Visoka medicinska kola strukovnih studija uprija

Seminarski rad

Predmet: Fizika

ZAKON TRANSFORMACIJE KOSTIJU

Profesor: Student:

uprija 2015

Sadraj:

1. Uvod................................................................................................................3
 1.1. Biomehanika.........................................................................................3
1.2. Biomehanika lokootornog sistema........................................................3
2. Lokomotorni sistem.........................................................................................4
2.1. Kosti......................................................................................................4
2.2. Zglobovi................................................................................................5
2.3. Miii ...................................................................................................6
2.3.1. Miina kontrakcija..........................................................................7
3. Zakon transformacije kostiju...........................................................................8
4. Zakljuak.........................................................................................................8
5. Literatura.......................................................................................................10

1. Uvod

2
Svaki rad ili bilo koja druga ljudska delatnost, uvek je izraena pokretom,odnosno kretanjem.
Pokret predstavlja osnovno sredstvo i prvorazredni cilj svih oblika kretnog ispoljavanja oveka.
Potreba za kretanjem je jedna od osnovnih svojstava svih ivih bia. Ponavljanjem pokreta
poboljava se motorika oveka to se odraava na stanje svesti, a to opet omoguava usvajanje
navika na jo sloenija kretanja. Pokret se moe analizirati sa razliitih aspekata: anatomskog,
fiziolokog,biomehanikog,korektivnog, psiholokog, pedagokog, sociolokog, estetskog itd.

2. Zakon transformacije kostiju

Zakon transformacije kostiju definisao je Julius Volf (Wolff) 1892. godine i on glasi:

Svaka sila koja deluje trajno ili veoma esto na odreenu kost muskulatornog sistema dovodi do
ovravanja te kosti, tj. poveanja gustine kotanih elija i debljine kosti.

Kost e uvek prilagoditi svoju vrstinu srazmerno stepenu optereenja koje se prenosi na nju.
Ako se npr. kost podvrgne velikom optereenju, ona vremenom odeblja.

3. Zakljuak
O stanju sopstvenih kostiju poeljno je starati se jo od rane mladosti. To ne podrazumeva samo
dobro dranje ili pravilnu ishranu ve i neto sasvim drugaije: povean fiziki napor usled kojeg
e se same kosti bolje ponaati. Re je o jednom neobinom mehanizmu: sve male pukotine
koje su posledica fizikih aktivnosti i njima prouzrokovanog mehanikog stresa organizam
regulie tako to ih ne samo popunjava ve i obavija novim slojem kosti. Nemaki hirurg
Julijus Volf (Julius Wolff) je pre vie od jednog veka primetio i opisao ovu zakonitost, koja je od
tada poznata kao Volfov zakon.

Osobina kostiju da se u sprezi sa poveanim nivoom specifinih fizikih aktivnosti same

popravljaju od posebnog je znaaja za ene. Razlog za to je est problem koji nastupa posle
menopauze, kada kosti dospevaju u loije stanje, koje finalno moe da rezultira
osteoporozom.Posledica ovakvog stanja su krhke kosti, koje i najmanja aktivnost moe trajno
otetiti.

Da bi se ovakvo stanje predupredilo, prema reima strunjaka, neophodno je poraditi na

kotanoj masi u prvih 20-30 godina ivota. Aktivnosti poput hodanja, plivanja ili vonje bicikla
nisu adekvatne: tranje ili podizanje tegova ima vie uticaja. U kombinaciji sa ishranom bogatom
kalcijumom (ak i dodatnim unoenjem kalcijuma u nekom drugom obliku), kosti e sigurno
pozitivno odreagovati. Naravno, ne treba preterati sa vebanjem umereno i redovno

3
optereivanje tela odreenim vrstama napora nee izazvati povrede, a posluie trajnijem cilju
stvaranju kapitala za stare dane.

4. Literatura

- J. Dimitrijev, Klinika anatomija, VM uprija, 2009

4
- V. Nikoli, Principi i elementi biomehanike, Zagreb, 2000
- M. Jevti, Biomehanika lokomotornog sistema, 2002