MIKROKONTROLERSKI SISTEMI D U [ K O \ U R I ^ I N dipl.

ing

Softver kontakt: djdusko@eunet.yu

B AS C O M- 8 0 5 1 : Wi n do w s B AS I C
kompajler za 8051
Verujem da je ve}ina nas zapo~injala svoje ra~unarsko opismenjavanje - pro-
gramiranje uz pomo} BASIC-a jer je bio izuzetno lak za rad. Zamislite sada tu
lako}u pisanja programa pomo}u BASIC-a ali ovog puta pri programiranju
mikrokontrolera...

S amo ime BASIC je skre}enica od:

n S v i ma n a ma k o j i s e
b a v i mo mi k ro k o n t ro l e ri -
ma j e d o b ro p o zn a t
razvoj ni proces pi sanj a-
b ri s an j a "p ro g rama" d o k
se ne do|e do kona~nog
re{enj a. K ako t o l ako i
krat ko i zg l ed a o vako
napi sano na papi ru. A u
p ra k s i ... P a j o { a k o p ro -
g ram u p i su j emo u
k l a s i ~ a n E P R O M. . .
n H o l a n d s k a f i rma
MC S E l ect ro n i cs j e p ro -
gramski m paket om B A S -
C O M-8051 obuhvat i l a
sl e d e}e ko mp o n e n t e
ra zv o j n o g s i s t e ma :
n Celokupan softver je
pi san za MS Wi ndows
95/ 98/ N T. I sporu~uj e se
n a t ri d i s k e t e i p o s l e
ra s p a k i v a n j a a rh i v a i
s t a rt o v an j a "s et u p " p ro -
grama mo`emo se
upust i t i u rad sa B A S -
COM-om.
Begginers All-purpose Simbolic
Instruction Code. Jednostavno re~eno pro-
gramski jezik za po~etnike. Ovaj atribut, "za
po~etnike", ga je dugo pratio te mnogi pro-
grameri koji su "dr`ali" do sebe i svog pro-
gramerskog renomea, ~esto su ga bez
posebnih razloga izbegavali.
Pa ipak, svedoci smo da i posle toliko vre-
mena, ~ak i pojava novih programskih jezi-
ka, BASIC zauzima zavidno mesto u
masovnosti upotrebe a i onaj nesretni atribut
ga polako napu{ta. Postao je mo}na, savre-
mena, {iroko priznata programska alatka.
A kakvo je stanje u oblasti programiranja
mikrokontrolera? Uglavnom se programi-
ralo pomo}u asemblera, u skorije vreme
sre}e se C jezik ali u veoma poznatom nam
BASIC-u, mo`e se re}i, skoro nimalo.
No vratimo se samom naslovu ovog ~lanka.
BASCOM-8051 je programski produkt koji
}emo u nastavku opisati i poku{ati da Vas
zaintrigiramo za isti. Ukoliko ste
zaljubljenik mikrokontrolera i njihovog pro-
gramiranja ili se mo`da time profesionalno
bavite, evo prikaza jedne izuzetno zan-
imljive alatke za tu namenu.
MI K R O K O N T R O L E R I . . .
Svima nama koji se bavimo mikrokontroler-
ima je dobro poznat razvojni proces pisanja-
brisanja "programa" dok se ne do|e do
kona~nog re{enja. Kako to lako i kratko
izgleda ovako napisano na papiru. A u prak-
si... Pa jo{ ako program upisujemo u
klasi~an EPROM...
No tehnologija je napredovala, pojavili su se
mikrokontroleri sa FLASH memorijom pa
ISP (IIn System Programming - omogu}uju
nam programiranje kontrolera bez va|enja
istog iz ciljnog ure|aja) pa jo{ razno-razna
pomagala ali softverske alatke sa kojima sve
to obavljamo se u glavnom nisu menjale
(mislim, mi ih nismo menjali) ba{ ne{to
naro~ito - ili da budemo iskreni, nismo bili
pri parama da sebi priu{timo nekakav ozbil-
jan razvojni sistem u nekom vi{em pro-
gramskom jeziku, sa dibagerom i drugim
pomagalima (~ast izuzecima).
Uglavnom se pisalo u asembleru, nadgleda-
lo i simuliralo opet na nekim drugim soft-
verskim paketima, programiralo se na
(pravljenim) programatorima za koje je
obi~no bilo problema da se nabavi nova
verzija programa za podr{ku novog tipa
mikrokontrolera i...
...
...i sve je to na kraju ipak i radilo.
B A S C O M = B A S i c C O Mpi l e r
No da li sada mo`e sve to nekako lak{e?
Naravno. Upravo pomenuti BASCOM-
8051 je sjajno re{enje za gore opisani sce-
nario. Radi se o BASIC kompajleru za Intel-
ovu familiju MCS-51 mikrokontrolera i
njegovih derivata koje danas proizvode
Philips, Siemens, Dallas, Atmel, Temic i
drugi.
Holandska firma MCS Electronics je pro-
gramskim paketom BASCOM-8051 obuh-
vatila slede}e komponente razvojnog sis-
tema:
Editor
BASIC kompajler
Asembler
Simulator
Terminal emulator
LCD dizajner

^asopis za automatiku, elektroniku, programiranje i informisanje 63

BASCOM-8051
LIB menad`er
Programator (programski deo)
Celokupan softver je pisan za MS
Windows 95/98/NT. Isporu~uje se
na tri diskete i posle raspakivanja
arhiva i startovanja "setup" progra-
ma mo`emo se upustiti u rad sa
BASCOM-om. Jedna mala napom-
ena u vezi same instalacije, instala-
ciona procedura zahteva da imate
prijavljen bar jedan {tampa~ na
va{em ra~unaru pre startovanja
"setup" programa. Dakle ukoliko
nemate instaliran {tampa~ prvo
instalirajte {tampa~ pa tek potom
pokrenite instalaciju BASCOM-a.
Naravno da {tampa~ ne morate imati
fizi~ki priklju~en.
IMAM ^AST DA
NAJAVIM...
Mo`da se pitate pa za{to vas gnjav-
im sa svim ovim detaljima oko
instalacije? Evo i odgovora. Uspeo
sam, prvenstveno zahvaljuju}i pre-
dusretljivosti gospodina Mark C.
Alberts-a iz MCS Electronics, da
ekskluzivno za ~asopis Mikro
Elektronika pribavim BASCOM-
8051 DEMO koji se mo`e down-
load-ovati sa sajta Mikro
Elektronike! Koliko je to sve
ekskluzivno proceni}ete sami kada
Vam ka`em da i pored veoma razvi-
jene distributivne mre`e (prodaje se
na svim kontinentima) pomenuti
DEMO u svetu distribuira samo jo{
jedan ~asopis i isti (misli se na
DEMO) se ne mo`e na}i ni na sajtu
MCS Electronics (www.mcselec.com)...
Dakle, ne}ete morati da `murite i
zami{ljate kako izgleda i radi ovo o
~emu ~itate. Imate mogu}nost da po
~itanju ovog prikaza odmah probate
i uverite se u valjanost istog. DEMO
verzija je potpuno funkcionalna sa
jedinim ograni~enjem da generisani
kod ne mo`e biti ve}i od 2KB.
Cilj ove DEMO verzije nije da Vam
omogu}i da pi{ete "program", ve}
Slika 2. Toolbar
64 MIKROELEKTRONIKA Novembar / Decembar 2000
~isto edukativan - da testirate rad
pojedinih BASIC naredbi, mada se u
2KB da dosta toga napisati...
Pa da nastavimo sa opisom kako bi
smo lak{e potom sve i isprobali.
R AZ VO J N O O KR U @ E N J E
Startovanjem BASCOM-a otvara
nam se IDE (Integrated
Development Enviroment) - razvo-
jno okru`enje unutar koga }emo
obavljati sve poslove te mo`emo
zapo~eti sa pisanjem programa. Radi
se o kvalitetnom editoru koji pozna-
je sve "cake" na koje nas je
Windows radno okru`enje naviklo,
na primer, pritiskom na F1 funkcijs-
ki taster otvara nam se help sistem sa
obja{njenjem za naredbu na kojoj je
bio kursor. Pored obja{njenja sin-
takse za svaku naredbu, dat je i mali
primer upotrebe naredbe koji
mo`emo iskopirati u editor ukoliko
`elimo da ga isprobamo ili koristi-
mo.
Na slici 2. je dat prikaz tool bar-a t.j.
dugmi}a sa ikonama pa }emo ih
redom pregledati. Krenimo s leva na
desno. Prve dve ikone su verujem
op{te poznate te ih ne}u posebno ni
opisivati. Tre}a ikona je "Save File"
a slede}a "Save File As". Li~no mi
se veoma dopada {to je opcija sni-
manja teku}eg programa pod drugim
imenom "na dohvat mi{a". Narednih
sedam ikona su opet op{te poznate te
idemo na ikonu sa dvogledom koja
slu`i za nala`enje specificiranog
teksta. Zatim sledi ikona sa papirom
i "{trikliranim" znakom (neki bi
rekli, kao logo na nekim poznatim
patikama). Pritiskom na ovo dugme
vr{i se sintaksna provera napisanog
programa i nikakvi fajlovi se ne
generi{u.
Sledi ikona sa ~ipom. Ovim dugme-
tom startujemo kompajler. Kao
rezultat (ukoliko nema sintaksnih
gre{aka) dobijamo binarni - izvr{ni
kod za na{ mikrokontroler. Propratni
fajlovi koji se u ovom procesu
generi{u se mogu po `elji
uklju~iti/isklju~iti (meni - Options /
Compiler /Output) a na raspolaganju
su nam HEX datoteka, HEX datote-
ka u starom Intel-ovom formatu,
Debug fajl (koristi ga simulator),
Report fajl te Error fajl.
Slede}a po redu je ikona sa rukom i
papirom i omogu}ava nam uvid u
rezultat kompajliranja (Report fajl).
Primer jednog izve{taja o kompajli-
ranju je dat na slici 3. Pored
osnovnih "sistemskih" podataka
(verzija kompajlera, tip mikrokon-
trolera, datum i sl.) imamo detaljan
prikaz svih upotrebljenih resursa
mikrokontrolera kao i spisak
kori{tenih promenljivih, njihov tip,
adrese na kojima se nalaze i to u
heksadecimalnoj i decimalnoj
notaciji. Na kraju liste, ne vidi se na
slici, stoji spisak kori{tenih konstan-
ti i njihove vrednosti.
Slede}a u nizu je ikona sa ~ipom ali
ovog puta crvene boje. Pritiskom na
ovo dugme pokre}emo simulator u
koji se automatski u~itava teku}i
program iz editora. Naravno,
potrebno je da program bude
prethodno i kompajliran jer simula-
tor osim izvornog koda u~itava i
DBG fajl koji se generi{e tek pri-
likom kompajliranja. Ovo je va`no
imati na umu naro~ito ako smo ve}
kompajlirali program pa potom
dodali - izmenili ne{to. Ukoliko
ponovo ne kompajliramo program u
simulatoru }emo imati prethodnu
verziju!
Pretpostavljam da svi ve}
naslu}ujete ~emu slu`i dugme sa
ZIF-om kao ikonom. To je poziv -
start programatora. U zavisnosti
kako podesimo razvojno okru`enje
(Option stavka u meniju) pritiskom
na ovo dugme mo`emo samo "poz-
vati" program za rad sa programa-
torom i potom ru~no odraditi sve
potrebno ili pak podesiti da
automatski zapo~ne programiranje
uz, opciono, i verifikaciju po obavl-
 BASCOM-8051

Slika 3. Izgled
Report fajla
|
Da ne bi ste napu{tali razvojno
okru`enje radi testiranja serijske
komunikacije va{eg ure|aja u
razvoju, mo`ete se poslu`iti sasvim
solidnim, ugra|enim terminal emu-
latorom. Ako pak koristite neki od
monitorskih programa za Va{u
razvojnu plo~u, opcijom "File
Upload" mo`ete "preneti" teku}i
program u HEX formatu moni-
torskom programu. Unutar
pode{avanja za monitorski program,
mo`ete opciono specificirati i
zaglavlja koja }e biti poslata pre
odnosno posle slanja samog HEX
fajla kao {to je prikazano na slici 5.
Tako|e se, po `elji, mo`e specifici-
rati i ka{njenje u ms posle svake
poslate linije. Jedino u slu~aju da
posedujete ALTAIR ROM, umesto
HEX datoteke {alje se binarni fajl.
Komunikacija se obavlja na brzini
(Baud Rate-u) koja je odre|ena za
terminal emulator sem za spomenuti
ALTAIR ROM gde je
podrazumevana komunikacija 115K
Baud-a. Zapo~eti prenos se prekida
pritiskom na ESC taster. Podesivi
parametri terminal emulatora su
prikazani na slici 6.

Ostale su nam jo{ dve ikone. Znak

pitanja je, naravno, startovanje help
sistema a vrata su za "izlazak" iz
Slika 4. Pode{avanje opcija programatora ~ BASCOM IDE-a - kraj rada.

jenom programiranju. Sam BAS-

COM podr`ava, dakle ima ugra|en
softver za rad sa jedanaest vrsta pro-
gramatora i plus podr{ku eksternom
programatoru - programatoru kojeg
ste napravili/kupili a nije u listi onih
jedanaest pomenutih. Na slici 4.
imate prikaz konfiguracionog
ekrana za izbor programatora koji je
pode{en za rad sa eksternim pro-
gramatorom. Vrati}emo se na pro-
gramatore malo kasnije a sada da
polako zavr{imo zapo~eti opis.
Slede}a ikona pretstavlja terminal
emulator.

Slika 5. Pode{avanje opcija monitora }

^asopis za automatiku, elektroniku, programiranje i informisanje 65

BASCOM-8051
Slika 6. Pode{avanje opcija komunikacije
Od stavki u meniju skrenuo bih
pa`nju na slede}e:
LCD dizajner
LIB manager
Izborom Tools / LCD designer
otvara nam se prozor kao na slici 7.
Poznato Vam je da standardni LCD
ima pored CG ROM-a i CG RAM
(Character Generator RAM) u kome
mo`emo definisati proizvoljne
znake i/ili simbole (ili koji mo`emo
koristiti kao obi~an RAM za na{
kontroler). Ovom alatkom mo`emo
lako dizajnirati UDG (User Defined
Graphics) karaktere pri radu sa
LCD-om. Da ne bi smo "pe{ke"
prera~unavali setovane bite za
definisani karakter, potrebno je jed-
nostavno ucrtati pomo}u mi{a
`eljeni znak u matricu kao na slici i
66 MIKROELEKTRONIKA
~ povezivanju i generisanju signala.
pritiskom na OK dugme, u progra-
mu na mestu gde nam se nalazio
kursor, dobijamo:
Deflcdchar ?,2,4,14,17,16,16,17,14
t.j. BASCOM-ovu naredbu za
generisanje nacrtanog znaka. Jedino
je potrebno umesto znaka pitanja
upisati broj od nula do sedam (jer
LCD ima osam UDG karaktera)
odnosno adresu na kojoj }e biti
sme{ten definisani znak. Sada kada
nam zatreba prethodno definisani
znak jednostavno koristimo stan-
dardnu naredbu za ispis na LCD i
potom `eljeni UDG karakter:
LCD Chr(n)
gde je n adresa UDG karaktera. Za
detalje pogledajte u Help-u. U
okviru konfigurisanja BASCOM-a
za rad sa LCD-om (Options /
Novembar / Decembar 2000
Compiler / LCD) postoji i "check
box" kojim se nala`e LCD dizajneru
da gornja tri bita budu setovana
(slovna matrica je 5x8 bita) - slika 8.
Naime, postoje LCD-ovi koji ne
prikazuju ispravno definisane
karaktere ukoliko nemaju zadovol-
jen prethodno pomenut uslov! Na
slici 8. vidimo i mogu}nost da BAS-
COM-u "saop{timo" na kojim
pinovima su vezani pojedini signali
LCD-a, tako da u programu samo
koristimo naredbe za rad sa LCD-
om dok BASCOM pri kompajliran-
ju vodi ra~una o hardverskom
Slika 7. Korisni~ki znak ~
Ka`em imamo mogu}nost, po{to se
isto mo`e uraditi i eksplicitno u
samom programu naredbom:
CONFIG LCDPIN = PIN, DB4=
P1.1, DB5=P1.2, DB6=P1.3,
DB7=P1.4, E=P1.5, RS=P1.6
~ime se prethodno definisane vred-
nosti u Options/Compiler/LCD
poni{tavaju. Ne bih trebao da se
du`e zadr`avam i obja{njavam
podr{ku LCD-u u ovom "uvodnom"
delu, no moram da naglasim da je
ona izuzetna. Tako na primer, pored
4-bitne podr{ke LCD-a (tzv. smart
mode) BASCOM mo`emo konfig-
urisati i za rad sa 8 bita t.j. u BUS
modu(direktiva $LCD=&Haddress),
kao i kombinaciju pomenutih modo-
va - LCD se nalazi mapiran u mem-
Slika 8. Pode{avanje opcija
kompajlera
|

orijskoj mapi mikrokontrolera ali
radi sa 4 bita...
Za kraj ovog opisa ostalo mi je jo{
da spomenem LIB menad`er. Ovo je
zapravo novitet koji postoji tek od
verzije 1.0.0.20 a to je ujedno i verz-
ija DEMO BASCOM-a koji Vam
nudimo. Kada iz Tools/LIB manag-
er izaberemo ovu opciju, pojavi}e
nam se prozor kao na slici 9.
Izborom biblioteke sa leve strane
dobijamo na uvid koje sve rutine
sadr`i doti~na biblioteka te mo`emo
Slika 9. LiB menad`er ~
da ih dodajemo ili bri{emo. Na ovaj
na~in mo`emo lako organizovati
svoje rutine, no vremenom }e biti
dodate i "interne" rutine BASCOM-
a te }e ih korisnici mo}i sami, po
potrebi, prilago|avati svojim speci-
fi~nostima.
ISPOD HAUBE
Po{to smo se upoznali sa osnovama
BASCOM-ovog razvojnog
okru`enja da vidimo sa ~ime to
zapravo raspola`emo t.j. {ta BAS-
COM zapravo poseduje od komandi
i kako raspola`e resursima
mikrokontrolera.
BASCOM program veoma li~i na
MS QBASIC t.j. na po~etku pro-
grama je potrebno definisati sve
kori{tene promenljive i njihov tip
kao i sve kori{tene potprograme -
funkcije. U zavisnosti od tipa
promenljive definisano je i njeno
memorisanje. Pa tako:
Bit promenljiva zauzima 1/8 bajta
(BASCOM "sla`e" bit promenljive
tako da popunjava bit adresibilni
deo internog RAM-a)
Byte promenljiva se memori{e
kao osmobitni broj bez predznaka.
Opseg vrednosti od 0 do 255.
Integer (dva bajta) - memori{e se
kao {esnaestobitni broj sa predz-
nakom. Opseg vrednosti od -32.768
do 32.767.
Word (dva bajta) - memori{e se
kao {esnaestobitni broj bez predz-
naka. Opseg vrednosti od 0 do
65.535.
Long (~etiri bajta) - memori{e se
kao tridesetdvobitni broj sa prez-
nakom. Opseg vrednosti od -
2.147.483.648 do 2.147.483.647.
Single (~etiri bajta) - memori{e se
kao tridesetdvobitni binarni broj u
skladu sa IEEE notacijom za
pokretni zarez jednostruke pre-
ciznosti. Opseg 1E-38 do 1E+38
String - maksimalna du`ina string
promenljive je 254 bajta. Na kraju
svakog stringa postoji jo{ jedan bajt
vrednosti 0 koji ozna~ava kraj
^asopis za automatiku, elektroniku, programiranje i informisanje
BASCOM-8051
stringa. Dakle string dimenzije 10
bajtova zauzima 11 bajtova memo-
rije.
BASCOM inicijalizuje procesor i
uklju~uje rutine iz biblioteka spram
kori{tenih naredbi u napisanom pro-
gramu. Ono {to uvek uradi je inici-
jalizacija SP (Stek Pointer-a) i
interne Error bit promenljive. Sve
ostalo je zavisno od kori{tenih
naredbi. Ukoliko pak `elimo da
apsolutno raspola`emo resursima
mikrokontrolera, mo`emo pomo}u
kompajlerskih direktiva $NOINIT i
$NOSP nalo`iti kompajleru da ni{ta
od resursa ne inicijalizuje - zauzi-
ma.
Sve kori{tene promenljive se, uko-
liko se druga~ije ne navede,
sme{taju u interni RAM mikrokon-
trolera pa otuda i postoje
ograni~enja u vezi maksimalnog
broja kori{tenih promenljivih.
Maksimalni broj BIT
promenljivih 120
Maksimalni broj BYTE
promenljivih 20
Maksimalni broj INTEGER/
WORD promenljivih 10
Navedene cifre ipak treba uzeti sa
rezervom jer se prvenstveno odnose
na "klasi~an" 8051 mikrokontroler
sa 128 bajta internog RAM-a. Ve}
za 8052 i sli~ne mikrokontrolere koji
imaju 256 bajta internog RAM-a
ra~unica je druga~ija (samo se ne
pove}ava broj bit promenljivih po{to
se one memori{u u bit adresibilnoj
zoni RAM-a mikrokontrolera - u
prvih 128 bajta RAM-a). Zatim,
zavisno od broja potprograma i nji-
hovih gne`|enja zauzimamo i vi{e
prostora za SP, te nije lako dati gen-
eralnu ocenu o zauze}u mikrokon-
trolerskih resursa. U dokumentaciji
se navodi podatak da je maksimalno
zauze}e memorije od strane kompa-
jlera (sa SP-om) 56 bajta i da zavisi
od kori{tenih naredbi.
Spomenutu zavisnost zauze}a resur-
sa mikrokontrolera pogledajmo na
67
BASCOM-8051
slede}em primeru. Ukoliko na{ pro-
gram sadr`i PRINT ili INPUT
naredbu BASCOM, po ugledu na
poznati Intel-ov 8052AH-BASIC
mikrokontroler koji ima ugra|en
BASIC interpreter, inicijalizuje
TIMER1 mikrokontrolera kao
"Baud rate" generator za serijsku
komunikaciju preko koje se vr{i
ispis odnosno unos podataka.
Drugi primer je vezan za kori{tenje
interapt rutina. Na "ulasku" u rutinu
za obradu prekida BASCOM gurne
na stek 23 registara (i isto toliko ih i
skine sa steka na "izlasku") tako da u
prekidnoj rutini mo`ete slobodno
koristiti bilo koju naredbu po{to je
kompletan softverski kontekst
glavnog programa sa~uvan. Ukoliko
vam treba br`i "odziv" pri obradi
prekida, potrebno je da u programu
napi{ete:
ON Interrupt Label NOSAVE
(gde je Interrupt: INT0, INT1, SER-
IAL, TIMER0 ,TIMER1 ili
TIMER2 a Label labela na kojoj
zapo~inje obrada prekida). Opcija
NOSAVE nala`e kompajleru da ne
generi{e kod za ~uvanje registara na
stek. Sada je na korisniku da u zav-
isnosti od upotrebljenih registara u
samoj interapt rutini iste na ulasku
sa~uva i po zavr{etku restaurira -
vrati im vrednosti koje su imali na
ulasku u rutinu.
Dakle, jedini pravi pokazatelj
zauze}a resursa je izve{taj po kom-
pajliranju u kome imamo detaljan
prikaz svih promenljivih i njihovih
adresa. Da bi se dobila jo{ potpunija
slika preporu~ljivo je po kompajli-
ranju pokrenuti simulator i simu-
lacijom utvrditi maksimalnu dubinu
steka (ispisuje se u statusnoj liniji
simulatora).
U slu~aju da mikrokontroler raspo-
la`e i eksternim RAM-om (na
razvojnoj - ciljnoj plo~i) mogu}e je
definisanje promenljivih i u ekster-
nom RAM-u. Isto tako i STRING
promenljive mogu biti sme{tene
68 MIKROELEKTRONIKA Novembar / Decembar 2000
kako u internom tako i u eksternom $BAUD
RAM-u, te u slu~aju da se radi o $CRYSTAL
eksternom RAM-u BASCOM za $DEFAULT XRAM
njih pru`a neograni~enu podr{ku t.j. $IRAMSTART
jedino kapacitet Va{e eksterne $LARGE
memorije pretstavlja limit. $LCD
$MAP
Imena promenljivih i labela mogu $NOBREAK
biti du`ine do 32 karaktera. $NOINIT
Maksimalni broj ALIAS naredbi je $NONAN
128. Maksimalni broj labela je 5000. $NOSP
Maksimalni broj imena $OBJ
promenljivih je 1000 (ako nekome $RAMSIZE
ovo nije dovoljno u MCS-u }e mu $RAMSTART
rado iza}i u susret te napraviti speci- $REGFILE
jalnu verziju za podr{ku i ve}eg $ROMSTART
broja promenljivih). Maksimalni $SERIALINPUT
broj gne`|enja pojedinih naredbi je: $SERIALINPUT2LCD
$SERIALOUTPUT
FOR .. NEXT 50 $SIM
IF .. THEN 50
DO .. LOOP 50 Jedna od veoma lepih osobina BAS-
WHILE .. WEND 50 COM-a je i to {to omogu}ava lako
SELECT .. CASE 25 "preplitanje" asemblerskog koda i
BASIC-a. Direktivama $ASM -
DIREKTIVE KOMPAJLERA $END ASM ozna~avamo blok u
kome sledi ~isto asemblerski kod.
Spomenuo sam ve} nekoliko kom- No, BASCOM dozvoljava da i bez
pajlerskih direktiva i BASCOM- prethodnog "upozorenja" napi{emo
ovih naredbi. Kako detaljan opis naredbe u asembleru. Upita}ete se
svake direktive i naredbe zahteva pa ~emu onda formalizam najave
prostor jedne knjige, u nastavku }u asemblerskog koda? Odgovor je,
dati ~isto spisak klju~nih re~i a zbog labela. Svaku napisanu labelu
opisa}u samo pojedine, "intere- BASCOM interno ozna~ava tako {to
santne" direktive - naredbe da Vam joj ispred doda ta~ku. Na primer:
olak{am sam po~etak rada sa BAS-
COM-om. GOTO Test
Za sve detalje vezane za sintaksu i ...
prakti~nu primenu BASCOM-ovih Test:
naredbi (i direktiva), osim u helpu
mo`ete pogledati i u primerima koje BASCOM "prevodi" u slede}i
dobijate uz BASCOM. U procesu asemblerski kod:
instalacije BASCOM-a bi}e kreiran
i SAMPLES direktorijum, odmah LJMP .Test
ispod samog BASCOM-ovog ...
direktorijuma, u kome imate primere .Test:
upotrebe svake BASCOM-ove
naredbe. Savetujem Vam da Vidimo da ukoliko `elimo da refer-
obavezno pogledate date primere te enciramo neku BASIC labelu iz
da ih probate i pod simulatorom. asemblera, treba da koristimo ime
labele ispred koje stoji jo{ i ta~ka.
Od kompajlerskih direktiva BAS-
COM poznaje slede}e: Ako u asemblerskom kodu `elimo
da referenciramo labelu koju ne}e
$ASM - $END ASM koristiti BASIC ve} samo asembler,
$INCLUDE tada je potrebno staviti uskli~nik

ispred labele, kao u slede}em
primeru:
LJMP Test
...
!Test:
Uskli~nikom se ina~e "saop{tava"
kompajleru da sledi (jedna) asem-
blerska naredba. Ovo je va`no
zapamtiti za slu~aj da vam zatreba
SWAP asemblerska naredba! Kako
postoji identi~na po sintaksi BASIC
naredba SWAP (ali sasvim druga~ija
po semantici), do `eljene asem-
blerske naredbe dolazite kucaju}i:
!SWAP A
Ukoliko koristite pomenute direk-
tive $ASM i $END ASM, unutar
njih mo`ete referencirati labele
shodno gornjim pravilima. Na
primer:
Petlja:
$Asm
djnz a, Test
sjmp .Petlja
Test:
$End Asm
Kada smo ve} kod asemblera, da
spomenem i mogu}nost referenci-
ranja BASIC promenljive u asem-
bleru. Jednostavno stavljanjem
promenljive u viti~astu (ili srednju)
zagradu mo`emo referencirati
BASIC promenljivu unutar asem-
blerskog koda. Slede}i primer ilus-
truje prethodno re~eno:
Dim var As Bit
Dim b1 As Byte
Dim w As Word
Reset var 'resetujemo promenljivu iz BASIC-a
setb {vvar} ' sada setujemo vrednost iz ASM-a
Print var
mov {bb1},,#5
Print b1
w=512
mov {bb1},,{w w+0} ; uzimamo ni`i bajt
Print b1 ' ispis: 0
mov {bb1},,{w w+1} ; uzimamo vi{i bajt
Print b1 ' ispis: 2
U prethodnom primeru kod referen-
ciranja ni`eg bajta {esnaestobitne
promenljive mogli smo i da
izostavimo "+0". Obratimo pa`nju i
na pisanje komentara. U BASCOM-
u se komentar ozna~ava, pored
uobi~ajene komande REM, apos-
trofom a u asemblerskim linijama se
mo`e korisiti i ta~ka-zarez (;;) znak.
Blok komentar se zapo~inje sa '(
(apostrof i otvorena zagrada) a
zavr{ava sa ') (apostrof i zatvorena
zagrada).
Kao slede}u zanimljivu direktivu
kompajlera, izdvojio bih $SIM.
Ovom direktivom se nala`e kompa-
jleru da NE generi{e kod za vre-
menske pauze (tipa WAIT, WAIT-
MS i DELAY) i prvenstveno je
namenjena za potrebe simulatora.
Da ne bi smo ~ekali na izvr{enje
pomenutih pauzi, koje pri simulaciji
znaju da se odu`e, dovoljno je na
po~etku programa staviti ovu direk-
tivu, kompajlirati program i potom
pokrenuti simulator. Ne zaboravite
da obri{ete pomenutu direktivu i
ponovo kompajlirate program pre
nego {to zapravo isprogramirate
mikrokontroler po uspe{noj simu-
laciji!
Slika 10. Pode{avanje fajla sa definicijom registara
Uz $BAUD uvek ide i $CRYSTAL
direktiva. Ovim direktivama se
kompajer konfiguri{e za Baud Rate
- brizinu serijskog komunikacionog
^asopis za automatiku, elektroniku, programiranje i informisanje
BASCOM-8051
kanala, te kristal koji }emo koristiti.
Kako Baud Rate zavisi od upotre-
bljenog kristala t.j. ne mogu se za
sve vrednosti upotebljenih kristala
dobiti sve standardne brzine za
komunikaciju, u izve{taju o kompa-
jliranju imamo podatak koliki }e
zapravo biti Baud Rate za upotre-
bljeni kristal, te mo`emo videti da li
se `eljena brzina mo`e ostvariti sa
izabranim kristalom.
Za kraj ovog skra}enog prikaza
kompajlerskih direktiva, spomenuo
bih $REGFILE direktivu. Sa ovom
direktivom nala`emo kompajleru da
u~ita fajl sa opisom registara za
`eljeni mikrokontroler:
REG51.DAT
8052.DAT
80C51.DAT
80C320.DAT
80C520.DAT
80515C.DAT
80517.DAT
80535.DAT
80537.DAT
80552.DAT
89C1051.DAT
89C2051.DAT
89C4051.DAT
89S8252.DAT
~
Ime fajla je u stvari oznaka
mikrokontrolera (sa izuzetkom
REG51.DAT fajla koji pretstavlja
osnovni opis 8051). U pitanju su
69
BASCOM-8051

ASCII datoteke, te se lako moze Na raspolaganju su nam CONFIG 1WRESET

1WREAD
-H- -P-

kreirati opis i nekog novog MICROWIRE, MWREAD ,
1WWRITE HEX P1,P3
HEXVAL PEEK
-A- HIGH POKE
mikrokontrolera. Sli~no ranije MWWRITE , MWWOPCODE. Za ABS


HIGHW
HOME


POWERDOWN
PRINT
opisanim kompajlerskim direktiva- detaljan opis primene pogledajte ALIAS
ASC -I-


PRINTBIN
PRINTHEX

ma, direktnim navo|enjem ove MICROW.BAS program u poddi- -B- I2CRECEIVE

PRIORITY
PUT
I2CSEND
direktive poni{tavaju se prethodna rektorijumu SAMPLES.

BAUD
BITWAIT


I2CSTART
I2CSTOP
-R-

pode{avanja Options / Compiler /

BCD
BREAK


I2CRBYTE
I2CWBYTE


READ
REM

Misc vezana za izbor mikrokontrol- Dok su SPI i MicroWire {iroko pri- -C-


IDLE
IF


RESET
RESTORE

era (vidi sliku 10.). Upozorenje za hva}eni i od strane drugih proiz-
INCR RETURN
CALL INKEY RIGHT
CLOSE INP RND
prekora~enje du`ine generisanog vo|a~a elektronskih komponenti

CLS
CHR


INPUT
INPUTBIN
ROTATE

koda va`i samo za registrovanu (SPI je patent Motorola-e a

CONFIG
CONST


INPUTHEX
INSTR
-S-

verziju BASCOM-a ("check box" MicroWire National
COUNTER SELECT
CPEEK -L- SET
CURSOR
na slici 10.). Semiconductor-a), 1WIRE za sada
SERVO
LCASE SHIFT
-D- LCD SHIFTCURSOR
poseduju isklju~ivo DALLAS-ovi DATA


LCDHEX

SHIFTIN

N A R E D B E B A S C O M- a
LEFT SHIFTOUT
produkti. Rad sa ovim komponenta-

DEBOUNCE
DECR


LEN
LOAD


SHIFTLCD
SOUND

ma nam je izuzetno olak{an BAS-
DECLARE LOCATE SPACE
DEFINT LOOKUP SPIIN
DEFBIT
U nastavku sledi spisak BASCOM- COM-ovom podr{kom. Od ove
LOOKUPSTR SPIOUT
DEFBYTE LOOP START
DEFLCDCHAR LOW STOP
ovih naredbi sortiran po abecedi. verzije je ~ak uklju~ena podr{ka za

DEFWORD
DELAY


LOWW
LOWERLINE


STOP TIMER
STR
1WIRE interfejs na vi{e pinova t.j.

DIM
DISABLE -M-


STRING
SUB

Ve} i letimi~an pogled na spisak mo`emo imati vi{e 1WIRE "kanala"
DISPLAY SWAP
DO MAKEDEC

otkriva bogat instrukcijski set. Kako na istom mikrokontroleru (po{to
MAKEBCD -T-
-E- MAKEINT
MAX THEN
sam ve} napomenuo da se ne}u bav- neke 1WIRE komponente nisu

ELSE
ENABLE


MID
MIN
THIRDLINE
TO

iti detaljnijim opisom svake adresibilne te se ne mo`e vi{e njih

END
END IF


MOD
MWINIT -U-

naredbe, izdvojio bih samo nekoliko vezivati na istu liniju).
ERASE MWREAD
EXIT MWWOPCODE UCASE
UPPERLINE
naredbi za ilustraciju komfora u radu
MWWRITE
-F-
-N- -V-

sa BASCOM-om. BASCOM podr`ava i Philips-ov FOR

FOURTHLINE NEXT VAL
FUSING
I2C serijski interfejs i to tako|e
VARPTR
-O-
-G- -W-
Pored ve} spomenute sjajne podr{ke putem softverske emulacije. No za GET


ON Interrupt
ON Value WAIT
za rad sa LCD-om, BASCOM u razliku od prethodnih slu~ajeva,

GETAD
GETAD2051


OPEN
OUT


WAITKEY
WAITMS

svom instrukcijskom setu ima i skup ovde nam je potreban i dodatni

GETRC WHILE .. WEND
GETRC5

komandi koje rade sa SPI , hardver. Na slici 11. je prikazan
GOSUB
GOTO

MicroWire, 1Wire te I2C magis- "dodatni hardver" da bi smo Tabela 1 Sve instrukcije BASKOM
tralama za serijsku komunikaciju sa AT89C2051 mikrokontroleru Bejzika ~
perifernim integrisanim kolima. omogu}ili da radi sa I2C interfej-
som. Radi se o prostom vezivanju "saop{timo" na kojim pinovima
Skup SPI naredbi (CONFIG SPI, ~etiri otpornika. Sada je jo{ samo mikrokontrolera }e se nalaziti I2C
SPIIN, SPIOUT) se mo`e koristiti i potrebno da BASCOM-u linije. Startovanjem menija
kod mikrokontrolera koji nemaju
hardverski ugra|en SPI. Dovoljno je
na po~etku programa specificirati:

Config SPI = SOFT, DIN = P1.0 ,

DOUT = P1.1, CS = P1.2, CLK =
P1.3

i sve {to nam je posle toga potrebno

da bi smo pro~itali, recimo neki SPI
A/D konvertor, je:

SPIIN var, num

gde je var niz od num elemenata

tipa bajt.

Sli~no je sa naredbama za rad sa

MicroWire serijskim interfejsom. Slika 12. Pode{avanje I2C komunikacije ~

70 MIKROELEKTRONIKA Novembar / Decembar 2000

 BASCOM-8051

Options/Compiler/I2C otvara nam se prozor dat na slici
12. gde jednostavno pridru`imo SCA i SDL linijama
odgovaraju}e pinove. Posle ovoga mo`emo koristiti
I2CSTART, I2CSTOP, I2CRBYTE, I2CWBYTE,
I2CRECEIVE, I2CSEND naredbe.
Verovatno ste se zapitali ~emi slu`i RC5-port "combo
box" na slici 12. Radi se o interesantnoj naredbi za pri-
jem i dekodovanje (kod i adresa) komande sa daljinskog
upravlja~a - GETRC5. Ova komanda je predvi|ena da,
uz dodatni infracrveni senzor (tipa SFH506-36 -
Siemens), mo`e dekodovati infracrvene daljinske
upravlja~e koji su kodirani po Philips-ovom RC5 stan-
dardu. Povezivanjem kao na slici 13. i upotrebom
primera RC5.BAS bi}ete u mogu}nosti da dekodujete
RC5 daljinski upravlja~. Eto zgodne tastature za Va{
budu}i ure|aj...
Ukoliko na ove vrednosti dodate ~etiri, izabrani na~in
rada }e se odnositi na eksterni CLOCK signal. Na
primer, ako za vrednost option parametra navedete 5,
definisali ste da }e se u~itavanje/slanje bita vr{iti na
uzlaznu ivicu spolja{njeg CLOCK signala.
U zavisnosti od upotrebljene promenljive bi}e generisan
i broj {iftovanja. Tako za bajt promenljivu ima}emo
{iftovanje osam puta dok }e se za integer promenljivu
desiti {esnaest {iftovanja.
Neobavezni deo SHIFTIN naredbe je PRE parametar
(bez zareza) kojim se nala`e semplovanje ulaznog sig-
nala pre nego {to po~ne da se generi{e CLOCK signal.
Bez PRE opcije prvo se CLOCK setuje, pa se sempluje
ulazni signal i potom se resetuje CLOCK linija.
Moglo bi se jo{ dosta pisati o primerima i primenama
BASCOM-ovih naredbi obzirom da ima jo{ dosta
interesantnih naredbi ne svojstvenih drugim kompajler-

Slika 11. I2C komunikacija ~

Obzirom da je serijska komunikacija sa perifernim inte-

grisanim kolima veoma interesantna pri upotrebi
mikrokontrolera, spomenuo bih jo{ SHIFTIN i
SHIFTOUT naredbe. Koriste se kada `elimo da u neku
varijablu serijski u~itamo niz bitova (SHIFTIN) ili da iz
neke varijable serijski prenesemo (SHIFTOUT) niz
bitova na odre|eni pin porta mikrokontrolera.
Sintaksa za pomenute akcije je:

SHIFTIN pin , pclock , var , option [PRE]

SHIFTOUT pin , pclock , var , option
gde su kori{tene oznake:
pin - pin na portu koji }e slu`iti za ulaz/izlaz
pclock - pin na portu koji }e generisati
CLOCK signal
var - promenljiva nad kojom se vr{i u~itavanje/slanje
bitova
Pomo}u option parametara odre|ujemo na~in rada i to u
skladu sa slede}im vrednostima:
0 - MSB (najve}i te`inski bit) se {iftuje prvi ~
Slika 13. Povezivanje preko porta 232
unutra/napolje na silaznu ivicu CLOCK-a ima (kao na primer GETAD2051 - naredba zasnovana
1 - MSB se {iftuje prvi unutra/napolje na uzlaznu ivicu na aplikaciji gde se uz pomo} spolja{njeg RC ~lana i
CLOCK-a ugra|enog komparatora mikrokontrolera dobija jednos-
2 - LSB (najmanji te`inski bit) se {iftuje prvi tavan AD konvertor). No, kako imate mogu}nost da po
unutra/napolje na silaznu ivicu CLOCK-a download-ovanju pomenute DEMO verzije i sami pro-
3 - LSB se {iftuje prvi unutra/napolje na uzlaznu ivicu bate, prepusti}u Vama da se sami upoznate i isprobate
CLOCK-a BASCOM-ov set instrukcija.

^asopis za automatiku, elektroniku, programiranje i informisanje 71

BASCOM-8051

SIMULATOR

U razvojnom procesu ~esto nam

zatreba da evaluiramo - proverimo
deo koda ili samo neku rutinu, pa
ukoliko nemamo adekvatnu softver-
sku alatku nema nam druge nego da
uzastopno programiramo nove i
nove verzije testnog programa do
kona~nog uspe{nog ishoda. Uz
pomo} BASCOM-a pomenuti na~in
evaluacije mo`ete zaboraviti ili bar
drasti~no smanjiti broj iteracija,
zbog ugra|enog simulatora koji Vam
stoji na raspolaganju.

Po kompajliranju programa, mo`ete

startovati simulator (ikona sa crven-
im integralcem) i otvori}e Vam se
prozor kao na slici 14. Uo~imo {est
celina na pomenutoj slici. U gorn-
jem delu ekrana su navigacioni tas-
teri ispod kojih se nalazi "watch
window" prozor sa listom
promenljivih koje `elimo da nad-
gledamo u toku izvr{avanja progra-
ma ili, izborom "break" jezi~ka, liste
promenljivih koje izazivaju prekid
izvr{enja programa kada definisane
promenljive poprime zadate vred-
nosti. Slede}a celina je terminal
emulator koji se nalazi ispod
pomenutog "watch" prozora. Svaki
ispis na serijski port, u toku
izvr{avanja programa unutar simu-
latora, bi}e prikazan u ovom pro-
zoru. Ako program tra`i unos vred-
nosti za neku varijablu (INPUT
naredba) tada je potrebno mi{em
kliknuti na prozor terminal emulato-
ra (da bi smo prebacili fokus na isti)
te sa tastature ra~unara otkucati
vrednost. Po pritisku na Enter tipku
simulator nastavlja dalje izvr{avanje
programa sa prethodno unetom
vredno{}u. ~etvrtu celinu pretstavlja
prozor sa "izvornim" programom
koji se evaluira. Desno od njega
nalazi se manji prozor u kome
imamo prikaz svih internih registara
mikrokontrolera. I poslednja {esta
celina je statusna linija na kojoj se
ispisuje "tik counter", broja~
izvr{enih naredbi (asemblerskih) i
vreme trajanja-izvr{enja programa,
kao i ranije pomenuta dubina steka.
Slika 14. Simulator ~
U bilo kom trenutku izvr{enja pro-
grama mo`emo mi{em kliknuti na
"tik counter" i resetovati ga!
Kao prvu celinu spomenuo sam
navigacione tastere. U prvom redu
su Run, Pause i Stop tasteri iza kojih
slede Step into code (izvr{avanje
samo jedne naredbe), Step over code
(tako|e izvr{avanje samo jedne
naredbe pri ~emu se sada i potpro-
grami tretiraju kao "jedna" naredba)
te Run to (izvr{enje do linije koju
ozna~imo u prozoru sa izvornim
programom). Ovim tasterima
odre|ujemo na~in izvr{enja progra-
ma unutar simulatora.
U nastavku, nalazi se jo{ par veoma
interesantnih tastera koji za razliku
od prethodnih ne odre|uju na~in
izvr{enja programa, ve} nam
poma`u u vizuelizaciji stanja pro-
grama odnosno resursa mikrokon-
trolera pa ~ak i nekih "spolja{njih"
ure|aja. Prvi po redu takav taser
otvara prozor za simulaciju hard-
vera. To je taster sa ikonom LCD-a.
Na slici br. 15 vidimo izgled
pomenutog prozora. Vizuelizacija
stanja portova (P0 do P3 u zavisnos-
ti od upotrebljenog mikrokontrolera)
je ura|ena pomo}u LED-ova
"oka~enih" na pomenute portove.
Ukoliko LED svetli doti~ni bit je
setovan (pod uslovom da je selekto-
vana opcija CG - Common
Ground). Ako kliknemo na neki
LED menjamo vrednost bita na
portu.
Osim toga imamo na raspolaganju i
jedan sedmo segmentni displej.
Desnim klikom na pomenuti displej
otvara nam se novi - konfiguracioni
prozor (slika 16.) u kome
defini{emo koji segment displeja je
vezan za koji bit porta.

72 MIKROELEKTRONIKA Novembar / Decembar 2000


Na kraju tu je i sam LCD emulator
na kome }e se, sli~no terminalskom
emulatoru, ispisivati sve na{e
poruke iz programa koje su upu}ene
LCD-u. Na slici br.15 vidimo da na
emuliranom LCD-u imamo i ispis
UDG karaktera. Tako|e sa iste slike
mo`ete videti da se duga~ka naredba
mo`e preneti i u slede}i red stavl-
janjem "_" (underline) karaktera na
kraju prethodnog reda (kome
prethodi bar jedan space karakter).
Odmah do tastera za simulaciju
Slika 15. Simulacija hardvera ~
hardvera imamo i taster za simu-
laciju hardvera u "realnom svetu" -
Real Hardware Simulation.
Pritiskom na ovaj taster
omogu}avamo testiranje programa u
realnom spoljnom okru`enju bez da
zaista programiramo mikrokontrol-
er. Na{ PC ra~unar }e izvr{avati
napisani program i preko paralelnog
porta prenositi stanja emuliranog
kontrolera spoljnom periferalu a
tako|e preko paralelnog porta }e se
vr{iti i u~itavanje stanja iz
"spolja{njeg sveta". Jasno Vam je da
je za tako ne{to potreban specifi~an
dodatni hardver, no o svemu tome
detaljnije pogledajte u aplikaciji
AN-10 na adresi http://www.mcse-
lec.com/applicat.htm . Ovakav na~in
simulacije ima i svojih ograni~enja:
mogu se samo P1 i P3 portovi
emulirati te nije podr`ana emulacija
interaptova (postoji jo{ jedna verzija
dodatnog hardvera za "spolja{nju
simulaciju" koja je delo Poljskog
~asopisa Elektronika Prakticzna kod
koje je mogu} rad sa sva ~etiri porta
ali vi{e o tome nekom drugom pri-
likom). Dakle za sada je podr`ano
samo ~itanje i setovanje portova, {to
zna~i da }e se ovaj segment simula-
tora i dalje razvijati!
Prikaz strelice koja ozna~ava pro-
gramsku liniju koja se izvr{ava,
uzima dosta procesorskog vremena
pa ukoliko `elite da ubrzate simu-
laciju isklju~ite ovu opciju. To nam
omogu}ava slede}i taster u nizu koji
obja{njavamo. Za njim slede tasteri
za: prikaz sadr`aja internog RAM-a,
eksternog RAM-a te EEPROM-a u
slu~aju da koristimo AT89S8252. Na
kraju ove grupe tastera nalazi se i
taster koji uklju~uje/isklju~uje
osve`avanje prikaza vrednosti
promenljivih za vreme izvr{avanja
programa.
Slika 16. Definisanje veza za sedmoseg
mentni displej ~
Na kraju svih tastera imamo i jedan
"regler" koji ima zadatak da uspora-
va rad simuliranog programa za
slu~aj da `elite da u kontinualnom
re`imu rada simulatora nadgledate
promenljive.
Ispod opisane grupe tastera imamo
tastere za generisanje interapta.
^asopis za automatiku, elektroniku, programiranje i informisanje
BASCOM-8051
Pritiskom na neki od ovih tastera u
toku simulacije - izvr{avanja pro-
grama, generi{e se signal odgovara-
ju}eg interapta te na taj na~in
mo`ete proveriti ispravnost rada
rutina za obradu interapta.
PROGRAMATOR(I)
Pa, po{to smo napisali i testirali pro-
gram, na redu je programiranje
mikrokontrolera. U uvodu prikaza
BASCOM-a sam spomenuo da
podr`ava dvanaest tipova program-
atora, a evo i liste svih dvanaest:
MCS Flash Programmer
MCS SPI Programmer
BlowIT Programmer
PG2051
PG302
JPK Systems X-programmer
Peter Averill's TAFE Programmer
SE512/SE514
EPROM Simulator on LPT
Atmel Programmer by DL2TM
OM Combined Programmer
External programmer
Vi{e detalja o pojedinim programa-
torima mo`ete na}i na Internetu.
Neki od modela su komercijalni a za
neke (MCS Flash Programmer,
BlowIT Programmer i dr.) mo`ete
na}i {eme pa ~ak i nacrte {tampanih
plo~ica.
Iz li~nog iskustva u radu mogu Vam
preporu~iti MCS SPI Programmer sa
kojim }ete u`ivati u svim blagodeti-
ma ISP programatora. Bez va|enja
mikrokontrolera iz ciljnog ure|aja,
bez napu{tanja BASCOM-ovog
razvojnog okru`enja, pritiskom na
ikonu sa ZIF-om automatski
zapo~inje programiranje te potom i
verifikacija programa. Naravno, za
ovo je preduslov da koristite
mikrokontroler sa ugra|enim hard-
verskim SPI interfejsom a to su
AT89S8252 ili AT89C53 mikrokon-
troleri. Ovo je idealno re{enje za
razvojne potrebe.
U slu~aju da ciljni mikrokontroler
nije neki od gore navedenih, koris-
73
BASCOM-8051
tim Atmel-ov programator ~iji
detaljan opis mo`ete na}i u doku-
mentu DOC0285.PDF na Atmel-
ovom sajtu. Kako je pomenuti pro-
gramator prikazan u nekom od rani-
jih brojeva Mikro Elektronike,
verujem da }e upotreba istog biti
interesantna mnogim ~itaocima. Za
rad sa ovim programatorom potreb-
no je konfigurisati BASCOM da
koristi "spolja{nji" korisni~ki softver
- External Programmer. Originalni
softver za rad sa programatorom je
dat u rudimentnom obliku kao
"gomila" DOS izvr{nih programa za
svaki tip mikrokontrolera, pa je naj-
jednostavnije da napravite batch fajl
u kome se uz pomo} obi~nih DOS
komandi mo`e realizovati sistem
menija za izbor mikrokontrolera koji
se `eli programirati. Sada taj batch
fajl navedete kao ime programa za
rad sa hardverom programatora -
pogledajte sliku br. 4.
Pomenuti Atmel-ov programator
zahteva jo{ par preduslova za ispra-
van rad. Kao prvo, u BIOS-u Va{eg
ra~unara morate podesiti EPP
(Enhanced Paralell Port) mod za
paralelni port zbog bidirekcionalnog
na~ina rada samog hardvera pro-
gramatora. Kao drugo, ukoliko
koristite Windows 95 (uz eventualni
update LPT.VXD drajvera) ne}ete
morati napu{tati BASCOM-ovo
razvojno okru`enje pri programi-
ranju sa pomenutim programatorom.
Na `alost, svi oni koji koriste
Windows 98 mora}e da restartuju
ra~unar u MSDOS modu radi pro-
gramiranja, te potom da sa~ekaju da
se ra~unar ponovo podigne u
Windows ambijentu kako bi nas-
tavili rad sa BASCOM-om. Ova
neprijatnost u radu posledica je
~injenice da Microsoft u verziji
Windows-a 98 ne podr`ava rad EPP
porta! Pravo re{enje za pomenuti
problem je izrada bidirekcione PC
kartice na koji bi se ka~io samo pro-
gramator, kao {to je i opisano u
Atmel-ovom dokumentu
DOC0285.PDF.
I na kraju pri~e o programatorima,
jedno generalno upozorenje pri radu
74 MIKROELEKTRONIKA Novembar / Decembar 2000
sa programatorima koji se vezuju
preko paralelnog porta. Ukoliko
imate samo jedan paralelni port u
ra~unaru, vodite ra~una da ne
ostavite priklju~en programator po
zavr{etku rada sa istim jer neki pro-
grami, kao na primer MS Word,
menjaju stanja - status na paralel-
nom portu po svom startovanju te
mogu izazvati ne`enjene posledice
na zaboravljenom mikrokontroleru
u priklju~enom programatoru!
Najjeftinije re{enje ovog problema
je nabavka stare (ispravne) Hercules
kartice i njene ugradnje u ra~unar
kao drugog paralelnog porta. U tom
slu~aju Hercules port postaje LPT1
port na koji konektujete sve
{tampa~e pod Windows-om a pro-
gramatoru na raspolaganju ostaje
slobodan paralelni port sa plo~e koji
je sada LPT2 port.
IDEALNA ALATKA?
Do sada smo se u okviru nekog pro-
jekta redovno bavili i "programiran-
jem" vezanim za razno-razne per-
iferale. Sada pomo}u BASCOM-a,
koji ima veoma bogat instrukcijski
set za ovu podr{ku, imamo vi{e vre-
mena i usredsre|eniji smo na samo
re{avanje problema. To su
neosporne ~injenice no kako ste u
prethodnim redovima uglavnom
~itali "hvalospeve" o BASCOM-u
red bi bio da spomenemo i po koju
manu, da ne bi ste jo{ pomisli da je
odgovor na podnaslov ta~an.
Kao prvo moglo bi se zameriti {to su
sve promenljive u BASCOM-u
globalne. No to i nije neka velika
mana naro~ito kada se radi o projek-
tu gde koristimo samo interne
resurse kontrolera jer, dozvoli}ete
mi da karikiram situaciju, ako na
raspolaganju imate 5 slobodnih baj-
tova unutar mikrokontrolera onda je
to 5 bajt promenjivih pa sad zovite
ih globalnim ili lokalnim sve jedno
je.
Druga ozbiljnija primedba je ta {to
je dozvoljena upotreba samo prostih
aritmeti~kih izraza - samo jedne
kalkulacije po izrazu. Ako `elite da
izra~unate izraz tipa:
D=A+B+C
tada to u BASCOM-u treba da
napi{ete u formi:
D=A+B
D=D+C
To je zato {to BASCOM koristi
prostiji aritmeti~ki kalkulator bez
optere}ivanja steka, pa je time i br`e
izvr{avanje! No, kao posledicu
pomenutog mo`ete imati upotrebe
pomo}nih promenljivih u slu~aju
re{avanja kompleksnijih izraza.
Slede}a ozbiljna zamerka je na IF
naredbu. Iako podr`ava slo`enu
strukturu (ElseIf..Then) ozbiljna
mana joj je {to mo`e da barata samo
sa prostim uslovom. Dakle samo
jedan izraz. Ako `elimo da
napi{emo:
If A=5 And B=6 Then
Procedura
EndIf
tada to u BASCOM-u treba da
napi{emo na slede}i na~in:
If A=5 Then
If B=6 Then
Procedura
EndIf
EndIf
Za slu~aj da nam treba ne{to poput:
If A=5 Or B=6 Then
Procedura
EndIf
u BASCOM-u to mo`emo uraditi na
slede}i na~in:
If A=5 Then
Procedura
ElseIf B=6 Then
Procedura
EndIf
I kao poslednja primedba (po
autorovom mi{ljenju) to je
 BASCOM-8051

nedostatak trigonometrijskih funkcija. BASCOM se vala {iroj javnosti, jer sa 2KB programske memorije se
neprestano dora|uje pa se tako o~ekuje i "otklanjanje" stvarno mo`e dosta toga (a zahvaljuju}i BASCOM-u i
napomenutih mana, prvenstveno IF naredbe i dopune lako) napraviti! x
trigonometrijskim funkcijama, u skorijoj budu}nosti.
BASKOM se mo`e naru~iti i kod nas! Paket
Mo`da }ete kada budete i sami radili sa BASCOM-om kota 69$ (140DM) kao i bilo gde u svetu. Program
otkriti po jo{ neki "nedostatak". No nemojte se je zati}en licencom koja va`i za samo jedan
ustru~avati te sve primedbe i sugestije slobodno ra~unar. Distribuira se preko interneta ili na CD-u.
po{aljite, putem elektronske po{te na adresu Za vie informacija obratite se na redakcijske tele-
mark@mcselec.com. Podr{ka je odli~na i obi~no u roku fone 011 684 919 i 011 684 391 ili preko formulara
od 24 ~asa dobijate odgovor. Sem toga, postoji i BAS- za kontakt na sajtu mikroElektronike.
COM-ova mail lista na kojoj tako|e mo`ete postavljati
pitanja i razmenjivati iskustva. Za sve Vas koji }e joj se
tek sada priklju~iti, postoji i arhiva mail liste na adresi
http://www.grote.net/bascom/bascom-archive.html. U
poslednje vreme, na mail listi, se pri~alo o TCP-IP pro-
tokolu i 8051 mikrokontrolerima, izradi interfejsa za
priklju~enje IDE HDD-ova na mikrokontrolere, izradi
MP3 Player-a sa mikrokontrolerima kao i mnogim
drugim interesantnim pitanjima koja su postavljali i na
njih odgovarali BASCOM korisnici iz celog sveta!

ZA KRAJ

MCS Electronics je firma koja osim BASCOM-8051

ima jo{ i BASCOM-LT te BASCOM-AVR produkte.
BASCOM-LT je prete~a BASCOM-8051 i u mnogo
~emu je skromniji ali jo{ uvek upotrebljiv produkt.
Ra|en je za {esnaestobitnu platformu (Windows 3.11)
nema podr{ku za floating point aritmetiku te ima slabije
podr`ane nizove. Do skora je BASCOM-8051 imao
mogu}nost da pri kompajliranju izaberete da li }e se
generasti kod u skladu sa BASCOM-LT ili BASCOM-
8051 bibliotekama. Od verzije koja se nudi u pomenu-
tom DEMO-u ova opcija vi{e ne postoji i ne}e je biti ni
u narednim verzijama. BASCOM-8051 instrukcijski set
se "malo" pro{irio u odnosu na svog prethodnika...

[ta re}i o BASCOM-AVR produktu. Sve re~eno -

opisano vezano za razvojno okru`enje va`i i za BAS-
COM-AVR. Naravno u pitanju su podr{ke drugim pro-
gramatorima no detaljnije mo`da u nekom budu}em,
posebnom ~lanku. Mo`da za kraj re}i samo to da je to
najmla|i produkt. Zbog velikog interesovanja korisnika,
izba~ena je prvo verzija kompajlera koja nije imala
podr{ku aritmetici sa pokretnim zarezom, pa je posle
usledila nova verzija koja je i to pokrila te se sada
o~ekuje verzija u kojoj bi bio uklju~en i simulator.

Mislim da je dovoljno re~eno da bi ste se "zagrejali" za

opisani produkt. Pa ako je tako, drago mi je da sam u
tome uspeo te o~ekujem da ve} kre}ete da download-
ujete DEMO verziju koja je, ne zaboravite, celokupno
razvojno oru`enje za AT89C2051 mikrokontroler!
Nadam se da }e te uskoro poslati i neku od Va{ih intere-
santnih ruko-umotvorina redakciji kako bi ga prezento-

^asopis za automatiku, elektroniku, programiranje i informisanje 75