ga
strogo odbi i ukori ga. Sluga izae besan na nju i, poto je otiao da saopti
Ualidu ono to je video, opisa mu skrinju u koju je video da Uedah ulazi.
Lae, robe bez majke, lae! ree mu Ualid. I on naglo otra kod
Om-el-Bona- in. U odaji je bilo vie skrinja, on sede na onu u kojoj je bio
zatvoren Uedah i koju mu je bio opisao rob, govorei Om- -el-Bonain: Daj
mi jednu od ovih skrinja. One su sve tvoje isto kao i moje, odgovori
Om-el-Bonain. Pa lepo! nastavi Ualid, elim da imam ovu na kojoj
sedim. U njoj se nalaze stvari neophodne eni, ree Om-el-Bonain. Ne
elim te stvari, ja elim skrinju nastavi Ualid. Ona je tvoja, ree
Om-el-Bonain. Ualid odmah naredi da se skrinja odnese, pozva dva roba
kojima zapovedi da u zemlji iskopaju jamu do dubine gde se pojavljuje
168
BalkanDownload
voda. Pribliavajui zatim usta skrinji, viknu: Kazali su mi neto o tebi.

Ako su mi rekli istinu, neka ti se svaki trag zatre, neka svaka vest o tebi
bude pogrebena. Ako su mi rekli la, ne inim nikakvo zlo zakopavajui
jednu skrinju, zakopavam samo drvo. Tada naredi da se skrinja gurne u
jamu i da se zaspe kamenjem i zemljom iskopanim iz jame; otada
Om-el-Bonain nije prestala da poseuje to mesto i da plae tamo, dok je
jednog dana nisu nali mrtvu, lica zabijenog u zemlju185.
185 Ovi odlomci su izvodi iz raznih glava navedene zbirke. Tri oznaena zvezdicom su izvueni iz poslednje
glave, koja je vrlo kratka biografija vrlo velikog broja Arabljana muenika ljubavi.
169
BalkanDownload
54.
O VASPITANJU ENA
Dananjim vaspitanjem mladih devojaka, koje je plod sluaja i

najgluplje gordosti, mi ostavljamo kod njih neiskoriene najsjajnije i
najbogatije sposobnosti da usree sebe same i nas. Ali koji ovek bar
jednom u ivotu nije uzviknuo:
ena je uvek dovoljno pametna,

Kad se sposobnost njenog duha uzdie
Da raspozna prsluk od akira.
UENE ENE. Mn III. slika VII
U Parizu, najbolja pohvala za mladu udavau je ova reenica: Ona

ima vrlo blag karakter, i naviknuta je da bude krotka. Nita ne ini vei
utisak na glupe prosce. Pogledajte ih posle dve godine kako ruaju nasamo
po tmurnom vremenu, sa kapom na glavi i okrueni trojicom velikih lakeja.
U Sjedinjenim Dravama donet je 1818. godine zakon po kome se
ovek koji ui crnca iz Virdinije da ita kanjava sa trideset i etiri udaraca
biem186. Nita doslednije i razumnije od ovog zakona.
Da li su same Sjedinjene Amerike Drave bile korisnije svojoj
majci-otadbini kad su bile njeni robovi ili kad su postale jednake s njom?
Ako rad slobodnog oveka vredi dva do tri puta vie od rada istog oveka
svedenog na ropstvo, zato ne bi bilo isto sa mislima tog oveka?
Kad bismo se usudili, mi bismo dali mladim devojkama ropsko
vaspitanje; dokaz je u tome to one od korisnih stvari znaju samo ono emu
mi neemo da ih nauimo.
Ali to malo vaspitanja koje, na nesreu, negde ugrabe, one okreu protiv nas,
rekli bi izvesni muevi. Bez sumnje, i Napoleon je, takoe, bio u pravu da
ne daje oruje nacionalnoj gardi, a ultra rojalisti takoe to zabranjuju
uzajamnu nastavu; naoruajte jednog oveka, a zatim nastavite da ga
ugnjetavate, i videete da e on biti dovoljno pokvaren da svoje oruje, ako
186 alim to u italijanskom rukopisu nisam naao navode slubenog izvora o ovoj injenici; elim da se
ovo moe opovrgnuti.
170
BalkanDownload
to mogne, okrene protiv vas.

ak kad bi nam bilo doputeno da vaspitavamo mlade devojke kao
maloumnice pomou Ave Marija i sladostrasnih pesama, kao u manastirima
iz 1770, moglo bi se staviti jo nekoliko malih primedbi:
1. U sluaju muevljeve smrti, one su pozvane da upravljaju mladom
porodicom.
2. Kao majke, one daju mukoj deci, buduim mladim tiranima, prvo
vaspitanje, ono koje obrazuje karakter, ono koje upuuje duu da trai sreu
ovim putem pre negoli onim drugim, to se ve postie u etvrtoj ili petoj
godini.
3. Uprkos svem naem ponosu, u naim malim unutranjim
doivljajima, onima od kojih naroito zavisi naa srea, jer je, u nedostatku
strasti, srea u tome da nema svakodnevnih malih tegoba, saveti drugarice
neophodne naem ivotu imaju najvei uticaj; ne zato to mi elimo da joj
dopustimo i najmanji uticaj, ve zato to ona dvadeset godina bez
prestanka ponavlja iste stvari; a koja dua ima rimsku snagu da se odupre
istoj misli koja se ponavlja u toku itavog jednog ivota? Svet je pun
mueva koji putaju da ih ene vode; ali to je zbog slabosti, a ne zbog
oseanja pravde ili jednakosti. Poto oni na silu poputaju, uvek postoji
iskuenje za zloupotrebom, a neki put je zloupotreba nuna da bi se neto
sauvalo.
4. Najzad, u ljubavi, u razdoblju koje u junim zemljama obuhvata
dvadeset do pedeset godina, i to najlepih u ivotu, naa srea je potpuno u
rukama ene koju volimo. Trenutak neumesne gordosti moe nas zauvek
unesreiti, a kako rob doveden na presto ne bi pao u iskuenje da
zloupotrebi vlast Odatle potiu lana finoa i enska gordost. Nita nije ne-
korisnije od ovakvog prikazivanja stvari; ljudi su despoti, a pogledajte kako
drugi despoti primaju najrazumnije savete: oveka koji je svemoan
zadovoljava samo jedna vrsta miljenja, ona koja ga ui da uveava svoju
mo. Gde da nau jadne, mlade devojke jednog Kvirogu ili jednog Rijega
koji bi despotima koji ih tlae i poniavaju, da bi ih bolje tlaili, dali takve
spasonosne savete koji se nagrauju milou i odlijima mesto Porlijevih
veala.
Ako takva revolucija zahteva vie vekova, vrlo kobnim sluajem sva
prva iskustva nuno moraju da protivree istini. Prosvetite duh jedne
mlade devojke, formirajte njen karakter, dajte joj, najzad, dobro vaspitanje
u pravom smislu rei: uviajui, pre ili posle, svoju nadmonost nad
drugim enama, ona postaje pedantna, to jest najneprijatnije i najgore
171
BalkanDownload
stvorenje na svetu. Ne postoji nijedan od nas koji ne bi vie voleo da svoj

ivot provede sa slukinjom nego sa uenom enom.
Ako posadite usred guste ume jedno mlado drvo, koje njegovi
susedi liavaju vazduha i sunca, lie e mu zakrljati. dobie tanak i
smean oblik, to nije prirodan oblik. Treba odjednom posaditi itavu umu.
Koja e se ena pogorditi to zna da ita?
Ve dve hiljade godina pedanti nam ponavljaju da ene imaju ivlji
duh, a mukarci vie solidnosti, da ene imaju
vie prefinjenosti u mislima, a mukarci veu mo usredsreenosti.
Neki glupavko iz Pariza, koji se nekad etao versajskim vrtovima, zakljuio
je po svemu to je video da drvee nie okresano.
Priznajem da su deaci fiziki jai nego devojice: iz toga proizlazi
zakljuak u pogledu uma, jer je poznato da su Volter i DAlamber bili prvi
ljudi svoga veka u zadavanju udarca pesnicom. Priznaje se da
desetogodinja devojica ima dvadeset puta vie finoe od malog nestaka
iste starosti. Zato je ona u dvadesetoj godini nespretna i bojaljiva glupaa,
koja se plai pauka, a nestako ovek pun duha?
ene znaju samo ono to mi neemo da ih nauimo, ono to one itaju
iz iskustva ivota. Odatle njima jako ide nautrb kad se raaju u vrlo
bogatoj porodici; umesto da su u dodiru sa stvorenjima prirodnim u
odnosu na njih, one su okruene sobaricama ili drubenicama ve
iskvarenim i nagrizenim bogatstvom187. Nita gluplje od princa.
Mlade devojke, poto se oseaju robinjama, rano otvaraju oi; one
vide sve, ali su suvie neznalice da bi dobro videle. Tridesetogodinja ena
u Francuskoj nema znanja koja je stekao petnaestogodinji deak;
pedesetogodinja ena nema razum dvadeset petogodinjeg mukarca.
Pogledajte madam de Sevinje kako se divi najbesmislenijim postupcima
Luja XIV. Pogiedajte detinjasta razmiljanja madam Epinej188.
Zene moraju da hrane i neguju svoju decu. Ne slaem se sa prvim,
saglasan sam sa drugim delom. One moraju, sem toga, da prave raune sa
svojom kuvaricom. Dakle, one nemaju vremena da se izjednae u znanju sa
petnaestogodinjim deakom. Ljudi moraju biti sudije, bankari, advokati,
trgovci, lekari, svetenici, itd. A ipak, oni nalaze vremena da itaju Foksove
govore i Kamoensovu Lusijadu.
U Pekingu189, inovnik koji rano tri u sud da bi naao mogunosti da
187Uspomene gospoe de Stal, Kolea, Dikloa, markgrofa od Bajrojta.

188 Prva sveska.
189 Naziv za Pariz u PersljsMm plsmlma od Monteskjea. Prim. prev.
172
BalkanDownload
strpa u zatvor i upropasti, a da mu to niko ne uzme za zlo, nekog jadnog

novinara koji se zamerio dravnom podsekretaru kod koga je imao ast da
veera dan ranije, svakako je isto tako zauzet kao njegova ena koja sreuje
raune sa svojom kuvaricom, ui svoju malu kerku da plete arapu,
nadgleda njene asove baleta i klavira, prima u posetu parohijskog vikara
koji joj donosi Kotidijen, a zatim odlazi da izabere eir u ulici Rielje i da se
proeta po Tiljerijama.
Usred svoje plemenite dunosti, ovaj inovnik nalazi jo vremena da
misli o onoj etnji koju njegova ena pravi po Tiljerijama, a kad bi bio u isto
tako dobrim odnosima sa silom koja upravlja svemirom kao sa onom koja
vlada dravom, traio bi od neba da podari enama, radi njihovog dobra,
osam do deset asova spavanja vie. U dananjem stanju drutva, dokolica,
koja je za oveka izvor svake sree i svakog bogatstva, ne samo da nije
korisna za ene, ve je to jedna od kobnih sloboda od kojih bi dostojni
inovnik hteo da nas izbavi.
173
BalkanDownload
55.
PRIGOVORI PROTIV OBRAZOVANJA ENA
Ali ene imaju tu dunost da vode male poslove u domainstvu. Moj

pukovnik, g. S ima etiri kerke, vaspitane po najboljim naelima, to
znai da one rade itavog dana; kad doem, one pevaju Rosinijeve arije
koje sam im doneo iz Napulja; inae itaju Roajomonovu Bibliju, ue ono
to je u istoriji glupo, to jest hronoloke podatke i stihove od Ragoa; znaju
dobro geografiju, divno vezu, i ja mislim da svaka od ovih ljupkih mladih
devojaka moe zaraditi svojim radom osam sua na dan. Za trista dana to
ini etiri stotine i osamdeset franaka godinje, a to je manje nego to se daje
jednom od njihovih uitelja. Za etiri stotine i osamdeset franaka godinje
one gube zauvek vreme koje je dato ljudskoj maini da misli.
Kad bi ene sa zadovoljstvom itale deset do dvanaest dobrih knjiga
koje se svake godine pojavljuju u Evropi, one bi ubrzo napustile brigu o
svojoj deci. To je isto kao kad bismo se bojali da emo, sadei drvee na
obali okeana, zaustaviti kretanje talasa. Obrazovanje nije svemono u tom
pogledu. Uostalom, ve etiri stotine godina stavlja se ista primedba protiv
svake vrste obrazovanja. Ne samo da pariska ena u 1820. godini ima vie
vrlina nego u 1720, u vreme sistema Loa i Regenta, nego je ak i kerka tada
najbogatijeg zakupca poreza imala slabije obrazovanje od kerke
najskromnijeg dananjeg advokata. Da li se zato gore obavljaju dunosti u
domainstvu? Svakako da ne. A zato? Beda, bolest, stid, instinkt nagone
da se one ispunjavaju. To je isto kao kad bi se za nekog oficira, koji postaje
suvie ljubazan, reklo da e postati lo jaha; zaboravlja se da e on slomiti
ruku prvi put kad bude uzeo tu slobodu.
Sticanje misli ima iste dobre i rave posledice kod oba pola. Sujeta
nam nee nikad nedostajati, ak i u najpotpunijem odsustvu svih razloga da
ona postoji: pogledajte graane neke varoice; prisilimo je bar da se oslanja
na neku istinsku za- slugu, korisnu ili prijatnu drutvu.
Polu-budale, povuene revolucijom koja sve menja u Francuskoj,
poinju da priznaju, posle dvadeset godina, da ene mogu poneto da rade;
ali se one moraju predati radu koji odgovara njihovom polu: da gaje cvee,
prave herbarijume, da gnezde kanarinke; ovo se naziva nevinim
174
BalkanDownload
zadovoljstvima.
1. Ova nevina zadovoljstva vie vrede od besposlienja. Prepustimo
to glupaama kao to preputamo glupacima slavu da sastavljaju pesmice
za domainov roendan. Ali, da li bi to bilo dobronamerno kad bi se
gospoi Rolan ili misli Hainson 190 predloilo da provode vreme u
negovanju male bengalske rue.
itavo ovo razmiljanje svodi se na sledee: ovek eli da moe rei o
svome robu: Suvie je glup da bi bio zao.
Ali, posredstvom izvesnog zakona koji se zove simpatija, zakona
prirode, koji, zaista, proste oi nikad ne primeuju, mane vae ivotne
saputnice ne kode vaoj srei srazmerno neposrednom zlu koje vam one
mogu prouzrokovati. Gotovo bih vie voleo da moja ena, u trenutku
razjarenosti, pokua jednom godinje da mi zada udarac bodeom nego da
me svako vee natmureno doekuje.
Najzad, meu ljudima koji ive zajedno, srea je zarazna.
Ako je vaa prijateljica, dok ste vi bili na Marsovom polju ili u
Skuptini, provela prepodne bojei neku ruu prema lepom delu Redutea,
ili itajui kakvu ekspirovu knjigu, njena zadovoljstva e biti isto tako
nevina; samo sa mislima koje je izvukla iz svoje rue, ona e vam uskoro po
povratku dosaivati, a, sem toga, eznue da uvee ide u drutvo da trai
malo ivlja uzbuenja. Ako je, pak, itala ekspira, ona je, naprotiv, umorna
isto kao i vi, imala je isto toliko zadovoljstva, i bie srenija da proeta po
Vensanskoj umi u samoi, dajui vam ruku, nego da se pojavi na
najmondenskijem soareu. Zadovoljstva visokog drutva nisu za srene
ene.
Neznalice su roeni neprijatelji obrazovanja ena. Danas oni provode
vreme s njima, udvaraju im se i dobro su primljeni od njih; ta bi bilo s
njima ako bi se enama ogadio boston? Kad mi dolazimo iz Amerike ili
Indije, sa preplanulim licem i glasom koji je postao neto grublji u toku est
meseci, kako bi oni mogli da odgovore na nae prie, kad ne bi imali ovu
reenicu: to se tie nas, ene su na naoj strani. Dok ste vi bili u Njujorku,
boja kola je promenjena; danas je u modi kestenjasta. I mi sluamo
paljivo, jer je ovo znanje korisno. Takva mlada ena nee nas pogledati ako
su naa kola neukusna.
Ovi isti glupaci, verujui da moraju, na osnovu nadmonosti svoga
190 Vidi Uspomene ovih divnih ena. Mogao bih da navedem i druga imena, ali su ona nepoznata javnosti a,
uostalom, ne moe se ukazivati na zasluge ivih.
175
BalkanDownload
pola, znati vie od ena, bili bi sravnjeni sa zemljom kad bi enama palo na
pamet da neto naue. Neki tridesetogodinji glupak, videi u zamku
jednog od svojih prijatelja dvanaestogodinje devojice, kae u sebi: Pored
njih u provesti ivot kroz deset godina. Zamislimo njegove uzvike i
njegov uas kad bi ih video da ue neto korisno.
Umesto drutva i razgovora ljudi-ena, obrazovana ena, ako
razmiljajui nije izgubila ljupkost svoga pola, sigurna je da e kod
najistaknutijih ljudi svoga veka naii na potovanje koje ide do
oduevljenja.
Zene e postati suparnice a ne drugarice ljudi. Da, im jednim ukazom
budete ukinuli ljubav. U oekivanju ovog lepog zakona ljubav e biti
dvostruko privlanija i zanosnija; to je sve. Osnova na kojoj se uzdie
kristalizacija postae ira; ovek e moi da uiva u svim svojim mislima
pored ene koju voli, itava priroda dobie u njihovim oima nove lepote, a
kako misli uvek odraavaju neke nijanse karaktera, oni e se bolje
poznavati i biti manje neoprezni; ljubav e biti manje slepa i stvorie manje
nesrea.
elja za dopadanjem stavlja zauvek van domaaja ma kakvog
obrazovanja stidljivost, finou i sve enske privlanosti. To je isto kao kad
bi se neko bojao da ne naui slavuje da ne pevaju u prolee.
enska ljupkost ne proizlazi iz neznanja; pogledajte dostojne supruge
graana naeg mesta, pogledajte u Engleskoj ene veletrgovaca.
Izvetaenost, koja je pedanterija (jer ja zovem pedanterijom izvetaenost
kad mi se neumesno pria o nekoj haljini Leroa ili romansi Romanjezija, kao
to nazivamo pedanterijom izvetaenost kad se citira fra Paolo i pominje
Tridentski koncil povodom razgovora o dvojici naih blagih misionara),
pedanterija u oblaenju i bontonu, potreba da se kae o Rosiniju ba
odgovarajua reenica, ubija ljupkost pariskih ena: ipak, uprkos stranih
posledica ove zarazne bolesti, zar nisu pariske ene najprivlanije u
Francuskoj? Zar nisu ba one te u ije glave je sluaj stavio najvie
pravednih i interesantnih misli? To su ba one misli koje ja traim u
knjigama. Svakako im ne bih predloio da itaju Grocijusa ili Pufendorfa
otkad imamo Trasijev komentar o Monteskjeu.
enska finoa proizlazi iz onog rizinog poloaja u koji su one tako
rano stavljene, iz toga to su primorane da provedu svoj ivot meu
okrutnim i privlanim neprijateljima.
U Francuskoj ima moda pedeset hiljada ena koje su, zbog svog
bogatstva, osloboene svakog rada. Ali bez rada nema sree. Same strasti
176
BalkanDownload
nagone na rad, i to na vrlo muan rad koji zauzima itavu aktivnost due.
ena koja ima etvoro dece i deset hiljada franaka rente radi pletui
arape ili ijui haljinu za svoju kerku. Ali je nemogue sloiti se s tim da
neka ena, koja ima svoja kola, zaista radi kad veze ili pravi kakvu
tapiseriju. Izuzev nekoliko malih iskrica sujete, nemogue je da ona u to
unosi ma kakvo interesovanje; ona ne radi.
Dakle, njena srea je dovedena u teku opasnost.
I, to je jo gore, dovedena je u opasnost srea deteta. jer ena, ije se
srce nije za dva meseca oduevilo nikakvim drugim interesovanjem do
onim za tapiseriju, imae moda drskosti da oseti da su ljubav-ukus, ili
ljubav iz sujete, ili, najzad, ak i fizika ljubav vrlo velika srea u poreenju
sa njenim uobiajenim stanjem.
ena ne sme dozvoliti da se o njoj govori. Na ta ja ponovo
odgovaram: o kojoj se eni govori zato to zna da ita?
A ko spreava ene da, dok oekuju preokret svoje sudbine, skrivaju
uenje kojim su obino zauzete i koje im svakodnevno prua pristojnu
koliinu sree? Uzgred u im otkriti jednu tajnu. Kad ovek postavi sebi
neki cilj, na primer da stekne jasnu sliku o Fijeskovoj zaveri u enovi, 1547.
godine, najdosadnija knjiga postaje zanimljiva: kao to je to u ljubavi kad se
sretne nama ravnoduna osoba koja je nedavno videla stvorenje koje
volimo; i ta zanimljivost raste svakog meseca dok se ne zabatali Fijeskova
zavera.
Prava pozornica enskih vrlina je bolesnika soba. Ali zauzimate li se vi
da postignete od boanske milosti da udvostrui broj bolesti kako bi se dalo
neko zanimanje naim enama? To znai razmiljati o izuzetku.
Uostalom, ja kaem da ena mora provesti svakog dana tri do etiri
asa u dokolici; isto onako kao to ljudi od duha provode svoje asove
dokolice.
Mlada majka iji sin ima ospice ne bi mogla, ak i kad bi htela, nai
zadovoljstvo u tome da ita Volnijev put u Siriju, isto kao to ni njen mu,
bogati bankar, ne bi mogao, u trenutku kraha, nai zadovoljstvo
razmiljajui o Maltusu.
Jedini nain da se bogate ene razlikuju od prostih ena je moralna
superiornost. Postoje isto tako, prirodno, i druga oseanja191.
Hoete li od ene da napravite pisca? Ba kao to objavljujete nameru
191 Vidi misis Hainson kako odbija da bude korisna svojoj porodici i svome muu koga je oboavala, time
to nije htela da izda nekoliko kraljo ubica ministrima krivokletnicima Carlsa II. (Tom II, str. 284)
177
BalkanDownload
da od svoje kerke napravite opersku pevaicu, uzimajui joj uitelja

pevanja. Rei u da svaka ena treba uvek da pie kao madam de Stal (de
Lonej), samo dela koja e se objaviti posle njene smrti. tampati, za enu
ispod pedeset godina, znai staviti sreu na najstraniju lutriju; ako je
srena da ima ljubavnika, poee time to e ga izgubiti.
Vidim samo jedan izuzetak: enu koja pie knjige da ishrani ili da
odgoji svoju decu. Tada se ona uvek mora ograniiti na novane interese
govorei o svojim delima, i da kae, na primer, komandiru eskadrona: Va
poloaj vam donosi etiri hiljade franaka godinje, a ja, sa dva moja
prevoda sa engleskog, ja sam mogla, prole godine, da odvojim tri hiljade
pet stotina franaka vie za vaspitanje svoja dva sina.
Sem toga, ena treba da tampa kao baron od Holbaha ili madam de
Lafajet; njihovi najbolji prijatelji to nisu znali. Objavljivanje knjige moe
proi bez nezgode samo za laku enu; prostak, prezirui je do mile volje
zbog njenog zanimanja, dizae je u nebesa zbog njenog talenta i ak e se
oduevljavati tim talentom.
Mnogi ljudi u Francuskoj, meu onima koji imaju est hiljada livara
rente, postiu svoju uobiajenu sreu literaturom ne mislei nita da
tampaju; itanje dobre knjige za njih je jedno od najveih zadovoljstava.
Posle deset godina njihov duh se obogatio, i niko nee poricati da ovek,
uopte, ukoliko ima vie duha, tim manje ima strasti koje se ne mogu
uskladiti sa sreom drugih192. Ne verujem da e neko vie poricati da e
sinovi ene koja ita Gibona i ilera imati vie duha nego deca ene koja
moli krunicu i ita gospou de anli.
Mladi advokat, trgovac, lekar, inenjer mogu biti baeni u ivot bez
ikakvog obrazovanja; oni ga stiu svakog dana upranjavajui svoje
zanimanje. A kakve izvore imaju njihove ene da steknu neophodne
osobine dostojne potovanja? Poto su skrivene u samoi svojih
domainstava, velika knjiga ivota i nunog ostaje zatvorena za njih. One
troe uvek na isti nain, raspravljajui o raunima sa svojim kuvaricama,
tri zlatnika koja im svakog ponedeonika daje njihov mu.
Rei u, u interesu despota: poslednji ovek, samo ako ima dvadeset
godina i jako rumene obraze, opasan je za enu koja nita ne zna, jer je u
njoj sve nagon; u oima ene od duha on e napraviti taman isti takav
utisak kao neki lepi lakej.
192 To mi daje puno nade u pogledu generacija roenih u privilegijama. Takoe se nadam da e muevi, koji
buu proitali ovu glavu, biti manji despoti bar tri dana.
178
BalkanDownload
U dananjem vaspitanju je smeno to se mlade devojke ue samo

onome to bi trebalo brzo da zaborave im se udaju. Da bi se na harfi dobro
sviralo, potrebno je vebati svakodnevno po etiri asa u toku est godina;
da bi se dobro slikale minijature ili akvareli, potrebna je polovina tog
vremena. Veina mladih devojaka ne dospeva ak ni do podnoljive
osrednjosti; otuda toliko istinita poslovica: rei amater je isto to i rei
neznalica.193
I pretpostavimo da mlada devojka ima kakav talenat; tri godine poto
se uda, ona ne uzima u ruke svoju harfu ili svoje slikarske etkice ni jednom
meseno: ovi predmeti tolikog rada postali su joj dosadni, sem ako joj sluaj
nije dao umetniku duu, to je uvek vrlo retko i to je malo u skladu sa
domaim brigama.
To je isto kao kad se, pod praznim izgovorom pristojnosti, mlade
devojke ne ue niemu to bi ih moglo voditi kroz okolnosti na koje nailaze
u ivotu; jo i vie, od njih se kriju, poriu ove okolnosti, da bi se poveali:
1. utisak iznenaenja;
2. utisak nepoverenja prema itavom preanjem vaspitanju kao
lanom 194 . Ja tvrdim da dobro obrazovanim mladim devojkama treba
govoriti o ljubavi. Ko e se iskreno usuditi da kae da, u naim dananjim
uslovima, mlade esnaestogodinje devojke ne znaju za postojanje ljubavi?
Od koga one dobijaju ovu toliko vanu predstavu, koju je tako teko dobro
preneti? Pogledajte Zili dEtan kako se ali na saznanja koja duguje
sobarici Sajo. Treba biti zahvalan Rusou to se usudio da bude veran slikar
u veku lane pristojnosti.
Poto je dananje vaspitanje ena moda najsmenija besmislica
savremene Evrope, one tim vie vrede ukoliko ga manje imaju195. Moda su
one zbog toga u Italiji i paniji toliko iznad mukaraca, rei u ak toliko
iznad ena ostalih zemalja.
193 Suprotno ovoj poslovici vai u Italiji, gde se najlepi glasovi nalaze meu amaterima koji ne pripadaju
pozoritu.
194 Vaspitanje dato gi dEpinej (Uspomene, tom I).
195 Izuzimam vaspitanje ponaanja; lepe se ulazi u neki salon u ulici Vert nego u ulici Sen-Marten
179
BalkanDownload
56.
NASTAVAK
Sve pojmove o enama u Francuskoj dobijamo iz katehizisa od tri sua;

a najsmenije je to to se mnogi ljudi, koji se ne bi pozvali na autoritet ove
knjige ni za svravanje nekog posla od pedeset franaka, doslovno i glupo
dre nje u pogledu onoga to je, s obzirom na stepen sujete u obiajima XIX
veka, moda najvanije za njihovu sreu.
Ne treba se razvoditi, jer je brak tajna, a kakva tajna? Simbol jedinstva
Isusa Hrista sa njegovom crkvom. A ta bi bilo sa ovom tajnom da je Crkva
nala sebi ime mukog roda?196 No ostavimo se predrasuda koje padaju197,
obratimo panju samo na ovaj udni prizor: koren drveta je potkresan
otricom smenog; ali grane nastavljaju da cvetaju. Da se vratimo na
posmatranje injenica i njihovih posledica:
Kod oba pola sudbina duboke starosti zavisi od naina kako je
upotrebljena mladost; to vai za ene od najranijih dana. Kako je ena od
etrdeset pet godina primljena u drutvu? Suho i, moda, gore nego to
zasluuje; laskaju joj u dvadesetoj, naputaju je u etrdesetoj godini.
ena od etrdeset pet godina predstavlja neto samo za svoju decu ili
svoga ljubavnika.
Majka koja se istie u lepim umetnostima moe preneti svoj talenat na
svoga sina jedino u krajnje retkim sluajevima, kada je sin dobar) od
prirode upravo duu za taj talenat. Majka odnegovanog duha dae svome
mladome sinu predstavu ne samo o svim obdarenostima koje su ovejana
prijatnost, ve i o svim onima koje su korisne oveku i drutvu, i on e moi
da bira. Tursko varvarstvo je velikim delom plod moralne zaostalosti lepih
196 Tu es Petrus, et super hanc (Petre, ti si stena, i na toj steni

petram aedificabo Ecclesiam sagraiu crkvu svoju.) Prim.
meam. prev.
(Vidi g. de Potea, Istorija crkve.)
197 Religija je odnos izmeu oveka i boanstva. S kakvim pravom vi hoete da se postavite izmeu Boga i
mene? Ja uzimam zastupnika ustanovljenog drutvenim ugovorom samo za stvari koje ne mogu sam da vrim.
Zato Francuz ne bi plaao svome kao svome pekaru? Ako u Parizu imamo dobar hleb, razlog je u tome
to dravi jo nije palo na pamet da objavi besplatno snabdevanje hlebom i da sve pekare plaa iz svoje blagajne.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama svako plaa svoga svetenika; ta gospoda su obavezna da to zaslue, a
mome susedu ne pada na pamet da e biti srean zato to e mi nametnuti svoga svetenika (Pisma Bri ta bi bilo kad
bih ja bio ubeen kao i nai o i, da je moj svetenik prisni svetenik moje ? Dakle, izuzev ako se ne bih pojavio
neki Luter, u F 1850 godine ne bi vie bilo katolianstva. Ovu religiju mogao je spasti, u 1820, samo g. Gregoar;
pogledajte kako se odnose prema njemu
180
BalkanDownload
Gruzinki. Mladii roeni u Parizu duguju svojim majkama neospornu

superiornost koju imaju u esnaestoj godini nad svojim vrnjacima iz
unutranjosti. Od esnaeste do dvadesete godine srea se okree.
Svakoga dana ljudi koji su pronali gromobran, tampariju, vetinu
tkanja doprinose naoj srei, a to isto vai za Monteskjea, Rasina, Lafontena.
Dakle, broj genija koji raa jedna nacija srazmeran je broju ljudi koji
primaju dovoljnu kulturu198, i nita mi ne dokazuje da moj izmar nema
duu koja je potrebna da bi se pisalo kao Kornej: nedostaje mu neophodno
vaspitanje da razvije svoja oseanja i da ga naui da ih saopti ljudima.
Prema dananjem sistemu vaspitanja mladih devojaka, svi geniji koji
se raaju kao ene izgubljeni su za sreu ljudi; im im sluaj da sredstva da
se pokau, vidite ih kako razvijaju najtee sposobnosti: pogledajte sada
jednu Katarinu II, koja se vaspitavala samo u opasnosti i jednu gospou
Rolan, jednu Aleksandru Mari koja, u Arecu, die puk i baca ga protiv
Francuza; jednu Karolinu, napuljsku kraljicu, koja zna da zaustavi zarazu
liberalizma bolje nego nai Kastlrigi i nai P . . . . U pogledu onoga to
spreava superiornost ena u delima duha, vidi glavu o stidu, lan deveti.
Dokle bi dospela mis Edvort da je pogledi neophodni za mladu englesku
mis nisu naterali, kad se javila prvi put, da unese predikaonicu u roman?199
Koji je ovek, u ljubavi ili u braku, toliko srean da moe da saopti
svoje misli, onako kako mu se pojavljuju, eni sa kojom provodi ivot? On
nalazi dobro srce koje s njim deli njegove jade, ali je uvek primoran, ako
hoe da bude shvaen, da svoje misli usitnjava, i bilo bi smeno oekivati
razumne savete od duha kome je potreban takav nain da bi razumeo
stvari. Zena koja je po predstavi o dananjem vaspitanju najsavrenija,
ostavlja svog partnera usamljenog u ivotnim opasnostima i uskoro se
izlae tome da mu postane dosadna.
Kakvog li bi izvanrednog savetnika naao ovek u svojoj eni kad bi
ona znala da misli i savetnika iji su interesi, konano, izuzev jedne jedine
stvari, a koja traje samo koliko i zora ivota, potpuno jednaki sa njegovim!
Jedno od najlepih preimustava duha je u tome to on ceni starost.
Setite se kako je Volterov dolazak u Pariz bacio u zasenak kraljevsko
velianstvo. Ali, to se tie jadnih ena, im izgube sjaj mladosti, njihova
198 Vidi generale iz 1795. godine.

199 U pogledu na umetnosti, to je veliki nedostatak razumne vlade, a takoe jedina razumna pohvala
monarhiji a la Luj XIV. Vidi sterilnost Amerike u literaturi. Nema jedne jedine romanse kao to su one Roberta
Bernsa, ili panaca iz XIII veka.*
* Vidi divne romanse modernih Grka, Spanaea t Danaca iz XIII veka i, jo bolje, arapske pesme iz VII veka.
181
BalkanDownload
jedina i tuna srea sastoji se u tome to mogu da se zavaravaju u pogledu

uloge koju igraju u drutvu.
Ostaci darova mladosti su samo smeni, i bila bi srea za dananje
ene da umiru u pedesetoj godini. to se tie pravog morala, ovek, ukoliko
ima vie duha, sve jasnije vidi da je pravda jedini put sree. Genijalnost je
mo, ali je uz to jo vie buktinja za otkrivanje velike umetnosti da se bude
srean.
U ivotu veine ljudi postoji trenutak kad mogu da stvore velike
stvari, a to je onaj trenutak kad im nita ne izgleda nemogue. Zbog
neznanja ena, ljudski rod gubi ovu velianstvenu mogunost. Dakle,
ljubav u najboljem sluaju nagoni ljude da dobro jau ili da izaberu dobrog
krojaa.
Nemam vremena da se branim od kritike; kad bih imao vlast da
ustanovljavam obiaje, dao bih devojicama, koliko je to mogue, potpuno
isto obrazovanje kao deacima. Kako nemam nameru da piem knjigu bez
opravdanog razloga, nee se zahtevati od mene da kaem u emu je
besmisleno dananje vaspitanje ljudi. (Ne ue ih dvema osnovnim
naukama: logici i moralu.) Uzimajui ovo vaspitanje onakvo kakvo je,
kaem da je bolje dati ga mladim devojkama nego pokazivati im jedino da
sviraju, da slikaju akvarele i da vezu.
Dakle, uiti mlade devojke itanju, pisanju i aritmetici kroz uzajamnu
nastavu u centralnim kolama zavodima, gde bi prisustvo svakog
mukarca, izuzev profesora, bilo strogo kanjivo. Velika prednost skupa
dece je u tome to se, ma koliko da su profesori ogranieni, deca ue,
uprkos njima, od svojih malih drugova, vetini kako se ivi u drutvu i
kako se uvaju interesi. Razuman profesor trebalo bi da objanjava deci
njihove male svae i njihova prijateljstva, i da svoj teaj o moralu pre pone
na taj nain, nego priom o Zlatnom teletu200.
Bez sumnje za nekoliko godina uzajamna nastava bie primenjena na
sve to se ui; ali, uzimajui stvari onakve kakve su danas, eleo bih da
devojice ue latinski kao deaci; latinski je dobar, jer on ui oveka da se
dosauje; pored latinskog, jo istoriju, matematiku, poznavanje biljki
korisnih za ishranu ili za leenje, zatim logiku i moralne nauke, itd. Sa
200 Dragi moj ujenifie, va gospodin otac je pun nenosti prema vama; zbog toga on mi daje etrdeset
franaka meseno da bih vas ufiio matematici, crtanju, jednom refiju da zaradim za ivot. Ako bi vam bilo hladno zbog
slabog ogrtaa, va gospodin otac bi patio. On bi patio zato to ima naklonosti, itd. itd. Ali, kad budete imali
osamnaest godina, trebalo bi sami da zaradite novac za kupovinu ogrtaa. Va gospodin otac ima, prifia se, dvadeset
pet hiljada livara rente, ali vas je etvoro dece; dakle, valjalo bi da se odviknete od kola koja uivate kod vaeg
gospodina oca, itd. itd.
182
BalkanDownload
igrom, sviranjem i crtanjem treba poeti od pet godina.

U esnaestoj godini mlada devojka treba da misli da nae mua i da
dobije od svoje majke tane pojmove o ljubavi, braku i o oskudnom
potenju ljudi201.
201 Sino sam video dve ljupke etvorogodinje devojice kako vatreno pevaju ljubavne pesme u ljuljaci
koju sam ja gurao. Sobarice ih ue tim pesmama, njihova majka im govori da su ljubav i ljubavnik rei bez smisla.
183
BalkanDownload
56. bis
OBRAKU
Vernost ena u braku, kad ne postoji ljubav, verovatno je

protivprirodna stvar.202
Strahom od pakla i verskim oseanjima ljudi su pokuali da postignu
ovu protivprirodnu stvar; primer panije i Italije pokazuje dokle se uspelo
u tome.
U Francuskoj su to hteli da postignu pomou javnog mnenja; to je bila
jedina brana sposobna da se odupre; ali su je loe sagradili. Besmisleno je
kazati mladoj devojci: ,,Vi ete biti verni suprugu koga izaberete; a zatim je
silom udati za dosadnog starca.203
Ali mlade se devojke sa zadovoljstvom udaju. Razlog je u tome to je, u
prinudnom sistemu dananjeg vaspitanja, ropstvo koje trpe u kui svoje
majke nepodnoljivo dosadno; uostalom, njima nedostaje znanja; najzad, to
je prirodna elja. Postoji samo jedno sredstvo da se postigne vie vernosti
od ene u braku: dati slobodu mladim devojkama i razvod enjenim
ljudima.
ena uvek u prvom braku gubi najlepe dane mladosti, a razvodom
daje mogunost budalama da priaju protiv nje.
202 Anzi certamente. Coll' amore uno non trova gusto a bevere acqua altra che quella di questo fonte
prediletto. Resta naturale allora la fedelt.
Coll matrimonlo senza amore, in men di due anni l'acqua di questo fonte diventa amara. Esiste sempre pero
in natura il bisogno d'acqua. I costumi fanno superare la natura, ma solamente quando si puo vincerla in un instante: la
moglie indlana che si abruceia (21 octobre 1821) dopo la morte del vecchio marlto che odiava, la ragazza europea che
trucida barbaramente il tenero bambino al quale teste diede vita. Senza l'altlssimo muro dell monistero le monache
anderebbero via.
(Cak neosporno. Kad je u pitanju ljubav, ovek nalazi zadovoljstvo da pije jedino sa ovog omiljenog izvora.
Stoga je vernost prirodna stvar. U braku bez ljubavi, za manje od dve godine izvor postaje gorak. Meutim, u prirodi
postoji uvek potreba da se pije. Obiajima se priroda nad- jaa, ali samo kada se ona moe pobediti u jednom trenutku:
indijska ena koja skae u plamen (21. oktobra 1821) posle smrti starog mua koga je mrzela, evropska devojka koja
varvarski zakolje svoje neno tek roeno detence. Da nema vrlo visokog zida oko samostana, kaluerice bi pobegle.
Prim. prev.
203 Cak i sitnice, sve je kod nas smeno u vezi sa vaspitanjem ena. Na primer, 1820. godine, pod
vladavinom onih istih plemia koji su zabranili razvod, ministarstvo alje u grad Laon bistu i kip Gabrijela dEste. Kip
e biti postavljen na javnom trgu, po svoj prilici da meu mladim devojkama iri ljubav prema Burbonima, i da ih
privoli, u sluaju potrebe, da ne budu okrutne prema ljubaznim kraljevima i da daju izdanke ovoj slavnoj porodici.
Ali, suprotno tome, isto ministarstvo odbija gradu Laon bistu marala Seririjea, valjanog oveka koji nije bio
galantan i koji je, uz to, prostaki poeo svoju karijeru kao redov. (Govor generala Foa, Kurle od 17. juna 1820. Dilor,
u svojoj zanimljivoj Istoriji Pariza, poglavlje: ljubav Anri- ja IV.)
184
BalkanDownload
Mladim enama koje imaju mnogo ljubavnika nije potreban razvod.

ene izvesnog doba koje su imale mnogo ljubavnika veruju da e popraviti
svoj glas, a u Francuskoj uvek uspevaju u tome, pokazujui krajnju strogost
prema gresima koje vie ne ine. A neku jadnu mladu estitu enu, ludo
zaljubljenu, koja bude traila razvod, sramotie ene koje su imale pedeset
mukaraca.
185
BalkanDownload
57.
O ONOME TO SE NAZIVA VRLINOM
Ja nazivam asnim imenom vrline naviku da se ine teke stvari koje

su korisne drugima.
Sveti Simeon Stilit, koji provodi dvadeset i dve godine na vrhu stuba i
koji sam sebe iba, nema nimalo vrline u mojim oima, ja to priznajem, i to
daje suvie lak ton ovome eseju.
Isto tako, nimalo ne potujem isposnika koji jede samo ribu i koji sebi
dozvoljava da govori samo etvrtkom. Priznajem da vie volim generala
Karnoa koji, u odmaklim godinama, radije podnosi surovosti izgnanstva u
varoici na Severu, nego da ini niskosti. Unekoliko se nadam da se zbog
ove krajnje proste izjave mee proitati ostatak ove glave.
Jutros je praznik u Pezaru (7. maja 1819); poto sam bio primoran da
odem na misu, zatraio sam molitvenik i nabasah na ove rei:
Joanna, Alphonsi quinti lusitaniae regis filia, tanta divini amoris

flamma praeventa fuit, ut ab ipsa pueritia rerum caducarum pertaesa, solo
coelestis patriae desiderio flagraret.
Tako dirljiva vrlina, ispripovedana toliko lepim reenicama Duha

hrianstva, svodi se, dakle, na to da ne treba jesti peurke zbog straha od
greva u stomaku. To je vrlo razuman raun ako se veruje u pakao, ali
raun najlinijeg i najprozainijeg interesa. Filozofska vrlina koja tako dobro
objanjava povratak Regulusa u Kartaginu, i koja je unela sline crte u nau
revoluciju204, dokazuje, naprotiv, plemenitost due.
Samo da ne bi bila spaljena na onom svetu u velikom kazanu sa
uzavrelim uljem, gospoa de Turvel opire se Valmonu. Ne shvatam kako
pomisao da bude suparnik kazanu sa uzavrelim uljem nije izazvala prezir u
Valmonu i udaljila ga.
Zar Zili dEtan, potujui svoju zakletvu i sreu g. de Volmara, nije
204 Uspomene madam Rolan. G. Grannev koji ide da se Seta u osam asova izvesnom ulicom kako bi
mogao da ga ubije kapucin Sabo. Verovalo se da Je ta smrt korisna za stvar slobode.
186
BalkanDownload
bila dirljivija?
Ono to kaem o gospoi de Turvel, smatram da se moe primeniti
na uzvienu vrlinu misis Hainson. Kakvu je duu puritanizam oduzeo
ljubavi!
Jedan od najsmenijih nedostataka na svetu sastoji se u tome da ljui
uvek veruju da znaju ono to im je oigledno potrebno da znaju. Pogledajte
ih kad govore o politici, toj tako komplikovanoj nauci; pogledajte ih kad
govore o braku i obiajima.
187
BalkanDownload
58.
POLOAJ BRAKA U EVROPI
Dosad smo tretirali pitanje braka samo rasuivanjem 205 ; evo sad
injenica.
U kojoj zemlji na svetu ima najvie srenih brakova? Neosporno, u
protestantskoj Nemakoj.
Iznosim sledei odlomak iz dnevnika kapetana Salvijatija, ne
menjajui ni jednu jedinu re:
Halbertat, 23. juna 1807. ... G. Bilo je, meutim, prosto i otvoreno
zaljubljen u gospoicu Felthajm; on je uvek i svuda prati, pria joj
neprestano i vrlo esto je zadrava na deset koraka od nas. Ova otvorena
simpatija vrea drutvo, kvari ga, a na obalama Sene ocenila bi se kao
vrhunac nepristojnosti. Nemci mnogo manje od nas misle na ono to kvari
drutvo, a nepristojnost je gotovo samo ugovoreno zlo. Ima pet godina
kako se gospodin Bilo tako udvara Mini, koju nije mogao uzeti za enu
zbog rata. Sve gospoice iz drutva imaju ljubavnike za koje zna ceo svet;
no, takoe, meu Nemcima iz kruga poznanika mog prijatelja gospodina
Mermana nema ni jednog jedinog koji se nije oenio iz ljubavi, kao:
Merman, njegov brat Georg, gospodin Fogt, gospodin Lacing, itd.
Mogao bih navesti tuce takvih.
Otvoren i strastan nain na koji se svi ovi ljubavnici udvaraju svojim
prijateljicama u Francuskoj bio bi vrhunac nepristojnosti, nepotenja i
smenog.
Veeras mi je Merman priao, vraajui se iz Zelenog lovca, da misli
da nijedna od svih ena iz njegove mnogobrojne porodice nije prevarila
svoga mua. Uzmimo da se vara za polovinu, pa je to jo uvek neobina
zemlja.
Njegov kakljivi predlog snahi, gospoi Minihov, ija e se porodica
ugasiti zbog nepostojanja mukih naslednika, a vrlo velika dobra ponovo
205 Pisac je itao jednu glavu pod naslovom ell Amore, u italijanskom prevodu ideologije g. de Trasija.
Citalae e nai u toj glavi ideje sasvim drukijeg filozofskog dometa od svega to se moe ovde sresti.
188
BalkanDownload
pripasti knezu, primljen je vrlo hladno, ali ,,ne govorite mi vie nikada o
tome.
,,On je o tome neto vrlo uvijeno rekao boanstvenoj Filipini (koja je
tek dobila razvod na tetu svoga mua, a koji je jednostavno hteo da je
proda vladaru); iskreni gnev, umanjen reima, umesto da bude pojaan:
Dakle, vi nemate vie nikakvog potovanja prema naem polu? Verujem,
u prilog vaoj asti, da se alite.
Prilikom jednog putovanja u Broken sa ovom zaista lepom enom,
ona se naslonila na njegovo rame, spavajui ili pravei se da spava; usled
truckanja malo je pala na njega, on ju je stisnuo oko struka, ona se bacila na
drugu stranu kola; on ne misli da je ona neosvojiva, ali veruje da bi se ubila
sutradan posle svoje greke. Sigurno je to da ju je on strasno voleo, da je isto
tako bio voljen, da su se neprestano viali i da joj se nita ne moe zameriti;
ali sunce je vrlo bledo u Halbertatu, vlada jako sitniarska, a ova dva
stvorenja su vrlo hladna. Na njihovim najstrasnijim sastancima u etiri oka
Kant i Kloptok su uvek bili prisutni.
Merman mi je priao da oenjenog oveka, okrivljenog za preljubu,
mogu sudovi u Brunsviku osuditi na deset godina tamnice; zakon je
zastareo, ali to ne znai da se sme imalo aliti sa ovakvim stvarima; to da
ovek ima galantne doivljaje daleko je od toga da se, kao u Francuskoj,
smatra prednou koju gotovo ne smete odrei ni muu a da mu time ne
nanesete uvredu.
Kad bi neko rekao mome pukovniku ili S... da oni, otkako su se
oenili, nemaju vie ena, bio bi vrlo loe primljen od njih.
Pre nekoliko godina neka ena iz ove zemlje, u nastupu pobonosti,
ree svome muu, dvorskom oveku iz Brunsvika, da ga je itavih est
godina varala. Mu, glup isto kao i njegova ena, ode to da ispria vojvodi;
ljubavnik je bio primoran da podnese ostavku na sve dunosti i da napusti
zemlju u roku dvadeset i etiri asa, pod vojvodinom pretnjom da e se
primeniti zakon.
Halbertat, 7. jul 1807.
Ovde muevi nisu varani, istina je; ali kakve su ene, veliki boe!
Kipovi, jedva ive mase. Pre udaje one su vrlo ljupke, lake kao gazele, oiju
ivih i nenih koje uvek shvataju ljubavne nagovetaje. To je zato to su u
potrazi za muem. im se mu nae, one su, tano reeno, samo stvorenja
koja raaju decu, u veitom oboavanju onoga koji tu decu pravi. U
porodici sa etvoro ili petoro dece uvek je jedno bolesno, poto polovina
189
BalkanDownload
dece umire pre sedme godine, a u ovoj zemlji, im se jedno od dece razboli,
majka vie ne izlazi. Gledam ih kako nalaze neizrecivo zadovoljstvo da ih
miluju njihova deca. Malo-pomalo one gube sve svoje predstave. Isto kao u
Filadelfiji. Tamo mlade devojke, koje su najlue i najnevinije vesele, postaju
za manje od godinu dana najdosadnije ene. Da zavrimo brakovima u
protestantskoj Nemakoj, rei emo da je miraz ena gotovo nikakav zbog
feuda. Gospoica Disdorf, kerka oveka koji ima etrdeset hiljada livara
rente, dobie moda dve hiljade talira miraza (sedam hiljada pet stotina
franaka).
Gospodin Merman dobio je od svoje ene etiri hiljada talira.
Dodatak mirazu plaa se tatinom na dvoru. Meu graanstvom,
govorio mi je Merman, nale bi se partije od sto ili sto pedeset hiljada talira
(est stotina hiljada franaka umesto petnaest). Ali se tada vie ne moe biti
predstavljen na dvoru; ovek je odgurnut od celog drutva gde se nalazi
kakav knez ili kneginja: to je strano. Ovo su njihove rei, a to je bio krik srca.
Nemaka ena koja bi imala duu Fi..., sa njenim duhom, njenim
otmenim i oseajnim licem, arom koji je svakako imala u osamnaestoj
godini (sad ima dvadeset sedam godina), koja bi bila potena i puna
prirodnosti zbog obiaja zemlje i koja bi, iz istog razloga, imala samo onu
malu korisnu dozu religije, uinila bi, bez sumnje, svoga mua vrlo
srenim. Ali kako oveku moe da laska da bude postojan pored tako
dosadnih majki porodica?
Ali on je bio oenjen, odgovorila mi je jutros kad sam korio lorda
Osvalda, Korininog ljubavnika, zbog etiri godine utanja. Nije spavala do
tri sata ujutru da bi itala Korinu; ovaj roman duboko ju je uzbudio, i ona mi
je odgovorila sa dirljivom naivnou: Ali on je bio oenjen.
,,Fi... je tako prirodna i tako naivno oseajna da, ak i u ovoj zemlji
prirodnosti, izgleda licemerna malim umovima spojenim sa malim
duama. Njihove ale joj nanose bol, i ona to uopte ne krije.
Kad je u dobrom drutvu, smeje se kao lua najveselijim alama.
Ona mi je priala priu o onoj mladoj esnaestogodinjoj princezi, docnije
toliko poznatoj, koja je esto nareivala da u njene odaje doe oficir sa
njene kapije.
190
BalkanDownload
59.
VAJCARSKA
Poznajem malo porodica srenijih od porodica u Oberlanu, delu

vajcarske blizu Berna, a opte poznato je (1816) da tamo mlade devojke
provode sa svojim ljubavnicima noi izmeu subote i nedelje.
Budale koje poznaju svet zato to su putovale od Pariza do Sen-Klua,
protestovae zbog ovog; sreom, naao sam kod jednog vajcarskog pisca
potvrdu onoga to sam lino video206 u toku etiri meseca.
Neki dobri seljak alio se zbog tete priinjene u njegovom vonjaku;
upitao sam zato nema psa: Moje kerke se ne bi nikada udale. Nisam
razumeo njegov odgovor; ispria mi da je imao tako ljutog psa, pa se
nijedan momak nije vie usuivao da uskae kroz njegove prozore.
Jedan drugi seljak, predsednik optine u svome selu, da bi pohvalio
preda mnom svoju enu ispriao mi je da u vreme dok je ona bila devojka
niko nije imao vie kiltera, to jest vie mladia koji bi proveli s njom no.
Neki pukovnik, koji je uivao opte potovanje, bio je primoran,
prilikom jednog penjanja na planinu, da provede no u dnu najusamljenije i
najivopisnije doline u tom kraju. Smestio se kod prvog inovnika doline,
bogatog i uglednog oveka. Ulazei, stranac opazi mladu
esnaestogodinju devojku, olienje ljupkosti, sveine i jednostavnosti: to je
bila kerka domaina kue. Te veeri bila je seoska igranka: stranac se
udvarao mladoj devojci, koja je zaista bila udesno lepa. Najzad, okuraivi
se, usudi se da je upita da li bi mogao s njom da probdi. ,,Ne, odgovori
mlada devojka, ja spavam sa mojom roakom; ali doi u ja kod vas. Moe
se zamisliti kakvu je zbunjenost izazvao ovaj odgovor. Veeralo se, stranac
je ustao, mlada devojka je uzela svetiljku i pola za njim u njegovu sobu;
mislio je da je na dohvatu sree. ,,Ne, ree mu ona bezazleno, najpre treba
od mame da traim dozvolu. Grom bi ga manje pogodio! Ona izae.
Njemu se vraa hrabrost i unja se oko salona ovih dobrih ljudi; uje kerku
koja umiljatim glasom moli majku da joj dozvoli ono to eli; najzad je
dobila pristanak. Zar ne, stari, ree majka svome muu koji je ve bio u
krevetu, ti se slae da Trineli provede no sa gospodinom pukovnikom?
206 FUozofski prlncipi pukovnika Vajsa, sedmo izdanje, tom II, strana 245.
191
BalkanDownload
Rado, odgovori otac; mislim da bih takvom oveku ustupio i svoju enu.
Pa lepo, idi, ree majka Trineli; ali budi valjana kerka i ne skidaj suknju...
U svanue Trineli, zahvaljujui potovanju stranca, ustade kao devica;
popravi jastuke na krevetu, spremi kafu i pavlaku za svog nonog druga i
poto je, sedei na krevetu, dorukovala s njim, odsee malo pare svoga
brustpletz-a (komad somota koji pokriva grudi). Uzmi, ree mu, uvaj ovu
uspomenu na jednu srenu no; ja je nikad neu zaboraviti. Zato si
pukovnik? I poto ga je poslednji put poljubila, pobee: vie je nije mogao
videti.207 Eto preteranosti suprotne naim francuskim obiajima, a ja sam
daleko od toga da ih odobravam.
Kada bih bio zakonodavac, hteo bih da se u Francuskoj, kao u
Nemakoj, uvedu veernje igranke. Tri puta nedeljno mlade devojke ile bi
sa svojim majkama na igranku koja bi poinjala u sedam asova zavravala
se u pono, i jedino bi se troile violina i ae vode. U susednoj prostoriji,
majke, moda malo ljubomorne na sreno vaspitavanje svojih keri, igrale
bi boston; u treoj, oevi bi nali novine i razgovarali o politici. Izmeu
ponoi i jedan sat sve bi se porodice skupile i vratile na domae ognjite.
Mlade devojke bi se nauile da poznaju mladie; uobraenost i indiskrecija
koja je prati vrlo brzo bi im postale mrske; najzad, one bi sebi izabrale mua.
Nekoliko mladih devojaka imale bi nesrene ljubavi, ali broj prevarenih
mueva i ravih brakova ogromno bi se smanjio. Tada bi bilo manje
besmisleno da se trai kanjavanje nevernosti sramotom; zakon bi
odgovorio enama: ,,Vi ste izabrale svoga mua; budite mu verme. Tada
bih dozvolio gonjenje i kanjavanje putem sudova za ono to Englezi zovu
criminal conversation. Sudovi bi mogli da kanjavaju, u korist zatvora i
bolnica, globom koja je jednaka dvema treinama imanja zavodnika i
zatvorom od nekoliko godina.
ena bi mogla biti gonjena zbog preljube pred porotom. Porota bi
najpre trebalo da izjavi da je muevljevo vladanje bilo besprekorno.
Okrivljena ena mogla bi biti osuena na doivotni zatvor. Ako bi
mu bio odsutan vie od dve godine, ena bi mogla biti osuena samo na
zatvor od nekoliko godina. Obiaji bi se brzo saobrazili ovim zakonima i
usavrili bi ih208.
207 Srean sam to mogu reima drugog oveka da iznesem neobine injenice koje sam imao prilike da
posmatram. Svakako bez gospodina Vajsa ne bih uneo ovaj obiaj. Propustio sam neke isto tako karakteristine iz
Valencije i Bea.
208 Examlner, engleski list, osvrui se na kraljiin proces (broj 662 od 3. septembra 1820), primeuje:
,,We have a system of sexual morality, under which thousands of women become mercenary prostitutes
whom virtuous women are taught to scorn, while virtuous men retain the privilege of frequenting those very women,
192
BalkanDownload
Tada bi plemstvo i svetenstvo, gorko tugujui za pristojnim

vekovima madam de Montespan ili madam di Bari, bili primorani da
dozvole razvod209.
Postojao bi u nekom selu, nadomak Pariza, elizeum za nesrene ene,
utoite u koje, pod pretnjom robije, ne bi smeo da ue nijedan drugi ovek
do lekar i ispovednik. ena koja bi htela da dobije razvod morala bi, pre
svega, da se javi kao zatvorenica u ovaj elizeum; tu bi provela dve godine a
da nijednom ne izae. Mogla bi da pie, ali ne i da dobije odgovor.
Savet sastavljen od perova Francuske i nekoliko uvaenih inovnika
preduzimao bi, u ime ene, korake za razvod i odreivao bi iznos koji bi
plaao mu toj ustanovi. ena koja bi propala sa svojim traenjem pred
sudovima bila bi primljena da provede ostatak ivota u elizeumu. Vlada bi
dodelila upravi elizeuma po dve hiljade franaka za svaku enu koja bi tamo
nala utoite. Za prijem u elizeum bilo bi potrebno, sem toga, imati miraz
od dvadeset hiljada franaka. A moralni reim bio bi krajnje strog.
Dve godine posle potpune odvojenosti od sveta, razvedena ena
mogla bi se opet udati.
Kad bi se dospelo dotle, skuptine bi mogle da proue da li bi bilo
umesno, kako bi se uvelo takmienje u vrlinama izmeu mlaih devojaka,
davati deacima dva puta vei deo prilikom deobe oevine, od onoga koji
dobijaju njihove sestre. Devojke kojima ne bi polo za rukom da se udaju
dobijale bi deo jednak delu mukaraca. Moe se uzgred primetiti da bi ovaj
sistem malo-pomalo unitio obiaje suvie nezgodnih konvencionalnih
brakova. Mogunost razvoa uinila bi nekorisnim prekomerne niskosti.
Trebalo bi na raznim mestima Francuske, i u siromanim selima,
ustanoviti trideset opatija za stare devojke. Vlada bi se postarala da ova
withoust its being regarded as any thing more than a veniai offence.
(Kod nas vlada sistem polnog morala, po kome hiljade ena postaju plaene prostitutke koje potene ene
treba da preziru, dok poteni ljudi zadravaju za sebe privilegiju da poseuju te prave ene, i na taj njihov postupak se
gleda kao na oprostiv prestup.) Prim. prev.
,,U zemlji Canta postoji plemenita smelost da se o ovom predmetu iznese istina, ma koliko bila prosta i
oigledna; to je jo pohvalnije za jedan siromani list, koji se moe nadati uspehu samo ako ga kupuju bogati ljudi,
koji u biskupima i Bibliji gledaju jedinu zatitu za svoje lepe livreje.
209 Madam de Sevinje pisala je svojoj kerki 23. decembra 1671. godine: ,,Ne znam da li ste saznali da je
Vilarso, govorei kralju o slubi svoga sina, veto ugrabio priliku da mu rekne kako postoje ljudi koji su se pobrinuli
da kau njegovoj neaki (gospoici de Ruksel), da Njegovo Velianstvo ima nekakve planove s njom; da ga je, ako je
to istina. molio da se poslui njime, da e stvar bolje krenuti u njegovim rukama nego u rukama drugih, i da e se on
uspeno zauzeti u tome. Kralj je poeo da se smeje i ree: Vilarso. mi smo suvie stari, vi i ja, da bismo juriali na
petnaestogodinje gospoice." I kako mu se neki otmeni ovek narugao i ispriao ovaj razgovor pred damama. (Tom
n, strana 340.)
Uspomene Lozena, Bezenvala, madam dEpinej, it. itd. Molim da me niko ne osudi potpuno dok ponovo ne
proita ove uspomene.
193
BalkanDownload
boravita okrui panjom, kako bi se neto smanjila tuga jadnih devojaka

koje bi tu zavrile svoj ivot. Trebalo bi im dati sve zveke dostojanstva.
Ali manimo se ovih himera.
194
BalkanDownload
60.
VERTER I DON UAN
Meu mladim ljudima, posle ruganja nekom jadnom zaljubljenom

oveku koji je napustio salon, obino se razgovor zavrava pokretanjem
pitanja da li se bolje odnositi prema enama kao Mocartov Don uan ili kao
Verter. Kontrast bi bio taniji da sam naveo Sen-Prea; ali to je tako
bezizrazna linost, da bih uinio naao nenim duama odreujui im ga
kao predstavnika.
Don uanov karakter zahteva najvei broj onih vrlina koje su korisne
i potovane u svetu: zadivljujuu neustraivost, kombinatorski duh, ivost,
hladnokrvnost, zabavni duh, itd.
Don uani imaju velike trenutke praznine i vrlo tunu starost; ali
veina ljudi ne doivljava starost.
Zaljubljeni igraju jadnu ulogu uvee u salonu, jer ovek ispoljava oko
osvajanja ena tano toliko sposobnosti i snage koliko ulae interesa da bi
ih dobio, ba kao u partiji bilijara. Kako drutvo zna da su zaljubljeni jako
zainteresovani u ivotu oni su, ma koliko imali duha, izloeni ruganju; ali
ujutru, budei se, umesto da budu neraspoloeni sve dok ih neto
duhovito i zajedljivo ne razmrda, oni sanjaju o voljenoj osobi i prave kule u
vazduhu nastanjene sreom.
Ljubav a la Verter otvara duu svima umetnostima, svima nenim i
romantinim utiscima, lepoti uma, lepoti slikarstva?, jednom reju
oseanju za lepo i uivanju u lepom, ma u kom obliku se ono pojavljivalo,
makar i u haljini od grubog sukna. Ona ini da se srea pronalazi ak i bez
bogatstva.210 Te due, umesto da budu sklone da se blaziraju kao Mielhan,
Bezenvai, itd., lude zbog preteranosti oseajnosti kao Ruso. ene obdarene
svesnom uzvienou due koje, posle prve mladosti, umeju da vide ljubav
tamo gde ona postoji, i kakva je ta ljubav, obino ne postaju plen Don
210 Prvi tom Nove Eloize, i svi tomovi, kada bi Sen-Pre imao iole karaktera; ali on je bio pravi pesnik, neodluni
brbljivac, koji je imao srca samo poto bi se napriao nadugo i nairoko; uostalom, bio je vrlo plitak ovek. Ovakvi
ljudi imaju ogromnu prednost to ne vreaju enski ponos i to nikad ne zapanjuju svoju prijateljicu. Neka se izmeri
ova re, a tu moda lei itava tajna uspeha plitkih ljudi kod otmenih ena. Ipak, ljubav je strast samo utoliko ukoliko
ini da se zaboravi na samoljublje. Dakle, ne oseaju potpunu ljubav ene koje. kao L . . trae od nje zadovoljavanje
oholosti. One su, i ne sumnjajui u to, na istoj visini kao i prozaini ovek, koga one preziru, a koji u ljubavi trai
ljubav i tatinu. One, one ele ljubav i oholost. Ali ljubav se povlai crvenei, ona je najoholiji od svih despota: ili e
biti sve ili nita.
195
BalkanDownload
uana iza kojih vie stoji broj nego kvalitet osvajanja. Imajte na umu, a to
ide nautrb nenih dua, da je pobedama Don Zuana potrebno da budu
razglaene, kao to je pobedama Vertera potrebno da ostanu u tajnosti.
Veina ljudi koji se bave enama roeni su u velikom blagostanju, to jest,
oni su, zbog svog vaspitanja i zbog podravanja onoga to ih je okruivalo
u mladosti, sebini i suhi211.
Pravi Don uani na kraju gledaju na ene ak kao na neprijateljsku
stranu i uivaju u svim vrstama njihovih nesrea.
Suprotno tome, prijatni vojvoda Pinjatele pokazao nam je u Minhenu
pravi nain da se bude srean zbog sladostraa ak i bez ljubavi-strasti.
Vidim da mi se neka ena dopada, govorio mi je jedne veeri, kad se
osetim sasvim zanemeo pored nje i kad ne znam ta da joj kaem. Daleko
od toga da zbog samoljublja crveni i da se sveti radi ovog trenutka
zbunjenosti, on ga je vrlo paljivo negovao kao izvor sree. Kod ovog
prijatnog mladog oveka ljubav-ukus bila je potpuno osloboena tatine
koja nagriza; to je bila oslabljena nijansa prave ljubavi, ali ista i bez
meavine; i on je potovao sve ene kao privlana bia prema kojima smo
mi vrlo nepravedni (20. februar 1820).
Kako ovek ne bira sebi temperament, to jest duu, ne moe sebi da
da nadmonu ulogu. an ak Ruso i vojvoda Rielje ma koliko da su se
trudili, i pored svog njihovog duha, ne bi mogli da promene svoje odnose
prema enama. Rado u poverovati da vojvoda nije nikad imao takve
trenutke kao to ih je imao Ruso u parku Sevret, pored gospoe dUdeto; u
Veneciji, sluajui muziku Scuole; i u Torinu pred nogama gospoe Bazil.
Ali, isto tako, on nikad nije pocrveneo zbog smenog poloaja kao Ruso
pored gospoe de Larna, usled ega ga je gria savesti progonila do kraja
ivota.
Uloga Sen-Prea je nenija i ispunjava sve trenutke ivota; ali valja
priznati da je uloga Don Zuana mnogo sjajnija. Ako Sen-Pre, naviknut na
duboko razmiljanje, menja ukus sredinom svog ivota, usamljen i
povuen, on se na drutvenoj sceni nalazi na poslednjem mestu, dok Don
uan ima sjajnu reputaciju meu ljudima, i moi e, moda, jo da se
dopadne kakvoj nenoj eni, rtvujui joj iskreno svoju naklonost ka
razuzdanosti.
211 Vidi jednu stranicu iz Andrea Senijea, Deta, strana 370; ili dobro otvori oi u drutvu, a to je najtei.
Uopte, oni koje mi nazivamo patricijima mnogo su dalje od drugih ljudi da neto zavole, kae imperator Marko
Aurelije. Misli, strana 50.
196
BalkanDownload
Iz svih do sada iznetih razloga ini mi se da se pitanje uravnoteava.

Zato to Don uan svodi ljubav na obian posao, verujem da su Verteri
sreniji. Umesto da se, kao Verter, rukovodi stvarnou koja se uobliava
prema njegovim eljama, on ima elje koje nepotpuno zadovoljava hladna
stvarnost, kao kod samoljublja, tvrdiluka i drugih strasti. Umesto da se
gubi u arobnim sanjarenjima kristalizacije, on kao neki general, misli na
uspehe svojih manevara212 i, jednom reju, ubija ljubav umesto da uiva u
njoj vie od drugih, kao to to misli obian svet.
ini mi se da se ovo to je gore reeno ne moe opovrgnuti. Drugi
razlog, bar u mojim oima, ali zbog zlobnosti provienja treba oprostiti
ljudima to ga ne priznaju, jeste u tome to je navika da se bude pravian,
kako meni izgleda, sem u izuzetnim sluajevima, najsigurniji put ka srei, a
Verteri nisu zloinci213.
Da bi ovek bio srean u zloinu, trebalo bi upravo da nema grie
savesti. Ne znam da li takvo bie moe postojati214, nikad ga nisam sreo i
kladio bih se da je doivljaj gospoe Milen remetio san vojvode od
Rieljea.
Trebalo bi, to je nemogue, da u oveku uopte nema naklonosti, ili
da on moe da uniti ljudski rod215.
Ljudi koji poznaju ljubav samo iz romana osetie prirodnu odvratnost
itajui ove reenice u korist vrline u ljubavi. Razlog je u tome to je, zbog
zakona romana, opisivanje ljubavi pune vrline u sutini dosadno i malo
zanimljivo.
Izgleda kao da oseanje vrline neutralie izdaleka oseanje ljubavi, a
rei ljubav puna vrlina kao da su sinonimi za slabu ljubav. To je sve slabost
vetine opisivanja, koja nita ne smeta strasti onakvoj kakva postoji u
prirodi216.
Dopustite mi da opiem svoga najprisnijeg prijatelja.
Don uan odrie sve dunosti koje ga vezuju za ostale ljude. Na
212 Uporedite Lovelace-a sa Tom Jones-om.

213 Vidi Privatni ivot vojvode RlSeljea, 9. tom in-8. Zato ubica u trenutku kad ubije nekog oveka ne
padne mrtav pred nogama svoje rtve? Zato bolesti? I, ako postoje bolesti, zato jedan Troatajon ne umre od
srdobolje? Zato je Anri IV vladao dvadeset 1 jednu godinu, a Luj XV pedeset devet? Zato trajanje ivota nije u
tanoj srazmeri sa stepenom vrline svakog oveka? I druga sramna pitanja, rei e engleski filozofi, koja apsolutno ne
vredi postavljati, ali na koja bi vredelo odgovoriti drukije nego uvredama 4 cant-om.
214 Vidi Nerona kod Svetonija posle ubistva majke; a ipak, kakvim je laskanjem bio okruen?
215 Svirepost Je bolna naklonost. Vlast Je najvea srea posle ljubavi samo zato to ljudi veruju da su u stanju da
zapovedaju naklonostima.
216 Ako se pred oima gledaoca slika oseanje vrline pored oseanja ljubavi, ispada da je prikazano srce
podeljeno izmeu dva oseanja. U romanima vrlina je potrebna samo za rtve: Ztll dEtan.
197
BalkanDownload
velikom vaaru ivota on je zlonamerni trgovac koji uvek uzima, a nikad ne

plaa. Ideja jednakosti izaziva kod njega bes kao voda kod hidrofoba; stoga
gordost zbog porekla tako dobro pristaje uz Don uanov karakter. Sa
idejama o jednakosti prava iezava i ideja o pravdi, ili, bolje reeno, ako je
Don uan plemenite krvi, nikad mu te opte ideje nisu pale na pamet; i ja
vrsto verujem da je ovek koji nosi istorijsko ime, pre negoli drugi, u stanju
da zapali grad da bi mu se skuvalo jaje217. Treba mu oprostiti; on je toliko
opsednut ljubavlju prema samome sebi da gubi pojam o zlu koje ini i
smatra da samo on na svetu moe da uiva i da pati. U aru mladosti, kad
sve strasti bude ivot u naem sopstvenom srcu i kad odstranjuju
nepoverenje iz srca drugih, Don uan, pun prividnog oseanja i sree,
pljeska sebi to misli samo na sebe, dok se drugi ljudi rtvuju dunosti;
misli da je pronaao veliku vetinu kako da se ivi. Ali, usred svog trijumfa,
sa jedva trideset godina, on sa uenjem primeuje da mu ivot izmie,
osea rastue gaenje prema onome to je predstavljalo sve njegovo
zadovoljstvo. Don Zuan mi je rekao u Tornu, u nastupu mranog
raspoloenja: Nema dvadeset vrsta ena; kad je ovek imao dve ili tri iz
svake vrste, poinje zasienost. Odgovorih: Jedino mata moe potpuno
da izbegne zasienosti. Svaka ena izaziva razliito interesovanje i, tavie,
istu enu, ako vas sluaj navede na nju dve-tri godine pre ili posle u toku
ivota, i ako je vi sluajno zavolite, voleete je na razliit nain. Ali neka
nena ena, ak i ako vas voli, svojim pretenzijama na jednakost samo e
povrediti vau gordost. Nain na koji vi imate ene ubija sva druga
uivanja u ivotu; Verterov nain ih ustostruava.
Ova tuna drama blii se raspletu. Vidimo Don Zuana kako stari i
kako se ljuti na objekte svoje zasienosti, a nikad na sebe. Vidimo ga,
izmuenog otrovom koji ga prodire, kako se koprca na sve strane i kako
neprestano menja ene. Ali, makar kako to izgledalo sjajno, sve se za njega
zavrava smenjivanjem muka; sebi stvara tihu ili nemirnu dosadu: to je
jedini izbor koji mu ostaje.
Najzad otkriva i priznaje sebi ovu fatalnu istinu; otada se itavo
njegovo uivanje svodi na to da pokae svoju mo i da otvoreno ini zlo
radi zla. To je isto tako poslednji stepen uobiajene nesree; nijedan pesnik
217 Vidi Sen-Simona, lani poroaj gospode vojvotkinje od Burgonje; i gospoe od Montvila, passim; onu princezu
koja se udila to druge ene imaju pet prstiju na ruci kao i ona; onoga vojvodu od Orleana, Gastona, brata Luja XIII,
koji je smatrao za sasvim prirodnu stvar da njegovi ljubimci odlaze na stratite da bi mu priinili zadovoljstvo. Vidi
onu gospodu iz 1820. kako Istiu izborni zakon koji moe da dovede u Francusku Robespjere, itd. itd.; vidi Napulj iz
1799. (Ostavljam ovu beleku napisanu 1820. Spisak velike gospode iz 1778. sa belekama o njihovom moralu, od
generala Lakloa, vien u Napulju, kod marklza Berioa; rukopis sa vie od 300 vrlo skandaloznih stranica.)
198
BalkanDownload
se nije usudio da predstavi vernu sliku toga; ta slika bi izazvala uas.

Mogli bismo se nadati da e superioran ovek skrenuti sa ovog
fatalnog puta, jer postoji protivurenost u dnu Don uanovog karaktera.
Pretpostavio sam da ima mnogo uma, a to vodi otkriu vrline preko hrama
slave.218
Larofuko, koji se ipak razumevao u samoljublje, a koji u stvarnom
ivotu nije bio nita manje do budalasti knjievnik 219 , kae (267):
Zadovoljstvo ljubavi je u tome da se voli, i ovek je sreniji zbog strasti
koju osea nego zbog one koju izaziva.
Don uanova srea nije nita drugo do tatina zasnovana stvarno na
okolnostima koje je stvorio bogati duh i velika aktivnost, ali on svakako
osea da i najneznatniji general koji dobije bitku, da i najneznatniji perfekt
koji dri jedan departman, ima vea uivanja nego to su njegova, a
verujem da je srea vojvode od Nemura, kad mu je gospoa de Klev rekla
da ga voli, vea od Napoleonove sree kod Marenga.
Ljubav a la Don Zuan je oseanje iste vrste kao ljubav prema lovu. To
je potreba za aktivnou koju treba da probude razni objekti i koja
neprestano kua vau sposobnost.
Ljubav a la Verter je kao oseanje aka koji pravi tragediju, i to
hiljadu puta lepe oseanje; to je novi cilj u ivotu, za koji se sve vezuje i koji
svemu menja lik. Ljubav-strast otkriva oveku itavu prirodu sa njenim
uzvienim aspektima, kao neto to je tek pronaeno. On se udi to nije
nikad video neobini prizor koji se otvara pred njegovom duom. Sve je
novo, sve je ivo, sve izaziva najstrasnije interesovanje220.
Ljubavnik vidi voljenu enu na horizontu svih predela na koje
nailazi, i dok prelazi sto milja da bi je za tren video, svako drvo, svaka stena
mu govori o njoj na razliit nain i kazuje mu o njoj neto novo. Umesto
ovakvog maginog prizora, Don uanu je potrebno da spoljni predmeti,
koje on ceni jedino prema njihovom stepenu korisnost, postanu prijatni
zbog nekog novog ljubavnog doivljaja.
Ljubav a la Verter ima neobina zadovoljstva; posle godinu-dve, kad
ljubavnik ima, da tako kaem, jednu duu sa onom koju voli, i to, udne li
stvari, ak nezavisno od uspeha u ljubavi, ak i pored svireposti svoje
218 Karakter privilegovanog mladia, u 1822. godini, prilino je tano pri- kazao valjani Bothwell, iz Old
Mortallty.
219 Vidi Receove Memoare, 1 teke trenutke koje je zbog njega koadjutor proveo izmeu dvoja vrata, u
Parlamentu.
220 Tom 1819. Orlovi nokti pri sputanju.
199
BalkanDownload
ljubavnice, ma ta on radio ili video, pita se: ta bi ona rekla da je bila sa

mnom? ta bih joj rekao o ovom pogledu sa Casa Lecchio? On joj govori,
slua njene odgovore, smeje se njenim alama. Na sto milja od nje i pod
bremenom njenog gneva, on samog sebe iznenauje u ovakvim mislima:
Leonora je bila veeras jako vesela. On se budi: Ali, boe moj! kae u
sebi uzdiui ima ludih u Bedlamu koji su manje ludi od mene! Ali
zbog vas gubim strpljenje ree mi jedan od mojih prijatelja, kome sam
proitao ovu zabeleku. Vi neprestano suprotstavljate strasnog oveka
Don Zuanu; nije stvar u tome. Vi biste bili u pravu kad bi oveku bilo dato
da po svojoj volji ima neku strast. Ali u sluaju ravnodunosti, ta da se
radi? Ljubav-ukus, bez uasa. Uasi dolaze uvek od male due kojoj je
potrebno da se uveri u svoju vrednost.
Nastavimo. Don uanima mora da je teko da priznaju postojanje
onog stanja due o kome sam malopre govorio. I pored toga to ga oni ne
mogu ni videti ni osetiti, ono suvie pogaa njihovu sujetu. Zabluda
njihovog ivota je u tome to veruju da za petnaest dana osvajaju ono to
ljubavnik proet ljubavlju postie jedva za est meseci. Oni se oslanjaju na
iskustva steena na tetu ovih jadnika koji nemaju ni duu koja moe da se
dopadne, niti, kad otkrivaju svoja naivna uzbuenja nenoj eni, duh
neophodan za ulogu Don uana. Oni nee da shvate da ono to dobijaju
nije uvek isto, makar im to pruila ista ena.
Obazriv ovek nema nikad poverenja.

Zbog toga je veliki broj ljubavnika Koji varaju. Dame koje
Oboavaoci mole, putaju ove dugo da uzdiu,
Njih koji nikad nisu bili lani u ivotu.
Ali cenu blaga koje one najzad daju,
Poznaje samo srce koje ga uiva;
to se vie kupuje, ono je uzvienije:
Zgoditak ljubavi ne vredi onoliko koliko kota.
Niveme, TRUBADUR GIJOM DE LA TUR, III, 342.
Ljubav-strast, u odnosu na Don uane, moe se uporediti sa

neobinim, stranim i neudobnim putem koji, zaista, poinje izmeu ljupkih
umaraka, ali se uskoro gubi meu stenovitim usecima, iji izgled nema
nieg privlanog za proste oi. Malo-pomalo put nestaje meu visokim
planinama u mranoj umi ije ogromno drvee, zaklanjajui svetlost
svojim krunama, bujnim i uzdignutim do neba, unosi neku vrstu uasa u
200
BalkanDownload
due ne prekaljene u opasnostima.

Posle munog lutanja kao po nekom beskrajnom lavirintu, zbog ijih
bezbrojnih zavoja samoljublje gubi strpljenje, odjednom ovek napravi
jedan zaokret i nae se u novom svetu, u divnoj Kamirskoj dolini Lalla
Rouk.
Kako bi Don uani, koji nikad ne stupaju na ovaj put, ili naprave po
njemu najvie nekoliko koraka, mogli suditi po tome kakve izglede on
prua na kraju putovanja?
,,Vi vidite da je nestalnost dobra:
Treba mi neto novo, makar i ne postojalo na svetu.
U redu, vi se rugate zakletvama i pravdi. ta se trai nestalnou?
Izgleda, zadovoljstvo.
Ali zadovoljstvo koje ovek nalazi pored ljupke ene eljene petnaest
dana i s kojom je proveo tri meseca, razlikuje se od zadovoljstva koje ovek
ima sa ljubavnicom eljenom tri godine i sa kojom je proveo deset godina.
Ako ne kaem uvek, to je zato to kau da nas starost, menjajui nae
organe, ini nesposobnim da volimo; to se tie mene, ja to uopte ne
verujem. Vaa ljubavnica, poto vam postane prisna prijateljica, daje vam
druga zadovoljstva, zadovoljstva starosti. To je cvet koji se, poto je ujutru,
u doba cvetanja, bio rua, pretvara u mio plod uvee, kad nije vie doba za
rue221.
Ljubavnica eljena tri godine je zaista ljubavnica u punom smislu rei:
pristupa joj se samo drhtei, a, da kaem Don uanima, ovek koji drhti ne
dosauje se. Zadovoljstva ljubavi su uvek srazmerna sa strepnjom.
Nesrea nestalnosti je dosada; nesrea ljubavi-strasti je oajanje i smrt.
Ljubavna oajanja se primeuju; o njima se pria; niko ne obraa panju na
stare blazirane raspusnike koji crkavaju od dosade i kojih je Pariz krcat.
Ljubav saie mozak veem broju ljudi nego dosada. Ja to vrsto
verujem; dosada oveku sve oduzima, ak i hrabrost da se ubije.
Postoji karakter koji je stvoren da nalazi zadovoljstvo samo u
promeni. Ali ovek koji uznosi do neba ampanj na raun bordoa, u stvari,
vie ili manje reito kae: Vie volim ampanj.
Svako od ovih vina ima svoje pristalice, i svi su u pravu, ako dobro
poznaju same sebe i ako tre za onom vrstom sree koja najbolje odgovara
njihovim organima222 i njihovim navikama. Partiju nestalnih kvari to to se
221 Vidi Koleove Uspomene; njegova ena.

222 Fiziolozi, koji poznaju organe, kau vam: Nepravda u drutvenim odnosima proizvodi suhou,
nepoverenje i nesreu.
201
BalkanDownload
svi glupaci svrstavaju na tu stranu zbog nedostatka hrabrosti.

Ali, najzad, svaki ovek, ako hoe da se potrudi da proui samog
sebe, ima svoj ideal lepog i ini mi se da uvek ima neega smenog u tome
kad ovek eli da preobrati svog suseda.
202
BalkanDownload
61.
FIJASKO
itavo carstvo ljubavi ispunjeno je traginim dogaajima. kae

gospoa de Sevinje, priajui o nezgodi svoga sina kod slavne anmele.
Montenj se vrlo dobro izvlai iz tako kakljive stvari.
,,Ja ipak verujem da su ove smene posledice vradbina, koje zadaju
toliko tekoa naem svetu, tako da se o drugome i ne govori, u stvari
posledice straha i bojaljivosti; jer ja znam iz iskustva da onaj za koga mogu
da jemim kao za samoga sebe, i u iju se slabost ne moe posumnjati, kao
ni u to da je opinjen vradbinama, uvi kako neki njegov prijatelj pria o
neobinoj klonulosti u koju je pao u trenutku u kome mu je to najmanje
trebalo, kada se naao u istoj prilici, uas koji je ta pria izazvala iznenada je
tako surovo podsetio njegovu matu, da mu se dogodila ista nezgoda. I od
tog trenutka pa nadalje bio je podloan da opet u to pada, jer ga je runa
uspomena na njegovu nezgodu strogo opominjala i muila. Naao je neki
lek protiv ovog uobraenja u drugom uobraenju. Jer, poto bi priznao i
mirio se unapred sa ovom svojom slabou, ublaavala bi se napetost
njegove due time to se, gledajui na ovo zlo kao na neto oekivano,
smanjivala obaveznost da se to mora uraditi, i tako mu je manje teko
padalo.
,,Ko je bio jednom sposoban za te stvari, nikada vie nije nesposoban,
sem ako nije u pitanju neka istinska slabost. Ove nezgode moemo da se
bojimo samo kod poduhvata pri kojima je naa dua prekomerno napeta od
elje i potovanja .. . Znam takve koji su uspeli da u to unesu i telo koje se,
uostalom, tek upola zasitilo... Dua onoga koji napada, uznemirena raznim
strepnjama, lako se gubi... Pitagorina snaha je govorila da ena koja legne
sa ovekom mora sa svojom suknjom da ostavlja istovremeno i stid, i da ga
opet uzme zajedno sa svojom suknjom.
Ova je ena bila u pravu to se tie galantnosti, a nije bila u pravu to
se tie ljubavi.
Prva pobeda, ostavljajui po strani svaku sujetu, nije neposredno
prijatna nijednom oveku:
1. Sem ako nije imao vremena da eli tu enu i da je prepusti svojoj
mati; to znai, sem ako je ne dobije u prvim trenucima kad je eli. To je
sluaj najveeg mogueg fizikog uivanja; jer se sva dua jo uvek
203
BalkanDownload
usredsreuje na to da vidi lepote ne mislei na prepreke.

2. Ili, sem ako nije u pitanju ena koja apsolutno ne ostavlja traga,
neka lepa sobarica, na primer, jedna od onih ena koje ovek poeli tek kad
ih vidi. Ako u srce prodre i zrnce strasti, s njom prodire i zrnce mogunosti
da se doivi fijasko.
3. Ili, sem ako ljubavnik dobije svoju draganu na tako nepredvien
nain, da nema vremena ni za najmanje razmiljanje.
4. Ili, sem ako je u pitanju odana i preterana ljubav od strane ene, a
njen je ljubavnik ne osea u istoj meri.
Ukoliko je ovek silnije zaljubljen, utoliko mu je potreban vei napor
da bi se usudio da tako slobodno dodirne, izlaui se opasnosti da ga
uvredi, stvorenje koje mu, poto je za njega kao boanstvo, uliva
istovremeno krajnju ljubav i krajnje potovanje.
Ovaj strah, posledica vrlo nene strasti, a kod ljubavi-ukusa ona runa
srameljivost koja proizlazi iz silne elje oveka da se svidi i iz nedostatka
hrabrosti, stvaraju vrlo muno oseanje koje ovek ne moe u sebi da
savlada i zbog koga crveni. Dakle, ako je dua zaokupljena time da se stidi i
da savladava taj stid, ona se ne moe unositi u to da uiva: jer, pre nego to
pomisli na uivanje, koje je luksuz, sigurnost, koja je potreba, mora da bude
potpuno obezbeena.
Ima ljudi koji, kao Ruso, oseaju runu srameljivost ak i sa javnim
enama; oni im ne odlaze jer ih ovek ima samo jednom, a to jednom je
neprijatno.
Da bi se videlo da je, na stranu sujeta, prva pobeda vrlo esto muan
napor, treba praviti razliku izmeu zadovoljstva pustolovine i sree
trenutka koji dolazi posle nje; ovek je sav zadovoljan:
1. to se najzad nalazi u situaciji koju je toliko eleo; to raspolae
savrenom sreom za budunost i to je prebrodio vreme tako svirepe
okrutnosti zbog koje je sumnjao u ljubav voljene osobe;
2. to se dobro izvukao i to je izbegao jednu opasnost; ova okolnost
ini da u Ijubavi-strasti radost nije ista; ovek ne zna ta ini, a siguran je u
ono to voli; ali u Ijubavi-ukusu, koja nikada ne gubi glavu, ovaj trenutak je
kao povratak s puta; ovek sebe ispituje i, ako u ljubavi ima mnogo sujete,
pokuava da prikrije to ispitivanje;
3.ono to je u dui prosto, uiva to je odnelo jednu pobedu.
Ako oseate imalo strasti prema nekoj eni, ili ako vaa mata nije
iscrpljena, ako vam ona nespretno kae jedne veeri uz nean i zbunjen
izraz: Doite sutra u podne, neu primati nikoga, zbog uzbuenosti
204
BalkanDownload
ivaca neete spavati te noi; zamiljaete na hiljadu naina sreu koja vas
oekuje; jutro je muenje. Najzad otkucava as i ini vam se da vam svaki
udarac odjekuje u dijafragmi. Upuujete se prema ulici sa lupanjem srca;
nemate snagu ni da kroite. Ugledate iza prozorskih kapaka voljenu enu;
penjete se hrabrei sebe... i doivljavate fijasko mate.
G. Raptir, umetnik, ovek krajnje nervozan i ogranien pogleda,
priao mi je u Mesini da je, ne samo svakog prvog puta ve na svakom
sastanku imao nezgoda. Ipak, verujem da je bio mukarac kao i svaki drugi;
bar mi je poznato da je imao dve privlane ljubavnice.
to se tie savrenog sangvinika (pravi Francuz koji u svemu vidi
samo lepu stranu, pukovnik Matis), umesto da se usled preteranosti
oseanja mui zbog sastanka zakazanog za sutra u podne, on, do srenog
trenutka, svemu daje ruiastu boju. Da nije imao sastanak, sangvinik bi se
malo dosaivao.
Vidite Helvecijusovu analizu ljubavi; kladim se da je tako oseao, a
pisao je za veinu ljudi. Ti ljudi nisu nimalo podloni ljubavi-strasti; ona bi
poremetila njihovo lepo spokojstvo; mislim da bi njene zanose smatrali za
nesreu; ako nita drugo, poniavala bi ih njena bojaljivost.
U najboljem sluaju, sangviniku moe da bude poznata jedna vrsta
moralnog fijaska: a to je kada mu Mesalina zakazuje sastanak i kada, ulazei
u njen krevet, misli pred kakvim stranim sudijom treba da se pokae.
Bojaljiv melanholian temperament uspeva ponekad da se priblii
sangvininom, kao to kae Montenj, kada je pijan od ampanjca, ali pod
uslovom da se ne napije namerno. On treba da se tei time to oni tako sjajni
ljudi kojima zavidi, i kojima nee nikad umeti da se priblii, ne doivljavaju
ni njegova uzviena uivanja ni nesrene sluajeve i da lepe umetnosti, koje
se hrane bojaljivou ljubavi, predstavljaju za njih zapeaena pisma.
ovek koji eli samo obinu sreu, kao Diklo, esto je nalazi, nikada nije
nesrean i, prema tome, nije osetljiv prema umetnosti.
Atletski temperament doivljava takvu nezgodu samo usled fizike
iscrpljenosti ili slabosti, suprotno nervoznim i melanholinim
temperamentima, koji kao da su ba stvoreni za to.
esto, umarajui se pored druge ene, ovi jadni melanholici uspevaju
da malo ugase svoju matu i da tako igraju manje alosnu ulogu pored ene
koja je predmet njihove strasti.
Kakav zakljuak izvesti iz svega ovoga? Da se pametna ena nikad ne
daje prvi put na zakazanom sastanku. To bi moralo biti nepredviena
srea.Veeras smo, u glavnom stanu generala Mioa, pet vrlo lepih mladia
205
BalkanDownload
izmeu dvadeset i pet i trideset godina i ja razgovarali o fijasku. Dogodilo se

da smo svi, izuzev jednog uobraenka koji, verovatno, nije govorio istinu,
doiveli fijasko prvi put sa naim najslavnijim ljubavnicama. Istina je da
moda nijedan od nas nije poznavao ono to Delfante naziva Ijubav-strast.
Pomisao da je ta nezgoda vrlo rasprostranjena, mora da umanji
opasnost.
Poznavao sam jednog lepog husarskog porunika od dvadeset i tri
godine, koji je, kako mi se ini, zbog preterane ljubavi, prve tri noi
provedene sa ljubavnicom oboavanom ve est meseci, a koja je prema
njemu, oplakujui drugog ljubavnika ubijenog u ratu, postupala vrlo grubo,
mogao samo da je ljubi i da plae od sree. Ni on ni ona nisu se snali.
Komandant H. Mondor, poznat u celoj vojsci, doiveo je fijasko tri
dana uzastopno sa mladom i oaravajuom groficom Koler.
Ali kralj fijaska je razumni i lepi pukovnik Ors, koji je stalno
doivljavao fijasko u toku tri meseca sa vragolastom i pikantnom N ... V..., i,
najzad, dospeo dotle da je ostavi a da nikad ne bude njegova.
206
BalkanDownload
62.
RAZNI ODLOMCI
Skupio sam pod ovim naslovom, koji sam eleo da napravim jo

skromnijim, ne suvie strog izbor izmeu tri do etiri stotine karata za igru,
na kojima sam naao zabeleke pisane olovkom; esto je ono to treba
nazvati originalnim rukopisom, iz nedostatka prostijeg izraza, pravljeno od
komadia hartije razne veliine ispisanih olovkom, a koje je Lisio vezivao
voskom da ih ne bi morao ponovo prepisivati. Jednom mi je kazao da mu
je, posle jednog sata, izgledalo da ne vredi truda da se ponovo prepisuje
nita od onoga to je zabeleeno. Pomenuo sam ovaj detalj u nadi da e mi
on posluiti kao izvinjenje zbog ponavljanja.
1.
Sve se moe stei u samoi, sem karaktera.
2.
Godine 1821, mrnja, ljubav i tvrdiluk bile su tri najee strasti, a
zajedno sa kockom gotovo jedine strasti u Rimu.
Rimljani su izgledali zli na prvi pogled; oni su, u stvari, samo krajnje
nepoverljivi i imaju matu koja se raspali zbog najmanjeg povoda.
Ako prave bezrazlona zla, to su ljudi koje grize strah i koji trae
ohrabrenje probajui svoju puku.
3.
Kad bih kazao, kao to to verujem, da je dobrota karakteristina crta
Pariana, mnogo se bojim da ih ne uvredim.
,,Ja neu da budem dobar.
4.
Pojavio se znak ljubavi, to znai da su sva zadovoljstva i sve muke
koje mogu nastati iz svih drugih strasti, kao i sve druge potrebe, smesta
prestale da utiu na oveka.
207
BalkanDownload
5.
Licemerstvo je vrsta tvrdiluka, i to je najgore.
6.
Imati vrst karakter, to znai imati dugo stalno iskustvo u ivotnim
obmanama i nesreama. Tada ovek neprestano eli ili uopte ne eli.
7.
Ljubav u visokim drutvenim krugovima, to je ljubav za borbu, za
kocku.
8.
Nita tako ne ubija ljubav-ukus kao vihori ljubavi-strasti kod
partnera.
Mlada grofica L., Forli, 1819.
9.
Veliki nedostatak ena, od svih najneprijatnijih oveku iole
dostojnom tog imena, jeste u tome to one od javnosti prave vrhovnog
sudiju svog ivota, a javnost, u pogledu oseanja, ima samo niske misli.
Ovo kaem za najotmenije ene, koje esto nisu svesne toga, i ak veruju i
govore suprotno.
Brea, 1819.
10.
Prozaino je nova re koju sam nekad smatrao smenom, jer nita nije
hladnije od naih pesama; ako ima kakve topline u Francuskoj za
poslednjih pedeset godina, ona je svakako u prozi.
Ali, najzad, mlada grofica L. upotrebljavala je re prozaino, i ja volim
da je piem.
Definicija se nalazi u Don Kihotu i u Savrenoj suprotnosti izmeu
gospodara i konjuara. Gospodar, visok i bled; konjuar, debeo i sve. Prvi,
sav hrabrost i uglaenost; drugi, sav sebinost i pokornost; prvi, sav
ispunjen romantinim i uzbudljivim matanjima; drugi, uzor trezvenosti,
zbirka vrlo mudrih izreka; prvi, uvek pothranjuje svoju duu nekakvim
herojskim i opasnim razmiljanjem; drugi, prevakava nekakav mudri plan
u koji ne proputa da briljivo unese uticaj svih sitnih, sramnih i sebinih
pokreta ljudskog srca.
208
BalkanDownload
U trenutku kad prvoga treba da izvedu iz zablude neuspesi njegovih

jueranjih matanja, on je ve obuzet dananjim kulama u vazduhu.
Treba imati prozainog mua, a uzimati romantinog ljubavnika.
Malbruk je imao prozainu duu; Anri IV, zaljubljen u pedeset petoj
godini u jednu mladu princezu koja nije zaboravila svoje godine, ima
romantino srce223.
Kod plemstva ima manje prozainih dua nego kod treeg stalea.
To je mana trgovine, koja ini oveka prozainim.
11.
Nita nije zanimljivo kao strast, zato to je sve u njoj nepredvieno i
zato to je onaj koji u njoj uestvuje njena rtva. Nita nije tako plitko kao
ljubav-ukus, u kojoj je sve raun, kao u svim prozainim poslovima ivota.
12.
Posete se zavravaju time to se postupa sa ljubavnikom bolje nego
to se elelo.
L., 2. novembar 1818.
13.
Uticaj drutvenog poloaja uvek se osea u duhu skorojevia. Vidi
Rusoa kako se zaljubljuje u sve gospoe koje susree, i kako plae od
oduevljenja to se vojvoda od L jedan od najplitkijih dvorjana tog doba,
udostojio da ide s desne umesto s leve strane, kad je pratio jednog
gospodina Koendea, Rusoovog prijatelja.
L., 3. maj 1820.14.
14.
Ravena, 23. januar 1820.
ene ovde imaju samo vaspitanje za stvari; majka se nimalo ne
ustruava da zbog ljubavi pada u oajanje ili da se beskrajno raduje pred
svojim kerkama od dvanaest do petnaest godina. Ne zaboravimo da u tom
srenom podneblju mnoge ene izgledaju vrlo dobro do etrdeset pete
godine, a veina ih se udaje od osamnaest.
La Valkjuza je govorila jue o Lampunjaniju: ,,Ah! Taj je bio stvoren
223 Dilor, Istorlja Parlza.

Nema scena u kraljiinim odajama, uvee na dan bekstva knjeginje Konde; ministri su priljubljeni uza zid i
ute; kralj se eta velikim koracima.
209
BalkanDownload
za mene, umeo je da voli, itd. itd., i vodila je dugo ovaj razgovor sa jednom
prijateljicom pred svojom kerkom, vrlo ivahnom mladom osobom,
izmeu etrnaeste i petnaeste godine, koju je takoe vodila na
sentimentalne etnje sa svojim ljubavnikom.
Ponekad mlae devojke tako uhvate izvrsne maksime o ponaanju:
na primer, kao kad je gospoa Gvarnai uputila svojim dvema kerkama i
dvojici mukaraca, koji su joj u itavom ivotu napravili samo ovu posetu,
maksime o kojima se raspravljalo pola sata i koje je potkrepljivala poznatim
primerima (onima o Cerkari u Maarskoj), o tanom trenutku kad valja
kanjavati, zbog neverstva, ljubavnike koji se loe ponaaju.
15.
Sangvinik, pravi Francuz (pukovnik M ... is), umesto da se mui zbog
preteranosti oseanja kao Ruso, ako ima sastanak sutra uvee u sedam sati,
vidi sve ruiasto do srenog trenutka. Takvi ljudi nisu nimalo skloni
ljubavi-strasti, ona bi pomutila njihovo lepo spokojstvo. Ja idem dotle da
kaem da bi oni, moda, njene zanose smatrali za nesreu, ili bi bar bili
ponieni zbog njene bojaljivosti.
16.
Veina mukaraca iz visokog drutva, zbog sujete, zbog nepoverenja,
zbog straha od nesree, predaju se ljubavi prema nekoj eni tek posle
intimnosti.
17.
Vrlo nenim duama potrebna je slabost neke ene da bi se podstakla
kristalizacija.
18.
Neka ena veruje da je glas javnosti ono to govori prvi glupak ili
prva podla prijateljica koji se izjanjavaju pred njom kao verni tumai te
javnosti.
19.
Postoji izvanredno uivanje da se stisne u zagrljaj ena koja vam je
uinila mnogo zla, koja je dugo bila va okrutni neprijatelj i koja je spremna
da to jo bude. Srea francuskih oficira u paniji 1812.
210
BalkanDownload
20.
Potrebna je usamljenost da bi se uivalo u svom srcu i da bi se volelo,
ali da bi se uspelo, treba biti poznat u drutvu.
21.
Svi osvrti Francuza o ljubavi dobro su napisani, sa tanou, nisu
nimalo preterani, ali sadre samo lake izvetaenosti, govorio je ljubazni
kardinal Lante.
22.
Svi pokreti strasti u Goldonijevoj komediji Zaljubljeni izvrsni su; a stil i
misli su ono to odbija svojom najodvratmjom niskou: suprotno
francuskoj komediji.
23.
Omladina iz 1822. Ko kae ozbiljna sklonost, aktivno raspoloenje,
kae rtva sadanjosti za budunost; nita toliko ne uzdie duu kao snaga i
navika za takve rtve. Vidim vie verovatnoe za postojanje velikih strasti u
1832. nego u 1772. godini.
24.
una narav, kad nije u suvie odvratnom obliku, moda je od svih
najpogodnija da zaseni i pothranjuje ensku matu. Ako se una narav ne
nalazi u povoljnim okolnostima, kao to je sluaj sa Lozenom Sen-Simona
(Memoari, tom V, 380), teko je naviknuti se na nju: ali, ako taj karakter
jednom shvati neka ena, on mora da je zanese. Da, ak i divlji i fanatini
Balfur (Old, Mortality). To je za njih suprotno od prozainog.
25.
U ljubavi se esto sumnja u ono u ta se najvie veruje (R. 355). U
svakoj drugoj strasti ovek ne sumnja vie u ono to je jednom dokazano.
26.
Stihovi su pronaeni da bi se pomoglo pamenje. Docnije su sauvani
da bi se povealo zadovoljstvo zbog pobeene tekoe. uvati ih danas u
dramskoj umetnosti, ostatak je varvarstva. Primer: raspored konjice,
napisan u stihovima od gospodina de Boneja.
211
BalkanDownload
27.
Dok onog ljubomornog tobdiju gutaju dosada, tvrdiluk i mrnja i
otrovne i hladne strasti, ja provodim srenu no sanjajui o njoj, o njoj koja
sa mnom ravo postupa zbog nepoverenja.
28.
Samo velika dua se usuuje da ima jednostavan stil; zbog toga je
Ruso uneo toliko retorike u Novu Eloizu, usled ega se ne moe itati u
tridesetoj godini.
29.
Svakako, sebi najvie moemo prebaciti to to putamo da iezavaju,
kao laka privienja koja raa san, misli o asti i pravdi koja se s vremena na
vreme javljaju u naoj dui.
Pismo iz Jene, mart 1819.
30.
Potena ena je na letovanju, ona provodi jedan sat u staklenoj bati
sa svojim batovanom; ljudi ijim je shvatanjima protivreila optuuju je da
joj je batovan ljubavnik.
ta da se odgovori? Opte uzev, stvar je mogua. Ona bi mogla da
kae: Moj karakter jemi za mene, pogledajte itav moj ivot. Ali ove
stvari su podjednako nevidljive i za zlonamerne koji nee da vide nita, i za
glupake koji ne mogu da vide nita.
Salvijati, Rim, 23. juli 1819.
31.
Video sam jednog oveka kako je otkrio da je njegov suparnik voljen,
a ovoga kako to ne primeuje zbog svoje strasti.
32.
Ukoliko je neki ovek lue zaljubljen, utoliko mu je potreban vei
napor da naljuti enu koju voli i da je uhvati za ruku.
33.
Smena retorika, ali koja je, za razliku od Rusoove retorike,
nadahnuta pravom strau: Uspomene g. de Mo, pismo S .
212
BalkanDownload
34.
PRIRODNOST
Video sam ili mi je izgledalo da vidim veeras trijumf prirodnosti kod

jedne mlade osobe za koju mi se zaista ini da ima veliki karakter. Ona
oboava jednog svog roaka; ini mi se da je to oigledno i mora da je samoj
sebi priznala stanje svoga srca. Taj roak je voli; ali, kako je ona vrlo
ozbiljna s njim, on misli da joj se ne dopada i puta da ga odvuku znaci
naklonosti koje pokazuje prema njemu Klara, mlada udovica, Melanijina
prijateljica. Verujem da e se oeniti njom; Melanija to vidi i pati onako
kako to moe patiti srce gordo i ispunjeno, uprkos samome sebi, estokom
strau. Bilo bi dovoljno da samo malo promeni svoje ponaanje; ali ona bi
smatrala niskou, koja bi imala posledica u toku itavog njenog ivota, kad
bi se ijednog trenutka odvojila od prirodnosti.
35.
Safo je videla u ljubavi samo pomamu ula ili fiziko zadovoljstvo
oplemenjeno kristalizacijom. Anakreon je u njoj video zabavu za ula i duh.
U antikom svetu bilo je suvie malo sigurnosti da bi se imalo slobodnog
vremena za ljubav-strast.
36.
Dovoljna mi je samo gornja injenica da bih se malo nasmejao ljudima
koji smatraju da je Homer iznad Tasa. Ljubav-strast je postojala u
Homerovo vreme, i to ne suvie daleko od Grke.
37.
Nena eno, vi koja traite da vidite da li vas ovek koga oboavate
voli ljubavlju-strau, prouite prvu mladost svog ljubavnika. Svaki ovek
iznad prosenog bio je najpre, pri stupanju u ivot, smeni zanesenjak ili
nesrenik. ovek veselog i nenog raspoloenja i lake sree ne moe voleti
sa strau koja je potrebna vaem srcu.
Ja nazivam strau samo onu koja je prokuana kroz duge nesree, i
to takve nesree koje romani izbegavaju da opisuju, a koje oni, uostalom, i
ne mogu opisati.
38.
Snana odlunost pretvara smesta najveu nesreu u podnoljivo
213
BalkanDownload
stanje. Uvee, posle izgubljene bitke, neki ovek bei glavom bez obzira na
konju satrvenom od umora; jasno uje galop grupe konjanika koja ga
progoni; naglo se zaustavlja, sjae, napuni svoj karabin i pitolje, i odlui da
se brani. Odjednom, umesto da vidi smrt, on vidi krst Legije asti.
39.
Osnova engleskih obiaja. Oko 1730, kad smo mi ve imali Voltera i
Fontenela, pronaena je u Engleskoj maina za odvajanje mlaenog ita od
slamica; to se radilo pomou jednog toka koji je izazivao potrebno
kretanje vazduha da bi se podigle slamice; ali u ovoj biblijskoj zemlji seljaci
zakljuie da je bezbono ii protiv volje boanskog provienja i
proizvoditi vetaki vetar, umesto da se trai od neba, arkom molitvom,
vetar potreban za vejanje ita i da se eka trenutak koji oznai Savaot.
Uporediti ovo sa francuskim seljacima224.
40.
Bez sumnje, za oveka je ludost da se izloi ljubavi-strasti.
Ponekad, meutim, lek deluje suvie jako. Mlade Amerikanke iz
Sjedinjenih Drava su toliko proete i ograene razumnim mislima da je
ljubav, taj cvet ivota, tamo napustila omladinu. U Bostonu se moe ostaviti
bez ikakve brige mlada devojka sa lepim strancem, i moe se verovati da
ona misli samo na miraz za svog budueg.
41.
U Francuskoj, ljudi koji su izgubili svoje ene su tuni; udovice su,
naprotiv, vesele i srene. Kod ena postoji jedna izreka o srei ovoga
poloaja. Dakle, nema jednakosti u braku.
42.
Ljudi sreni u ljubavi izgledaju duboko usredsreeni, to za Francuze
znai da izgledaju duboko tuni.
Drezden, 1813.
224 Za sadanje stanje engleskih obiaja vidi ivot gospodina Bltija, to je napisao Jedan moj prisni prijatelj.
oveka zapanjuje duboka poniznost gospodina Bitija, koji prima deset gvineja od neke stare markize da bi klevetao
Hjuma. Uplaena aristokratija oslanja se na biskupe sa 200.000 livara rente i plaa u novcu ili u obzirima pisce koji
pretenduju da su slobodoumni, da bi vreali Senljea (Edinburg-Reuieto, 1821).
Najodvratniji cant prodire svuda. On gui sve to nije slika divljih i energinih oseanja; nemogue Je
napisati veselu stranicu na engleskom.
214
BalkanDownload
43.
Ukoliko se ovek vie dopada uopte, utoliko se manje dopada
duboko.
44.
Podraavanje prvih dana ivota ini da mi stiemo strasti naih
roditelja, ak i kad ove strasti truju na ivot. (Gordost L.)
45.
Izvor enske gordosti dostojan potovanja je strah da e izgubiti u
oima svog ljubavnika zbog nekog nepromiljenog koraka ili zbog nekog
postupka koji mu moe izgledati malo enstven.
46.
Prava ljubav navodi nas da o smrti mislimo esto, s lakoom i bez
straha, kao o jednostavnom predmetu za uporeenje, kao o ceni koja bi se
dala za mnoge stvari.
S. februar 1820.
47.
Koliko sam puta u sebi uzviknuo u trenucima hrabrosti: ,,Kad bi mi
neko ispalio metak iz pitolja u glavu, zahvalio bih mu se, ako bih imao
vremena, pre nego to izdahnem. Prema onome koji se voli moe se biti
hrabar samo volei ga manje.
48.
,,Ja ne bih mogla da volim govorila mi je jedna mlada ena.
Mirabo i Pisma Sofiji ogadili su mi velike due. Ta fatalna pisma uinila su
na mene utisak linog iskustva. Traite ono to se nikad ne nalazi u
romanima; neka vas dve godine postojanosti pre intimnosti uvere u srce
vaeg ljubavnika.
49.
Smeno plai ljubav. U Italiji smeno je nemogue; ono to se smatra
za lepo ponaanje u Veneciji, u Napulju je udnovato, dakle nita nije
udnovato. Zatim, ne kudi se nita to priinjava zadovoljstvo. Eto ta ubija
glupu ast i polovinu komedije.
215
BalkanDownload
50.
Deca zapovedaju suzama, a kad ih ne sluaju, ona se namerno
povreuju. Mlade ene se razmeu samoljubljem.
51.
Obina je to misao, ali pod tim izgovorom ljudi zaboravljaju da u nju
veruju, da su svakim danom sve ree due koje oseaju i da su obrazovani
umovi sve rasprostranjeniji.
52.
ENSKA GORDOST
Bolonja, 18. april, dva sata ujutru.
Malopre sam video jedan upadljiv primer; ali, ako bi se sve uzelo u
obzir, trebalo bi petnaest strana da bi se to tano prikazalo; vie bih voleo,
kad bih imao hrabrosti, da zabeleim posledice onoga to sam video, da se
u to ne bi sumnjalo. Eto, dakle, kako ovek mora da odustane od toga da
saopti neto u to je uveren. Ima suvie sitnih okolnosti. Ta gordost je
suprotna francuskoj sujeti. Koliko se mogu setiti, jedino delo u kome sam je
video nagovetenu jesu Uspomene gospoe Rolan, gde ona iznosi svoja
mala razmiljanja dok je bila devojka.
53.
Veina ena u Francuskoj nimalo ne ceni mladog oveka dok od njega
ne naprave uobraenka. Samo tada on moe laskati sujeti.
Diklo.
54.
Modena, 1820.
Zilijeti mi ree u pono, kod ljubazne markizice R ...: ,,Neu ii da
ruam u San Mikele (to je jedna gostionica); jue sam pravio dosetke, bio
sam duhovit, dok sam razgovarao sa K1...; zbog toga u moda biti
zapaen.
Ne treba verovati da je Zilijeti glup ili da je plaljiv. To je mudar i vrlo
bogat ovek ove srene zemlje.
55.
U Americi se treba diviti vladi, a ne drutvu. Drugde je vlada ta koja
216
BalkanDownload
ini zlo. Oni su izmenjali uloge u Bostonu i vlada je licemerna da ne bi

vreala drutvo.
56.
Mlade devojke u Italiji, ako vole, preputene su potpuno
nadahnuima prirode. U najboljem sluaju, mogu dobiti pomo od
malobrojnih vrlo tanih maksima koje su nauile prislukujui na vratima.
Kao da je sluaj odluio da ovde sve pomogne da se sauva prirodnost;
one ne itaju romane zato to ih nema. U enevi i u Francuskoj, naprotiv,
ljubav se vodi u esnaestoj godini da bi se napravio roman i postavlja se
sebi pitanje pri svakom postupku i gotovo kod svake suze: Jesam li ja kao
Zili dEtan?
57.
Mu mlade ene koju oboava njen ljubavnik, prema kome ona
postupa ravo i kome jedva dozvoljava da joj poljubi ruku, ima u najboljem
sluaju najprostije fiziko zadovoljstvo tamo gde bi drugi nali slasti i
zanose najvee sree koja postoji na ovoj zemlji.
58.
Zakoni mate su jo tako malo poznati, i ja iznosim sledei pregled
koji je, moda, samo zabluda.
Mislim da se razlikuju dve vrste mate:
1. Mata arka, neobuzdana, nagonska, koja smesta vodi ka
dejstvovanju, koja samu sebe nagriza i vene ako se neto odloi samo za
dvadeset i etiri asa, kao to je to Fabijeva mata. Nestrpljenje je njena prva
crta, razgnevi se na ono to ne moe da dobije. Ona vidi sve spoljne
predmete, ali je ovi samo raspaljuju, ona ih pripaja svojoj sopstvenoj
supstanci i smesta ih usmerava u korist strasti.
2. Mata koja se postepeno, sporo raspaljuje, ali koja vremenom vie
ne vidi spoljne predmete i dospeva dotle da se zanima i pothranjuje jedino
svojom strau. Ova poslednja vrsta mate prilagoava se vrlo dobro
sporom i ak retkom pojavljivanju misli. Ona je povoljna za postojanost.
Takvu matu ima veina jadnih nemakih devojaka koje umiru od ljubavi i
tuberkuloze. Taj tuni prizor, tako est s one strane Rajne, nikad se ne vidi u
Italiji.
59.
217
BalkanDownload
Navike mate. Francuzu zaista smeta kad se osam puta menja dekor u
jednom inu tragedije. Za ovog oveka je nemogue da uiva gledajui
Makbet; tei se time to proklinje ekspira.
60.
Francuska provincija, u svemu to se tie ena, zaostaje etrdeset
godina za Parizom. U K... mi je kazala jedna udata ena da ona doputa sebi
da ita samo izvesne delove Lozenovih Uspomena. Od ove gluposti sam se
sledio, nisam mogao da joj kaem ni rei; zaista, na tom se mestu knjiga
ostavlja.
Nedostatak prirodnosti velika je mana ena iz provincije. Njihovi su
pokreti vrlo brojni i privlani. One koje igraju prvu ulogu u svome gradu,
gore su od ostalih.
61.
Gete, ili svaki drugi genijalni Nemac, potuje novac onoliko koliko on
vredi. Dokle god se ne stekne est hiljada franaka rente, treba misliti samo
na svoju imovinu, a zatim na to ne treba vie misliti. Glupak, sa svoje
strane, ne razume prednost koju bi imao da osea i misli kao Gete; celog
ivota osea samo kroz novac i misli samo na novac. Zbog mehanizma
ovog dvojakog opredeljivanja izgleda da prozaini u svetu odnose pobedu
nad plemenitim srcima. U Evropi elje se raspaljuju zbog smetnji; u
Americi ih otupljuje sloboda.
63.
Nekakva manija za raspravljanjem zavladala je omladinom i odvraa
je od ljubavi. Dok ispituju da li je Napoleon bio koristan za Francusku,
ljudima izmiu godine za ljubav. Cak i oni koji hoe da budu mladi, zbog
izvetaenosti u vezivanju kravate, u noenju mamuza, u marcijalnom
dranju, zbog bavljenja sobom, zaboravljaju da pogledaju u prolazu onu
mladu devojku tako jednostavnog izgleda, kojoj njen mali prihod
dozvoljava da izae samo jedanput u osam dana.
64.
Izostavio sam glavu Prepodobna ena i nekoliko drugih.
Srean sam to sam naao u Memoarima Horasa Valpula sledee
mesto:
The two Elisabeths. Let us compare the daughters of two ferocious
218
BalkanDownload
men, and see which was sovereign of a civilised nation, which of a

barbarous one. Both were Elisabeths. The daughter of Peter (of Russia) was
absolute yet spared a competitor and a rival; and thought the person of an
empress had sufficient allurements for as many of her subjects as she chose
to honour with the communication. Elisabeth of England could neither
forgive the claim of Mary Stuart nor her charms, but ungenerously
emprisoned her (as George IV did Napoleon), when imploring protection,
and without the sanction of either despotism or law, sacrificed many to her
great and little jealousy. Yet this Elisabeth, piqued herself on chastity; and
while she practised every ridiculous art of coquetery to be admired at an
unseemly age, kept off lovers whom she encouraged, and neither gratified
her own desires nor the ambition. Who can help prefering the honest,
openhearted barbarian empress?
Lord Oxfords Memoirs225.
65.
Krajnja familijarnost moe unititi kristalizaciju. Jedna ljupka
esnaestogodinja devojka zaljubila se u lepog mladia istih godina, koji se
svake veeri, kad je padala no226, pojavljivao pod njenim prozorima. Majka
ga pozove da provede osam dana na imanju. Lek je bio smeo, ja to
priznajem, ali mlada devojka imala je romantinu duu, a lepi mladi bio je
malo plitak: ona ga je prezrela posle tri dana.
66.
Bolonja, 17. april 1817.
Ave Marija (twilight) je u Italiji as nenosti, uivanja due i sete:
oseajnost poveana zvukom lepih zvona.
asovi uivanja, od kojih su ulne samo uspomene.
225 Dve Jelisavete.

Dozvolite da uporedimo kerke dva svirepa oveka i da vidimo koja je od njih bila suveren civilizovane, a
koja varvarske nacije. Obe behu Jelisavete. Kerka Petra (ruskog) bila je apsolutni vladar, a ipak je potedela jednog
suparnika i jednog rivala; smatrala je da linost jedne carice raspolae sa dovoljno ari za onoliko njenih podanika
koliko ih je odabrala i poastvovala da imaju pristup k njoj.
Jelisaveta engleska nije mogla da oprosti Mariji Stjuart ni njene pretenzije ni njene ari, ve je uskogrudo
zatvori (kao ore IV Napoleona) kad je zatraila zatitu, i tako, bez predvienih bilo despotskih bilo zakonskih
sankcija, rtvova mnoge svojoj snanoj i sitnoj ljubomori. No ova se Jelisaveta smatrala asnom; i dok se sluila svim
moguim vetinama smene koketerije da bi je oboavali u godinama kojima to ne pristaje, drala je na odstojanju
ljubavnike koje je ohrabrivala, i tako nije zadovoljavala ni svoje sopstvene elje, niti njihove nade. Ko da ne voli vie
potenu, prostosrdanu varvarsku caricu? Memoarl lorda Oksforda. Prim. prev.
226 U doba Ave Marije (veernje zvono u katolikim crkvama). Prim. prev.
219
BalkanDownload
67.
Prva ljubav mladia koji ulazi u visoko drutvo je obino ambiciozna
ljubav. On se retko opredeljuje za nenu, ljupku i nevinu devojku. Kako da
se uzdrhti, oboava, oseti u prisustvu boanstva? Mladiu je potrebno da
voli bie ije ga osobine uzdiu u njegovim sopstvenim oima. Na zalasku
ivota ovek se tuno vraa da voli jednostavnost i nevinost, izgubivi
nadu u uzvieno. Izmeu ove dve nalazi se prava ljubav, koja misli samo na
sebe.
68.
Velike due se kriju, ovek i ne sumnja da se nalazi pred njima; obino
se vidi samo malo originalnosti. Ima vie velikih dua nego to se misli.
69.
Kako je to divan trenutak kad se prvi put stisne ruka voljene ene!
Jedina srea koja se moe uporediti sa ovom, jeste opojna srea Vlasti, a
ministri i kraljevi se prave da je preziru. Ova srea ima takoe svoju
kristalizaciju, koja trai hladniju i razumniju matu. Pogledajte oveka koga
je pre etvrt sata Napoleon naimenovao za ministra.
70.
U Kaselu, 1808, slavni Miler mi je govorio: Priroda je dala Severu
snagu, a Jugu duh.
71.
Nita nije tako lano kao izreka: Niko nije heroj za svoga sobara; ili,
bolje, nita nije tako istinito u monarhistikom smislu: izvetaeni heroj kao
Ipolit u Fedri. Deze, na primer, bio bi heroj ak i za svog sobara (istina, ne
znam da li ga je i imao), i to vei heroj za svoga sobara nego za sve ostale.
Bez lepog ponaanja i neophodnog stepena komedijatva, Tiren i Fenelon
bili bi Dezei.
72.
Evo huljenja: ja, Holananin, usuujem se da kaem: Francuzi ne
uivaju istinski ni u razgovorima ni u pozoritu; umesto da to bude
odmor i savreno oputanje, to je za njih rad. Meu napore, koji su ubrzali
smrt madam de Stal, uo sam kako se ubraja rad razgovor u toku njene
220
BalkanDownload
poslednje zime227.
W.
73.
Stepen napetosti nerava uha, da bi se ula svaka nota, vrlo dobro
objanjava fiziki deo uivanja u muzici.
74.
Galantne ene poniava misao, njihova i drugih, da ine veliku
greku.
75.
U vojsci, za vreme povlaenja, ako obavestite italijanskog vojnika o
opasnosti kojoj je beskorisno izlagati se, on e vam se gotovo zahvaliti i
briljivo e je izbei. Ako ukaete iz humanosti na istu opasnost
francuskom vojniku, on e misliti da ga izazivate, razdraie mu se
samoljublje i odmah e poleteti da joj se izloi. Kad bi se usudio, pokuao bi
da vam se naruga.
Gijat, 1812.
76.
Svaka neobino korisna misao, ako se moe izloiti samo vrlo
jednostavnim izrazima, neminovno e u Francuskoj biti prezrena. Uzajamna
nastava, da ju je pronaao Francuz, ne bi nikad uspela. U Italiji je upravo
suprotno.
77.
Ma koliko da je vaa strast prema nekoj eni slaba, a vaa mata nije
iscrpena, ako vam ona, iz nespretnosti, jedne veeri kae zbunjeno i neno:
,,Pa lepo, doite sutra u podne, nikoga neu primati, vi neete vie moi
da zaspite, neete vie moi nita da mislite; jutro e za vas biti muenje;
najzad, kad ponu sati da izbijaju, inie vam se da svaki udar asovnika
odjekuje u vaoj dijafragmi.
78.
U ljubavi, kad se novac deli, poveava se ljubav; kad se daje, ubija se
227 Marmontelovl Memoari, razgovor sa Monteskjeom.
221
BalkanDownload
ljubav.
Odstranjuje se sadanja nesrea, a za budunost mrski strah od
propasti, ili se, pak, izaziva raanje politike i oseanja o postojanju dva bia,
i unitava se simpatija.
79.
(Misa u Tiljerijama, 1811)
Dvorske mise sa obnaenim grudima ena, koje one tamo izlau kao
oficiri svoje uniforme, a da takve drai ne izazivaju vea oseanja, i nehotice
podseaju na Aretinove scene.
Vidi se ta svi rade iz novanih interesa da bi se dopali jednom oveku;
vidi se itav jedan svet kako se ponaa nemoralno, a naroito bez strasti.
Ovo, uz prisustvo vrlo obnaenih ena, ija su lica zla i koje se sardonino
smeju svemu to nije lini interes plaen u gotovu velikim uivanjima,
podsea na scene iz Banja i daleko odbacuje sve tekoe koje se zasnivaju na
vrlini ili na unutranjoj radosti due koja je zadovoljna sobom.
Video sam, usred svega toga, kako oseanje usamljenosti usmerava
nena srca ka ljubavi.
80.
Ako je dua zaokupljena gadnom sramotom i eljom da je prebrodi,
ona ne moe imati zadovoljstva. Zadovoljstvo je luksuz; da bi se uivalo u
njemu, potrebno je da sigurnost, koja je neophodna, ne bude izloena
nikakvoj opasnosti.81.
Znak ljubavi koji zainteresovane ene ne znaju da izigravaju. Ima li
istinske radosti u izmirenju? Ili se misli na koristi koje treba iz toga izvui.
82.
Jadni ljudi koji ive u Trapu su nesrenici koji nisu imali dovoljno
hrabrosti da se ubiju. Uvek izuzimam efove koji uivaju u tome to su
efovi.
83.
Nesrea je upoznati italijansku lepotu: ovek postaje neosetljiv. Van
Italije, pretpostavlja se razgovor sa ljudima.
84.
Italijanska predostronost tei da sebi sauva ivot, to dozvoljava
222
BalkanDownload
igru mate (vidi verziju o smrti uvenog glumca, komiara Pertika, 24.
decembra 1821). Engleska predostronost, koja je sva usmerena na
gomilanje i uvanje dovoljne koliino novca da bi se pokrili trokovi, trai,
naprotiv, sitniarsku i svakodnevnu tanost, naviku koja paralie matu.
Ne treba da zaboravite da ona istovremeno daje najveu snagu za poimanje
dunosti.
85.
Ogromno potovanje novca, velika i prva mana Engleza i Italijana,
manje se osea u Francuskoj, a u Nemakoj je svedeno na pravu meru.
86.
Francuske ene, poto nikad nisu videli sreu prave strasti, ne
zahtevaju mnogo u pogledu unutranje sree svog braka i svakodnevnosti
ivota.
Kompijenj.
87.
,,Vi mi priate o ambiciji kao o leku protiv dosade govorio je
Kamenski. Za itavo vreme dok sam prelazio svake veeri u galopu dve
milje da bih video princezu u Koliu, bio sam u prisnom drutvu sa jednim
despotom koga sam potovao i od koga je zavisila sva moja srea i
zadovoljenje svih moguih mojih elja.
Vilna, 1812.
88.
Savrenstvo u malim brigama za uglaenost i toaletu, velika dobrota,
nikakav duh, voenje rauna o stotini malih svakodnevnih stvari,
nesposobnost za bavljenje istim dogaajem vie od tri dana, prijatna
suprotnost puritanskoj strogosti biblijskoj okrutnosti, striktnom potenju,
bojaljivom i bolnom samoljublju, sveoptem cantu; a, ipak, to su dva prva
naroda na svetu!
89.
Poto je meu princezama postojala jedna Katarina II kao carica,
zato meu graankama ne bi mogla postojati neka ena kao Samuel
Bernar ili Lagran?
90.
223
BalkanDownload
Alviza naziva neoprostivim nedostatkom delikatnosti kad se

usuujete da piete pisma u kojima govorite o ljubavi oboavanoj eni, koja
se, gledajui vas neno, zaklinje da vas nikad nee voleti.
91.
Najveem filozofu koga su imali Francuzi nedostajalo je to da ivi u
kakvom usamljenom mestu na Alpima, u kakvom udaljenom boravitu, i
da odatle izda svoju knjigu u Parizu, a da nikad sam ne doe u njega.
Gledajui Helvecijusa, tako jednostavnog i asnog oveka, nikad kitnjasti i
izvetaeni ljudi kao Sijar, Marmontel, Didro nisu mogli zamisliti da je to
veliki filozof. Oni su bili iskreni kada su prezirali njegov duboki um; prvo,
on je bio jednostavan, to je neoprostiv greh u Francuskoj; drugo, ovek, a
ne knjiga, bio je umanjen zbog jedne slabosti: davao je najveu vanost
tome da stekne ono to se u Francuskoj zove slava, da bude u modi meu
savremenicima kao Balzak, Voatir, Fontenel.
Ruso je bio suvie oseajan i suvie malo razuman, Bifon suvie
licemeran u svojoj botanikoj bati, Volter je imao suvie detinjarije u svojoj
glavi, da bi mogli suditi o Helvecijusovom naelu.
Ovaj filozof pokazao se pomalo nevet kada je ovo naelo nazvao
interesovanjem, umesto da mu da lepi naziv uivanje228, ali ta ovek da misli
o zdravom razumu itave jedne knjievnosti koja doputa da je zavede tako
mala greka?
ovek obinog uma, princ Evgenije Savojski, na primer, da je bio
umesto Regulusa, mirno bi ostao u Rimu, gde bi se ak rugao gluposti
kartaginjanskog senata; Regulus se tamo vratio. Princ Eugen bi sledio svoje
interesovanje, ba kao to je Regulus sledio svoje.
Gotovo u svim dogaajima ivota uzviena dua vidi mogunost za
neko delo, koje obinoj dui ne pada ni na pamet. ak i u trenutku kad se
mogunost za ovakvo delo ukae uzvienoj dui, ona je zainteresovana da ga
ostvari.
Kad ne bi ostvarila ovo delo koje je pred nju iskrslo, ona bi prezrela
samu sebe; bila bi nesrena. ovek ima dunosti prema dometu svog duha.
Helvecijusovo naelo je istinito ak i u pogledu najluih preteranosti
ljubavi, ak i u pogledu samoubistva. Protiv ovekove je prirode i
nemogue je da on ne radi uvek, u kome god hoete vremenu, ono to mu je
228 Torva leoena lupum sequitur, lupus ipse capellam; Florentem cytlsum sequitur lasciva capella. Trahit
sua quemque voluptas.
VerglUJe, ekloga XI.
224
BalkanDownload
u tom trenutku mogue i to mu priinjava najvee zadovoljstvo.
92.
Imati vrst karakter, to znai iskusiti dejstvo drugih na sebi samome;
dakle, potrebni su drugi.
93.
ANTIKA LJUBAV
Nikada nisu tampana ljubavna pisma rimskih gospoa posle njihove

smrti. Petronije je napisao divnu knjigu, ali slikao je samo razvrat.
Za ljubav u Rimu, posle Didone 229 i druge Vergilijeve ekloge,
nemamo nita vernije od spisa trojice velikih pesnika, Ovidija, Tibula i
Propercija.
Dakle, Parnijeve elegije ili Eloizino pismo Abelaru od Ko- lardoa su
vrlo nesavrene i neodreene slike ako se uporede sa nekoliko pisama iz
Nove Eloize, sa pismima portugalskih kaluerica, gice Lespinas, Sofije de
Mirabo, Vertera, itd. itd.
Poezija, sa svojim neizbenim uporeenjima, svojom mitologijom u
koju pesnik ne veruje, svojim dostojanstvenim stilom a la Luj XIV, i svom
onom opremom ukrasa nazvanih pesnikim, daleko je ispod proze im je u
pitanju davanje jasne i verne predstave o treptajima srca; jer u ovoj vrsti,
uzbuenje se postie samo jasnoom.
Tibul, Ovidije i Propercije imali su bolji ukus od naih pesnika; oni su
slikali ljubav kakva je mogla postojati kod ponosnih graana Rima; sem
toga, oni su iveli pod Avgustom koji je, poto je zatvorio Janusov hram,
pokuavao da graane ponizi do stanja lojalnih podanika monarhije.
Ljubavnice ove trojice velikih pesnika bile su koketne i neverne ene
koje su se prodavale; oni su traili od njih samo fizika zadovoljstva, a
verujem da nikad nisu imali pojma o uzvienim oseanjima 230 koja su,
trinaest vekova docnije, uzbudila grudi nene Eloize.
Ono to sledi pozajmljujem od jednog uvaenog knjievnika, koji
mnogo bolje od mene poznaje latinske pesnike:
Sjajni Ovidijev genije 231 , Propercijeva bogata mata, Tibulova
229 Vidi pogled Didonin na izvanrednoj skici Gerena u Liksamburu.

230 Poto je sve to je na svetu lepo postalo deo lepote voljene ene, vi naginjete tome da radite sve ono to
Je lepo.
231 Gingene, Istorija italijanske literature, tom II, strana 490.
225
BalkanDownload
oseajna dua, nadahnuli su im, bez sumnje, stihove raznih nijansa, ali oni
su na isti nain voleli ene, gotovo iste vrste. Oni ele, likuju, imaju srene
suparnike, ljubomorni su, svaaju se i mire se; onda su oni neverni, prata
im se i opet nalaze sreu koja je ubrzo pomuena istim sluajevima.
Korina je udata. Prva lekcija koju joj daje Ovidije bila je usmerena na
to da je naui tome kakvim lukavstvom treba da prevari svoga mua; kakve
znake treba da daju jedno drugome pred njim i pred svetom da bi se
sporazumeli, a da ih niko drugi ne razume. Uivanje sledi odmah za ovim;
dolaze svae i, to se ne bi oekivalo od oveka tako galantnog kao to je
Ovidije, uvrede i udarci; zatim izvinjenja, suze i oprotaj. On se katkad
obraa potinjenima, slugama, vrataru svoje prijateljice da mu otvori nou,
jednoj prokletoj starici koja je kvari i ui da se podaje za zlato, starom
evnuhu koji je uva, mlaoj robinji da bi joj predala tablice u kojima se trai
sastanak. Sastanak je odbijen: on proklinje tablice koje su imale tako lo
uspeh. Postie bolji; obraa se zori da ne doe da prekine njegovu sreu.
Uskoro sebe optuuje zbog mnogobrojnih neverstava, zbog svoje
naklonosti prema svim enama. Trenutak posle toga, i Korina je neverna.
On ne moe da podnese pomisao da joj je sam davao lekcije koje ona koristi
sa drugim. Onda je opet Korina ljubomorna; ona se esti vie kao besna
nego kao nena ena; optuuje ga da voli neku mladu robinju. Kune joj se
da od toga nema nita, a pie toj mladoj robinji; a sve ono zbog ega se
ljutila Korina bila je istina. Kako li je to mogla da sazna? Koji li su ih znaci
odali? Trai od mlade robinje novi sastanak. Ako ga odbije, preti da e sve
priznati Korini. Sa jednim prijateljom zbija ale na raun ove dve svoje
ljubavi, na raun muka i zadovoljstava koje mu one pruaju. Malo posle
jedino je zaokupljen Korinom. Onajesva njegova. On opeva svoj trijumf kao
da je to njegova prva pobeda. Posle nekoliko nezgoda koje, iz vie razloga,
treba pripisati Ovidiju, i drugih za koje bi trebalo suvie dugo vremena da
se nabroje, ispada da je Korinin mu postao suvie popustljiv. Vie nije
ljubomoran; ovo se ne svia ljubavniku, koji mu preti da e ostaviti njegovu
enu ako ponovo ne postane ljubomoran. Mu ga odvie dobro poslua;
nareuje da se tako dobro bdi nad Korinom da joj se Ovidije ne moe vie
pribliiti. On se ali na ovaj nadzor koji je sam izazvao, ali e znati dobro da
ga izigra; na nesreu, ne uspeva sam u tome. Korinina neverstva opet
poinju i umnoavaju se; njene ljubavne intrige postaju tako javne da je
Ovidije jedino preklinje da se malo pomui da bi ga varala i da se malo
manje otvoreno pokazuje onakva kakva je. Takvi su bili obiaji Ovidija i
njegove ljubavnice, takav je karakter njihove ljubavi.
226
BalkanDownload
Cintija je prva Propercijeva ljubav, a bie i poslednja. im je srean,

on je ljubomoran. Cintija suvie voli gizdanje; on trai od nje da ostavi
luksuz i da voli jednostavnost. Sam se, pak, odaje raznim vrstama poroka.
Cintija ga eka; on se vraa njoj tek ujutru, ustajui od stola pijan.
Nalazi je kako spava; dugo je ne budi um koji on pravi, ak ni njegova
milovanja; najzad otvara oi i upuuje mu prekore koje on zasluuje. Jedan
prijatelj hoe da ga otrgne od Cintije; on hvali tom prijatelju njenu lepotu,
njene sposobnosti. U opasnosti je da e je izgubiti; ona odlazi sa nekim
vojnikom; hoe da ide za logorom, svaemu se izlae da bi pratila svoga
vojnika. Propercije se nimalo ne esti, on plae, obraa se bogovima da bi
ona bila srena. Ne izlazi vie iz kue koju je ona napustila; prilazi
strancima koji su je videli; ne prestaje da ih ispituje o Cintiji. Ona je dirnuta
tolikom ljubavlju. Naputa vojnika i ostaje sa pesnikom. On se zahvaljuje
Apolonu i muzama; pijan je od sree. Ova srea je uskoro pomuena novim
nastupima ljubomore, prekida se zbog udaljavanja i odsutnosti. Daleko od
Cintije, on je zauzet samo njome. Njena prola neverstva izazivaju strah od
novih. Smrti se ne boji, boji se jedino da ne izgubi Cintiju; kad bi bio siguran
da e mu ona biti verna, ne bi alio da legne u grob.
Posle novih neverstava, veruje da se izbavio od svoje ljubavi, ali
uskoro ponovo uzima svoje okove. Pravi najzanosniji portret svoje
ljubavnice, njene lepote, elegancije njenih haljina, njenih sposobnosti za
pevanje, poeziju i igru; sve udvaja i opravdava njegovu ljubav. Ali Cintija,
isto toliko izopaena koliko i ljupka, sramoti se pred itavim gradom
takvim skandaloznim avanturama, da je Propercije ne moe vie voleti a da
se ne stidi. On crveni zbog toga, ali ne moe da se odvoji od nje. Bie njen
ljubavnik, njen suprug: uvek e voleti samo Cintiju. Naputaju jedno drugo
i opet su zajedno. Cintija je ljubomorna, on je razuverava. Nikad nee voleti
drugu enu. U stvari, on ne voli nikako samo jednu enu: sve ih voli. Nikad
mu nije dosta, nezasitljiv je u zadovoljstvima. Potrebno je, da bi se dozvao
pameti, da ga Cintija ponovo napusti. Njegove alopojke su tada toliko
vatrene, kao da on sam nije nikad bio neveran. On hoe da bei. Razgaljuje
se razvratom. Opija se kao obino. Zamilja da ga presree eta amora i da
ga vode pred noge Cintiji. Njihovo pomirenje je praeno novim burama.
Cintija se, na jednoj od njihovih veera opija kao on, prevre sto, baca mu
pehare na glavu; on nalazi da je to ljupko. Nova neverstva primoravaju ga
najzad da raskine svoje okove; hoe da ode; otputovae u Grku; pravi itav
plan za svoje putovanje, ali naputa tu nameru, i to samo zato da bi opet bio
ponovo vrean. Cintija se ne ograniava vie na to da ga vara, izlae ga
227
BalkanDownload
podsmehu njegovih suparnika; ali ona se razboli, umire. Ona mu prebacuje

njegova neverstva, njegove udi, to to ju je napustio u njenim poslednjim
trenucima i kune se da mu je, i pored svih spoljnih izgleda, bila uvek verna.
Takvi su obiaji i doivljaji Propercija i njegove ljubavnice; takva je ukratko
istorija njihove ljubavi. Eto kako je dua kao to je Propercijeva spala na to
da voli takvu enu.
Ovidije i Propercije bili su esto neverni, ali nikad nepostojani. To su
dva nepopravljiva razvratnika koji su esto, tu i tamo, delili svoju ljubav, ali
koji su se uvek vraali da uzmu iste lance. Korini i Cintiji su sve ene
suparnice: nijedna to posebno nije bila. Muza ova dva pesnika je verna, iako
to njihova ljubav nije, i u njihovim stihovima nema nijednog drugog imena
do Korininog i Cintijinog. Tibul, neniji ljubavnik i pesnik, manje vatren i
zanesen od njih u svojim naklonostima, nije bio tako postojan. Tri lepotice
su jedna za drugom predmeti njegove ljubavi i njegovih stihova. Delija je
prva, najslavnija i najvie voljena. Tibul je izgubio svoje bogatstvo, ali mu
ostaje polje i Delija. On nema drugih elja osim da je ima u tiini livada, da
izdiui stisne Delijinu ruku u svojoj; da ona, plaui, ide za njegovim
sprovodom. Deliju je zatvorio ljubomorni mu: on e prodreti u njenu
tamnicu uprkos Argusa i trostrukog zatvora. U njenom zagrljaju zaboravie
sve svoje muke. Razboli se i samo misli na Deliju, zahteva od nje da bude
uvek ista, da prezire zlato, da ne da nikome ono to je on od nje dobio. Ali
Delija se nimalo nije drala tog saveta. Mislio je da e moi podneti njeno
neverstvo: on mu podlee i moli milost od Delije i Venere. U vinu trai lek
koji u njemu ne nalazi; ne moe da ublai svoju tugu, niti da se izlei od
svoje ljubavi. Obraa se Delijinom muu, koji je izneveren kao i on; otkriva
mu sva lukavstva kojima se ona slui da bi privukla svoje ljubavnike i da bi
se sastajala s njima. Ako taj mu ne zna da je uva, neka je njemu poveri: on
e umeti da ih udalji i da zatiti od njihovih zamki onu koja im obojici
nanosi uvrede. On se umiruje, vraa joj se, sea se Delijine majke koja je
titila njihovu ljubav; seanje na ovu dobru enu ponovo otvara njegovo
srce nenim oseanjima, i sve Delijine krivice su zaboravljene. Ali ona
uskoro ini jo gore stvari. Kupili su je za zlato i poklone, ona pripada
drugome, drugima. Tibul najzad kida sramne lance i naputa je zauvek.
Podvrgava se zakonima Nemezide, i nije zbog toga sreniji; ona voli
samo zlato i ne haje za stihove i za talenat. Nemezida je tvrdica koja se daje
samo onome koji vie nudi; on proklinje njen tvrdiluk, ali je voli i ne moe
da ivi ako ga ona ne voli. Trudi se da je trone dirljivim slikama. Ona je
izgubila svoju mlau sestru; ii e da plae na njenom grobu i da poveri
228
BalkanDownload
svoju tugu ovom nemom pepelu. Duh Nemezidine sestre ljutie se zbog
suza koje je izazvala Nemezida. Neka ona ne prezre njegov gnev. Tuni lik
njene sestre doi e nou da je uznemiri u snu... Ali ove tune uspomene
izazivaju suze kod Nemezide. On nikako ne eli da po tu cenu kupi ak i
sreu. Neera je njegova trea ljubavnica. Dugo je uivao u njenoj ljubavi; on
trai od bogova samo da ivi i da umre s njom; ali ona odlazi, odsutna je, on
moe da se bavi samo njome, trai samo nju; video je u snu Apolona koji
mu je javio da ga Neera naputa. Nee da poveruje u taj san; ne bi mogao da
nadivi tu nesreu, a ipak se ta nesrea odigrava. Neera je neverna; jo
jednom je naputen. Takvi su bili Tibulov karakter i sudbina, takav je
trostruki i prilino tuni roman njegovih ljubavi.
Kod njega naroito dominira blaga seta, koja daje boju sanjarenja i
tuge ak i uivanju, a to ga ini privlanim. Ako postoji antiki pesnik koji
unosi moral u ljubav, to je Tibul; ali ove nijanse oseanja koje on tako lepo
izraava nalaze se u njemu, on ne pomilja nimalo vie od one prve dvojice
da ih trai ili izaziva kod svojih ljubavnica: njihove drai, njihova lepota su
jedino to ga raspaljuje; njihova milost je jedino to eli ili za im ali;
njihovo neverstvo, prodavanje, naputanje je jedino to ga mui. Od svih
ovih ena koje su postale slavne kroz stihove trojice velikih pesnika, Cintija
izgleda najljupkija. Privlanost talenta pridruuje se u njoj svima ostalim
arima; ona neguje pevanje, poeziju; ali, zbog svih tih talenata koji su esto
bili talenti kurtizane vieg ranga, ona ne vredi vie: uivanje, zlato i vino
vladaju njome i pored svega toga; i Propercije, koji je samo jednom ili dva
puta hvalio u njoj tu naklonost prema umetnosti, nije manje potinjen, u
svojoj strasti prema njoj, jednoj sasvim drugoj sili.
Ovi veliki pesnici spadali su, verovatno, meu najnenije i najfinije
due svog veka, a eto, meutim, koga su voleli i kako su voleli. Ovde treba
ostaviti na stranu svako knjievno razmatranje. Ja od njih traim samo
jedno svedoanstvo o njihovom veku; a kroz dve hiljade godina neki roman
Dikrej-Diminila bie svedoanstvo o naim obiajima.
93. bis
Jedna od mojih velikih alosti j u tome to nisam mogao da vidim
Veneciju iz 1760232. Zbog niza srenih sluajnosti bile su se stekle, izgleda,
na ovom malom prostoru, i politike institucije i najpovoljnija miljenja za
sreu oveka. Blago sladostraa davalo je svima laku sreu. Nije bilo
232 Putovanje predsednika de Brosa u Italiju, putovanje dEustace-a, Shar-pa, Smolett-a.
229
BalkanDownload
nikakve unutranje borbe i nikakvih zloina. Sva su lica bila vedra, niko nije
eleo da izgleda bogatiji, licemerstvo nije vodilo niemu.
Zamiljam da je to moralo biti neto sasvim suprotno Londonu iz
1822.
94.
Ako zamenite nedostatak line sigurnosti opravdanim strahom da
moe nastupiti oskudica novca, videete da Sjedinjene Amerike Drave, u
odnosu na strast, o kojoj pokuavamo da napiemo monografiju, jako lie
na antiki svet.
Govorei o vie ili manje nesavrenim skicama ljubavi-strasti koje su
nam ostavili stari, vidim da sam zaboravio Medejine ljubavi u Argonautima.
Vergilije ih je preneo u svoju Dionu. Uporedite to sa ljubavlju onakvom
kakva je u nekom modernom romanu: na primer, dekan iz Kilerina.
95.
Rimljanin osea lepote prirode i umetnosti sa zauujuom snagom,
dubinom, tanou; ali, ako pokuava da rasuuje o onome to osea sa
toliko energije, to je prosto alosno.
Moda mu oseanje dolazi od prirode, a njegova logika od reima.
Odmah se vidi zato su lepe umetnosti, izvan Italije, samo loa ala;
bolje se o tome rasuuje, ali publika ih ne osea.
96.
London, 26. novembra 1821.
Jedan vrlo razuman ovek, koji je jue stigao iz Madrasa, kazao mi je
u toku dvoasovnog razgovora ovo to sam sveo na sledeih dvadesetak
redaka:
Ono mrano, to iz nepoznatog razloga pritiskuje engleski karakter,
prodire tako duboko u srce, da Englez na kraju sveta, u Madrasu, kad moe
da dobije nekoliko dana odsustva, naputa vrlo brzo bogati i cvetni Madras
da bi doao da se razgali u malom francuskom gradiu Pondieri koji, bez
bogatstva i gotovo bez trgovine, cveta pod oinskom upravom gospodina
Dipija. U Madrasu se pije burgundsko vino po trideset i est franaka za
bocu; zbog siromatva Francuza u Pondieriju, u najotmenijim drutvima
osveenje se sastoji od velikih aa vode. Ali, ljudi se tamo smeju.
Sada ima vie slobode u Engleskoj nego u Pruskoj. Klima je ista kao u
Kenigsbergu, Berlinu, Varavi, gradovima daleko od toga da se istiu po
svojoj tuzi. Radnika klasa je tamo manje obezbeena, a pije isto tako malo
230
BalkanDownload
vina kao u Engleskoj; ona je daleko gore obuena.

Aristokratija u Veneciji i Beu nije tuna.
Ja vidim samo jednu razliku: u veselim zemljama manje se ita Biblija
i postoji galantnost. Oprostite mi to se esto vraam na dokazivanje u koje
sumnjam. Izostavljam dvadeset injenica u smislu prethodnog.
97.
Video sam nedavno u jednom lepom zamku, blizu Pariza, vrlo lepog,
vrlo duhovitog, vrlo bogatog mladia, od blizu dvadeset godina; sluaj ga je
ostavio gotovo samog, i podue vremena, sa jednom vrlo lepom
osamnaestogodinjom devojkom, punom talenta, najfinijeg duha, takoe
bogatom. Ko ne bi oekivao strast? Nita od toga; afektacija je bila tako jaka
kod ova dva ljupka stvorenja, da su oboje bili zaokupljeni samo sobom i
utiskom koji treba da izazovu.
98.
Priznajem da je neposredno posle jednog velikog podviga divlja
oholost bacila ovaj narod u sve greke i gluposti koje su se pojavile. Ipak,
evo ta me spreava da izbriem pohvale koje sam nekad davao ovom
predstavniku srednjeg veka.
Najljupkija ena u Narboni je neka mlaa panjolka od jedva
dvadeset godina, koja tamo ivi vrlo povueno sa svojim muem, takoe
pancem, oficirom en demi-solde. Ovaj oficir je bio primoran, pre izvesnog
vremena, da opali amar nekom uobraenku: sutradan, na bojitu,
uobraenko ugleda mladu panjolku kako dolazi; nova provala
izvetaenih rei: Ali, zaista, to je uas! Kako ste mogli to da kaete svojoj
eni? Gospoa dolazi da sprei na dvoboj! Dolazim da vas sahranim,
odgovori mlada panjolka.
Blago muu koji sve moe da kae svojoj eni. Rezultat nije opovrgao
gordost rei. Ovakav postupak ne bi se ba smatrao pristojnim u Engleskoj.
Dakle, lana pristojnost umanjuje i ono malo sree koja postoji na ovoj
zemlji.
99.
Ljubazni Donezan govorio je jue: ,,U mojoj mladosti, a i kad sam ve
bio daleko odmakao, jer sam imao pedeset godina 1789, ene su zasipale
puderom svoju kosu.
Priznau vam da mi je ena bez pudera odvratna; prvi utisak je uvek
231
BalkanDownload
kao da se radi o sobarici koja nije imala dovoljno slobodnog vremena za
svoju toaletu.
Evo jedinog razloga protiv ekspira a u korist jedinstva.
Poto mladi svet ita La Harpa, ukus velike napudrane kose, kao to
je kosa koju je nosila pokojna kraljica Marija Antoaneta, moe trajati jo
nekoliko godina. Poznajem, takoe, ljude koji preziru Korea i
Mikelanela, a svakako, gospodin Donezan je bio ovek beskrajnog duha.
100.
Iiladna, vredna, proraunata, nepoverljiva, spremna za prepirke,
uvek strahujui da je ne naelektrizuje neko ko bi mogao potajno da joj se
naruga, apsolutno liena oduevljenja, pomalo ljubomorna na ljude koji su
videli velike stvari uz Napoleona, takva je bila omladina toga vremena, pre
dostojna potovanja nego privlana. Ona je silom vodila vladu da poputa
levom krilu centra. Ovakav karakter omladine sretao se ak kod regruta, od
kojih je svaki teio samo tome da odslui svoj rok.
Svaka vrsta namernog ili sluajnog vaspitanja formira ljude za
izvesno doba ivota. Vaspitanje veka Luja XV odreivalo je dvadeset petu
godinu za najlepe doba svojih uenika233.
Mladi ljudi onog vremena bie najbolji u etrdesetoj godini, izgubie
nepoverenje i pretenzije, i dospee do neusiljenosti i radosti.
101.
RASPRAVA IZMEU DOBRONAMERNA COVEKA
I AKADEMIKA
,,U ovoj raspravi sa akademikom, uvek se akademik spasavao

hvatajui se za neznatne datume i druge sline nevane greke; ali
posledicu i prirodno kvalifikovanje stvari on je uvek negirao, ili se pravio
da ne uje: na primer, da je Neron bio okrutan imperator, ili arl II
krivokletnik. Pa onda, kako da se dokau takve stvari ili, dokazujui, kako
da se ne zaustavi opta diskusija i izgubi nit?
Ovakav nain raspravljanja uvek sam video meu takvim ljudima,
od kojih jedni trae samo istinu i napredovanje u njoj, drugi naklonost
svoga gospodara ili partije i slavu lepog govora. A ja sam smatrao velikom
obmanom i gubitkom vremena za dobronamerna oveka da razgovara sa
233 Gospodin od Frankeja, kad je stavljao suvie pudera. Memoari ge dEpinej.
232
BalkanDownload
pomenutim akademicima. (Saljiva dela Gij Alara de Voarona.)
102.
Postoji vrlo mali deo vetine da se bude srean, koji je egzaktna
nauka, neka vrsta stepenica na kojima je oveku osigurano da se svakog
veka popne za jedan stepenik: to je onaj koji zavisi od reima (ovo je jo
samo teorija; ja vidim da su Venecijanci iz 1770. sreniji nego ljudi iz
dananje Filadelfije).
Uostalom, vetina da se bude srean je kao poezija; i pored
usavravanja svih stvari, Homer je pre dve hiljade sedam stotina godina
imao vie talenta nego lord Bajron.
itajui paljivo Plutarha, mislim da sam primetio da su ljudi bili
sreniji na Siciliji u doba Diona, mada nisu postojale ni tamparije, ni pun s
ledom, nego to to mi danas umemo da budemo.
Vie bih voleo da budem Arapin iz V nego Francuz iz XIX
veka.
103.
ovek ne ide nikad u pozorite da trai onu iluziju koja se raa i
nestaje svakog trenutka, ve priliku da dokae svome susedu, ili bar
samome sebi, ako ima tu nezgodu da niko ne sedi pored njega, da je itao
La Harpa i da je ovek od ukusa. To je zadovoljstvo staroga pedanta koje
sebi prua omladina.
104.
ena pripada po pravu oveku koji je voli i koga ona voli vie od
ivota.
105.
Kristalizaciju ne mogu izazvati ljudi-kopije, a najopasniji su oni koji
se najvie razlikuju.
106.
U vrlo naprednom drutvu ljubav-strast je isto tako prirodna kao to je
to fizika ljubav kod divljaka.
107.
Bez nijansa, imati oboavanu enu ne bi predstavljalo sreu, ak bi to
233
BalkanDownload
bilo nemogue.
L. 7. oktobar.
108.
Odakle dolazi netrpeljivost stoika? Iz istog izvora iz koga i
netrpeljivost preterano pobonih. Oni su ljuti zato to se bore protiv
prirode, to se liavaju i pate. Kad bi hteli sami sebe iskreno da upitaju o
mrnji koju gaje prema onima koji se upravljaju po manje strogom moralu,
priznali bi da nju raa tajna ljubomora zbog sree na kojoj zavide i koju su
sebi zabranili, ne verujui u nagrade koje e ih obetetiti za njihove rtve.
Didro.
109.
ene koje su obino neraspoloene mogle bi sebe da upitaju da li se
vladaju po sistemu za koji iskreno veruju da je put sree. Zar u dnu srca
estite ene nema neto kukaviluka zajedno sa pomalo niskom eljom za
osvetom? Vidi ravo raspoloenje ge Dezulijer u njenim poslednjim
danima. (Beleka gospodina Lemonteja.)
110.
Nita nema vie blagosti od vrline iskrenosti, jer nita ne sadri vie
sree. Ali sama misis Hainson nije blaga.
111.
Odmah posle ove sree dolazi srea mlade, ljupke, lake ene, koja sebi
nita ne prebacuje. U Mesini se loe govorilo o mladoj grofici Vienceli: ta
hoete? govorila je ona. Ja sam mlada, slobodna, bogata, a moda
nisam ni runa. To isto elim svima mesinskim enama. Ova privlana
ena, koja je prema meni gajila jedino prijateljstvo, upoznala me je sa
nenim pesmama opata Melija, na sicilijanskom dijalektu; izvanredne
pesme, mada jo uvek iskvarene mitologijom.
Delfante.
112.
Pariska publika je sposobna da bude paljiva, ali samo tri dana; posle
toga, ako joj prikaete Napoleonovu smrt ili osudu gospodina Beranea na
dva meseca zatvora, ona e imati potpuno isto oseanje ili isti nedostatak
takta prema onome koji o tome govori etvrtog dana. Da li sve velike
234
BalkanDownload
prestonice moraju biti takve, ili to treba pripisati pariskoj dobroti i

povrnosti? Zahvaljujui aristokratskoj oholosti i bolnoj stidljivosti, London
je, u stvari, mnogobrojna kolekcija pustinjaka. To nije prestonica. Be je, u
stvari, oligarhija dve stotine porodica, okruenih sa sto pedeset hiljada
zanatlija ili slugu koji ih slue. To je jo manje prestonica. Napulj i Pariz to
su dve jedine prestonice. (Odlomak iz Putovanja Birkberka, str. 371.)
113.
Ako bi postojalo doba u kome bi, prema vulgarnim teorijama koje
obini ljudi nazivaju razumnim, tamnica mogla biti podnoljiva, bilo bi to
doba kada, posle dugogodinjeg zatvora, jadnog zatvorenika odvaja od
trenutka putanja na slobodu samo jedan ili dva meseca. Ali kristalizacija to
drukije odreuje. Poslednji mesec je tei nego tri poslednje godine.
Gospoin dOtelan je video u melenskoj tamnici vie osuenika odavno
zatvorenih, kako, na nekoliko meseci pre dana putanja na slobodu, umiru
od, nestrpljenja.
114.
Ne mogu da odolim elji da ne prepiem pismo koje je ravim
engleskim jezikom napisala jedna mlada Nemica. Dokazano je, dakle, da
ima postojanih ljubavi, a svi umni ljudi nisu Miraboi. U Hamburgu
smatraju da je veliki pesnik Kloptok bio ljubazan ovek; evo ta je njegova
mlada ena pisala jednoj prisnoj prijateljici.
After having seen him two hours, I was obliged to pass the evening
in a company, which never had beenso vearisome to me. I could not speak,
I could not play; I thought I saw nothing but Klopstock; I saw him the next
day, and the followimg and we were very seriously friends. But the fourth
day he departed. It was a strong hour, the hour of his departure! He wrote
soon after: from that time our correspondence began to be a very diligent
one. I sincerely believed my love to be friendship. I spoke with my friends
of nothing but Klopstock, and showed his letters.
They raillied at me and said I wass in love. I raillied then again, and
said that they must have a very friendshipless heart, if they had no idea of
friendship to a man as well as to a woman. Thus it continued eight months,
in which time my friends found as much love in Klopstocks letters as in
me. I perceived it likewise, but I would not believe it. At the last Klopstock
said plainly that he loved; and I startled as for a wrong thing; I answered
that it was no love, but friendship, as it was what I felt for him; we had not
235
BalkanDownload
seen one another enough to love (as if love must have more time than
friendship). This was sincerely my meaning, and I had this meaning till
Klopstock came again to Hamburg. This he did a year after we had seen
one another the first time. We saw, we were friends, we loved; and a short
time after, I oould even teli Klopstock that I loved. But we were obliged to
part again, and wait two years for our weding. My mother would not let
marry me a stranger. I could marry then without her consent, as by the
death of my father myfortune depended not on her; but this was a horrible
idea for me; and thank heaven that I have prevailed by prayers! At this time
knowing Klopstock, she loves him as her lifely son, and thanks god that she
has not persisted. We married and I am the happiest wife im the world. In
some few months it will befour years that I am so happy ..Correspondence of
Richardson, vol. III, page 147.
Poto sam provela sa njim dva sata, bila sam primorana da vee
provedem u drutvu koje mi nikada nije bilo toliko dosadno. Nisam mogla
da govorim, nisam mogla da igram. Mislila sam da nita ne vidim sem
Kloptoka; videla sam ga idueg i sledeeg dana i mi smo bili vrlo ozbiljno
prijatelji. No etvrtog dana on je otputovao. Bio je jak as, taj as
njegovog odlaska! Pisao je uskoro posle toga; od toga vremena je naa
prepiska postala vrlo marljiva. Iskreno sam verovala da je moja ljubav
prijateljstvo. Sa svojim prijateljima nisam razgovarala ni o kom drugom
nego o Kloptoku, i pokazivala sam njegova pisma. Oni su mi se rugali i
govorili su da sam zaljubljena. Na to sam ih ja ismevala govorei da oni
imaju srce bez oseanja za prijateljstvo, ako nemaju smisla ni za prijateljstvo
prema mukarcu ni za prijateljstvo prema eni. Tako Je to trajalo osam
meseci, za koje vreme su moji prijatelji nali isto toliko ljubavi u
Kloptokovim pismima kao u meni. Ja sam to isto primeivala, ali nisam
htela u to da verujem. I, napokon, Kloptok ree otvoreno da on voli; ja se
uplaih kao za neku ravu stvar, odgovorih da to nije bila ljubav ve
prijateljstvo to sam prema njemu oseala; mi se nismo dovoljno viali da
bismo mogli da se volimo (kao da ljubav trai vie vremena negoli
prijateljstvo). To je bio moj iskren smisao i ja sam zadrala taj smisao dok
Kloptok nije ponovo doao u Hamburg. To je uinio godinu dana posle
naeg prvog vienja. Mi smo videli da smo bili prijatelji, da smo se voleli; i
kratko vreme posle toga mogla sam ak rei Kloptoku da volim. No morali
smo ponovo da se rastanemo i da dve godine ekamo na nae venanje.
Moja majka nije htela da dozvoli da se udam za stranca. No ja sam mogla
da se udam bez njenog pristanka poto moja imovina posle smrti moga oca
236
BalkanDownload
nije zavisila od nje; ali to je za mene bila strana pomisao; hvala nebesima,
pobedila sam molbama. A sada, poznavajui Kloptoka, ona ga voli ltao
roenog sina i hvala bogu to nije istrajala. Mi smo se venali i ja sam
najsrenija ena na svetu. Kroz nekoliko meseci bie etiri godine kako sam
tako srena .. . Riardsonova preplska, knjiga III, strana 147. Prim. prev.
115.
Brakovi zauvek zakoniti su samo oni kojima upravlja prava strast.
116.
Da bi ena bila srena u uslovima lakih obiaja, potrebna je
jednostavnost karaktera na koju se nailazi u Nemakoj, Italiji, ali nikad u
Francuskoj.
Vojvotkinja od K . . .
117.
Zbog okolnosti, Turci liavaju svoje ene svega onoga to moe da
podstakne kristalizaciju. Ja ivim ve tri meseca u narodu iji e vii
krugovi, zbog oholosti, uskoro dotle dospeti.
Ljudi nazivaju stidom zahteve oholosti koju je aristokratija nainila
ludakom. Kako neko da se usudi da povredi stid? Kao i u Atini, umni ljudi
imaju jasnu tendenciju da trae pribeite kod kurtizana, to jest kod onih
ena koje je neka skandalozna greka spasla od izvetaenosti stida. (Foksov
ivot)
118.
Kod ljubavi ometane suvie naglom pobedom, video sam kako
kristalizacija kod nenih karaktera pokuava da se naknadno stvori. Ona
kae smejui se: ,,Ne, ne volim te.
119.
Dananje vaspitanje ena, ta udna meavina pobonih obiaja i vrlo
vatrenih pesama (di piacer mi balza il cor de la Gazza ladra)234, jeste najbolje
proraunata stvar na svetu da bi se udaljila srea. Ovo vaspitanje stvara
najnedoslednije glave. Gospoa od R ... , koja se bojala smrti, umrla je jer joj
je bilo zanimljivo da baca lekove kroz prozor. Ove jadne male ene misle da
234 Od uivanja mi srce poigrava, iz Svrake kradljivice. Prim. prev.
237
BalkanDownload
je nedoslednost veselost, jer veselost izgleda kao nedoslednost. To je kao

onaj Nemac koji se bacio kroz prozor da bi pokazao kako je iv.
120.
Prostatvo, guei matu, izaziva u meni odmah smrtnu dosadu:
ljupka grofica K . .. pokazivala mi je veeras pisma svojih ljubavnika, za
koja nalazim da su prostaka.
Forli, 17. mart, Anri.
Mata nije bila ugaena; ona je samo bila skrenuta s pravog puta i,
zbog odvratnosti, vrlo brzo je prestala da zamilja prostatvo ovih
neukusnih ljubavnika.
121.
METAFIZIKA SANJARENJA
im prava strast naie i na najmanje smetnje, ona verovatno izaziva

vie nesree nego sree; ova misao ne moe biti tana za nenu duu, ali je
ona savreno oigledna za veinu ljudi i naroito za hladne filozofe koji, to
se tie strasti, ive gotovo samo od radoznalosti i samoljublja.
Gornje sam sino kazao mladoj grofici Fulviji, kad smo se etali po
terasi na Izola Beli, na istonoj strani, blizu velikog bora. Ona mi odgovori:
Nesrea proizvodi mnogo jai utisak na ljudski ivot nego zadovoljstvo.
Glavna osobina svega onoga to hoe da nam prui uivanje jeste u
tome da jako zadivi.
Poto je sam ivot sainjen od oseanja, zar se ne bi moglo rei da je
opta elja svih ivih bia da znaju da treba iveti po najjaim moguim
oseanjima? Severnjaci imaju malo ivota; pogledajte sporost njihovih
pokreta. Italijansko dolce far niente je zadovoljstvo da se uiva u
uzbuenjima svoje due, lekarei leno na divanu, a to zadovoljstvo je
nemogue kada se itavog dana juri na konju ili u drokama, kao to rade
Englez ili Rus. Ti ljudi bi umrli od dosade na divanu. U njihovim duama
nema ta da se vidi.
Ljubav daje najjaa mogua oseanja; dokaz za ovo je u tome to
srce, u ovim trenucima zapaljenja, kao to bi rekli fiziolozi, obrazuje one
spojeve oseanja koji izgledaju tako besmisleni filozofima Helvecijusu,
Bifonu i drugima. Kao to znate, Luizina je jue pala u jezero; to se dogodilo
zato to je pratila oima lovorov list otkinut sa nekog drveta na Izola-Madre
(Boromejska ostrva). Jadna ena mi je priznala da je njen ljubavnik jednog
238
BalkanDownload
dana, dok je razgovarao s njom, kidao lie sa lovorove grane, bacajui ga u

jezero, i da joj je rekao: Vaa svirepost i klevete vae prijateljice
spreavaju me da iskoristim ivot i da steknem neku slavu.
Dua koja je usled neke velike strasti, ambicije, kocke, ljubavi,
ljubomore, rata, itd. upoznala trenutke strepnje i krajnje nesree, zbog
neshvatljive bizarnosti, prezire sreu mirnog ivota u kome sve izgleda kao
da je stvoreno prema elji: ljupki zamak na slikovitom mestu, mnogo
ugodnosti, dobra ena, tri lepa deteta, ljubazni i brojni prijatelji, to je samo
bleda slika svega onoga to ima na domain, general K .. . , a ipak vam je
poznato da je rekao da ga neto vue u Napulj da preuzme komandu nad
jednim odredom. Dua stvorena za strasti pre svega osea da joj je ovaj
sreni ivot dosadan, a izgleda isto tako da on izaziva u njoj samo obine
misli. eleo bih, govorio je K . . ., da nisam nikad upoznao groznicu velikih
strasti i da mogu da se zadovoljim prividnom sreom na kojoj mi
svakodnevno tako budalasto estitaju, a vrhunac uasa je to sam primoran
da odgovaram ljubazno. Ja, filozof, dodajem: elite li hiljaditi dokaz da
nas nije stvorilo dobro bie? To je zato to uivanje ne izaziva moda ni
polovinu utisaka u naoj dui kao b o l . . J Mlada grofica me je prekinula:
Postoji malo moralnih muka u ivotu koje ne bi postale drage zbog
uzbuenja koje izazivaju; ako u dui ima i trunke plemenitosti, ovo uivanje
se ustostruava. ovek koji je bio osuen na smrt 1815, i koji se sluajno
spasao (na primer, gospodin de Lavalet), ako je hrabro iao na gubilite
mora se toga trenutka seati deset puta meseno; kukavica koja je umirala
plaui i putajui prodorne krike (carinik Moris, baen u jezero, Rob Roy,
I I I , 120), kad bi se isto tako sluajno spasla, u najbolju ruku seala bi se sa
uivanjem tog trenutka samo zbog okolnosti to je bila spasena, a ne zbog
uzvienosti koju je otkrila u sebi i koja otklanja sva njena strahovanja u
budunosti.
Ja. Ljubav, ak i nesrena, prua nenoj dui, za koju je zamiljena
stvar stvar koja postoji, neizmerna uivanja ove vrste; postoje uzviene
vizije sree i lepote u meni i kod onoga koji se voli. Koliko je samo puta uo
Salvijati Leonoru kako mu kae, kao gospoica Mor u Lanim ispovestima,
uz svoj oaravajui osmejak: ,,Pa lepo! Da, ja vas volim! Eto, to su iluzije
koje razuman duh nikad nema.
Fulvija, diui oi nebu. ,,Da, za vas i za mene, ljubav, ak i
nesrena, samo ako je nae divljenje prema voljenoj osobi beskrajno,
najvea je srea.
(Fulvija ima dvadeset i tri godine; njena lepota je najslavnija u . . .;
239
BalkanDownload
njene oi su bile boanstvene dok je tako govorila i dizala ih prema onom

lepom pononom nebu Boromejskih ostrva; izgledalo je kao da joj zvezde
odgovaraju. Oborio sam pogled, i nisam vie naao filozofske razloge da
bih je pobedio.) Nastavila je: ,,I sve ono to svet naziva sreom, ne vredi
koliko njene muke. Mislim da samo prezir moe da izlei od ove strasti; ne
suvie jak prezir, to bi bilo muenje, ve, na primer, za vas mukarce, da
vidite kako oboavana osoba voli prostog i prozainog oveka, ili kako vas
rtvuje uivanjima u prijatnom i prefinjenom luksuzu koji nalazi kod svoje
prijateljice.
122.
Hteti, to znai imati hrabrosti da se izlaemo nekoj neprilici. Takvo
izlaganje, to je iskuanje sluaja, to je kockanje. Ima vojnika koji ne mogu da
ive bez ovog kockanja: to ih ini nepodnoljivim u porodinom ivotu.
123.
General Telje mi je rekao veeras da je otkrio kako je grozno suh i
prazan kad se u salonu nalaze izvetaene ene, zato to je posle vatrenog
izlaganja svojih oseanja pred takvim stvorenjima oseao gorak stid. (A kad
nije govorio iz due, makar i o Poliinelu, nije imao ta da kae. Video sam,
uostalom, da nije imao ni pojma o uobiajenim frazama lepog ponaanja.
Zbog toga je stvarno bio smean i komian u oima izvetaenih ena. Nebo
ga nije stvorilo da bude elegantan.)
124.
Na dvoru, b se smatra za nepristojno, jer se nalazi da je protiv
interesa prineva; b je isto tako nepristojno u prisustvu mladih devojaka,
jer bi im to smetalo da nau mua. Treba priznati da a 'b ' p , mora da mu
je prijatno to ga slave iz tih razloga.
125.
U dui velikog pesnika ili velikog slikara ljubav je boanska jer
stostruko poveava domen i uivanje umetnosti, ije lepote pruaju
njegovoj dui hleb nasuni. Koliko ima velikih umetnika koji nisu svesni
veliine svoje due i svoga genija! esto smatraju da imaju osrednji talenat
za ono to oboavaju, jer se ne slau sa evnusima saraja, la Harpima, itd.: za
sve takve ljude ak i nesrena ljubav predstavlja sreu.
240
BalkanDownload
126.
Slika prve ljubavi obino je najdirljivija; zato? Zato to je gotovo ista
u svim zemljama, kod svih karaktera. Dakle, ta prva ljubav nije najstranija.
127.
Razuma! Razuma! eto ta uvek dovikuju jadnom ljubavniku.
Godine 1760, u trenutku najivljih dogaaja u sedmo- godinjem ratu, Grim
je pisao: . .. Nema nikakve sumnje da bi pruski kralj spreio ovaj rat pre
nego to je izbio, da je ustupio leziju. To bi bio vrlo mudar postupak.
Koliko bi zala spreio! ega zajednikog moe imati posedovanje jedne ob-
lasti sa sreom nekog kralja? A zar veliki izbornik nije bio vrlo srean i vrlo
uvaen vladar i bez lezije? Eto kako bi mogao da se ponaa jedan kralj
sledei pravila najzdravijeg razuma, i ja ne znam kako se moglo dogoditi da
takvog jednog kralja prezire cela zemlja, dok se Fridrih, rtvujui sve potrebi
da se sauva lezija, ovenao besmrtnom slavom.
Kromvelov sin je, bez sumnje, postupio na najmudriji mogui nain:
pretpostavio je povuenost i mir tegobi i opasnosti vladanja jednim
mranim, naprasitim i gordim narodom. Ovog mudrog oveka prezirali su
njegovi savremenici i potomstvo, a njegov otac je, po sudu nacija, ostao
veliki ovek.
Lepa pokajnica je uzvieni komad panskog pozorita235, koji su na
engleskom i francuskom jeziku iskvarili Atve i Kolardo. Kalistu je silovao
ovek koga ona oboava, koga naprasita gordost njegove naravi ini
odvratnim, ali u kome se najzad sve steklo njegove sposobnosti, njegov
um, drai njegovog lica da ga uini privlanim. Lotarijo bi bio vrlo
privlaan da je umeo da umeri svoje grene zanose; uostalom, estoka
mrnja koja prelazi s kolena na koleno razdvaja njegovu porodicu od
porodice voljene ene. Ove porodice su na elu dveju stranaka na koje je bio
podeljen jedan panski grad za vreme uasa srednjeg veka. olto, Kalistin
otac, voa je druge stranke koja je, u tom asu, bila nadmonija; om zna za
Lotarijevu drsku elju da zavede njegovu kerku. Slaba Kalista strada zbog
patnji koje joj nanose njena sramota i strast. Njen otac uspeva da se
njegovom neprijatelju poveri komanda nad flotom koja odlazi na daleki i
opasni pohod, gde e Lotarijo, verovatno, nai svoju smrt. U Kolardoovoj
tragediji on saoptava ovu vest svojoj kerki. Na te rei izbija Kalistina
strast:
235 Vidi panske i danske romanse iz XIII veka; one e francuskom ukusu izgledati plitke i proste.
241
BalkanDownload
O, bogovi!
On odlazi! . .. Vi mu to nareujete! . . .
Zar je mogao na to da se odlui?
Ocenite opasnost ovog poloaja; jo jedna re, i olto e saznati za
strast svoje kerke prema Lotariju. Ovaj zbunjeni otac uzvikuje:
ta ujem? Varam li se? Gde blude tvoje elje?
Na to Kalista, doavi sebi, odgovara:
Na njegovo izgnanstvo; ja elim njegovu smrt;
Neka pogine!
Ovim reima Kalista gui sumnje zaete u njenom ocu, i to bez
lukavstva, jer je oseanje koje izraava istinito. Postojanje oveka koga voli i
koji je bio u stanju da joj nanese ljagu mora trovati njen ivot, makar on bio i
na kraju sveta; samo njegova smrt mogla bi joj vratiti spokojstvo, ako ono
postoji za nesrene ljubavnike. Uskoro posle toga Lotarijo je poginuo, a
Kalista ima sreu da umre.
Eto mnogo suza i mnogo vike ni oko ta! rekli su hladni ljudi koji
se kite imenom filozofa. Drznik i nasilnik zloupotrebljava slabost koju
ena ima prema njemu: tu nema zbog ega da se oajava, ili, bar, nema ta
da nas zanima u Kalistinom bolu. Njoj ostaje samo da se tei to je spavala
sa svojim ljubavnikom, a to nee biti prva ena dostojna potovanja koja se
odluila na ovu nesreu.236
Samo postupajui tako, Riard Kromvel, pruski kralj, Kalista, sa
duama kakve im je nebo dalo, mogli su nai mir i sreu. Ponaanje ovo
dvoje poslednjih je krajnje bezumno, pa ipak, svet jedino njih potuje.
Sagan, 1813.
128.
Postojanost posle sree moe se predskazati samo prema onoj
postojanosti koja je, uprkos svirepim sumnjama, ljubomori i smenom
postojala pre intimnosti.
129.
Kod ene oajne zbog smrti svog ljubavnika, poginulog u vojsci, koja
oigledno misli da poe za njim u smrt, treba pre svega ispitati da li je ta
odluka na svom mestu; i, u protivnom sluaju, po onom tako starom
obiaju ljudskih stvorenja, zapodenuti razgovor o njenoj ljubavi prema
236 Grim, tom m, str. 107.
242
BalkanDownload
samoodranju. Ako ta ena ima nekog neprijatelja, treba je ubediti da je taj

neprijatelj pribavio pismeni nalog za njeno hapenje. Ako ova pretnja ne
povea njenu ljubav prema smrti, ona moe smiljati kako da se sakrije da
bi izbegla zatvor. Ona e se kriti tri nedelje, beei iz skrovita u skrovite;
bie uhapena i posle tri dana e se spasti. Tada, pod lanim imenom, treba
je skloniti u neki vrlo udaljeni grad, koji je potpuno razliit od onoga gde je
pala u oajanje. Ali ko e se rtvovati da tei neko stvorenje tako nesreno i
tako beznaajno za prijateljstvo?
VarSava, 1813.
130.
Naunici iz akademija vide obiaje jednog naroda u njegovom jeziku:
Italija je zemlja na svetu u kojoj se najmanje izgovara re ljubav, ve uvek
amicizia i avvicinar (ammicizia za Ijubav i avvicinar za uspeno udvaranje).
131.
Renik muzike nije sastavljen, ak ni zapoet; samo se sluajno nailazi
na fraze koje kau: ja sam ljut ili ja vas volim i na njihove nijanse. Maestro
nailazi na ove fraze jedino kad mu ih diktira postojanje strasti u njegovom
srcu ili seanje na nju. Ljudi kojima ar mladosti prolazi u uenju umesto u
oseanju, ne mogu, dakle, biti umetnici: nita jednostavnije od tog
mehanizma.
132.
Carstvo ena je suvie veliko u Francuskoj, carstvo ene je suvie
ogranieno.
133.
Najvee laskanje koje bi najzanesenija mata umela da izmisli da bi ga
uputila generaciji koja raste meu nama, da preuzme u svoje ruke ivot,
javno mnenje i vlast, u stvari je istina koja je jasnija od dana. Ova generacija
nema ta da nastavlja, ona ima sve da stvori. Velika Napoleonova zasluga je
u tome to je sve oistio.
134.
eleo bih da mogu neto rei o utehi. Ljudi se ne trude dovoljno da
tee.
Opte je naelo da se treba potruditi da se stvori jedna je ristalizacija
243
BalkanDownload
po mogustvu to vie strana uzroku koji je izazvao bol.

Treba imati hrabrosti pa se prepustiti malo anatomiji da bi se otkrilo
neko nepoznato naelo.
Ako pogledamo glavu II dela gospodina Vilermea o zatvorima (Pariz,
1820), videemo da zatvorenici si maritano fra di loro237 (to su rei zatvorskog
jezika). ene si maritano anehe fra di loro, i obino postoji mnogo vernosti u
ovim vezama, to se ne zapaa kod mukaraca, a to je posledica naela
stida.
,,U oktobru 1818, kae gospodin Vilerme, strana 96, neka ena u
Sen-Lazaru zadala je sebi vie udaraca noem jer je videla da je jedna nova
zatvorenica bila pretpostavljena njoj.
Obino je mlaa vie vezana za drugu.
135.
Vivacitd, leggerezza, soggettissima a prendere puntiglio, oc- cupazione di
ogni momento delle apparenze della propria esis- tenza agli occhi altrui: Ecco i
tregran caratteri di questa pianta che risveglia Europa nel 1808.238
Meu Italijanima dobri su oni koji su jo pomalo divlji i krvoloni:

Romanjezi, Kalabrezi i, meu najprosveenijima, Pijemontezi, Breani i
Korzikanci.
Graanin Firence je krotkiji nego graanin Pariza.
Leopoldova pijunaa ga je zauvek ponizila. Vidi pismo gospoina
Kurijea o bibliotekaru Furiju i komorniku Puiniju.
136.
Smeno mi je posmatrati iskrene ljude kako ne mogu nikad da se
sloe, kako prirodno izgovaraju krupne uvrede, a misle jo gore. iveti,
znai oseati ivot, znai imati snana oseanja. Kako je za svakog
pojedinca vrednost ove snage razliita, ono to je za nekog muno zato to
je suvie jako, predstavlja tano ono to je potrebno drugome da se u njemu
probudi interes. Na primer, oseanje da e nas mimoii ule usred boja,
oseanje da se zaglibljujemo u Rusiji gonei one Parane; isto tako,
Sekspirova i Rasinova tragedija, itd. itd.
237 ive meu sobom Prim prev.

238 ivost, lakomislenost, koja je vrlo podlona inatu, neprestano voenje rauna o tome kako se izgleda
oima drugih: to su tri glavne osobine ovog drveta koji budi Evropu 1808. Prim. prev.
244
BalkanDownload
137.
Pre svega, uivanje ne proizvodi ni upola onoliki utisak kao bol;
zatim, sem ovog nedostatka u koliini emocije, slika sree bar upola manje
izaziva simpatiju nego slika nesree. Dakle, pesnici ne bi morali da sa
preve snage slikaju nesreu; oni imaju da strahuju jedino jo od jedne
opasnosti, to jest od onih stvari koje izazivaju odvratnost. I ovde stepen ovog
oseanja zavisi od monarhije ili od republike. Jedan Luj XIV stostruko
poveava broj odvratnih stvari. (Krabove pesme)
Zbog same injenice postojanja monarhije a la Luj XIV okruene
njenim plemstvom, sve ono to je u umetnosti jednostavno, postaje
prostako. Otmena linost pred kojom se to izlae, smatra se uvreenom;
ovo oseanje je iskreno i, prema tome, za potovanje.
Pogledajte kako je neni Rasin iskoristio herojsko prijateljstvo Oresta i
Pilada, tako uobiajeno u antikom svetu; Orest govori ti Piladu, a Pilad mu
odgovara gospodaru. A eli se da Rasin bude za nas najdirljiviji pisac! Ako se
ne popusti pred takvim primerom, treba govoriti o neem drugom.
138.
im ovek moe da se nada u osvetu, poinje opet da mrzi. Tek
poslednjih nedelja u tamnici palo mi je na pamet da beim i da pogazim re
koju sam dao svom prijatelju. (Dve ispovesti koje je veeras preda mnom
uinio jedan otmeni ubica, koji nam je ispriao svu svoju istoriju.)
Faenca, 1817.
139.
Kada bi se cela Evropa udruila, ne bi mogla da sastavi jednu samo
nau dobru francusku knjigu: Persijska pisma, na primer.
140.
Uivanjem nazivamo svaku percepciju koju dua vie voli da oseti
nego da ne oseti239.
Patnjom nazivamo svaku percepciju koju dua vie voli da ne oseti
nego da oseti.
Ako vie volim da se uspavam nego da preivljujem ono to oseam,
nema sumnje da je u pitanju patnja. Ljubavne elje, dakle, nisu patnje, jer
ljubavnik naputa najprijatnija drutva da bi sanjao do mile volje.
239 Mopertijus.
245
BalkanDownload
Vremenom, telesna uivanja se smanjuju, a patnja poveava.

to se tie duevnih zadovoljstava, ona se vremenom poveavaju ili
smanjuju, zavisno od strasti: na primer, posle est meseci provedenih u
izuavanju astronomije, ovek jo vie zavoli astronomiju; posle godinu
dana tvrdiluka, ovek jo vie zavoli novac.
Vremenom se duevne patnje smanjuju; koliko se udovica istinski
ucveljenih utei vremenom! Miledi Valdegrav za Horasom Valpolom.
Recimo da se jedan ovek nalazi u stanju ravnodunosti, pa naie na
uivanje.
Recimo da je drugi ovek obuzet estokim bolom, pa taj bol iznenada
prestane; da li je uivanje koje on osea iste vrste kao uivanje prvog
oveka? Gospodin Veri odgovara da, a ja mislim ne.
Ne dolaze sva uivanja od prestanka bola.
Neki ovek koji je ve odavno imao est hiljada livara rente dobije na
lutriji pet stotina hiljada franaka. Ovaj ovek se bio odvikao da eli stvari
koje se mogu pribaviti samo kad se ima veliko bogatstvo. (Uzgred u rei
da je jedna od nezgoda Pariza lako gubljenje ove navike.)
Pronaena je sprava za zarezivanje pera; jutros sam je kupio, i za
mene je to veliko zadovoljstvo, te jedva ekam da zarezujem pera; no
svakako nisam bio nesrean jue to nisam znao za tu spravu. Da li je
Petrarka bio nesrean to nije pio kafu?
Uzaludno je davati definiciju sree, svako je poznaje: na primer, prva
jarebica koju ovek u dvanaestoj godini ubije u letu; prva bitka iz koje se u
sedamnaestoj godini izae iv i zdrav.
Uivanje, koje nije nita drugo do prestanak neke patnje, vrlo kratko
traje, i posle nekoliko godina ak ni seanje na njega nije prijatno. Jednog
mog prijatelja, u bici kod Moskve, ranilo je ule u rebra; nekoliko dana
posle toga nastupila je opasnost od trovanja; nekoliko sati iza toga uspeli su
da okupe gospodina Beklara, gospodina Leroja i nekoliko cenjenih hirurga:
kao rezultat konzilijuma, mome prijatelju su saoptili da nije u pitanju
trovanje. U tom trenutku video sam da je srean, i to jako, ali ta srea nije
bila ista. Njegova dua, potajno nije verovala da je sve u redu, prelazio je u
sebi rad hirurga, ispitivao je da li se moe potpuno osloniti na njih. Jo je
pomalo pretpostavljao mogunost trovanja. Danas, posle osam godina, kad
mu se govori o tom konzilijumu, ima muno oseam je: neoekivano oivi u
njemu jedna od ivotnih nesrea.
Uivanje nastalo zbog prestanka bola sastoji se:
1. u pobeivanju svih prigovora koje ovek sebe stalno ini;
246
BalkanDownload
2. u seanju na sve prednosti kojih je mogao biti lien.

Zadovoljstvo zbog dobitka pet stotina hiljada franaka sastoji se u
doaravanju svih novih izvanrednih zadovoljstava koja e se imati.
Postoji jedan neobian izuzetak: treba videti da li je kod ovog oveka
ova navika da eli veliko bogatstvo suvie jaka, ili suvie slaba; ako je
suvie slaba i ako je ograniena, oseanje zbunjenosti trajae dva ili tri dana.
Ako je naviknut da esto eli veliko bogatstvo, on je unapred istroio
zadovoljstvo time to ga je sebi suvie doaravao.
Ova nesrea se ne dogaa kod ljubavi-strasti.
Dua koja plamti, ne doarava sebi krajnju milost, ve najbliu: na
primer, o ljubavnici koja je prema vama stroga zamilja se stisak ruke.
Mata, prirodno, ne ide dalje od toga; a ako je ovek prisiljava, posle jednog
trenutka ona se udaljuje iz straha da ne skrnavi ono to oboava.
Kada je uivanje potpuno prelo svoj put, jasno je da opet padamo u
ravnodunost; ali ova ravnodunost nije kao ona ranija. Ovo drugo stanje se
razlikuje od prvog u tome to ne bismo bili vie sposobni da doivimo sa
toliko slasti uivanje koje smo nedavno imali.
Organi koji treba da ga prime su umorni, a mata nije vie toliko
sklona da prua prijatne slike ve zadovoljenim eljama.
Meutim, ako nas usred uivanja neto otrgne od njega, stvara se bol.
141.
Sklonost za fiziku ljubav i ak za fiziko uivanje nije ista kod oba
pola. Suprotno ljudima, gotovo sve ene mogu da osete bar jednu vrstu
ljubavi. Posle prvog romana koji je neka ena kriom otvorila kad joj je bilo
petnaest godina, ona potajno eka da naie ljubav-strast. Velika strast je za
nju dokaz njene vrednosti. Ovo oekivanje postaje intenzivnije oko
dvadesete godine, kada se ona povratila od prvih nepromiljenih
postupaka u ivotu, dok ljudi, tek to napune tridesetu godinu, veruju da je
ljubav nemogua ili smena.
142.
Ve od este godine mi se navikavamo da traimo sreu istim putem
kao i nai roditelji. Zbog gordosti majke zapoela je nesrea mlade grofice
Nele, te prijatne ene, i ona je ini bezizlaznom istom ludom oholou.
Venecija, 1810.
143.
247
BalkanDownload
O ROMANTlNOM ZANRU
Piu mi iz Pariza da su videli (na izlobi 1822) oko hiljadu slika koje
prikazuju motive iz Svetog pisma, a naslikali su ih slikari koji mnogo ne
veruju u njega; ocenjuju ih i dive im se ljudi koji ne veruju u njega i, najzad,
plaaju ih ljudi koji ne veruju u njega.
Posle toga trai se uzrok propadanja umetnosti.
Kad ne veruje u ono to saoptava, umetnik uvek strepi da ne izgleda
preteran ili smean. Kako bi dostigao velianstvenost kada ga nita ne vodi
njoj? (Lettera di Roma, giugno 1822.)240
144.
Po mom miljenju, jedan od najveih pesnika koji su se pojavili u
poslednje vreme jeste Robert Bems, kotski seljak koji je umro od bede. Kao
carinik, imao je sedamdeset talira plate za sebe, enu i etvoro dece. Treba
priznati da je tiranin Napoleon bio velikoduniji prema svom neprijatelju
Senijeu, na primer. Bems nije imao nita od engleskog licemerstva. To je
rimski genije bez vitetva i asti. Nemam dovoljno prostora da ispriam
njegovu ljubav sa Meri Kampbel, i njihovu tunu propast. Samo
primeujem da je Edinburg na istoj geografskoj irini kao i Moskva, to bi
moglo malo da poremeti moj sistem o podnebljima.
One of Bums remarks, when he first came to Edinburgh, was that
between the men of rustic life and the polite world he observed little
difference; that in the former, though unpolished by fashion and
unenlightened by science, he had found much observation and much
intelligence; but a refined and accomplished woman was a being almost
new to him, and of which he had formed but a very inadequate idea. 241
(London, 1. novembar 1821, knjiga V, strana 69.)
145.
Ljubav je jedina strast koja se plaa novcem koji ona sama stvara.
146.
240 Pisma iz Rima, juni 1822. Prim. prev.

241 Kad je prvi put doao u Edinburg, Bems je rekao da je izmeu seoskih ljudi i uglaenog sveta
primetio malu razliku, da je kod prvih, iako neuglaenih modom i neprosveenih naukom, naao mnogo dara za po-
smatranje i mnogo inteligencije; no prefinjena 1 savrena imena predstavlja za njega novo bie, o kome je izgradio
sebi sasvim neodgovarajuu predstavu. Prim. prev.
248
BalkanDownload
Komplimentima upuenim trogodinjim devojicama daje im se

vaspitanje koje je upravo najpogodnije da bi se one nauile najtetnijoj
sujeti. Biti ljupka, to je najvea vrlina, najvea prednost na svetu. Imati lepu
haljinu, znai biti lepa.
Ovi glupi komplimenti prave se samo u graanskim krugovima; oni
se smatraju neumesnim, kao neto to je suvie lako praviti, kod ljudi koji
imaju koije.
147.
Loret, 11. septembar 1811.
Video sam jedan vrlo lep bataljon ljudi iz ovog mesta; to je ono to je
ostalo od etiri hiljade ljudi koji su 1809. otili u Be. Proao sam kroz
njihove redove sa pukovnikom i traio sam od nekolicine vojnika da
ispriaju svoje doivljaje. Ovu zemlju su naizmenino kvarili vrlina
srednjovekovnih republika, koju su vie ili manje iskrivili panci242, p .. ,243
i dva veka svirepih i kukavikih vlada.
Sjajna viteka ast, uzviena i besmislena, egzotina je biljka uvezena
tek pre nekoliko godina.
Nema od nje ni traga u 1740. godini. Vidi Brosa. Montenotovi i
Rivolijevi oficiri imali su isuvie prilika da pokau pravu vrednost svojim
susedima, da bi pokuali da podraavaju ast malo poznatu u kolibama koje
su 1796. vojnici napustili, i koja bi im izgledala sasvim smena.
Nije bilo, 1796, ni Legije asti, niti oduevljenja za jednoga oveka, ve
mnogo jednostavnosti i vrline poput Dezeove. ast su, dakle, uvezli u
Italiju ljudi suvie razumni i suvie kreposni da bi bili jako briljantni. Osea
se da smo daleko od vojnika iz 1796, koji su dobijali po dvadeset bitaka za
godinu dana, i to esto bosi i goli, do briljantnih pukova kod Fontenoja, i
utivog poziva Englezima uz skidanje eira: Gospodo, pucajte prvi.
148.
O tome da li je neki ivotni sistem dobar, ini mi se da treba suditi po
njegovom predstavniku; na primer, Riard Lavovo Srce je pokazao na
prestolu savreno herojstvo i viteku smelost, a bio je smean kralj.
242 Oko 1580, panci, van svoje domovine, bili su samo energini agenti despotizma, ili svirali na gitari pod
prozorima lepih Italijanki. panci su tada prelazili u Italiju kao to se danas dolazi u Pariz; uostalom, sav njihov ponos
bio je u tome da obezbede trijumf kralju, svom gospodaru. Izgubili su Italiju, i to su je izgubili ponizivi je. Veliki
pesnik Kalderon bio je 1626. oficir u Milanu.
243 Vidi ivot sv. Karla Boromea, koji je izmenio Milano i ponizio ga. On je naredio da se napuste dvorane
u kojima se uilo rukovanje orujem i da se ide na molitve. Mervej ubija Kastiljonea 1533.
249
BalkanDownload
149.
Javno mnenje 1822. Kada tridesetogodinji ovek zavede mlau
petnaestogodinju devojku, smatra se da je mlado stvorenje izgubilo ast.
150.
Posle deset godina opet sam se naao sa groficom Oktavijom; ona je
mnogo plakala kad me je videla; podsetilo sam je na Oinskog. ,,Ne mogu
vie da volim govorila mi je; ja sam joj odgovorio zajedno sa pesnikom:
,,How change, how saddened, yet how elevated was her character!244
151.
Kao to su engleski obiaji nastali izmeu 1688. i 1730, francuski e
nastati izmeu 1815. i 1880. Nita nee biti tako
lepo, pravino, sreno u moralnom smislu kao Francuska oko 1900.
Sada ona ne predstavlja nita. Ono to je sramno u Ulici Bel Sas, smatra se
herojskim delom u Ulici Mon Blan i, pored svih preterivanja, ljudi koji
stvarno zasluuju prezir, bee iz ulice u ulicu. Imali smo jedan izlaz:
slobodu tampe koja je, na kraju krajeva, govorila svakome sve to misli o
njemu; i kada se to miljenje poklapa sa javnim mnenjem, ono se uvrsti.
Oduzeli su nam ovo sredstvo; to e malo usporiti raanje morala.
152.
Opat Ruso bio je siromaan mladi (1784), koji je morao da juri od
jutra do mraka po svim gradskim etvrtima da bi mogao da dri asove iz
istorije i geografije. Zaljubljen u jednu svoju uenicu, kao Abelar u Eloizu,
kao Sen-Pre u Juliju; manje srean, bez sumnje, ali verovatno vrlo blizu
srei; sa isto toliko strasti koliko i ovaj poslednji, ali sa potenijom, finijom i
naroito hrabrijom duom, izgleda da se rtvovao predmetu svoje strasti.
Evo ta je napisao pre nego to je ispalio sebi metak u glavu, poto je
prethodno ruao u nekoj gostionici kod Pale Rojala, ne pokazujui nikakve
znake uzbuenja ili ludila: prepis ove cedulje, dovoljno znaajne da bi bila
sauvana, uzet je iz zapisnika koji su napravili na licu mesta komesar i
policijski inovnici:
Neshvatljiva suprotnost izmeu plemenitosti mojih oseanja i mog
niskog roda, neobuzdana i nesavladiva ljubav prema divnoj devojci, strah
244 Kako je izmenjen, kako je usvojen, a opet kako je uzvien njen karakter. Prim. prev.
250
BalkanDownload
da zbog mene ne izgubi ast, neophodnost da biram izmeu zloina i smrti,

sve me je to navelo da napustim ivot. Bio sam roen za vrlinu, a bio sam
na putu da postanem zloinac: vie sam voleo da umrem. (Grim, trei deo,
knjiga 11, strana 495.)
To je samoubistvo dostojno divljenja, a za obiaje iz 1880. bilo bi samo
besmisleno.
153.
Uzalud je svaki trud; nikada Francuzi, u pogledu lepih umetnosti,
nee otii dalje od ljupkog.
Komino, koje pretpostavlja razigranost mate kod publike, i brio245
kod glumca, izvrsne ale Palombe u Napulju, u interpretaciji Kazaa,
nemoguni su u Parizu; ljupko i uvek samo ljupko, koje je, istina, ponekad
oglaeno kao uzvieno.
Jasno je da uopte ne pekuliem sa nacionalnom au.
154.
Mi mnogo volimo lepu sliku, kau Francuzi, i govore istinu, ali
zahtevamo, kao glavni uslov za lepotu, da delo napravi slikar koji e za celo
vreme dok radi stojati na jednoj nozi. Stihovi u dramskoj umetnosti.
155.
U Americi ima mnogo manje zavisti nego u Francuskoj, a i mnogo
manje duha.
156.
Od 1530, tiranija, poput one Filipa II, toliko je ponizila duhove, i
pritiska svetski vrt, da jadni italijanski pisci jo nisu imali hrabrosti da
izmisle roman o svojoj zemlji. Zbog pravila o prirodnosti, ipak nita nije
jednostavnije od toga: treba imati smelosti i otvoreno napraviti kopiju
onoga to u drutvu bode oi. Vidite kako 1822. kardinal Goncaivi tri sata
ozbiljno reeta libreto jedne komine opere i govori uznemireno maestru:
Hoete li vi esto ponavljati ovu re cozzar, cozzar246."
157.
245 ivost. Prlm. prev.

246 Sudariti se. Prim. prev.
251
BalkanDownload
Eloiza vam govori o ljubavi, uobraeni vam govori o svojoj ljubavi;

zar ne oseate da je ovim stvarima zajedniko gotovo samo ime? To je kao
voleti koncerte i voleti muziku. Ljubav prema zadovoljstvima sujete koje
vam vaa harfa obeava usred briljantnog drutva, ili ljubav prema
nenom, usamljenom, bojaljivom sanjarenju.
158.
Kada je ovek video voljenu enu, pojava svake druge ene kvari
pogled, nanosi fiziki bol oima; ja znam zato.
159.
Odgovor na jedan prigovor.
Savrene prirodnosti i intimnosti moe biti jedino kod ljubavi-strasti,
jer se kod svih drugih osea mogunost da nekom suparniku moe biti data
prednost.
160.
Kod oveka koji je uzeo otrov da bi se oslobodio ivota, moralno bie
je mrtvo; zaprepaen onim to je uinio i to e iskusiti, on vie ne obraa
panju ni na ta: sem nekoliko retkih izuzetaka.
161.
Jedan stari brodski kapetan, piev ujak, kome posveujem ovaj
rukopis, smatra da nita nije smenije nego dati toliku vanost na est
stotina stranica tako frivolnoj stvari kao to je ljubav. Ipak, ova tako frivolna
stvar je jedino oruje kojim mogu da budu pogoene jake due.
ta je 1814. godine spreilo g. de M . .. da ubije Napoleona u umi
Fonteblo? Prezrivi pogled jedne ljupke ene k o ja je ulazila u Ben inoa.247
Kako bi bila drukija sudbina sveta da su Napoleon i njegov sin ubijeni
1814!
Prepisujem sledee redove iz jednog francuskog pisma koje sam
primio iz Znojma, primeujui da u celoj pokrajini ne postoji ovek koji je
kadar da shvati duhovitu enu koja mi pie:
.. . Sluaj igra veliku ulogu u ljubavi. Poto godinu dana nisam itala
na engleskom, prvi roman koji mi padne pod ruku izgleda mi izvrstan.
247 Memoari, strana 88, londonsko izdanje.
252
BalkanDownload
Navika da se voli prozaina dua, to jest koja je spora i bojaljiva prema

svemu to je tanano i koja strasno osea grube interese ivota: ljubav prema
novcu, ponos to ima lepe konje, fizike elje, itd. itd., moe lako da dovede
do toga da izgledaju uvredljivi postupci jednog naglog, strasnog duha,
neobuzdane mate, koji osea samo ljubav i zaboravlja sve ostalo, i koji
neprestano dela, i to ustro, u onim oblastima u kojima se drugi preputao
da ga vode i nikada sam nije bio aktivan. uenje koje on izaziva moe da
uvredi ono to smo prole godine, u Citau, nazivali enskom gordou: je li
to francuski? Drugi izaziva uenje, oseanje koje nije znala kod prvoga (i,
kako je taj prvi poginuo u vojsci, iznenada, ostao je kao olienje
savrenstva), a ohola dua, bez one sigurnosti koja je plod izvesnog broja
ljubavnih doivljaja, moe lako da zameni to oseanje sa oseanjem
uvreenosti.
163.
ofroa Rudel iz Bleja bio je veliki plemi, vladar Bleja, i zaljubio se u
princezu iz Tripolisa, koju nije ni video, zbog njene gospodstvenosti i
velikih pohvala koje je sluao od hodoasnika koji su dolazili iz Antiohije, i
spevao je za nju mnogo lepih pesama, sa lepim arijama i uzdranim reima;
i, iz elje da je vidi, on ode u krstae i zaplovi morem da bi doao njoj. Desi
se da ga na brodu obori teka bolest, tako da su oni koji su bili s njim
verovali da je umro, a ipak se potrudie da ga odnesu u jednu gostionicu u
Tripolisu, kao mrtvaca. Javie grofici, i ona doe kod njegove postelje i
zagrli ga. On saznade da je to grofica, pa se opet povrati i zahvali gospodu
to ga je odrao u ivotu do trenutka kada ju je ugledao. Tako on umre u
grofiinom zagrljaju, a ona naredi da se on uz poasti sahrani u hramu u
Tripolisu. Zatim, istog dana, ona se zakalueri zbog bola koji joj je nanela
njegova smrt.248
164.
Evo jednog neobinog dokaza ludila nazvanog kristalizacijom, koji se
nalazi u Memoarima misis Hainson:
... ,,He told to M. Hutchinson a very true story of a gentleman who
not long before had come for some time to lodge in Richmond, and found
all the people he came in company with, bewailing the death of a
gentlewoman that had lived there. Hearing her so much deplored he made
248 Prevedeno iz jednog provansalskog rukopisa iz XII veka.
253
BalkanDownload
inquiry after her, and grew so in love with the description, that no other
discourse could at first please him, not could he at last endure any other; he
grew desperately melancholy, and would go to a mout where the print of
her foot was cutt, and lie there pining and kissing of it all the day long, till
at lenght death iin some months space concluded his langhuishement. This
story was very true.249 (Tom 1, strana 83.)
165.
Lisio Viskonti bio je veliki italac knjiga. Sem na onome to je mogao
videti obilazei svet, ovaj esej se zasniva na uspomenama petnaest do
dvadeset uvenih linosti. Ako bi se sluajno naao neki italac koji bi
smatrao da su ove sitnice dostojne trenutka panje, evo knjiga iz kojih je
Lisio izvukao svoja razmiljanja i zakljuke:
Zivot Benvenuta elinija, to je sam napisao,
Novele od Servantesa i Skarona,
Manon Lesko i Kilerinski doajen od opata Prevoa,
Eloizina latinska pisma Abelaru,
Tom Dons,
Pisma jedne portugalske kaluerice,
Dva ili tri romana Ogista Lafontena,
Istorija Toskane, od Pinjotija,
Verter,
Brantom,
Memoari Karla Gocija (Venecija 1760), samo 80 stranica o istoriji
njegove ljubavi,
Memoari Lozena, Sen-Simona, dEpinej, de Stal, Marmontela,
Bezenvala, Rolana, Oras Valpula, Ivlin, Hainson,
Pisma gice de Lespinas.
166.
Jedna od najveih linosti onoga doba, jedan od najmarkantnijih ljudi
Crkve i Drave, ispriao nam je veeras (januar 1822), kod ge de M . . .,
249 . . . ,,On je ispriao gospodinu Hainsonu vrlo istinitu priu o jednom gospodinu koji je nedavno
doao na kratko vreme da stanuje u Rimondu i koji je naao da su svi ljudi sa kojima se tamo sretao oplakivali smrt
neke gospoe koja Je tamo ivela. ujui da je toliko oplakuju, on se zainteresovao za nju 1 tako se zaljubio u njen
opis, da mu se u poetku nije dopadao nikakav drugi razgovor, a posle nije mogao ak ni da podnosi nikakav drugi
razgovor; postao je oajno setan i imao je obiaj da odlazi na mesto sa koga se ona pela na konja, na kome Je bio
urezan otisak njenog stopala, leei tamo, tugujui i ljubei ga po ceo dan, dok napokon nije smrt za nekoliko meseci
zavrila njegovo postepeno umiranje. Ova pria je zaista vrlo istinita." (Tom I, strana 83.) Prim. prev.
254
BalkanDownload
kako je za vreme Terora bio izloen vrlo velikim opasnostima:

Imao sam nesreu da budem jedan od najistaknutijih lanova
Ustavotvorne skuptine: ostao sam u Parizu i pokuao sam da se nekako
sakrijem, sve dok je bilo neto nade u uspeh dobre stvari. Najzad, poto se
opasnost poveavala, a stranci za nas nisu nita energino preduzimali,
odluio sam da otputujem, ali trebalo je otii bez pasoa. Kako je ceo svet
odlazio u Koblenc, pade mi na pamet da izaem preko Kalea. Ali moja slika
je bila tako mnogo izlagana pre osamnaest meseci, te su me na poslednjoj
stanici prepoznali; ipak su me propustili. Stigao sam do jedne gostionice u
Kaleu, u kojoj, kao to moete zamisliti, nisam uopte zaspao, i to na moju
sreu, jer oko etiri sata ujutru uo sam kako neko vrlo razgovetno izgovara
moje ime. Dok sam ustao i urno se oblaio, sasvim jasno sam raspoznao,
uprkos pomrini, nacionalne gardiste sa pukama; otvarali su im kapiju i
oni su ulazili u dvorite gostionice. Sreom, pljutala je kia: bilo je zimsko
jutro vrlo mrano i sa jakim vetrom. Pomrina i um vetra omoguie mi da
pobegnem preko zadnjeg dvorita i konjunice. Tako se naoh na drumu
oko sedam sati ujutro, bez ikakve pomoi.
Mislio sam da e iz gostionice juriti za mnom. Ne znajui ni sam ta
radim, otiao sam do luke, na nasip. Priznajem da sam malo bio izgubio
glavu: nisam imao druge perspektive sem giljotine.
Jedan brod je izlazio iz luke po vrlo nemirnom moru i ve se nalazio
na dvadeset toaza250 od nasipa. Odjednom sam zauo viku sa mora, kao da
me neko zove. Video sam kako se pribliava jedan amac. Hajdete,
gospodine, doite, ekaju vas. Uao sam mahinalno u amac. Tamo je bio
neki ovek koji mi je apnuo na uho: Videi vas kako uasnuti hodate po
nasipu, pomislio sam da ste moda neki proskribovani nesrenik. Rekao
sam da ste moj prijatelj koga sam ekao; pravite se da patite od morske
bolesti i idite i sakrijte se tamo dole, u jedan mraniji ugao kabine.
Ah, lepog li gesta! uzviknu domaica jedva diui, uzbuena
do suza dugom i vrlo dobro iznetom priom o opasnostima koje je izdrao
opat. Kako li ste se sigurno zahvalili ovom plemenitom nepoznatom
oveku! Kako se on zvao?
Ne znam njegovo ime, odgovori svetenik malo zbunjen.
U salonu zavlada duboka tiina.
167.
250 Stara mera za duinu, iznosi 1949 metara. Prim. prev.
255
BalkanDownload
OTAC I SIN
DIJALOG IZ 1787.
Otac (ministar):
estitam, sine moj, vrlo je prijatna stvar za vas to ste pozvani kod g.
vojvode od; to je poast za oveka vaih godina. Budite neizostavno u Palati
tano u est asova.
Sin:
Mislim, gospodine, da ete i vi ruati tamo?
Otac:
,,G. Vojvoda o d . .., uvek neobino paljiv prema naoj porodici,
poto vas je pozvao prvi put, izvoleo je da pozove i mene.
Sin, vrlo plemenit mladi i izvanrednog duha, nije propustio da doe
u Palatu u est sati. U sedam je poela da se slui veera. Sin se nae
prekoputa oca. Pored svakog gosta se nalazila jedna naga ena. Posluivali
su lakeji u sveanoj livreji251.
168.
London, avgusta 1817.
Nikada u svom ivotu prisustvo lepote me nije tako zapanjilo i
zbunilo kao veeras na koncertu koji je priredila ga Pasta.
Pevala je okruena sa tri reda mladih ena, tako lepih, tako iste i
nebeske lepote, da sam iz potovanja morao oboriti pogled umesto da
gledam da bih se divio i uivao. Ovo nisam doiveo ni u jednoj zemlji, ak
ni u mojoj dragoj Italiji.
169.
U Francuskoj, u umetnosti je apsolutno nemogua jedna stvar:
razigranost mate. Razigran ovek bio bi suvie smean: izgleda suvie
srean. Videti kako Venecijanac recituje Buratijeve satire.
170.
U Valenciji, u paniji, ivele su dve prijateljice, vrlo potene ene iz
najotmenijih porodica. Jednoj od njih se udvarao jedan francuski oficir, koji
je strasno zavoli, i to do te mere da je ispustio odlikovanje posle jedne bitke,
ostavi pored nje, umesto da ide u glavni stan da se udvara
251 From december 27, 1819 till the 3 june 1820. Mil.
256
BalkanDownload
glavnokomandujuem generalu.
Najzad, ona ga je zavolela. Posle sedam meseci hladnoe koja ga je
dovodila do oajanja, poslednjeg isto kao i prvog dana, ona mu jedne veeri
ree: Dobri Jozefe, vaa sam. Prepreka je bio mu, beskrajno duhovit, ali
najljubomorniji ovek na svetu. Kao prijatelj, morao sam da itam zajedno s
njim celu istoriju Poljske, od Rilijera, koju nije dobro shvatao. Prolo je tri
meseca a da nisu uspeli da ga prevare. U praznine dane postojao je telegraf
koji je javljao u koju e se crkvu ii na misu.
Jednog dana videh da je moj prijatelj mraniji nego obino; evo ta se
dogodilo. Intimna prijateljica dona Inesile bila je teko bolesna. Ova zatrai
od mua dozvolu da provede no pored bolesnice. Mu je odmah pristao
pod uslovom da sam izabere dan. Jedne veeri on odvede dona Inesilu kod
njene prijateljice i ree kao iznenadno i u ali da e vrlo rado spavati na
divanu u malom salonu pored spavae sobe, ija bi vrata ostala otvorena.
Ve jedanaest dana, svako vee, francuski oficir je provodio dva sata
sakriven pod krevetom bolesnice. Ne usuujem se da dodam ostalo.
Ne verujem da Francuskinji sujeta doputa ovaj stepen prijateljstva
257
BalkanDownload
DODATAK
258
BalkanDownload
O LJUBAVNIM SUDOVIMA
Od 1150. do 1200. godine, u Francuskoj su postojali ljubavni sudovi.

To je dokazano. Ljubavni sudovi su, verovatno, postojali mnogo ranije.
Gospoe, skupljene u ljubavnim sudovima, donosile su odluke bilo o
pravnim pitanjima, na primer: da li moe postojati ljubav izmeu
suprunika?
Bilo o posebnim sluajevima koje su ljubavnici iznosili pred njih252.
Koliko mogu sebi da predstavim moralni deo ove jurispruencije,
trebalo je da lii na ono to je imao biti sud marala Francuske, koji je za
pitanja asti ustanovio Luj XIV, samo da je ovu ustanovu podralo javno
mnenje.
Andre, kapelan francuskog kralja, koji je pisao oko 1170. godine,
navodi ljubavne sudove: gaskonjskih gospoa,
Ermengarde, vikontese iz Narbone (1144, 1194), kraljice Eleonore,
grofice od Flandrije, grofice od ampanje (1174).
Andre iznosi devet presuda koje je izrekla grofica od ampanje.

Navodi dve presude koje je izrekla grofica od Flandrije.
an de Nostradamus, u delu ivot provansalskih pesnika, kae (str. 15):
Tensons su bile rasprave o ljubavi izmeu vitezova, pesnika i gospi
pesnikinja, koji su razgovarali meu sobom o nekom lepom i tananom
ljubavnom pitanju; a tamo gde se nisu mogli sloiti, upuivali su ih, da bi
dobili objanjenje, slavnim gospoama predsednicama, koje su drale
otvoren i potpun ljubavni sud u Sinju i Pjerfeu, ili u Romanenu, ili u drugim
mestima, i o njima su donosile odluke koje su se zvale Lous arrests
damours.
Evo imena nekoliko gospoa koje su predsedavale ljubavnim
sudovima u Pjerfeu i Sinju:
Stefanet, gospoa iz Bolksa, kerka grofa od Provanse;
Adalari, vikontesa od Avinjona;
Alalet, gospoa iz Ongla;
Ermisand, gospaa iz Poskijera;
Bertran, gospoa iz Irgona;
252 Kapelan Anre, Nostradamus, Rejnuar, Kreimbeni, Aretino.
259
BalkanDownload
Mabij, gospoa iz Iera;

grofica od Dija;
Rostang, gospoa iz Pjerfea;
Bertran, gospoa iz Sinja;
osrand od Klostrala.
Nostradamus, str. 27.
Verovatno je da se isti ljubavni sud sastajao as u zamku u Pjerfeu, as

u zamku u Sinju. Ova dva sela su vrlo blizu jedno drugom, a lee skoro na
istoj udaljenosti od Tulona i Brinjola.
U ivotu Bertrana dAlamanona, Nostradamus kae:
Ovaj trubadur je bio zaljubljen u Fanetu ili Estefanetu od Romanena,
gospou iz navedenog mesta, iz kue Gantelm, koja je drala u svoje vrems
otvoren i potpun ljubavni sud u svom zamku u Romanenu, blizu grada
Sen-Remija u Provansi; ona je tetka Lorete253 254 od Avinjona, iz kue Sad,
koju je toliko slavio pesnik Petrarka.
U poglavlju o Loreti ita se da je Loreta de Sad, koju je slavio Petrarka,
ivela u Avinjonu oko 1341. godine, da joj je obrazovanje davala Fanet de
Gantelm, njena tetka, gospoa od Romanena; da ,,su obe lako sastavljale
romanse u svim vrstama provansalskog ritma, a njihova dela, prema
onome to je o tome pisao monah sa II dOra, iroko svedoe o njihovoj
uenosti... Istina je, kae monah, da je Faneta ili Estefaneta, kao izvrsna u
pesnitvu, imala boansko nadahnue ili pesniki zanos koji se smatrao kao
dar boji; njih su pratile mnoge slavne i plemenite provansalske gospoe255,
koje su cvetale u to doba u Avinjonu, dok je rimski dvor tamo prebivao, a
koje su se odavale izuavanju knjievnosti, drei otvoren ljubavni sud, gde
253 Laura. Prlm. prev.
255 Zeane, gospoa de Bo;

Iget de Forkakije, gospoa iz Trekta;
Brijand d'Agil, grofica od la Lin;
Mabij de Vilnef, gospoa iz Vansa;
Beatris dAgil, gospoa iz Solta;
Isidora de Rokfej, gospoa iz Ansoa;
An, vikontesa od Talara;
BlanSa de Flasan, zvana Blankaflur;
Dils de Monstjer, gospoa iz Klumana;
Antoanet de Kadnet, gospoa iz Lambeska;
Magdalen de Salon, gospoa iz pomenutog mesta; Riksand de Pijvar, gospoa iz Transa.
Nostraamus, strana 217.
260
BalkanDownload
su reavale ljubavna pitanja koja su im bila podneta i upuena ...

Gijom i Pjer Baibz i Luj de Laskaris, grofovi od Ventimilje, Tenda i
Briga, vrlo poznate linosti, doavi u ono vreme u Avinjon da posete papu
po imenu Inokentije VI, uli su zakljuke i presude o ljubavi koje su
donosile ove gospe; zadivljeni i oarani njihovom lepotom i znanjem, bili su
iznenaeni njihovom ljubaznou.
Trubaduri su esto na kraju svojih tensons-a navodili imena gospoa
koje su imale da se izjasne o spornim pitanjima.
U jednoj odluci suda gaskonjskih gospoa se veli:
Sud gospoa, zasedajui u Gaskonji, ustanovio je, uz saglasnost
itavog suda, ovaj veiti propis, itd. itd.
Grofica od ampanje, u odluci iz 1174. godine, kae:
Ova presuda, koju smo donele sa krajnjom obazrivou, oslanja se
na miljenje vrlo velikog broja gospoa...
U jednoj drugoj presudi se kae:
Vitez, zbog prevare koja mu je priinjena, prijavio je itavu ovu stvar
grofici od ampanje i ponizno je molio da se ovaj prestup iznese na presude
grofici od ampanje i drugim gospoama.
Grofica, poto je pozvala kod sebe ezdeset gospoa, izrekla je ovu
presudu, itd.
Kapelan Andre, od koga dobijamo ova obavetenja, kae da je
zakonik ljubavi objavio sud sastavljen od velikog broja gospoa i vitezova.
Andre nam je sauvao molbu koja je bila upuena grofici od
ampanje, kad je ona donela negativnu odluku o pitanju: Moe li postojati
prava ljubav meu suprunicima?
Ali kakvoj se kazni izlagao onaj koji se ne bi pokorio odlukama
ljubavnog suda?
Mi vidimo da gaskonjski sud nareuje da se jedna od njegovih
presuda ima smatrati kao veiti propis, i da e one gospoe koje joj se ne
budu pokorile navui na sebe neprijateljstvo svih estitih gospoa.
Do koje je mere javno mnenje potvrivalo odluke ljubavnih sudova?
Je li bila ista tolika sramota ne podvrgnuti se njima, kao to je to danas
kad se izbegava neka stvar koju nalae ast?
Ne nalazim nita kod Andrea ili Nostradamusa to bi mi dozvolilo da
reim ovo pitanje.
Dva trubadura, Simon Dorija i Lanfrank Sigala, pokrenuli su pitanje:
,,Ko je dostojniji da bude voljen, onaj koji daje velikoduno, ili onaj koji daje
preko volje, da bi ga smatrali velikodunim?
261
BalkanDownload
Ovo pitanje bilo je izneto pred gospoe iz ljubavnog suda u Pjerfeu i

Sinju; ali ova dva trubadura, poto su bili nezadovoljni presudom, obratie
se vrhovnom ljubavnom sudu gospoa iz Romanena.256
Nain sastavljanja ovih presuda odgovara nainu sastavljanja
presuda redovnih sudova tog doba.
Ma kakvo bilo miljenje itaoca o stepenu vanosti koji su imali
ljubavni sudovi kod savremenika, molim da ga uzme u obzir da su oni i
danas, 1822. godine, predmet razgovora najuglednijih i najbogatijih
gospoa Tulona i Marseja.
Zar nisu one bile veselije, duhovitije, srenije 1174. nego 1822. godine?
Gotovo sve odluke ljubavnih sudova zasnivaju se na propisima
Zakonika ljubavi.
Ovaj Zakonik ljubavi nalazi se u celini u delu kapelana Andrea.
On ima trideset jedan lan; evo ih:
256 Nostradamus, strana 131.
262
BalkanDownload
ZAKONIK LJUBAVI IZ XII VEKA
1
Brana veza nije zakonito izvinjenje protiv ljubavi.
2
Ko ne ume da uva tajne, ne ume da voli.
3
Niko se ne moe predati dvema ljubavima.
4
Ljubav moe uvek da raste ili da se smanjuje.
5
Nema slasti u onome to jedan od ljubavnika silom uzima drugome.
6
Mukarac obino voli u punoj zrelosti.
7
Jednom od ljubavnika se propisuje da, po smrti drugoga, ostane udov
dve godine.
8
Niko bez vrlo opravdanog razloga ne sme biti lien svog prava na
ljubav.
9
Niko ne moe voleti ako nije uveren u ljubav (ako nema nade da bude
voljen).
10
Tvrdiluk obino tera ljubav iz kue.
11
Ne treba voleti onu koju ovek, iz sramote, ne bi hteo za enu.
12
263
BalkanDownload
Prava ljubav udi samo za milovanjem one koju voli.
13
Razglaena ljubav retko traje.
14
Suvie lak uspeh brzo oduzima dra ljubavi; prepreke joj daju
vrednost.
15
Svaka osoba koja voli, bledi pri pogledu na voljeno stvorenje.
16
ovek uzdrhti kad iznenada ugleda voljeno stvorenje.
17
Nova ljubav isteruje staru.
18
Jedino zasluga ini dostojnim ljubavi.
19
Ljubav koja se gasi brzo iezne, a retko oivi.
20
Zaljubljeni je uvek bojaljiv.
21
Zbog prave ljubomore, ljubavna naklonost uvek raste.
22
Sumnja i ljubomora koja iz nje proizilazi poveavaju ljubavnu
naklonost.
23
Onaj koji je opsednut milju o ljubavi, manje spava i manje jede.
24
264
BalkanDownload
Svaki postupak ljubavnika zavrava se milju na voljeno stvorenje.
25
Prava ljubav nalazi da je dobro samo ono za ta zna da se dopada
voljenom stvorenju.
26
Ljubav nita ne moe odbiti ljubavi.
27
Ljubavnik se ne moe zasititi uivanja sa voljenim stvorenjem.
28
Laka slutnja izaziva kod ljubavnika kobne sumnje u voljeno
stvorenje.
29
Suvie preterana navika da se uiva, spreava raanje ljubavi.
30
Osoba koja voli zaokupljena je, stalno i neprestano, likom voljenog
stvorenja.
31 Nita ne moe spreiti da jednu enu vole dva oveka, a jednog

oveka dve ene.
1. Causa conjugii ab amore non est excusatio recta.

2. Qui non celat amare non potest.
3. Nemo dupllci potest amore ligari.
4. Semper amorem minui vel crescere constat.
5. Non est sapldum quod amans ab invito sumit amante.
6. Masculus non solet nisi in piena pubertate amare.
7. Biennalis viduitas pro amante defuncto superstlti praescribitur
amanti.
8. Nemo, sine rationis excessu, suo debet amore privari.
9. Amare nemo potest, nisi qui amoris suasione compellitur to.
10. Amor semper ab avarltia consuevit domiclliis exulare.
11. Non decet amare quarum pudor est nuptias affectare.
265
BalkanDownload
12. Verus amans alterlus nisi suae coamantis ex affectu non cupit
amplexus.
13Amor raro consuevit durare vulgatus.
14. Facilis perceptio contemptibilem reddit amorem, difficilis eum
parum facit haberi.
15. Omnis consuevit amans in coamantis aspectu pallescere.
16. In repentlna coamantis vislone, cor tremescit amantis.
17. Novus amor veterem compellit abire.
18. Probltas sola quemcumque dignum facit amore.
19. Si amor minuatur, cito deflcit et raro convalesdt.
20. Amorosus semper est timorosus.
21. Ex vera zelotypia affectus semper crescit amandi.
22. De coamante suspicione percepta zelus lnterea et affectus crescit
amandi.
23. Minus dormit et edlt quem amoris cogitatio vexat.
24. Quilibet amantis actus in coamantis cogitatione finitur.
25. Verus amans nihil beatum credlt, nisi quod cogttat amanti placere.
26. Amor nihil posset amori denegare.
27. Amans coamantis solatils satiari non potest.
28. Modica praesumptio cogit amantem de coamante suspicari
sinistra.
29. Non solet amare quem nimia voluptatis abundantia vexat.
30. Verus amans assidua, sine intermissione, coamantis imagine
detinetur.
31. Unam feminam nihll prohibet a duobus amari, et a duabus
mulieribus unum.
Evo dispozitiva jedne presude koju je izrekao jedan ljubavni sud:

Pitanje: Moe li postojati prava ljubav izmeu mua i ene?
Presuda grofice od Sampanje: Kaemo i tvrdimo, ovim to je ovde
sadrano, da ljubav ne moe protezati svoja prava na dve venane osobe. U
stvari, ljubavnici daju sve jedan drugom, uzajamno i besplatno, a da na to
nisu primorani nikakvom nudom, dok suprunici moraju po dunosti da
podvrgavaju svoju volju jedno drugom i da nita ne odbiju jedno drugom ...
Neka ova presuda, koju smo izrekli sa krajnjom obazrivou i
saglasno miljenju velikog broja drugih gospoa, bude za vas stalna i
nepokolebljiva istina.
Ovako je presueno godirne 1174, treeg dana majskih kalenda, na
266
BalkanDownload
VII zasedanju.257
257 Utrum inter conjugatos amor posslt habere locum?

Dicimus enlm et stabilito tenore firmamus amorem non posse inter duos jugales suas extendere vires, nam
amantes sibi invicem gratis omnia largiuntur, nullius necessitatis ratione cogente; jugales vero mutuis tenentur ex
debito voluntatibus obedire et in nullo seipsos sibi ad lnvicem denegare...
Hoc igitur nostrum judicium, cum nimia moderatione prolatum, et aliarum quamplurium dominarum
consilio roboratum pro indubitabili vobis sit ac veritate constanti.
,,Ab anno M. C. LXXIV, tertio kalend maii, indictione VII.
Ova presuda odgovara prvom propisu Zakonika ljubavi; Causa conjugii non est ab amore excuzatio recta.
267
BalkanDownload
BELEKA O KAPELANU ANDREU
Izgleda da je Andre pisao oko 1176. godine.

U Kraljevoj biblioteci nalazi se (br. 8758) rukopis Andreovog dela koji
je nekad pripadao Balizu. Evo prvog naslova: Hic incipiunt capitula libri
de Arte amatoria et reprobatione amoris.
Za ovim naslovom dolazi sadraj.
Zatim se ita drugi naslov:
Incipit liber de Arte amandi et de reprobatione amoris, editus et
compillatus a magistro Andrea, Francorum aulae regiae capellano, ad
Galterium amicum suum, cupientem in amoris exercitu militare: in quo
quidem libro, cujusque gradus et ordinis mulier ab homine cujusque
conditionis et status ad amorem sapientissime invitatur; et ultimo in fine
ipsius libri de amoris reprobatione subjungitur.
Kreimbeni u delu Vite de poeti provenzali, u poglavlju Perivale
Dorija, navodi jedan rukopis iz biblioteke Nikoloa Barakija u Firenci, i
iznosi razne odlomke; ovaj rukopis je prevod rasprave kapelana Andrea.
Akademija de la Kruska uvrstila ga je meu dela iz kojih su uzimani
primeri za njen renik.
Postojala su razna izdanja latinskog originala. Frid. Oto Menkanijus,
u svojim Miscellea Lipsiensia nova, Lipiae 1751, t. VII, deo prvi, strana 545. i
dalje, navodi jedno vrlo staro izdanje bez datuma i mesta tampanja, za koje
smatra da potie iz prvih dana tamparije: Tractatus amoris et de amoris
remeddo Andreae capellani Innocentii papae quarti.
Jedno drugo izdanje iz 1610. nosi sledei naslov:
Erotica seu amatoria Andreae capellani regii, vetustissimi scriptoris ad
venerandum suum amicum Guualterium scripta, nunquam ante hac edita,
sed saepius a multis desiderata; nunc tandem fide diversorum mss.
codicum in publicum emis- sa a Dethmaro Mulhero, Dorpmundae, typis
Westhovianis, anno Vna Caste et Vere amanda.
Jedno tree izdanje nosi naslov: Tremoniae, typis West- hovianis,
anno 1614.
Andre je izvrio sledeu metodsku podelu predmeta o kome
namerava da raspravlja:
268
BalkanDownload
1. Quid sit amor et unde dicatur.258

2. Qui sit effectus amoris.
3. Inter quos possit esse amor.
4. Qualiter amor acquiratur, retineatur, augmentetur, minuatur,
finiatur.
5. De notitia mutui amoris, et quid unus amantius agere debeat, altero
fidem fallente.
O svakom od ovih pitanja raspravlja se u vie paragrafa.
Andre puta da govore naizmence ljubavnik i gospa. Gospa pravi
primedbe, ljubavnik se trudi da je ubedi sa manje ili vie tananim
razlozima. Evo jednog odlomka koji pisac stavlja u usta ljubavniku:... Sed si
forte horum sermonum te perturbet obscuritas, eorum tibi sententiam
indicabo.259 Ab antiquo igitur quatuor sunt in amore gradus isitincti:
Primus, in spei datione consistit.
Secundus, in osculi exhibitione.
Tertius, in amplexus fruitione.
Quartus, in totius concessio personneae finitur.
258 ta je ljubav i odakle joj to ime.

Kakvo je dejstvo ljubavi.
Izmeu kojih osoba moe postojati ljubav.
Na koji se nain ljubav stie, odrava, poveava, smanjuje, zavrava. Po kojim znacima ovek prepoznaje da
je voljen, i ta treba da radi jedan od ljubavnika kad drugi proigra njegovo poverenje. Prim. prev.
259 Ako vas sluajno zbunjuje nejasnost ovog razgovora, dau vam njegov sadraj.
Od pamtiveka u ljubavi postoje etiri razliita stepena:
Prvi se sastoji u davanju nade, drugi u davanju poljupca.
Trei, u uivanju najintimnijeg milovanja.
etvrti, o predavanju itave linosti. Prim. Prev.
269
BalkanDownload
SALCBURKA GRANA260
U rudnicima soli u Halajnu, blizu Salcburga, rudari bacaju u

naputena okna rudnika granu ogolelu usled zime; dva-tri meseca posle
toga, pod uticajem voda punih estica soli, koje natapaju ovu granu, a zatim
je ostavljaju na suvu povlaei se, nalaze je sasvim pokrivenu blistavim
kristalima. Najmanje granice, one koje nisu deblje od seniine noge,
inkrustirane su bezbrojnim treperavim i bletavim kristalima. Prvobitna
grana se vie ne moe poznati; lii na deju igrakicu koja vrlo lepo izgleda.
Halajnki rudari ne proputaju, kad je sunan dan i kad je vazduh potpuno
suh, da ponude ove dijamantske grane putnicima koji se spremaju da se
spuste u rudnik. Ovo sputanje je neobina operacija. Uzjau se ogromna
jelova stabla, postavljena nizbrdo jedno za drugim. Ova jelova stabla su
vrlo debela, a zbog uloge konja koju vre ve vek ili dva, potpuno su se
uglaala. Ispred sedla, na koje vas postavljaju i koje klizi po jelovim
stablima nadovezanim jedno na drugo, smeta se jedan rudar koji, sedei
na svojoj konoj kecelji, klizi ispred vas i brine se da se suvie brzo ne
sputate.
Pre nego to se poe na ovo brzo putovanje, rudari savetuju
gospoama da obuku ogromne pantalone od sivog sera, u koje one uvlae
svoju haljinu, to im daje vrlo komian izgled. Ove slikovite halajnke
rudnike posetio sam sa gospoom Gerardi u leto 18... Najpre se radilo samo
o tome da pobegnemo od nesnosne bolonjske vruine i da poemo na sve
vazduh na planinu Sveti Gothard. Za tri noi preli smo kune movare
Mantove i prekrasno jezero Garda, i stigosmo u Rivu, Bolcano, Insbruk.
Gospoa Gerardi nae da su ove planine tako lepe, da smo, poavi
da napravimo etnju, zavrili putovanjem. Putujui obalom Ina, a potom
Salca, spustismo se do Salcburga. Privlana sveina ovog dela Alpa
okrenutog severu, uporeena sa zaguljivim vazduhom i prainom koje
smo tek ostavili u Lombardijskoj ravnici, pruala nam je svako jutro novo
uivanje i izazivala nas da idemo dalje. U Golingu kupismo seljake kapute.
esto smo nailazili na tekoe u pogledu smetaja, pa ak i hrane, jer je na
karavan bio mnogobrojan; ali ove neprilike, ove nezgode, bile su
260 Ovaj odlomak, pronaen u Bejlovim hartijama, objavljen je danas prvi put. On objanjava fenomen
kristalizaclje i poreklo ove rei. Prim. izdavaa.
270
BalkanDownload
zadovoljstvo.
Iz Golinga smo stigli u Halajn i ne znajui da postoje ovi lepi rudnici
soli o kojima sam govorio. Tamo naemo brojno drutvo radoznalaca,
meu koje se pojavismo u seljakim kaputima, a nae dame su bile nabavile
ogromne ogrtae koje nose seljanke. Odosmo do rudnika i ne pomiljajui
da se spustimo u podzemne hodnike; pomisao da jaemo tri etvrtine
milje na konju od drveta, izgledala je neobina, i bojali smo se da se ne
uguimo u dnu te crne jame. Gospoa Gerardi je pogleda jedan trenutak i
izjavi da e se ona spustiti, a nama ostavlja punu slobodu.
U toku priprema, koje su bile duge, jer je, pre poniranja u onu vrlo
duboku peinu, trebalo ruati, ja sam se zabavljao posmatrajui ono to se
zbivalo u glavi jednog lepog, vrlo plavog oficira bavarske lake konjice.
Nedavno smo se bili upoznali sa ovim ljubaznim mladim ovekom, koji je
govorio francuski i koji nam je mnogo koristio da se sporazumemo sa
nemakim seljacima iz Halajna. Ovaj mladi oficir, iako vrlo lep, nije bio
nimalo uobraen, ve je, naprotiv, izgledao kao ovek od duha; a gospoa
Gerardi je ovo otkrila. Video sam kako se oficir na prvi pogled zaljubio u
ljupku Italijanku, koja je bila ludo zadovoljna zbog sputanja u rudnik i
zbog pomisli da emo se uskoro nai na pet stotina stopa pod zemljom.
Gospoa Gerardi, jedino zaokupljena lepotom okana, velikim hodnicima i
savladanom tekoom, bila je hiljadu milja daleko od toga da misli da se
dopadne, a jo manje da misli na to da se ma kim oara. Uskoro sam bio
zauen udnovatim stvarima koje mi je bavarski oficir poverio, a da to nije
ni slutio. Bio je toliko obuzet nebeskim likom oivljenim aneoskim duhom
ene koja je bila za istim stolom s njim, u maloj planinskoj gostionici, u koju
je jedva prodirala svetlost kroz prozore sa zelenim oknima; primetio sam
kako on esto govori ne znajui s kim, a ni ono to je priao. Obavestih o
tome gospou Gerardi koja bi, bez mene, propustila ovaj prizor, na koji
mlada ena moda nikad nije neosetljiva. Naroito me je zapanjila nijansa
ludila koja se neprestano poveavala u oficirovim razmiljanjima; on je
neprekidno u ovoj eni otkrivao savrenstva koja moje oi nisu mogle da
vide. Svakog trenutka njegovi opisi ene koju je poeo da voli, sve su manje
liili na nju. Govorio sam u sebi: Ovaj jadni Nemac svakako je pronaao u
Giti samo priliku za sva svoja ushienja. Na primer, on je poeo da hvali
ruku gospoe Gerardi, koju su u detinjstvu, na vrlo udan nain, bile
iarale male boginje, te je ostala prilino tamna i sa tragovima bolesti.
Kako da objasnim ovo to vidim? pitao sam se. Gde da naem
neko uporeenje da bi moja misao postala jasnija?
271
BalkanDownload
U tom trenutku gospoa Gerardi se igrala sa lepom

granompokrivenom treperavim dijamantima, koju su joj rudari tek bili dali.
Sijalo je sunce: bio je 3. avgust, a male prizme od soli bletale su kao najlepi
dijamanti u jako osvetljenoj dvorani za balove. Bavarski oficir, kome je pala
u deo najneobinija i najblistavija grana, ponudi gospoi Gerardi da se
promeni s njom. Ona to prihvati; primajui granu; on je pritisnu na srce
tako kominim pokretom, da svi Italijani stadoe da se smeju. U svojoj
zabuni, oficir uputi gospoi Gerardi vrlo preterane i vrlo iskrene
komplimente. Kako sam ga bio uzeo pod svoju zatitu, pokuao sam da
opravdam ludost njegovih pohvala. Kazao sam Giti: Dejstvo koje na ovog
mladog oveka proizvodi otmenost vaih italijanskih crta i tih oiju koje on
nikad nije video, sasvim je slino dejstvu kristalizacije na granicu graba
koju drite i koja vam izgleda tako lepa. Kad je zbog zime ostala bez lia,
ona svakako nije ba bila sjajna. Kristalizacija soli pokrila je mrke granice
ove grane tako sjajnim i tako mnogobrojnim dijamantima, da se ove
granice mogu videti samo na malom broju mesta onakve kakve su.
- Pa lepo! Kakav zakljuak hoete da izvuete iz toga? ree
gospoa Gerardi.
- Da ta grana verno predstavlja Gitu onakvu kakvu je vidi mata
mladog oficira.
- To znai, gospodine, da vi primeujete takvu razliku izmeu onoga
kakva sam ja stvarno i onoga kako me vidi ovaj ljubazni mladi, kakva je
izmeu sasuene grabove granice i lepog dijamantskog nakita koji su mi
dali rudari.
- Gospoo, mladi oficir otkriva u vama osobine koje mi, vai prijatelji,
nismo nikad videli. Mi, na primer, ne bismo umeli da zapazimo izraz nene
i saaljive dobrote. Kako je ovaj mladi ovek Nemac, u njegovim oima
glavna osobina jedne ene je dobrota, i on smesta primeuje u vaim oima
izraz dobrote. Kad bi bio Englez, on bi video u vama aristokratski izraz i
lady like261 neke vojvotkinje; ali kad bi on bio ja, video bi vas onakvu kakva
ste, jer ve dugo vremena, i na moju nesreu, ne mogu sebi da predstavim
nita zanosnije.
- Ah, razumem ree Gita. U trenutku kad ponete da se
zanimate za neku enu, vi je vie ne vidite onakvom kakva je ona stvarno, ve
onakvom kako je vama pogodno da bude. Vi uporeujete povoljne iluzije
koje proizvodi ovaj poetak interesovanja sa ovim lepim dijamantima koji
261 Dranje velike dame
272
BalkanDownload
skrivaju grabovu granu ogolelu usled zime, i koje samo primeuje, imajte to
na umu, oko ovog mladia koji poinje da voli.
- To ini, prihvatih ja, da razgovori ljubavnika izgledaju tako smeni
mudrim ljudima, koji ne poznaju fenomen kristalizacije.
- Ah, vi to nazivate kristalizacijom ree Gita. Pa lepo, gospodine,
kristaliite u moju korist.
Ova slika, moda neobina, uinila je toliki utisak na matu gospoe
Gerardi, i kad smo stigli u veliku dvoranu rudnika, osvetljenu stotinama
malih lampi koje su izgledale kao da ih je deset hiljada zbog kristala soli
koji su prelamali njihovu svetlost na sve strane, ona ree mladom Bavarcu:
,,Ah! ovo je vrlo lepo, ja kristaliem za ovu dvoranu, oseam da preterujem
u pogledu njene lepote; a vi, da li vi kristaliete?
- Da, gospoo, odgovori naivno mladi oficir, oaran to ima
zajedniko oseanje sa lepom Italijankom; ali ne razumevajui bolje zbog
toga ono to mu je govorila. Ovaj jednostavni odgovor nasmejao nas je do
suza, jer se zbog njega zae ljubomora u glupaku koga je volela Gita i koji
poe da postaje ozbiljno ljubomoran na bavarskog oficira. Re kristalizacija
postala mu je mrska.
Na izlasku iz rudnika Halajn, moj novi prijatelj, mladi oficir, ija su
me nehotina poveravanja vie zanimala nego sve pojedinosti eksploatacije
soli, doznade od mene da se gospoa Gerardi zove Gita i da je u Italiji obiaj
da je, u njenom prisustvu, nazivaju la Gita. Jadni mladi, sav drhtei, usudi
se da joj se obrati sa Za Gita, a gospoa Gerardi, zabavljena bojaljivo
strasnim izrazom mladog oveka i vrlo ljutitim licem druge osobe, pozva
oficira na ruak za sutradan, pre naeg odlaska u Italiju. im se on udaljio,
ljutita osoba ree Jo i to; objasnite mi, draga prijateljice, zato nam
nameete drutvo tog otunog plavog mladia sa glupim oima?
- Jer me vi, gospodine, posle deset dana putovanja, provodei po itav
dan sa mnom, vidite onakvom kakva sam, a te vrlo nene oi koje vi
nazivate glupim, vide me savrenom. Zar ne, Filipe, dodade ona gledajui
me, te oi me po- krivaju blistavim kristalima; ja sam za njih savrenstvo; a
zadivljujue je to to, ma ta da uradim, ma kakvu glupost da kaem, u
oima tog lepog Nemca neu nikad prestati da budem savrenstvo; to je
ugodno. Na primer, vi, Anibalino (ljubavnik, koga smo mi smatrali pomalo
glupim, zvao se pukovnik Anibal), kladim se da me vi u ovom trenutku ne
smatrate ba savrenom? Vi mislite da ravo postupam to putam ovog
mladia u svoje drutvo. Znate li ta se s vama dogaa, dragi moj? Vi vie
ne kristaliete za mene.
273
BalkanDownload
Re kristalizacija ue kod nas u modu i ona je bila toliko zasenila

matu lepe Gite da je ona usvoji za sve.
Po povratku u Bolonju nisu se uopte mogle priati ljubavne
anegdote u njenoj loi, a da mi se ona ne obrati: ,,To i to potvruje i
unitava tu i tu nau teoriju, govorila mi je. Uestale lue postupke
ljubavnika, kada on nalazi sva savrenstva u eni koju poinje da voli, uvek
smo meu sobom nazivali kristalizacijom. Ta nas je re podseala na vrlo
prijatno putovanje. Nikad u svom ivotu nisam tako dobro osetio dirljivu i
samotnu lepotu obala jezera Garda; proveli smo u am- cima divne veeri,
uprkos zaguljivoj vruini. Doiveli smo one trenutke koji se vie ne
zaboravljaju: to je bio jedan od sjajnih trenutaka nae mladosti.
Jedne veeri neko nam saopti novost da se princeza Lanfranki i lepa
Florenca otimaju o srce mladog slikara Oldofredija. Izgledalo je da se jadna
princeza ozbiljno zaljubila, a mladi milanski umetnik kao da je bio
zaokupljen samo arima Florence. Postavilo se pitanje: ,,Da li je Oldofredi
zaljubljen? Ali molim itaoca da veruje da ja nemam nameru da
opravdavam ovu vrstu razgovora, u kome ovek pokazuje drskost da se ne
podvrgava pravilima koja nalae francuska pristojnost. Ne znam zato se
nae samoljublje te veeri ustvrdoglavilo da pogodi da li je milanski slikar
zaljubljen u lepu Florencu.
Izgubili smo se u razgovoru o velikom broju sitnih dogaaja. Kada
smo se umorili od toga da zadravamo nau panju na gotovo
neprimetnim nijansama, iz kojih se, konano, nisu mogli izvoditi zakljuci,
gospoa Gerardi poe da nam pria mali roman koji se, po njoj, odigravao u
Oldofredijevom srcu. Od samog poetka prie ona je, na nesreu,
upotrebila re kristalizacija; pukovnik Anibal, koga je jo muilo lepo lice
bavarskog oficira, pravio se da ne razume i pitao nas je po stoti put ta mi
podrazumevamo pod reju kristalizacija. ,,To je ono to ja ne oseam za vas,
odgovori mu gospoa Gerardi. Posle toga, ostavljajui ga u njegovom uglu,
sa njegovim mranim raspoloenjem, obrati se nama i ree: ,,Ja mislim da
jedan ovek poinje da voli kad ga vidimo da je tuan. Mi odmah
povikasmo: Kako, ljubav, to prekrasno oseanje koje poinje tako dobro... I
koje se katkad zavrava tako ravo, neraspoloenjem, svaama ree
gospoa Gerardi smejui se i gledajui Anibala. Razumem vau
primedbu. Vi, prosti ljudi, vi vidite samo jednu stvar u raanju ljubavi: ili se
voli ili se ne voli. Isto kao to prosti ljudi zamiljaju da svi slavuji slino
pevaju; ali mi koji uivamo sluajui ih, znamo da ipak postoji deset
razliitih nijansa meu slavujima. Ipak mi se ini, gospoo, ree neko, da
274
BalkanDownload
se ili voli, ili ne voli. Nikako, gospodine, to je sasvim isto kad biste kazali
da je neki ovek koji ide iz Bolonje u Rim ve stigao pred kapije Rima kad,
sa vrha Apenina, jo vidi nau kulu Garizendu. Daleko je od jednog do
drugog grada i moe ovek prei etvrtinu, polovinu, tri etvrtine puta, a
da zbog toga nije stigao u Rim, a ipak ne nalazi se vie u Bolonji. U ovom
lepom uporeenju, rekoh, Bolonja oigledno predstavlja ravnodunost, a
Rim savrenu ljubav. Kad smo u Bolonji, prihvati gospoa Gerardi, mi
smo potpuno ravnoduni, ne pada nam na pamet da se divimo na poseban
nain eni u koju emo se, moda, jednog dana ludo zaljubiti; naa mata
jo manje misli da pretera u prikazivanju njene vrednosti. Jednom reju,
kao to smo kazali u Halajnu, kristalizacija jo nije poela.
Na te rei Anibal besno skoi i izae iz loe govorei nam: Vratiu se
kada budete govorili italijanski. Odmah razgovor poe na francuskom, i
svi stadoe da se smeju, ak i gospoa Gerardi. ,,Pa lepo! Eto, ljubav ode,
ree ona, i opet nasta smeh. ovek izlazi iz Bolonje, penje se na Apenine,
kree drumom put Rima... Ali, gospoo, ree neko, prilino se udaljismo
od slikara Oldofredija, to izazva kod nje mali nestrpljiv pokret koji,
verovatno, uini da se sasvim zaboravi na Anibala i njegov brzi odlazak.
Hoete li da znate, ree nam ona, ta se dogaa kad se napusti Bolonja?
Pre svega, smatram da je taj odlazak potpuno nehotian: to je nagonski
pokret. Ne kaem da nije praen velikim uivanjem. ovek se divi, zatim
kae sebi: Kakvo zadovoljstvo biti voljen od ove ljupke ene! Zatim se
pojavljuje nada; posle nade (esto vrlo slabe, jer ovek ni u ta ne sumnja,
ako iole ima vrelu krv!), posle nade, velim, ovek sa nasladom preuveliava
lepotu i vrline ene za koju se nada da e ga voleti.
Dok je gospoa Gerardi govorila, uzeo sam jednu kartu za igranje, na
njenom naliju nacrtao sam na jednoj strani Rim, na drugoj Bolonju, a
izmeu Bolonje i Rima etiri etape koje je pomenula gospoa Gerardi.
1 2 3 4
II
SOLONJA
1. Divljenje.
2. ovek stie do druge take puta, kad kae: Kakvo zadovoljstvo
275
BalkanDownload
biti voljen od ove ljupke ene!

3. Raanje nade oznaava treu etapu.
4. Stie se do etvrte, kada se sa nasladom preuveliavaju lepote i
vrline voljene ene. To je ono to mi, koji smo posveeni u to, nazivamo
kristalizacijom koja nateruje Kartaginu u bekstvo. U stvari, to je teko
razumeti.
Gospoa Gerardi nastavi: ,,Za vreme ova etiri pokreta ili stanja due,
koje je Filipo nacrtao, ne vidim ni najmanjeg razloga da na putnik bude
tuan. injenica je da je uivanje jako, da ono iziskuje svu panju kojom
dua raspolae. ovek je ozbiljan, ali nimalo tuan: razlika je velika. Mi
razumemo, gospoo, ree jedan od prisutnih, vi ne govorite o onim
nesrenicima kojima se ini da svi slavuji jednako pevaju. Razlika
izmeu biti ozbiljan i biti tuan (lesser serio e lesser mesto), prihvati
gospoa Gerardi, odluujua je kad je u pitanju reenje problema kao to je
ovaj: Voli li Oldofredi lepu Floremcu. Ja mislim da Oldofredi voli, jer sam
ga, poto je bio vrlo zauzet Florencom, videla tunog, a ne samo ozbiljnog.
On je tuan, jer evo ta se dogodilo s njim. Poto je preuveliao sreu koju bi
mogao da mu prui karakter koji nagovetava rafaelsko lice, lepa ramena,
lepe miice, jednom reju oblici dostojni Kanove lepe markizice Florence,
on je, verovatno, traio potvrdu nade na koju se usudio. Isto tako, vrlo je
verovatno da mu ju je Florenca varvarski sruila, bojei se da voli stranca
koji svakog trenutka moe napustiti Bolonju, a naroito vrlo srdita to je on
poeo tako brzo da gaji nadu.
Imali smo sreu da svakog dana vidimo gospou Gerardi; savrena
prisnost vladala je u tom drutvu; razumeli smo se u pola rei; esto sam
video kako se drutvo smeje zbog ala za koje nisu potrebne rei da bi se
shvatile: bio je dovoljan jedan pogled. Ovde e francuski italac primetiti da
se lepa ena u Italiji ludo predaje svim udnovatim mislima koje joj prolaze
kroz glavu. U Rimu, Bolonji, Veneciji, lepa ena je neograniena kraljica;
nita nije tako potpuno kao njen despotizam u drutvu. U Parizu, lepa ena
uvek strahuje od javnog mnenja i od delata javnog mnenja: od smenog.
Ona se neprestano, u dnu due, boji podsmeha, kao to se neogranieni
vladar boji ustava. To je potajna misao koja dolazi da je uznemiri usred
njenih radosnih uivanja, i zbog koje odjednom dobija ozbiljan izraz lica.
Jedna Italijanka smatrala bi smenom ovu ogranienu vlast pariske ene u
njenom salonu. Doslovno, ona je svemona u pogledu ljudi s kojima do-
lazi u dodir i ija srea, bar za vreme posela, uvek zavisi od neke njene udi:
mislim na sreu obinih prijatelja. Ako se ne dopadate eni koja vlada u
276
BalkanDownload
nekoj loi, ako vidite dosadu u njenim oima, ne ostaje vam nita bolje da
uradite nego za taj dan da se izgubite.
Jednog dana etao sam sa gospoom Gerardi putem za Kaskata del
Reno; sretosmo Oldofredija samog, jako uzbuenog, vrlo zabrinutog, ali
nimalo turobnog. Gospoa Gerardi ga pozva i porazgovara s njim da bi ga
bolje posmatrala. Ako se ne varam, rekoh gospoi Gerardi, ovaj jadni
Oldofredi se potpuno predao strasti prema Florenci; kaite mi, molim vas,
meni, vaem slepom privreniku, ta mislite do koje je take ljubavne
bolesti sada dospeo? Vidim ga, ree gospoa Gerardi, kako se sam eta i
kako govori sebi svakog asa: ,,Da, oma me voli. Zatim je zaokupljen time
da nae u njoj nove ari, da sebi do sitnica izloi nove razloge da bi je voleo
do ludila. Ne verujem da je tako srean kao to vi pretpostavljate.
Oldofredija svakako obuzimaju svirepe sumnje; on ne moe biti tako
siguran da ga Florenca voli; on ne zna, kao to to mi znamo, koliko je njoj
malo stalo, u ovakvim stvarima, do bogatstva, do poloaja, do stava u
drutvu.262 Oldofrei je prijatan, slaem se, ali on je samo jadni stranac.
Nije vano, ree gospoa Gerardi, kladila bih se da smo ga zatekli u
trenutku kad su razlozi za nadu preovladali. Ali, rekoh ja, imao je
duboko uzbuen izraz lica; mora biti da doivljava trenutke strane
nesree; on sebi govori: Ali, da li me ona voli? Priznajem, prihvati
gospoa Gerardi, gotovo zaboravljajui da razgovara sa mnom, ako je
odgovor koji ovek sebi daje zadovoljavajui, da ga ispunjavaju trenuci
boanstvene sree sa kojima se, moda, nita na svetu ne moe uporediti.
To je, bez sumnje, najlepe to postoji u ivotu.
Kad se, najzad, dua, umorna i gotovo iznurena tako estokim
oseanjima, vrati razumu zbog malaksalosti, posle toliko tako oprenih
pokreta, ostaje kao izvesno: Pored njega bih nala sreu koju mi samo on na
svetu moe pruiti. Putao sam postepeno svoga konja da se udalji od
konja gospoe Gerardi. Preosmo bez jedne jedine rei tri milje koje su nas
odvajale od Bolonje, drei se vrline koja se zove diskrecija.
262 Sve je opreno Izmeu Francuske i Italije. Na primer, bogatstvo, visoko poreklo, odlino obrazovanje,
stvaraju raspoloenje za ljubav s one strane Alpa, a udaljavaju je u Francuskoj.
277
BalkanDownload
ERNESTINA ILI RAANJE LJUBAVI
OBAVETENJE
Jedna ena sa mnogo duha i sa neto iskustva tvrdila je jednog dana

da se ljubav ne raa tako iznenadno kao to se pria. ini mi se, govorila je
ona, da otkrivam sedam potpuno odvojenih faza u raanju ljubavi, i, da bi
dokazala svoje rei, ispria sledei dogaaj. Bili smo na selu, kia je padala
kao iz kabla; bili smo jako sreni da sluamo.
U dui potpuno ravnodunoj, kod mlade devojke koja ivi u
usamljenom zamku u dnu neke ravnice, najmanji dogaaj pobuuje
duboku panju. Na primer, kad iznenada ugleda mladog lovca, u umi,
blizu zamka.
Zbog takvog obinog dogaaja poele su nesree Ernestine od S . . .
Zamak u kome je stanovala sama sa svojim starim stricom, grofom od S . . .,
sagraen u srednjem veku, blizu obale Draka, na jednoj od ogromnih stena
koje pritenjuju tok ovog potoka, gledao je najlepe predele Dofinea.
Ernestina nae da je mladi lovac, koga je naneo sluaj, imao otmen izraz
lica. Njegov lik se vie puta pojavi u njenim mislima: pa o emu da se misli
u toj drevnoj kui? Ona je tu ivela usred nekakve velelepnosti;
zapovedala je velikom broju slugu; ali ve dvadeset godina, kako su
gospodar i sluge ostareli, sve se radilo uvek u isto vreme; razgovor se
zapoinjao samo zato da bi se kudilo sve ono to se radi a tugovalo se zbog
najobinijih stvari. Jedne proletnje veeri na smiraju dana, Ernestina je bila
na prozoru; gledala je malo jezero i umu iza njega: neobina lepota ovog
predela doprinela je, moda, tome da ona utone u sumorno sanjarenje.
Odjednom ponovo ugleda onog mladog lovca, koga je bila primetila
nekoliko dana ranije; bio je opet u umarku iza jezera; u ruci je drao kitu
cvea; zaustavi se kao da je gleda; ona vide kako on poljubi cvee i kako ga
zatim stavi sa nekakvim nenim potovanjem u upljinu velikog hrasta na
obali jezera.
Koliko je misli izazvao samo ovaj postupak! I to koliko ivo
zainteresovanih misli, ako se one uporede sa jednolinim oseanjima koja
su, do tog trenutka, ispunjavala Ernestinin ivot! Novi ivot poinje za nju;
hoe li se ona usuditi da ode da vidi onu kitu cvea? Boe! kakva
nesmotrenost ree ona u sebi uzdahnuvi. A ako se u trenutku kad bih
278
BalkanDownload
se ja pribliila velikom hrastu, mladi lovac pojavi iz oblinjih umaraka!

Kakva sramota! ta bi pomislio o meni? Meutim, ovo lepo drvo bilo je
uobiajeni cilj njenih usamljenih etnji, esto je odlazila da sedne na njegove
ogromne ile koje se uzdiu iznad livade i prave, svuda oko stabla, kao
neke prirodne klupe zakriljene njegovom ogromnom senkom.
Nou, Ernestina je jedva sklopila oi; sutradan, u pet sati ujutro, tek
to je poela zora da rudi, ona se pope u potkrovlje zamka. Njene oi
potraie veliki hrast iza jezera; im ga je ugledala, ostade nepomina i
gotovo ne diui. Srea tako razigrana strastima dolazi posle gotovo
nesvesnog i bezrazlonog zadovoljstva prve mladosti.
Proe deset dana. Ernestina broji dane! Samo jedanput je videla
mladog lovca; pribliio se dragom drvetu i imao je kitu cvea koju je tu
ostavio kao i prvu. Stari grof od S ... primeuje da ona provodi ivot
negujui ptice koje je smestila u kavez u potkrovlju zamka; ona, u stvari,
sedi pored malog prozora sa zatvorenim kapkom, odakle moe pogledom
da obuhvati itavo prostranstvo koje pokriva uma iza jezera. Sasvim je
sigurna da je njen neznanac ne moe opaziti, i tada misli na njega bez
straha. Pada joj na pamet jedna misao i mui je. Ako on pomisli da se ne
obraa nikakva panja na njegovo cvee, zakljuie iz toga da ona prezire
njegovo potovanje, koje je, na kraju krajeva, samo obina uglaenost, i ako
iole ima duu onakvu kakva treba da bude, nee se vie pojaviti. Prolazi jo
etiri dana, ali kako sporo! Petog dana, prolazei sluajno pored velikog
hrasta, mlada devojka nije mogla odoleti iskuenju da ne baci pogled na
malu upljinu, gde je videla da on stavlja cvee. Bila je sa svojom
vaspitaicom i nije imala ega da se boji. Ernestina je mislila da e nai samo
uvelo cvee; na svoju neizrecivu radost, ugleda kitu najreeg i najlepeg
cvea; blistalo je od sveine; nijedan listi na krunicama najnenijeg cvea
nije pokvaren. im je to opazila krajikom oka, ne gubei iz vida
vaspitaicu, pretrala je sa lakoom gazele sav onaj deo ume na sto koraka
unaokolo. Nikoga nije videla; potpuno sigurna da je niko ne gleda, vrati se
kod starog hrasta, osmeli se da sa nasladom pogleda ljupko cvee. O, boe!
Tamo se nalazi gotovo neprimetno pare hartije, privreno za vezicu na
kitici. ta vam je, moja Ernestino? upita vaspitaica uznemirena malim
krikom koji je pratio ovo otkrie. Nita, draga prijateljice, jedna jarebica
je uzletela ispred mene. Pre petnaest dana, Ernestini ne bi moglo pasti
na pamet da lae. Sve se vie i vie pribliavala ljupkoj kitici cvea; nagnu
glavu i, uarenih obraza, ne usuujui se da ga dodirne, ona proita na
paretu hartije:
279
BalkanDownload
Ve mesec dana svakog jutra donosim kitu cvea. Da li e ova biti

dovoljno srena da bude primeena?
Sve je oaravajue na ovoj ljupkoj cedulji; engleski rukopis koji je
ispisao ove rei, imao je vrlo elegantan oblik. Ve etiri godine, otkako je
napustila Pariz i samostan Sen-Zer-menskog predgraa koji je bio u
najveoj modi, Ernestina nije videla nita tako lepo. Odjednom jako
pocrvene, priblii se svojoj vaspitaici i zamoli je da se vrate u zamak. Da bi
tamo bre stigla, umesto da pou uz malu ledinu i da zaobiu jezero kao
obino, Ernestina krenu stazom prema malom mostu koji pravo vodi u
zamak. Zamiljena je, zarie se da nee vie ii tamo, jer, najzad, otkriva da
je ono neka vrsta pisamceta koje se neko usudio da joj uputi. Meutim,
ono nije bilo zatvoreno, ree sasvim tiho. Od tog trenutka njen ivot je
obuzela grozna zebnja. ta! Zar ona ne moe, makar izdaleka, opet otii da
vidi drago drvo? Tome se suprotstavlja oseanje dunosti. Ako odem na
drugu obalu jezera, neu vie moi da raunam na ono na ta sam se samoj
sebi zarekla. Kad je u osam sati ula vratara kako zatvara gvozdenu
ogradu na mostiu, ovaj zvuk, koji joj oduze svaku nadu, kao da je oslobodi
ogromnog tereta koji je pritiskao njene grudi; ona nee moi vie da se
ogrei o svoju dunost, iako bi ak bila slaba da popusti.
Sutradan, nita je nije moglo izvui iz mranog sanjarenja: bila je
ubijena, bleda; njen stric to primeti: nareuje da se upregnu konji u stare
koije, voze se po okolini, idu ak do prilaza zamku gospoe Desen, na tri
milje odatle. Na povratku grof od S . .. naredi da se kola zaustave u umici
iza jezera; koije idu po travnoj ledini, on hoe da vidi ogromni hrast koji
uvek naziva savremenikom Karla Velikog. Taj veliki car mogao ga je videti,
ree on, kad je prelazio nae planine na putu za Lombardiju, da pobedi
kralja Didijea! Ova pomisao na tako dug ivot, kao da je podmladila
gotovo osamdesetogodinjeg starca. Emesitina je vrlo daleko od toga da
prati razlaganja svog strica; obrazi joj gore; jo jednom e se, dakle, nai kod
starog hrasta; zarekla se da ne pogleda u malo skrovite. Nagonski, ne
znajui ta radi, baci tamo pogled, ugleda kiticu, pobledi. Bila je sastavljena
od rua proaranih crnim. ,,Ja sam vrlo nesrean, treba zauvek da odem.
Ona koju ja volim ne udostojava se da primeti moje potovanje. Te rei bile
su napisane na maloj hartijici privrenoj na kiticu. Ernestina ih je
proitala pre nego to je imala vremena da sebi zabrani da ih i vidi. Ona je
tako slaba, da je primorana da se nasloni na drvo; i uskoro gui se u
suzama. Uvee ree sebi: Otii e zauvek, i ja ga vie neu videti.
Sutradan, u samo podne, dok se po avgustovskom suncu etala sa
280
BalkanDownload
svojim stricom alejom platana du jezera, ona vide na drugoj obali mladog
oveka kako se pribliava velikom hrastu; uze svoje cvee, baci ga u jezero i
nestade. Emestnm se uini da je bilo gneva u tom postupku; uskoro u to nije
sumnjala. udila se to je i trenutak mogla sumnjati u to; oigledno je da e
otii, videi da je prezren; nikad ga vie nee videti.
Tog dana svi su se uznemirili u zamku, u koji jedino ona unosi malo
veselosti. Njen stric objavljuje da je ona zaista bolesna; smrtno bledilo,
nekakvo grenje lica, izmenili su taj bezazleni lik, u kome su se nedavno
ocrtavala tako mirna oseanja prve mladosti. Uvee, kad je doao as etnje,
Ernestina se ne usprotivi to ju je stric poveo preko ledine iza jezera. U
prolasku, ona pogleda sumornim oima, jedva zadravajui suze, skrovite
na tri stope iznad zemlje, potpuno sigurna da tamo nita nee nai; suvie je
dobro videla kako je kita cvea baena u jezero. Ali, kakvo iznenaenje; ona
opazi tamo drugu. ,,Iz samilosti prema mojoj stranoj nesrei, udostojite
se da uzmete belu ruu. Dok je ponovo itala te udne rei, njena ruka, a
da toga nije bila svesna, odvojila je belu ruu koja se nalazila u sredini
kitice. ,,On je, dakle, vrlo nesrean! ree u sebi. U tom asu zovnu je
njen stric, ona poe s njim, ali je bila srena. Dri svoju belu ruu u maloj
batistanoj maramici, a batist je tako fin da ona za itavo vreme etnje moe
da vidi boju rue kroz laku tkaninu. Svoju maramicu ona dri tako da joj ne
uvene ta draga rua.
im se vratila kui, trei pree strme stepenice koje vode u njenu
malu kulu, na uglu zamka. Najzad, bez bojazni sme da posmatra tu
oboavanu ruu i da nasiti njome svoje poglede kroz slatke suze koje bee
iz njenih oiju.
ta kazuju te suze? Ernestina to ne zna. Kad bi mogla da pogodi
oseanje koje ih izaziva, ona bi imala hrabrosti da rtvuje ruu koju tek to
je stavila sa toliko panje u svoju kristalnu au, na svome stoiu od
mahagonija. Ali, ako italac iole osea tugu to nema vie dvadeset godina,
pogodi- e da su ove suze, daleko od toga da budu suze bola, nerazdvojni
pratioci iznenadnog pogleda na neizmernu sreu; one kau: Kako je slatko
biti voljen! Emestina se prevarila da uzme taj cvet u trenutku kad ju je
prva srea u ivotu zahvatila i pomutila rasuivanje. Ali ona to jo ne moe
da uvidi niti da prebaci sebi tu nedoslednost.
Sto se tie nas koji imamo manje iluzija, mi u tome vidimo treu fazu
raanja ljubavi: javljanje nade. Ernestina ne zna da njeno srce sebi kae,
gledajui ovu ruu: Sad je sigurno da me voli.
No moe li biti tano da je Ernestina na putu da zavoli? Zar ovo
281
BalkanDownload
oseanje ne vrea sva najobinija pravila zdravog razuma? ta! Ona je samo
tri puta videla oveka zbog koga, u tom asu, lije vrele suze! I jo ga je
videla preko jezera, na velikoj udaljenosti, moda na pet stotina koraka.
Sem toga, kad bi ga videla bez puke i lovakog kaputa, moda ga ne bi ni
poznala. Ona ne zna ni ko je ni ta je, pa ipak provodi dane gajei strasna
oseanja, ija izraavanja moram da skratim, jer nemam prostora za roman.
Ta oseanja su samo varijacije ove misli: Kakva srea biti voljena! Ili, pak,
ona ispituje ovo drugo pitanje sasvim razliitog znaaja: Mogu li se nadati
da zaista budem voljena? Da se on ne igra sa mnom kad kae da me voli?
Mada je stanovala u zamku koji je gradio Ledigijer, i pripadala porodici
jednog od najhrabrijih drugova uvenog vojvode, Ernestini nije pala na
pamet ova primedba: Moda je sin nekog seljaka iz susedstva. Zato?
Ona je ivela u dubokoj samoi.
Sigurno, Ernestina je bila vrlo daleko da pozna prirodu oseanja koja
vladaju u njenom srcu. Da je mogla predvideti kuda je ona vode, ona bi
imala izgleda da umakne njihovoj vlasti. Mlada Nemica, Engleskinja,
Italijanka poznale bi u tome ljubav; poto se nae mudro vaspitanje odluilo
da odrie mladim devojkama postojanje ljubavi, Ernestina je oseala samo
neodreeno uznemirenje zbog onoga to se dogaalo u njenom srcu; kad bi
duboko razmiljala, videla je u tome samo obino prijateljstvo. Uzela je
samo jednu jedinu ruu zato to se bojala da e, postupajui drukije,
rastuiti i izgubiti svog novog prijatelja. ,,A, uostalom, govorila je sebi posle
dugog razmiljanja, ne treba se ogreiti o pristojnost.
Ernestinino srce uzbuuju samo najnenija oseanja. etiri dana, koja
mladoj usamljenici izgledaju kao etiri veka, ona je obuzeta nekom
neobjanjivom strepnjom; ne izlazi iz zamka. Petog dana njen stric, sve
uznemireniji zbog njenog zdravlja, nateruje je da ga prati u umicu; nae se
blizu kobnog drveta; ita na hartijici skrivenoj u kitici cvea:
Ako me htednete udostojiti da uzmete ovu arenu kameliju, u
nedelju u doi u crkvu vaeg sela.
Emestina vide u crkvi jednog oveka vrlo jednostavno obuenog, koji
je mogao imati oko trideset i pet godina. Primeti ak da nije imao krst. itao
je i, drei svoj molitvenik na izvestan nain, gotovo ni za trenutak nije
skidao oi s nje. To znai da Emestina, u toku cele slube, nije bila u stanju
nita da misli. Izlazei iz stare plemike klupe, ispusti svoj molitvenik, i
zamalo i sama nije pala dok ga je dizala. Jako pocrvene zbog svoje
nespretnosti. Kazae da sam tako nespretna, ree odmah u sebi, da e ga
biti stid da misli na mene. U stvari, od trenutka kada joj se dogodila ta
282
BalkanDownload
mala nezgoda, ona nije vie videla stranca. Uzalud se zaustavila, poto se
popela u kola, da razdeli seoskim deacima nekoliko novia; meu
seljacima koji su askali kod crkve, ona ne primeti osobu koju se nikako nije
usuivala da pogleda za vreme mise. Ernestina, koja je dotada bila olienje
iskrenosti, izmisli da je zaboravila maramicu. Jedan sluga se vrati u crkvu i
dugo je u plemikoj klupi traio tu maramicu koju nije mogao nai. Ali
zadravanje izazvano ovim malim lukavstvom bilo je uzaludno: ona ne
vide vie lovca. Jasno je ree u sebi. Gospoica od K . .. kazala md je
jednom da nisam lepa i da u mom pogledu ima neeg zapovednikog i
odbijajueg; trebalo mi je jo samo da budem nespretna; bez sumnje, on me
prezire.
U toku dve-tri posete koje je uinio njen stric pre povratka u zamak,
uzbuivale su je tune misli.
im se vratila, oko etiri sata, ona potra alejom platana, du jezera.
Zbog nedelje, ograda na putu je bila zatvorena; sreom, opazi jednog
batovana; zovnu ga i zamoli ga da gurne amac u vodu i da je preveze na
drugu obalu jezera. Iskrca se na sto koraka od velikog hrasta. amac je
stajao kod obale i bio je uvek dovoljno blizu da bi joj ulivao hrabrost. Niske
i gotovo vodoravne grane ogromnog hrasta irile su se skoro do jezera.
Odlunim korakom i sa nekom mranom i odreitom hladnokrvnou ona
se priblii drvetu, sa izrazom sa kojim bi pola u smrt. Bila je sasvim
sigurna da nee nita nai u skrovitu; i, zaista, tamo ugleda samo jedan
uveli cvet iz jueranje kitice: Kad bi bio zadovoljan mnome, ree u sebi,
ne bi propustio da mi se zahvali kiticom cvea.
Naredi da je odvedu u zamak, pope se, trei, u svoje odaje i, kad se
nala u svojoj maloj kuli, sasvim sigurna da je nee niko iznenaditi, briznu u
pla. Gospoica od K . . . je imala pravo ree sebi. Da bih izgledala
lepa, treba me gledati sa udaljenosti od pet stotina koraka. Kako u ovom
kraju liberala moj stric via samo seljake i parohe, moje ponaanje je
sigurno dobilo neto grubo, moda i prosto. Bie da imam u pogledu neki
zapovedniki i odbijajui izraz. Prie ogledalu da posmatra svoj
pogled, vide tamno-plave oi natopljene suzama. Sada ne mogu imati
onaj zapovedniki izraz, ree ona, koji e mi uvek smetati da se
dopadnem.
Zvonilo je za ruak; sa velikom mukom osuila je suze. Najzad se
pojavi u salonu; tamo nae gospodina Vilara, starog botaniara, koji je
svake godine dolazio da provede osam dana kod gospoina S . .. , na veliku
alost njene dadilje, proizvedene u vaspitaicu, koja je za to vreme gubila
283
BalkanDownload
svoje mesto za stolom gospodina grofa. Sve je bilo dobro dok ne donesoe
ampanj; sud sa ledom stavie blizu Ernestine. Led se ve odavno bio
istopio. Ona pozva slugu i ree mu: Promenite vodu i stavite u nju led,
brzo. Gle, taj mali zapovedniki ton vrlo dobro ti pristaje, ree
smejui se njen dobri stric. Na re zapovedniki tako navree suze na
Ernestinine oi da nije bila u stanju da ih sakrije, morala je da napusti salon
i, kad je zatvarala vrata, ue se jecaji koji su je gu- ili. Starci ostadoe
zaprepaeni.
Posle dva dana ona proe pored velikog hrasta, prie i pogleda u
skrovite, tek da opet vidi mesto gde je nekada bila srena. Kako je bila
oarana kada je tamo nala dve kite cvea. Uze ih sa hartijicama, stavi ih u
svoju maramicu i ode trei put zamka, ne marei za to da li je neznanac,
sakriven u umi, posmatra kako se kree, dok je ta misao, do tog dana, nije
nikad naputala. Zadihana i ne mogavi vie da tri, morala je da se
zaustavi negde oko sredine puta. im joj se dah malo povratio, poe opet
da tri svom snagom. Najzad se nae u svojoj sobici; uze svoje kite cvea iz
maramice i, ne itajui svoja pisamca, stade sa zanosom da ljubi to cvee
zbog ega, kad ovo primeti, pocrvene. ,,Ah! nikad vie neu imati
zapovedniki izraz govorila je sebi. Popraviu se.
Najzad, kad je iskazala svu svoju nenost prema ovim lepim kiticama
sastavljenim od najreeg cvea, proita pisamca. (Mukarac bi time poeo.)
U prvom, sa datumom od nedelje u pet asova, stajalo je: Odrekao sam se
uivanja da vas vidim posle slube; nisam mogao da budem sam; bojao
sam se da neko ne proita u mojim oima ljubav od koje izgaram za vama.
Tri puta je proitala rei: ljubav od koje izgaram za vama, i zatim ustade i ode
do ogledala da vidi da li ima zapovedniki izraz; ona nastavi da ita: ljubav
od koje izgaram za vama. Ako je vae srce slobodno, izvolite uzeti ovo
pisamce, koje bi nas izloilo neprijatnostima.
Drugo pisamce, od ponedeonika, bilo je napisano olovkom, i to
prilino ravo; ali Emestina nije vie bila u onom dobu kada je lepi engleski
rukopis njenoga neznanca imao ari u njenim oima; imala je suvie
ozbiljnih poslova da bi obraala panju na takve sitnice.
Doao sam. Bio sam vrlo srean jer je neko govorio o vama u mome
prisustvu. Rekoe mi da ste jue bili na drugoj obali jezera. Vidim da niste
izvoleli da uzmete pisamce koje sam bio ostavio. Ono odluuje moju
sudbinu. Vi volite, ali ne mene. Ludost je u mojim godinama vezivati se za
devojku vaega doba. Zbogom zauvek. Neu da pridruim nesreu da
budem nepodnoljiv nesrei to sam vas suvie dugo zaokupljao jednom
284
BalkanDownload
strau koja je moda smena u vaim oima. Jednom strau! ree

Emestina diui oi nebu. Taj trenutak je bio vrlo sladak. Ta mlada devojka,
upadljive lepote i u cvetu mladosti, uzviknu oarana: ,,On se udostojava da
me voli! Ah, boe moj! Kako sam srena! Ona pade na kolena pred
ljupkom madonom Karla Dolija, koju je jedan od njenih predaka doneo iz
Italije. ,,Ah, da, biu dobra i puna vrline! uzviknu ona sa suzama u
oima. Boe moj, smiluj se i ukai mi na moje mane, da bih ih mogla
ispraviti; sada mi je sve mogue.
Ponovo ustade da bi po dvadeseti put proitala svoja pisamca.
Naroito drugo u njoj izazva zanose sree. Uskoro primeti da se ve odavno
u njenom srcu ugnezdila jedna istina: da nikad ne bi mogla da se vee za
oveka ispod etrdeset godina. (Neznanac je govorio o svojim godinama.)
Seti se da joj je u crkvi, poto je bio malo elav, izgledalo da ima trideset
etiri ili trideset pet godina. Ali nije mogla biti sigurna u to, tako se malo
usuivala da ga pogleda! I bila je tako zbunjena! Nou Ernestina nije
sklopila oka. U svom ivotu nije mogla pomisliti na slinu sreu. Ponovo
ustade da bi na engleskom ispisala na svome molitveniku: Ne drati se
nikada zapovedniki. Cinim ovaj zavet 30. septembra 18 ...
U toku noi, ona se sve vie priklanjala ovoj istini: nemogue je voleti
oveka koji nema etrdeset godina. Sanjajui odobrim osobinama svoga
neznanca, pade joj na pamet da, sem osobine da ima etrdeset godina, on
ima verovatno i tu da je siromaan. Bio je tako jednostavno obuen u crkvi,
da je, bez sumnje, bio siromaan. Nita se ne moe uporediti sa njenom
radou zbog ovog otkria. ,,On nikad nee imati glup i uobraen izraz
naih prijatelja, gospode te i te, kad dolaze na dan svetoga Ibera da uine
mome stricu ast da ubiju njegove srne, i da nam za stolom priaju svoje
podvige iz mladosti, a da ih niko za to nije molio.
Zar je mogue, veliki boe, da je on siromaan! U tom sluaju, moja
je srea potpuna! Ustade po drugi put da zapali kandilo i potrai procenu
svoga bogatstva koju je neki njen roak bio napisao na jednoj knjizi. Nae
da e imati sedamnaest hiljada livara rente kad se uda i, vremenom,
etrdeset do pedeset hiljada. Dok je o toj stvari razmiljala, izbi etiri sata;
ona uzdrhta. Moda je ve dovoljno vidno da bih mogla pogledati moje
drago drvo. Otvori kapke na prozorima; i, zaista, vide veliki hrast i
njegovo tamno zelenilo; ali zahvaljujui meseevoj svetlosti, a nikako prvoj
belini zore, koja je bila jo vrlo daleko.
Oblaei se ujutru, ona sebi ree: Prijateljica etrdesetogodinjeg
oveka ne bi trebalo da se oblai kao devojica. I itav sat traila je u
285
BalkanDownload
svojim ormanima haljinu, eir, pojas; sve je to sainjavalo tako originalnu

celinu da, kada se pojavila u trpezariji, njen stric, vaspitaica i stari
botaniar ne mogoe se uzdrati da ne prsnu u smeh. Prii blie, ree
grof od S . . . , stari vitez sv. Luja, ranjen kod Kiberona. Prii blie, moja
Ernestina; jutros si se obukla kao da si htela da se prerui u
etrdesetogodinju enu. Na te ree ona pocrvene i najivlja srea se ocrta
na licu mlade devojke. Neka mi bog oprosti! ree dobri stric na kraju
doruka, obraajui se starom botaniaru. To je dobar znak; gospodine,
zar jutros Ernestina nema sve manire tridesetogodinje ene? Ona naroito
ima nekakav oinski izraz kad se obraa posluzi, koji me oarava svojom
smenom stranom; dva-tri puta sam je stavio na probu da bi se uvrstio u
svome opaanju. Ova primedba udvoji Emestiininu sreu, ako se ovek
moe posluiti tom reju govorei o blaenstvu koje je ve bilo na vrhuncu.
Jedva je uspela da se izvue iz drutva posle doruka. Njen stric i stari
botaniar neumorno su je zadirkivali zbog njenog toboe starakog izgleda.
Pope se u svoje odaje, pogleda hrast. Prvi put za dvadeset sati jedan oblak
zamrai njeno blaenstvo, a da ona nije mogla shvatiti ovu naglu promenu.
Zanos, kome se bila predala od trenutka kada je, dan ranije, obuzeta
oajanjem, bila pronala kitice cvea u drvetu, umanjilo je ovo pitanje koje
je sebi postavila: Kako treba da se ponaam sa svojim prijateljom da bi me
potovao? ovek sa toliko duha, i koji se odlikuje tim to ima etrdeset
godina, mora da je vrlo strog. Njegovo potovanje prema meni sasvim e
prestati ako napravim neki pogrean korak.
Dok se preputala ovom monologu, u poloaju najpovoljnijem za
ozbiljna razmiljanja mlade devojke pred ogledalom, Ernestina primeti, sa
uasom pomeanim sa ponosom, da na svom pojasu nosi zlatni bro sa
laniima na kojima se nalaze naprstak, makazice i male korice za njih,
divni nakit kome se nije mogla nadiviti jo sino, a koji joj je poklonio za
imendan njen stric. Ovaj nakit pogledala je sa uasom i skinula ga tako
urno zato to se setila kako joj je njena dadilja priala da on kota osam
stotina pedeset franaka i da je kupljen kod najuvenijeg pariskog
draguljara, koji se zvao Lorenso: ta bi pomislio o meni moj prijatelj, koji
ima ast da bude siromah, kad bi video na meni nakit tako smeno skup?
Ima li neto besmislenije nego tako isticati naklonosti dobre domaice; jer to
znae ove makazice, njihove korice i ovaj naprstak, koji se uvek nose sa
sobom; a dobra domaica ne misli da ovaj nakit svake godine kota koliko
kamata na njegovu cenu. Ona stade ozbiljno da rauna i nae da je ovaj
nakit kotao skoro pedeset franaka godinje.
286
BalkanDownload
Ovo lepo razmiljanje o domainstvu, koje je Ernestina dugovala vrlo

vrstom vaspitanju koje je dobila od zaverenika skrivenog vie godina u
zamku svoga strica, ovo razmiljanje je, kaem, samo udaljilo tekoe. Kad
je vratila ovaj smeno skupi nakit u komodu, morala se ipak povratiti na
novo neugodno pitanje: ta treba uraditi da se ne izgubi potovanje
oveka sa toliko duha?
Ernestinina razmiljanja (u kojima e italac, moda, prepoznati da
su jednostavno peta faza raanja ljubavi) odvela bi nas vrlo daleko. Ova
mlada devojka imala je pravedan, pronicljiv duh, otar kao i vazduh sa
njenih planina. Njen stric, koji je nekada imao duha i koji ga jo ima u
pogledu dva-tri predmeta koja su ga odavno zanimala, njen stric je bio
primetio da ona spontano zapaa sve posledice neke ideje. Dobri starac je
imao obiaj da zadirkuje Ernestinu zbog ovoga to je on nazivao njenim
vojnikim pogledom; to je radio u dane kada je bio veseo, a vaspitaica je
primetila da je ovo zadirkivanje bilo nesumnjivi znak njegove veselosti.
Moda je zbog te osobine kasnije, kada se pojavila u drutvu i osmelila da
razgovara, igrala tako sjajnu ulogu. Ali, u doba o kome govorimo, Ernestina
se uprkos svome duhu potpuno zaplela u svoja razmiljanja. Dvadeset puta
dolazila je do odluke da ne odlazi u etnju blizu drveta: Jedna jedina
nepromiljenost, govorila je sebi, koja bi pokazala detinjariju male
devojice, mogla bi me upropastiti u oima moga prijatelja. Ali, i pored
neobino tananih argumenata u koje je unosila svu snagu svoje pameti, ona
jo nije raspolagala tako tekom vetinom da svojim duhom nadvlada svoje
strasti. Ljubav, kojom je jadna devojka bila nesvesno zanesena i koja je
kvarila sva njena razmiljanja, isuvie je rano navede, na njenu sreu, da se
uputi prema kobnom drvetu. Posle dugog oklevanja, ona se nae tamo
zajedno sa svojom sobaricom, oko jedan sat. Odvoji se od ene, prie
drvetu blistajui od radosti. Jadna mala! Kao da je letela, a ne hodala po
ledini. Stari botaniar, koji se takoe etao, ree to sobarici kad se Emestina
odvojila od njih trei.
Sva Ernestinina srea nestade u magnovenju. Ne zato to nije nala
kitu cvea u upljini drveta; ona je bila divna i vrlo svea, to u njoj najpre
izazva ivo zadovoljstvo. Dakle, njen prijatelj je bio nedavno tano na
mestu na kome i ona. Potrai na ledini tragove njegovih stopala; jo vie je
oara to je umesto male ispisane hartije nala pismo, i to dugako pismo.
Polete oima da vidi rukopis; htela je da sazna njegovo krteno ime. Proita;
pismo, kao i kita cvea, ispade joj iz ruku. Obuze je samrtna jeza. Na kraju
pisma proitala je ime Filipa Astezana. A gospodin Astezan bio je poznat u
287
BalkanDownload
zamku grofa od S. . . kao ljubavnik gospoe Desen, vrlo bogate i vrlo

elegantne Parianke, koja je svake godine sablanjavala provinciju
usuujui se da u svome zamku provede etiri meseca sama, sa ovekom
koji nije bio njen mu. Da bi se bol prevrio, ona je bila udovica, mlada, lepa
i mogla se udati za gospodina Astezana. Sve ove tune stvari, koje su,
onako kako smo ih ispriali, bile istinite, izgledale su sasvim drukije gorke
u razgovorima alosnih osoba koje su nekada poseivale drevni dom
Ernestininog strica, i koje su bile veliki neprijatelji grehova lepih dana.
Nikada se, za nekoliko trenutaka, tako ista i iva srea, prva u njenom
ivotu, nije premetnula u tako munu i beznadenu nesreu. Svirepi
ovek! Hteo je da se poigra sa mnom govorila je sebi Ernestina. Hteo
je da ima neki cilj za svoje lovake izlete, da zavrti glavu jednoj devojici,
moda da zabavi time gospou Desen. A ja sam sanjala da se udam za
njega! Kakva detinjarija! Vrhunac ponienja! Posle ovih tunih misli, ona
pade u nesvest pored kobnog drveta koje je ve tri meseca tako esto
gledala. Upravo su je tamo, posle pola sata, nali nepominu sobarica i stari
botaniar. Da bi nesrea bila vea, Ernestina, kad su je osvestili, opazi kod
svojih stopala Astezanovo pismo, otvoreno na mestu gde se nalazio potpis,
i to tako da se mogao proitati. Skoi brzo kao munja i nagazi na pismo.
Ona objasni svoju nezgodu i uspe neprimetno da podigne pismo. Dugo nije
imala mogunosti da ga proita, jer je njena vaspitaica namesti da sedi i
nije je ostavljala vie. Botaniar zovnu jednog radnika iz polja, koji ode da
potrai kola u zamku. Ernestina, da bi izbegla da odgovara na pitanja o
njenoj nezgodi, pravila se da ne moe da govori; strahovita glavobolja
poslui joj kao izgovor da dri maramicu na oima. Stigoe kola. Kad su je
smestili u njih, bila je vie preputena samoj sebi, ali se vie ne bi mogao
opisati grozni bol koji je proimao njenu duu za vreme vonje do zamka.
U njenom stanju najstranije je bilo to to je bila primorana da prezire samu
sebe. Kobno pismo, koje je oseala u svojoj maramici, peklo joj je ruku. Dok
su je vodili u zamak, pade no; mogla je da otvori oi a da se to ne primeti.
Pogled na zvezde koje su blistale u lepoj noi na jugu Francuske utei je
malo. Iako je oseala posledice tih pokreta strasti, zbog nevinosti svog
uzrasta nije bila u stanju da bude svesna toga. Prvi trenutak mira, posle dva
sata najeeg moralnog bola, Ernestina je dugovala jednoj hrabroj odluci.
Neu itati ovo pismo od koga sam videla samo potpis; spaliu ga, ree
sebi, kad stignem u zamak. Tada je bar mogla smatrati da ima hrabrosti,
jer ljubav, iako na izgled pobeena, nije propustila da joj smerno priapne
da je ovo pismo moda objanjavalo na zadovoljavajui nain odnose
288
BalkanDownload
gospodina Astezana sa gospoom Desen.

Ulazei u salon, Ernestina baci pismo u vatru.
Sutradan, jo od osam sati ujutro, ona opet poe da svira na svome
pijaninu, koji je ve dva meseca bila jako zanemarila. Ona ponovo uze
zbirku Memoara o istoriji Francuske, koju je objavio Petito, i poe da pravi
duge izvode iz Memoara krvolonog Monlika. Bila je toliko umena da
navede starog botaniara da joj dri predavanja iz prirodopisa. Posle
petnaest dana, ovaj valjani ovek, jednostavan kao i njegove biljke, nije
mogao utke da pree preko zauujue marljivosti koju je primeivao kod
svoje uenice; bio je zadivljen time. to se nje tie, prema svemu je bila
ravnoduna; sve misli su je podjednako vodile u oajanje. Njen stric je bio
vrlo uznemiren: Ernestina je naoigled mravila. Kako je sluajno dobila
mali nazeb, dobri stric, koji, suprotno ljudima njegovog doba, nije
usredsredio na sebe sva interesovanja koja je mogao imati za stvari u
ivotu, uobrazi da se razbolela na pluima. Ernestina to isto poverova, i
tome je dugovala jedino podnoljive trenutke koje je imala u tom periodu;
zbog nade u skoru smrt, strpljivo je podnosila ivot.
U toku jednog dugog meseca, ona nije imala drugog oseanja do bola
utoliko dubljeg, to mu je izvor bio u preziranju same sebe; kako nije imala
nikakvog ivotnog iskustva, nije se mogla uteiti govorei sebi da niko na
svetu ne moe ni posumnjati u ono to se odigrava u njenom srcu, i da svi-
repi ovek, kojim je toliko obuzeta, verovatno ne bi pogodio ni stoti deo
onoga to je oseala za njega. Usred njene nesree, nije joj ponestalo
hrabrosti; za nju nije predstavljalo nikakvu tekou da baci u vatru, a da ih
ne proita, dva pisma po ijim adresama je prepoznala kobni engleski
rukopis.
Bila je sebi obeala da nikad nee pogledati ledinu s one strane jezera;
u salonu nikad nije dizala oi na prozore koji su gledali na tu stranu. Jednog
dana, oko est nedelja poto je proitala ime Filipa Astezana, njenom
uitelju prirodopisa, dobrom gospoinu Vilaru, pade na pamet da joj odri
as o vodenim biljkama; ukrca se s njom i naredi da ih voze prema delu
jezera koji je prodirao u dolinu. Kad je ulazila u amac, jedan gotovo
nehotian pogled iskosa uveri je da nikoga nema pored velikog hrasta;
jedva opazi da je jedan deo kore na drvetu bio svetlije siv nego ostala kora.
Dva sata docnije, kad posle asa ponovo proe pored velikog hrasta, ona
zadrhta poznavi da je ono to je smatrala za sluajnu pojavu na kori drveta
bila boja lovakog odela Filipa Astezana, koji je ve dva sata, sedei na
ilama hrasta, bio nepomian kao da je mrtav. Pravei za sebe to
289
BalkanDownload
uporeenje, Ernestinin duh se takoe poslui reima: kao da je mrtav; to je

pogodi: Kad bi bio mrtav, ne bi bilo vie nezgodno da se toliko bavim
njime. Za nekoliko minuta ova pretpostavka bila je povod da se preda
ljubavi koja je postala svemona kad je ugledala voljeno bie.
Ovo otkrie jako je uznemiri. Sutradan uvee, jedan upnik iz
susedstva, koji je bio doao u posetu zamku, zamoli grofa od S... da mu
pozajmi Moniter. Dok je stari sobar iao da uzme iz biblioteke zbirku
Moniter iz tog meseca, grof ree: Ali, upnie, ove godine vi niste vie
radoznali; ovo je prvi put da mi traite Moniter! Gospodine grofe,
odgovori upnik, gospoa Desen, moja susetka, pozajmljivala mi ga je dok
je bila ovde; ali ona je otila pre petnaest dana.
Ove tako ravnodune rei izazvae takvu uzbunu u Ernestini, da je
poverovala da joj je pozlilo: oseti kako joj srce zadrhta na upnikove rei,
to je mnogo ponizi. Eto, dakle, ree sebi, kako sam uspela da ga
zaboravim!
Te veeri, prvi put posle toliko vremena, dogodi joj se da se
osmehnula. Ipak, govorila je u sebi, ostao je u selu na sto pedeset milja od
Pariza, pustio je gospou Desen da sama otputuje. Njegova nepominost
na ilama hrasta vrati joj se u seanje, i ona dopusti da joj se misao zaustavi
na tome. Sva njena srea, ve mesec dana, sastojala se u tome da uveri sebe
da je bolesna na pluima; sutradan ona uhvati sebe u misli da je, otkako je
sneg poeo da prekriva planinske vrhove, uvee esto vrlo svee; pomisli
da bi bilo pametno obui toplije haljine. Obina dua ne bi propustila istu
obazrivost; Ernestina pomisli na to tek posle upnikovih rei.
Pribliavao se Sveti Iber, kada se u zamku prireivao jedini veliki
ruak u toku cele godine. Snesoe u salon Ernestinin klavir. Kad ga je
otvorila dan posle toga, nae na dirkama komadi hartije sa ovim reima:
Nemojte vrisnuti kad me ugledate.
Bilo je tako kratko da ona to proita pre no to je prepoznala ruku
osobe koja je pisala; rukopis je bio iskrenut. Kako je Ernestina dugovala
vrstu duu sluaju ili moda vazduhu dofinejskih planina, sigurno je da bi,
pre upnikovih rei o odlasku gospoe Desen, otila da se zatvori u svoju
sobu i pojavila bi se tek posle praznika.
Posle dva dana prireen je veliki godinji ruak na Svetog Ibera. Za
stolom, Ernestina je igrala ulogu domaice, sedei prekoputa svoga strica;
bila je vrlo elegantno obuena. Za stolom se nalazila gotovo itava zbirka
upnika i predsednika optina iz okolnih mesta, uz to pet-est provincijskih
uobraenka, koji su govorili o sebi i svojim ratnim, lovakim i ak
290
BalkanDownload
ljubavnim podvizima, a naroito o starini svoga roda. Nikad se nisu vie

alostili to tako mali utisak prave na naslednicu zamka. Neobino bledilo,
zajedno sa lepotom crta lica, davalo je Ernestini gotovo prezriv izraz. Oni
koji su pokuavali da razgovaraju s njom, zbunjivali su se kad bi joj se
obratili. to se tie nje, ona je bila vrlo daleko od toga da spusti svoje misli
do njih.
Ceo poetak ruka protekao je a da ona nita neobino nije primetila;
bila je na putu da odahne, kad pred kraj ruka, diui oi, prekoputa sebe
srete pogled jednog seljaka ve u zrelim godinama koji je izgledao kao
sobar nekog predsednika optine sa obala Draka. Oseti onaj neobini
pokret u grudima, koji su ve bile izazvale upnikove rei; ipak nije bila ni
u to sigurna. Ovaj seljak nije nimalo liio na Filipa. Usudi se da ga jo
jednom pogleda; nije bilo vie sumnje, to je bio on. Bio se preruio tako da
bi izgledao vrlo ruan.
Vreme je da malo govorimo o Filipu Astezanu, jer on ovde postupa
kao zaljubljen ovek, pa emo moda u prii o njemu takoe nai priliku da
se potvrdi teorija o sedam faza ljubavi. Kad je on, pre pet meseci, stigao u
zamak Lafre sa gospoom Desen, neki upnik koga je ona primala da bi se
do- dvorila svetenstvu, ponovi jednu vrlo lepu dosetku. Zauen to
nalazi duhovitost kod takvog oveka, Filip ga upita ko je rekao tu neobinu
dosetku. Sinovica grofa od S..., odgovori upnik, devojka koja e biti vrlo
bogata, no kojoj su dali vrlo loe vaspitanje. Ne proe ni godina a da ne
primi iz Pariza sanduk knjiga. Veoma se bojim da ne svri ravo, i ak da se
nee ni udati. Ko bi sebi natovario takvu enu? itd. itd.
Filip postavi nekoliko pitanja, a upnik se nije mogao uzdrati da ne
oplakuje retku Ernestininu lepotu, koja e je svakako dovesti do propasti;
tako verno je opisivao dosadu ivota koji se vodi u grofovom zamku, da
gospoa Desen uzviknu: ,,Ah! smilujte se, prestanite, gospodine upnie,
uini- ete da omrznem vae lepe planine. ovek ne moe da prestane
da voli jedan kraj kome ona ini toliko dobra, odgovori upnik, a novac koji
je gospoa dala da bi nas pomogla da kupimo tree zvono za nau crkvu
osigurava joj... Filip nije vie sluao, on je mislio na Ernestinu i na ono to
se moralo odigravati u srcu mlade devojke, zatoene u zamku koji je
izgledao dosadan ak i seoskom upniku. Treba da je zabavim, ree u sebi,
udvarau joj se na romantian nain; to e izazvati u ovoj jadnoj devojci
nekoliko novih misli. Sutradan ode u lov blizu grofovog zamka, opazi
poloaj ume, odeljene malim jezerom od zamka. Pade mu na pamet da
Ernestini iskae potovanje kitom cvea; mi ve znamo ta je uradio sa
291
BalkanDownload
cveom i pisamcima. Kada je lovio blizu velikog hrasta, iao je sam da ih

stavi, a u druge dane slao je svoga slugu. Sve je to Filip radio iz
ovekoljublja, ak nije mislio ni da vidi Emestinu; bilo bi mu suvie teko i
suvie dosadno da se upozna sa njenim stricom. Kad Filip primeti
Ernestinu u crkvi, prva misao mu je bila da je suvie star da bi se dopao
jednoj osamnaestogodinjoj ili dvadesetogodinjoj devojci. Bio je dirnut
lepotom njenih crta, a naroito nekom vrstom plemenite jednostavnosti
koja je davala obeleje njenom licu. ,,U tom karakteru ima bezazlenosti,
govorio je u sebi; trenutak posle toga uini mu se divna. Kad ju je video
kako je ispustila svoj molitvenik izlazei iz plemike klupe i kako ga je
dohvatila sa tako ljupkom nespretnou, on pomisli da je voli, jer poe da se
nada. Ostade u crkvi sve dok ona ne izae iz nje; razmiljao je o jednoj ne
mnogo zanimljivoj stvari za oveka koji poinje da se zaljubljuje: on je imao
trideset pet godina i poela je da mu se proreuje kosa, koja bi mu mogla
dati lepo elo poput doktora Gala, ali koja mu je svakako dodavala jo tri,
etiri godine. Ako moja starost nije sve upropastila na prvi pogled, ree u
sebi, treba da sumnja u moje srce da bi zaboravila moje godine.
Prie jednom malom gotskom prozoru koji je gledao na trg, vide
Ernestinu kako se penje u kola, nae da su joj divni stas i stopalo; ona je
delila milostinju; uini mu se da su njene oi traile nekoga. Zato njene
oi gledaju u daljinu, ree u sebi, dok deli novie sasvim blizu kola? Da
nisam izazvao u njoj interesovanje?
Vide Ernestinu kako daje nekakav nalog jednom lakeju; za to vreme
napajao se njenom lepotom. Vide kako je pocrvenela; njegove oi su bile
sasvim blizu nje: kola nisu bila udaljena ni deset koraka od gotskog
prozoria; vide slugu kako se vratio u crkvu i kako neto trai u plemikoj
klupi. Dok je sluga bio odsutan, uverio se da su Ernestinine oi gledale
preko gomile koja ju je okruivala i, prema tome, da su traile nekoga; ali
taj neko vrlo lako je mogao da ne bude Filip Astezan koji je, u oima ove
mlade devojke, moda imao pedeset-ezdeset godina, ko zna? Sa njenim
godinama i bogatstvom zar nema nekog seoskog plemia iz susedstva koji
oblee oko nje? Meutim, nikog nisam primetio za vreme mise.
im su grofova kola otila, Astezan uzjaha konja, napravi jedan krug
u umi da je ne bi susreo, i ubrzo se uputi prema ledini. Na svoje neizrecivo
zadovoljstvo stigao je do velikog hrasta pre nego to je Ernestina videla kitu
cvea i pisamce koje je naredio da se ujutru tamo odnese; on uze cvee, zae
u umu, priveza konja za jedno drvo i poe da se eta. Bio je vrlo uzbuen;
pade mu na pamet da se sakrije u najguem delu umovitog breuljka, na
292
BalkanDownload
sto koraka od jezera. Iz tog zaklona, koji ga je skrivao od svih oiju, mogao
je, zahvaljujui jednom proplanku, jasno videti veliki hrast i jezero.
Koliko je bilo njegovo oduevljenje kada je, malo posle toga, video
mali Ernestinin amac kako plovi po onoj prozirnoj vodi koju je podnevni
povetarac blago nabirao! Taj trenutak je bio odluujui; slika ovog jezera i
slika Ernestine, koju je nedavno video tako lepu u crkvi, duboko se ureza u
njegovom srcu. Od tog trenutka Ernestina je imala neto to ju je u
njegovim oima odvajalo od svih drugih ena, i nedostajala mu je samo
nada da je zavoli do ludila. Video je kako se urno pribliava drvetu; vide
njen bol to nije nala kitu cvea. Taj trenutak je bio tako sladak i estok da
je Filip, kad se Ernestina udaljila trei, verovao da se prevario mislei da
vidi bol u njenom izrazu kad nije nala kitu cvea u upljini drveta. Sva
sudbina njegove ljubavi poivala je na toj okolnosti. Rekao je sebi: Imala je
tuan izraz kad je izlazila iz amca, a ak i pre nego to je prila drvetu.
Ali, odgovarala je nada, nije imala tuan izraz u crkvi; tamo je, naprotiv,
blistala od sveine, lepote, mladosti i bila je malo zbunjena; najivlji duh
davao je vatru njenim oima.
Kad nije mogao vie da vidi Emestinu koja se bila iskrcala kod
drvoreda platana s druge strane jezera, Filip Astezan izae iz svoga
zaklona kao potpuno drugi ovek nego kad je tamo ulazio. Stigavi u
galopu do zamka gospoe Desen, imao je samo dve misli: ,,Da li se ona
rastuila kad nije nala kitu cvea u drvetu? Da ta tuga sasvim jednostavno
ne dolazi od prevarene sujete? Ova verovatnija pretpostavka uspela je
sasvim da ovlada njegovim duhom i da mu povrati razumne misli trideset
petogodinjeg oveka. Bio je vrlo ozbiljan. Nae mnogo sveta kod gospoe
Desen; u toku posela, ona se naali na raun njegove ozbiljnosti i
uobraenosti. Nije vie mogao, govorila je ona, da proe pored ogledala a
da se ne ogleda. Grozim se, govorila je gospoa Desen, ove navike mladih
ljudi u modi. Tu dra niste imali nikada; potrudite se da se oduite od toga,
ili u vam se osvetiti na taj nain to u narediti da se uklone sva ogledala.
Filip je bio zbunjen; nije znao kako da zabauri odlazak o kome je pravio
planove. Uostalom, bilo je vrlo tano da je ispitivao u ogledalu da li izgleda
star.
Sutradan on opet zauze svoj poloaj na breuljku o kome smo
govorili, odakle se vrlo dobro videlo jezero; namesti se snabdeven dobrim
durbinom i napusti to sklonite tek u mrkli mrak, kao to se kae u tom
kraju.
Idueg dana on donese jednu knjigu, ali s velikom mukom bi mogao
293
BalkanDownload
da kae ono to je pisalo na stranicama koje je proitao; no da nije imao

knjigu, eleo bi da je ima. Najzad, na svoje neopisivo zadovoljstvo, oko tri
sata vide Ernestinu kako polako ide prema drvoredu platana na obali
jezera; vide je kako se sa velikim firentinskim eirom na glavi uputi prema
drumu. Ona prie kobnom drvetu; na licu je imala utuen izraz. Pomou
durbina, on se potpuno uveri u utueni izraz. Vide je kako uze dve kite
cvea koje je jutros ostavio, kako ih stavi u svoju maramicu i ieze, trei,
brzinom munje. Ovaj vrlo jednostavni postupak konano osvoji njegovo
srce. To je uraeno tako ivo, tako naglo da on nije imao vremena da vidi
da li je Ernestina zadrala tuni izraz ili je radost blistala u njenim oima.
ta da misli o tom neobinom postupku? Da li e ona pokazati dve kite
cvea svojoj vaspitaici? U tom sluaju, Ernestina bi bila samo dete, a on jo
vee dete od nje, kad se bavi do te mere jednom devojicom. Sreom
ree u sebi ona ne zna moje ime. Jedino ja znam za svoju ludost, a
toliko sam ih drugih sam sebi oprostio.
Filip, vrlo hladnog izraza napusti svoje sklonite i ode, sav zamiljen,
da trai konja koga je bio ostavio kod nekog seljaka na pola milje odatle.
Treba priznati da sam jo uvek veliki ludak, ree sam sebi dok se skidao s
konja u dvoritu zamka gospoe Desen. Dok je ulazio u salon, lice mu je
bilo nepomino i ledeno. Prestao je da voli.
Sutradan, dok je stavljao kravatu, Filip nae da je vrlo star. Najpre
nije imao nikakvu elju da prevali tri milje da se zavue u iprag, kako bi
posmatrao jedno drvo; ali ne oseti ni elju da ide na neko drugo mesto. ,,To
je vrlo smeno, rekao je sebi. Da, ali u ijim oima smeno? Uostalom, ne
treba se nikad uklanjati od sree. Poe da pie vrlo dobro sastavljeno pismo,
u kome je, kao drugi Lindoro, naveo svoje ime i podatke o sebi. Ovo tako
dobro sastavljeno pismo imalo je nesreu, kao to se moda seate, da bude
spaljeno a da ga niko ne proita. Jedino rei u pismu na koje je na junak
najmanje mislio dok ih je pisao, potpis Filip Astezan, imale su ast da budu
proitane. Uprkos svim lepim razmiljanjima, na razumni ovek bio je
ipak skriven u svome uobiajenom sklonitu u trenutku kad je njegovo ime
izazvalo ovakav utisak; video je kako je Ernestina pala u nesvest dok je
otvarala njegovo pismo; njegova zaprepaenost je bila beskrajna.
Idueg dana bio je primoran sebi da prizna da je zaljubljen; njegovi
postupci su to dokazivali. Svakog dana je dolazio u umicu u kojoj je
doiveo tako silna oseanja. Poto je gospoa Desen morala uskoro da se
vrati u Pariz, Filip izvede da mu se napie pismo i objavi da naputa Dofine
da bi proveo petnaest dana u Burgonji kod bolesnog strica. Sede u
294
BalkanDownload
potanska kola, i izvede to tako dobro da se vrati drugim putem, te je svega

jedan dan propustio da ne ode u umicu. Smesti se na dve milje od zamka
grofa S ..., u samoi Krosea, na suprotnoj strani od zamka gospoe Desen, i
odatle je, svakog dana, dolazio na obalu malog jezera. Tamo je odlazio
neprekidno trideset tri dana ne videvi ni jednom Ernestinu: ona se vie nije
pojavljivala u crkvi; misa se sluila u zamku; pribliio mu se preruen, i dva
puta je imao sreu da vidi Ernestinu. inilo mu se da se nita ne moe
uporediti sa istovremeno plemenitim i bezazlenim crtama njenog lica.
Kazao je sebi: Nikad pored takve ene ne bih osetio zasienost. Astezana
je najvie diralo Ernestinino neobino bledilo i njen bolni izraz lica. Napisao
bih deset svezaka kao Riardson kad bih se poduhvatio da zabeleim sve
naine na koje je jedan ovek, kome, uostalom, nije nedostajalo ni smisla ni
iskustvo, objanjavao Emestinino padanje u nesvest i njenu tugu. Najzad on
odlui da se s njom objasni i da zbog toga prodre u zamak. Bojaljivost (biti
bojaljiv u trideset petoj godini!), bojaljivost ga je u tome dugo ometala.
Mere je preduzeo sa svom moguom smotrenou, a ipak, bez sluajnosti
koja stavi u usta jednom ravnodunom oveku vest o odlasku gospoe
Desen, sva Filipova vetina bi propala, ili bi u najmanju ruku mogao da vidi
Ernestininu ljubav jedino u njenoj srdbi. On bi, verovatno, tu srdbu
protumaio uenjem to vidi da je voli ovek njegovih godina. Filip bi
verovao da je prezren i, da bi zaboravio to muno oseanje, pribegao bi
kocki ili kulisama Opere, i postao bi sebiniji i grublji mislei da je sasvim
svreno sa njegovom mladou.
Jedan polu gospodin, kako se kae u tom kraju, predsednik neke
planinske optine i Filipov drug iz lova na divokoze, pristade da ga povede,
preruenog kao svog slugu, na veliki ruak u zamak grofa od S..., gde ga je
prepoznala Ernestina.
Oseajui da jako crveni, Ernestini pade na um strana misao: ,,On e
pomisliti da ga ja volim lakomisleno, iako ga ne poznajem; prezree me kao
neko dete, otputovae u Pariz, otii e svojoj gospoi Desen, neu ga vie
videti. Ova svirepa misao dade joj hrabrosti da ustane i da ode u svoju
sobu. Tamo je bila dva minuta, kad zau kako se otvaraju vrata predsoblja
njenih odaja. Ona pomisli da je to vaspitaica i ustade traei izgovor da je
odstrani. Kad je krenula prema vratima svoje sobe, ona se otvorie: Filip je
pao pred njene noge.
Tako vam boga, oprostite mi moj postupak ree joj on. Ja sam
oajan ve dva meseca; hoete li da poete za mene?
Taj as bio je presladak za Ernestinu. ,,On me prosi ree ona u sebi.
295
BalkanDownload
Ne treba vie da se bojim gospoe Desen. Potrai neki strog odgovor i,

uprkos neverovatnim naporima, ona ga, moda, ne bi nikako pronala. Dva
meseca oajanja bila su zaboravljena; nalazila se na vrhuncu sree. U tom
asu, sreom, u kako se otvaraju vrata predsoblja. Emestina mu ree: ,,Vi
mi uzimate ast. Ne priznajte nita! uzviknu Filip uzdranim glasom
i, sa mnogo vetine, uvue se izmeu zida i lepog Ernestininog kreveta,
belog i ruiastog. To je bila vaspitaica, vrlo uznemirena zbog zdravlja
svoje tienice, a stanje u kome je nae bilo je takvo da povea njenu
uznemirenost. Trebalo je dugo vremena da se odstrani ta ena. U toku
njenog bavljenja u sobi, Ernestina je imala vremena da se navikne na svoju
sreu, mogla je da povrati svoju hladnokrvnost. Ona dade Filipu ohol
odgovor, kad se on usudi da se ponovo pojavi, poto je vaspitaica bila
izala.
Ernestina je bila tako lepa u oima njenog dragana, izraz njenih crta
tako strog, da od prve rei njenog odgovora Filip pomisli da je sve ono to je
dotle mislio samo iluzija, i da nije bio voljen. Njegovo Lice se odjednom
promeni i odavalo je samo izgled oveka u oajanju. Ernestina, uzbuena
do dna due njegovim oajnim izrazom, imala je ipak snage da ga odstrani.
Jedino joj je od ovog neobinog susreta ostalo u seanju da mu je
odgovorila, kad ju je on preklinjao da dozvoli da trai njenu ruku, da ga
njegovi poslovi, kao i njegove naklonosti, svakako zovu u Pariz. On je tada
uzviknuo da mu je jedini posao na svetu da zaslui Ernestinino srce, da se
kune pred njenim nogama da nee napustiti Dofine dok je ona tu, i da u
svom ivotu nee vie prekoraiti prag zamka u kome je stanovao pre nego
to ju je upoznao.
Emestina je bila gotovo na vrhuncu sree. Sledeeg dana ona ponovo
doe kod velikog hrasta, ali u pratnji vaspitaice i starog botaniara. Nae
tamo kitu cvea kao i pisamce. Osam dana posle toga bila je gotovo reila
da odgovori Astezanu na njegova pisma, kada, posle nedelju dana,
doznade da se gospoa Desen vratila iz Pariza u Dofine. estoki nemir
zameni sva oseanja u Ernestininom srcu. Snae iz susednog sela, koje su u
ovom sticaju okolnosti, i ne znajui to, odluivale sudbinu njenog ivota, a
ona nije proputala priliku da im razvee jezik, rekoe joj, najzad, da je
gospoa Desen, ispunjena gnevom i ljubomorom, dola da trai svog
ljubavnika, Filipa Astezana, koji je, prialo se, bio ostao u tom kraju s
namerom da stupi u red sv. Bruna. Da bi se navikao na strogosti toga reda,
bio se povukao u samou Krosea. Dodavalo se da je gospoa Desen bila
pala u oajanje.
296
BalkanDownload
Nekoliko dana posle toga Ernestina saznade da gospoa Desen nije

uspela da vidi Filipa i da se besna vratila u Pariz.
Dok je Ernestina traila potvrdu za ovo slatko uverenje, Filip je bio
oajan; voleo ju je strasno i verovao da nije voljen. U vie mahova pojavio se
na njenom putu, i bio je primljen na takav nain da je morao pomisliti kako
je, svojim postupcima, potvrdio gordost svoje mlade dragane. Dva puta je
polazio u Pariz, dva puta se, poto je preao dvadeset milja, vraao u svoju
kolibu, meu krosejsko stenje. Poto se uljuljkivao u nadi za koju je sada
smatrao da nije osnovana, pokuavao je da se odrekne ljubavi, i smatrao je
da su sva druga ivotna zadovoljstva za njega unitena.
Ernestina, srenija, bila je voljena, volela je. Ljubav je vladala u toj
dui koju smo mi videli kako naizmenino prolazi kroz sedam razliitih
faza koje dele ravnodunost od strasti, i umesto kojih prost ovek primeuje
samo jednu promenu, iju prirodu on nije u stanju jo da objasni.
to se tie Filipa Astezana, za kaznu to je napustio svoju staru
prijateljicu na pragu onoga to se moe nazvati doba starosti za ene, mi ga
ostavljamo na milost i nemilost jednom od najsvirepijih stanja u koje moe
zapasti ljudska dua. Njega je Ernestina volela, ali on nije mogao dobiti
njenu ruku. Udali su je sledee godine za jednog starog general-lajtnanta,
koji je bio vrlo bogat i imao vie odlikovanja.
297
BalkanDownload
PRIMER LJUBAVI
U BOGATIM KLASAMA FRANCUSKE263
Primio sam mnogo pisama povodom Ljubavi. Evo jednog od najzanimljivijih.

Sen-Dizje, jun 1825.
Ne znam, dragi moj filozofe, da li biste mogli nazvati ljubavlju iz sujete

sitni raun iz sujete mlade Francuskinje koju ste sreli prolog leta u banji
Eks-an-Savoa i o kojoj sam vam obeao da u vam pisati; jer u itavoj ovoj
komediji koja je, u stvari, vrlo plitka, nije nikada ni bilo senke ljubavi, to jest
strasnog sanjarenja koje preuveliava sreu intimnosti.
Nemojte zbog toga verovati da nisam razumeo vau knjigu; ja
zameram samo jednoj ravo skovanoj rei.
U svim vrstama roda ljubavi trebalo bi da postoji neka zajednika
karakteristina osobina: karakteristina osobina tog roda je ba elja za
savrenom intimnou. A u ljubavi iz sujete ova karakteristina osobina ne
postoji.
Kada je ovek naviknut na besprekornu tanost jezika u fizikim
naukama, lako ga vrea nesavrenost jezika u metafizikim naukama.
Gospoa Felicija Felin je mlada dvadeset petogodinja Francuskinja,
koja ima izvanredne posede i divan dvorac u Burgonji. Sto se nje tie, ona
je, kao to znate, runa, ali dosta dobro graena (nervozno limfatini
temperament). Ona je vrlo daleko od toga da bude glupa, ali svakako nema
duha; ona u svom ivotu nije imala nijednu snanu ili duhovitu misao.
Kako je nju odgajila duhovita majka, i to u jako biranom drutvu, njen um je
pun rutine; ona savreno ponavlja tue reenice, i to kao da su njene. Dok ih
ponavlja, ona izigrava ono malo uenje koje izaziva otkrie. Tako je ljudi
263 Viktor zakon (ovaj mlai i duhoviti pisac koji je umro u Bombaju 7. decembra 1832) uputio je Bejlu
pismo koje sledi. Bejl, poto ga je prepisao, poslao je kopiju V. Zakonu uz ovo pisamce:
Dragi moj pukovnie,
Nemoguno je kada ovo ponovo proitate da se ne podsetite na mnotvo stvari, drukije nazvanih
nijansama. Dodajte ih sa leve strane na neispisanoj strani. Ova zaboravljena pria puna je dirljive iskrenosti. Ima i ne-
koliko ne elegantnih reenica, koje u skratiti. Kad bih imao pedeset poglavlja kao to je ovo, vrednost dela O ljubavi
bila bi stvarna. To bi bila prava monografija. Ne vodite brigu o pristojnosti, to Je moja stvar.
Naao sam jedno vae izvrsno miljenje, od septembra 1824. godine, povodom predgovora koji je odvratan.
(Prim. izdavaa.)
24. decembar 1825.
Oluja
298
BalkanDownload
koji su je retko viali, ili ogranieni ljudi koji je esto viaju, smatraju
privlanom i vrlo duhovitom osobom.
Za muziku ona ima tano istu vrstu talenta kao i za voenje
razgovora. U osamnaestoj godini savreno je svirala na klaviru, dovoljno da
bi davala asove za osam franaka (to ne znai da ih daje; njeno imovno
stanje je vrlo povoljno). Kada gleda neku novu Rosinijevu operu, sutradan,
ona se, kraj svog klavira, sea bar polovine. Vrlo muzikalna po prirodi,
svira sa ogromnom izraajnou, i to na prvi pogled, najtee partije. Sa
takvom vrstom lakoe, ona ne razume teke stvari, i to kako u onome to
ita, tako i u onome to svira. Gospoa Gerardi bi, siguran sam u to, za dva
meseca shvatila teoriju hemijskih proporcija Berzelijusa. Gospoa Felina je,
naprotiv, nesposobna da shvati jednu od prvih Sejovih glava ili teoriju
periodinih razlomaka.
Ona je uzela uitelja harmonije, koji je vrlo slavan u Ne- makoj, i nije
razumela ni jednu jedinu re.
Poto je dobila nekoliko asova od Redutea, ona nadmauje, u
izvesnom pogledu, dar svog uitelja. Njene rue su jo vazduastije od rua
ovog umetnika. Video sam je da se tokom vie godina zanima bojama, i
nikad nije gledala druge slike sem onih na izlobi; dok je jo uila da slika
cvee, iako smo imali remek-dela italijanskog slikarstva, ona nikada nije
bila radoznala da ih vidi. Ona ne razume perspektivu u nekom pejzau, ni
svetlo-tamno (chiaroscuro).
Ova nevetina duha da shvati teke stvari, crta je francuske ene; im
je neka stvar teka, dosadna je i naputa se.
U tome je razlog to vaa knjiga O ljubavi nee nikad imati uspeha
meu njima. One e itati anegdote, a preskoie zakljuke, i rugae se
svemu onome to budu preskoile. Ja sam vrlo pristojan to sve to stavljam
u budue vreme.
Gospoa Felin je u osamnaestoj godini stupila u konvencionalni brak.
Naa se u zajednici sa jednim dobrim tridesetogodinjim mladim ovekom,
pomalo limfatinim i sangvininim, potpuno neunim i nervoznim,
dobrim, blagim, ravnodunim i vrlo glupim. Ne poznajem oveka
oskudnijeg duha. Mu je, ipak, imao mnogo uspeha u svojim studijama na
Politehnikoj koli, gde sam ga upoznao, i jako su uznosili njegovu vrednost
u drutvu u kome je bila odgojena Felicija, da bi od nje prikrili njegovu
glupost, koja se prostirala na sve, izuzev na dar da savreno upravlja svojim
rudnicima i topionicama.
Mu ju je pazio koliko god je bio u stanju, to ovde znai vrlo dobro;
299
BalkanDownload
ali on je imao posla sa jednim ledenim stvorenjem, koga se nita nije

doimalo. Ona nena zahvalnost koju muevi obino izazivaju kod
najravnodunijih devojaka kod nje nije trajala osam dana.
Samo, ivei tako, ona uskoro primeti da su joj dali glupaka da
provodi ivot s njim; to je jo stranije, glupaka koji je ponekad smean u
drutvu. Veliku naknadu za to ona je nala u zadovoljstvu to se udala za
vrlo bogata oveka i to esto uje pohvale o vrednosti svoga mua.
Onda se odbi od njega.
Mu, koji nije bio tako dobrog roda kao ona, poverova da izigrava
vojvotkinju. I on se odmah udalji. Meutim, kako je bio preterano zauzet i
zadovoljan malim, i kako izmeu pregleda nekog poslovoinog rauna i
isprobavanja kakve maine nije imao nita ugodnije od svoje ene,
pokuavao je nekoliko puta da joj se pomalo udvara. Takva pomisao nije
promaila da kod ene pretvori odbijanje u odvratnost, kad joj se udvarao
pred nekim treim, na primer, preda mnom, toliko je bio nespretan, prost i
neukusan.
Verujem da bi mi palo na um da ga oamarim, kad bi preda mnom
radio i govorio te stvari nekoj drugoj eni. Ali sam znao da Felicija ima
suvu duu, da je potpuno liena istinske oseajnosti, jer me je esto izvodila
iz strpljenja njena sujeta, te sam se zadovoljavao da je malo alim kad sam
je video kako pati u svojoj sujeti zbog svog mua, i odlazio sam.
Brani par je tako iveo nekoliko godina (Felicija nikad nije imala
dece). Za to vreme mu, ivei u dobrom drutvu kad je bio u Parizu (a
provodio je samo est nedelja leti u svojim topionicama u Burgonji), primi
njen nain ponaanja i postade mnogo bolji; iako je ostao i dalje glup, on
gotovo potpuno prestade da bude smean; i dalje je postizao velike uspehe
u svom poslu, kao to to moete zakljuiti po velikim narudbinama koje je
izvrio otada, i po poslednjem izvetaju komisije o izlobi proizvoda
nacionalne industrije.
Poto ga je ena stalno odbacivala gospoin Felin smisli u nekoliko
mahova da se pomalo zaljubi u nju, i to iskreno. Ona se drala na sceni. U to
doba Felicijina koketerija sastojala se u tome da mu pred svetom govori
ljubazne stvari i da nae izgovore da ga dri na odstojanju kad su nasamo.
Tako je ona poveavala elje svoga mua; a kad bi se udostojila da mu
dozvoli... on je plaao sve raune tapetara, Leroa, Korslea, i jo nalazio da je
ona umerena u troenju, koje je bilo bezumno.
U toku prve dve-tri godine, do svoje dvadesete ili dvadeset prve
godine, Felicija je nalazila uivanja samo u zadovoljenju sledeih sujeta:,,da
300
BalkanDownload
ima lepe haljine od svih mladih ena iz svoga drutva;

,,da prireuje najbolje rukove;
,,da prima vie komplimenata od njih kada svira na klaviru;
,,da se smatra da ona ima vie duha od njih.
U dvadeset prvoj godini poe sujeta oseanja.

Obrazovanje je dobila od bezbone majke i u drutvu bezbonih
filozofa. U crkvi je bila samo jednom, kad se venala; ak i to nije htela.
Posle venanja, itala je sve vrste knjiga. Dopadoe joj u ruke Ruso i
gospoa de Stal: to je bilo otkrovenje, i dokazuje koliko su te knjige opasne.
Najpre je itala Emila; posle toga je smatrala da ima pravo, to se tie
intelekta, da prezire sve mlade ene koje je poznavala. Dobro upamtite da
ona nije razumela ni rei iz metafizike savojskog vikara.
Ali Rusoove reenice su vrlo izraene, suptilne i vrlo teke za
pamenje. Ona se zadovoljava time da ponekad pokae mrvicu
religioznosti, da bi napravila utisak u kakvom bezbonom drutvu, koje je o
takvim stvarima vodilo rauna koliko i o sijamskom kralju.
Proitala je Korinu; tu knjigu je najvie itala. Reenice su efektne i
dobro se pamte. Mnoge je zadrala u svojoj glavi. Uvee bi izabrala u
svome salonu mlade i pomalo glupe ljude i, iznebuha, ponavljala im vrlo
tano svoju jutarnju lekciju.
Neki su se uhvatili na mamac, poverovae da je sposobna za strast i
poklonie joj panju.
Meutim, ona je do tog stanja dovodila samo najprostije i najgluplje
ljude iz svog salona; nije bila sasvim sigurna da joj se drugi pomalo ne
podsmevaju. Mu, uvek van svoje kue zbog poslova, a, uostalom,
dobriina what then (ta me se tie?), nije primeivao ili se uopte nije bavio
ovim koketerijama duha.
Felicija je proitala Novu Eloizu. Tada pronae da u svojoj dui ima
riznicu oseajnosti; tu tajnu poveri svojoj majci i jednom starom stricu koji
joj je zamenjivao oca; narugae joj se kao nekom detetu. Ona ustraja tvrdei
da se ne moe iveti bez ljubavnika, i to ljubavnika poput Sen-Prea.
U njenom drutvu nalazio se jedan mladi veanin, neki vrlo
neobian ovek. Poto je zavrio univerzitet sa jedva osamnaest godina,
napravio je brojne podvige u pohodu iz 1812. i postigao visok in u vojsci
svoje zemlje; naposletku je otiao u Ameriku i est meseci iveo meu
Indijancima. On nije ni glup, ni duhovit; ali ima veliki karakter; ima neke
uzviene vrline i veliine. Uostalom, to je najsimpatiniji ovek koga sam
301
BalkanDownload
poznavao; prilino lepog lica, jednostavnog, ali neobino ozbiljnog

ponaanja. Otuda potiu veliko potovanje i obziri koji su mu ukazivani.
Felicija ree sebi: Eto oveka koga bi trebalo da predstavim kao da
mi je ljubavnik. Poto je najhladniji od svih, njegova strast e mi doneti
najvie asti.
veanin Vajlberg bio je dobar prijatelj njene kue. Pre pet godina, u
leto, udeeno je putovanje s njom i sa muem.
Kako je on bio ovek vrlo strogih obiaja, a najvie s toga to nije bio
zaljubljen u Feliciju, ona je za njega bila onakva kakva je, vrlo runa.
Uostalom, na polasku mu nije bilo reeno emu bi trebalo da poslui. Mu,
kome su ovakve stvari bile dosadne i koji je takoe eleo da izvue koristi
za sebe iz putovanja preduzetog da bi se ugodilo njegovoj eni, naputao bi
je im bi negde stigli, odlazio da obilazi fabrike, poseivao radionice,
rudnike, govorei Vajlbergu: Gustave, ostavljam vam svoju enu.
Vajlberg je vrlo ravo govorio francuski, nikad nije itao ni Rusoa ni
gospou de Stal; divna okolnost za Feliciju.
enica se napravi da je bolesna, kako bi dosadom odstranila mua i
izazvala saaljenje kod dobrog mladog oveka, sa kojim je neprestano
ostajala nasamo. Da bi ga razneila, ona mu je govorila o ljubavi koju osea
prema svome muu i o' tuzi to vidi da on na nju tako slabo odgovara.
Takva pesma nije zanimala Vajlberga; sluao ju je iz obine utivosti.
Ona poverova da napreduje, govorila je o simpatiji koja je postojala meu
njima. Gustav uze svoj eir i ode da se proeta.
Kad se vratio, ona se naljuti na njega: ree da ju je uvredio time to na
obine rei naklonosti gleda kao na poetak ljubavne izjave.
Nou, kad su se vozili u kolima, ona je naslanjala glavu na Gustavovo
rame, koji je to trpeo iz utivosti.
Tako su putovali dva meseca, potroivi mnogo novaca, dosaujui
se jo vie.
Kad su se vratili, Felicija promeni sve svoje navike. Da je mogla
poslati pisma, dala bi na znanje svim svojim prijateljima i poznanicima da
osea estoku strast prema veaninu, gospodinu Vajlbergu, i da je
gospodin Vajlberg njen ljubavnik.
Svreno je sa balovima, toaletama; ona zanemaruje svoje stare
prijatelje, neuljudna je prema svojim starim poznanicima. Naposletku,
usuuje se na rtvovanje svih svojih naklonosti da bi ubedila svet kako voli
duboko toga gospodina Vajlberga, toga indijanskog divljaka, koji je u
osamnaestoj godini bio pukovnik vedske vojske, i kako je taj ovek lud za
302
BalkanDownload
njom.
Ona poinje saoptavajui to svojoj majci onoga dana kad je stigla.
Njena je majka, po njenom miljenju, kriva to ju je udala za oveka koga
nije volela; sada ona mora da potpomogne svim sredstvima njenu ljubav
prema oveku koga je izabrala i koga oboava; treba, dakle, da ubedi mua
da na bilo kakav nain smesti Vajlberga u svoju kuu. Ako ga ne bude imala
stalno uza se, preti da e otii kod njega u stan.
Majka, kao kakva budala, u sve to poverova, i tako je dobro ubedila
svog zeta da Vajlberg ne moe imati druge kue do njegove. arl ga je
neprestano molio, majka se takoe ophodila prema njemu sa toliko
utivosti i pokazivala mu je toliko brige, da se jadni mladi ovek, ne znajui
ta ele od njega i neobino se bojei da se ne ogrei o ljude koji su ga
savreno primili, nije usudio nita da odrekne.
ene, kao to znate, plau kad im je volja.
Jednog dana kada sam bio sam kod Felicije, ona poe da plae i,
steui im ruku, ree: ,,Ah! dragi moj Gomslene, vae vidovito prijateljstvo
pogodilo je ta se zbiva u mome srcu! Nekad ste bili dobro sa Vajlbergom;
posle naeg putovanja vi ste se izmenili; izgleda da ga mrzite. (To nikako
nije izgledalo. Znao sam o emu se radi.) Ah! prijatelju moj, ranije nisam
bila srena ... Tek posle ... Kad biste znali za sva Sarlova varvarstva za
vreme putovanja!... Kad biste bolje poznavali Gustava... Kad biste znali
koliko dirljive panje, koliko nenosti!... Zar sam se mogla odupreti? ... Kad
biste znali kakva vatrena dua, kakva strahovita strast u tome oveku, na
izgled tako hladnim!... Ne, prijatelju moj, vi me ne biste prezirali!... Oseam,
avaj! da mi neto nedostaje... Ta srea nije ista ... Dobro znam ta sam
dugovala Sarlu. Ali, prijatelju moj! taj stalni prizor ravnodunosti, prezira
jednog, panje i ljubavi drugog... i ona neizbena familijarnost na
putovanju ... Toliko opasnosti!... Zar sam se mogla odupreti tolikoj ljubavi!
I, uostalom, zar sam se mogla odupreti njegovom napastvovanju? itd., itd.,
itd.
Eto, dakle, jadnog Vajlberga, ednog kao Josif, koji je optuen da je
napastvovao enu svog prijatelja, a to treba verovati, jer ona to kae:
hvalisala se time pred dvema osobama koje poznajem, a, bez sumnje i pred
drugim koje ne poznajem.
Gornja izjava mnogo lii na ono to mi je kazala: sauvao sam u
seanju njene izraze. Nekoliko dana posle toga, video sam jednu od osoba
kojima je isto poverila. Molio sam je da se priseti izraza; tano je ponovila
rei koje sam i ja uo, to me je nateralo na smeh.
303
BalkanDownload
Posle svoje ispovesti, Felicija mi ree, pruajui mi ruku, da rauna na

moju diskreciju, da ja treba da se ponaam prema Vajlbergu kao ranije i da
se pravim kao da nita ne primeujem. Divlja vrlina ovog uzvienog
oveka zadavala joj je strah. Kad je odlazio od nje, uvek je strahovala da ga
nee vie videti; bojala se da se on, zbog neke nagle odluke, ne ukrca
iznenada na brod da bi se vratio u vedsku. Ja sam joj obeao da e na
razgovor za mene biti neprikosnovena tajna.
Meutim, svi porodini prijatelji naoe nedostojnim to je ovaj jadni
Vajlberg, koji se dotle vrlo ispravno vladao, zaveo mladu enu u ijoj kui
mu je bilo ukazano gostoprimstvo, a iji mu je mu uinio hiljadu usluga.
Skrenuo sam mu panju na glupu ulogu koju su mu namenili. On me zagrli
zahvaljujui mi se za to, i ree mi da nee vie prei prag te kue. Tada mi je
ispriao kako je proteklo putovanje.
Felicija, ostavi nekoliko dana bez Vajlberga koji je ranije stalno
ruavao kod nje, poe da izigrava oajanje. Ree da je to sramno od njenog
mua to je isterao tog oveka punog vrlina. (Kazala je meni i jo dvojici da
ju je ovaj ovek pun vrlina silovao na mahovini, u podnoju jele na
varcvaldu, kao to se to obino radi.) Takoe ree, uglaenim izrazima, da
joj je njena majka, poto joj je ila na ruku, otela njenog ljubavnika punog
vrlina. (Imajte na umu da je jadna majka ezdesetogodinja starica, koja ve
dvadeset godina ne misli ni na ta.) Porui kod jednog vrlo vetog noara
bode sa damskim seivom; naredi da joj ga donesu jednoga dana za vreme
ruka; video sam kako je za njega platila etrdeset franaka d kako ga je pred
svima nama vrlo briljivo zakljuala u svoj pisai sto, pored svog peata.
Dvanaestak apotekarskih momaka donesoe takoe po bocu opijuma, a sve
ove boce zajedno predstavljale su znatnu koliinu. Zakljua ih u svoj
toaletni sto.
Sutradan ona saopti svojoj majci da e se otrovati opijumom i da e
se ubiti bodeom, koji je naroito poruila, ako ne uini da se Gustav vrati.
Majka, koja je znala kako stoji sa Vajlbergovom ljubavlju i koja se
bojala skandala, ode kod ovoga. Ispria mu da je njena kerka poludela, da
se pravi da je jako zaljubljena u njega, da je govorila da je i on zaljubljen u
nju, i da namerava da se ubije ako se on ne vrati. Ree mu: Vratite se kod
nje, ponizite je; omrznue vas, a vi tada vie neete dolaziti.
Vajlberg je bio valjan ovek; saalio se na staru majku koja je dola da
ga tako moli, i pristade da se upusti u ovu dosadnu komediju kako bi se
izbegao skandal od koga je njena majka strahovala.
On se, dakle, vrati. Mlada ena mu nita ne ree, samo mu ljubazno
304
BalkanDownload
prebaci to nije dolazio pet dana. Kad su ostajali nasamo, njoj nije padalo na
um da mu govori o ljubavi, otkako je on, jednog dana za vreme putovanja,
uzeo eir i otiao kad je ona htela da pone sa ljubavnom izjavom. Vajlberg
voli muziku; ona je provodila vreme svirajui na klaviru, a kako je divno
svirala, Vajlberg je vrlo rado ostajao da je slua. Pred svetom, bilo je sasvim
drukije; govorila mu je samo o ljubavi; ali treba priznati da je to inila vrlo
veto. Kako je on, sreom, slabo znao francuski, ona je nalazila naina da
svima prisutnima da na znanje da je on njen ljubavnik, a da on to nije
mogao razumeti.
Svi porodini prijatelji bili su upoznati sa tajnom komedije; ali
poznanici jo u to nisu bili upueni. Ponovo se, meu njima, pokrenu
pitanje Vajlbergovog sramnog postupka, i ovaj se opet povue i ne htede da
dolazi.
Felicija lee u krevet i ree svojoj majci da namerava da umre od
gladi; uzimala je samo aj; ustajala je za ruak; ali upravo nita ne bi
okusila.
Posle est dana ovakvog naina ivota, oseala je ozbiljnu slabost;
poslae po lekare. Ona izjavi da se otrovala, da ne eli da je bilo ko lei, da je
sve uzaludno. Majka i dva prijatelja bili su tu sa lekarima; ona ree da umire
zbog gospodina Vajlberga ije srce su joj otuili. Uostalom, ona je molila da
potede od ove tune ispovesti njenog jadnog mua koji, sreom, nije znao
za sve ove stvari, itd. itd.
Meutim, pristade da uzme jedan lek; dadoe joj neko sredstvo za
povraanje i ona, koja je ivela na aju ve est dana, povrati tri do etiri
funte okolade. Njena bolest, njeno trovanje, dolazili su samo od toga to je
strano pokvarila stomak. Ja sam to bio prorekao.
Ne znajui ta da izmisli kako bi uzbudila svoju majku i kako bi je
gurnula na nove korake koji bi Vajlberga ponovo vratili u njenu kuu, ona
joj zapreti da e sve priznati arlu. Mu, koji bi poverovao svojoj eni na
re, bez sumnje bi je odmah napustio. Dakle, poto je taj skandal bio mogu,
majka ponovo preduze napad na dobrog Gustava, koji opet pristade da se
vrati. Nas dvojica smo se tada esto viali; zajedniki smo radili jedan
posao; bio sam mu se dopao, i mene je gotovo od svih Francuza najvie
voleo da vidi. Zajedno smo provodili jedan deo dana; uio me je vedski. Ja
sam njemu pokazivao deskriptivnu geometriju i diferencijalni raun, jer ga
je bila obuzela strast za matematikom, i esto me je prisiljavao da osveim u
naim knjigama svoja ve stara seanja iz Politehnike kole. Zatim sam
uzimao svoju violinu i, poto je mnogo strpljiviji nego vi, on je rado ostajao
305
BalkanDownload
satima da me slua.
Felicija poe da me oblee, kako bih stalno bio kod nje; znala je da je to
bio nain da privue Vajlberga. Jednog jutra, kad smo svi troje dorukovali
kod nje, pade joj na pamet da prui dokaze ljubavi Gustavu preda mnom, i
ona je izigravala prema njemu prisnost ljudi koji ive u savrenoj
intimnosti. On najpre nije shvatio; zatim ona ode tako daleko, da je morao
razumeti; on me pogleda, nasmeja se i, ne miui se, proguta zalogaj.
Felicija mu predloi da neto popravi na njenoj toaleti. On joj grubo ree:
Sto mu gromova, imate sobaricu da vas oblai! A ona mi sasvim tiho
apnu na uho: Vidite li kako je fin; bila sam sigurna da pred vama ne bi
hteo ni iodu da stavi u moju maramu.
Meutim, ona nije bila tako zadovoljna kao to mi je govorila, sa
finoom i uzdranou svog tobonjeg ljubavnika. Bila je, seam se,
uskrnja nedelja. Kad smo bili zavrili sa dorukom i kad vie nismo pili aj,
ona ree svome sluzi: Pol, kaite sobarici da mi nije potrebna i neka
iskoristi to vreme da ode na misu.
Ostadosmo pijui aj. Sluga vie nije ulazio, a ona se pri- mae uz
oganj. Vrlo mi je hladno, ree ona pruajui ruku Vajlbergu: Da nemam
groznicu? Tako mi boga, ja se u to ne razumem; ali tu je Gonslen, koji lei
seljake u svom selu; on e to svakako znati, on e vam kazati. Opipah joj
bilo: Ni traga, rekoh joj. udnovato, odgovori ona, oseam se nekako
udno; ini mi se da e mi biti muka. Eto, vidite da mi je muka; guim se,
raskopajte me, gospodine Gustave, raskopajte me; Gonslen, molim vas,
potraite u odajama moga mua... ta? Izmirnu da se zapali; nalazi se
u njegovom ormanu. Ja znam gde se nalazi, idem ja, ree Vajlberg.
Gonslen e vam pomoi; odmah u se vratiti. I on se vrati posle pet
minuta.
Bio sam se zabavio otkopavanjem. Na stranu lice, ona je bila zgodna,
mlaa, lepo graena, bele i nene puti. Otkrio sam joj grudi; bila bi
dopustila da je sasvim razgolitim. Prilino sam iskoristio otkrivene delove, i
rekao sam joj: Srce vam kuca veoma lagano; ne bojte se, nije to ba nita.
Izigravala je laku nesvesticu. Vajlberg, koji se namerno dugo zadrao
napolju, najzad ue, stavi izmirnu na kamin i nastavi mirno da jede
biskvite i da guta olje aja. Felicija, koja je sve to videla, pravei se da ne
vidi, nije vie mogla da izdri. Tako, kad sam kazao Gustavu da nema
nikakvih promena ni u bilu ni u disanju, i kad je on dodao: udnovato da i
pored toga pada u nesvest, Felicija, priterana u orsokak, poe postepeno
da dolazi sebi; zakopa se i zamoli da je ostavimo samu.
306
BalkanDownload
Kako je ona pridavala najveu vanost tome da pred Gustavom

izgleda da se stvarno onesvestila, verujem da sam pokuao da zadovoljim
neki svoj ef, iako mi to nije padalo na um, da se ona ne bi protivila, sem to
bi posle kazala da je to s moje strane bila niskost a za nju krajnja nesrea. A
imajte na umu da bi ona, dotle fiziki estita i, uostalom, vrlo neosetljiva za
takva uivanja, bez ikakve sumnje patila to bi tako bila silovana.
Felicija je bila tako svirepo poniena ovom ravnodunou koju je
preda mnom Vajlberg pokazao prema njoj, a o kome je ona uvek govorila
kao o neobino strasnom ljubavniku, da se zaista razbole. Posle ove smene
lakrdije Vajlberg nije vie hteo da dolazi kod nje. Meutim, kako je ona
ostala izvesno vreme u krevetu, i kako su ga ranije neprestano viali u toj
kui, on se pojavi da se ne bi primetila njegova odsutnost; postepeno ju je
sve ree poseivao, a tek posle osam meseci sasvim prestade da odlazi
tamo. U toku tih osam meseci ona nije prestala da ga svima predstavlja kao
svoga ljubavnika, ak i onda kad ga gotovo nisu viali kod nje.
Felicija mnogo voli muziku. Poto nije imala lou u Bufu, vrlo retko
joj se pruala prilika da ide tamo. Jednog dana neki prijatelji nam ustupie
celu svoju lou, a ona udesi da je Vajlberg i ja vodimo tamo; njen mu je
trebalo kasnije da doe. Uzmite u obzir da je ona tada, u dnu srca, mrzela
Vajlberga; ona ga je naterala da poe tamo da bi sedeo s njom u prednjem
delu loe. Gustav ree da je velika vruina i izae iz pozorita, ostavljajui
me samog s njom. Vere mi, kako ju je on neprestano na slian nain
opovrgavao, ona, poev od toga dana, promeni stav i, poto je celu godinu
priala o Vajlbergovoj strasti i ljubavi, stade da se dotie njegove
nepostojanosti i jada koji joj on zadaje.
Istovremeno doe mi do uiju da me smatraju za njenog ljubavnika.
Otiao sam da je naem, rekoh joj to i dodadoh da ne elim da me smatraju
za takvog, a da nemam bar koristi od toga. Stavih je na krilo, bio sam grub
prema njoj. Kako sam vrlo dobro znao da joj je neprijatno da bude silovana i
kako je oseala da joj to predstoji, rekao sam da bih hteo da zasluim
reputaciju koju mi je ona napravila, itd... To se odigravalo danju, mogao je
neko svakog asa ui u njenu sobu; bila se avolski uplaila; preklinjala me
je da je pustim; ree mi da je uvek volela Vajlberga i da nikad drugog nee
voleti. Najzad mi se ote; zazvoni. Doe sluga kome naredi da podstakne
vatru, da namesti zavese, da joj donese aja. Ja izaoh. Od tog vremena mi
smo gotovo posvaani. Ona svuda pria da sam ja neka vrsta zloinca
poput Jaga, da ve dugo vremena oseam prema njoj groznu strast i da sam
ja taj koji je od nje udaljio njenog ljubavnika Vajlberga. Ila je dotle da
307
BalkanDownload
pokazuje kao ljubavne izjave s moje strane neka prisna prijateljska pisma
koja sam joj pisao pre est godina, kad sam s vama bio u Rimu.
Sada se Felicijina sujeta ispoljava na drugim stvarima. Ona navodi,
govorei o Vajlbergu, tune reenice iz tree sveske Korine; izigrava alost
zbog jo velike strasti; vie ne ide u drutvo; kod svoje kue, nikakvih
toaleta; ali daje sjajne rukove na koje dolaze stare budale, koje su nekad
bile smatrane za ljude od duha, i nesrenici koji nemaju ruka kod svoje
kue. Ona sa divljenjem govori o lordu Bajronu, Kanarisu, Bolivaru, o
gospodinu de Lafajetu. U nekom malom drutvu ale je kao vrlo nesrenu
mladu enu i hvale je kao beskrajno oseajnu i duhovitu osobu; ona je
prilino zadovoljna time. To je jedna od onih graanskih kua koje vi toliko
marite.
Da li sam bio u pravu kad sam vam rekao da vam ova dosadna
istorija nee biti ni od kakve koristi: ona je po svojoj prirodi plitka. U ljubavi
iz sujete sve se svrava na reima. Prepriani razgovori su dosadni; najmanje
delo vie vredi.
Naposletku, ja mislim da ovde nije u pitanju ljubav iz sujete, kako je vi
shvatate. Felicija ima jednu retku crtu, osim ako to nije posebno njena crta:
da je njoj neprijatno da vri svoju ulogu ene; i da joj je bilo vrlo malo stalo
do toga da uveri oveka koga je proglasila za svoga ljubavnika, kaem, da
ga uveri kako ga zaista voli.
Gonsle
308
BalkanDownload
O PISCU
STENDAL
(pravo ime Marie Henri Beyle, (17831842), francuski knjievnik;

stekao bogato ivotno iskustvo kao oficir, inovnik, diplomat d pisac u
doba Prvog carstva, restauracije i Julske monarhije; zanosio se slikarstvom i
muzikom, putovao po mnogim zemljama, ispoljavao naroitu ljubav za
Italiju i strasne prirode njenih ljudi i ena, gajio kult prema jakim linostima
(Napoleonu), a nije krio republikanska oseanja. Mada je iveo u doba
romantizma i borio se za svoje shvatanje toga pokreta (knjigom Rasin i
ekspir), smatra se jednim od tvoraca realistikog i psiholokog romana.
Poeo je kritikim studijama o umetnosti (Zivot Hajdnov, Istorija
slikarstva u Italiji Rim, Napulj i Firenca idr.). Ali, najznaajnija njegova
dela su romani Armansa, Crveno i crno, Kartuzijanski manastir u
Parmi, Lisjen Leven, ,,ivot Anrija Brilara, Zapisi jednog putnika, O
ljubavi i dr.
309

Anri Bejl Stendal O Ljubavi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Anri Bejl Stendal O Ljubavi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BalkanDownload

Anri Bejl Stendal

Ovo delo nije imalo nikakvog uspeha; nali su da je nerazumljivo, i to

1 Maja 1826 Primedba izdavaa

Godine 1822, kad je pravio korekture ovog moralnog putovanja u

iskrsne i pored navike da se itavi asovi provode u sanjarenju i da se uiva

Ova knjiga opisuje jednostavno, razumno, matematiki, da tako

ovo delo iz razliitih uzroka, ali uvek sa srdbom, jedino su mi izgledali

Piem samo za stotinu italaca, a od tih nesrenih, ljupkih, privlanih

3 Maj 1834. Primedba Izdavaa.

Molim itaoca da ne bude strog zbog neobinog oblika ove Fiziologije

Pisanje zbirke pojedinosti o ljubavi bilo je nastavljeno na isti nain,

5 Slava sa pobedom, ratnici sa lovorikama. Primedba prevodioca.

upravlja odnosima mladih ljudi sa dvadesetogodinjim enama, a koje

Pokuavam da proniknem u ovu strast iji svi iskreni razvoji imaju

godina, govorila je vojvotkinja od olna; a esti gosti na dvoru onog

7 Poznati dijalog kraj vatre Pon de Vejla sa gom Defan.

Evo ta se dogaa u dui:

Ako pokazuje suvie sigurnosti, suprotstavlja mu se ravnodunost11,

Dovoljan je vrlo mali stepen nade da izazove raanje ljubavi. Iako

izvesna nijansa ivahnosti koja se zapaa u njenim oima, predstavljaju

(Ultima lettera dl Bianca a sua madre. Forli, 1817)*

Del Rosoa. Ove misli, koje su mu se javile na jednom veernjem

12 Okuaj silu uzdaha nebeskog Za koji elimo da ivimo ili da umremo.

Kod due potpuno ravnodune mlada devojka koja ivi u

ovek ne moe a da ne radi ono to mu priinjava vie uivanja od

U ljubavi kristalizacija skoro nikada ne prestaje. Evo njene istorije: sve

14 Dijana od Poatjea u Princezi de Klev.

njihovi susedi, divljaci, gotovo ne poznaju kristalizaciju. Rimljani nisu imali

ene se pridobijaju panjama. Kako se devetnaest dvadesetina

Mlada osamnaestogodinja devojka ne raspolae sa dovoljno

17 To bee njeno najdrae carstvo bajki, i tu sagradi svoje kule u vazduhu.

18 Epikur je govorio da je saznanje nuno da bi se moglo uivati.

napad, jer onda treba ostaviti sva uivanja da bi se pribeglo odbrani.

Upinjem se svim moguim silama da budem suh. Hou da uutkam

Kao dokaz za postojanje kristalizacije dovoljno je da podsetim na

21 Empoll, juna 1819.

Kad bi on video oblike prave lepote, oni bi mu obeali, ako smem

Kada je kristalizacija jednom zapoela, sa slau se uiva u svakoj

Zato se sa slau uiva u svakoj novoj lepoti koja se otkriva kod

to treba da utie na njegovu sreu24.

U ljubavnoj strasti najvie zauava prvi korak, neobinost promene

Kada su ljubavne nesree isprepletane sa drugim nesreama

Evo jednog efekta koji e mi se osporiti a iznosim ga jedino za ljude,

njeno prisustvo. To je posledica okrutnosti.

Usred najsilnije i najvie ometane strasti nailaze trenuci kada se

Veeras sam iskusio da muzika, kada je savrena, dovodi srce do

34 Prepisano iz Lisiovog dnevnika.

Alberik sretne u loi neku enu lepu od svoje dragane (molim da mi

Slina stvar se zapaa u pozoritu u odnosu na omiljene glumce;

39 Vidi gu de Stal u Delfini, mislim: to je vetina neodoljivo lepih ena.

Duhovite i nene ene, ali bojaljive i nepoverljivo-osetljive, koje,

Istovremeno dok je panja, slikovito govorei, zatvarala oi pred svim

Na ljude koji nisu u stanju da iskuse ljubav-strast lepota moda

Dua sklona matanju nena je i nepoverljiva; velim to ak i za

jedno od mesta u kome ima najvie razvoda46.

46 Sve ovo napisani je u Rimu oko 1820.

Neki vrlo neni duhovi jako su skloni radoznalosti i predubeenjima;

Trebalo bi izmeniti ovaj smeni izraz; meutim, ta stvar postoji. Video

47 Prevedeno ad litteram iz Botmerovih Memoara.

48 Vie reenica uzeto je od Krebijona, knjiga III.

Savetujem veini ljudi roenih na Severu da propuste ovu glavu. To

itavih deset minuta ne pogleda u njega; najzad, toliko eljeni as otkucava,

49 To su bile Leonorine rei.