tagl 829 takarkpersely
t <hang s bet) t tabella [~ja,
M, ^k] tabela tbla [-ja, At,
Ak] 1. isk tabla, ploa; 2. (knyv)
koricetb (knjige); 3. (emlktbla)
spomen-ploa; 4. (jelzknt) egy ~
csokold tabla/ tablica okolade
tblaolaj [~a, ~at] sto(l)no/desertno
ulje
tbls: szinh ~ hz puna dvorana
tblzat [~a, ~ot, ~ok] tabela, pre-
gledni iskaz
tblzatos [~an] tabelarni tabletta
[*ija, ^,t, -ik] tableta tbor [~a, ~t,
~ok] 1. tabor, logor, taborite;
Aralager; ~f /utaboriti se, ulogoriti
se; 2. (pol:) szocialista ~
socijalistiki lager
tbori poljski, vojni, vojniki; ~ gy
poljski vojni/vojniki krevet; ~ kr-
hz poljska vojna bolnica; ~ szk
sklopnica tbornagy [~a, ~ot,
~ok] maral;
vojvoda ft, rg
tbornok [~a, ~ot, ~ok] general
tbornoki: ~ kar generalitet
tboroz [~ott, ~zon] 1. kat biti utabo-
ren, taborovati [-rujem], biti v bora-
viti u taboru; 2. sp logorovati [-ru-
jem], kampovati [-pujem], kampirati
tborozs [~a, ~t, ~ok] 1. kat taboro-
vanje; 2. sp logorovanje, kamping,
kampovanje, kampiranje tbortz [-
tze, -tzet, -tzek] logorska
vatra
tacsk [~ja ~t> ~k] ' <gyerek>
deran, utokljunac [-nca]; 2. (kutya)
jazav(i)ar (pas) tag [~ja, ~ot,
~ok] 1. (testrsz) ud (ivog bia);
2. (prt, testlet) lan; rendes ~ pravi
lan; levelez ~ dopisni lan;
tiszteletbeli ~ poasni
lanstva
lan; 3. (flddarab) komad zemlje;
4. mat lan [tb -novi]
tg [~at; ~an; ~abb] prostran, irok;
~ fogalom rastegljiv pojam; ~abb
rtelemben u irem smislu
tagad [~t, ~jn] porei [-eem s
-eknemj/poricati [-iem], oporicati
[-iem], (za)nekati [-neems -kam]
tagads [~a, ~t, ~ok] poricanje
tagadhatatlan [~ul] neporeciv
tagad [~lag/~an] negativan [-vna],
odrean [-na]; ~lagl~an odreno,
negativno
tagajnls [~a, ~t] predlaganje za
lana
tgas [~at; ~an; ~abb] prostran
tagbaszakadt stasit, kran [-na]; ~
ember temeljak
tagdj [~a, ~at, ~ak] lanarina
tagdjhtralk [~a, ~ot, ~ok] zaosta-
tak lanarine
tagfelvtel [~e, ~t] primanje u lanstvo
taggyls [~e, ~t, ~ek] sastanak [-
nka] partijskih lanova, zbor
lanova/lanstva
tgt [~ott, ~son, ~ani] 1. proirivati
[-rujem]; 2. (tv:) nem ~ ne popu-
tati, terati svoje
tgts [~a, e~t] proirivanje
tagjellt [~J ~et> ~ek] kandidat za
lana
tagknyv [~e, ~et, ~ek] lanska knji-
ica
tagknyvcsere [~je, ~t, <k] zamena
lanskih knjiica
taglal [~t, ~jon] tv razglabati, razla-
gati, [-aem], razmatrati, raspravlja-
ti, tumaiti, objanjavati
taglejts [~e, ~t, ~ek] gest, pokret
rukom/telom
tagltszm [~a, ~ot] brojno stanje
tagl [~ja, ~t, ~k] mesarska sekira
tagnyilvntarts [~a, ~t] evidencija v
registar lanstva
tagol [~t, ~jon] 1. (rszekre bont)
ralaniti/ralanjivati [-njujem],raz-
luiti/razluivati [-ujem,] razglobi-
ti/razglabati; 2. (tagolva mond) jas-
no izgovoriti/izgovarati, artikulisati
[-iem], artikulirati; naglasiti/nagla-
avati s naglaivati [-ujem]
tagolt [~an] 1. ralanjen, razuen;
2. (tagolva ejtett) razgovetan [-tna],
artikulisan, artikuliran
tagosit [~ott, ~son, ~ani] (s)provesti
[-edem] (s)provoditi komasaciju
tagosts [~a, ~t, ~ok] komasacija
tagozat [~a, ~ot, ~ok] 1. odeljenje;
2. (isk:) esti ~ veernji teaj;
levelez ~ dopisno Odeljenje
tagozd|ik [~ott, ~jk/~jon] deliti se
tagsg [~a, ~ot] lanstvo
tagsgi lanski; ~ igazolvny lanska
knjiica/legitimacija/iskaznica; ~jegy
lanska karta; ~ knyv lanska
knjiica
tgul [~t, ~j n ] iriti se
tguls [~a, ~t, ~ok] 1. lt proiri-
vanje, proirenje; 2. fiz, orv dilata-
cija, rastezanje
tj [~a, ~at, ~ak] 1. kraj, predeo [-
ela], oblast; a vilg minden ~rl sa
svih strana sveta; 2. a mlt szzad
kzepe ~n oko sredine prologa ve-
ka; kt ra ~ban oko dva sata/asa
tjk [~a, ~ot, ~ok] kraj, okolina,
predeo [-ela]
tjkozatlan [~ul] neobaveten, neu-
puen, neinformisan
tjkozatlansg [~a, ~ot] neobavete-
nost, neupuenost
tjkozds [~a, ~t] snalaenje, ra-
zaznavanje, informisanje, informi-
ranje; orijentisanje, orijentiranje
tjkozd|ik [~ott, ~jk/~jon] oba-
vetavati se, upoznavati [-najem] se,
snalaziti se, razaznavati se; informi-
sati [-iem] se, informirati se, propi-
tati/propitivati [-tujem] se; orijenti-
sati [-iem] se, orijentirati se
tjkozott [~at; ~an; ~abb]obaveten,
 upuen, informisan, informiran; ori-
jentisan, orijentiran tjkoztat
[~ott, -asson] obavestiti/
obavetavati, informisati [-iem],
informirati tjkoztats [~a, ~t,
~ok] informacija,
obavetenje tjkoztat
obavetajni; ~ iroda ured
za obavetavanje, informacioni biro
tjkp [~e, ~et, ~ek] (festmny)
slika predela/kraja, pejza,
krajolik,
krajobraz tjkpfests [~e, ~t]
slikanje pejsaa/
krajolika
tjkpfest' [~je. ~t ~k] slikar prede-
la/kraja, pejzaist(a) h tjmzeum
[~a, ~ot, ~ok] oblasni
muzej, muzej oblasti/predela
tjol [~ja, ~t, ~k] kompas, busola,
busula tjsz [~t, ~k/-szavak]
dijalekatska/
dijalektalna re tjszls [~a, ~t,
~ok] nareje, dija-
lek(a)t [-kta], provincijalizam[-zma]
tajtk [~ja, ~ot, ~ok] 1. pena; 2.
sv
tiva (za lule) tajtkk [-kve,
-kvet] sv plavac
[-vca], plovuac [-ca] tajtkpipa
[~ja, ^it, ^ik] lula od istive tajtkz|ik
[~ott, -kozzk/-kozzon] 1.
peniti se; ~ik a tenger more se
ustalasa; 2. tv ~ik a dhtl
peniti se v
kipeti [-pim] od besa takcs
[~a, ~ot, ~ok] tka, tkalac
[-lca] takar [~t, ~jon] 1.
pokrivati; 2. vrm-
be omotati u to
takarkbett [~Je ~et, ~ek] tedni
ulog takarkbett-knyv [~e, ~et,
~ek]
tedna (ulona) knjiica
takarklng [~ja, ~ot]
(gztzhelyen)
smanjeni plamen na tednjaku
takarkos [~at; ~an; ~abb]
tedljiv,
ekonomian [-na]; ~e/nfcertedia
ft takarkoskod|lk [~ott,
~jek/~jon]te-
deti [-dim], ekonomisati [-iem]
takarkossg [~a, ~ot] tedljivost
takarkpnztr [~a, ~t, ~ak]
tedi-
on(ic)a takarkpersely [~e, ~t,
~ek] tedna
kaica, parkasa
takarktzhely 830 tlal 831 tmad
tall
 takarktzhely[~e, ~et, ~ek]tednjak,
poret takargat [~ott, -gasson]
pokrivati,
prikrivati takart [~ott, ~son,
~ani] (lakst)
spremati (stan) takartn' [~je,
~t, ~k] spremaica,
istikua takarmny [~a, ~t,
~ok] mgazd
krmna/stona hrana, krma, stona
pia
takarmny- krmni
takarmnynvny [~e, ~t, ~ek] krm-
na biljka takarmnyrpa [~ja, -it,
Ak] stona
repa takar [~J a> ~t, ~k]
pokriva, ebe
[-eta], pokrovac [-vca];(kzm:) ad-
dig nyjtzkodj, ameddig a ~d r
prui se prema guberu takarod
Ik [~ott, ~jk/~jon] tornjati
se, istiti se; ~/.' isti se! tornjaj
se! gubi se! sevaj I ~j a szemem
ell! idi mi s oiju! takarod
[~Ja> ~t, ~k] kat poveerje;
~/ fj svirati poveerje takaros
[~at; ~an; ~abb] ist, ljubak
[-upka], lepuan [-na], mio [mila],
uredan [-dna], naoit takarzlik
[~ott, ~zk/~zon] pokrivati se
taknyos [~at; ~an; ~abb] balav,
mrkav; ~ klyk balavac [-vca],
mrkavac [-vca] tkolmny [~a,
~t, ~ok] krparija,
krpe, petljanja, petljanje takony
[taknya, taknyot] bala, slina,
mosur takonykr [~Ja> ~t] mgazd,
sakaga,
sakagija takonypc biz, np
balavac [-vca],
balo(nja) ft, mrkavac [-vca] taksa [-
ija, ~t, Ak] biz taksa, pristojba
taksl [~t, ~jon] biz acovati taktika
[A\a, -it, Ak] taktika taktikai taktiki;
sp ~ utasts taktiko
uputstvo
taktikzik [~ott, ~zk/~zon] takti-
zirati, oprezno postupati taktikus I.
fn [~a, ~t, ~ok] taktiar;
II. mn [~at; ~an; ~abb] taktian
[-na]
taktus [~a, ~t, ~ok] takt
tl [~\&, ~at, ~ak] 1. inija, zdela;
2. <fogs> jelo
talaj [~a, ~t, ~ok] 1. tle, tlo, zemlja,
zemljite; termkeny ~ plodno tle/tlo,
zemlja rodica; 2. (tv:) elveszti a lba
all a ~t izgubiti tle pod nogama;
g a lba alatt a ~ gori mu tle/tlo
pod nogama
talajjavts [~a, ~t] melioracija, po-
boljanje tla
talajkutats [~a, ~t] ispitivanje/istra-
ivanje tla v zemljita
talajkutat [~ja, ~t, ~k] istraiva
v ispitiva tla/zemljita
talajmenti: ~ fagy prizemni mraz
talajmvels [~e, ~t] obraivanje v
kultivacija tla/zemlje
talajmvel: ~ gp kultivator, podri-
va
talajnedvessg [~e, ~et] vlaga/vlanost
tla
talajrteg [~e, ~et, ~ek] sloj tla/
zemljita
talajsllyeds [~e, ~t] sleganje/slegnu-
e/uleganje/sputanje tla v zemljita
talajszint [~je, ~et] razina/nivo tla v
zemljita
talajtalan [~ul] tv bez korena
talajtan [~a, ~t] pedologija, tloznan-
stvo
talajtorna [-ja, -t] sp parterna
gimnastika
talajvdelem [-Ime, -lmet] zatita tla/
zemljita
talajviszonyok [~at] osobine tla
talajvz [-vize, -vizet, -vizek] podzem-
na voda, izdan, izdanska voda
talajvzszint [~Je ~et] mvo podzemne
vode
tall [~t, ~jon] 1. nai [naem]/
nalaziti; obreti [-tem], obresti [-e-
tem]; mdot ~ r, (hogy) ... nalaziti
puta i naina da .. .; kiutat ~ vmibl
domisliti/domiljati; 2. <gondol,
vl> nalaziti, smatrati; gy ~om
hogy . .. nalazim v smatram da ... gy
~tk, hogy . .. nalo se da . . . . 3.
<rakad> naii [-iem]/nailaziti
na to, nameriti se na koga; desiti
koga; (tv:) emberre ~ nameriti
se na majstora; 4. tv (eltall)
pogoditi; fejn ~ja a szget pogoditi
kuda treba; ~va rzi magt oseati se
pogoenim; 5. (vletlenl tesz)
azt ~tam mondani sluajno sam re-
kao
tlal [~t, ~jon] izneti [-esem]/iznositi
jelo na sto
tallat [~a, ~ot, ~ok] 1. pogodak [-
gotka]; 2. (sorsjtkban) zgoditak
[itka]
tallkony [~at; ~an; ~abb]domiljat,
dosetljiv, dosetan [-tna], dovitljiv,
umean [-na], spretan
tallgat [~ott, -asson] nagaati
tallka [-ija, Ai, *ik] (dogovoreni)
sastanak [-nkaj, randev
tallkozs [~a,, ~t, ~ok] sretanje,
sastajanje, susret
tallkozik [~ott, ~zk/~zon] sresti [-
etnem]/sretati [-eem] se, sastati [-
anemj/sastajati [-jem] se, nalaziti
se; susresti/susretati se; hol s mi-
kor -zunk? gde i kada emo se
sastati?
tallkoz [~J a ; ~ti ~k] sastanak [-
nka]
tallmny [~a, ~t, ~ok] pronalazak [-
laska], iznalazak f-laskal
tallmnyi pronalazaki; ~ szabada-
lom pronalazaki patent
tall [~an] zgodan [-dna], taan [-
na]; ~ megjegyzs zgodna/tana
primedba; ~an zgodno, tano
tlal [~ja, ~t, ~k] kreden(a)c [-nca]
tallomra nasumce, na sreu, umice
talls: ~ krds zagonetka
tallt naen; ~ gyermek nahod, na-
hoe; ~ trgy naena stvar; ~ tr-
gyak osztlya biro za naene stvari
taln moda, valj(a)da, moe biti; ~ ~t, ~k] (snts)
tvedtl? moda si se zabunio?
talny [~a, ~t, ~ok] zagonetka; ~t
ad fel zagonenuti [-nenem]/zagone-
tati [-am s -eem]
talnyos [~at; ~an; ~abb] zagonetan
[-tna]
talapzat [~a, ~ot, ~ok] postolje
talr [~J a > ~t, ~ok] talr, habit
tlca [~ja, -it, ~k] tacna, tas, poslu-
avnik
talieska [~ja, At, Ak] kolica s, tb,
tragae, take n, tb
talicskz [~ott, ~zon] vui [vuem]
kolica, voziti to kolicima
taliga [~ja, At, -ik] taljige tb
talizmn [~Ja ~t, ~ok] hamajlija
tallz [~ott, ~zon] pabiriti, paletko-
vati [-kujem]
talp [~a, ~at, ~ak] 1. (testrsz) sto-
palo, taban; 2. (cip) on, potplata;
3. (gy) lafet (topa); 4. szl ~ig
becsletes skroz poten; ovek na
svom mestu; ~on van biti na
nogama; ~ra! na noge! ~ra ll
a) (tv is) pridignuti [-nem]/pridi-
zati [-iem] se, ponovo (u)stati
[-anem]/(u)stajati [-jem] na noge;
b) tv (felgygyul) popraviti/poprav
ljati se, ozdraviti/ozdravljati; ~ra
ugrik skoiti na noge, uzniknuti
[-nem]
talpal [~t, ~jn] ! <gya'ogol> pe-
aiti; (kutyagol) tabaniti, taba-
nati; 2. (cipt) pooniti (obuu)
talpalatnyi: ~ fld stopa zemlje
talpall [~Ja. ~t. ~k] (nadrgszron)
potpetak [-tka] talpbett
(cipben) uloak [-oka]/
umetak [-tka] za cipele talpfa [-
ja, ^t, Ak] vast prag
(elezniki), greda, balvan, podloga
talpgerenda [~ja, At, Ak] p osnovna/
podnona greda talpk [-kve,
-kvet] kamen temeljac
t-ljca] talpnyals [~a, ~t] tv
ulizivanje,
laskanje, puzanje taplnyal [~ja,
~t, ~k]tv ulizica h,n,
laskavac [-vca], puzavac [-vca],
lizavac [-vca] talponll [~ja,
bife, bar (gde se pije stojei))
talpraesett dosetljiv, uspeo [-ela], vest
tltos [~a, ~t, ~ok] 1. vra; 2. (jelz-
knt) ~ l konj vilenjak tlyog
[~(j)a, ~ot, ~ok] ir, furunkul,
gnojanica tmad [~t, ~jon] 1.
(kat) napasti
[-adnem]/napadati, navaliti/navalji-
tmads tancsos 833 tanti
832 tancsol
 vati [-ljujem]; 2. (keletkezik) posta- \
ti [-ane]/postajati, nastati/nasta-
jati; az a gondolatom ~t dola mi je
misao; tz ~t buknula je vatra
tmads [~a, ~t, ~ok] napad(aj),
navala; fegyveres ~ oruani napad;
~ba megy t prei [-edem] u napad/
napadaj; ~/ intz vmi ellen napasti
[-padnem] to, izvriti napad(aj) na
to
tmad I. napadan [-dna], napadajui
napadaki, agresivan [-vna], agre-,
sorski; ~ hbor agresivni rat; II. fn
[~ja, ~t, ~k] napada, agresor
Tams [~t] Toma, Tomo; hitetlen ~
neverni Toma/Tomo
tamskodjik [~ott, ~jk/~jon] biz
sumnjati u to
tmasz [~a, ~t, ~ok] podupira, pri-
slon; (tv is) oslonac [-nca], naslon;
~ra tall nai oslonca
tmaszkodik [~ott, ~jk/~jon] oslo-
niti/oslanjati se v nasloniti/naslanjati
se na koga v to
tmaszpont [~Ja> ~ot, ~ok] kat baza,
uporite; haditengerszeti ~ vojno--
pomorska baza; katonai ~ vojna
baza, vojno uporite
tmaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. (meg-
tmaszt) podupreti; 2. (nekit-
maszt) nasloniti; falhoz ~ prisloni-
ti/prislanjati uz zid; 3. (kelt) ne-
hzsgeket ~ stvarati tekoe; ignyt
~ potraivati [-ujem] prava; vf-
szlyt ~ zapodenuti [-nem]/zapode-
vati svau
tambura [~ja, ~t, *ik] zene tambura;
kis ~ tamburica
tambura [~a, ~t, ~ok] zene tambu-
ra
tmfa [~ja, ~t, rk] p drven podupi-
ra
tmfal [~a, ~at, ~ak] p upornjak,
potporni zid
tmgerenda [~ja, ,-Ct, ~k] p kosa
potporna greda
tmla [~ja, ^t, rCk] naslon, prislon
tmlsszk [~e, ~et, ~ek] naslonjaa
tmogat [~ott, -asson] podupirati [-
rem], podrati [-im]/podrava-ti,
(pot)pomagati [-aemj; ~om a
javaslatot podravam predlog, ja
sam za predlog; pnzzel ~ novcem
pomagati
tmogats [~a, ~t, ~ok] pomo,
potpora; anyagi ~ materijalna po-
mo; ~ban rszesl primati pomo,
uivati iju potporu
tmolyog [-lygott, ~jon] teturati (se),
ii [idem] nesigurno, vrludati, ljulja-
ti se
tmpillr [~je, ~t, ~ek] p potporni
stub, stub podupira, potporanj [-
rnja]
tampon [~Ja> ~t, ~ok] orv tampon,
ep [tb -povi]
tmpont [~ja, ~ot, ~ok] uporite,
taka oslonca
tan [~a, ~t, ~ok] nauka; (vkinek
a tantsa) uenje, nauk, doktrina,
teza
tancs [~a, ~ot, ~ok] 1. savt; ~o
ad vkinek dati/davati savet komu,
posavetovati [-tujem] nekoga; ~ot
kr vkitl pitati koga za savet;
2. hiv savet, vee; Biztonsgi
Tancs Savet bezbednosti; megyei ~
upanijski savet, upanijsko vee;
szvetsgi~ (aJSZSZK-ban) savezno
vee; vrosi ~ gradski savet, gradsko
vee; vgrehajt ~ izvrno vee; Sz-
vetsgi Vgrehajt ~ (JSZSZK Mi-
nisztertancsa) Savezno izvrno vee tanrn [~je, ~t, ~k] nastavnica,
tancsad [~ja, ~t, ~k] savetoda-
vac [-vca], savetnik
tancselnk [~e, ~t, ~k] predsednik
saveta/vea
tancshz [~a, ~at, ~ak] dom optin-
skog/opinskog vea
tancsi: ~ dolgoz trudbenik vea/sa-
veta
tancskrs [~e, ~t] traenje sa-
veta
tancskozs [~a, ~t, ~ok]savetovanje,
veanje
tancskozsi: ~ jog savetodavno pravo
tancskozik [~ott, ~zk/~zon] save-
tovati [-tujem] se, veati
tancskztrsasg [~a, ~ot] sovjetska
republika
tancsol [~t, ~jon] savetovati [-tu-
jem]
tancsos I. mn [~abb] preporuljiv,
preporuan [-na], savetan [-tna];
(elnys) probitaan [-na]; (hasz-
nos) koristan [-sna]; nem ~ nije
preporuljivo, ne preporuuje v
preporua se, nije savetno; II. fn
[~a, ~t, ~ok] savetnik; kvetsgi
~ savetnik poslanstva
tancstag [~Ja ~ot, ~ok] venik,
lan saveta/vea
tancstalan [~ul] zbunjen, bespomoan
[-na], smeten
tancsterem [-rme, -rmet, -rmek] veni-
ca
tancsls [~e, ~t, ~ek] sednica save-
ta/vea
tanakod|lk [~ott, ~jk/~jon] razmilja-
ti, predomiljati se, mudrovati [-ru-
jem], promiljati, domiljati se,
dorniljavati se; (msokkal) dogova-
rati se (sa drugima)
tananyag [~a, ~ot] isk nastavno gra-
divo
tanr [~a, ~t, ~ok] (fiskolt vgzett)
nastavnik; (egyetemet vgzett) pro-
fesor
tanri: ~ kar nastavniki/profesorski
zbor; ~ szoba nastavnika/profe-
sorska zbornica
tanrjellt [~je, ~et, ~ek] suplent
tanrkpzs [~e, ~t] obrazovanje
nastavnika
profesorica
tanrsegd [~je, ~et, ~ek] asistent
(univerzitetski; visoke kole)
tnc [~a, ~ot, ~ok] 1. igra, ples;
~ra perdl zaigrati kolo, zaigrati
se, uhvatiti se u kolo, zaplesati [-
eem]; ~ot lejt igrati, plesati [-
eem]; 2. (mulatsg) igranka
tncdal [~a, ~t, ~ok] igraka pesma
tncegyttes [~e, ~t, ~ek] plesni
ansambl; nek- s ~ ansambl pesama
i igara, pevaki i plesni ansambl
tncestly [~e, ~t, ~ek] igranka,
plesno vee
tnciskola [~ja, ~t, ^k] kola za
igranje, plesna kola
tnclemez [~e, ~t, ~ek] gramofonska
ploa za igranku/ples
53 Magyarszerbhorvt
tnclps [~e, ~t, ~ek] plesni korak
tncmulatsg [~a, ~ot, ~ok] igranka,
zabava s igrankom/plesom, plesna
zabava tncol [~t, ~jon] igrati,
plesati
[-eem] tncra [~ja, ^.t, ^ik]
as igranja/
plesa(nja) tncos I. mn plesni; ~
kedv koji rado
igra v plee; ~ szrakozhely plesni
lokal; II. fn [~a, ~t, ~ok] igra,
plesa
tncosn [~je, ~t, ~k] igraica, ple-
saica tncrend [~je, ~et, ~ek] red
igara/
plesova
tnctant [~ja, ~t, ~k] uitelj igranja
tncterem [-rme, -rmet, -rmek] dvora-
na za igru/ples, plesna dvorana
tnczene [~je, ~t] muzika za igru,
plesna glazba tnczenekar [~a,
~t, ~ok] plesni
orkestar, dez-orkestar [-tra]
tandj [~a, ~at, ~ak] kolarina,
naukovina
tandjmentes oproten od kolarine
tandjmentessg [~e, ~et] oprost od
kolarine, besplatno kolovanje
taneszkz [~e, ~t, ~k] uilo, pribor
tanv [~e, ~et, ~ek] kolska/nastavna
godina tanfelgyel [~je, ~t, ~k]
kolski
nadzornik tanfolyam [~a, ~ot,
~ok] teaj,
kurs tanfolyamhallgat [~ja,
~t, ~k]
kursist(a) h, teajac [-jca]; (n)
kursistkinja, teajka [rsz e -ki]
tangens [~e, ~t, ~ek] mat tangenta,
dirka, dodirnica tant [~ott, ~son,
~ani] (vkit vmire)
uiti, pouavati, obuavati (koga
na to) tants [~a, ~t, ~ok] 1.
nastava,
obuka; 2. (tan) uenje, nauka
tantsi nastavni tanitgat [~ott,
-asson] obuavati,
pouavati, priuavati tant [~ja,
~t, ~k] uitelj tanti uiteljski; ~
hivats uiteljski
poziv, uiteljsko zvanie
tantkpz 834 tanulsg tanulsgos 835 tapos
tantkpz [~je, ~t, ~k] uiteljska
kola
tantn [~je, ~t, ~k] uiteljica
tanttat [~ott, -sson] vkit dati koga na
uenje, kolovati [-lujem] koga
tantvny [~a, ~t, ~ok] uenik; <n>
uenica
tank [~ja> ~t, ~ok] kat tank [-kovi],
tenk [-kovi], borna kola tb
tankcsapda [~ja, *ct, /ik] protiv-
tenkovski rov
tankelhrt protivtenkovski
tankhaj [~Ja> ~t, ~ok] tanker, brod--
cisterna
tankkocsi [~Ja ~t> ~k] 1. auto-cis-
terna; 2, vast vagon-cisterna
tankol [~t,~jon] uzimati gorivo/benzin
tanknyv [~e, ~et, ~ek] udbenik,
kolska knjiga
tankteles I. mn obavezan za kolu;
~ korban van (dete) kolskog uz-
rasta; II. fn [~e, ~t, ~ek] kolski
obveznik
tanktelezettsg [~e, ~et] kolska
obaveza; ltalnos ~ opta obavezna
nastava
tanmenet [~e, ~et, ~ek] nastavni plan
tanmese [~je, *St, -ik] fabula, basna
tanmhely [~e, ~t, ~ek] kolska
radionica
tanonc [~a, ~ot, ~ok] rg egrt,
uenik/naunik u privredi
tanonckpzs [~e, ~t] rg obuka
uenika u privredi
tanra [~ja, At, <k] nastavni/kolski
as
tanrend [~je, ~et, ~ek] raspored
asova
tanszak [~a, ~ot, ~ok] nauna dis-
ciplina, grana, odsek
tanszk [~e, ~et, ~ek] (profesorska)
katedra/stolica
tanszemlyzet [~e, ~et] nastavniko
osoblje
tanszer [~e, ~t, ~ek] nastavno sred-
stvo, uilo
tantrgy [~a, ~at, ~ak] nastavni
predmet
tanterem [-rme, -rmet, -rmek] uio-
nica, razred; (fiskoln) predavao-
nica
tanterv [~e, ~et, ~ek] nastavni
program
tantestlet [~e, ~et] nastavniki
zbor
tntorthatatlan [~ul] nepokoleb-
(lj)iv; ~ hve (vkinek) uveren pris-
taa
tntorog [-rgott, ~jon] batrgati se,
posrtati [-rem], teturati (se)
tantusz [~a, ~t, ~ok] tantuz, etoii,
uak
tan [~ja, ~t, ~k] svedok; ~knt
beidz pozvati za svedoka
tanbizonysg [~a, ~ot] svedoan-
stvo
tanjel [~e, ~et] dokaz
tankihallgats [~a, ~t, ~ok] saslu-
anje svedoka
tanul [~t, ~jon] uiti; (szl:) a j
pap (is) holtig ~ ovek se ui dok
je iv
tanuls [~a, ~t] uenje
tanulatlan [~ul] neuk, neobuen
tanulkony [~at; ~an; ~abb] po-
uljiv, primiv, bistar [-stra]
tanulmny [~a, ~t, ~ok] 1. (tanu-
ls) uenje; ~okat folytat vriti
studije; befejezi a ~ait svriti/svra-
vati v zavriti/zavravati studije 2.
ir studija, ogled
tanulmnyi: ~ eredmny uspeh u
uenju, kolski uspeh; ~ kirnduls
izlet radi studija; ~ osztly nastavno
odeljenje
tanulmnyoz [~ott, ~zon] izuavati,
prouavati, studirati, razmatrati
tanulmnyozs [~a, ~t] studij
tanulmnyt [~Ja -utat, -utak] na-
uni put, nauno putovanje
tanul [~Ja> ~i, ~k] uenik; (n)
uenica
tanulifjsg [~a, ~ot] kolska om-
ladina
tanulkr [~e, ~t, ~ok] kolski
kruok
tanulotthon [~a, ~t, ~ok] aki
dom
tanulszoba [~ja, ~t, ~k] uionica
tanultrs [~a, ~at, ~ak] sauenik
tanulsg [~a, ~ot, ~ok] pouka; levonja
a ~ot vmibl izvui pouku iz ega
tanulsgos [~at; ~an; ~abb] po-
uan [-na]
tanult [~at; ~an; ~abb] uen, obu-
en
tansg [~a ~ot] svedoanstvo
tanst [~ott, ~son, ~ani] svedoiti,
dokazati [-aem]/dokazivati [-zu-
jem], pokazati/pokazivati
tanstvny [~a, ~t, ~ok] potvrda,
uverenje
tanskodjik [~ott, ~jk/~jon] sve-
doiti
tanvalloms [~a, ~t, ~ok] iskaz
svedoka
tangy [~e, ~et] kolstvo
tangyi kolski
tanya [~ja, -it, ~k] 1. poljsko dobro,
majur, sala, 2. (tartzkodsi hely)
mesto boravka, boravite, pre-
bivalite
tanyacsoport [~Ja ~ot, ~ok] zaselak [-
lka v -eoka]
tanyz|lk [~ott, ~zk/~zon] prebivati,
stanovati [-nujem]
tnyr [~Ja. ~t, ~ok] 1. tanjir, ta-
njur; 2. (mrleg) tas (na vagi); 3.
(Nap) kolut; 4. (napraforg)
glava (suncokreta)
tnyrnyal [~Ja. ~t ~<k] tv, pejor hrana, hra-
ankoliz
tnyrsapka [~ja, ^t, ~k] tanjirasta
kapa
tp [~Ja, ~ot] hrana; tv ~o/ ad vmi-
nek dati povoda za to
tapad [~t, ~jon] lepiti se, prionuti [-
nem]/prianjati
tapads [~a, ~t, ~ok] prianjanje,
prilepljivanje; fiz adhezija
tapads [~at; ~an; ~abb] lepljiv
tpanyag [~a, ~ot, ~ok] hranjiva
tvar, hranjivi sastojak [-jka]
tapasz [~a, ~t, ~ok] melem, lep
tapaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. lepiti;
(rseket) zapuiti (pukotine); 2.
vkinek a szjra ~ja a kezt zaepiti
komu usta
tapasztal [~t, ~jon] iskusiti/iskuati s
iskuavati, oprobati
tapasztalat [~a, ~ot, ~ok] iskustvo
tapasztalattads f~t] predaja is-
kustava
tapasztalatcsere [~je, ^t, ^ik] razmena
iskustava
tapasztalati iskustven, empiri'ri
tapasztalatlan [~ul] neiskusan [-sna]
tapasztalt [~at; ~an; ~abb] iskusan
[-sna]
tprtk [~e, ~et] hranljivost
tapta [oja, <t, rCk] tapeta taptz
[~ott, ~zon] tapetirati, ob-
loiti/oblagati [-aem] tapetom
taptz [~ja, ~t, ~k] tapetar tapint
[~6tt, ~son, ~ani] 1. pipati,
taknuti [-nem], darnuti [-nem]; 2.
(tv:) elevenre ~ taknuti koga u
ivac
tapintat [~a, ~ot] uljudnost, takti-
nost) taplntatlan [~ul] neuljudan [-
dna],
netaktian [-na], bezobziran [-ma]
tapintatos [~at; ~an; ~abb] uljudan
[-dna], taktian [-na], delikatan
[-tna] tpll [~t, ~jon] 1.
hraniti; (tzet)
podjarivati [-rujem] (vatru); 2. tv
(remnyt) gajiti (nadu) tplls
[~a, ~t] hranjenje, hranidba;
mestersges ~ vetako/umetno
hranjenje tpllk [~a, ~ot, ~ok]
nivo; szellemi ~ duhovna hrana,
hrana duha
tpllkozs [~a, ~t] hranjenje, is-
hrana, prehrana
tpllkoz |ik [~ott, ~zk/~zon] hraniti se
tpll [~an] hranljiv, hranjiv
tpllt: jl, rosszul ~ dobro, slabo
hranjen
tapl [~Ja> ~t, ~k] guba (za kresivo)
tpnedv [~e, ~et, ~ek] hranljiv sok
tapodtat: ~ sem enged ne odstupati ni
za korak
tapogat [~ott, -asson] pipati
tapogat [~Ja> ~t> ~k] <*W (szerv)
ticalo tapogatdzjik [~ott, -ddzk/-
ddzon],
tapogatz|lk [~ott, ~zk/~zon] ispi-
pati, ispipkati tapos [~ott, ~son] 1.
gaziti, gnjeiti,
tabanati; 2. (szlt) muljati
(groe), struati: 3. (tv:) lbbal
~sa a trvnyt gaziti zakon
53*
taposmalom 836 tark tarklvs 837 tart
taposmalom [-Ima, -lmot] tv dirin-
enje, argatovanje
tppnz [~e, ~t, ~ek] hranarina
tppnzcsal [~j a, ~t, ~k] varalica
h, n hranarinom
tppnzes: ~ beteg bolesnik na hrana-
rini
taps [~a, ~ot] pljesak [-ska], aplauz;
viharos ~ urnebes pljeskanja
tapsifitles [~e, ~t, ~ek] biz dugouko,
zeka, zeak
tps [~Ja> ~t> ~k] vetako ubrivo/
gnojivo
tapsol [~t, ~jon] pljeskati [-am s
-eem], tapati [-pem], aplaudi-
rati; ~ni kezd zapljskati
tapsvihar [~a, ~t] bura aplauza
tpszer [~e, ~t, ~ek] koncentrat
hrane, hranjiv/hranljiv koncentrat
tptalaj [~a, ~t, ~ok] hranljiva/
hranjiva podloga
tar (kopasz) elav; <puszta> pust, go
[gola]
tr1 ige [~t, ~jon] 1. (kinyit) otvoriti/
otvarati, otkriti [-ijem]/otkrivati; 2.
vmit vki el ~ izloiti komu to
tr2 fn [~a, ~t, ~ak] 1. <fegyver>
arsenal; 2. (jog:) rendeletek ~a
zbornik naredaba/uredaba
tra [A\a, aAt, Ak] ker tara
tarack [~j ~t ~ok] 1. nv pire-
vina; 2. kat prangija, haubica
taraj [~a, ~t, ~ok] kresta (u petla)
trca [Aja, At, Ak] 1. (pnztrca)
novanik; (levltrca) lisnica; 2.
ir (jsgban) feljton, podlistak [-
ska]; 3. pol, hiv portfelj (ministara)
trcar [~ja, ~t, ~k] feljtonist(a) h,
pisac feljtona
trcsa [-ija, At, Ak] 1. ploa; 2.
(telefon) brojanik; 3. mgazd
tanjiraa
trcss: mgazd ~ borona tanjiraa
trcsz [~ott, ~zon] 1. (telefonon)
birati brojeve; 2. mgazd drljati
zemlju (tanjiraom)
targonca [~ja, At, ^k] 1. take, tra-
gae tb; 2. msz motorna kolica
trgy [~a, ~at, ~ak] l. (tv is) pred-
met, stvar; a ~ra tr prei [-edem]/
prelaziti na stvar; 2. nyelv predmet, tarklvs [~e, -4] hitac [hica] u
objekt; 3. isk (tantrgy) predmet potiljak/zatiljak
trgyal [~t, ~jon] raspraviti/rasprav- trlat [~a, ~ot, ~ok] izloba
ljati, diskutovati [-tujem], disku- tarl [~ja ~t, ~k] mgazd strnjika
tirati, pretresati, voditi pregovore [rsz e -ici], strnite; ~/ hant ugariti,
trgyals [~a, ~t, ~ok] rasprava; br- plitko orati [orem] strnjte
sgi ~ sudski pretres; ~okat folytat tarlhnts [~a, ~t] pooranje strnita
voditi pregovore trna [~ja, At, Ak] bny rudniko
trgyal: ~ fl pregovaraka strana okno; (vzszintes) rov, galerija
trgyas: nyelv ~ ige prelazni/tranzitiv- tr [~ja, a ~t, ~k] ld trna
ni glagol trgyatlan nyelv trogat [~j > ~t, ~k] zene maarska
intranzitivan [-vna], klarineta
neprelazan [-zna] trgyeset [~e, tarol [~t, ~jon] kositi
~et] nyelvi akuzativ, trol [~t, ~jnl smestiti/smetati u
etvrti pade slagalite, skupljati, gomilati,
trgyi 1. stvaran [-ma]; ~ bizonytk drati [-im] na zalihi
stvarni dokaz; ~ tveds stvarna trs [~a, ~at, ~ak] drug(ar); (zlet-
zabuna/zabluda; ~ tuds struno trs) drug, ortak, kompanjon
znanje, poznavanje predmeta; 2. trsadalmi drutveni, socijalan [-Ina];
nyelv ~ mellkmondat objektna ~ brsg drutveni sud; ~ munka
reenica drutveni rad; ~ rend drutveni red/
trgyilagos [~at; ~an; ~abb] ne- poredak [-etka], drutveno ureenje;
pristran, objektivan [-vna] ~ tulajdon drutvena svojina,
trgyismeret [~e, ~et] poznavanje drutveno vlasnitvo
stvari/predmeta trgykr [~e, ~t, trsadalom [-Ima, -Imat, -lmak]
~k] predmet, drutvo; osztly nlkli ~ besklasno
tema drutvo
trgylencse [~je, ~t, Ak] fnyk ob- trsadalombiztosts [~a, ~t] socijalno
jektiv, soivo/leaa objektiva osiguranje
trgymutat [~J > ~t, ~k] kazalo Trsadalombiztostsi: ~ Figazgatsg
predmeta Glavna direkcija v uprava za socijal-
trgysorozat [~a, ~ot] program, dnev- no osiguranje
ni red trgysorsjtk [~a, ~ot, ~ok] trsadalomellenes antisocijalan [-Ina]
robna trsadalomtudomny [~t, ~ok] socio-
lutrija, tombola logija, nauka o drutvu; ~ok
trgytalan bespredmetan [-tna] drutvene nauke
trhz [~a, ~at, ~ak] (tv:) a tuds trsalgs [~a, ~t, ~ok] razgovor,
~a riznica znanja tarhonya [~ja, konverzacija, zabava
At, Ak] tarana tarisznya [~ja, *it, trsalg [~ja ~t, ~k] 1. (szemly)
Ak] torba, bisage tarka [An] 1. ld trsalkod; 2. (helyisg) soba za
aren; ~ l arac [-rca], razgovor/prijem
aren/abraljiv/pegav konj; ~ toll trsalog [-lgott, ~jn] konverzirati,
aroper; Ara fest prearati; 2. tv ~ razgovarati
est zabavno vee (sa arenim prog- trsas [~an] druevan [-vna], drut-
ramom) ven, kolektivan [-vna]; ~ let
tarkabarka [An] arolik, izmean drutven ivot, drutvenost; ~
tarkll|ik [~ott, ~jon] areniti se gazdlkods kolektivna privreda,
tarkasg [~a, ~ot] arenilo tarkt kolektivno gospodarstvo/gazdinstvo/
[~ott, ~son, ~ani] arati tark gazdovanje; ~ lny drutveno bie;
[~ja, ~t, ~k] potiljak [-ljka], ~ sszejvetel drugarski sastanak,
zatiljak [-ljka] poselo
trsasg [~a, ~ot, ~ok] 1. drutvo;
kis barti ~ druba, druina, drui-
nica; (gny:) szp kis ~l lepo drutvol
lepa kompanija I 2. (egyeslet)
udruenje
trsasgi drutven
trsasgkedvel drueljubiv, drue-
van [-vna]
trsasjtk [~a, ~ot, ~ok] drutvena
igra
trsasutazs grupno/drutveno/kolek-
tivno putovanje
trsbrlet [~e, ~et, ~ek] sustanarstvo
trsbrleti: ~ viszony sustanarski odnos
trsbrl [~je, ~t, ~k] sustanar; (n)
sustanarka [rsz e -ki]
trsbirtokos [~a, ~t, ~ok] suposednik;
(n) suposednica
trst [~ott, ~son, ~ani] udruiti/
udruivati [-ujem], uortaiti, pri-
druiti/pridruivati
trsn [~je, ~t, ~k] drugarica, sarad-
nica, suradnica
tarsoly [~a, ~t, ~ok] torba, kesa,
naprtnjaa, torbica
trsszerz [~je, ~t, ~k] koautor
trstalan [~ul] osamljen, usamljen
trstulajdonos [~a, ~t, ~ok] suvlasnik
trsul [~t, ~jon] udruiti/udruivati
[-ujem] se, uortaiti se, pridruiti/
pridruivati
trsuls [~a, ~t, ~ok] (vllalati)
integracija
trsulat [~a, ~ot, ~ok] 1. udruenje;
2. szinh pozorini/kazalini kolektiv,
pozorina/kazalina druba
trszekr [-kre, -keret, -kerek] teretna
kola, tarna kola, tarnice tb
tart [~ott, ~son, ~ani] 1. drati [-
im]; kezben ~ drati u rukama;
keznl fogva ~ drati za ruku; 2.
(vl, gondol, becsl) misliti, smat-
rati; bartjnak ~ vkit drati v
smatrati nekoga za prijatelja; becs-
letes embernek ~om ja njega smat-
ram za potenog oveka; nagyra ~
mnogo ceniti; tz forintra ~ ceniti na
deset forinti; 3. (vmilyen irnyba
megy) balra ~ drati levo, poi v
ii nalevo; jobbra ~s! dri desno 1
merre ~asz? kuda ide? kuda e?
trt 838 tartozs tartozk 839
 4. <fl> vkitl, vmitl prezati od
ega, bojati [-jim] se ega; attl ~ok,
hogy ... bojim se da .. . ; 5. (id-
ben eltart) trajati; emlkezetben ~
v/n/rpridrati[-im]/pridravatineto
u pameti; semmi sem ~ rkk nita
ne traje veno; mg ~ a szp id lep
vreme jotraje; 6. ~ja magt drati
se; ~ja magt vmihez drati se ega;
tvol ~ja magt vmitl drati se
daleko od neega; 7. (lland kife-
jezsek) eladst ~ drati preda-
vanje; ignyt ~ vmire potraivati [-
ujem] to, polagati [-aem] pravo
na to; lpst ~ a korral ii u korak
s vremenom; lpst ~ vkivel drati
korak s kim; pihent ~ odmarati se;
szmon ~ voditi rauna o emu
trt rairen, otvoren; ~ karokkal
(pl fogad) rairenih ruku
tartalk [~(j)a, ~ot, ~ok] 1. rezerva,
priuva, zaliha; 2. (jelzknt)
rezervni; ~ alkatrszek rezervni
delovi
tartalk- priuvan [-vna], rezervni
tartalkalap [~Ja, ~ot, ~ok] rezervni
fond, priuvna osnova
tartalkcsapat [~a, ~ot, ~ok] sp re-
zervni tim. rezervna ekipa, dopunska
momad
tartalkol [~t, ~jon] staviti/stavljati
v metnuti/metati [meem] na stranu,
rezervisati [-iem], rezervirati,
zadrati kao zalihu, sauvati
tartalkos fn [~a, ~t, ~ok] kat rezer-
vist(a) h
tartalktke [-Oje, *it] rezervna/pri-
uvna glavnica
tartalmas [~at; ~an; ~abb] sadrajan
[-jna]
tartalmatlan [~ul] besadrajan [-jna],
prazan [-zna], pust, bez sadrine,
plitak [-tka]
tartalmaz [~ott, ~zon] sadrati [-im]/
sadravati
tartalmi [~lag] sadrajan [-jna]; ~
kivonat izvod iz sadraja
tartalom [-Ima, -Imat, -lmak] sadraj,
sadrina
tartalomjegyzk [~e, ~et, ~ek] sadr-
aj
tartly [~a, ~t, ~ok] rezervoar
tartlyhaj [~ja, ~t, ~k] brod-cister-
na, brod-tanker
tartlykocsi [~Ja> ~t, ~k] kola-cis-
terna
tartam [~a, ~ot] (id) trajanje,
vreme [-ena]; az elads ~a alatt
za vreme predstave
tarts [~a, ~t] 1. (kzben) dranje;
2. (testtarts) dranje tela; 3. (el-
tarts) izdravanje, uzdravanje
tartsdj [~a, ~at, ~ak] jog trokovi
izdravanja/uzdravanja, alimen-
tacija
tarthatatlan [~ul] neodriv, neod-
branljiv, nepodnoljiv, neizdr(lj)iv,
neodriv; ~ helyzet nepodnoljivo
stanje, neodr(lj)ive prilike
tart I. mn: hztett ~ oszlop stub
za podupiranje kunog krova; sokiga
~ dugotrajan [-jna]; II. fn [~J .
~t, ~k] 1. (tmasz) podmeta,
podupira, podloga; 2. (tok) kanija,
korica, tok
tartogat [~ott, -asson] uvati
tartgerenda [~ja, -it, -ik] p pot-
porna greda, poduporanj f-rnja],
podupira
tartomny [~a, ~t, ~ok] pokrajina,
provincija
tartomnyi pokrajinski
tartoszlop [~a, ~ot, ~ok] p (pillr)
stub nosa
tartpillr [~(j)e, ~t, ~ek] p pot-
porni stub, konzola
tarts [~at; ~an; ~abb] 1. (idben)
trajan [-jna], duraan [-na], posto-
jan; ~ emlk trajna uspomena; ~ es
dugotrajna kia; ~ szn postojana
boja ; 2. (minsgileg) otporan [-
rna], vrst; ~ hullm trajna ondu-
lacija; 3. ~an trajno
tartst [~ott, ~son, ~ani] (lelmi-
szert) konzervisati [-iem], kon-
zervirati
tartszerkezet [~e, ~et, ~ek] p
nosa, podupira; (llvny) skela
tartozs [~a, ~t, ~ok] 1. (adssg)
dug, dugovanje, zaduenje; (kte-
lezettsg) obaveza; 2. (vhova) pri-
padnost
tartozk [~a, ~ot, ~ok] pripadak [-
tka]; ~ok pripadni delovi, pribor
tartz ik [~ott, ~zk/~zon] 1. (adsa
vkinek) dugovati [-gujem]komu to;
mivel ~om ? ta sam duan? 2. (kell,
kteles) morati, biti obavezan [-zna]/
duan [-na]; ezt ~ik megtenni
on je obavezan to uiniti; 3. (vmi-
hez) pripadati, spadati; vkinek a
hatskrbe ~ik spadati u iju taszt: fiz ~ er odbojna sila
nadlenost; ez nem ~ik rm to se
mene ne tie; ez nem ~ik a trgy- tt [~ott, ~son, >-ani] irom otvoriti/
hoz to ne spada ovamo, to nije u
vezi s datim predmetom; a mi
trsasgunkhoz ~ik on pripada na-
em drutvu
tartozlk-kvetel ker duguje-potrauje
tartzkods [~a, ~t, ~ok] 1. vhol
prebivanje, boravljenje, boravak [-
vka], bavjlenje; vidki ~ ladanje;
2. vmitl uzdravanje od ega,
apstinencija; 3. (modorban) suz-
drljivost, skromnost
tartzkodsi: ~ engedly dozvola bo-
ravka v za boravak; ~ engedly meg-
hosszabbtsa produenje dozvole bo-
ravka; ~ hely mesto boravka, pre-
bivalite
tartzkodjik [~ott, ~jk/~jon] i. vhol
boraviti, prebivati;(lakik> nastavati,
stanovati [-nujem]; 2. vmitl (suz-
drati [-im]/(s)uzdravati se,
ustegnuti [-nem]/ustezati [-eem]
se od ega; ~ik a szavazstl uzdra- tavalyeltt preklani, preklane, pret-
ti se od glasanja
tartzkod [~an] (szerny) (s)uzdr-
Ijiv
tartztat [~tt, -asson] zadrati [-im]/
zadravati; ~ja a vendgeket za-
drati goste
trul [~t, ~jn] otvoriti/otvarati se,
ukazati [-aem]/ukazivati [-zujem]
se
trva-nyitva irom otvoren; ~ ll
zjapiti
tasak [~ja, ~ot, ~ok] torbica
tska [~ja, ~t, ^ik] torbica, torba za
spise, tana, taka [rsz e -ki s
-ci]
tskargp [~e, ~et, ~ek] portabl
pisai stroj
tskardi [~ja. ~t, ~k] prenosiv/
portabl radioprijemnik
taszigl [~t, ~jon] gurkati, tiskati;
(lbbal) orati
taszt [~ott, ~son, ~ani] gurnuti [-
nem]/gurati; szakadkba ~ vkit
survati/survavati koga u prova-
liju; (tv:) nyomorba ~ gurnuti
koga u bedu
tat [~ja ~ot, ~ok] haj krma
otvarati; szjt ~ja zinuti [-nem],
zijati, razjapiti usta
tatr I. mn [~ul] tatarski; II. fn [~t,
~ok] Tatarin [tb -ri]; (n) Tatrka
[rsz e -ki]
tatrjrs [~t] trt pohod Tatara
tataroz [~ott, ~zon] obnoviti/ob-
navljati, opraviti/opravljati, popra-
viti/popravljati, renovirati, renovi-
sati [-iem], restaurisati [-iem],
restaurirati
tatarozs [~a, ~t, ~ok] popravak [-
vka], popravka, remont, renovacija
ttika [-ija, At, Ak] nv zevalica
ttong [~ott, ~jon] zjapiti; ~ az
ressgtl zjapi praznina
ttott: ~ szjjal razjapljen, razjaplje-
nih usta, zinuo [-ula]
tv [~Ja> ~ot> ~ok] udaljenost, da-
ljina
tavaly lani, lane, prole godine
prole godine
tavalyeltti pretprologodinji
tavalyi lanjski
tavasz [~a, ~t, ~ok] prolee; az idn
tavasszal proletos
tavaszi proletn(j)i, proleni; ~ rpa
jeam jarik; ~ bza jara penica,
jarica; ~ napjegyenlsg proletna
ravnodnevnica; ~ vets jar,proletina,
proletnja setva
tavaszias [~at; ~an; ~abb] proleni,
proletni, proletnji, premaletnji
tavaszod|ik [~ott, ~jk/~jon] nastaje
prolee
tavasszal u prolee
tvbeszl I. fn [~je, ~t, ~k] telefon;
II. mn telefonski
tvbeszl-lloms 840 tea teadlut 841 teherfuvarozs
n
tvbeszl-lloms [~a, ~t, ~ok]
telefonska stanica
tvbeszl-hlzat [~a, ~ot] tele-
fonska mrea
tvbeszl-kszlk [~e, ~et, ~ek]
telefonski aparat
tvbeszl-kzpont [~ja, ~ot, ~ok]
telefonska centrala
tvcs [~je/-csve, ~t/-csvet, ~k/
-csvek] d(v)ogled, durbin, daleko-
zor; sznhzi ~ pozorini d(v)ogled/
durbin, kazalini dalekozor
tvfuts [~a, ~t] sp tranje na dugoj
stazi
tvfts [~e, ~t, ~ek] daljinsko gre-
janje
tvgpr [~ja, ~t, ~k] <kszlk>
dalekopisa, teleprinter
tvgyalogls [~a, ~t] peaenje na
dugoj stazi
tvirnyts [~a, ~t] upravljanje/
dirigovanje iz daljine; telekomanda
tvrs [~a, ~t] telegrafija
tvirsz [~a, ~t, ~ok] telegrafist(a) h
tvirat [~a, ~ot, ~ok] telegram,
brzojav, depea, kablogram; ~otfel-
ad predati telegram
tvirati [~lag] telegrafski, brzojavni;
~ iroda telegrafska agencija; ~lag
telegrafski, brzojavno
tviratoz|ik [~ott, ~zon] telegrafi-
sati [-iem], telegrafirati, brzojaviti
tvrda [rfja, At, ^k] telegraf
tvr [~ja, ~t, ~k] 1. <gp> tele-
graf; drtnlkli ~ beini telegraf;
2. <tvirsz> telegrafist(a) h
tvr- telegrafski, brzojavni
tvfrhivatal [~a, ~t, ~ok] telegrafski/
brzojavni ured
tvroszlop f~a, ~ot, ~ok] tele-
grafski stub
tavirzsa [~ja, -t, *k] nv <srga>
lokvanj, lopo
tvkapcsol [~ja> ~*> ~k] prekida na
daljinu
tvkzls [~e, ~t] telekomunikacija
tvlat [~a, ~ot, ~ok] 1. perspektiva;
2. <jv, remny) perspektiva, nada
tvlati {pl terv) perspektivan [-vna]
tvmr [~je, ~t, ~k] telemetar
(aparat za merenje udaljenosti)
tvol [~abb] daleko; ~ van biti dale-
ko; <hinyzik> biti odsutan [-tna],
izbivati; ~ es udaljen, zabaen; ~
marad odsustvovati [-vujem]; ~
tartja magt vmitl uzdravati se od tearzsa [~ja, -it, ^k] nv ajnjaa
ega, drati [-im] se na odstojanju;
~abb dalje, dalji; ~bl izdalje; ~rl
izdaleka; ~rl sem ni izdaleka
tvolbalts [~a, ~t] televizija
tvoli dalek; dalnji, daljnji; ~ rokon
dalek/daljni rod v srodnik v roak
Tvol-Kelet [~et] fldr Daleki Istok
tvol-keleti dalekoistoan [-na]
tvollt dalekovid, dalekovidan [-
dna]
tvollt [~e, ~et] odsutnost, odsustvo,
neprisutnost
tvolmarads [~a, ~t] odsutvovanje,
odsustvo
tvolodik [~ott, ~jk/~jon] uda-
ljavati se, udaljivati [-ljujem] se
tvolsg [~a, ~ot, ~ok] udaljenost,
odstojanje, rastojanje, razdaljina,
daljina; ~on kvl van domaaja
tvolsgi daljinski; ~ beszlgets me-
ugradski/interurban/meumesni
razgovor
tvolugrs [~a, ~t]sp skok u dalj, skok
u daljinu
tvolugr [~Ja ~t, ~k] sp skaka u
dalj
tvozs [~a, ~t, ~ok] odlazak [-ska]
tvoz[ik [~ot, ~zk/~zon] otii [oti-
dem v otiem v odem]/odlaziti,
udaljiti/udaljavati s udaljivati [-lju-
jem] se; (szl:) angolosan v ksz-
ns nlkl ~ik otii bez pozdrava
tvvezrls [~e, ~t] l tvirnyts tegez ige [~ett, ~zen] tikati [tiem], teher- teretan
tvvezetk [~e, ~et, ~ek] dalekovod;
<olaj> cevovod, naftovod; villamos
~ elektrini dalekovod, elektrina
magistrala
taxi [~ja, ~t, ~k] taksi autotaksi
[-ija]
taxilloms [~a, ~t, ~ok] stanica
autotaksija
taxisofr [~je, ~t, ~ok] ofer taksija
te 1. ti; 2. a ~ hzad tvoj dom, tvoja
kua
tea [-cja, -it, k] aj; orosz ~ ruski
aj
teadlutn [~ja, ~t, ~ok] ajanka [tb tglalap [~Ja, ~ot, ~ok] mat pravo-
birt -ki] ugaonik, pravokutnik
teafz [~je, ~t, ~k] <edny> ajnik tglaraks [~a, ~t, ~ok] 1. <mvelet>
teakonyha [~ja, At, >ck] kuhinjica zidanje ciglama; 2. hrpa/gomila ci-
gala
tescssze [Aje, t, ^k] olja/oljica tglavets [~t] pravljenje/proizvodnja
za aj opeke, v cigle
teskanna [~ja, At, ~k] ajnik tglavet fn [~je, ~t, ~k] ciglar, ope-
teskszlet [~e, ~et, ~ek] ajni pri- kar
bor tegnap jue(r); ~ este sino; ~ esti
teastemny [~e, ~t, ~ek] ajno sinoni
pecivo tegnapeltt prekjue(r); ~ este preksino
teaszr fn [~je, ~t, ~k] cediljka za tegnapi jueranji
aj teht dake; <ennek kvetkeztben)
tealtetvny [~e, ~t, ~ek] plantaa prema tome, sledstveno
aja tehn [tehene, tehenet, tehenek] kra-
teavaj [~a, ~at] ajni maslac/puter va; tejel ~ mlena krava; sovny ~
tez|lk [~ott, ~zon] piti [-pijem] aj mrava krava, bonda; vemhes ~
tboly [~a, ~t] ludilo, ludost, mah- steona krava
nitost, bezumlje, izbezumljenost, tehn- kravlji, kravski
bunilo, pomama tehnbr [~e, ~t, ~k] kravina
tbolyt: ez ~ to je da poludi tehensz [~e, ~t, ~ek] kravar
tbolyodott [~an] umobolan [-Ina], tehenszet [~e, ~et, ~ek] mlekarstvo
lud, izbezumljen, obezumljen, mah- tehnpsztor [~a, ~t, ~ok] kravar,
nit, poludeo [-ela], pomaman [-mna] govedar
technika [~ja, ^t] tehnika tehntej [~e, ~et] kravlje mleko
technikai tehniki teher [terhe, terhet, terhek] 1. teret,
technikum [~a, ~ot, ~ok] isk tehni- tovar, breme [-ena]; bntets terhe
kum, tehnika kola alatt pod pretnjom kazne; terhre r
technikus [~a, ~t, ~ok] tehniar upisati [-iem]/upisivati [-sujem] na
technolgia [^.ja, ^,t, -ik] tehnologija teret; zaduiti/zaduivati [-ujem]
technolgiai tehnoloki nekog; vkinek terhre van dosaivati
teend [~je, ~t, ~k] dunost, posao [- [-ujem] komu; terhet r vkire
sla], zadatak [-tka]; mi a ~? opteretiti/optereivati [-ujem] ko-
ta da se radi? ga; 2. ~e esik zatrudneti [-nim];
tged(et) tebe ~ben van biti bremenita/trudna/
tgely [~e, ~t, ~ek] tegla nosea; 3. <ad, illetk) namet
1
[-tna], tovarni
govoriti kome ti", biti s kim na teherru [~ja ~t ~k] tovar, tovarna
ti" roba
tegez2 fn [~e, ~t, ~ek] trt tobolac [- teheraut [~Ja. ~t, ~k] teretni auto,
ka] kamion, teretnjak
tegezd ik [~tt, ~jk/~jn] tikati teherbrs [~a, ~t] msz nosivost
[tiem] se teherbr nosiv; ~ kpessg nosivost
tgla [<ja, rCt, <ik] cigla, opeka; nyers tehereloszts [~a, ~t] raspored tereta
~ nepeena cigla teherfelvon [~ja, ~t, ~k] teretna
tglaget fn [~je, ~t, ~k] ciglana dizalica
tglafal [~a, ~at, ~ak] zid od cigle v teherforgalom [-Ima, -Imat] teretni
opeke promet
tglagyr [~a, ~at, ~ak] ciglana, tvor- teherfuvarozs [~a, ~t] prevoz v
nica opeke prevoenje robe
teherfuvaroz 842 teke tekegoly 843 telefon-elfizet
teherfuvaroz [~Ja> ~t, ~k] tarniar,
rabadija h, vozar, prevoznik
tehergpkocsi [~Ja> ~t, ~k] teretni
auto, kamion, teretnjak teherhaj
[~Ja> ~t, ~k] teretni brod,
teretna laa, teretnjak teherhord
I. mn: ~ llat tovarna
ivotinja (sa samarom); II. fn [~Ja,
~t, ~k] (szemly) nosa (tereta),
hamal, hamalin [tb -li] teherkocsi
[~ja ~t> ~k] teretna v
tovarna kola tb, s, tarnice [csak tb],
tarna kola tb tehermentest [~ett,
~sen, ~eni] ras-
teretiti/rastereivati[-ujem],oduiti/
oduivati [-ujem]
teherplyaudvar [~a, ~t, ~ok] vast
teretna stanica
teherprba [ja, ^it] probno
optere-. enje teherszllts [~a, ~t]
prenos/otpre-
ma(nje)/otpravljanje robe
teherszllt: ~ replgp transportni
aeroplan, avion za transport robe
teherttel [~e, ~t] ker (tv is) teretna
stavka tehervonat [~a, ~ot,
~ok] teretni
voz/vlak, teretnjak tehet [~ett,
-hessen] moi [mogu,
moe, moe] initi tehetetlen [~l]
nemoan [-na], bespomoan [-na]
tehetetlensg [~e, ~et] nemo n
tehetetlensgi: fiz ~ er sila inercije;
-> nyomatk moment inercije
tehets [~et; ~en; ~ebb] (vagyonos)
imuan [-na], mogu tehetsg [~e,
~et, ~ek] dar, sposobnost,
obdarenost, darovitost; ~e
van vmihez imati dara za to
tehetsges [~et; ~en; ~ebb] darovit,
obdaren, nadaren tehetsgkutat:
~ verseny takmienje
za otkrivanje novih talenata
tehetsgtelen nedarovit, neobdaren,
bez dara, netalentovan tej [~e,
~et, ~ek] mleko; flztt ~
obrano mleko; srtett/kondenzlt ~
kondenzovano v gusto ukuvano
mleko; teljes ~ punomasno mleko;
a ~ fle pavlaka; mileram tj
tejbedara [~ja, -tt] griz u mleku tekegoly [~ja, ~t, ~k] kugla
tejberizs [~e, ~t] pirina u mleku, tekejtk [~a, ~ot] kuglanje
sutlija() tejcukor [-kra, -krot] tekeplya [-oja, ^,t, -ik] kuglana
mleni eer, teker [~t, ~jen] vrteti [vrtim], viti
laktoza tejcsarnok [~a, ~ot, ~ok] r
"ijem], motati (na kalem v ekrk),
mlekara, . :ati [sucem]
mlekarnica tejcsokold [~ja> ~*. tekercs [~e, ~et, ~ek] rolna, rola,
~kl mlena ekrk, kalem, smotak [-tka], vitao
okolada [-tla], smotuljak [-ljkaf, vili svitak
el [~t, ~jen] davati [dajem] mleka [-tka]
el: ~ tehn mlena krava tekercsel [~t, ~jen] motati u klupe/
kalem
es I. mn mlean [-na], s mlekom; tekercsels [~e, ~t, ~ek] 1. namota-
II. fn mlekar; (n) mlekarka [rsz e vanje, obmatanje, kalem; 2. vili
-ki] tejeskanna [^ja, -it, rCk] armiranje (kotve, rotora, magneta)
kanta za tekercsfilm [~je, ~et, ~ek] rol-film
mleko tekercsrug [~ja, ~t, ~k] miisz spi-
tejeskv [~Ja ~t, ~k]bela kafa/kava ralna opruga
tejeskcsg [~je, -t, ~k] up(a)/ tekercsvonal [~a, ~at, ~ak] spirala,
upica/upi/vr za mleko spiralna linija
tejesveg [~(j)e, ~et, ~ek] flaa/ tekeredllk [~ett, ~jk/~jen] uvijati
boca za mleko se, obavijati se
tejfog [~a, ~at, ~ak] mlenjak tekereg [-rgett, ~Jen] PeJor <csavarog>
tejfl [~e, ~t] pavlaka, kajmak, motati se, unjati se
skorup, vrhnje; mileram tj tekergz i ik [~tt, ~zk/~zn] vijuga-
tejflsszj tv I. mn utokljun; II. ti se tlll: ~ alma
fn a tekervny [~e, ~t, ~ek] vijuga, savi-
[~j > ~t, ~k] utokljunac [-nca], jutak [-tka], krivina
novajlija tejgazdasg [~a, ~ot, tekervnyes [~et; ~en; ~ebb] vijugav,
~ok] mlekar- iskrivudan, zavojit
stvo, farma za mlekarstvo, mlena teketria [~ja, ^it] (huzavona) oko-
farma lienje, zapetljanost; ~ nlkl bez
tejhozam [~a, ~ot] mleni prinos okolienja
tejkonzerv [~Je> ~et> ~ek] mlena tekzik [~ett, ~zen] kuglati se
konzerva, kondenzirano mleko tekz fn [~je, ~t, ~k] sp kugla
tejleves [~e, ~t, ~ek] mlena orba i> tekint [~ett, ~sen, ~eni] smatrati, telefon [~Ja ~t, ~ok] telefon; felhv
juha tejpor [~a, ~t] mleni praak (po)gledati; kort ~ve s obzirom
[-ka] na njegov uzrast v u njegovu starost;
prah, mleko u prahu tejsav [~a, ~ve, hogy . .. imajui u vidu da
~at] mlena kiselina tejsav [~Ja. . . ., s obzirom
~t] kisela surutka; e tekintly [~e, ~t, ~ek] ugled, autori-
cvik tj tejszn [~J > ~t] slatki tet
skorup, slatko tekintlyes [~et; ~en; ~ebb] ugledan
vrhnje tejsznhab [~Ja ~ot] [-dna], autoritativan [-vna], im-
uiupana/slatka pozantan [-tna]
pavlaka, tueno vrhnje; lag(obers) tekintet [~e, ~et, ~ek] 1. (pillants) telefonbeszlgets [~e, ~t, ~ek] tele-
tj pogled; tzes ~ vatren pogled; 2.
tejtermels [~e, ~t] proizvodnja mleka (figyelem) obzir; - nlkl bez
Tejt [-utat] csill Kumova Slama obzira; ~be vesz uzeti [uzmem]/
tejveg [~(j)e, ~et] mleno/mutno uzimati u obzir, osvrtati [-rem] se;
staklo ~tel arra, hogy . .. s obzirom na to
tejzem [~e, ~et, ~ek] mlekara
teke [^je, -it, -ik] kugla, kegla
da ...; ~tel van vkire, vmire obazirati
se na koga, na to; uzimati to u
obzir; ~tel van vmire osvrnuti/
osvrtati [-rem] se na to
tekintget [~ett, -gessen]: jobbra-balra
~ gledati desno-levo
tekn [~je, ~t, ~k] korito; (kagyl)
ljutura
tekns [~e, ~t, ~k] ll kornjaa
teknsbka [^,ja, *t, Ak] kornjaa
tkozls [~a, ~t] rasipanje, traenje,
razmet
tkozl I. mn rasipan [-pna], rastroan
[-na], razmetan [-tna]; (vall:) a ~
fi razmetni/bludni sin; II. fn [~\a,
~t, ~k] rasipnik, raspikua, raz-
metnik
tkozol [~t, ~jon] rasipati, lakoumno
troiti, profukati, razmetati [-
eem], hariti
l [tele, telet, telek] zima; ~en zimi;
ezen a ~en ove zime, zimus; u zimu;
a mlt ~en prole zime; eltlti a
telet vhol provesti [-edem] zimu,
zimovati [-mujem]
zimnjaa
tlap [~Ja ~t> ~k] deda h mraz
tele I. hat pun, napunjen; ~ van vmivel
biti pun/napunjen im; ~ van
adssggal biti pun dugova, biti u
dugovima; II. mn: ~ szjjal punih
usta, (s) punim ustima
telebeszl: [~te, ~je] i a fejt vki-
nek napuniti kome glavu eleeszi: [-
ette, -egye]: ~ magt na-bokati se
~on zvati [zovem] telefonom v
na telefon
telefon- telefonski
telefonl [~t, ~jon] telefonisati,
telefonirati
telefonlloms [~a, ~t, ~ok] tele-
fonska stanica
telefonautomata [~ja, ~t, ~k] tele-
fon-automat
fonski razgovor
telefon-elfizet [~je, ~t, ~k] pret-
platnik telefona, telefonski pret-
platnik
telefonrme 844 telik tlikabt 845 temperafestk
telefonrme [~je, ~t, *ik] tantuz
telefonflke [-ije, -it, -Ck] telefonska
govornica/kabina telefonhvs [~a,
~t, ~ok] doziv
telefonom telefonkagyl [~ja, ~t,
~k] telefonska
slualica
telefonkszlk [~e, ~et, ~ek] tele-
fonski aparat telefonknyv [~e, ~et,
~ek] telefonski
imenik
telefonkzpont [~Ja- ~ot, ~ok] tele-
fonska centrala
telefon-sszekttets [~e, ~t] tele-
fonska veza; ~ kap dobiti telefonsku
vezu telefonszm [~a, ~ot, ~ok]
telefonski
broj, broj telefona telefstl [~t,
~jn] napuiti, zapuiti, nadimiti,
zadimiti teleir [~t, ~jon] ispisati [-
iem]/is-
pisivati [-sujem]
telek [telke, telket, telkek] zemljite,
grunt [tb -tovi]; beptetlen/res ~
neuzidano/prazno zemljite, gradi-
lite
telekknyv [~e, ~et, ~ek] zemljina
knjiga, katastar [-tr-a], gruntovnica
telekknyvi: ~ hivatal katastarski/
zemljinoknjini ured; ~ kivonat
izvod iz zemljine knjige, tapija
telekknywezet [~je, ~t, ~k] grun-
tovniar telekrsz [~e, ~t, ~ek] deo
zemljita,
parcela telel [~t, ~jen] zimovati
[-mujem];
<nvny> prezimiti telelhely [~e,
~et, ~ek] (llatok)
zimite, zimovalite, zimovnik teleltet
[~ett, -essen] ostaviti da zimuje
telent [~tt, ~sn, ~eni] naliti
[-ijem], nalivati
telep [~e, ~et, ~ek] 1. (telepls)
naselje, naseobina, kolonija; 2.
(telephely) stovarite, skladite; 3.
vili (ramforrs) baterija
telepedlik [~ett, ~jek/~jen] < p/
falura) naseliti se, nastaniti se
telepes I. mn: ~ rdi baterijski
prijemnik, radio na baterije; II. fn
[~e, ~t, ~ek] naseljenik; (gyarmaton)
kolonist(a)/i; j ~priselica h, n,
doseljenik telept [~ett, ~sen, ~eni]
naseliti/
naseljavati telepts [~e, ~t, ~ek] .
naseljavanje;
2. nv zasad, zasaivanje
telepls [~e, ~t, ~ek] li telep .
telr [~je, ~t, ~ek] bny, geol rudna
ila
telerak [~ott, ~jon] napuniti, na-
krcati, natrpati; ~ja a tnyrt
tellel natrpati jelo u tanjir, na-
trpati v napuniti tanjir jelom
teleszkp [~Ja> ~ot, ~ok] csill tele-
skop teleszr [~t, ~jon] vmit vmivel
zasuti
[-spem] to neim teletlt [~tt,
~ Sn, ~eni] natoiti/
natakati [-taem], napuniti teletm
[~tt, ~jn] 1. nabiti, nakljukati,
napuniti/napunjavati s na-punjivati
[-njujem]; 2. ~/ a bendd-jt sit se
natui [-uem], najesti [-edem]
se, nabokati se; 3. tv ~i vkinek a
fejt napuniti kome glavu
televnyfld [~je, ~et] mgazd crnica,
humus televzi [~J a > ~t, ~k] 1.
televizija;
2. (kszlk) televizor televzis
televizijski; ~ ads televizijska
emisija; ~ kszlk televizijski
aparat, televizor; ~ kzvetts
televizijski prenos
telexgp [~e, ~et, ~ek] teleprinter
telezsfol [~t, ~jon] prenatrpati, pre-
trpati/pretrpavati telhetetlen [~l]
halapljiv, nezasitan
[-tna], nenasit, nezajaljiv telhet:
megtesz minden tle ~t uiniti sve to
od njega zavisi v to moe tli
zimski; ~ alma zimnjaa, zimska
jabuka; ~ kikt zimovnik; ~ ruha
zimska haljina/odea; ~ szlls
zimite, zimovalite tlies [~et; ~en;
~ebb] zimski, kao
zimi v u zimu telihold [~ja. ~at]
pun mesec, utap,
uba
tel|lk [~t, ~jk/~jen] 1. (tele lesz)
puniti se; 2. (id) prolaziti (vreme);
sok idbe ~t prolo je mnogo vre-
mena, dugo je trajalo dok . .. ; 3.
(tv:) rme ~ik vmiben uivati u teljestmny [~e, ~t, ~ek] uin, uinak
emu; 4. ami tlem ~ik to je u
mojoj moi, to do mene stoji
tlikabt [~ja, ~ot, ~ok] zimski kaput
tlikert [~je, ~et, ~ek] zimska bata,
zimski vrt teljestkpessg [~e, ~et] kapaci-
tel|ik-ml|ik [~t-~t, ~jlc-~jek/~jen
-~jon] (id) proi [-oem]/prolaziti
(vreme)
telis-tele vrke, vrkom pun, pun
puncat
telt [~ett, ~sen, ~eni] 1. natopiti/
natapati, nakvasiti, zasititi/zasia-
vati s zasiivati [-ujem], impreg-
nirati; 2. vegy saturirati
telitallat [~a, ~ot, ~ok] pun pogodak
[-tka]
teltd|ik [~tt, ~jk/~jn] zasiavati
v zasiivati [-ujem] se, natapati se
telivr I. mn (16) punokrvan [-vna],
istokrvan [-vna]; II. fn [~e, ~t,
~ek] konj iste rase
tlizld nv zimzelen, imir
teljes [~et; ~en; ~ebb] potpun, pun,
celokupan [-pna], u celosti, sveuku-
pan [-pna], totalan [-Ina]; ~ egsz-
ben u celosti, u celini, potpuno; ~
ellts stan i hrana, celokupna op- sie [-ea]
skrba; ~ erejbl iz sve snage, iz
petnih ila, svom snagom; a ~ igaz- temet [~ett, -essen] 1. (holtat) sa-
sg ela istina; ~ joggal punim
pravom; ~ jogu punopravan [-vna];
kat ~ ltszm brojno stanje (vojnika)
u potpunosti/celosti; ~ fs pleaarna
sednica; ~en potpuno, sasvim, savr-
eno, isto
teljesed|ik [~ett, ~jk/~jen] ispuniti/
ispunjavati s ispunjivati [-njujem]
se, ostvariti/ostvarivati [-rujem] se
teljest [~ett, ~sen, ~eni] ispuniti/
ispunjavati, ostvariti/ostvarivati [-
rujem], izvriti/izvravati s iz-
vrivati [-ujem]; katonai szolgla-
tot ~ vriti vojnu slubu; parancsot
~ izvriti naredbu/zapovest
teljests [~e, ~t] ispunjejne, (iz-)
vrenje, ostvarenje
teljesthetetlen [~l] neispunjiv, ne-
ostvar(lj)iv, neizvriv
teljesthet ispunjiv, izvriv, ostvar-
(Ij)iv
[-nka], delo, uspeh; a ~ felmrse
ocena/prosuivanje uinka
teljestmnybr [~e, ~t, ~ek] plata/
plaa na akord v po uinku
tet
teljessg [~e, ~et] (pot)punost, elo-
kupnost, celovitost
teljesl [~t, ~jn] ispuniti se, ostvariti
se; rgi vgya ~t ispunila mu se
davna elja
teljhatalm opunomo, ovlaen,
punovlastan [-rfffa]; ~ megbzott
opunomoeni predstavnik, ovlae-
nik
teljhatalom [-Ima, -Imat] punovlas-
nost; ~mal felruhz uiniti koga
punovlasnim
telkes: ~ gazda grunta
telt [~et; ~en; ~ebb] 1. pun; -. arc
puni obrazi, puno lice; ~ kebel bujne
grudi tb; 2. (sznh:) a darab ~ hz
eltt ment komad se davao pred
prepunom kuom
tlvz: ~ idejn usred zime
tma [^ja, ^.t, -ik] 1. tema; 2. i>
tmakr [~e, ~t, ~k] tematika
hraniti/sahranjivati [-njujem], uko-
pati/ukopavati (mrtvaca); 2. a le-
omlott fal maga al ~ett kt munkst
zid koji se sruio zatrpao v zasuo je
dva radnika
temets [~e, ~t, ~ek] sahrana, p 0 .
greb, ukop, sprovod
temetsi pogrebni, ukopni; ~ kltsgek
ukopnina, posmrtnina
temetkezs [~e, ~t, ~ek] sahranji-
van je
temetkezsi: ~ vllalat pogrebni zavod
temetkezik [~ett, ~zk/'-zen] i,
dati se pokopati v sahraniti; 2!
(tv.) gondolataiba ~ik zadubiti
udubiti se u misli
temet [~je, ~t, ~k] groblje
temperafestk [~e, ~et] tempera--
boja
temperamentum 846 teniszplya teniszt 847 tereferl
temperamentum [~a, ~ot, ~ok] tem-
peramen(a)t f-nta]
temperamentumos [~at; ~an; ~abb]
temperamentan [-tna]
templom [~a, ~ot, ~ok] crvka, hram
templomi crkven; ~ hangverseny du-
hovni koncer(a)t [-rta]
templomkert [~je, ~et, ~ek] crkvite
templomtorony [-rnya, -rnyot, -rnyok]
crkveni toranj [-rnja], zvonara,
zvonik
temp [~Ja> ~t ~^] ! <tem> tempo,
brzina rada/kretnje, ritam [-trna],
takt; 2. <modor> ponaanje, takt
tnfereg [-rget, ~jen] skitati (se),
lenariti, lutati ,
tnerg fn [~je, ~t, ~k] skitalac [-
aoca], skita, skitnica, lutalica;
<n> skitalica, skitaica
teng [~ett, ~je n ] W tengdik
tengelice f-ije, *ct, rik] grdelac [-
Ica], eljugar
tengely [~e, ~t, ~ek] mat, msz
osovina, osa, poluga
tengelycsap [~j a ~ot, ~ok] miisz
rukavac [-vca], osovinski vrat
tengelykapcsol [~ja, ~t, ~k] msz
(kuplung) kvailo, kuplung
tengelytv [~Ja> ~ot] msz razmak
osovina
tengelytrs [~e, ~t, ~ek] prelom/
slom osovine
tenger [~e, ~t, ~ek] more; hborg ~
uzburkano more; nylt ~ iroko/
otvoreno more; ~ alatti {pl kbel)
podmorski; ~en na moru, na puini;
~re szll navesti [-ezem] se na more
tengeralattjr [~Ja> ~t, ~k] pod-
mornica
tengerramlat [~a, ~ot, ~ok] morska
struja
tengerentl [~t] prekomorje
tengerentli prekomorski
tengersz [~e, ~t, ~ek] mornar, more-
plovac [-vca]
tengerszet [~e, ~et] pomorstvo,
mornarstvo
tengerszeti mornarski, mornariki; ~
akadmia pomorska akademija
tengerszgyalogsg [~a, ~ot] kat mor-
narika peadija
tengersztiszt [~je, ~et, ~ek] mor-
nariki oficir
tengerfenk [-neke, -neket] morsko
dno
tengerhajzs [~a, ~t] pomorstvo,
(po)morska plovidba/navigacija,
moreplovstvo
1
tengeri mn morski, pomorski; ~ beteg
koji pati od morske bolesti; ~
betegsg morska bolest; kat ~ blokd
pomorska blokada; ll ~ csillag
morska zvezda; ~ frdhely morsko,
kupatilo/kupalite; pol ~ hatalom
pomorska sila; ~ kikt luka; ll ~
rk jastog, langust, humar; ~
utazs putovanje morem
tengeri2 fn [~Je> ~t, ~k] (kukorica)
kukuruz; ld mg kukorica ...
tengerimalac [~a, ~ot, ~ok] morsko
prase, zamoret
tengerjr I. mn: ~ utaz moreplovac
[-vca]; II. fn [~Ja , ~t, ~k] <haj>
morska laa, morski brod
tengermellk [~e, ~et] primorje
tengermellki primorski; ~ lakos pri-
morac [-rca]; <n> primorka
tengernagy [~a, ~ot, ~ok] kat admiral
tengernyi (rengeteg) more (krvi)
tengerbl [-ble, -blt, -blk] stoka za priplod, rasplodna stoka
morski zaliv, zaton
tengerpart [~ja, ~ot, ~ok] morska
obala, pribreje
tengerparti primorski, pribreni
tengerszem [~e, ~et, ~ek] planinsko
jezerce [-eta]
tengerszint [~et] morska povrina,
morsko lice; ~ feletti magassg
nadmorska visina
tengerszoros [~a, ~t, ~ok] moreuz,
(morski) tesnac, uz
tengervz [-vize, -vizet] morska voda
tengd I ik [~tt, ~jk/~ji>n] tavoriti,
oskudno iveti [-vim], ivotariti
tenisz [~e, ~t] sp tenis
teniszbajnoksg [~a, ~ot] prvenstvo
u tenisu
teniszezjik [~ett, ~zen] igrati tenis
teniszlabda [~ja, ~t, ~k] teniska
lopta, lopta za tenis
teniszplya [~ja, ~t, -k] tenisko
igralite
teniszt [~je, ~t, ~k] reket, raket
teniszverseny [~e, ~t, ~ek] teniski
turnir
tenor [~j a , ~t, ~ok] 1. (nekes)
tenor, tenorist(a) h, tenorski peva;
2. (hang) tenorski glas, tenor
tenorista [~ja, ^it, ,-ck] tenorist(a) h
tny [~e, ~t, ~ek] 1. injenica,
fak(a)t [-kta]; befejezett ~ svrena
injenica; ~eket felsorol navesti [-
edem]/navoditi injenice; ~ekkel
bizonyt delom v po delu dokazati [- tr 1 fn [tere, teret, terek] 1. (vros-
aem] v posvedoiti; 2. ~ az,
hogy ... injenica je da . . .
tnylls [~a, ~t] stanje stvari,
injenino stanje
tnybeli injenini, stvaran [-rna]
tenyr [tenyere, tenyeret, tenyerek]
dlan; (szl:) tenyern hord vkit na
dlanu nositi, maziti koga; gy isme-
rem mint a tenyeremet znam ga kao
sama sebe
tenyeres-talpas glomazan [-zna], ne-
zgrapan [-pna], zdepast, dundast; ~
nszemly glomazna/nezgrapna enka
tenyrjsls [~a, ~t] proricanje/ga-
tanje iz ruku, hiromantija
tenyszllat [~a, ~ot, ~ok] mgazd
r (pl szoknya) do nie kolena; ~en
tenyszet [~e, ~et, ~ek] kultura,
gajenje, odgajivanje
tenysz|ik [~ett, -sszen] rasti [raste],
uspevati; bujn ~ik uzbujati [-jim]
tenyszt [~ett, -sszen, ~eni] gajiti,
uzgajati, odgajati
tnyez [~je, ~t, ~k] 1. mat inilac [-
ioca], faktor; kzs ~ zejedniki
inilac; 2. fiz koeficijen(a)t [-nta],
faktor; 3. (szemly(isg)) glavna
linost
tnykeds [~e, ~t, ~ek] poslovanje,
rad, delovanje, delanje
tnyked|ik [~ett, ~jk/~jen] raditi,
poslovati [-lujem], delovati [-lujem]
tnyleg stvarno, uistinu, zaista
tnyleges [~en] 1. stvaran [-rna],
istinit, faktian [-na], aktivan [-
vna]; 2. kat kadrovski; ~ szolglat
aktivna sluba; ~ tiszt, katona
kadrovac [-vca]
tnymegllapts [~a, ~t] jog, hiv
(slubeno) utvrivanje injeninog
stanja
teoretikus [~an] I. mn teorijski,
teoretski; II. fn [~a, ~t, ~ok] teore-
tiar, teoretik
tp [~ett, ~jen] upati, kidati, derati
[-rem]; hajt ~i upati kosu
tpeld ik [~tt, ~jk/~jn] lupati
glavu, mozgati, razbijati sebi glavu
tepert ld tprty
tepsi [~J e > ~t, ~k] tepsija, tava
ban) trg; 2. (trsg) polje, prostor;
3. (tv:) minden ~en na svim
poljima, u svim oblastima; ~t hdt
dobiti [-ijem]/dobivati maha; szabad
teret enged vminek dati mogunosti za
to
tr2 ige [~t, ~jen] (fordul) skrenuti [-
nem]/skretati [-eem], vratiti/vra-
ati se, prei [preem]/prelaziti;
szre ~ opametiti se; maghoz ~
doi [ doem ]/dolaziti k sebi, pri-
brati [-berem] se, osvestiti se; ms
trgyra ~ prei na drugi predmet
terasz [~a, ~t, ~ok] terasa
trbeli prostoran [-ma]
trd [~e, ~et, ~ek] koleno; ~en alul
lovagoltl cupkati; ~re borul pasti
[padnem] na kolena, skolenati se
trdel, trdepel [~t, ~jen] kleati [-
im]
trdhajlts [~a, ~t, ~ok] savijanje
kolena, uanj [-nja, tb -njevi]
trdharisnya [~ja, ~t, ^ck] dokole-
nica
trdkalcs [~a, ~ot] aica
trdnadrg [~ja ~t> ~ok] kratke
pantalone/hlae
trdvd fn [~je> ~t, ~k] titnik za
kolena, kolenica
tereblyes [~et; ~en; ~ebb] raz -
granat
tereblyesedlik [~ett, ~jk/~jen] (pl
fa) razgranati/razgranavati s raz-
granjivati [-njujem] se
terefere [~je, ~t, ^k] biz eretanje,
torokanje
tereferl [~t, ~J en ] biz eretati,
torokati [-ocem]
tereget 848 terjed terjedelem 849 termnybegyOjts
tereget [~ett, -essen] prostirati [-rem]
terel [~t, ~jen] 1. (hajt) terati, haj-
kati; (vmeddig) dognati/dogoniti;
2. (tv:) a beszdet, figyelmet msra
~i skrenuti razgovor, panju na to
drugo
terem1 fn [terme, termet, termek]
dvorana, sala, dvornica; nnepi ~
sveana dvorana
terem2 ige [termett, ~Jen] ! <termst
hoz> roditi, rasti [-te]; 2. (kelet-
kezik) stvoriti/stvarati se, nastati [-
ne]/nastajati [-je]; 3. (hirtelen
megjelenik) llekszakadva a szob-
ban termett on je sav zadihan dopao
u sobu
teremt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (alkot)
stvoriti/stvarati, sazdati/sazdavati;
2. a fldhz ~ tresnuti [-nem] koga
o zemlju
teremts [~e, ~t, ~ek] 1. (cselekvs)
stvaranje; 2. (vilg) svemir, vase-
ljena, vasiona, vasionski svet; 3. ld
teremtmny
teremtmny [~e, ~t, ~ek] stvorenje,
stvor, tvorevina
teremtff I. mn stvaralaki; II. fn
[~je, ~t, ~k] tvorac [-rca], stva-
ralac [-aoca], zaetnik, sazdatelj
teremter' [-ereje, ~t] stvaralatvo,
stvaralaka snaga
terep [~e, ~et] zemljite, tlo, podruje,
mesto, teren, poloaj; dombos ~
breuljkasto zemljite
terep- terenski
terepfuts [~a, ~t] sp terensko tra-
nje
terepjr I. mn terenski; II. fn [~ja
~t, ~k] (gpjrm) terensko vozilo;
lnctalpas ~ guseniar
tereplovagls [~a, ~t] sp terensko
jahanje
terepszemle [~je, .-it] pregled v izviaj
terena/zemljita; At tart pregledati v
izvideti [-dim]/izviati v ispitati/
ispitivati [-tujem] teren/poloaj
tereptan [~a, ~t] topografija
terepviszonyok [~at] terenske prilike
Terz [~t] Terezija
trfogat [~a, ~ot] zapremina, volu-
men, obim
trfogatmrff [~Je, ~t ~k]fiz mera za
zapreminu
trfogatsly [~a, ~t] fiz specifina
teina
trhats trodimenzionalan [-Ina],
stereoskopian [-na]
terhel [~t, ~jen] (tv is) teretiti; t ~i
a felelssg njega tereti odgovornost,
na njemu je odgovornost
terhels [~e, ~t, ~ek] 1. (teher)
teret, tovar; 2. (folyamat) optere-
enje; megengedhet ~ dozvoljeno
optereenje
terhel: ~ adatok/krlmnyek okol-
nosti koje terete
terhelt 1. (megrakott) natovaren; 2.
orv optereen; 3. jog optuen
terhes [~et; ~en; ~ebb] 1. (nyo-
maszt) tegoban [-bna], tegotan [-
tna], dosadan [-dna]; 2. ~ n/
asszony trudna/bremenita/nosea
ena, trudnica
terhessg [~e, ~et] 1. tegoba; 2.
(msllapot) trudnoa, drugo stanje
teringette np, rg sto mu muka!
grom i pakao!
terft [~ett, ~sen, ~eni] prostirati [-
rem]; asztalt ~ postaviti/postavljati
sto(l)
terft [~ett, ~sen, ~eni] 1. obratiti/
obraati, okrenuti [-nem]/okretati
[-eem]; 2. (tv:) maghoz ~ osves-
titi; szre ~ opametiti, nauiti koga
pameti; 3. vmilyen hitre ~ pre-
obratiti u/na veru
tertk [~e, ~et, ~ek] sto(l)ni pribor
(za jednu osobu), mesto za postavlje-
nim stolom
trts [~e, ~t, ~ek] 1. obraenje;
2. vall misija (verska), preobra-
enje (na veru); 3. (kltsg) nak-
nada, nadoknada
tert [~Je> ~t, ~k] prostira, arav
trt [~je, ~t, ~k] 1. vall misionar
(verski); 2. csill povratnik, obrtnik,
obratnik
trtvny [~e, ~t, ~ek] revers
terjed [~t, ~jen] prostirati [-re] se,
iriti se; (vmeddig) dopreti [-rem]/
dopirati [-rem]; a hir ~ kolaju gla-
sovi tb
terjedelem [-Ime, -lmet] 1. obim, op-
seg; 2. (hang) dijapazon (glasa)
terjedelmes [~et; ~en; ~ebb] (tv is)
opsean [-na], obiman [-mna],
prostran
terjedsi: ~ sebessg (hang, fny)
brzina rasprostiranja (zvuka, svet-
losti)
terjengs [~et; ~en; ~ebb] opiran [-
rna]; ~ beszd razveden govor; ~
stlus razvuen/rasplinut stil, ~en
nadugo i nairoko
terjeszked]ik [~ett, ~jk/~jen] iriti
se, proirivati [-ruje] se, rastezati [-
ee] se
terjeszt [~ett, -esszn, ~eni] iriti,
pronositi, rasturati/rasturivati [-ru-
jem], razglasiti/razglaavati s raz-
glaivati [-ujem]; hazug hreket ~
proturati lane vesti
terjeszts [~e, ~t] 1. (hrek)
irenje (vesti), pronoenje (glasinu);
2. (hrlap) rasturivanje, raspa;i-
vanje (novina)
terjeszt fn [~je, ~t, ~k] irilac [-rio-
ca]
trkp [~e, ~et, ~ek] zempljopisii.i/
geografska karta, mapa (zemljn-
pisna)
trkpszet [~e, ~et] kartografiju
trkpszeti kartografski
trkpez [~ett, ~zen] crtati zeml|i>
pisne karte
trkz [~e, ~t, ~k] meuprostm,
interval, razmak; nyomd bellim
termlfrd [~je, ~t, ~k] 1. (fon rtu,
intzmny) termalni izvor, terni;ilini
leilite, toplice tb; 2. (gyKvk
zelsknt) kupatilo, termalna kii|ilm
termk [~e, ~et, ~ek] proizvod, pfo
dukt; mezgazdasgi ~ poljoprivni*
ni proizvod, rod, piod, ploillfl||
szellemi ~ umotvorina; v0'i
hemikalija, kemikalija
termkeny [~en] plodan [-dna], i [-
dna]; ~ esztend rodna/sita gmH(| ~
talaj plodno tlo
termkenyt [~ett, ~sen, ~eni]
diti/oploivati [-ujem]
termketlen [~l] neplodan | '
nerodan [-dna], besplodan [-<!'
I termel [~t, ~jen] proizvesti [-edem]/
proizvoditi; bny (fejt) vaditi ,
termelkeny [~en] produktivan [-vna],
proizvodni; ~ munka produktivan
rad
termelkenysg [~e, ~et] proizvod-
nost, produktivnost; a munka ~e
produktivnost/proizvodnost rada; a
~ fokozsa poveanje produktivnosti
termels [~e, ~t] proizvodnja, pro-
dukcija; ipari ~ industrijska pro-
izvodnja; piacra ~ proizvodnja za
trite
termelsi proizvodan [-dna]; ~ g
grana prizvodnje; ~ rtekezlet saveto-
vanje o proizvodnji, dogovor/kon-
ferencija o proizvodnji; ~ eszkzk
proizvodna sredstva, sredstva za
proizvodnju; ~ kapacits proizvodni
kapacitet; ~ kltsgek trokovi pro-
izvodnje, proizvodni trokovi; ~
md nain proizvodnje; ~ viszonyok
uslovi proizvodnje, produkcioni
odnosi
termel I. mn proizvodan [-dna];
nem ~ (foglalkozs, munkakr)
neproduktivan [-vna], neproizvodan
[-dna]; II. fn [~je, ~t, ~k] proiz-
voa
termelerk [~et] proizvodne/pro-
dukcione snage
(ermel'eszkz [~e, ~t, ~k] proiz-
vodno sredstvo
lerinelomod [~Ja, ~ot, ~ok] nain
produkcije/proizvodnje
liTmelmunka [~ja, -ct] proizvodni
rad
(trinelszvetkezet [~e, ~et, ~ek]
proizvoaka zadruga; kisipari ~
zanatska proizvoaka zadruga;
mezgazdasgi ~ seljaka radna za-
druga
l*rmelszvetkezeti: ~ csoport grupa/
/.ijednica seljakih radnih zadruga;
~ parasztsg seljatvo seljakih
i.idnih zadruga
Imiiiiy [~e, ~t, ~ek] poljoprivredni
proizvod/produkt, plodina; szemes ~
zrnevlje, zrnast proizvod
Iniiinybegyjts [~e, ~t] ubiranje
li- tine/prinosa/plodova
54 Magyar szerbhorv
termnyfelvsrls 850 terrorista terrorizl 851 testnevelsi
termnyfelvsrls [~a, ~t,~ok] otkup
poljoprivrednih proizvoda
termnyraktr [~a, ~t, ~ak] itno
skladite
terms [~e, ~t, ~ekj (u)rod, etva,
etveni prinos, letina; b ~ rodina;
lbon ll ~ njiva pod runom; rossz ~
slaba etva, nerodica; ~/ betakart
pokupiti letinu; ~t hoz uroditi
plodom; gyenge ~t hoz dati siab
prinos/urod
termstlag [~a, ~ot, ~ok] proseni
(etveni) prinos
termshozam [~a, ~ot, ~ok] (etveni)
prinos, letina urod
termskiltsok [~at] izgledi etve-
nog prinosa
termsk [-kve, -kvet, -kvek] lom-
ljenik, neisklesan kamen
termszet [~e, ~et, ~ek] i. priroda;
a ~ talaktsa preobraaj prirode;
2. (ember) narav [n, -i], ud [rt,
-i]; j ~e van biti dobre naravi/udi;
3. ~ben fizet plaati u naturi
termszetbart [~ja> ~ot, ~ok] prija
telj prirode
termszetbeni u naturi, u naravi
termszetellenes neprirodan [-dna],
protuprirodan [-dna], protunaravan
[-vna], nenaravan [-vna], izvetaen
termszetes [~et; ~en; ~ebb] pri-
rodan [-dna], naravan [-vna]; ~
hatr prirodna granica; ~nek vesz
vmit smatrati to prirodnim v za
prirodno; ~en prirodno, naravno,
naravski; razume se
termszetessg [~e, ~et] prirodnost,
neizvetaenost
termszeth veran [-rna] prirodi,
(veran) po prirodi
termszeti prirodan [-dna]; ~ csaps
elementarna nepogoda; ~ er sti-
hija; ~ kincsek prirodna bogatstva;
~ szpsg lepote prirode; ~ tnem-
nyek prirodne pojave
termszetimd [~t, ~k] oboavaiac [-
aoca] prirode
termszetjrs [~a, ~t] turizam [-
zrna]
termszetjr [~Ja> ~t, ~k] turist(a) h;
(n) turistkinja
termszetlers [~a, ~t, ~ok] opis
prirode
termszetrajz [~a, ~ot] prirodopis
termszetrajzi prirodopisni
termszettan [~a, ~t] fizika
termszettudomny [~t, ~ok] pri-
rodne nauke, prirodna znanost,
prirodoznanstvo
termszettudomnyi prirodoznanstven
termszettudomnyos prirodnjaki; ~
gondolkods prirodnjaki nain
miljenja
termszettuds [~a, ~t, ~ok] pri-
rodnjak, prirodoznanac [-nca], pri-
rodoslovac [-vca]
termszet: becsletes ~ poten po
prirodi; szerelmes ~ biti zaljubljive
prirode
termszetvdelem [-Ime, -lmet] zatita
prirode
termeszt [~ett, -esszn, ~eni] proiz-
vesti [-veem]/proizvoditi, gajiti
termeszts [~e, ~t] proizvodnja, uzga-
janje, gajenje, uzgoj
termesztett: ~ nvny odgajena/kul-
turna biljka
termet [~e, ~et, ~ek| uzrast, stas,
struk, figura
termetes [~et; ~en; ~ebb] stasit;
kran [-na]
termet: alacsony ~ mali uzrastom,
malog (uz)rasta
term I. mn plodan [-dna], rodan [-
dna]; II. fn [~je, ~t, ~k] nv
tuak [-ka], tunik, piodnik
termfld [~je, ~et, ~ek] plodna
zemlja, plodno zemljite
termkpessg [~e, ~et] plodnost
termrgy [~e, ~et, ~ek] pupoljak [-
ljka], oko [s, tb oka]
termtalaj [~a, ~t, ~ok] humus,
crnica, plodno tlo
terpentin [~je, ~t] terpentin
terpeszils [~a, ~t] sp raznoni
stav
terpeszkedjik [~ett, ~jk/~jen] iriti se
terpeszugrs [~a, ~t, ~ok] sp skok sa
sapetim nogama, raznoka
terror [~ja, ~t] teror, nasilje
terrorista [^ja, ~t, -Ck] l.fn terorist(a)
h; II. mn teroristiki
terrorizl [~t, ~jon] terorisati [-iem], tervfegyelem [-Ime, -lmet] planska
terorizirati, zastraiti
trsg [~e, ~et, ~ek] prostor
trti: ~ jegy povratna karta, returkar-
ta
terl [~t, ~jn] 1. (elterl) prostirati
[-re] se; 2. (elnylik) ispruiti se,
ispruiti se; 3. (mesben) ~/ asz-
talkm! stoliu postavljaj se !
terlet [~e, ~et, ~ek] 1. (tv is) pod-
ruje, oblast, kraj; kat felvonulsi
~ polje za formiranje bojnog
rasporeda; 2. mat povrina
terletenkvlisg [~e, ~et] eksteri-
torijalnost
terleti teritorijalni, oblasni, pokrajin- tervszersg [~e, ~et] rad po planu,
ski
terletmrtk [~e, ~et, ~ek] mera za tervszertlen [~l] bez plana, nepri-
povrinu
trl-fordul [~t-~t, ~jn-~jon] od-
laziti i za tili as se vraati
terv [~e, ~et, ~ek] plan, zamisao [-
sli]; msz projekt; ~en kvli van-
planski; ~be vesz planirati, pred-
videti [-dim], imati u vidu; ~et tel-
jest izvriti/izvrivati [-ujem] s
izvravati plan; ~et tlteljest preba-
citi plan
tervelirnyzat [~a, ~ot, ~ok] planski
proraun/projekt, plan/nacrt pro-
rauna
tervez [~ett, ~zen] nameravati, smi-
ljati, kovati [kujem] planove; (al-
kot) planirati, praviti plan; sastaviti/
sastavljati nacrt v projekt; projekto-
vati [-tujem], projektirati; (kb'zm:)
ember ~, isten vgez ovek kae, a bog
raspolae
tervezs [~e, ~t, ~ek] planiranje,
projektovanje, projektiranje, prav-
ljenje plana/projekta
tervezet [~e, ~et, ~ek] nacrt, osnova,
projek(a)t [-kta]
tervezget [~ett, -gessen] kovati [ku-
jem] planove
tervez I. mn projektantski; II. fn
[~je, ~t, ~k] projektant
terveziroda [~ja, ^it, ~k] biro/ured
za projektovanje, projektantski biro
tervezmrnk [~e, ~t, ~k] ine-
njer projektant
disciplina
tervfeladat [~a, ~ot, ~ok] planski
zadatak
tervfelels [e, ~t, ~k] planer
tervgazdlkods [~a, ~t] planska
privreda
tervhivatal [~a, ~t] planski ured
tervmutatk [~at] pokazatelji plana
tervrajz [~a, ~ot, ~ok] projekt, nacrt,
skica projekta/nacrta
tervszm [~a, ~ot, ~ok] planski
broj; ~ok brojevi plana
tervszer [~en] po planu, planski
unapred smiljen, raen po planu
smiljenost
premljen
tervteljests [~e, ~t] izvrenje/ispu-
njenje plana
tervvzlat [~a, ~ot, ~ok] skica pro-
jekta/nacrta
trzene [~je, *it] muzika pod vedrim
nebom v po trgu/parku
tesped [~t, ~jen] amiti
tessk 1. (szveskedjk) izvoli(te); 2.
(knlsnl) izvoli(te) uzeti, uzmi-
(te); 3. ~? (nem rtettem) molim?
tessk-lssk prividno
test [~e, ~et, ~ek] tel; ~et lt biti
ovaploen
testalkat [~a, ~ot, ~ok] telesni sklop/
sastav, uzrast, graa
testcsel [~e, ~t, ~ek] sp finta telom
testedzs [~e, ~t] fiskultura
testes [~et; ~en; ~ebb] krupan [-pna],
gojazan [-zna], korpulentan [-tna]
testestl-lelkestl duom i telom
testgyakorls [~a, ~t, ~ok] sp telesno
vebanje, gimnastika, telesne vebe
tb
testhezll (megfelel) priljubljen uz
telo, odgovarajui
testi [~leg] telesni, fiziki; ~ munka
telesni/fiziki rad
testi-lelki: ~ j bart prisni prijatelj
testmagassg [~a, ~ot] telesna visina
testnevels [~e, ~t] fiskultura, fizi-
ki odgoj
testnevelsi: ~ fiskola visoka kola za
54*
testnevel 852 tet tved
tetablak 353
 telesno vaspitanije v za fiziku
kulturu
testnevel: ~ tanr nastavnik/pro-
fesor telesnog vaspitanija testr
[~(j)e, ~t, ~k] gardist(a) ti,
telohranitelj
testrsg [~e, ~et] telesna garda
testrsz [~e, ~t, ~ek] deo tela
testsly [~a, ~t] teina tela
testtarts [~a, ~t] dranje (tela)
testlet [~e, ~et, ~ek] zbor, telo;
diplomciai ~ diplomatski kor/skup/
zbor; tanri ~ nastavniki zbor;
trvnyhoz ~ zakonodavno telo
testvr [~e, ~t, ~ek] (fivr) brat;
<nvr> sestra; ~ek (fivrek) braa;
(nvrek) sestre; (kln-nemek)
brat i sestra; ~ekk fogadjk
egymst zbratimiti se testvrgyilkos
[~a, ~t, ~ok] I. fn bratoubica h; II.
mn bratoubilaki testvrgyilkossg
[~a, ~ot] brato-
ubistvo
testvrhborti [~ja, ~t, ~k] brato-
ubilaki rat testvri bratski testvries
[~en] bratski testvrisg [~e, ~et]
bratstvo testvrprt [~ot, ~ok]
pol bratska
partija
tesz [tett, tegyen, tenni] 1. (cselek-
szik) initi, uiniti; ez jt ~ nekem
to mi ini dobro;/d/ ~ed ima pravo;
mit volt mit tennie? ta je mogao da
radi? gy ~, mintha beteg volna pra-
viti se bolestan; 2. (elhelyez, elrak)
metnuti [-nem]/metati [meem],
staviti/stavljati, postaviti/postav-
ljati; cukrot ~ . a kvba staviti v
metnuti eer u kavu; tedd a knyvet
a polcra (po)stavi knjigu na policu;
a fprbt htfre tettk glavna proba
odreena je za ponedeljak; 3. (je-
lent) znaiti; nem ~ semmit! nita
za to ! 4. (felttelez, vl) ~em azt
pretpostavimo sluaj . . . ; pret-
postavimo da je tako; 5. ht tehe-
tek n rla? zar za to ja da odgova-
ram? a zato ba ja da sam kriv
za to?! 6. (szl:) prbra ~ staviti
na probu; kockra ~i az lett
staviti/stavljati svoj ivot na kocku;
pnzz ~ unoviti/unovavati, pre-
tvoriti/pretvarati u novac; szert ~
vmire nabaviti v pribaviti to, doe-
pati se ega
tszta [rja, ,it, ^k] testo; ftt ~
kuvano/kuhano testo; kelt ~ kiselo
testo; metlt ~ rezanci [tb] od testa;
slt ~ kola
tszts testan, testav, testavan [-vna];
od testa, s testom, za testo; ~ tel
jelo od testa v s testom
t'sztstl [~a, ~at, ~ak] inija/zdela
za testo
tt [~je, ~et, ~ek] (jtkban) ulog (u
igri)
tetanusz [~a, ~t] orv tetanus
ttel [~e, ~t, ~ek] 1. nauno pitanje,
teza, teorema; (feladat) zadatak [-
tka]; (llts) postavka, tvrdnja; 2.
ker (rurszleg) partija (robe);
3./ter(szmlban> stavka (u raunu);
4. zene stav
tetem [~e, ~et, ~ek] (emberi) le,
leina, posmrtni/zemni ostaci tb;
(llati) strv, strvina
tetemes [~et; ~en; ~ebb] zamaan [-
na], znatan [-tna]
tetet v ttet [~ett, -essen] dati initi
ttlen [~l] besposlen, dokolan [-Ina],
neaktivan [-vna]; ~ ember besposlir
ar, dokoliar
ttlenked!ik [~ett, ~jk/~jen] bes-
posliiti, dangubiti
ttlenked [~je, ~t, ~k] besposliar,
dokoliar
ttlensg [~e, ~et] nerad, besposli-
enje, mrtvilo, obamrlost, bespos-
lenost, neaktivnost
ttova [^n] neodluan [-na], koleb-
ljiv, nestalan [-Ina]; ~ ember okle-
valo
tetovl [~t, ~j n ] tetovirati
ttovzjik [~ott, ~zon] kolebati se,
oklevati, biti neodluan/nesiguran,
ustezati [-eem] se, ustruavati se,
skanjivati se, ervanjiti
ttovz: ~ ember oklevalo, tenjez-
galo
teto' [~je/teteje, ~t, ~k] 1. (plet)
krov (zgrade); a ~ bezik krov
prokisuje; 2. (vminek a cscsa) 1
vrh, vrak [-ka, tb -kovi]; (hegy)
glavica (brda); a fa tetejn uvrh
drveta; 3. szl ~tl talpig od glave do
pete; ha a fejed tetejre llsz is makar se
postavio naglavce; ez mindennek a
teteje to je vrhunac [-nca] svega
tetablak [~a, ~ot, ~ok] bada,
krovno prozore, krovni prozori
tetantenna [~ja, -t, ^.k] rd, tv
krovna antena
tetcserp [-repe, -repet, -repek] p
krovni crep
tetfedlzet [~e, ~et, ~ek] haj urtija
tetfed [~je, ~t, ~k] p (munks)
pokriva krovova, krovar
tetfok [~a, ~ot] najvii stepen, tett [~e, ~et, ~ek] delo, in; akcija;
vrhunac [-nca]
tetgerendzat [~a, ~ot] p krovne
grede tb, drvena krovna konstruk-
cija
tetgerinc [~e, ~et] p sleme [-ena]
tetpont [~Ja. ~ot] 1. vrhunac [-nca],
najvia/temena taka [rsz e -ki]
2. tv vrh, zenit
tetszerkezet [~e, ~et, ~ek] p krovna
konstrukcija
tetterasz [~ a, ~ t, ~ok] krovna
terasa
tetvilgts [~a, ~t] krovr.o osvet-
ljenje
tetzet [~e, ~et, ~ek] krovite, krovna
konstrukcija
tetzik [tt, ~zn] kulminisati [~i- I
em], kulminirati, biti na najvioj
taki
tetszeleg [-lgett, ~J en] sviati se v
dopadati se sam(om) sebi
tetszelgs [~e, ~t] samodopadnost,
samodopadljivost
tetszs [~e, ~t] svianje, dopadanje;
~ szerint po volji; ~/ arat dopasti [-
adnem]/dopaati se, svideti [-
dim]/sviati se, ponjeti v poeti [-
njem s -anjem] uspeh
tetszsnyilvnts [~a, ~t] odobra-
vanje, pohvala, izjava dopadanja,
pljesak [-ska], aplauz
tetszets [~et; ~en; ~ebb] dopadljiv,
privlaan [-na], primamljiv, svid-
Iji
tetszhall [~a, ~t] orv prividna smrt,
obamrlost
tetsz|ik [~ett, tessk/tetsszk/tetsszen,
~eni] 1. svideti [-dim]/sviati se,
dopadati se; ahogy ~ik kako elite,
kako Vam je po volji; akr ~ik, akr
nem svidelo Vam se to ili ne; bilo
silom bilo milom; hogy ~ik a knyv?
kako Vam se svia knjiga? 2.
(hajt) mi ~ik? ta elite? nem ~ik
lelni? ne elite li esti? 3. (ltszik)
initi se; nekem gy ~ik, hogy ... ini
mi se da . . .
tetsz prikladan [-dna], zgodan [-dna],
prijatan [-tna]
tetszleges [~en] proizvoljan [-Ijna]
~en r uhvatiti koga na deltr ~re
ksz spreman [-mna]/gotov na akciju
tetter [-ereje, ~t] energija, delotvor-
na sila
tetters energian [-na], odvaan f-
na]
tettes [~e, ~t, ~ek] poinitelj, krivac
[-vca]; ki a ~? ko je kriv v krivac?
tettet [~ett, -essen] 1. zavaravati,
obmanjivati [-njujem]; 2. ~;
magt praviti se, prepodobiti se;
bolondnak ~i magt (na)praviti v
uiniti v pretvoriti se lud(im);
betegnek ~ magt praviti se boles-
nim, simulirati bolest; sketnek ~i
magt initi se gluvim
tettleges [~en] tvoran [-rna], fiziki;
~ bntalmazs fiziko razrauna-
vanje, nasilje
tetu [~je/tetve, ~t/tetvet, ~k/tetvek]
va [n, -i], vaka, u [-n, -i]
tetves [~et; ~en; ~ebb] valjiv,
uljiv; ~ ember valjivac [-vca],
uljivac [-vca]
tetvsz [~ett, -sszen] poiskati [-itemj
ui
teve [~je, ~t, ~k] kamila, deva; egy-
pp ~ jednogrba kamila/deva, dro-
medar; ktpp ~ dvogrba kamila/
deva
tved [~t, ~JenJ (po)greiti, varati se,
zabuniti se, zabludeti [-dim]; ha
nem ~ek ako se ne varam; ebben
~ett u tome se prevario
tveds 854 tincs tin 855 tisztelet
 tveds [~e, ~t, ~ek] zabluda, za-
buna, omaka, greka; ~bl oma-
kom, zabunom, pometnjom
tevehajcsr [~ja, ~t, ~ok] kamilar
tevkeny [~en] aktivan [-vna], okretan
E-tna], marljiv, agilan [-Ina]
tevkenykedik [~ett, ~jk/~jen] delo-
vati f-lujem], raditi
tevkenysg [~e, ~et, ~ek] delatnost,
radinost, radljivost; felforgat/bom-
laszt ~ razoran rad, razorna delat-
nost; tiltott ~ zabranjena delatnost;
nagy ~et fejt ki razviti [-vijem]/
razvijati veliku delatnost
tvelyeg [-lygett, ~jen] lutati, bludeti
[-dim]
tvelygs [~e, ~t, ~ek] bludnja
tves [~et; ~en; ~ebb] pogrean [-
na], kriv, naopak; ~ felfogs/rtel-
mezs krivo v naopako shvaanje/
shvatanje; ~ kapcsols pogrena
veza; ~ megllapts naopako po-
stavljanje; ~en pogreno, krivo;
~en magyarz krivo tumaiti
tveszme [*cje, At, Ak] pogrena
ideja
teveszr [~e, ~t] kostret [-n, -i], de-
vina dlaka
tveszt [~ett, -esszn, ~eni] promaiti,
pogreiti; clt ~ promaiti cilj; szem
ell ~ gubiti iz vida
tvhit [~e, ~et] zabuna, zabluda
tvtan [~a, ~t, ~ok] krivo uenje',
zabluda
tvt: ~on jr biti na progrenom
putu; ~ra vezet zavesti [-edem]/
zavoditi na krivi put, voditi u
zabludu
textil I. fn [~je, ~t] tekstil; II. mn
tekstilni
textilipar [~a, ~t] tekstilna industrija
textilmunks [~a, ~t, ~ok] tekstilac
[-lca], tekstilni radnik
tzis [~e, ~t, ~ek] teza, zadatak [-
tka], predmet, tvrdnja, postavka
ti [titeket] 1. vi; 2. a ~ hzatok vaa
kua, va dom
tied tvoj
tietek, titek va
tfusz [~a, ~t] tifus, pegavac [-vca]
tigris [~e, ~t, ~ek] tigar [-gra]
tigrisugrs [~a, ~t, ~ok] sp letei
kolut
tikkad [~t, ~jn] <ember> malaksati [-
kem], klonuti [-ne]; <nvny>
venuti [-ne]
tikkadt [~an] iscrpljen, iznemogao [-
gla], klonuo [-ula]; (szomjas)
edan [-dna]
tikkaszt [~ott,-asszon, ~ani] zama-
rati, iscrpsti [-pe]/iscrpljivati [-ljuje]
tikkaszt zaguljiv, sparan [-rna],
vru; ~ hsg zapara, ega
tilalmi: vad ~ id zabrana lova,
lovostaja
tilalom [-Ima, -Imat, -lmak] zabrana,
zabranjivanje; halszati ~ lovostaja;
kiviteli, behozatali ~ zabrana/em-
bargo izvoza, uvoza; vadszati ~
lovostaja
tilink [~Ja> ~t, ~k] zene pastirska
frula, urlika
tilinkzjik [~ott, ~zon] zene urlikati
[-iem], svirati u urliku
til [~ja, ~t, ~k] drnda, drndalo
tllol [~t, ~jon] trliti, nabijati, drndati
tilos I. mn [~an] zabranjen; ~ az tj-
rs zabranjen prolaz/prelaz; ~ a
dohnyzs puenje zabranjeno;
agyepre lpni ~ zabranjeno je gaziti
travu; II. fn [~a, ~t] <erdrsz>
zabran (u umi), branjevina; ~ba
tved zalutati u zabran
tilt [~ott, ~son, ~ani] zabraniti/
zabranjivati [-njujem], (us)kratiti/
(us)kraivati [-ujem]
tiltakozs [~a, ~t, ~ok] protest,
prosved; ~/ jelent be uloiti protest
tiltakozik [~ott, ~zk/~zon] pro-
testovati [-tujem], protestirati, ogra-
diti/ograivati [-ujem] se, pro-
svedoyati [-dujem]
tiltakoz protestni; ~ gyls protestni
zbor
tilt zabranjujui, to zabranjuje
tiltott zabranjen, nedozvoljen
tmr [~(j)a, ~t, ~ok] koar, tav-
lja, tabak
timfld [~je, ~et] boksit
tims [~ja, ~t] stipsa, tipsa
tincs [~e, ~et, ~ek] pramen, vitica,
uvojak [-jka], kovrica
tin [~ja, ~t, ~k] june [-eta], junac
f-nca] tinta [~ja, ~t, ^k] mastilo,
crnilo,
tinta tintaceruza [A\a, At, Ak]
mastiljava/
tintana olovka tintafolt [~ja, ~ot,
~ok] mrlja od
mastila
tintahal [~a, ~at, ~ak] ll (riba) lignja,
(u)liganj [-gnja] tints [~at; ~an;
~abb] mastilast,
mastiljav tintsveg [~e, ~et, ~ek]
boca za
mastilo tintatart [~ja, ~t, ~k]
mastionica,
divit, tintarriica
tipeg [~ett, ~jen] biz sitno koraati
tipeg-topog [~ett-.~ott, ~jen-~jon]
sitno koraati, tapkati tipikus [~at;
~an; ~abb] tipian
[-na] tipiz! [~t, ~jon] tipizovati [-
zujem],
tipizirati tipli [~je, ~t, ~k] i.
miisz <falba
gipszelt fak> tipla; 2. tv, trf
(fejen) voruga tipor [~t, ~jon]
gaziti, tlaiti tipp [~je, ~et, ~ek]
(sp is) mig,
slutnja, sportska prognoza tippel
[~t, ~jen] (sp is) nagaati
tippszelvny [~e, ~t, ~ek] sp kupon
sportske prognoze tipus [~a, ~t,
~ok] tip, \tb -povi],
obrazac [-asca] tpus- tipiziran
tpusru [~ja, ~t, ~k] tipizirana/
standardna roba tpusos [~an]
tipian [-na] Tisza [^.t] fldr Tisa; ~
mellki potiski tiszafa [Aja, At, Ak]
nv tis [-sovi],
tisa
tiszai tiski tiszavirg [~(j)a, ~ot, ~ok]
ll tiski
cvet
tiszt [~je, ~et, ~ek] oficir; asnik rg
tiszta'I. mn [An] 1. ist; (g) vedar
[-dra]; (folyadk) bistar [-tra];
~ bor bistro/celo vino; 2. tv ~
igazsg prava/puka istina; ~ jve- i
delem ist dohodak; ~ nyeresg
ist dobitak, ista dobit; ~ szvbl
od sveg srca; ~ vletlen puki
sluaj; ez nem ~ gy to nisu
isti poslovi tb; 3. An isto; (vil-
gosan) jasno, bistro; An ltja a
helyzetet jasno videti stanje/situaciju;
II. fn [A\a, At] 1. Aba teszi a
gyereket dete oistiti; 2. tv Aban
van vmivel biti naisto im; 3. Ara
naisto; (teljesen) potpuno, posve;
ez Ara lehetetlen to je posve/potpuno
nemogue
tisztlkodik [~ott, ~jek/~jon] (0)cis.
titi se, prati [perem] se, umivati se
tiszts [~a, ~t, ~ok] (erdben)
istina, proplanak [-nka]
tisztasg [~a, ~ot] istota, istoa;
(szl:) a ~ fl egszsg istoa je pola
zdravlja
tiszttalansg [~a, ~ot] neistota,
neistoa
tisztz [~ott, ~zon 1. preistiti/pre-
iavati, razbistriti/razbistravati,
raistiti/raiavati, izbistriti/iz-
bistravati, isterati na istac, izvesti
[-edem] stvar na istinu; fogalmakat
~ bistriti pojmove-; 2. ~za magt
(o)pravdati se
tisztzat [~a, ~ot, ~ok] istopis
tisztzatlan [~ul] (helyzet, gy) ne-
proien, nerazjanjen, neobja-
njen, neprotumaen, nepreien
tisztzdlik [~ott, ~jk/~jon] rai-
avati se, razvedriti/razvedra-
vati se; ~tak a fogalmak raistili
v razvedrili su se pojmovi
tisztel [~t, ~jen] (po)tovati [-tujem]
tiszteleg [-lgett, ~jen] 1. kat pozdrav-
ljati, odati/odavati [odajem] poast,
salutirati; 2. vkinl posetiti koga iz
utivosti/kurtoazije
tisztelend vall veleasni, (pre)astan
[-sna]
tisztelet [~e, ~et] 1. poslovanje, ast,
pota, poast; ~ben ll uivati
potovanje, biti uvaen/uvaavan;
~ben tart potovati [-tujem], res-
pektovati [-tujem], respektirati; ~et
kelt imponovati [-nujem]; imponi-
rati; megadja a ~et vkinek odati
potu nekome; 2. ~t teszi vkinl
uiniti posetu iz kurtoazije, ii
tiszteletads 856 titok titoktarts 857 tdit
 [idem] na podvorenje; ~tel krem . .
uljudno molim . . . ; (maradtam) ki-
vl ~tel (ostajem) s osobitim/odli-
nim potovanjem
tiszteletads [~a, ~t] . odavanje
asti/poasti; 2. kat pozdravljanje,
salutiranje
tiszteletbeli poasni, zaasni, hono-
raran [rrna]; ~ tag poasni/zaasni
lan
tiszteletdj [~a, ~at, ~ak] honorar, na-
grada; ~ban rszest honorisati [-
iem], honorirati
tiszteletdjas honoraran [-rna]; ~ mun-
ka honorarni rad
tiszteletlen [~l] neutiv, neuljudan [-
dna]
tiszteletpldny [~a, ~t, ~ok] poasni
primerak
tiszteletremlt vredan [-dna]/dosto-
jan [-jna] potovanja
tiszteletteljes [~en] pun potovanja
tisztelettud [~(a)n] utiv
tisztelgs [~e, ~t, ~ek] pozdravljanje
tlsztelg: ~ kldttsg poklonstvena
deputacija; ~ ltogats poset/poseta
iz kurtoazije; dipl protokolarna
poseta
tisztel I. mn potujui, potivajui;
II. fn [~je, ~t, ~k] (po)tovatelj,
(po)tovalac [-aoca]
tisztelt (po)tovan, cenjen, estit;
mlyen ~ mnogopotovan
tiszteltet [~ett, -ltessen] (dati) pozdra-
viti; ~em a btyjt pozdravljam
Vam brata
tisztessg [~e, ~et] ast, pristojnost,
potenje, asnost, uljudnost
tisztessges [~et; ~en; ~ebb] astan [-
sna], poten
tisztessgtelen [~l] neastan [-sna],
nepoten
tiszthelyettes [~e, ~t, ~ek] podoficir
tiszti oficirski; asniki rg
tisztikar [~a, ~t] 1. kat oficirski kor/
hor; asniki zbor rg; 2. (vezet-
s<^> rukovodstvo, uprava (udru-
enja/drutva/zajednice)
tisztiorvos [~a, ~t, ~ok] optiuski.
komunalni/gradski fizik v lekar
us/.tit [~ott, ~son, ~am] 1. (o)istiti:
2. <finomit pl cukrot, olajat) rafi-
nirati
tisztts [~a, ~t, ~ok] ienje
tisztt [~Ja> ~t. ~k] 1. (mosoda)
perionica, praonica; 2. (szemly)
istilac [-ioca]
tiszttszer [~e, ~t, ~ek] sredstvo za
ienje, istilo; (vegyi) deterdent titokzatos [~at; ~an; ~abb] tajan-
tisztttz [~e, ~et] vall istilite
tisztogat [~ott, -asson] proistiti
tisztogats [~a, ~t, ~ok] (tv is)
ienje, istka
tisztsg [~e, ~et, ~ek] in, sluba
tisztul [~t, ~jon] istiti se; (folyadk)
bistriti se; (gbolt) vedriti se
tisztvisel [~je, ~t, ~k] inovnik,
slubenik; (no) inovnica, slu-
benica
tisztviseli: ~ kar inovniki red/
stale/zbor, inovnitvo
titkr [~(j)a, ~t, ~ok] 1. sekretar, taj-
nik; 2. po(JSZSZK-ban) szvetsgi
~ savezni sekretar; kztrsasgi ~
republiki sekretar; tartomnyi ~
pokrajinski sekretar
titkri sekretarski, tajniki
titkrn [~je. ~t, ~k] sekretarica,
tajnica
titkrsg [~a, ~ot, ~ok] 1. sekretarijat,
tajnitvo; 2. pol ((JSZSZK-ban)
szvetsgi ~ savezni sekretarijat; kz-
trsasgi ~ republiki sekretarijat;
tartomnyi ~ pokrajinski sekre-
tarijat
titkol f~t, ~j n l (za)tajiti, tajati f-
jim], preutati [-tim], preuteti [-
tim]; ~ja szndkt prikriti [-ijern]/
prikrivati nameru
titkolod/, ik [~ott, -ddzck/-ddzon],
titkolzik f~ott, ~zk/~zon] za-
tajivati [-jujem], biti zakopan
titkolt [~an] zatajen, preutan [-tna]
titkon taj om, kriom
titkos [~at; ~an: ~abb] tajni; ~
szavazs tajno glasanje
titkosrs |~a, ~t] ifra tizenhrom f-rmat] trinaest
titkosrendr [~e, ~t, ~ok] policijski
agent, detektiv
titok [titka, titkot, titkok] tajna; ez
nylt ~ to je javna tajna; ~bun
u tajnosti, tajno, tajom; ~ban
csinl vmit raditi neto u tajnosti v tizenkett [~t] dvanaest tizenkilenc
potajno; elrulja a titkot izdati/ [~et] devetnaest tizenkilencedik
izdavati [-ajem] tajnu; feltrja a [~et] devetnaesti;
titkot dokuiti tajnu ~ szzad devetnaesto stolee,
titoktarts [~a, ~t] dranje u tajnosti, devetnaesti vek
uvanje tajne tizenngy [~et] etrnaest
titoktart koji uva tajnu tizennegyedik [~ei] etrnaesti
tizennyolc [~at] osamnaest
stven tizent [t] petnaest
Tivadar [~t] Todor tzes I. mn decimalan |-lna], desetinski;
tivornya [~ja, ~t, ~k] banenje, ~ szm desetica, desetka [tb birt
pijanenje, pijanevanje -ki]; ~ szmrendszer decimalni/
tivornyz|ik [~ott, ~zk/~zon] teniti desetni sistem; II. fn [~e, ~t, ~ek]
kera; pijaniti, bekrijati, tereven- I. (pnz) desetica, desetaa; biz
iti banka; 2. (jrm, krtya szma)
tz [~et] deset desetka
tized [~et, ~e, ~ek] trt desetina tzves desetogodinji; ~ gyermek dete
tizedel [~t, ~jen] desetkovati [-ku- od deset godina; ~ vfordul deseto-
jem] godinjica; ~ korban u svojoj
tizedes11. mn desetni, desctini, dese- desetoj godini
tinski, decimalan [-Ina]; ~ mrleg tzfle [~t] desetovrstan [-sna]
decimalna vaga; ~ rendszer deci- tznapos desetodnevni, dekadni
malni/desetni/desetini sistem; ~ tzrai [~j ;i > ~tj ~k] (ennival)
trt desetni razlomak II. fn [~e, ~t, drugi doruak f-ka], alabrak [-
~ek] (tizedesjegy) desetina; hrom ka], uina
~ig terjed pontossggal sa tanou tzparancsolat [~a, ~ot] vall deset
do tri desetine zapovesti/zapovedi
tizedes2 [~e, ~t, ~ck| i:at desetar, tzperc [~e, ~et, ~ek] isk (sznet)
desetnik; kaplar rg mali odmor
tizedespont [~ja, ~ot, ~ok] decimal- tzszer deset puta
na/desetna taka tzszeres [~en] desetorostruk
tizedesvessz [~je, ~t, ~k] decimalni/ tzszerez [~ett, ~zen ] podesetorostru-
desetinski/desetni zarez iti/podesetorostruavati
tizedik [~et] 1. deseti; 2. ma ~t van t [tava, tavat, tavak] jezero; mester-
danas je deseti sges ~ vetako jezero
tizedrsz [~e, ~t, ~ek] desetina, toalett [~jc, ~et, ~ek] 1. (ruha)
desetak [-tka] toalet; 2. (klozet) nunik, umi-
tizedszer deseti put vaonica
tizen desetoro; ~ voltunk bilo nas je toalettszappan [~a, ~t, ~ok] toaletni
desetoro sapun
tizenegy [~et] jedanaest toboroz [-rzott, ~zon] vrbovati [-bu-
tizenegyedik [~et] jedanaesti jem]
tizenegyes I. mn: ~ szoba jedanaestica; toboz [~a, ~t, ~ok] iarka, iarica,
II./rt [~e, ~t, ~ek]sp jedanaesterac eer
[-rca] tobzdllk f~ott, ~jk/~joti] iveti [-
vini] u i/.obilju, uivati u jelu i
tizenhat [~ot] esnaest piu, bekrijati, naslaivati f-ujeni]
tizenht [-hetet] sedamnaest se
tizenhetedik [~et] sedamnaesti tcsa [~ja, ~t, ~k] bara, lovka, brlja,
tizenkettedik. [~et] dvanaesti mlak; (es utn) pplaviea
tizenkettes [~t] dvanaestica tdt ~ott, ~son, ~ani] preterati/
dul 858 tollbokrta tollforgat 859 toprongyos
 preterivati [-rujem], slagati [slaem]
tdul [~t, ~jcm] navalitt/navaljiva-
ti [-ljuje], slei [-egne]/slegati
[-ee] se, gomilati se; fejbe ~ a vr
udarila v uzavrela mu je krv u
glavu
tgazdasg [~a, ~ot, ~ok] ribnja-
arstvo
tojs [~a, ~t, ~ek] jaje [birt e jaja
s jajeta, ib jaja]; kemny ~ tvrdo
skuvano/skuhano jaje; lgy ~ rovito
jaje; kotl al rakott ~ok v egy f-
szekalja ~ nasad; ~ alak jajolik
tojsdad [~on] jajast tojsfehrje
[~t]a belance [-ca s -eta] tojshab
[~J > ~ot] sneg od belanca tojshj
[~a, ~at] jajna ljuska tojslik'r
[~je ~t] liker od jaja tojsos [~an]
od jaja, s jajima tojspor [~a, ~t]
jajni praak, praak
od jaja
tojsrntotta [~ja, -it] kajgana
tojssrgja [^t] umance [-eta],
umanac [-nca], umanjak [-njka]
tojstart [~Ja> ~t, ~k] aica za
jaje tojllk [~t, ~jon] sneti
[snese]/sno-
siti v nositi jaja toj [~Ja> ~t,
~k] (baromfi) nosi-
Ija
tok1 [~Ja> ~ot, ~ok] 1. <ks> no-
nica (za no); (ms trgyak) tok,
kutija, korice tb, navlaka, futrola;
2. nv (terms) mahuna, ahura,
aura, tobolac [-bolca v -boca]
tok2 [~ja, ~ot, ~ok] ll (hal) jesetra
toka [~ja, *it, -ik] podbradak [-ratka],
podvoljak [-ljka]
tokaji I. mn tokajski; ~ bor tokajsko
vino II. fn [~ja, ~t] tokajac [-jca]
tokny [~a, ~t, s~ok] (hstel)
pirjan, dinstovano/tueno meso
tokisz [~a, ~t, ~ok] nv osje
tokmny [~a, ~t, ~ok] msz (esz-
tergn) steza
tol [~t, ~jon] i. gurati, turati, ustu-
rati; flre ~ gurnuti [-nem]/gurati u
stranu; kzelebb ~ja az asztalt
primaknuti [-nem]/primicati [-iemj
sto; 2. (tv.) vmit vkire bacati
krivicu na koga
tolakods [~a, ~t, ~ok] 1. (tolongs)
guva, vreva, stiska; 2. tv (er-
szakossg) nametliivost, nasrtlji-
vost, drskost
tolakod|ik [~ott, ~jk/~jon] 1, (t-
megben tolong) tiskati se, gurati
se; 2. tv (erszakosan viselkedik)
nametati [-eem] se, biti nametljiv/
nasrtljiv
tolakod I. mn [~n/~an] (erszakos)
nametljiv, nasrtljiv; II. fn [~ja,
~t, ~k] nametljivac [-vca], na-
srtljivac [-vca]
tolat [~ott, -asson] ranirati, manevri-
sati [-iem], manevrirati, rasporei-
vati [-ujem]
tolatmozdony [~a, ~t, ~ok] loko-
motiva za razvrstavanje, lokomotiva
manevarka tolattyt [~ja> ~t> ~k]
msz klip, raz-
vodnik tolattyrd [~ja> -rudat,
-rudak] msz
razvodna poluga
told [~ott, ~jon, ~ani] dodati/doda-
vati [-dajem], dometnuti [-nem]/
dometati [-eem], produiti/pro-
duavati s produivati [-ujem]
toldalk [~a, ~ot, ~ok] dodatak [-
tka], dometak [-tka], produenje,
dopuna
toldalkplet [~e, ~et, ~ek] p pri-
grada, prigradak [-atka], dogradnja
toldalkos [~an] dodatni, dopunski
tolds [~a, ~t, ~ok] dodatak [-tka]
toldoz [~ott, ~zon] krpiti
toli [~a, ~at, ~ak] 1. {tv is) pero;
~at foszt eljati perje; 2. tv ~ba
mond diktirati, kazivati [-zujem.] u
pero; ~at forgat pisati [piem]
tollas [~at; ~an; ~abb] pernat,
perjatan [-tna], perjan, perjav
tollasbl: trf ~ba megy ii [idem] u
federbal
tollasod|lk [~ott, ~jk/~jon] 1.
dobivati perje, pernatiti (se); 2.
biz (gazdagodik) bogatiti se
tollatlan (madr) goliav tollazat
[~a, ~ot] perje tollbamondas [~a,
~t] diktat, kazivanje/diktiranje u
pero tollbokrta [~ja, ~t] perjanica
tollforgat [~ja, ~t, ~k]ovek od pera tolvaj [~a, ~t, ~ok] lopov, kradljivac
tollfoszts [~a, ~t] eljanje/ijanje/ [-vca], lupe, tat tolvaj- lopovski,
upanje perja atrovaki tolvajkulcs [~a, ~ot,
tollhegy [~e, ~et, ~ek] vrh od pera, ~ok] otpira,
iljak [-ljka] pera kalauz tolvajls [~a, ~t, ~ok]
tollprna [~ja, ^it, ^ck] blazina, jastuk kraa, lopov-
s perjem, perjani jastuk tina, tadbina tolvajn [~je, ~t,
tollrajz [~a, ~ot, ~ok] crte perom ~k] kradljivica,
tollseprii [~je, ~t, ~k] peruka, paha- tatica
lica tolvajnyelv [~e, ~et] atrovaki go-
tollszr [~a, ~at, ~ak] dralje za vor/jezik tombol [~t, ~jn] ! besneti
pero, dralo [-nim],
tolltart [~j'a ~t> ~k] peronica galamiti, buiti; 2. (szl, tenger)
tollvons [~a, ~t, ~ok] potez pera buati [-i] tombola [~ja, ~t,
tolmcs [~a, ~ot, ~ok] tuma, pre- ~k] tombola,
vodilac [-ioca], dragoman lutrija
tolmcsol [~t, ~jon] 1. tumaiti; tombol goropadan [-dna] tompa
(fordt) prevoditi; (magyarz) ob- [~n] 1. tup, zatupast, tupav,
jasniti/objanjavati; 2. zene inter- otupeo [-ela]; 2. tv (hangrl) pot-
pretirati [-tujem]; 3. dvzletet ~ muo [-ula] (glas); 3. tv ~ fjdalom
isporuiti v izruiti v predati po- tup bol tompaszg [~e, ~et,
zdrav ~ek] mat tup
tolablak [~a, ~ot, ~ok] (felfel) kut/ugao tompt [~ott, ~son,
alter, prozor na dizanje i sputanje; ~ani] 1. tupiti;
(oldalt) klizni prozor, pokretan 2. tv (hangot) utiavati v guiti
prozor na guranje (glas); 3. fnyt ~ oslabiti/oslablja-
tolajt [-taja, ~t, ~k] klizna vrata vati s oslabljivati [-ljujem] svetlost
tb, vrata na guranje, po(s)mina tompor [~a, ~t, ~ok] stranjica, zad-
vrata, vrata na posmik njica tompul [~t, ~jon] 1. tupiti
tolhaj [~Ja ~t> ~k] teglenica, se; 2.
remorker, tegljaa tv (hang) utiavati se (glas); 3.
tolkocsi [~Ja. ~t, ~k] kolica za (fny) slabiti (svetio) tonalits
guranje [~a, ~t] zene tonalitet tonhal [~a,
tolltra [^ija, -it, ^k] lestvice/ ~at, ~ak] ll tnj, tuna tonna [~ja,
merdevine tb za izvlaenje -it, ^ik] tona tonnatartalom [-Ima,
tolmrce [~je, ~t, ~k] ubler -Imat] (haj)
tolonchz [~a, ~at, ~ak] zatvor za tonaa, deplasman (broda) tnus
proteranike [~a, ~t, ~ok] 1. ton, glas,
n
toloncol [~t, ~j ] proterati/proteri- zvuk; 2. (sznrnyalat) nijansa, ton
vati [-rujem] tpart [~Ja> ~ot] jezerska obala
tolong [~ott, ~jon, ~ani] gurati se, topog [~ott, ~jon] tapkati; (tv is:)
muvati se, tiskati se, guvati se egy helyben ~ tapkati v tabanati na
tolongs [~a, ~t] guva, tiskanje, tiska, mestu, vrsti [vrzem] se topolyafa
navala, gurnjava, tima [~ja, ~t, ~k] topola toporzkol [~t,
tolretesz [~e, ~t, ~ek] reza, rigla, ~jon] udarati nogama,
kraun, zavornica, zapor tolsly besneti [-nim] toppan [~t, ~jon]
[~a, ~t, ~ok] msz pokretan v vki el iznenada se
klizajui teg (na kantaru sa polugom) pojaviti v stvoriti se pred koga
tolzr [~a, ~at, ~ak] reza, rigla, toppant [~ott, ~son, ~ani] lupiti v
zaporanj [-rnja], brava sa rezom lupnuti [-nem] nogom toprongyos
[~at; ~an; ~abb] odrpan,
tor 860 torpedrombol torta 861 tgy

 izdrpan, ritav, dronjav; ~ alak odr-
panac [-nca], prnjavac [-vca]; (n)
odrpanica, podrpanica
tor [~a, ~t, ~ok]: halotti ~ daa
torkaszakaotbl: ~ kiabl vikati koli-
ko ga grlo nosi
torkolat [~a, ~ot, ~ok] 1. (foly)
ue, delta (reke), grlo; 2. (fegy-
ver) grli
torkolatvidk [~e, ~et, ~ek] <foly>
ue reke sa vie rukava
torkollik [~ott, ~jon] vmibe ulivati se
v uticati [-ie] u to
torkos [~at; ~an; ~abbl lakom,
sladokusan [-sna], oblaporan f-rna]
torkoskod ik [~ott, ~jk/'~jon] kri-
omice kuati jelo, rado jesti slatkie,
oblizivati se, sladiti se, oblizivati [-
zujem]
torlasz [~a, ~t, ~ok] prepreka, bari-
jera
torlds [~a, ~t, ~ok] nagomila-
vanje, zakrenost
torldjik [~ott, ~jk/~jon] nagomilati/
nagomilavati se, zakriti se
torma [~ja, <i, ~kj hren
torms: ~ virsli hrenovka
torna [^ja, *t, -ik] sp 1. gimnastika,
teloveba; 2. tori viteka igra
torna- gimnastiki
tornc [~a, ~ot, ~ok] trem
tornacip [~je, ~t, ~k] papue tb
za gimnastiku, gimnastike papue
tornacsarnok [~a, ~ot, ~ok] gimnas-
tika dvorana/hala
tornaegylet [~e, ~et, ~ek] gim-
nastiko drutvo
tornagyakorlat [~a, ~ot, ~ok] gim-
nastika/telesna veba
tornaing [~e, ~et, ~ek] sportska
majica
tornanadrg [~Ja. ~ot> ~k] sportske
gaice tb
tornara [^ja, ~t, ~k] as gim-
nastike
tornaruha [~ja, ~t, ~k] gimnastiki
dres, gimnastiku odeio
tornsz [~a, ~t, ~ok] gimnastiar;
(no) gimnastiar! [rsz c -ki]
tornaszer f~e, ~t, ~ek] gimnastika
sprava
tornszjik [~ott, -sszk/-sszon]
vriti gimnastike/telesne vebe
tornatanr [~a, ~t, ~ok] nastavnik
fiskulture
tornaterem [-rme, -rmet, -rmek] gim-
nastika dvorana/sala, sala za fis-
kuituru
tornatrik [~Ja> ~t, ~k] gimnastiki
dres
tornanneply [~e, ~t, ~ek] slet
tornaverseny [~e, ~t, ~ek] gimnas-
tiko takmienje
tornyos [~an] s tornjem, s kulom
tornyosul [~t, ~Jon1 gomilati se,
dizati [die] se; ~nak a felhk oblaci
se nadvijaju
torok [torka, torkot, torkok] 1. grlo,
gua; <llati> grotlo; fj a torkom
boli me grlo; torkon ragad vkit
zgrabiti koga za guu; 2. (tv.) tor-
kn akad <a sz> presesti [-edne]
gy kiablt, ahogy a torkn kifri
on je povikao koliko ga grlo nosi;
torkig van vmivel biti sit ega; torkra
forrasztja a szt zaepiti v zapuiti
komu usta; teli ~kal iz sveg glasa
torokfjs [~a, ~t] guobolja, grlo-
bolja
torokgyk [~ja, ~ot] difterija
torokgyullads [~a, ~t] zapaljenje/
upala grla, gronica
torokhang [~Ja> ~ot, ~ok] grleni
glas; nyelv grleni suglasnik
torokhlts [~e, ~t] ispiranje grla
torony [tornya, tornyot, tornyok]
toranj [-rnja], a zvonik, kula I
toronydaru [~j > ~t, ~k] msz grae-
vinarska dizalica, dizalica-toranj [-
rnja, tb -rnjevi]
toronyirnt: ~ megy udariti na preac
toronymagassg: tv ~ban ll felette
visoko je nad njim kao nebo nad
zemljom
toronyra [~ja, ~t, ~k] asovnik/sat
na "tornju v zvoniku
toronyugrsa [~a, ~t] sp skok sa tornja
torped [~J , ~*> a~-K\ oitorpedo
torpednaszd [~J ~ ~'>i<] kut
torpedni amac [-rnca], torpiljarka
torpedrombol |~P. ~t> ~k] kat
razara (torpeda), torpednjaa
torta [^,ja, ^ct, k] torta
tortalap [~ja, ~ot, ~ok] list/ploica
za tortu
torz [~an/~ul] nakazan [-zna], na-
karadan [-dna], groteskan [-ima];
~ alak nakaza
torzt [~ott, ~son, ~ani] nakaziti/
nakazivati [-zujem], nakaraditi/na-
karaivati [-ujem]
torzkp [~e, ~et, ~ek] uznakaena tovatnik [~t, ~jk/~jn] nestati [-
slika, nakaznost, nakarada, karika-
tura
torzonborz razbaruen, raupan, bu-
oglav, kutrav, kudrav
torzszltt [~(j)e, ~et, ~ek] nakaza,
nakarada, nagrda, udovite, grdoba
torzul [~t, ~jon] nakaraditi se
torzuls [~a, ~t, ~ok] (is)krivljenje,
kvarenje oblika, iskreveljenost, izo-
paenost, distorzija
torzsa [^.ja, ^.t, rCk] (kposzt)
koan, koanj; (kukoric) epuri- pretpostaviti/pretpostavljati; ~re
na, koanj, okomak [-mka] (kukuru-
za), okanjica
torzsalkods [~a, ~t, ~ok] razdor,
nesloga, kavga, svaa, prepirka
torzsalkod|ik [~ott, ~jk/~jon] prepi-
rati [-rem] se, svaati se, kaviti se
ttgas: ~/ ll loviti tbben vie njih, mnogi ljudi
totlis [~at; ~an; ~abb] totalan [-
Ina], potpun, pun, celokupan [-
pna]
toto [~ja, ~t] sp toto
totzjik [~ott, ~zon] igrati (na) toto
totyakos [~at; ~an; ~abb] biz trapav,
nezgrapan [-pna]
totyog [~ott, ~jon] gegati se, vagati se
tovbb 1. (trben) dalje; 2. (idben)
due, dulje; nem brom ~ ne mogu
vie/dalje; 3. (folytatva) s gy ~ i
tako dalje; ha a dolgok gy mennek ~
ako stvari tako budu tekle i ubudue;
~ fejleszt unaprediti/unapreivati [-
ujem]
tovbb (na)dalje
tovbbi dalji; ~ intzkedsig do dalje
odredbe, do daljnjega; ~ megrende-
lsek dalje porudbine; minden ~
nlkl bez ikakva otezanja/izgovora,
odmah
tovbbt [~ott, ~son, ~ani] otpremiti/
otpremati, odaslati [-aaljem J/odai-
ljati [-Ijem]
tovbbkpzs [~e, ~t] struno usavra-
vanje, dalje struno obrazovanje
tovbbmegy [-ment, -menjen, -menni]
poi [poem] dalje
tovbbra nadalje or|
tovaszll [~(ot)t, ~J ] odleteti [-etim]
dalje
anetn]/nestajati [-jem], ieznuti [-
nem]/iezavati
t [tve, tvet, tvek] 1. koren; (f)
stablo (od drveta); 2. nyelv (sz)
osnova (reci)
tbb [~et] I. vie; jval ~ daleko
vie; mi ~ dapae; nincs ~ nema
vie; ~ alkalommal u vie sluajeva,
vie puta; ~ mini vie nego; ez ~
a soknl to je previe/odvie; II. ~ek
kztt izmeu ostaloga; ~re becsl
tart vminl dati/davati [dajem] pred-
nost emu, pretpostaviti/pretpostav-
ljati to emu, vie ceniti nego
tbb vie
tbb-kevsb rnanje-vie, vie-manje,
vie ili manje
tbbes: nyelv ~ szm mnoina
tbbfle [^.t] vie vrsta, razliit
tbbi I. mn ostali; II. fn: a ~ek ostali;
s a ~ i ostalo/drugo; i tako dalje
tbblet [~e, ~et, ~ek] viak [-ka]
tbbletkiads [~a, ~t, ~ok] viak
izdataka
tbbnejsg [~e, ~et] mnogoenstvo,
poligamija
tbbnyire veinom, ponajvie, mahom
tbbsg [~e, ~et] veina
tbbsgi veinski
tbbszr vie puta
tbbszri viestruki
tbbszrs I. mn [~en] viestruk,
viekratan [-tna]; II. fn [~e, ~t]
(mat:) legkisebb kzs ~ najmanji
zajedniki viekratnik/sadrilac [-
ioca]
tbbtermels [~e, ~t] poveanje proiz-
vodnje
tgy [~e, ~et, ~ek] vime [-ena]
thang(z)vltozs 862 tmegcik tmeges 863 tr
k
t'hang(z)vltozs [~a, ~t, ~ok] nyelv
prevoj
tk1 [~Je> ~t, ~k] 1. bundeva,
tikva; 2. (vz v bor tartsra) krbanj; 3.
~ alak tikvast tk2 krtya praporac
[-rca] tk- tikven
t'ke [~je, >ct, /ik] 1. (pnz) glavnica,
kapital; befektetett ~ uloni kapital; 2.
<tusk> panj; 3. (szl) okot
(vinove loze); 4. (szl:) ~ kov-
csol vmibl praviti kapital od ega,
iskoristiti to za sebe tkebefektets
[~e, ~t, ~ek] investicija/ulaganje
kapitala tkefelhalmozs [~a, ~t]
akumulacija
kapitala tkehal [~a, ~at, ~ak] ll
boba,bukva,
bakalar
tkletes [~et; ~en; ~ebb] savren
tkletesed|lk [~ett, ~jk/~jen]
usavravati se tkletest [ett,
~sen, ~eni] usavriti/
usavravati
tkletessg [~e, ~et] savrenstvo
tkletlen [~l] 1. (nem kifogstalan)
nesavren, nepotpun; 2. (idtlen)
duevno zaostao [-ala], nedotupavan [-
vna]
tkly [~e, ~t] rg savrenstvo
tkepnzes [~e, ~t, ~ek] kapitalist(a) h
tks I. mn kapitalistiki; ~ kizsk-
mnyols kapitalistika eksploata-
cija; II. fn [~e, ~t, ~ek] kapita-
lista) h
tksllam [~a, ~ot, ~ok] kapita-
listika drava tkst [~ett, ~sen,
~eni] kapitalizo-
vati f-zjem], kapitalizirati
tksosztly [~a, ~t] kapitalistika
klasa tkfej [~e, ~et, ~ek] tv,
biz, trf
prazna upa, zvekan tkfilk [~ja,
~t, ~k] gny tikvan, budala h, n,
nespretnjak, eprtlja tkfzelk
[~e, ~et, ~ek] varivo v
povre od tikve/bundeve tkz
tikvast tkkelttt tv, durva glup kao
uskija,
tikvan tkmag [~ja ~ot, ~ok] 1.
bundevino/
tikveno seme, seme od bundeve;
2. (gyermek) klinac [-nca] tkrszeg
[~en] treten pijan, totalno
pijan, pijan kao uskija tkrtes
f~e, ~t] trudla/savijaa od
bundeva tlcsr [~(j)e, ~t, ~ek] 1.
levak [-vka];
2. (vulkn) krater (vulkana)
tle [~m, ~d stb] od njega/nje (od
mene, od tebe itd.) tlgy [~e,
~et, ~ek] hrast tlgyerd [~Je ~t>
~k] hrastova
uma tlgyfa [~ja, ^it, ,-ik] hrast;
(mint
faanyag) hrastovina tlt [~tt,
~sn, ~eni] 1. toiti;
(pohrba) puniti (au), sipati (u
au); 2. (puskt) nabijati (puku);
3. (csirkt stshez) nadevati; (pap
rikt) filovati [-lujem], puniti;
4. (idt) provesti [-edem]/provoditi
(vreme); nhny napot a vrosban
~ttem proveo sam nekoliko dana
u gradu
tltelk [~e, ~et, ~ek] nadev, nade-
vak [-vka] tltny [~e, ~t, ~ek]
metak [-tka],
patrona, naboj
tltnyheveder [~e, ~t, ~ek] redenik
tltnyhvely [~e, ~t, ~ek] ahura
metka/patrone, fiek, kapsla
tltnytska [~ja, ^t, ri,k] kat redenik
tlts [~e, ~t, ~ek] 1. (cselekvs)
nabijanje; punjenje; 2. kat naboj;
3. nasip; vasti ~ elezniki nasip;
4. elektromos ~ elektrini naboj
tltet [~e, ~et, ~ek] kat naboj
tlttoll [~a ~at, ~ak] nalivpero
tlttt [~en] punjen; ~ paprika
punjene paprike tm [~tt, ~jn] 1.
(betm) zapuiti/
zapuavati; 2. (fogat) plombirat;
3. (hizlal) kljukati tmb [~je,
~t, ~k] blok tmeg [~e, ~et,
~ek] 1. gomila,
hrpa; 2. (nptmeg) svetina, masa
tmegru [~ja ~t> ~k] roba iroke tmr [~en] 1. (teli, sr, szilrd)
potronje, masovna roba
tmegcikk [~e, ~et, ~ek] proizvod
masovne potronje, masovni pro-
dukt/proizvod/artikal
tmeges [~en] masovan [-vna], u go-
milama, u velikom broju
tmeggyrts [~a, ~t] proizvodnja
na veliko, masovna proizvodnja
tmeggyls [~e, ~t, ~ek] masovni
zbor
tmegjelenet [~e, ~et, ~ek] masovni
prizor
tmegnyomor [~a, ~t] masovna beda
tmegpusztt: ~ fegyver oruje za
masovno unitavanje
tmegsr [~Ja, ~t, ~ok] zajednika
raka, zajedniki/masovni grob
tmegsport [~ja, ~ot, ~ok] masovni
sport
tmegszlls [~a, ~t, ~ok] sirotinjsko./
masovno prenoite
tmegszervezet [~e, ~et, ~ek] ma-
sovna organizacija
tmegvonzs [~t]/i2 gravitacija, tea
tmntelen [~i] obilan [-Ina], pre-
komeran [-rna], bezbrojan [-jna]
tmny [~en] koneentrisan, kon-
centriran
tmnysg [~e, ~et] koncentracija
tmrdek bezbroj, silesija; ~ ember
sila ljudi; ~ gond bezbroj briga
tms [~e, ~t, ~ek] 1. (fog bet-
mse) plombiranje (zuba); (fogban)
plomba; 2. (hizlals) kljukanje
(guske)
tmt [~ett, ~sen ~eni] zgusnuti, za-
puiti, nainiti nepromoivim, zapti-
ti [-ijem]/zaptivati, uiniti nepro-
pustlj ivini
tmts [~e, ~t, ~ek] zguivanje,
zaptivanje, zapuivanje
tmtgyr [~je, ~t, ~k] prsten za
zaptivanje
tmjn [~je, ~t] tamjan
tmjnez [~ett, ~zen] kaditi
tml [~je, ~t, ~k] meh, meina,
crevo
tmlc [~e, ~t, ~k] tamnica
tmondat [~a, ~ot, ~ok] nyelv prosta
reenica
pun, vrst, gust, jedar [-dra]; 2. (st-
lusrl) saet, zbijen, jezgrovit, lapi-
daran [-rna]; ~f/i fejezi ki magt
izraziti se saeto
tmrt [~ett, ~sen, ~eni] zbiti [-
zbijem]/zbijati, ujediniti/ujedinjavati
[-njujem]; az egszet egy mondatba
~i saeti sve u jednu reenicu
tmrsg [~e, ~et] 1. (anyag) vrsti-
na; 2. (stlus) jedrina, zbijenost,
jezgrovitost
tmrl [~t, ~jn] zbijati se, ujedinja-
vati se
tmtt: ~ sorokban (u) zbijenim redovi-
ma
tmpe [~nj: ~ orr kratak/opav nos
tmzsi zdepast, demekast, dbeljkast
tnk [~je, ~t, ~k] 1. (fatnk)
klado, klada, stabio; 2. (buks)
propast; a ~ szln ll biti na ivici/
rubu propasti
tnkrejuts [~a, ~t] propadanje
tnkremegy [-ment, -menjen, -menni]
propasti [-adnem]/propadati, krahi-
rati, bankrotovati [-tujem], bankro-
tirati
tnkremens [~e, ~t] propadanje,
krah, bankrotstvo
tnkretesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1.
upropastiti/upropaivati [-ujem];
~ a csaldjt upropastiti svoju poro-
dicu; ~f egszsgt poruiti zdravlje;
2. ~ magt stamaniti se
tnkrettel [~e, ~t] upropaenje,
upropaivanje
tnkrever [~t, ~jen] satrti [-rem],
potui [-uem], razbiti [-ijem],
unititi, upropastiti
tprdtt [~en] oronuo [-ula]; drt;
(rncos) naboran, zgren
tprty [~je> ~t, ~k] varak [-rka],
cvirak [-rka]
tprtys: ~ pogcsa pogaica sa var-
cima
tpreng [~ett, ~Jen. ~eni] (vmin)
razmiljati, mozgati, mudrovati [-ru-
jem], razbijati glavu
tprengs [~e, ~t, ~ek] razmiljanje,
mozganje, mudrovanje
tr [~t, ~jn] 1. (eltr) lomiti, krhati;
darabokra ~ razbiti [-bijem]/razbijati
na komade; dit ~ krcati; porr ~
satrti [-rem] u prah; 2. vkire napasti
[-adnem]/napadati na koga; vkinek
az letre ~ raditi kome o glavi;
tr 864 trtnelem trtnelmi 865 trvnytelensg
 3. nagyra ~ biti ambiciozan [-zna];
4. ~ magt (vmirt) kidati se,
teiti (za im), trsiti se; 5. (szl:)
utat ~ magnak probiti v kriti
sebi put; ~ a fejt lupati glavu,
razbijati sebi glavu; ~i a nyel
vet natucati, trbekati [-eem]
tr [~(j)e, ~t, ~ok] 1. kama, no,
bode; 2. (csapda) zamka, zaseda,
klopka; ~be esik zapasti [-adnem]
u zamku/klopku
trdel [~t, ~Jer >] 1- drobiti, lomiti,
kriti; kezt ~i kriti ruke; 2. nyomd
prelomiti/prelamati slog
trdels [~e, ~t, ~ek] nyomd prela-
manje sloga
tredk [~e, ~et, ~ek] odlomak [-
mka]
tredkes [~en] (p/ m> u odlomcima
tredelem [-Ime, -lmet] (po)kajanje,
skruenost
tredelmes [~et, ~en; ~ebb] skruen,
pokajniki
tredezk [~ett, ~zk/~zen] lomiti
se, drobiti se, mrviti se
trek [~J e > ~et] mgazd tlak
trekedik [~ett, ~jk/~jen] truditi se,
teiti, stremiti, nastojati [-jim]/
nastojavati; arra ~ik, hogy meggazda-
godjk on ide na to da se obogati
trkeny 1. loman [-mna], krt, (pre-)
lomljiv, krhak [-hka]; 2. (rzkeny,
gyenge) nean [-na], osetljiv, slab
trekszik Id trekedik
trekvs [~e, ~t, ~ek] trud, tenja,
revnost, nastojanje, staranje, strem-
ljenje, ambicija
trekv [~n/~en] trudoljubiv, revan [-
vna], revnostan [-sna], ambiciozan
[-zna]
trs [~e, ~t, ~ek] 1. (pre)lom,
lomljenje, razbijanje; 2. (hely) pre-
lomina; 3. szl ~re kerlt a dolog
dolo je do (pre)loma/raskida, preki-
nuli su veze, zavadili su se
trsvonal [~a, ~at, ~ak] prelomna
linija
tretlen [~l] nelomljen; ervel
ne(sa)lomljivom snagom; ~ t nepro-
kren/neutrt put
trhetetlen ns(a)lomljiv, nelomljiv,
nesavladljiv; ~ veg nelomljivo
staklo tr|lk [~(t)t, ~jk/~jn] 1.
lomiti se,
krhati se; 2. (szl:) ha ~ik, ha sza-
kad poto poto
trkly [~e, ~t, ~k] komina, drop
trklyplinka [~ja, -it] droenka,
komovica
trls [~e, ~t, ~ek] brisanje; (gumi-
val) radiranje trleszkedlik [-ett,
~jk/~jen] vkihez
1. (pl kutya) trljati v eati se o
koga; 2. tv, pejor ulagivati se kome
trleszt [~ett, -esszn, ~eni] otplatiti,
otplaivati [-ujem], plaati u obro-
cima/ratama trleszts [~e, ~t,
~ek] otplaivanje,
otplata trl [~je, ~t, ~k],
trlrongy [~a,
~ot, ~ok] brisa, omelo
trlruha [~ija, -it, ^k] utira
trmelk [~e, ~et, ~ek] otpaci tb
trds [~e, ~t] staranje, briga
trd|ik [~tt, ~jk/~jn] vkivel, vmi-
vel brinuti [-nem] se za koga, za to,
starati se za to, biti paljiv prema
komu; ~j a magad dolgval! gledaj
svoja posla! ne ~j vele! ostavi to!
ne brini se zbog toga ! nem ~m vele
ne marim za to trk I. mn
[~iil] turski; II. fn [~t,
~k] Turin [tb Turci, brt e -raka];
(n) Turkinja trkmz [~e, ~et]
halva Trkorszg [~ot] fbldr
Turska trksg [~e, ~et] Turadija
trl [~t, ~jn] brisati [-iem]
trlget [~ett, -essen] utirati [-rem]
trtt [~en] lomljen, tucan, smrvljen;
~ trgy prelomina trpe I. mn
(csenevsz) krljav; II. fn
[~ie, ~t, rCk] patuljak [-ljka], kepec
trpebirtok [~a, ~ot, ~ok] mgazd
sitan posed trpebirtokos [~a,
~t, ~ok] sitni
posednik.posednik sitnog gazdinstva
trt I. mn lomljen; II. fn [~je, ~et,
~ek] mat razlomak [-mka]; ~eket
oszt razlomiti/razlamati trtnelem
[-Ime, -lmet] (h)istorija,
povest; ~ eltti prethistorijski
trtnelmi [~leg] (h)istorijski; ~ ma-
terializmus (h)istorijski materijali-
zam
trtnsz [~e, ~t, ~ek] (h)istorik,
(h)istoriar, povesniar
trtnet [~e, ~et, ~ek] pria, pripovet-
ka, pripovedanje, (h)istorija, povest
trtnetesen sluajno
trtneti (h)istorijski, povestan [-sna];
~ szemltet (h)istorijsko shvatanje/
shvaanje/gledite
trtnetrs [~a, ~t] (h)istoriografija
trtnetr [~ja. ~t, ~k] (h)istorik,
(h)istoriar, povesniar
trtnettudomny [~a, ~t,~ok](h)isto-
rija, (h)istorijska nauka
trtn|ik [~t, ~jk/~jen] dogoditi/do-
gaati se, zbiti [zbude]/zbivati se,
obaviti/obavljati se, desiti/deavati
se, stei [-ee]/sticati [-ie] se;
mi trtnt? to se desilo v dogodilo?
to je bilo? to se zbilo? az ~t.. .
desilo se ...; ha baj ~ik velem
ako mi se desi nevolja
trtntek [~et] dogaaji tb; a ~ utn
posle svega to se desilo v dogodilo
trtet [~ett, -essen] probijati se, gurati
(se) napred, laktati se
trtet I. mn prodirui, prebijajui;
laktaki, gurgurski, treberski; II. fn
[~je, ~t, ~k] lakta, gurgurin,
treber
trtszm [~a, ~ot, ~ok] razlomak [-
mka]; ~ok razlomljeni brojevi
trtvonal [~a, ~at, ~ak] poprena
crta
trjkz|ik [~tt, ~zk/~zn] brisati
[-iem] se
trlkz [~je, ~t, ~k] ubrus, runik,
pekir
trve: ~ beszl natucati malo, trbecati
trvny [~e, ~t, ~ek] 1. zakon; sza-
badalmi ~ zakon o patentima; ter-
mszeti ~ prirodni zakon; ~ ellen
vt ogreiti se o zakon; ~ ellenre
protiv zakona; a ~ hatlyba lp
zakon stupa na snagu; a ~ nevben
u ime zakona; ~ szerint po zakonu;
~be iktat uzakoniti/uzakonjavati;
~en kvl ilegalno, van zakona; ~/
hoz doneti [-esem] /donositi v uvesti
[-edem]/uvoditi zakon; kihirdeti a ~l
proglasiti/proglaavati zakon; 2. (b-
rsg) ~ el idz pozvati na sud;
~Z l vki felett suditi komu; 3. (kzm:)
szksg ~t bont nuda zakon menja
trvnycikk [~e, ~et, ~ek] zakonski
lanak
trvnyellenes [~en] protivzakonit,
protuzakoni
trvnyer [~t] zakonska snaga, sila
zakona; ~re emelkedik stupiti na
snagu, uzakoniti se
trvnyerej sa zakonskom snagom;
~ rendelet zakonska uredba
trvnyes [~en] zakonit, zakonski,
legalan [-Ina]; ~ hzassg zakoniti
brak; ~ ton zakonskim/legalnim
putem, legalno
trvnyest [~ett, ~sen, ~eni] ozako-
niti
trvnyests [~e, ~t] legalizacija,
(p)ozakonjenje
trvnyessg [~e, ~et] zakonitost
trvnyhozs [~t] zakonodavstvo
trvnyhoz I. mn zakonodavan [-
vna]; ~ hatalom zakonodavna
vlast; ~ testlet zakonodavno telo;
II. fn [~ja, ~t, ~k] zakonodavac
[-vca]
trvnyhozi zakonodavaki, zakono-
davan [-vna]
trvnyjavaslat [~a, ~ot, ~ok] za-
konski predlog; ~ot benyjt v be-
terjeszt podneti [-esem]/podnositi za-
konski predlog
trvnykezs [~e, ~t] suenje, sudstvo,
pravosue
trvnykezsi sudski
trvnyknyv [~e, ~et] zakonik, zbor-
rnik zakona; polgri ~ graanski
zakonik
trvnysrts [~t] naruavanje zakona
trvnyszk [~e, ~et, ~ek] sud, sudbe-
ni sto(l), sudite
trvnyszki sudski; ~ orvosion sudska
medicina
trvnytelen [~l] nezakonit, nelega-
lan [-Ina]; ~ eljrs nezakonit
postupak
trvnytelensg [~e, ~et, --ek] neza-
konitost, bezakonje
55 Magyar szerbhorvt
trvnytervezet
trvnytervezet [~e, ~et, ~ek] za-
konski nacrt/projek(a)t trvvs
[~a, ~t] sp maevanje t'rvv [~j a>
~t, ~k] sp maevalac
[-aoca] trzs [~e, ~et, ~ek] 1.
(fatrzs)
stablo; 2. (a test rsze) trup, lubina;
3. (nemzetsg) pleme [-ena], rod,
koleno trzsfizets [~e, ~t, ~ek]
osnovna
plata
trzshajlts [~t] sp gibanje trupom
trzskar [~a, ~t, ~ok] kat tab
trzsknyv [~e, ~et, ~ek] matica,
glavna/rodoslovna knjiga
trzsknyvezett (j)l kutya) registrovan
trzslap [~Ja> ~t> ~ok] karton linih
podataka trzsorvos [~a, ~t, ~ok]
kat sanitetski
major trzsrmester [~e, ~t, ~ek]
kat stariji
vodnik; narednik-vodnik rg
trzsszm [~a, ~ot, ~ok] 1. mat
osnovni broj; 2. (trzslapon) broj
(linog) kartona trzstiszt [~je, ~et,
~ek]kat vii/tabni
oficir
trzsvendg [~e, ~et, ~ek] stalan gost
tsgykeres ist, pravi, istinski, samo-
nikao [-Ma] tszm [~a, ~ot, ~ok]
glavni/osnovni
broj
tszomszd [~ja, ~ot, ~ok] pomea
tvestl: ~ kitp iskoreniti, iupati
tvlrl-hegyire: ~ elmond ispriati do
sitnica tvis [~e, ~t, ~ek] un, dra;
(rzs,
sn) bodlja tvisbokor [-kra,
-krot, -krok] trn jak
trnje, dra tvises [~et; ~en;
~ebb] trnovit,
ikovit, ikav tzeg [~(j)e, ~et]
treset tzeglp [~Ja> ~ot, ~ok] tresetna
movara, tresetni glib, tresetite
tzegtelep [~e, ~et, ~ek] tresetite,
naslaga treseta
tzsde [~je, At, ~k] ker berza, burza
tzsdei berzanski, burzovni; ~ r-
folyam berzanski/burzovni teaj v
kurs
866
transzmisszi
tzsds [~e, ~t, ~ek] berzijanac
[-nca], burzijanac tzsdegynk
[~e, ~t, ~k] berzanski/
burzovni agent v posrednik
traccsol [~t, ~jon] biz traati, brbljati,
ogovarati tradci [~J a . ~t, ~k]
tradicija, pre-
danje, predaja, obiaj trafik [~ja>
~ot, ~ok] trafika, pro-
dav(ao)nica duvana/duhana
trafikos [~a, ~t, ~ok] trafikant, pro-
davac/prodava/prodavalac duvana
v duhana trafikosn [~Je> ~t, ~k]
trafikantica,
trafikantkinja, prodavaica duvana/
duhana trgr [~an/~ul]
sramotan [-tna],
bestidan [-dna], skaradan [-dna],
skaredan, opscen tragdia [~ja, ~t,
~k] tragedija tragikomdia [~ja,
-^t, Ak] tragikomedija
tragikomikus [~an ] tragikomian [-na]
tragikum [~a, ~ot] traginost
tragikus [~at; ~an; ~abb] tragian
[-na], potresan [-sna]; ~ vget r
tragino svriti/svravati; ~an vesz
vmit tragino primiti/primati to
trgya [~ja, At, ~k] ubre, gnojivo
trgyadomb [~Ja. ~ot, ~ok] ubrite,
gnojite trgyi [~t] sono
ubrivo/gnojivo,
gnojnica trgyz [~ott, ~zon]
mgazd ubriti,
gnojiti, balegati trgyzott: ~ fld
torina traktor [~(j)a, ~t, ~ok]
traktor traktorlloms [~a, ~t, ~ok]
mgazd
traktorska stanica traktoros [~a,
~t, ~ok] traktorist(a)
h traktoroslny [~a, ~t, ~ok]
traktoris-
tica, traktoristkinja transzforml
[~t, ~jon] transformisati
[-iem], transformirati, preobrazi-
ti/preobraavati transzformtor [~a,
~t, ~ok] vili
transformator transzmisszi [~ja>
~t, ~k] miisz
prenoenje/transmisija pokreta v
snage v sile
transzmisszis
transzmisszis: ~ szj remen/kai za
prenos snage
transzparens [~e, ~et, ~ek] transpa-
rent
tranzakci [~ja, ~t,~k]/cf/-transakcija
tranzisztor [~a, ~t, ~ok] transistor
tranzit tranzitan [-tna], provozni
trapz [~a/~e, ~t, ~ok/~ek] mat, sp
trapez
trappista: ~ sajt trapist
traverz [~e, ~et, ~ek] p traverza,
poprena greda
trcsel [~t, ~jen] talandati, talavariti,
torokati [-ocem], askati
trfa [^ja, ^t, rk] ala, ega, lakdrija;
ennek a fele se ~ to nije ala; ^bol radi
ale; ^n kvl bez ale, alu na stranu;
nem rti a At on ne zna za alu; At
z vkibl izloiti/izlagati [-aem]
koga ruglu, rugati se komu, terati
egu/alu s kim; flre a Aval! alu
na stranu !
trfl [~t, ~jon] aliti se, terati alu;
ne ~j! nemoj se aliti! ne teraj
egu !
trflkozik [~ott, ~zk/~zon] aliti
se, praviti alu, egaiti se, zbiti [-
ijem]/zbijati alu
trfs [~at; ~an; ~abb] aljiv, vra-
golast, lakrdiiaki; ~ tlet dosetka
trner [~e, ~t, ~ek]sp trener, sportski
odgajiva/vaspita
trning [~je, ~et, ~ek] sp trening,
treniranje, vebanje
trningruha [*ija, At, Ak] sp trenirka
trenroz [~ott, ~zon] sp trenirati,
vebati (se)
tribn [~je, ~t, ~ok] tribina
tricikli [~je, ~t, ~k] tricikl
trik [~J a, ~t, ~k] triko [-oa]
triking [~e, ~et, ~ek] majica
trilli [~t] trilion, trilijun
trir [~je, ~t, ~k] mgazd trijer,
trebilo
trolibusz [~a, ~t, ~ok] trolibus
trombita [^ja, -it, ^,k] truba
trombitajel [~e, ~et, ~ek] trubni
znak, znak trubom/trube
trombiti [~t, ~jon] trubiti, svirati u
trubu
trombits [~a, ~t, ~ok] truba
i>5*
867 tud
trombltasz [~Ja. ~t] glas trube
trombzis [~a, ~t, ~ok] orv tromboza
tromf [~ja> ~ot, ~ok] krtya adut, as
trn [~Ja ~t> ~ok] presto(l); ~ra lp
stupiti/stupati na presto(l); ~ra ltet
ustoliiti; ~r/ lemond abdicirati;
~jtl megfoszt svrgnuti [-nem] s
prestola
trnfoszts [~a, ~t] detronizovanje,
detronizacija, svrgnue s prestola
trnkvetel [~je, ~t, ~k] pretendent
prestola v na presto(l) trnol [~t,
~jon] sedeti [-dim] na
prestolu trnrks [~e, ~t, ~ok]
prestolona-
slednik
trnus [~a, ~t, ~ok] rg Id trn
tropikl [~Ja ~t, ~ok] tex tropikl
tropikus [~an] tropski, arki
trpus: fldr a ~ok arki/tropski
pojas
trpusi tropski trszt [~je, ~t, ~k]
trust truccol [~t, ~jon] biz
trucovati
[-ujem], truati, prkositi trkk
[~je, ~t, ~k] trik, vetina,
majstorija, lukava dosetka, smicalica
trkkfelvtel [~e, ~t, ~ek] triksnimak
[-mka]
trkkfilm [~je, ~et, ~ek] trikfilm tsz
rv Id termelszvetkezet tszcs rv Id
termelszvetkezeti csoport tubk
[~j a > ~ot, ~ok] burmut tubarzsa
[~ja, ~t, ~k] nv tuberoza,
nonica
tuberkulzis orv tuberkuloza, suica.tbc
tubus [~a, ~t, ~ok] tuba tucat
[~ja, ~ot, ~ok] tuce [-eta] tucatru
[~ja, ~t, ~k] prosena roba
tucatszrrira na tuceta tud [~ott,
~jon] 1. znati; amennyire n
~om. . . koliko mi je poznato;
honnan ~ja? otkuda znate? nem
~om ne znam; ~ni val a) (ismeretes)
poznat, naravan [-vna]; b) (amit
tudni kell) to je vredno znati; 2. (rt
vmihez) umeti; ~ok szni umem
da plivam; 3. (kpes, vmire -hat,
-het) moi [mogu, moe]; nem
~ok eljnni ne mogu doi;
tudakol 868 tl tl 869 tll
 4. mit ~om n? otkud ja da znam?
tudakol [~t, ~jon] raz(a)birati [-am
s -rem]
tudakoz [-ja, ~t, ~k] informacija,
informacioni/obavetajni biro [-oa,
tb -oi] v ured
tudakozds [~a, ~t, ~ok] obaveta-
vanje, raspitivanje
tudakozd|ik [~ott, ~jk/~jon] oba-
vetavati se, raspitivati se
tudlkos [~at; ~an; ~abb] nedouen,
mnogoznao [-ala], premudar [-dra];
~ ember nadriuenjak, nadriknjiga,
mudrija
tudlkossg [~a, ~ot] nedouenost,
polupismenost, nadriuenjatvo
tuds [~a, ~t] 1. {szellemi) znanje;
hinyos ~ poluznanje; 2. {hozzr-
ts) umenje; 3. (szl:) a ~ nagy
kincs znanje je veliko bogatstvo
tudsszomj [~a, ~at] e [n, -i]/ te-
nja/elja za znanjem
tudat1 fn [~a, ~ot] svest; ~ alatti
podsvestan [-sna]; ~ban van vmi-
nek biti svestan ega
tudat 2 ige [~ott, -asson] vkivel vmit
dati komu to na znanje, javiti
komu to
tudatalatti [~Ja> ~t] podsvest
tudathasads [~a, ~t] orv shizofreni-a
tudatlan I. mn [~ul] neuk; II. fn
[~ja, ~t, ~ok] neznalica h, n
tudatlansg [~a, ~ot] neznanje
tudatos [~at; ~an; ~abb] 1. (ntuda-
tos) svestan [-sna]; 2. (szndkos)
nameran [-rna]
tudatost [~ott, ~son, ~ani] <vkiben
vmit) osvestiti, probuditi svest
tudniillik to jest, tj., naime
tudnivalk [~at] saoptenja, informa-
cije, podaci
tudomny [~a, ~t, ~ok] 1. (rendszer)
nauka, znanost; alkalmazott ~ pri-
menjena nauka/znanost; elvont ~ok
abstraktne nauke/znanosti; 2. (tu-
ds) znanje
tudomnyg [~a, ~at, ~ak] grana
nauke/znanosti; nauna/znanstvena
disciplina
tudomnyegyetem [~e, ~et, ~ek] uni-
verzitet, sveuilite
tudomnyos [~at; ~an; ~abb] nauan
[-na], znanstven; ~ akadmia aka-
demija nauka/znanosti; ~ kutat
nauni/znanstveni istraiva; ~ mun-
katrs nauni/znanstveni sanadnik
tudomnytalan [~ul] nenauan [-na],
neznanstven
tudoms [~a, ~t] znanje; ~a van
vmirl poznato mu je, biti obaveten
o emu; ~om szerint koliko mi je
poznato; vkinek a ~dra hoz dati/da-
vati komu na znanje; ~/ szerez
v/nV/saznati/saznavati[-najem]sto,
doi [doem]/dolaziti do saznanja;
~ul vesz primiti/primati k znanju,
uzeti/uzimati na znanje
tudomsulvtel [~e, ~t] primanje k
znanju
tuds I. mn nauen; II. fn [~a, ~t,
~ok] naunik, uenjak, nauenjak;
(szl:) senki sem szletett ~nak niko
se nije nauen rodio
tudst [~ott, ~son, ~ani] 1. vkit
vmirl izvestiti/izvetavati s izve-
ivati [-ujem], obavestiti/obaveta-
vati koga o emu, javiti/javljati
komu to; 2. (jsgot, lapot) izves-
titi/izvetavati s izveivati [-u-
jem]
tudsts [~a, ~t, ~ok] izvetaj, dopis,
obavetenje
tudst [~Ja> ~t, ~k] izvestilac [-
ioca],izvestitelj; (jsg) dopisnik;
kln ~ specijalni dopisnik
tudsti dopisniki
tudott: ~ dolog, hogy . . . poznato je da
. . ., opte je poznato da . . ., zna se
da je . . .
tudta: vkinek a ~ nlkl bez ijega
znanja; vkinek ~ra ad vmit staviti/
stavljati kome to do znanja
tudtommal koliko mi je poznato
tudtul: ~ ad staviti/stavljati do znanja,
javiti
tudva (ismerve) znajui; (tudatosan)
svesno; (szndkosan) namerno
tudvalev': ~, hogy . . . zna se da . . .,
kao to je poznato
tl 1 1. (trben) preko, s one strane,
iza; a hegyeken ~ iza brda; 2. (id-
ben) ~ van a harmincon prevaliti
tridesetu; azon mr ~ vagyok daleko
sam ve od toga
tl2 (tlsgosan) suvie, prekomerno;
~ fraszt prenaporan [-rna]; ~
kedves preljubazan [-zna]; ~ kevs
premalo; ~ kicsi suvie mali, pre-
malen; ~ reg prestar; ~ sok pre-
mnogo
tlad [~ott, ~jon] vmin resiti se, oslo-
boditi se ega
tulajdon I. mn (sajt) sopstven, vlas-
tit; II. fn [~a, ~t, ~ok] vlasnitvo,
svojina, viasnost, sopstvenost, sop-
stvenitvo; szemlyi ~ lina svojina;
trsadalmi ~ drutvena svojina/
viasnost, drutveno vlasnitvo/sop-
stvenitvo; vkinek ~ban van biti u
ijem vlasnitvu
tulajdont [~ott, ~son, ~ani] 1. vki-
nek, vminek vmit pripisati [-iem]/
pripisivati [-sujem] kome, emu to;
jelentsget ~ vminek pridavati [-
dajem] znaaj emu; 2. (tv:)
magnak ~vmit {pl jogot) prisvojiti/
prisvajati sebi neto
tulajdonjog [~a, ~ot] pravo vlasni-
tva/svojine; ~ truhzsa prenoenje
prava vlasnitva
tulajdonkppen upravo; mi ez ~? to je
to upravo?
tulajdonnv [-neve, -nevet, -nevek]
nyelv vlastito ime
tulajdonos [~a, ~t, ~ok] sopstvenik,
vlasnik; trvnyes ~ zakoniti vlasnik/
sopstvenik
tulajdonosn [~Je> ~t, ~k] sopstveni-
ca, vlasnica
tulajdonsg [~a, ~ot, ~ok] osobina;
(rkltt) nasleeno svojstvo
tlbecsl [~t, ~jn] preceniti/prece-
njivati [-njujem]
tlbuzg preterano marljiv/revnostan
[-sna]
tldob [~ott, ~jon] vkit nadbaciti/
nadbacivati [-ujem] koga
tll [~t, ~J en l nadiveti [-vim],
preiveti
tler [-ereje, ~t] nadmo, pre-
mo
tlerltet [~ett, -tessen] 1. (pl kezet)
perenapregnuti [-nem]/perenapre-
zati [-eem]; 2. ~i magt perena-
pregnuti/perenaprezati se
tlrtkel [~t, ~jen] preceniti/prece-
njivati [-njujem]
tlrzkeny preosetljiv
tlesjik [~ett, ~sk/~sen] vmin pre- '
turiti, pretrpeti [-pim], prepatiti
to
tlfeszt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (miisz
is) prenapeti [-pnem]/prenapinjati [-
njem ], prenapregnuti/prenaprezati,
suvie/previe nategnuti [-nem]; 2.
tv ~i a hrt prenapeti luk
tlfesztett (tv is) prenapregnut, pre-
nategnut, prenapet
tlfeszltsg [~e, ~et] vili prenapon
tlfizet [~ett, -essen] preplatiti/pre-
plaivati [-ujem]
tlfizets [~e, ~t, ~ek] preplata
tlfoly msz I. mn prelivni; II. fn
[~ja, ~t, ~k] preliv
tlfut [~tt, ~sn, ~eni] pregrejati [-
jemj/pregrejavati, previe zagrejati v
loiti
tlhajtott: ~ munka preterani rad
tlhalad [~t, ~jon] prevazii [-idem]/
prevazilaziti, nadmaiti/nadmaavati
tlhaladott: ~ llspont zastarelo stano-
vite
tlhevt (~ett, ~sen, ~eni] msz pre-
grejati [-jem]/pregrejavati
tlhevtett: msz ~ gz pregrejana/
prezasiena para
tulipn [~ja, ~t, ~ok] nv lala, tuli-
pan
tljr [~t, ~jon]: ~ vkinek az eszn
nadmudriti/nadmudrivati [-rujem]
koga; doskoiti/doskakati [-skaem]
nekom
tlkaps [~a, ~t, ~ok] prekoraenje
svoga prava, preterivanje, izgred,
ispad
tllp [~ett, ~jen] (tv is) prekoraiti/
prekoraivati [-ujem]; ~ a hatrt
prekardaiti; ~i a hatskrt pre-
koraiti svoju nadlenost v svoj
delokrug v svoja ovlaenja
tll [~tt, ~jn]: ~ a clon preterati/
preterivati [-rujem] s preteravati,
prebaciti/prebacivati [-ujem] cilj v
metu, prebaciti se
tlmegy 870 turbina turbgenertor 871 tlekedik
tlmegy [-ment, -menjen, -menni] 1.
vmin prei [preem]/prelaziti to;
2. tv ~ minden hatron prevriti sva-
ku meru
tlmretezett preko mere veliki
tlmunka [~ja, ~t, ~k] prekovremeni
rad
tlnpeseds [~e, ~t] prenaseljenost
tlnyom [~an/~lag] pretean [-na],
prevashodan [-dna]
tlnyomrszt preteno
tloldal [~a, ~t] druga/suprotna stra-
na
tlontl isuvie, preterano
tlra [~ ja, ~ t, ,-i k] prekovre -
men^) radni sat
tlrzs [~e, ~t, ~ok] prekovremeni
rad
tlrz ik [~ott, ~zon] prekovremeno
raditi
tlprkl [~t, ~jn] prepriti
tlsg: ~ba visz vmit preterati/pre-
teri'vat [-rujem] to
tlsgos [~an] 1. prcteran; 2. ~an
preterano, previe, preve, suvie,
odvie; ~an drga preterano skup;
~an megerlteti magt previe na-
prezati f-eem] se; ~an vatos suvie
oprezan; ~an sok premnogo; ~an
sokat dolgozik odvie raditi, rintati
tls onostran
tlsly f~a, ~t] 1. prevaga, pretega
2. tv pretenost; ~ bajut prevagnuti
[-nem], pretegnuti; ~ ban van domi-
nirati
tlszrnyal [~t, ~jon] natkriliti/nat-
kriljivati f-ljujem]; nadmaiti/nad-
maavati s nadmaivati [-ujem],
prevazii [-iem]/prevazilaziti
tltpll [~t, ~jn] preobilno/preko-
merno hraniti, prehraniti/prehranji-
vati [-njujem]
tlteltett vegy prezasien
tlteljest |~ett, ~sen, ~-eni] prernai-
ti/pretnaivati [-ujem]; ~; a tervet
prebaciti plan
tlteng [~ett, ~jen, ~ent]preovladati/
preovlaivati [-ujem], preobilovati
[-lujem], biti suvian [-na]; ~
benne az ambci odvie je ambiciozan
tltengs [~e, ~t] 1. orv hipertrofija;
2. (tv:) hatalmi ~ zloupotreba
vlasti
tlterhel [~t, ~j en ] ! (msz is) pre-
opteretiti/preoptereivati [-ujern],
preprtiti; ~i a gyomrt pretovariti/
pretovarivati [-rujem] stomak; 2.
~i magt preopteretiti/preopterei-
vati se, preprtiti se, pretovariti se
tlterhels [~e, ~t] (tv is) preoptere-
enje
tltermels [~e, ~t] prekornerna proiz-
vodnja, hiperprodukcija
tltesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1. vkin
nadmaiti/nadmaavati s nadma-
ivati [-ujem], prestii [-ignem]/
prestizavati koga; mindannyiunkon
-tett on nam je svima umakao; 2.
~ magt vmin prei/prelaziti preko
ega
tlvilg |~a, ~ot] vall drugi svet
tlzs [~a, ~t, ~ok] preterivanje,
preteranost; ez ~! ovo je preterano !
~ba csik ii [idem] u krajnost; ~fr
visz vmit terati to u krajnost
tlz I. mn [~n/~an] preteran, eks-
treman [-mna], skrajan f-jna]; I I .
fn [~ja, ~t, ~k] koji preteruje,
preterivalac [-vaoca], ekstremist(a)/)
tlzott preteran
tlzsfol [~t, ~jon] prepuniti/pre-
punjavati s prepunjivati [-njujem],
pretrpati/pretrpavati, prenatrpati,
dupke v dupkom natrpali/natrpa-
vati
tlzsfolt prenatrpan, prepun
tumultus [~a, ~t, ~ok] guva
tunya [~n ] len,l enj, mlak, spor, mlitav,
uspavan, trom
tunyasg [~a, ~ot] lenjost, lenost,
mlakost, mlitavost, tromost
tr [~t, ~j n ] rit ' [ ri J em L kopati
tra [~ja, ~t, ~k] sp tura
traevezs [~e, ~t] sp veslaki kros
trztat [~ott, -sson] (motort) sta-
viti/stavljati (motor) u pogon, turi-
rati (motor)
turbn [~ja, ~t, ~ok] turban
turbkol [~t, ~jon] (tv is) gukati
[gue], grkati [greis grka], gugutati
[-guem]
turbina [~ja, ^t, ~k] msz turbina
turbgenertor [~a, ~t, ~ok] vili
turbogenerator
turista [~ja, ^t, ~k] turist(a) h, izlet-
nik, planinar; <n> turistkinja
turista- turistiki turistacip' [~je,
~t, ~k] planinarske
cipele tb
turistahz [~a, ~at, ~ak] turistiki/iz-
letniki dom turistatrkp [~e, ~et,
~ek] turistika
karta turisztika [~ja, ~t] turizam
[-zrna],
planinarstvo
turkl [~t, ~j n ] 1- rovati, roviti,
riti [rijem], eprkati; baratati (po
emu); 2. (tv:) ms dolgban ~
zaturiti v turati v zabosti [-odem]/
zabadati svoj nos u tue stvari
turnus [~a, ~t, ~ok] smena tr
[~J a ~t, ~k] (obian mek) sir trs
[~an] sirast, sa sirom; ~ csusza
kuvano testo sa sirom; ~ rtes
savijaa/trudla sa sirom; ~ tska
sirnik
trsod ik [~ott, ~jk/~jon] siriti se
turpissg [~a, ~ot, ~ok] biz lukavost,
prepcdenost, zavaravanje, varka,
varancija
tus' [~a, ~t, ~ok] <festk> tu tus 2
[~a, ~t] (zuhany) tu tus 3 [~a, ~t,
~ok] (pusk) kundak tus 4 [~t] zene
tu tus 5 [~t] sp tue [-ea, tb -ei] tusa
[~Ja> ~t. ~b~\ borba; lelki ~
duevna borba
tuskihz [~ja, ~t, ~k] pero za crtanje
tusk [~ja,-~t,~k](tke>panj;(tnk)
klada
tusol [~t, ~jon] (zuhanyozik) tui-
rati se
tusrajz [~a, ~ot, ~ok] crte tuom
tsz [~a, ~t, ~ok] talac [taoca]
tuszkol [~t, ~jon] gurati, tiskati
tutaj [~a, ~t, ~ok] splav tutajos
[~a, ~t, ~ok] splavar tutajozjik
[~ott, ~zon] splavariti tzok [~ja,
~ot, ~ok] ll droplja, potrk;
(kzm:) jobb ma egy verb, mint
holnap egy ~ bolje je danas jaje
nego sutra koko tu [~je, ~t, ~k]
1. igla; ~ alak
iglast, igliast; a ~ foka utlina na
igli; befzi a crnt a ~be udenuti
konac u iglu; 2. szl ~kn l sedeti
na iglama; ~v tesz vmirt vmit
pretraiti/pretraivati [-ujem] v
preturiti/preturati v ispremetati [-e-
em] to radi ega
tcskt-bogarat: biz ~ sszebeszl ko-
jeta govoriti, bulazniti
tcsk [~je/tcske, tcskt, tcskk]
cvrak f-ka], striak [-ka, tb
-kovi]
td [~je/tdeje, ~t, ~k] plua tb
tdbaj [~a, ~t] bolest plua
tdbajos [~a, ~t, ~ok] ld tdbeteg
td'beteg [~e, ~et, ~ek] bolesnik
na pluima
tdbeteg-gondoz [~j;|. ~t, ~k] dis-
panzer za tuberkulozne/suiave
tdcscs-hurut [~ja,~ot] katar plu-
nog vrha
tdgyullads [~a, ~t, ~ok] zapalje-
nje/upala plua
tdszrs [~t] masovno pregledanje
v masovni pregled plua
tdtguls [~a, ~t] proirenje/pre-
rairenost plua, emfizem
tdvsz [~e, ~t] tuberkuloza, suica,
siija; jektika np
tdvszes I. mn tuberkulozan [-zna],
suiav; jektiav/ifp.II./rc [t, ~ek]
tuberkulotik, suiavac [-vca]
ttifok [~ot, ~ok] uica od igle, uice tb
tkr [tkre, tkrt, tkrk] 1. ogle-
dalo, zrcalo; nzegeti magt a ~ben
ogledati se; 2. a vz tkre mirna
povrina vode
tkrkp [~e, ~et, ~ek] slika u ogle-
dalu, odraz
tkrsima ravan kao ogledalo, gladak
kao zrcalo
tkrtojs [~a, ~t, ~ok] (na masti)
preno elo jaje, jaje na oko
tkrz [~tt, ~zn] odraziti/odraavati
tkrzds [~e, ~t, ~ek] ogledanje,
odraz, odraavanje
tkrzdjik [~tt, ~jk/~jn] ogledati
se, sjati se, prikazivati [-zuje] se, od-
raziti/odraavati se
tleked ik [~ett, ~jk/~jen] probijati
se, laktati se, gurati se
tlevl 872 tz tz 873 tzszersz
tlevl [-vele, -vtlet, -vlek] nv
igla [tb brit igala], etinjak [-njka]
tlevel 1. etinast; ~ erd etinarska
uma; ~ fa etinar; 2. nv ~ek
etinari tb
tlkl [~t, ~jn]duvati v duhati [-am
v duem] u rog
tlk [tlke, tlkt, tlkk] rog [tb
-govi]
tndr [~e, ~t, ~ek] vila; erdei ~
zagorkinja, gorska vila, umska
nimfa
tndrlom [-lmot] arobni san
tndr! vilinski
tndrmese [^ije, *ct, *ik] bajka/pria
o vilama
tndrorszg [~ot] vilinsko carstvo
tndrvr [~a, ~at, ~ak] vilin grad
tndkliik, [~tt, -kljn], tndkl
[~t, ~jn] sjati, blistati, svetliti se
tndkl sjajan [-jna], blistav
tndkl Id tndklik
tnemny [~e, ~t, ~ek] fenomen,
izuzetna pojava u prirodi, udo
tnemnyes [~et, ~en; ~ebb] fenome-
nalan [-Ina]
tnet [~e, ~et, ~ek] simptom, znak
neke pojave
tn|ik [~t, ~jk/~jn] 1. (megjelenik,
mutatkozik) pojaviti/pojavljivati [-
ljujem] se, ukazati/ukazivati [-zu-
jem] se, izgledati, initi se; gy ~ik
neki ini mu se, izgleda mu; gy
ini kao
~ik nekem, mintha . . . sve mi se
ismersnek ~i7c nekem
on mi dolazi poznat; 2. (eltnik)
ieznuti [-nem]/iezavati
tn'dfik [~tt, ~jk/~jn] razmiljati,
premiljati, domiljati se, domi-
ljavati se
tntet [~ett, -essen] demonstrirati,
demonstrovati [-rujem], manifes-
tovati [-tujem], manifestirati
tntets [~e, ~t, ~ek] demonstracija,
manifestacija
tntet I. mn [~en/~leg] demonstra-
tivan [-vna], javno/otro izraavan;
II. fn [~je, ~t, ~k] demostrant [tb
birt -nata], uesnik u demonstraciji
tprna [~ja,t, ~ ~k] iglenica, igle-
njak
tr [~t, jn] trpeti [-pim]; nem ~m
ne trpim
trelem [-Ime, -lmet] (u)strpljenje,
(u)strpljivost, trpeljivost; kifogy a
~bl izgubiti v gubiti strpljenje; ~mel
van ustrpeti [-pim] se; kzm ~
rzst terem ko eka taj doeka,
strpen-spasen
trelemjtk [~a, ~ot, ~ok] 1. igra
strpljenja; 2. dtv posao v rad koji
iziskuje mnogo strpljenja/trpelji-
vosti
trelmes [~et; ~en; ~ebb] trpeljiv,
(u)strpljiv, mukotrpan
trelmetlen [~l] nestrpljiv, netrpeljiv
trelmetlenkedik [~ett, ~jk/~jen]
biti nestrpljiv/netrpeljiv
trelmi: ~ id odgoeni rok, rok
iekavanja, moratorij eem]/priizati [-iem], priariti
trs [~e, ~t] trpljenje
trs-tagads: (szl:) mi ~ ne moe tzbiztos vatrosiguran [-rna], neizgoriv,
se poricati, to da poriem
trhetetlen [~l] nesnoljiv, nepodno-
ljiv
trhet [~en] 1. snoljiv, podnoljiv;
2. ~en moe se podneti
trtztet [~ett, -essen] 1. ~/ a nevetst
uzdrati se od smeha; 2. ~ magt
savladati/savlaivati [-ujem] se,
(s)uzdrati [-im]/(s)uzdravati se
tske [~\e, rit, Ak] trn, bodlja, dra;
-. ment a lbamba zabo mi se trn
u nogu
tsks [~et, ~en; ~ebb] ikav,
ikovjt
tsksdrt bodljikava ica
tstnt smesta, odmah, za tili as,
za jedan jedini as(ak), iz ovih
stopa
tsz's: ~ mandulagyullads gnojavo/ tzellls [~a, ~t, ~ok] kat stav za
gnojno zapaljenje krajnika
tsszent [~ett, ~sen, ~eni] kihnuti [-
nem]; ~eni kezd zakijati
tsszents [~e, ~t, ~ek] kijanje, ki-
hanje
tsszg [~tt, ~jn] kihati [-am s
kiem], kijati
tz 1 fn [tze, tzet, tzek] 1. vatra,
oganj [-gnja]; ft rak a ~re baciti
drva na vatru; rtesz a ~re naloiti
na vatru; (tv is:) tzet fog uspaliti
se, razgarati se, zaplamteti [-tim] tzes [~et; ~en; ~ebb] 1. vatren,
(se); tzet szt podsticati [-iem] v usijan, estok, ognjen, ognjevit; 2.
prljati v tarnuti [-nem]/tarkati v ~ l estok konj; 3. tv (szenved-
arnuti [-nem]/arati vatru; 2. (tz- lyes) strastven, strastan [-sna]
vsz) poar; 3. kat (lvldzs) tzest [~ett, ~sen, ~eni] (vasat)
paljba, pucnjava, vatra; (veznysz) usijavati (gvode)
~ / pali! tzet szntet obustaviti/obu- tzetes [~et; ~en; ~ebb] podroban [-
stavljati vatru; tzet viszonoz pripui bna], razraen, briljiv, vrlo ta-an
[-uknem]espripuknuti[-nem]/pripu- [-na]; (magyarzat) opiran [-rna]
cati, odgovoriti na vatru 4. (tv:) tzfal [~a, ~at, ~ak] p zabt
csupa ~ iva vatra; kt ~ kztt van tzfszek [-szke, -szket, -szkek] a-
goreti [-rim] izmeu dve vatre; ~be rite
jn (beszd kzben) raestiti se tzfggny [~e, ~t] kat vatrena/og-
(u govoru); ~be megy vkirt skoiti njena zavesa, zaporna/zaprena/ba-
za koga u vatru i vodu; (kzm:) rana vatra
ne onts olajat a ~re! na oganj ulja tzhall [~a, ~t] smrt od vatre, smrt
ne levaj! na lomai, smrt spaljivanjem
tz2 ige [~tt, ~zn] (nap) priei [- tzhny [~J a . ~t, ~k] vulkan
tzharc [~a, ~ot, ~ok] borba vat -
tzll vatrostalan [-Ina] renim orujem
tzhats [~a, ~t] kat vatreno dejstvo
vatrostalan [-Ina] tzhely [~e, ~et, ~ek] 1. ognjite,
tzbiztosts [~a, ~t] osiguranje od/ tednjak; 2. (tv:) csaldi ~ og-
protiv poara njite
tzcsap [~Ja> ~ot, ~ok] poarna sla- tzifa [~ja, -it] gorivo drvo, drva tb
vina, poarni hidrant za ogrev
tzcsva [~ja, ^it, Ak] buktinja za tzlfecskend [~je, ~t, ~k] vatrogasni
izazivanje poara v za paljevinu mrk, vatrogasna trcaljka
tzdel [~t, ~jen] 1. (ltget) (pro-) tzijtk [~a, ~ot, ~ok] vatromet
ivati; 2. karkat ~ a virgok mell tzkr [~a, ~t, ~ok] teta od poara
zabosti [-odem] pritke/ko(l)ce uza tzkrosult [~ja, ~at, ~ak] pogo-
cvee; 3. hst szalonnval ~ nade- relac [-lca], izgorelica h, n
vati meso slaninom tzk [-kve, -kvet, -kvek] krmen,
tzel [~t, ~jen] 1. (ft) loiti; 2. kremen-kamen, kremenjak
(l) paliti, pucati; gyval ~ tzolt I. mn vatrogasan [-sna]; II. fn
pucati v gaati iz topa; ~ni kezd [~ja, ~t, ~k] vatrogasac [-sca],
otvoriti/otvarati vatru; 3. tv (felbiz- poarnik
tat) podsticati [-iem] tzoltfecskend [~je, ~t, ~k] vatro-
tzel [~je, ~t] gorivo gasni mrk
tzoltosztag [~a, ~ot, ~ok] vatrogas-
gaanje na eta
tzelanyag [~a, ~ot, ~ok] ogrevni/ tzoltsg [~a, ~ot] vatrogasna/poar-
zagrevni materijal, gorivo na eta, poarnitvo
tUzelfa [*ija, ~t] ogrevno drvo tz: ~ nap arko/jarko sunce
tzr [~(j)e, ~t, ~ek] kat artiljerac [- tzpiros Id tzvrs
rca]; topnik, tobdija h rg tzpiszkl [~ja, ~t, ~k] prljaa
tzr- artiljerijski tzprba: (szl:) killja a ri,t izdrati
tzrsg [~e, ~et] artiljerija; knny ~ [-im] v proi [-odem] teku kunju
laka artiljerija; lgvdelmi* protiv(u)- tzszersz [~e, ~t, ~ek] kat piroteh-
avionska/protuavionska artiljerija niar, pirotehnik
tzrsgi artiljerijski
tzszerszet 874 ty
tzszerszet [~e, ~et] kat pirotehni-
ka
tzszerszm [~a, ~ot, ~ok] kresivo,
upaljiva, uiga
tzsznt [~e, ~et] kat prekid/obusta-
va vatre, primirje
tzvsz [~ e, ~ t, ~e k] poa r, vat ra
tzveszlyes opasno od poara, upa-
ljiv(o)
tzvonal [~a, ~at, ~ak] kat borbena
linija, front
tzvrs [~en] crven kao vatra, ra-
aren
tzzel-vassal: ~ pusztt pustoiti og-
njem i maem
 TY
tykl [~Ja. ~ot, ~ok] kokoinjak, ko-
ak, umez tykszem [~e, ~et,
~ek] ulj, kurje
oko; ~et csinl (lbbeli) nauljiti
tykszemvgs izrezivanje uljeva v
kurjih oiju, pedikira
tyktojs [~t, ~ok] kokoje jaje
ty isz ih ! sto mu muka/jada !
ty (hang s bet) tyiik [~ja, ~ot, ~ok]
koko(ka) tytksz [~a, ~t, ~ok] piliar
tykhr [~ja> ~t] nov mijakinja
tykketrec [~e, ~et, ~ek] kokoi-
njak tytkleves [~e, ~t, ~ek]
pilea/kokoja
orba v juha