1 Uvod

O programskom okrueu Delphi 2

Uslovi za koriee Delphija 4
Aplikacije pod Windowsom 5

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 1 str.
2 1 Uvod

1.1 O programskom okrueu Delphi

Programsko okruee Delphi rme Borland mono je integrisano razvojno okruee za
izradu aplikacija za rad pod operativnim sistemom MS Windows. Poseduje alatke za brzo i lako
organizovae sprege aplikacijakorisnik sa svim elementima profesionalnih aplikacija za MS
Windows. Programi za izvrni deo aplikacije piu se na programskom jeziku Object Pascal.
Programski jezik Pascal nastao je krajem ezdesetih godina dvadesetog veka kao odgovor
na sve vee probleme u vezi s projektovaem i odravaem velikih programskih sistema,
dotad korienim tehnikama i jezicima za programirae. Projektovao ga je Niklaus Wirth,
pobornik strukturiranog programiraa. Nazvao ga je po francuskom lozofu, matematiaru i
ziaru Blaiseu Pascalu (16231662), koji je, izmeu ostalog napravio, jednostavnu mainu
za raunae.
Strukturirano programirae je skup tehnika za izradu programa jasne i lako razumive
strukture, uz koriee podataka jasno denisanih struktura. Programski jezik Pascal
podrava te principe svojim osnovnim upravakim strukturama (selekcije i ciklusi) i struktu-
riranim tipovima podataka (nizovi, zapisi, skupovi, datoteke). Za ega postoji i meunarodni
(ISO) standard.
Standardni Pascal je jezik sa jednostavnom i loginom strukturom i zbog toga se dosta
lako ui. Vrlo je pogodan za poetnike, za savlaivae osnovnih principa programiraa,
kao i za usvajae organizovanog i razumivog naina razmiaa i izraavaa.
Standardni Pascal, meutim, ima nekoliko ozbinih mana koje ga ine nepodesnim za
pisae velikih programskih sistema.
Pre svega, zahteva se da celokupan tekst izvornog programa, ukuujui sve potpro-
grame, bude u jednoj datoteci. Osnovna zamisao je da se prevodiocu omogui da proverava
ispravnost pozivaa potprograma. Jedna od najneprijatnijih vrsta greaka u programima,
koje se i vrlo teko pronalaze u sloenim programskim sistemima, upravo je neslagae
tipova stvarnih argumenata potprograma na mestima pozivaa sa tipovima formalnih argu-
menata u deniciji potprograma. Pored toga, ova mera je trebalo i da onemogui pametne
programere da svesno navedu stvarne argumente drugaijih tipova od oekivanih, s name-
rom da postignu specijalne, nestandardne (i sumive) efekte. Takvi programi se kose sa jed-
nim od osnovnih principa strukturiranog programiraa teko ih je razumeti.
Druga mana su vrlo ograniene mogunosti rada sa datotekama. Standardni Pascal pred-
via samo sekvencijalne datoteke sa sekvencijalnim pristupom. Ne postoje relativne datoteke
s direktnim pristupom niti indeksne datoteke koje bi omoguavale pristup pomou kua. Da
situacija bude jo gora, imena datoteka koje program treba da obrauje ne mogu da se biraju
tokom izvravaa programa, niti su ugraena u sam program. Datoteke se u programima
predstavaju simbolikim imenima i preputeno je operativnom sistemu raunara na koji e
nain ta imena povezati s zikim datotekama. Na izbor datoteka korisnik, eventualno, moe
da utie komandama operativnog sistema pre poetka izvravaa programa.
Trea mana je neeksibilnost potprograma pri radu s nizovima kao argumentima. Brojevi
elemenata nizova prilikom svakog pozivaa moraju da budu isti kao brojevi elemenata
predvienih u deniciji potprograma. emu praviti jedan potprogram za sortirae nizova od
po 100 elemenata, a drugi za nizove od po 500 elemenata?
Programski jezik Turbo Pascal rme Borland pojavio se na linim raunarima IBM-PC
pod operativnim sistemom MS-DOS, s nekoliko nestandardnih proirea. Neka od tih pro-
irea obezbeuju boe iskoriavae hardverskih mogunosti raunara kome je jezik
nameen, dok druga otklaaju nedostatke standardnog Pascala.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 2 str.
1.1 O programskom okruenju Delphi 3

Da bi se boe iskoristile hardverske mogunosti raunara, uvedeno je nekoliko formata

celobrojnih podataka i nekoliko formata realnih podataka, koji se meusobno razlikuju po
opsegu vrednosti i po tanosti izraunavaa (standardni Pascal predvia samo jednu vrstu
celih i jednu vrstu realnih brojeva). Uvedeni su i specijalni operatori za manipulisae
bitovima unutar celobrojnih podataka.
Potreba da se tekst celokupnog programskog sistema pie u jednoj datoteci otkloena je
uvoeem programskih modula. Ti moduli se prevode odvojeno i nazivaju se i jedinice
prevoea (compilation units). Svaka datoteka programskog teksta je jedan modul i deli se na
deo za spregu sa ostalim delom sistema i deo za denisae sadraja potprograma koji se
nalaze u oj. U delu za spregu treba opisati sve potprograme (tip rezultata i tipove argu-
menata) i sve globalne promenive, koji se koriste izvan te jedinice. Tokom prevoea
delova programa u kojima se koriste ti elementi, prevodilac e konsultovati delove za spregu
radi provere ispravnosti koriea tih potprograma i globalnih podataka. Mora se priznati,
prevodilac se jo uvek moe prevariti vetim manipulacijama, ali znatno tee nego u program-
skim jezicima koji su se koristili pre Pascala. Prevodiocu treba podmetnuti datoteku s lanim
delom za spregu, to u standardnom Pascalu nije mogue.
Rad s datotekama takoe je poboan. Uvedena je mogunost pridruivaa simbolikih
imena zikim datotekama u toku izvravaa programa. To, naravno, uvodi element zavi-
snosti programa od raunara i od operativnog sistema, to se izbegavalo u standardnom Pas-
calu. Pored toga, uvedena je i mogunost direktnog pristupaa pojedinim zapisima u
datotekama, bez ega ne postoji ekasna obrada datoteka.
Dosad je objaveno sedam verzija Turbo Pascala, neke ak s nekoliko modikacija.
Svaka nova varijanta je donela neke novine u odnosu na prethodnu: otklaae uoenih
greaka i uvoee novih mogunosti u jezik. U najznaajnija proirea spadaju uvoee
podrke za objektno orijentisano programirae (poev od verzije 5.5) i podrke za izradu
atraktivnih sprega aplikacija sa korisnikom, zasnovanih na prozorima i menijima (Turbo
Vision), pri radu pod operativnim sistemom MS-DOS.
Objektno orijentisano programirae je nova metodologija izrade velikih programskih
sistema koja se pojavila kada su programski sistemi toliko narasli da tehnike strukturiranog
programiraa vie nisu davale zadovoavajue rezultate. Dok je u centru pae strukturira-
nog programiraa struktura programa, u centru pae objektno orijentisanog programiraa
stoje objekti. Objekti su inteligentni podaci koji mogu da se nalaze u odreenim staima.
Ta staa mogu da se promene primenom odreenih metoda. Skup objekata sa istim osobi-
nama ini jednu klasu. Klase su analogne tipovima podataka, kao to su celi brojevi ili realni
brojevi, ali mogu da predstavaju proizvono sloene apstraktne objekte (na primer, geome-
trijske gure).
U poslede vreme se sve ee radi na linim raunarima IBM-PC pod operativnim siste-
mom MS Windows, pa se razvijaju brojne aplikacije za tu platformu. Kao odgovor na nastale
potrebe, rma Borland je 1995. godine objavila svoje programsko okruee Delphi za
izradu aplikacija za rad pod operativnim sistemom MS Windows.
Programsko okruee Delphi sadri vrlo mone alatke za uobliavae sprege aplikacija
korisnik u stilu profesionalnih aplikacija za tu platformu. Te alatke omoguavaju vizuelno
ureivae pojedinih prozora (obrazaca) i podeavae parametara komponenata u tim obra-
scima, tako to se komponente pomeraju po ekranu pomou mia i popuavaju se odgovara-
jui formulari. U tom delu posla nema nikakvog pisaa programa.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 3 str.
4 1 Uvod

Postupci koje aplikacija treba da obavi kao odgovor na razne dogaaje, kao to je
pritiskae miem nekog dugmeta u prozoru, programiraju se na jeziku Object Pascal.
Object Pascal predstava dae usavravae Turbo Pascala u domenu objektno orijenti-
sanog programiraa. Ugraena je i podrka za neposredno koriee API funkcija, stan-
dardnog alata koji rma Microsoft nudi za izradu aplikacija za Windows. Programer u
okrueu Delphi samo retko treba neposredno da poziva te API funkcije. Alati koje Delphi
prua uinie to umesto ega.
Poev od verzije 7.0 Delphija jezik za pisae programa aplikacije se takoe zove Delphi.
Jezik Delphi je, u sutini, Object Pascal sa neznatnim proireima. U ovoj kizi, re Delphi
prvenstveno oznaava programsko okruee, koje u irem smislu obuhvata i jezik za pro-
gramirae. Kada je vano, posebno je naglaeno da li se misli na programsko okruee kao
skup alatki za razvoj aplikacija ili na programski jezik za pisae programa aplikacije.

1.2 Uslovi za koriee Delphija

Verzija 1.0 Delphija, koja je objavena u prolee 1995. godine, pravena je za operativni
sistem Windows 3.1x i nameena je za izradu 16-bitnih aplikacija. Mogla je da se koristi i pod
operativnim sistemima Windows 95 i Windows NT, ali nije mogla da iskoristi nove pogodnosti
koje su pruale ta nova, 32-bitna okruea. Rezultujue aplikacije su bile iskuivo 16-bitne,
bez obzira na operativni sistem pod kojim se radilo. Te aplikacije su mogle da se izvravaju u
svim pomenutim okrueima.
Znatno preraena verzija 2.0, koja je objavena u februaru 1996. godine, pravena je za
32-bitna okruea. Mogla je da se koristi samo pod operativnim sistemima Windows 95 i
Windows NT. Razvijene aplikacije su mogle da se izvravaju samo pod tim operativnim siste-
mima. Naravno, mogle su da se koriste sve pogodnosti tih okruea, kao to su novouvedene
komponente i uporedo izvravae programa u vie niti (multithreading).
Kasnije verzije Delphija, od kojih je posleda, verzija 7.0, objavena 2002. godine, donele
su daa poboaa, ali najvei skok je napraven izmeu verzija 1.0 i 2.0. Od zanimivijih
novina vredno je pomenuti poboanu pomo za pisae koda aplikacija, podrku za rad preko
Interneta, izradu client-server aplikacija i drugih savremenih tehnologija programiraa.
Karakteristika svih verzija Delphija je da generiu pravi mainski program (native code),
to ubrzava izvravae aplikacija u odnosu na druga vizuelna okruea koja generiu neki
meukd koji se posle izvrava interpretacijom.
Konaan rezultat projektovaa je jedna datoteka sa izvodivim oblikom (.exe) programa
koji ini aplikaciju. Prilikom instalacije aplikacije, osim eventualnih datoteka koje koristi apli-
kacija, dodatne datoteke nisu potrebne (na primer, biblioteke sa dinamikim povezivaem
.dll), pod uslovom da aplikacija ne koristi podrku za rad sa bazama podataka i za izradu
izvetaja. Ako se koristi neka od tih podrki, moraju takoe da se instaliraju Borland Database
Engine, odnosno ReportSmith.
Smetae celokupnog koda u izvodivi oblik (.exe) programa ima nedostatak da i naj-
maa aplikacija u Delphiju 7 zauzima barem 360 KB. Ako se na jednom raunaru koristi
vie aplikacija koje su razvijene pomou Delphija, utroie se mnogo prostora na disku.
Zbog toga je u verziji 3.0 uvedena mogunost pravea paketa s dinamikim povezivaem
(.dpl Delphi Package Library) koji po nameni odgovaraju Windowsovim bibliotekama s
dinamikim povezivaem (.dll). Sama biblioteka vizuelnih komponenata isporuuje se u
obliku takvih paketa. Projektant aplikacije moe da naznai koji e se od tih paketa ugraditi
u izvodiv oblik aplikacije, a koji ne. Naravno, korisniku aplikacije paketi koji nisu ugraeni
moraju da se isporue odvojeno.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 4 str.
1.2 Uslovi za korienje Delphija 5

Za rad s verzijom 7.0 Delphija potreban je procesor barem Pentium/233 MHz i najmae
64 MB operativne memorije (RAM). Da bi rad bio ugodniji, poeno je koristiti raunar sa
memorijom od 128 MB. Neophodno je imati CD-ROM ureaj, monitor najmae VGA rezolu-
cije i mia.
Neophodno je imati operativni sistem Windows 98 ili noviji.
Za minimalnu instalaciju potrebno je od 75 MB (Personal Edition) do 124 MB (Architect
Edition) prostora na disku. Za potpunu instalaciju potreban prostor na disku je od 160 do 520
MB, zavisno od izdaa.
Vei deo materije koja je predmet ove kige moe da se koristi u svim verzijama Delphija.
Ilustracije u ovoj kizi, kao i reea zadataka i primeri, raeni su u verziji 7.0 Delphija pod
Windowsom 2000. Korieni su sistemski fontovi za Sredu i Istonu Evropu.

1.3 Aplikacije pod Windowsom

Aplikacije su programski sistemi projektovani za reavae odreenog problema.
Osnovna odlika aplikacija pod operativnim sistemom MS Windows jeste sprega aplikacije
i korisnika, zasnovana na prozorima i drugim vizuelnim komponentama kao to su: dug-
mad, okviri za tekst, meniji itd. Pomou tih komponenata korisnik uprava radom aplikacije
i prima informacije od aplikacije. Prozori mogu da se shvate kao okviri koji objediuju
komponente u logike celine.
Svaka aplikacija ima barem jedan prozor koji se naziva glavni prozor (main window)
aplikacije. Osim ega, moe da postoji proizvoan broj sekundarnih prozora (secondary
windows). Glavni prozor je obino stalno na ekranu, dok se sekundarni prozori pojavuju i
nestaju sa ekrana prema trenutnim potrebama. Ima sluajeva kada se i neki sekundarni pro-
zori due zadravaju na ekranu.
Po nameni, specijalnu vrstu sekundarnih prozora ine prozori za dijalog (dialog boxes).
Koriste se za saoptavae poruka korisniku i za prikupae podataka od korisnika. Po
zavretku dijaloga uvek nestaju sa ekrana. Prozori za dijalog su specini i po tome to kori-
snik, sve dok ih ne zatvori, ne moe nita da uradi ni u kom drugom prozoru date aplikacije.
Prozori sa tom osobinom nazivaju se usloveni (modal), jer je nastavak rada usloven
ihovim zatvaraem. Po analogiji, ostali prozori se nazivaju i neusloveni (modeless).
Kada se na ekranu nalazi usloveni prozor neke aplikacije, jo uvek moe da se prie prozoru
druge aplikacije i da se neto radi u oj.
Ako postoji vie prozora u aplikaciji, oni se iscrtavaju jedan preko drugoga. Trenutno
aktivan prozor vidi se u celini, dok ostali mogu da budu delimino ili potpuno zakloeni, u
zavisnosti od ihovih veliina i poloaja na ekranu. Korisnik moe pomou mia da neza-
visno pomera sve prozore po ekranu, mea im veliinu ili ih uklaa sa ekrana.
Postoji i specijalna vrsta prozora koji se nalaze unutar radnog prostora nekog drugog pro-
zora. Ti prozori nazivaju se decom onih prozora u ijem se radnom prostoru nalaze. Prozori u
kojima su drugi deca nazivaju se roditeima te dece. Prozori deca mogu da se pomeraju
samo unutar radnog prostora prozora roditea. Pomeraem prozora roditea po ekranu,
razume se, pomeraju se i egova deca. Promenom veliine prozora roditea, meutim, ne
mea se veliina egove dece. Ako posle promene veliine prozora roditea u radni prostor
ne stanu prozori sve dece, pojavie se klizai uz ivice radnog prostora prozora roditea.
Pomou tih klizaa i mia, korisnik e nevidive prozore dece (ili ihove delove) moi da
dovede u vidno poe.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 5 str.
6 1 Uvod

Slika 1.1 prikazuje glavni prozor aplikacije WordPad, jedne od standardnih aplikacija
koje postoje pod Windowsom.

Slika 1.1 Dugme upravakog menija Dugme za zatvarae prozora

Glavni prozor Dugme za maksimirae prozora
aplikacije pod Dugme za minimizirae prozora
Windowsom.

Traka sa natpisom
Podmeni
Traka glavnog menija
Traka sa alatkama

Pokaziva mia

Statusna traka

Pokaziva teksta

Osnovni nain za upravae aplikacijama pod Windowsom jeste koriee mia (mouse).
Mesto na ekranu na kome moe da se deluje miem obeleava se pokazivaem mia (mouse
cursor). Pokaziva mia se graki predstava na razne naine. Osnovni oblik je strelica iji
vrh oznaava mesto pokazivaa na ekranu. Alternativni oblici mogu da se koriste za ozna-
avae trenutne uloge mia. Na primer, iznad raznih okvira za tekst pokaziva mia obino
ima oblik tanke vertikalne linije s vodoravnim ispustima na gorem i doem kraju. Takav
oblik je pogodan za oznaavae mesta izmeu dva znaka u tekstu.
Miem se mogu obavati dve osnovne rade:
Pritisak (click). Pod pritiskom miem podrazumevaju se pomerae pokazivaa mia
iznad odreene komponente i pritisak i otputae levog tastera mia. Tako se na
ekranu moe pritisnuti neko dugme, odabrati neka stavka u meniju, promeniti stae
nekog okvira za potvrdu itd. i time dati signal aplikaciji.
Odvlaee (drag and drop). Pod odvlaeem miem podrazumeva se pomerae pro-
zora po ekranu ili promena veliine prozora. Izvodi se tako to se pokaziva mia
dovede iznad natpisa prozora, pritisne se levi taster mia, pomeri se pokaziva mia (uz
pritisnuti levi taster) na neko drugo mesto i otpusti se taster mia. Ako se na taj nain
miem uhvati ivica ili ugao prozora, pomeraem pokazivaa pomerie se ivica ili ugao
sa susednim ivicama, ime se mea veliina prozora. U zavisnosti od aplikacije, na
ovaj nain ponekad mogu da se pomeraju neke komponente unutar prozora, moe im
se promeniti veliina ili se postiu drugi efekti.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 6 str.
 1.3 Aplikacije pod Windowsom
1.3 Aplikacije pod Windowsom 7

Osim miem, radom aplikacije moe se upravati i preko tastature. Osnovna svrha tasta-
ture je unoee teksta u okvire za tekst. Mesto u tekstu na kome moe neto da se promeni
obeleava se pokazivaem teksta (text cursor). To je obino jedna vertikalna trepua linija
koja se uvek nalazi izmeu dva znaka u tekstu. Treba jasno razlikovati pokaziva mia od
pokazivaa teksta. Pokaziva mia moe da se pomera pomou mia po celom ekranu, dok se
pokaziva teksta pomera odgovarajuim tasterima preko tastature (tasterima sa strelicama
itd.) samo unutar teksta. Pored toga, kada se miem pritisne neka taka okvira za tekst, poka-
ziva teksta moe da se premesti na trenutni poloaj pokazivaa mia.
Pod nekim uslovima, i preko tastature mogu da se proizvode efekti pritiska miem. Za to
se koriste tasteri sa slovima u kombinaciji sa tasterom Alt, kao i tasteri Enter i Esc. Za kompo-
nentu koja na ovaj nain moe da se pritisne kae se da joj je pridrueno slovo preica
(accelerator character). Znakovi preice prikazuju se podvueno u natpisima komponenata
kojima su pridrueni.
Prozori Windowsa mogu da imaju sledee delove:
Traka s natpisom (caption bar). Nalazi se uz goru ivicu prozora. Sastoji se od nat-
pisa i do etiri upravaka dugmeta. Natpis obino sadri ime aplikacije i esto jo i
ime datoteke koja se trenutno obrauje. etiri mogua dugmeta su:
1. Dugme upravakog menija (control menu button). Nalazi se na levom kraju trake
s natpisom i sadri sliicu (icon) pridruenu prozoru. Pritiskom na to dugme otvara
se upravaki meni. Uloga i nain koriea upravakog menija objaeni su
kasnije u ovom odeku.
2. Dugme za minimizirae prozora (minimize button). Pritiskom na to dugme, prozor
ili se ukloni sa ekrana pri emu ostane dugme koje ga predstava na paleti poslova
(task bar) u radnom prostoru (desktop) Windowsa ili se pretvara u minimalni oblik
(tipino za sekundarne prozore za koje obino ne postoji pridrueno dugme na
paleti poslova). Dugme na paleti poslova sadri sliicu koja je pridruena prozoru i
deo natpisa prozora. Kada se to dugme pritisne levim tasterom mia, prozor se
ponovo pojavi na ekranu u prvobitnoj veliini i na prvobitnom mestu. Pritiskom
dugmeta na paleti poslova desnim tasterom, otvara se upravaki meni. Minimalni
oblik prozora se sastoji od skraenog oblika trake sa natpisom. Sadri sliicu pridru-
enu prozoru, deo natpisa i dugmad za vraae u prvobitno stae, maksimirae
i zatvarae. Pritiskom na sliicu ili natpis otvara se upravaki meni, dok se priti-
skom na neko od dugmadi postie ono emu pritisnuto dugme slui. Ponovno prika-
zivae prozora u prvobitnoj veliini i na prvobitnom mestu moe da se postigne
i dvostrukim pritiskom na sliicu ili tekst natpisa u minimalnom obliku prozora.
3. Dugme za maksimirae prozora (maximize button). Pritiskom na to dugme, prozor
popuava ceo ekran. Smo dugme mea izgled: sadri dva delimino preklopena
pravougaonika koji simbolizuju preklopene prozore na ekranu. Ponovnim
pritiskom na to dugme prozor se vraa na prvobitno mesto u prvobitnoj veliini.
4. Dugme za zatvarae prozora (close button). Pritiskom na to dugme, prozor se
ukloni sa ekrana; ukloni se i pridrueno dugme, ako postoji, iz palete poslova.
Pritisne li se to dugme u glavnom prozoru, aplikacija se zavrava.
Traka glavnog menija (menu bar). Nalazi se ispod trake s natpisom. Sadri stavke
glavnog menija za izbor pojedinih grupa radi koje aplikacija moe da obavi. Traka
glavnog menija obino postoji samo u glavnom prozoru aplikacije. Mada aplikacija ne
mora sadrati menije, takve aplikacije se vrlo retko sreu u praksi. Uloga i nain
koriea menija objaeni su malo dae u ovom odeku.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 7 str.
8 1 Uvod

Traka sa alatkama (tool bar). Nalazi se ispod trake glavnog menija. Sadri dugmad sa
sliicama pomou kojih se najee koriene rade lake izvravaju nego pomou
menija.
Statusna traka (status bar). Nalazi se uz dou ivicu prozora. Sadri podatke o stau
aplikacije, ukuujui i kratka uputstva ili poruke korisniku.
Radni prostor (client area). Zauzima sav preostali prostor u prozoru. Tu se nalaze
vizuelne komponente koje su smetene u prozor. U posmatranom primeru (slika 1.1)
ceo radni prostor popuen je jednim vierednim okvirom za tekst. Uz ivice tog okvira
mogu da se nalaze klizai pomou kojih se delovi teksta koji nisu stali u radni prostor,
po potrebi, pomeraem dovode u vidno poe.
Radom aplikacija uprava se komandama pomou kojih mogu da se podeavaju parametri
obrade i da se trai sprovoee pojedinih radi koje su predviene u aplikaciji. Osnovni
nain zadavaa komandi je pomou menija (menu). Mada rad aplikacija moe da se organi-
zuje i bez menija, takve aplikacije su vrlo retke u praksi.
Meni sadri niz stavki od kojih jedna moe da se odabere da bi se naznaila neka akcija
aplikacije. Da lista stavki ne bi bila predugaka, stavke se grupiu i obrazuju se meniji ija
hijerarhijska struktura sadri vie nivoa. Prvi nivo stavki je glavni meni (main menu), ije
stavke predstavaju grupe moguih operacija. Kada se izabere stavka glavnog menija,
pojavuje se podmeni (submenu) ije stavke mogu da predstavaju konkretne operacije, ili,
pak, dae podmenije na sledeem nivou. U praksi obino postoje dva nivoa menija. Stavke
glavnog menija gotovo nikad ne predstavaju konkretne akcije. S druge strane, stavke pod-
menija samo ree ukazuju na potpodmenije.
Stavke glavnog menija stalno se vide na traci glavnog menija, ispod trake s natpisom pro-
zora (slika 1.1). Stavke podmenija prikazuju se samo za trenutno odabranu stavku glavnog
menija, poreane uspravno ispod odgovarajue stavke glavnog menija. Eventualni potpod-
meniji prikazuju se desno (ree levo) od podmenija, sa vrhom u visini odgovarajue stavke
podmenija. Postojae potpodmenija oznaava se strelicom u obliku popuenog trougla uz
desnu ivicu podmenija.
Trenutno odabrane stavke u meniju istiu se drugom bojom podloge i slova u odnosu na
ostale stavke. Poto stavke u razliitim podmenijima mogu imati iste natpise, data stavka u
meniju je jednoznano odreena nizom stavki koje treba odabrati, poev od glavnog menija,
da bi se stiglo do te stavke. To se, obino, upravo tako i navodi, stavaem uspravne crte (|)
izmeu natpisa pojedinih stavki u nizu. Na primer, stavka Find u podmeniju Edit obeleava se
sa Edit | Find.
Stavke glavnog menija i podmenija mogu se birati na vie naina:
Pritiskom na levi taster mia, kada je pokaziva mia iznad eene stavke glavnog
menija ili podmenija.
Aktiviraem glavnog menija pritiskom na taster Alt. Posle toga, tasterima i moe
se kretati po stavkama glavog menija, a tasterima i po stavkama trenutno aktivnog
podmenija (ispod trenutne istaknute stavke glavnog menija). Ako trenutno istaknuta
stavka podmenija ima svoj potpodmeni, on se otvara pritiskom na taster . Vraae na
prethodni nivo podmenija postie se tasterom . Sam izbor, na kraju, ostvaruje se
pritiskom na taster Enter kada je istaknuta odgovarajua stavka podmenija.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 8 str.
1.3 Aplikacije pod Windowsom 9

Istovremenim pritiskom tastera Alt i tastera podvuenog slova u stavki glavnog menija
otvara se odgovarajui podmeni. Posle toga treba pritisnuti taster podvuenog slova u
stavki podmenija (sada taster Alt ne mora, ali moe da bude pritisnut). Podvueni zna-
kovi u natpisima stavki menija, kao i kod drugih komponenata, nazivaju se znakovi
preice. Ovaj nain biraa obino se obeleava sa Alt+E za otvarae podmenija Edit,
odnosno sa Alt+E+E za zadavae komande Edit | Replace (izbor stavke Replace posle
otvaraa podmenija Edit).
Izborom komandi iza ijih se imena u podmeniju nalaze tri take () otvara se zaseban
prozor za dijalog. Taj prozor sadri obrazac ijim popuavaem treba da se zadaju podaci
neophodni za izvravae tih komandi. Na primer, u aplikaciji WordPad (slika 1.1), koman-
dom Edit | Paste Special (skraeno Alt+E+S) otvorie se prozor za dijalog koji je prikazan na
slici 1.2.

Slika 1.2
Prozor za
dijalog.

Prozori za dijalog, pored komponenata za unoee ili za izbor vrednosti potrebnih poda-
taka, obino, sadre jo i dva dugmeta: dugme OK (sve u redu), kojim se zahteva sprovoee
zapoete aktivnosti s trenutno vidivim vrednostima u prozoru i dugme Cancel (odustani),
kojim se odustaje od sprovoea te akcije. Osim miem, dugme OK moe da se pritisne i
pomou tastera Enter na tastaturi (u sluajevima kada je oivien pravougaonikom debim od
onog oko ostale dugmadi). Dugme Cancel uvek moe da se pritisne i pomou tastera Esc na
tastaturi. Odustajae se postie i zatvaraem prozora za dijalog pomou upravakog
menija ili pritiskom miem dugmeta za zatvarae prozora.
Ponekad prozor za dijalog slui samo da bi korisnik potvrdio da stvarno eli sprovoee
odabrane aktivnosti. Time mu se prua jo jedna prilika za eventualno odustajae. Takvi
prozori za dijalog obino sadre odgovarajue pitae i dugme Yes (da) i No (ne). Njihova
uloga i nain odabiraa analogna je dugmadi OK i Cancel.
Pored navedenih, prozori za dijalog esto sadre i dugme Help (pomo). Pritiskom na to
dugme dobija se prigodna priruna pomo.
Za aktivirae nekih radi aplikacija, predstavenih odgovarajuim stavkama podmenija,
mogu da postoje i tasteri preice (shortcut keys). Za razliku od znakova preica, pomou kojih
se po meniju kree korak po korak, kao i pomou mia, pritiskom na taster preicu, stavka
menija kojoj je on pridruen aktivira se u jednom potezu. Pri tom se meni ne otvara i odabrana
stavka se uopte ne vidi na ekranu. Ne smeta, ako je u trenutku pritiska na taster preicu u
otvorenom meniju istaknuta bilo koja stavka, ukuujui i stavku koja se ime bira.
Tasteri preice mogu da budu funkcijski tasteri od F1 do F12, sami ili u kombinaciji sa
upravakim tasterima Shift, Alt i/ili Ctrl, kao i tasteri sa slovima ili ciframa u kombinaciji sa

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 9 str.
10 1 Uvod

upravakim tasterima Ctrl, Alt i/ili Shift (najee se koristi taster Ctrl, sm taster Alt ree, a
sm taster Shift nikada). Postojae tastera preice oznaava se uz desnu ivicu menija, posle
natpisa stavke menija. Na primer, komanda Edit | Find Next u aplikaciji WordPad (slika 1.1) ima
taster preicu F3, a komanda Edit | Paste taster preicu Ctrl+V.
Za razliku od znakova preica, ije tumaee moe da se mea u toku izvravaa
aplikacije, tumaee tastera preica je jedinstveno u toku celog izvravaa aplikacije.
Pored eventualnog glavnog menija (s prateim podmenijima) svaki prozor sadri upra-
vaki meni (control menu) koji se naziva i sistemski meni (system menu). Upravaki meni
(slika 1.3) aktivira se pritiskom na dugme upravakog menija na levom kraju trake sa natpi-
som prozora (slika 1.1).

Slika 1.3
Upravaki
meni prozora.

Pomou upravakog menija, prozor moe da se minimizira (Minimize), da se maksimira

(Maximize), da mu se povrati prethodna veliina (Restore), da se pomera po ekranu (Move), da
mu se promeni veliina (Size) i da se zatvori (Close). Sve to moe da se postigne i na drugi
nain, pa je otvarae upravakog menija retko potrebno. Promena veliine i poloaja pro-
zora spomenuta je ve ranije u ovom odeku, a sa slike se vidi da posleda rada ima svoj
taster preicu. Pored toga, zatvarae prozora moe da se postigne i dvostrukim pritiskom
dugmeta upravakog menija.
Postoje, dodue retke, aplikacije iji upravaki meni sadri i druge stavke. Obino su to
vrlo specine male aplikacije koje esto i nemaju drugi meni osim upravakog. Nekad
nemaju ni glavni prozor, ve samo sliicu glavnog prozora.
Prozori, a naroito prozori za dijalog, pored menija sadre i razne komponente pomou
kojih korisnik moe da utie na tok izvravaa aplikacije. Najee se koriste (slika 1.4):

Slika 1.4
Najee
koriene
komponente.

Oznaka (label). Prikazuje tekst (natpis oznake) koji moe da bude neka poruka kori-
sniku ili opis namene druge komponente. Korisnik ne moe da deluje na oznake
pomou mia.
Dugme (button). Korisnik moe miem da ga pritisne i time d signal za neku akciju.
Natpis na dugmetu oznaava egovu namenu. Unoee podataka u prozore za dijalog
obino se zavrava pritiskom na jedno od dugmadi.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 10 str.
1.3 Aplikacije pod Windowsom 11

Okvir za tekst (edit box). Korisnik u ovaj okvir moe da unese proizvoan tekst preko
tastature. Postoje okviri koji mogu da sadre samo jedan red teksta i okviri koji mogu
da sadre vie redova teksta.
Okvir za potvrdu (check box). Mali kvadrat pored natpisa ovog okvira moe da sadri
znak za potvrdu () ili da bude prazan. Prisustvo znaka za potvrdu oznaava da oso-
bina u natpisu vai, a odsustvo da ne vai. Kada se pritisne miem, promeni svoje
stae iz nepotvrenog u potvreno i obrnuto.
Radio-dugme (radio button). Mali krug pored natpisa ove komponente moe da sadri
crnu taku ili da bude prazan. Koristi se u grupama s tim da samo jedno dugme u grupi
moe da ima popuen krui. Te grupe se koriste za izbor jedne od nekoliko, meuso-
bno iskuivih, mogunosti.
Slino stavkama menija, natpisi mogu da sadre znakove preice (prikazane podvueno)
koji omoguavaju pristup komponentama preko tastature (istovremenim pritiskom na taster
Alt i taster podvuenog znaka).
Neke od komponenata u prozoru ili neke stavke menija mogu da budu privremeno neu-
potrebive. Takve komponente obino se prikazuju bledo (dimmed).
Svakog trenutka samo je jedan od trenutno vidivih prozora na ekranu aktivan. Za takav
prozor se kae da je u ii (has focus). Od ostalih prozora vidivo se razlikuje po drugaijoj
boji trake sa natpisom prozora i teksta u oj. Korisnik moe da aktivira prozore po proi-
zvonom redosledu (osim ako je trenutno aktivan prozor usloveni prozor za dijalog) prostim
pritiskom miem na bilo koju taku koja pripada eenom prozoru.
U trenutno aktivnom prozoru, svakog trenutka je aktivna samo jedna komponenta. Za tu
komponentu se kae da je u ii. Komponenta koja je u ii, obino se vidivo razlikuje od
drugih komponenata iste vrste. Tri su karakteristine razlike: natpis komponente je uokviren
pravougaonikom od tanke isprekidane linije, pokaziva teksta trepe unutar okvira za tekst
ili uokvirena je jedna od stavki (kao i kod dugmadi) unutar okvira sa listom.
Pritiskom neke komponente miem ili odabiraem pomou znaka preice, ia se pomeri
na tu komponentu. Pored toga, ia moe da se pomeri s jedne komponente na drugu prema
odreenom redosledu, pritiskaem tastera Tab na tastaturi, odnosno kombinacije tastera
Shift+Tab po obrnutom redosledu. Redosled pomeraa ie s komponente na komponentu na
ovaj nain zavisi od aplikacije.
U dobro projektovanoj aplikaciji redosled pomeraa ie sledi logian tok unoea poda-
taka, primeren datoj situaciji. Takoe, u dobrim aplikacijama komponente su tako raspo-
reene da logian redosled ihovog obilaska na ekranu bude sleva udesno i odozgo nadole.
Sve aplikacije pod Windowsom mogu da se podele u dve grupe:
Aplikacije sa spregom za jedan dokument (Single Document Interface Applications
SDI aplikacije). Mogu istovremeno da obrauju samo jedan dokument (tekst, sliku
itd.). U glavnom prozoru se obrauje jedan dokument (tekst, slika ili drugi skup poda-
taka) a eventualni ostali prozori u aplikaciji slue samo kao podrka za ostvarivae te
obrade. Svi su prozori obini, u smislu da meu ima nema prozora roditea niti pro-
zora dece.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 11 str.
12 1 Uvod

Aplikacije sa spregom za vie dokumenata (Multiple Document Interface Applica-

tions MDI aplikacije). Mogu odjednom da obrauju vie dokumenata. Glavni prozor
je prozor rodite koji sadri barem jedan prozor dete. Svaki prozor dete sadri po jedan
dokument koji se obrauje u aplikaciji. Aplikacija moe da ima i izvestan broj obinih
prozora koji slue kao podrka za obradu dokumenata. Pojedinim radama u aplikaciji
deluje se na dokument u prozoru detetu koji je tog trenutka aktivan.
U grupu SDI aplikacija spadaju ve pomenuti WordPad, kao i Paint, Delphi i drugi. U
WordPadu i Paintu dokument je tekst ili slika koji se obrauje, dok je u Delphiju aplikacija
koja se projektuje.
U grupu MDI aplikacija spadaju CorelDRAW, Microsoft Word, Adobe Photoshop i drugi.
Aplikacije pod Windowsom imaju u velikoj meri ujednaen stil ureivaa sprege sa kori-
snikom. To olakava upoznavae novih aplikacija i istovremeno koriee velikog broja
aplikacija.
Pre svega treba spomenuti ujednaeni izgled prozora, nain koriea mia i tastature, kao
i zadavae komandi preko menija. Glavni meni takoe je ureen po ustaenim pravilima.
Na prvom mestu obino je podmeni File (datoteka) koji sadri komande za rad s dato-
tekama ako aplikacija obrauje datoteke (uobiajene komande: New nova, Open otvori,
Save snimi i Save As snimi kao), komande za tampae i za podeavae tampaa, ako je
u aplikciji predvieno tampae (uobiajena komanda: Print tampaj) i komanda Exit za
zavretak aplikacije. U aplikaciji koja obrauje datoteke, ovaj podmeni esto sadri imena
posledih nekoliko obraivanih datoteka ime se ubrzava ponovno otvarae.
Ako je primereno, drugi podmeni je Edit (uredi) za razne operacije ureivaa. Kao gotovo
obavezne operacije tu se nalaze Undo, za ponitavae efekta poslede komande, kao i Cut
(iseci), Copy (kopiraj) i Paste (umetni) za rad sa Clipboardom Windowsa.
Sledei podmeniji mogu biti Search (pretrai) za razna pretraivaa i View (prikai) za
podeavae ta se sve vidi na ekranu (razne palete, leiri itd.).
Posledi podmeni obino je Help (pomo) za pokretae sistema prirune pomoi.
Najee komande su Contents (sadraj), za prikazivae oblasti tema o kojima moe da se
dobije priruna pomo i About (o aplikaciji), za prikazivae optih informacija o aplikaciji
(ime i verzija aplikacije, autor, nosilac autorskih prava itd.).
U MDI aplikacijama pretposledi podmeni obino je Window (prozor); slui za upra-
vae prozorima decom unutar radnog prostora glavnog prozora (roditea). Meu koman-
dama ovog podmenija obino su New Window, za obrazovae novog prozora, kao i komande
za rasporeivae prozora dece po radnom prostoru glavnog prozora. Pored toga, ovaj pod-
meni obino sadri spisak postojeih prozora dece. Pomou tih stavki mogu da se aktiviraju
pojedini prozori deca, naroito ako jedan od ih pokriva ceo radni prostor glavnog prozora.
U aplikacijama za Windows postoje i ustaeni tasteri preice: F1 Help | Contents, Ctrl+O File
| Open, Ctrl+S File | Save, Ctrl+P File | Print, Ctrl+X ili Shift+Del Edit | Cut, Ctrl+C ili Ctrl+Ins Edit |
Copy, Ctrl+V ili Shift+Ins Edit | Paste, Ctrl+Z Edit | Undo, Alt+F4 Close (u upravakom meniju).
Pored toga, u aplikacijama za obradu teksta, Ctrl+B obino slui za naizmenino ukuivae i
iskuivae prikazivaa teksta polucrno (bold), Ctrl+I kurzivom (italic), a Ctrl+U podvueno
(underlined).

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 12 str.
1.3 Aplikacije pod Windowsom 13

Poto nije uobiajeno da se neka akcija pokree izborom stavke glavnog menija, u retkim
sluajevima kada se to ipak deava, korisniku se skree paa dodavaem znaka uzvika (!)
na kraju natpisa stavke. To je znak da e se neto trenutno desiti, bez mogunosti odustajaa.
U sluajevima kada sledi otvarae podmenija ili prozora za dijalog, korisnik ima priliku da se
predomisli.
Stavke podmenija, koje umesto tipinog trenutnog sprovoea akcije otvaraju prozor za
dijalog, obino se oznaavaju dodavaem tri take (...) na kraju natpisa (slika 1.1). Time se
korisniku daje do znaa da e imati priliku da eventualno odustane od zapoete aktivnosti.
Dodavae znaka uzvika ili tri take na kraju natpisa uobiajena je praksa, ali nije
obavezno. Moe se desiti da se projektant aplikacije ne dri ovih pravila.
Ranije pomenuto navoee postojaa tastera preice iza natpisa stavke menija, barem u
sluaju Delphija, ne moe da se zaobie.
Postupak izrade aplikacije naziva se projektovae, a predmet tog postupka projekat
aplikacije, ili skraeno, samo projekat. Drugim reima, projekat aplikacije predstava
aplikaciju u fazi izrade ili projektovaa.
Skica prozora (window) tokom projektovaa aplikacije zove se obrazac (form). Shodno
tome, skica glavnog prozora za vreme projektovaa naziva se glavni obrazac projekta.
Delphi je aplikacija Windowsa i koristi se na opisani nain. Istovremeno, slui za izradu
aplikacija za Windows. Preporuka projektantima je da se trude da svoje aplikacije to vie
uklope u opisanu emu. Time poveavaju izglede da ihov proizvod rado prihvate budui
korisnici.
Delphi u potpunosti podrava i potpomae projektovae standardnih i atraktivnih aplika-
cija za Windows.

DRZ4, September 10, 2003 11:03 am

01_DRZ7.fm, 13 str.