Turizam u zatienim prirodnim dobrima
Z
atiena prirodna dobra su jedna od naj-
aktuelnijih destinacija savremenog tur-
izma. Odnos na relaciji zatieno priro-
dno dobro turizam, toliko je postao snaan
da se sada koristi pojam turistika zatita pri-
rode. Neke drave osnivaju nova zatiena pri-
rodna dobra, prvenstveno nacionalne parkove,
kako bi rasteretile postojea od prekomernog
turistikog korienja. To ujedno pokazuje da
je turizam postao i pretnja za zatienu priro-
du. U sistemu ovih odnosa neophodno je i raz-
matranje pitanja lokalnih zajednica koje po
Zatita prirode, osnivanje i znaaj zatienih prirodnih dobara
Od svog postanka ovek je upuen na prirodu i
njene resurse. Ova veza u savremenoj eri nije nita
manje znaajna. Bilo da je re o narodima na ni-
skim lestvicama ekonomskog razvoja ili onima
koji pripadaju ekonomsko najrazvijenijim delovi-
ma sveta, ovek zavisi od prirodnih resursa koji
ga okruuju. Istovremeno, on utie na prirodu i
njene resurse, kroz raznovrsne oblike njihovog
korienja. Resursi bez kojih je egzistencija kako
arhainog, tako i savremenog oveka nezamisliva
vazduh, voda, zemljite, biljni i ivotinjski svet,
kroz proces upotrebe su podloni promenama.
U momentu pojaanog ekonomskog razvoja pri-
tisak na resurse je takoe pojaan. Zato ne udi
kako su se najglasniji zahtevi za zatitu prirode
pojavili upravo onda kada je stepen degradacije
dostigao svoju kulminaciju.
pravilu mogu dati znaajan doprinos u zatiti
prirode i obogaivanju turistike ponude. Naj-
znaajnija vrsta zatienih prirodnih doba-
ra za turizam su svakako nacionalni parkovi.
Pored njih, tu su i brojni rezervati, parkovi pri-
rode, predeli divljine, kao i globalno znaajna
zatiena prirodna dobra rezervati biosfere i
objekti svetske batine. Organizacija turizma
u zatienim prirodnim dobrima predstavlja
posebno osetljiv zadatak, jer se kao aktivnost
bitno razlikuje u poreenju sa drugim destina-
cijama.
Aktivnost zatite prirode ima svoju hrono-
logiju. Sporadini pokuaji pojavili su se pre
nekoliko vekova. Jedan od takvih primera je
poznati kineski Park jelena u Sarnatku blizu
Barnarasa, kao sveto mesto u kome je Buda
propovedao svoju veru. U istonoj Kini su jo
pre nekoliko vekova postojali parkovi za za-
titu svetih divljih ivotinja. Ovakve akcije su
bile pretea naunog i organizovanog pristupa
u zatiti prirode. Jedna od najstarijih mera za-
tite doneta je u Londonu 1273. godine, a od-
nosi se na ogranienje uticaja dima i pepela.
U Poljskoj je 1499. godine donet akt o zati-
ti losa (Alces Alces) i divljeg konja (Equus ca-
ballus Gmelin). Revolucionarni pomak u zatiti
prirode izveo je francuski pisac an ak Ruso,
koji u romantiarskom zanosu poziva ljude da
Turizam i odrivi razvoj 115
 se vrate prirodi i odbace tezu njenog negiranja.
Neto kasnije nemaki naunik i osniva mo- obezbedio bari prestinu odrednicu jednog od
derne geografije Aleksandar Humbolt prvi put
je upotrebio pojam prirodni spomenici kako
bi opisao prirodne retkosti. Inae, on je jedan
od prvih savremenih inicijatora zatite prirode.
Pokret za zatitu prirode u savremenom
znaenju pojavio se dosta kasno, prvenstveno
kao akcija entuzijasta i zaljubljenika protiv uni-
tavanja prirode, neplanske urbanizacije i sti-
hije prouzrokovane neorganizovanim radom.
Prvo se insistiralo na ouvanju pojedinih uih
delova prirodnih prostora u tenji da se ne pro-
meni njihov prvobitni izgled. Opirnije, po-
kret za zatitu se utemeljio onda kada su ui-
njene greke prema prirodi postale uoljivije i
kada su shvaene posledice njene degradacije.
Prva konkretna mera zatite prirode preduzeta
je sredinom XIX veka, preciznije 1848. godine,
u Francuskoj. Tada su prvi put zatiene ume
Fontainebleaua. Ovaj poduhvat su izveli priro-
dnjaci, umetnici i drugi zaljubljenici u prirodu.
Cilj im je bio da se sauva ravnotea i odri ra-
cionalnost u iskoriavanju prirodnih resursa.
Ve tada gradsko stanovnitvo istie svoju po-
trebu boravka u prirodi, premda ovek tog vre-
mena nije bio pritisnut stegom civilizacije kao
danas. Prvi inicijatori zatite prirode imali su i
ulogu prosvetitelja (Vidakovi, 1997).
Prekretnica u zatiti prirode dogodila se u
drugoj polovini XIX veka sa osnivanjem prvog
nacionalnog parka. Zahvaljujui upornosti i-
rokog sloja drutva u Amerikom kongresu je 1.
marta 1872. godine Jelouston proglaen za na-
cionalni park. Ideja o nacionalnim parkovima
brzo se irila, pa su je tako prihvatale i druge
drave. Ovim inom se zavrava faza izolova-
nih i pojedinanih akcija i istovremeno poi-
nje vreme organizovanih akcija zatite prirode
meunarodnog znaaja. Zanimljivo da je 1874.
ili samo dve godine nakon osnivanja Jelousto-
116 Turizam i odrivi razvoj
na, zatiena i Obedska bara u Sremu. Taj in je
najstarijih zatienih podruja u svetu.
Razvoj zatite prirode inicirao je evoluciju
od pasivne ka aktivnoj zatiti. Nova naela za-
tite temelje se na saznanjima prirodnih nauka
i sve to u tenji da se naglasi znaaj zatienih
predela za nauku, obrazovanje, privredu, re-
kreaciju i turizam. Aktivna zatita upravo po-
drazumeva realizaciju raznovrsnih funkci-
ja jednog zatienog prirodnog dobra. Ovakav
vid zatite podrazumeva naputanje statinog
poimanja zatite koje ima iskljuivo konzer-
vatorski pristup. Aktivna zatita je unela di-
namiku u teoriju i praksu zatite prirode tako
da se ona postavlja kao poetna i zavrna taka
u svim planovima ureenja prostora i korie-
nja prirodnih resursa. Kao takav ovaj vid zati-
te pokree razvoj zatienih prirodnih dobara
pogotovo u drutvenom (obrazovanje, nauka,
svest o zatiti) i ekonomskom znaenju. Ak-
tivna zatita je vid zatite sadran u ideji da bi
prirodna dobra trebalo koristiti uz neophodno
preduzimanje mera da se ne ugrozi prirodna
ravnotea. Realizacija ovakve ideje mogua je
kroz preduzimanje administrativnih mera, or-
ganizacionih, pravnih, tehnikih i ekonom-
skih, kao i primenom svih mera koje e sprei-
ti naruavanje prirodnog integriteta. Kao jedan
segment aktivne zatite pojavljuje se i turisti-
ko korienje zatienih prirodnih dobara od
koga korist moe biti viestruka.
Zatiena prirodna dobra mogu biti pro-
glaavana na razliite naine. Dva najea su
kroz aktivnost vlade na nacionalnom, regio-
nalnom ili lokalnom nivou i kupovinom zem-
lje od privatnih organizacija za zatitu. Naj-
poznatije su Udruenje za zatitu prirode
(Nature Conservancy) (prilog 12) i Audubon
udruenje (Audubon Society). Mnoga zatie-
na prirodna dobra su ureena zakonom koji
 12

uglavnom dozvoljava korienje njihovih re- Udruenje za zatitu prirode (Nature Conservancy):
sursa na odrivi nain. Tu pripada tradicio-
Zatita prirode koja podrazumeva drugaiji pristup

U
nalno korienje za potrebe lokalnih zajedni-
poslednje vreme broj neprofitabilnih organizacija koje podstiu i ohrabruju
ca i korienje u rekreativne svrhe. U porastu
zatitu pojedinih podruja je u porastu. Od mnogobrojnih organizacija jedin-
su i partnerski odnosi zemalja u razvoju, sa stveni pristup ima Udruenje za zatitu prirode. Ono kupuje ugroena sta-
jedne strane i meunarodnih organizacija za nita ili pokazuje vlasnicima kako da organizuju ekonomski isplativu zatitu. Udru-
zatitu, multinacionalnih banaka i vlada raz- enje je osnovano daleke 1951. godine, ali nije toliko globalno poznato kao recimo
vijenih zemalja, sa druge strane. U takvom Grinpis (Greenpeace), moda i zbog svog nekonfrontirajueg stava u reavanju pro-
odnosu organizacije za zatitu obezbeuju blema. Njihov metod je prilino uspean. Samo u SAD preko 6 miliona ha je za-
tieno zahvaljujui njihovom radu. Van ove drave
novana sredstva, nauna saznanja i komple- Udruenje za zatitu prirode je posredovalo u zatiti
tnu organizaciju za osnivanje novih zatie- desetine miliona hektara ugroenih podruja. To se
nih podruja u zemljama Treeg sveta. realizuje iz fonda, formiranog od privatnih i organi-
Ideja o zatiti prirodnih dobara i njena pri- zovanih donacija. Za finanasiranje projekata u pro- Slika 13. Zatitni znak
mena prilino se irila tokom XX veka i dose- tekle dve decenije obezbeena je suma u iznosu 20 Udruenja za zatitu prirode
milijardi dolara iz razliitih fondova (Baumgartner i
gla svoj vrh tokom sedamdesetih godina (ta-
drugi, 2006). Kroz ovakav princip rada formiran je najvei sistem privatnih zatie-
bela 12). Opadanje tokom osamdesetih godina nih podruja u svetu. Ukoliko nije mogue kupiti zemljite, Udruenje za zatitu pri-
odraz je saznanja da nerazvijene zemlje nisu u rode nudi alternativna reenja koja se sastoje u omoguavanju posebnih beneficija
stanju da ispotuju principe zatite i podnesu za vlasnike u zamenu za prihvatanje normi koje nee degradirati prirodu. U drugim
njenu obavezu. sluajevima vlasnici doniraju zemlju u zamenu za neku vrstu zaposlenja.
U svetu je 2003. bilo 102.102 zatiena priro- Ova organizacija takoe podrava zatitu svetske prirodne batine u 50 zema-
lja i obezbeuje volontere za popis biljaka i ivotinja u svakoj dravi. Kompjuterski
dna dobra, koja su pokrivala povrinu 18,8 mi-
obraeni podaci su sadrani u svakoj dravi.
liona km2 (tabela 13). U procentualnim pokaza- Organizacija se razlikuje od drugih po svom apolitinom stavu. Oni nisu deo
teljima to iznosi 12,65% od ukupnog Zemljinog lobija za zatitu ivotne sredine, ve zastupaju princip biznisa u reavanju proble-
kopna i to je povrina vea od zajednike povr- ma zatite prirode. Osnovni ideja zatite kroz privatnu akciju za sada se pokaza-
ine Kine, June i Jugoistone Azije. Ako se ma- la kao odlina (Primack, 1993).
rinska zatiena prirodna dobra iskljue iz ove
kalkulacije, onda dolazimo do toga da kopnena Tabela 12. Periodi osnivanja zatienih prirodnih dobara u svetu
zatiena podruja zauzimaju povrinu od 17,1 Godina osnivanja Broj zatienih predela Ukupna povrina (km2)
miliona km2 (11,5 % od ukupne povrine kopna), Nepoznato 711 194.395
to priblino odgovara teritoriji June Ameri- Pre 1900 37 51.455
ke. Od ukupnog broja zatienih podruja vie
1900-1909 52 131.385
od pola, preciznije, 68.066 mogue je prepoz-
1910-1919 68 76.983
nati na osnovu kategorizacije koju je formirao
1920-1929 92 172.474
IUCN. Ukoliko se podaci iz 2003. uporede sa
1930-1939 251 275.381
prethodno sastavljenim listama zatienih pri-
1940-1949 119 97.107
rodnih dobara uoava se trend njihovog pora-
1950-1959 319 229.025
sta. Meutim, kao problem pojavljuje se mala
povrina zatienih podruja marinskog tipa. 1960-1969 573 537.924
Svega 1,64 miliona ili 8,7% od ukupne povrine 1970-1979 1.317 2.029.302
pripada ovom tipu zatienih prirodnih doba- 1980-1989 781 1.068.572
ra (Chape i drugi, 2003). Izvor: Reid i Miler, 1989.

Turizam i odrivi razvoj 117

 Tabela 13. Broj i povrina zatienih prirodnih dobara u svetu

Kategorija Broj ZPD Udeo u ukupnom Povrina (km2) Udeo u ukupnoj

broju ZPD (%) povrini ZPD (%)
Ia 4.731 4,6 1.033.888 5,5
Ib 1.302 1,3 1.015.512 5,4
II 3.881 3,8 4.413.142 23,6
III 19.833 19,4 275.432 1,5
IV 27.641 27,1 3.022.515 16,1
V 6.555 6,4 1.056.008 5,6
VI 4.123 4,0 4.377.091 23,3
Bez IUCN kategorije 34.036 33,4 3.569.820 19,0
Ukupno 102.102 100 18.763.407 100
Izvor: Chape i drugi, 2003.

Poto zatiena prirodna dobra pokrivaju
male povrine u poreenju sa ukupnom povri-
nom Zemlje, postavlja se pitanje njihove efika-
snosti. Objanjenje je sadrano u sledeoj kon-
stataciji. Koncentracija vrednih vrsta nalazi se
na malim povrinama, tamo gde je drugaija
geoloka podloga, gde su stene starije i na me-
stima sa kritinim i ugroenim prirodnim re-
sursima. Generalno najvee povrine kopna su
sastavljene od prostranih i prilino uniformi-
sanih stanita, dok samo mala podruja imaju
karakteristike stanita sa retkim vrstama. Za-
tita prirode u tom sluaju ne zavisi toliko od
velikih povrina, ve se u sistem zatite uklju-
uju male povrine prirodnih dobara. Slede-
i primeri najbolje ilustruju iznetu konstataci-
ju. Zatiena prirodna dobra pokrivaju samo
8% ukupne teritorije Tajlanda, ali ukljuuju
88% umskih vrsta ptica u toj zemlji. Planovi
vlade Indonezije da zatiti ukupnu populaciju
domaih ptica kroz sistem nacionalnih parko-
va podrazumeva zatitu podruja od 3,5% do
10% od ukupne povrine ove zemlje. Odlian
primer znaaja malih podruja je Nacionalni
park Santa Rosa u Kostariki. On pokriva svega
0,2% od ukupne povrine ove drave, a ukljuu-
je brojnost od 135 vrsta leptira (Primack, 1993).
U svetu sa pomanjkanjem novca za osni-
vanje zatienih prirodnih dobara uvek se po-
stavlja pitanje koji su prioriteti da bi se neto
zatitilo. Dileme sa kojima se susreu oni koji
planiraju zatitu su - ta je neophodno zati-
titi, gde je potrebno zatititi i kako to zatiti-
ti. Tri kriterijuma su vana u odreivanju prio-
riteta zatite:
Osobenost. Prioritet u zatititi se daje
onim prirodnim celinama ije su pojave
retke. To su recimo endemske vrste, koje
e uvek dobiti prednost u poreenju sa
iroko rasprostranjenim vrstama.
Ugroenost. Vrste kojima preti istreblje-
nje imaju prednost u poreenju sa onim
vrstama koje nisu toliko ugroene. Ovde
spadaju i one prirodne celine kojima
preti neki oblik pogubne destrukcije.
Korisnost. Vrste i predeli koji posedu-
ju sadanju i potencijalnu korisnost za
ljude imaju veu vrednost pri odreiva-
nju prioriteta zatite, nego oni koji to ne-
maju.

118 Turizam i odrivi razvoj

 Primer vrste koja prema istraivaima za-
dovoljava sva tri kriterijuma u davanju prio-
riteta za zatitu je komodo zmaj (Varanus ko-
modoensis) u Indoneziji. To je najvei svetski
guter (osobenost). Nastanjen je samo na ne-
kolicini malih ostrva sa ogranienim nivoom
razvoja (ugroenost). Komodo zmaj ima veliki
potencijal upravo kao elemenat ekoturistike
ponude (korisnost) (Primack, 1993).
Aktivnosti savremene zatite prirode u Srbiji
se vezuju za Zavod za zatitu prirode Srbije, koji
je osnovan 1948. godine. Pre toga itav niz teorij-
skih i praktinih problema zatite reen je zah-
valjujui Prirodnjakom muzeju, Institutu za
ekologiju i biogeografiju, Biolokoj grupi Priro-
dno-matematikog fakulteta (tada u sastavu Fi-
lozofskog fakulteta), umarskom fakultetu, Po-
ljoprivrednom i Veterinarskom fakultetu. Prvi
akt o zatiti kompleksne prirode odnosi se na
zatitu rezervata Ostrozub. Prvo reenje o zati-
ti vodopada Velika i Mala Ripaljka na Ozrenu,
Zavod je doneo 1949. godine. Ova dva reenje o
zatiti imaju simbolian znaaj, jer se u prvom
Ureivanje i organizacija zatienih prirodnih dobara
Formiranje i veliina zatienih prirodnih do-
bara zavise od brojnih pitanja, a kljuna su: ra-
spored naseljenih mesta, prirodni potencija-
li, politika podrka i razvijena svest graana.
Povrinski najvea zatiena podruja nala- pitanje odnosa organizacije zatienih podru-
ze se u regijama koje imaju malu naseljenost i
mali obim privrednog razvoja (poljoprivreda,
umarstvo, urbanistiki razvoj i slino). Neka
od kljunih pitanja prilikom formiranja zati-
enih prirodnih dobara jesu koliko veliki pro-
stor zatite mora biti, da li je bolje imati jednu
veliku zatienu povrinu ili vie manjih, koji je
najbolji oblik, u sluaju nekoliko manjih rezer-
vata da li je neophodno da su blizu jedan dru-
sluaju radi o objektu ive prirode, a u drugom
o objektu neive prirode. Ovakva dvojnost sim-
bolino i praktino oznaava jedan od osno-
vnih zakona ekologije jedinstvo ivog i nei-
vog sveta (Jankovi i drugi, 1998).
Na teritoriji Vojvodine poslove zatite pri-
rodnih dobara obavlja Pokrajinski zavod za za-
titu prirode sa seditem u Novom Sadu. On je
prvi put osnovan 1966. godine. Od 1992. do 2010.
je poslovao u sastavu Zavoda za zatitu prirode
Srbije kao radna jedinica, kada opet prerasta u
samostalnu instituciju. Na duem spisku poslo-
va zatite Zavoda istiu se i oni koji se odnosi
na organizovanje i sprovoenje vaspitno-obra-
zovnih i promotivnih aktivnosti u zatiti priro-
de projektovanjem i organizovanjem izlobenih
postavki, organizovanjem tematskih rasprava,
seminara, predavanja i izdavanjem publikacija.
Upravo poslovi prezentacije, edukacije, kao i do-
noenja mera u vezi sa turistikim korienjem
zatienih podruja u Vojvodini dovode Pokra-
jinski zavod za zatitu prirode u vezu sa pitanji-
ma razvoja odrivog turizma.
goga i konano, da li bi trebalo da su izolovani
ili povezani koridorima (ema 8). Neke od ovih
dilema mogu se odraziti i na razvoj turizma u
zatienim prirodnim dobrima. Znaajno je i
ja i organizacije turizma.
Poto je zatieno prirodno dobro formi-
rano ono mora biti i efikasno voeno posred-
stvom nadlenih strunjaka. Pod ovim se po-
drazumeva itav niz razliitih aktivnosti u
cilju ouvanja kljunih vrednosti. Za oekiva-
ti je da su prirodne vrednosti u zatienim po-
drujima dobro ouvane, ali naalost stvarnost
je esto i drugaija. U svetu je mnogo kvalite-
Turizam i odrivi razvoj 119
 BOLJE LOIJE je gde je istorijski potvrena nauna i praktina
uspenost upravljanja malim rezervatima.
Veliko Malo Efikasnost menadmenta u zatienim pri-
zatieno zatieno rodnim dobrima izmeu ostalog mora biti
prirodno prirodno
podruje podruje predvoena brojanim podacima o ugroeno-
sti njihove ekoloke ravnotee. UNESCO je u
poslednjoj deceniji XX veka izvrio istraiva-
nja o ugroenosti zatienih prirodnih doba-
Jedno veliko Nekoliko malih
ra sa liste Svetske batine. Rezultati pokazu-
ju da je irok spektar problema identifikovan i
da se oni razlikuju po kontinentima (tabela 14).
Najvie problema u zatiti imaju zatiena po-
Mala Velika
udaljenost udaljenost druja u Junoj Americi, a najmanje u Evropi.
Najozbiljnije probleme u Okeaniji imaju sa ile-
galnim branjem zatienih biljaka, vatrom, pa-
Zajednika Linijski, bez arenjem i kultivacijom, to su inae kljuni
stanita zajednikih problemi i u Junoj Americi i Africi. Neadekva-
stanita
tan menadment je poseban problem u neraz-
vijenim dravama Afrike, Azije i June Ameri-
ke. Veliki problemi u razvijenim industrijskim
zemljama su u vezi sa njihovim privrednim ak-
Koridori Bez koridora
tivnostima (rudarstvo, umarstvo, poljopri-
vreda i melioracija). Pored ovog generalnog
pregleda vano je spomenuti da mnogobrojni
zatieni predeli imaju probleme sa nedozvolje-
Okrugla Nisu okrugla nim lovom i seom uma. U pojedinim drava-
ma problem je i turizam, recimo prebukirani
kapaciteti tokom jula i avgusta u Nacionalnom
parku Jelouston (Primack, 1993). Inae, turi-
ema 8.
Principi kreiranja tno osmiljenih zatienih prirodnih dobara u zam je prema datim analizama najvie ugroa-
zatienih podruja planovima, ali loe voenih u praksi. Neki od vajui faktor u Junoj Americi, dok najmanje
Izvor: Diamond, 1975. njih ak i pod reimima zatite gube svoje iz- preti zatienim prirodnim dobrima Afrike i
vorne karakteristike. Da bi upravljai prevazi- Evrope. Kao delatnost turizam je jedino vode-
li ovakav momenat, zatiena prirodna dobra a pretnja u zatienim podrujima Azije (50%)
moraju da primenjuju politiku kvalitetnog me- zajedno sa spoljanjim pretnjama.
nadmenta za koji se neophodne informacije Sada se postavlja pitanje kakva je veza izme-
prikupljaju kroz terenska istraivanja. Poneka- u turizma i menadmenta zatienih prirod-
da je tano i to da je najbolji menadment onaj nih dobara. Korienje resursa mora biti jedan
koji ne radi nita, jer neke od aktivnosti u naj- od centralnih delova svakog menadment plana,
boljim namerama deluju unitavajue. Dobri podjednako u razvijenim zemljama i onima
primeri menadmenta dolaze iz Velike Britani- koje su u razvoju. Biljni svet mnogobrojnih za-

120 Turizam i odrivi razvoj

Tabela 14. Osnovni problemi u zatienim oblastima Svetske batine (%)

Broj Razvoja Turizam Spoljanje Paarenje Ilegalna Vatra, prirodna Unete Lo

mesta pretnjeb etva pretnja vrste menadmentc
Afrika 25 48 16 36 56 68 52 8 52
Azija 10 40 50 50 40 40 40 10 70
Evropa 11 45 18 18 27 9 18 27 0
Okeanija 10 70 30 10 40 10 40 60 10
J.Amerika 8 38 63 63 75 63 88 25 63
S i C Amerika 21 57 33 43 29 33 24 43 10
Izvor: Primack, 1993; a Razvoj ukljuuje umarstvo, rudarstvo i druge organizovane aktivnosti; b Spoljanje pretnje dolaze van granica zatite; c Ukljuujui
nedostatak osoblja, novca, opreme

tienih podruja uniten je zbog usluga i sme-
tajnih objekata koji su ovde zastupljeni. Svrha
zatienih prirodnih dobara bie realizovana je-
dino ako lokalno stanovnitvo i posetioci imaju
dovoljno razumevanja prema definisanim pra-
vilima ponaanja. U najboljem sluaju lokalno
stanovnitvo je ukljueno u menadment i pla-
niranje kroz posebnu obuku, zaposlenje ili ima
neku vrstu koristi od zatite prirode. U suprot-
nom sluaju, ako postoji tradicionalno nerazu-
mevanje izmeu vlade i lokalnog stanovnitva
ili svrha zatite nije dobro objanjena, onda to
stanovnitvo moe ignorisati ili odbijati koncept
zatite. U vezi sa tim neke od tetnih aktivnosti
po zatiena podruja su sledee: (1) komercijal-
ni izlov ivotinja, posebno kroz destruktivne
metode poput lova dinamitom; (2) intenzivno
sakupljanje proizvoda od biljaka, s tim to po-
nekada problem moe predstavljati i sakupljanje
za line potrebe; (3) nedozvoljena sea uma i
stoarstvo, a praksa je potvrdila da je posebno
teko odvii stanovnitvo od ovakvih aktiv-
nosti; (4) poari, preko kojih stanovnitvo eli
da se rei nepoeljnih vrsta; (5) rekreativne ak-
tivnosti, kao posebno popularne u razvijenim
zemljama i one mogu unititi osetljivi ivi svet.
Zato aktivnosti poput etnje, kampovanja, bici-
klizma i jahanja, moraju strogo biti kontrolisane
i rezervisane samo za odreena podruja unutar
zatienog prirodnog dobra. Ispostavilo se da je
to izazov za menadere zatienih prirodnih do-
bara (Primack, 1993).
Da bi se problemi sa posetiocima i lokalnim
stanovnitvom na vreme reili neophodno je da
sastavni deo menadment plana bude i akcioni
plan za razvoj turizma. Usaglaavanje ovih pla-
nova u velikoj meri pomae reavanje pitanja tu-
ristikog razvoja i zatite, pogotovo kod onih
zatienih prirodnih dobara u ijem je razvoju
turizam prioritet (npr. nacionalni parkovi).

Vrste zatienih prirodnih dobara

Po osnovu razliitih kriterijuma zatiena ma. Oni se mogu svrstati u sledee grupe: (1)
prirodna dobra se mogu podeliti u odreena nauna istraivanja, (2) zatita ivog sveta, (3)
grupe. To se posebno odnosi na razloge zbog ouvanje specijeske i genetike raznovrsnosti,
kojih se upravlja zatienim prirodnim dobri- (4) obezbeivanje usluga u ivotnoj sredini,

Turizam i odrivi razvoj 121

 (5) zatita specifinih prirodnih i kulturnih
oblika, (6) turizam i rekreacija, (7) obrazova-
nje, (8) usaglaeno korienje resursa iz pri-
rodnih ekosistema, (9) ouvanje kulturnih
i tradicionalnih karakteristika. Zbog ova-
kvih prilika pristupilo se odreivanju i defi-
nisanju pojedinih vrsta zatienih prirodnih
dobara koje je sproveo IUCN, odnosno, Me-
unarodna unija za zatitu prirode (Inter-
national Union for Conservation of Nature).
Kroz rad Komisije za nacionalne parkove i za-
tiena podruja pripremljeno je meunaro-
dno uputstvo za kategorizaciju zatienih po-
druja. Cilj je bio da se:
skrene panja vladama zemalja na va-
nost zatienih podruja;
podstaknu vlade da razviju sistem zati-
enih podruja sa ciljevima upravljanja
koji odgovaraju nacionalnim i lokalnim
uslovima;
smanji zabuna nastala korienjem raz-
liitih termina koji opisuju razliite vrste
zatienih podruja;
obezbede meunarodni standardi koji
e olakati globalno i regionalno raz-
vrstavanje i poreenje izmeu zemalja;
da se obezbedi okvir za sakupljanje,
obradu i distribuciju podataka o zatie-
nim podrujima;
pobolja komunikacija i saradnja izme-
u svih koji rade na poslovima zatite.
Na osnovu opsenih istraivanja i raz-
matranja IUCN je ustanovio sledee vrste za-
tienih prirodnih dobara:
Kategorija I Strogi prirodni rezervat/Po-
druje divljine
Cilj upravljanja: Nauno-istraivaki
rad, zatita podruja potpuno ouvane
prirode.
122 Turizam i odrivi razvoj
Kategorija Ia Strogi rezervat prirode
Definicija: Podruje divljine i/ili mora
koje poseduje neke izuzetne ili repre-
zentativne ekosisteme, geoloke pojave i/
ili vrste, a prvenstveno se koristi za nau-
na istraivanja i/ili praenje stanja u i-
votnoj sredini.
Kategorija Ib Podruje divljine
Definicija: Veliko neizmenjeno ili slabo
izmenjeno podruje zemlje i/ili mora
koje je zadralo svoja prirodna obele-
ja, bez stalne ili znaajne naseljenosti, a
koje se titi i upravlja sa ciljem ouvanja
prirodnih uslova.
Kategorija II Nacionalni park
Cilj upravljanja: Zatita ekosistema i re-
kreacija
Definicija: Prirodno podruje zemlje i/
ili mora, odreeno da (a) titi ekoloku
celovitost jednog ili vie ekosistema za
sadanje ili budue generacije, (b) one-
mogui eksploataciju ili druge tetne
aktivnosti i (c) obezbedi osnove za du-
hovne, naune, obrazovne, rekreativ-
ne potrebe i potrebe posetilaca, od kojih
sve treba da budu saglasne sa ivotnom
sredinom i kulturom.
Kategorija III Spomenik prirode
Cilj upravljanja: Zatita specifinih pri-
rodnih oblika.
Definicija: Podruje u kojem se nala-
zi jedan ili vie prirodnih ili prirodno-
kulturnih oblika koji poseduju izuzetne
ili jedinstvene vrednosti, a tite se zbog
svojih neponovljivih osobina, reprezen-
tativnosti, estetskih kvaliteta ili kultur-
nog znaaja.
 Kategorija IV Podruje upravljanja stani-
tem ili vrstama
Cilj upravljanja: Zatita putem interven-
cija/aktivnih mera.
Definicija: Podruje zemlje i/ili mora
kojim se upravlja aktivnim merama za-
tite da bi se ouvala stanita i/ili obez-
bedili uslovi za opstanak odreenih vrsta.
Definicija: Podruja u kojem se nalaze
preteno nepromenjeni prirodni ekosi-
stemi, kojima se upravlja da bi se obez-
bedila dugorona zatita i ouvanje
bioloke raznovrsnosti, a istovremeno
ostvaruje odrivo korienje prirodnih
resursa i aktivnosti neophodnih za osta-
nak ljudskih zajednica u njemu.

Kategorija V Zatieni predeo ili marinski Jedan od vodeih principa kategorizacije

predeo
Cilj upravljanja: Zatita predela i rekreacija.
Definicija: Podruje zemlje, morske obale
i mora, gde je meusobno dejstvo ljudi i
prirode tokom vremena oblikovalo pre-
poznatljive osobine podruja sa znaaj-
nim estetskim, ekolokim i/ili kulturnim
vrednostima, esto praeno visokom bio-
lokom raznovrsnou. Ouvanje jedin-
stva tradicionalnih meudejstava prirode
i oveka od znaaja je za zatitu, odranje
i razvoj ovakvih podruja.
Kategorija VI Zatita podruja za uprav-
ljanje resursima
Cilj upravljanja: Usaglaeno korienje
prirodnih resursa.
jeste da su sve kategorije vane. Broj dodeljen
nekoj kategoriji ne oznaava njenu vanost (I
VI). Za zatitu i usaglaeni razvoj neophodne
su sve kategorije. Odnos izmeu ciljeva uprav-
ljanja i kategorija zatienih prirodnih doba-
ra moe se i tabelarno prikazati (tabela 15), pri
emu je broj 1 vrednost koja odreuje primarni
cilj, broj 2 oznaava sekundarni cilj, 3 oznaa-
va mogue primenjivi cilj, dok crta oznaava
neprimenjivost dotinog cilja. Zanimljivo je
pratiti turizam i rekreaciju kao ciljeve uprav-
ljanja u zatienim prirodnim dobrima. Kao
primarni cilj prisutni su u nacionalnim parko-
vima, spomeniku prirode i zatienom prede-
lu i marinskom predelu, dok su kao sekundar-
ni cilj prisutni u podruju divljine. Turizam i
rekreacija su mogue primenjivi cilj u podru-

Tabela 15. Odnos vrsta zatienih prirodnih dobara i ciljeva upravljanja

Ciljevi upravljanja Ia Ib II III IV V VI
Nauna istraivanja 1 3 2 2 2 2 3
Zatita ivog sveta 2 1 2 3 3 - 2
Ouvanje specijske i genetike raznovrsnosti 1 2 1 1 1 2 1
Obezbeivanje usluga u ivotnoj sredini 2 1 1 - 1 2 1
Zatita specifinih prirodnih i kulturnih oblika - - 2 1 3 1 3
Turizam i rekreacija - 2 1 1 3 1 3
Obrazovanje - - 1 2 2 2 3
Usaglaeno korienje resursa iz prirodnih ekosistema - 3 3 - 2 2 1
Ouvanje kulturnih i tradicionalnih karakteristika - - - - - 1 2
Izvor: Uputstvo za primenu kategorija upravljanja zatienim prirodnim dobrima u Evropi, 1999.

Turizam i odrivi razvoj 123

 ju upravljanja stanitem ili vrstama i zati-
ti podruja za upravljanje resursima, dok kao
cilj nisu prihvatljivi u strogom rezervatu pri-
rode. Konano, turizam i rekreacija kao ciljevi
upravljanja podrazumevaju primenu koncepta
ekoloki prihvatljivog turizma, koji nee degra-
dirati prirodne resurse i koji e obezbediti kva-
Slika 14. Zatitni znak
Programa ovek i litetan kontakt turista sa iskonskim prirodnim
biosfera - Rezervati vrednostima.
biosfere (deo iznad U opsenim analizama IUCN je 1978. godi-
slova m i a je
ne identifikovao posebne kategorije za Rezerva-
stilizovana verzija
drevnog egipatskog te biosfere (slika 14) i Svetsku batinu (slika 15).
znaka ivota ankh). To nisu kategorije same po sebi ve je to neka
Sutina je sadrana vrsta meunarodnog statusa. U praksi gotovo
u ideji da ljudska
sva dobra sa liste Svetske prirodne batine i Re-
delatnost mora biti u
interesu prirode zervata biosfere imaju svoju nacionalnu kate-
goriju. Tako je opte prihvaen koncept da bi
zatieno podruje trebalo prvo biti pod odre-
enom standardnom kategorijom. Ukoliko je
identifikovano kao podruje posebne namene
na nacionalnom nivou, moe mu biti dodeljen i
poseban meunarodni status.
Korienje resursa je stvarnost koja se mora
uklopiti u proces osnivanja i ureenja zatie-
nih prirodnih dobara. Ljudi su sastavni deo
ekosistema planete hiljadama godina i njihovo
iskljuivanje iz mree rezervata prirode moe
imati nepredvidive posledice. Lokalne zajedni-
ce tradicionalno koriste resurse unutar even-
tualno novoformiranih rezervata. Ukoliko im
se to zabrani njihov opstanak je ugroen, a po-
staju i besni to se moe loe odraziti po ten-
denciju zatite prirode. Da bi pomirio stavo-
ve u tenji korienja resursa i zatite prirode,
UNESCO (United Nations Educational, Scien-
tific and Cultural Organization) je pokrenuo
jedan novi pristup sa kreiranjem Programa
ovek i biosfera (Man and Biosphere - MAB).
Program ukljuuje osnivanje brojnih rezerva-
ta biosfere irom planete u tenji da se integriu
ljudske aktivnosti, istraivanje i zatita prirod-
nih vrednosti. Teritorijalni koncept ukljuu-
je jezgro u kome su bioloke zajednice i eko-
sistemi strogo zatieni. Jezgro u potpunosti
okruuje tampon zona u kojoj je mogue reali-
zovati tradicionalne ljudske aktivnosti i istrai-
vanja bez eventualne degradacije, dok je posle-
dnji obru prelazna zona u kojoj su dozvoljeni
odrivi razvoj i eksperimentalna istraivanja
(ema 9).
Konvenciju o zatiti svetske kulturne i pri-
rodne batine Generalna konferencija UNE-

Slika 15. Zatitni

znak Svetske
batine, simbolizuje
meuzavisnost ZONA
VANJA JEZGRO
kulturnog i prirodnog UBLAA alne
n
blaga. Unutranji ZONA (tradicio tivn os ti,
etvorougao oznaava PRELAZNA zvoj, ljudske g,
ak
drivi ra rin
oblik koji je stvorio (o
etalna monito
ovek, a spoljanji eksperim ) is t ra iv anja)
a n ja
is traiv
krug prirodu. Znak
je okruglog oblika
kao Zemlja, a ujedno ema 9. Prikaz rezervata
simbolizuje njeno biosfere po zonama (jezgro,
ouvanje tampon zona i prelazna zona)

124 Turizam i odrivi razvoj

SCO-a je usvojila 1972. godine. Osnovni za-
datak joj je utvrivanje kako prirodne, tako i
kulturne batine, odnosno, sastavljanje popisa
onih mesta za iju zatitu je zainteresovano i-
tavo oveanstvo. Konvencija pod prirodnom
batinom podrazumeva: (1) spomenike prirode
koji se sastoje od fizikih ili biolokih formacija,
a koji imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa
estetske ili naune take gledita; (2) geoloke
ili fiziko-geografske formacije i tano odree-
ne zone koje su prebivalita ugroenih vrsta i-
votinja i biljaka od izuzetne univerzalne vred-
nosti sa naune i konzervatorske take gledita;
(3) znamenita mesta prirode ili tano odree-
ne prirodne zone koje imaju izuzetnu priro-
dnu vrednost sa take gledita nauke, konzer-
viranja ili prirodnih lepota. Drave potpisnice
Konvencije svim raspoloivim sredstvima, po-
sebno obrazovnim i informativnim programi-
ma, podstiu uvaavanje i potovanje prirodne
i kulturne batine. One se obavezuju da e op-
irno informisati javnost o ugroenosti batine.
Prirodne vrednosti na listama ovek i bios-
fera i Svetska kulturna i prirodna batina znaa-
jan su resurs turistike ponude brojnih drava.
Sa dobijanjem ovih statusa prirodna dobra ne-
zvanino ali automatski dobijaju poziciju turi-
stike reprezentativnosti, jer na popisima se na-
laze neki od turistiki najatraktivnijih predela
(npr. Svetska prirodna batina - Jelouston i Jo-
semit u SAD, Atol Aldabra na Sejelima, Veliki
koralni greben i Kouko u Australiji i MAB -
Delta Dunava u Rumuniji (slika 16), Donana u
paniji, Kikunag u Maarskoj, Ikeul u Tuni-
su, Amboseli u Keniji, Centralni Amazon u Bra-
zilu). Specijalizovani turistiki prospekti i vodi-
Slika 16. Rezervati
biosfere se svrstavaju u
red znaajnih turistikih
destinacija. Turistiki
brod u Rezervatu
biosfere Delta Dunava
(Rumunija)
Foto: V. Stojanovi
Turizam i odrivi razvoj 125
 Slika 17. Tematski
turistiki prospekti
posveeni objektima
Svetske batine u
Slovakoj (levo) i
Maarskoj (desno)
i svedoe da u turistikoj propagandi i ponudi
Rezervati biosfere i objekti Svetske batine zau-
zimaju posebno mesto (slika 17). U Srbiji se na
listi MAB programa nalazi za sada jedino Go-
lija-Studenica. Na listi Svetske kulturne i priro-
dne batine nema prirodnih dobara, a od kul-
turnih to su: (1) Stari Ras sa Sopoanima; (2)
manastir Studenica; (3) Gamzigrad-Romulijana,
Galerijeva palata i (4) srednjovekovni spomenici
na Kosovu manastir Deani, Peka patrijarija,
Graanica i crkva Bogorodica Ljevika.
Posebno mesto u nabrajanju zatienih pri-
rodnih dobara zauzima Antarktik. Ovaj malo
poznati kontinent sa bogatim rudnim naslaga-
ma, kao i preostalim resursima, poslednjih go-
dina je predmet oprenih rasprava. Neke od
dilema su da li i kako koristiti prirodno bogat-
stvo Antarktika. Degradacija prirodnih vred-
126 Turizam i odrivi razvoj
nosti na ovom kontinentu je stara koliko i lov
na kitove i foke u njegovim vodama. Zbog raz-
matranja mogunosti eksploatacije ruda neke
zemlje poput Australije, Francuske, Belgije i
Italije predloile su trajnu zabranu rudarstva.
Problem su i istraivake stanice. Zbog aero-
dromske piste u blizini francuske baze Dimon
Dirvil oblinja kolonija pingvina je sa 7.000 pa-
rova iz pedesetih godina XX veka smanjena na
3.000 krajem istog. Stare istraivake baze se
naputaju, pri emu zaostaju olupine, smee
i deponije. Zbog takve situacije, posebno oko
predloga za rudnu eksploataciju, Francuska i
Australija su pokrenule inicijativu za proglae-
nje neke vrste Svetskog parka to bi bio vid
zatienog prirodnog dobra od globalnog zna-
aja. U tako organizovanom prostoru zatita
prirode bi bila prioritet, a pratilo bi je nauno
istraivanje strunjaka iz celog sveta (Stojano-
vi, 2005). Tradicija antarktikog turizma da-
tira iz XIX veka. Ipak, pre ezdesetih godina
XX veka kontinent je poseivalo svega neko-
liko stotina posetilaca u toku godine. Poet-
kom osamdesetih godina taj broj se popeo na
1.000, da bi krajem devedesetih dostigao cifru
od 10.000 turista. Znaaj ovih posetilaca ogle-
da se u izjavi da su oni ambasadori ideje o za-
titi poslednjeg kontinenta (Marsh, 2000).
Strunjaci apeluju da Antarktik nije klasina
turistika destinacija, pa je kao takav i opasan,
a avionske nesree usled loih vremenskih pri-
lika samo potvruju iznetu tezu.
U Srbiji su prema nadlenom Zakonu o za-
titi prirode sva zatiena prirodna dobra svr-
stana u tri grupe. To su: (1) zatiena podru-
ja; (2) zatiene vrste i (3) pokretna zatiena
prirodna dokumenta. Podruja koja imaju iz-
raenu geoloku, bioloku, ekosistemsku i/ili
predeonu raznovrsnost mogu se proglasiti za
zatiena podruja od opteg interesa. Propisa-
ne su sledee vrste zatienih podruja:
Strogi prirodni rezervat je podruje neiz-
menjenih prirodnih odlika sa reprezenta-
tivnim prirodnim ekosistemima, namenje-
no iskljuivo za ouvanje izvorne prirode,
genskog fonda, ekoloke ravnotee, pra-
enje prirodnih pojava i procesa, nauna
istraivanja, kojima se ne naruavaju priro-
dna obeleja, vrednosti, pojave i procesi.
Primeri strogih rezervata prirode: Ritske
ume na Makovom sprudu, Stara Vrati-
na, Klisura reke Resave, Rtanj.
Specijalni rezervat prirode je podruje sa
neizmenjenom ili neznatno izmenjenom
prirodom, od naroitog znaaja zbog je-
dinstvenosti, retkosti ili reprezentativnosti,
a koje obuhvata stanite ugroene divlje
vrste biljaka, ivotinja i gljiva, bez naselja
ili sa retkim naseljima u kojima ovek ivi
usklaeno sa prirodom, namenjeno ouva-
nju postojeih prirodnih odlika, genskog
fonda, ekoloke ravnotee, praenju prirod-
nih pojava i procesa, naunim istraivanji-
ma i obrazovanju, kontrolisanim posetama
i ouvanju tradicionalnog naina ivota.
Primeri specijalnih rezervata prirode: Lu-
dako jezero, Gornje Podunavlje, Kara-
orevo, Koviljsko-petrovaradinski rit,
Carska bara, Deliblatska peara, Obed-
ska bara, Zasavica, Uvac i drugi.
Nacionalni park je podruje sa veim bro-
jem raznovrsnih prirodnih ekosistema od
nacionalnog znaaja, istaknutih predeonih
odlika i kulturnog naslea u kome ovek ivi
usklaeno sa prirodom, namenjeno ouva-
nju postojeih prirodnih vrednosti i resur-
sa, ukupne predeone, geoloke i bioloke
raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naunih,
obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih,
turistikih, zdravstveno-rekreativnih potre-
ba i ostalih aktivnosti u skladu sa naelima
zatite prirode i odrivog razvoja.
Nacionalni parkovi u Srbiji: Fruka gora,
erdap, Tara, Kopaonik i ar planina
(na Kosovu).
Spomenik prirode je manja neizmenjena
ili delimino izmenjena prirodna prostorna
celina, objekat ili pojava, fiziki jasno izra-
en, prepoznatljiv i/ili jedinstven, reprezen-
tativnih geomorfolokih, geolokih, hidro-
grafskih, botanikih i/ili drugih obeleja,
kao i ljudskim radom formirana botanika
vrednost od naunog, estetskog, kulturnog
ili obrazovnog znaaja.
Primeri spomenika prirode: Krupa-
ko vrelo, Resavska peina, Krupajsko
Turizam i odrivi razvoj 127
 vrelo, vrelo Mlave, lesni profil kod Sta-
rog Slankamena, Ripaljka, Potpeka pe-
ina i drugi.
Zatieno stanite je podruje koje obuh- ni, obrazovni i kulturni znaaj. To mogu biti,
vata jedan ili vie tipova prirodnih stanita
znaajnih za ouvanje jedne ili vie popula-
cija divljih vrsta i njihovih zajednica.
Predeo izuzetnih odlika je podruje pre-
poznatljivog izgleda sa znaajnim prirod-
nim, bioloko-ekolokim, estetskim i kul-
turno-istorijskim vrednostima, koje se
tokom vremena razvijalo kao rezultat inte-
rakcije prirode, prirodnih potencijala po-
druja i tradicionalnog naina ivota lokal-
nog stanovnitva.
Primeri predela izuzetnih odlika: Vra-
ke planine, Avala, Klisura reke Gra-
dac, Ovarsko-kablarska klisura, Vlasi-
na i drugi.
Park prirode je podruje dobro ouvanih
prirodnih vrednosti sa preteno ouvanim
prirodnim ekosistemima i ivopisnim pej-
zaima, namenjeno ouvanju ukupne geo-
loke, bioloke i predeone raznovrsnosti,
kao i zadovoljenju naunih, obrazovnih,
duhovnih, estetskih, kulturnih, turistikih,
zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih
delatnosti usklaenih sa tradicionalnim na-
inom ivota i naelima odrivog razvoja.
Primeri parkova prirode: Pali, Begeka
jama, Golija, argan-Mokra gora, Stara
planina i drugi.
Zatiene vrste su divlje vrste koje su ugro-
ene ili mogu postati ugroene i koje imaju
poseban znaaj sa genetikog, ekolokog,
ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, eko-
nomskog i drugog aspekta. tite se kao strogo
128 Turizam i odrivi razvoj
zatiene divlje vrste ili zatiene divlje vrste.
Pokretna zatiena prirodna dokumenta su de-
lovi geolokog i paleontolokog naslea, kao i
bioloka dokumenta, koji imaju izuzetan nau-
na primer, primerci fosila, minerala, mikolo-
ke, botanike, zooloke zbirke i pojedinani
konzervirani preparati organskih vrsta.
Na osnovu aktuelne podele moe se rei
da su za razvoj turizma najznaajnija zatie-
na podruja koja odlikuje odreena, manja ili
vea, povrina rasprostiranja i prostorni konti-
nuitet (nacionalni park, park prirode, specijal-
ni rezervat prirode i predeo izuzetnih odlika).
U nekim sluajevima to mogu biti i spomeni-
ci prirode, kojima uostalom prioritet za raz-
voj turizma daje i IUCN podela zatienih po-
druja, ali ne i u sluaju pojedinano zatienih
stabala. U sutini, ta podruja prostornog kon-
tinuiteta bi prema svojim odlikama i aktuel-
nim planovima mogla da formiraju i potenci-
jalnu turistiku destinaciju. Naela planiranja,
organizacije i turistike ponude moraju imati
odlike odrivog razvoja turizma.
U aktuelnom Zakonu se navodi neophod-
nost utvrivanja uslova i mera zatite priro-
de u osnovama i programima upravljanja pri-
rodnim resursima u turizmu i nekim drugim
delatnostima. Takoe, istie se da je korie-
nje prostora prirodnih resursa i zatienih
podruja dozvoljeno na nain predvien Za-
konom. Kod definisanja vrsta zatienih pri-
rodnih dobara turizam se spominje u dva na-
vrata nacionalni park i park prirode. Kod
definisanja zona zatite istie se trei stepen
kao onaj u kome je mogu razvoj infrastruk-
ture namenjene razvoju ekolokog, ruralnog,
zdravstvenog, sportsko-rekreativnog i drugih
vidova turizma u skladu sa principima odri-
vog razvoja (Slubeni glasnik Republike Srbi-
je, br. 36/2009).
Pojam, vrste nacionalnih parkova i problemi njihove zatite
Nacionalni park je najpoznatija i sigurno naj-
ee pominjana vrsta zatienog prirod- vati u ekonomske svrhe.
nog dobra. Trenutak proglaenja prvog nacio-
nalnog parka u svetu, smatra se poetkom nove
faze u zatiti prirode. Ona je ula u period si-
stematinog pristupa za razliku od dotadanjih
sporadinih pokuaja i akcija. Ujedno, data je
i prva definicija nacionalnog parka kroz obra-
zloenje da se proglaavanje sprovodi zbog za-
tite svih uda prirode kako bi stanovnitvo
uivalo u njima. Dalje, istie se kako je neop-
hodno odreeni prostor sauvati u prirodnom
stanju, te da se u njemu ukine eksploatacija re-
sursa, odnosno, da poslui za odmor i rekrea-
ciju. Od tada do danas predloene su i mnoge
druge definicije.
Londonska konvencija iz 1933. prvi put prec-
iznije definie i ire razrauje pojam nacio-
nalnog parka, kao podruja koje se podreuje
javnoj brizi i u kome o promeni granica i izdva-
janju pojedinih delova odluuju nadleni za-
konodavni organi. Zatieno podruje izdvo-
jeno je radi ouvanja i unapreenja njegovih
estetskih, geolokih, arheolokih, istorijskih
i drugih vrednosti. Propisana su i odreena
ogranienja. Zabranjena je sea stabala, hvata-
nje ivotinja, unitavanje ili sakupljanje bilja-
ka, osim ako to ne dopusti upravlja zatienog
prirodnog dobra. Sve te mere slue za dobro-
bit ljudi. Posebna panja se obraa na rekreaci-
ju stanovnitva koje ivi u urbanim i industrij-
skim centrima.
Vaingtonska definicija je usvojena 1940.
godine. Ona je dopunjena pojmovima kao to
su ouvanje prirodnih, predeonih, panoram-
skih lepota i flore i faune nacionalnog znaaja.
U nacionalnim parkovima se prua mogunost
javnog uivanja. Prirodna bogatstva koja pose-
duju nacionalni parkovi ne smeju se iskoria-
Na desetom generalnom zasedanju skup-
tine IUCN-a odranom u Nju Delhiju 1969.
godine predloena je nova i potpuna definici-
ja nacionalnih parkova. Ona je zamenila sve
prethodne, a delimino dopunila londonsko
i vaingtonsko odreenje nacionalnog parka:
Nacionalni park je relativno veliko podru-
je izuzetne lepote gde jedan ili vie ekosiste-
ma nisu promenjeni antropogenim korie-
njem i gde biljni i ivotinjski svet, geoloke i
morfoloke osobenosti imaju posebnu vanost
za nauku, obrazovanje i rekreaciju (Vidako-
vi, 1997). Inae, sam pojam nacionalni park ne
odgovara potpuno pojavi koju opisuje. Park je
vie re koja asocira na vetaku tvorevinu to
u svakom sluaju nisu predeli izvorne ili ne-
taknute prirode, kakvi su zastupljeni u nacio-
nalnim parkovima.
Do polovine XIX veka stanovnitvu Sjedi-
njenih Amerikih Drava malo su bila poznata
prostranstva zapadne dravne teritorije. Priro-
dni predeli, planine i pustinje nisu se ak nalazili
na geografskim kartama. Tek poneki istraiva
inspirativno je prepriavao svoju pustolovinu.
Jedan od njih bio je i Dord Katlin, strunjak za
indijansko slikarstvo. On se svesrdno zalagao za
ouvanje ovakvih predela. Neto kasnije Don
Mur se intenzivno bavio istraivanjem ovih de-
lova drave i esto donosio velianstvene utiske.
Pod uticajem prijatelja Mur je poeo da pie o
onome to je video, kasnije i o svojim doivljaji-
ma koje je publikovao u jednom od najpoznati-
jih asopisa tog vremena. Javnost je bila veoma
zainteresovana (slika 18).
Istraivanja koja je 1869. predvodio Dejvid
Folston i Ferdinand Hajden, dve godine kasni-
Turizam i odrivi razvoj 129

Slika 18.
Otkrivanje Jeloustona je, otkrila su amerikoj i svetskoj javnosti pre-
Izvor: Wernert i drugi, dele dananjeg Nacionalnog parka Jelouston,
1997. koji su do tada bili obavijeni velom tajne. Oni
su predstavili mnogobrojne studije i fotografi-
je oblasti koje su posetili, pa su konano potvr-
ene prie o predelu neverovatne lepote sa izu-
zetnim vodopadima, izvorima kljuajue vode
i planinama sastavljenim od utih stena. Si-
tuacija je kulminirala 1. marta 1872. godine u
Kongresu, proglaenjem Jeloustona za prvi Na-
cionalni park u Sjedinjenim Amerikim Dra-
vama, pa i u celom svetu. Aktom o zatiti po-
vrina od 888.708 ha namenjena je uivanju i
zadovoljenju rekreativnih potreba graana.
Prvi put je neto to zvanino pripada vladi
stavljeno na raspolaganje obinim ljudima. Po-
vrina Nacionalnog parka je zatiena od na-
stanjivanja, prodavanja i unitavanja prirod-
nih lepota (Wernert i drugi, 1997). Takav odnos
prema prirodnim vrednostima je zadran, pa
su ubrzo proglaeni i drugi nacionalni parkovi:
Josemit, Sekvoja i Grand Kanjon.
130 Turizam i odrivi razvoj
Izraziti doprinos u proglaavanju i ouvanju
nacionalnih parkova dao je ameriki predsed-
nik Teodor Ruzvelt, nakon to je 1903. godine
proveo etiri dana u Nacionalnom parku Jose-
mit. Iznenaen predelima koje je video odluio
je da proiri zatienu teritoriju pre isteka man-
data. Zatim je mnogo uradio na proglaenju
drugih nacionalnih parkova. Nacionalni park
koji je poneo njegovo ime, na obali reke Misu-
ri u Severnoj Dakoti, bio je prostor koji je esto
poseivao nakon tragedija na linom planu.
Do 1919. nacionalni parkovi su osnivani
samo na zapadu, tamo gde su predeli obilova-
li prirodnim resursima i gde je zemlja pripada-
la Vladi. Zatim se taj trend nastavio i na isto-
ku. Prvi istonoameriki nacionalni park bio
je Lafajet, kasnije preimenovan u Akadija. Ov-
danji potencijali nisu bili takvog obima kao
na zapadu, to ne znai da su bili zanemaruju-
i. Raznovrsni svet divljine i rustini hoteli su
bili novi podsticaj za posetioce. Ideja o nacio-
nalnim parkovima je bila ve vrsto utemeljena
u amerikom drutvu. Pravi pokazatelj su i do-
natori vlastite zemlje zahvaljujui kojima se za-
tiena povrina irila.
Koliko je zamisao o zatiti prirode unapre-
ivana potvruje i to to je 1916. godine usvojen
Akt o organizaciji nacionalnih parkova koja je
ponela zvanino ime Sluba nacionalnih par-
kova (National Park Service). Aktivnosti poslo-
vanja novoformirane institucije su bile usred-
sreene na unapreivanje zatite, promovisanje
zatienih oblasti i informisanje stanovnitva
o prirodnim vrednostima i ostalim sadrajima.
Da je cela ideja dobro zamiljena svedoi i da-
nanja aktivnost ove institucije koja u svom sa-
stavu broji oko 400 zatienih prirodnih doba-
ra. Ona obuhvataju mali deo dravne teritorije
koji godinje poseti najmanje 300 miliona pose-
tilaca. To omoguuje da se Sluba nacionalnih
parkova svrstava u red najveih amerkih firmi,
jer se po veliini ostvarenog dohotka nalazi na
estom mestu.
Osnivanje nacionalnih parkova u SAD bilo
je jasno podstaknuto rekreativnom i turisti-
kom potrebom amerikih graana. Parko-
vi su brzo postali prostori namenjeni odmoru,
rekreaciji, sportu i uivanju. Putevi se obelea-
vaju saobraajnim i informativnim znakovi-
ma, osnivaju se muzeji sa bogatim prirodnja-
kim zbirkama. Sve vei broj ljudi ivi ovde
motivisan pruanjem turistikih usluga. Zatim
se pojavljuju i prve negativne tendencije meu
kojima su guva i buka. Poetkom pedese-
tih godina XX veka problem guve je kulmi-
nirao. Nezadovoljni su i sami posetioci. Slu-
aj je okonan formiranjem novih nacionalnih
parkova da bi se postojei rasteretili. Uvode se
i neke nove mere gazdovanja; poseta se ogra-
niava samo na kampove, uvedena je obaveza
rezervacije, mnogi putevi su zatvoreni za auto-
mobile, uvedeni su posebni principi poslovanja
sa konceptom menadment plana. U okviru
parkova moe se razvijati i neka vrsta privat-
nog poslovanja, posebno u vezi sa turistikom
ponudom otvaranje bungalova, hotela i resto-
rana. Ovakvi objekti podiu se na za to pred-
vienim lokacijama. Konano, svi zaposleni u
parku podleu posebnom kodeksu ponaanja i
oblaenja (Wernert i drugi, 1997).
Evropski sluaj osnivanja nacionalnih par-
kova bio je sasvim drugaiji. Prvi nacionalni
park na Starom kontinentu osnovan je u ved-
skoj 1909. godine Nacionalni park Abisko.
Pet godina nakon toga osnovan je Engandin
u vajcarskoj, verovatno najpoznatiji evrop-
ski nacionalni park. Proglaenju nacionalnih
parkova ovde je prethodila zatita meuso-
bno izolovanih pojedinih malih teritorija. Oni
iskljuuju programe rekreacije i turizma koji u
poetku nisu uzimali maha. Svaka privredna
delatnost je zabranjena. Svrha evropskih na-
cionalnih parkova je da slue nauno-istraiva-
kom radu, i to u prirodnom okruenju na koje
ovek nema uticaja.
Osnovna podela nacionalnih parkova spro-
vodi se na osnovu funkcije, motiva zatite i na-
mene zatiene teritorije. Jasno je da ameriki
nacionalni parkovi ispoljavaju veu slobodu
kroz organizovanje rekreacije i turistikih pro-
grama. Oni su se od vremena proglaenja Jelou-
stona osnivali zbog odmora i uivanja. Njihova
osnovna funkcija je turistika. Ona i sve druge
funkcije moraju se podrediti zatiti prirode,
tako da je turizam kompatibilan sa prirodnim
vrednostima. Zato je ovaj tip nacionalnih par-
kova, sa turizmom kao osnovnom funkcijom,
u literaturi poznat kao ameriki tip. Nasuprot
njemu, tip nacionalnih parkova koji je prven-
stveno nemenjen konzervaciji i nauno-istrai-
vakom radu, kakav je bio zastupljen u prvim
evropskim nacionalnim parkovima, poznat je
kao evropski tip. Danas je ipak u svetu najei
kombinovani tip nacionalnih parkova, rea-
lizovan kroz njihovu prostornu organizaciju.
Pojedini delovi zatiene teritorije sa osetljivim
ekosistemima namenjeni su iskljuivo konzer-
vaciji, dok su drugi namenjeni turistikoj pre-
zentaciji. To znai da su u ovim nacionalnim
parkovima podjednako zastupljene konzerva-
torska i turistika funkcija.
Tokom druge polovine XX veka javnost je
izuzetno bila zainteresovana za nacionalne
parkove i njihovo ouvanje. Meunarodna ko-
misija za nacionalne parkove (ICNP) osnova-
na je u Atini 1960. godine. U to vreme dopu-
njuju se utvrene definicije, kriterijumi i naela
o nacionalnim parkovima i sprovodi se njiho-
va klasifikacija i selekcija. Na Prvoj svetskoj
konferenciji o nacionalnim parkovima, odra-
noj u Sijetlu (SAD) naglaena je njihova peda-
goka, nauna i istraivaka uloga. Oni se mo-
raju osnivati zakonom, na njihovoj povrini ne
Turizam i odrivi razvoj 131
 sme biti stalnih naselja, a turistika izgradnja
se mora locirati van granica zatite. U Pari-
zu je 1962. godine doneta Preporuka General-
ne konferencije UNESCO-a o ouvanju lepote i
karaktera pejzaa i predela, sa osloncem na na-
cionalne parkove. U njoj se istie vanost pri-
rode i njenih predela za oveka, njegov odmor,
fiziku i duhovnu rekreaciju. Preporuka pozi-
va sve vlade na meunarodno jedinstvo u rea-
lizaciji raznih mera zatite prirodnih prede-
la, vrednih specifinih gradskih predela, zatim
na plansku upotrebu prirodnih prostora, na
obrazovanje u kolama i na fakultetima, kao i
van kola putem sredstava javnog informisa-
nja. Meunarodna komisija za nacionalne par-
kove utvrdila je 1963. godine kriterijume za se-
lekciju i izradila je tekst note koji e se putem
IUCN-a podneti svim zainteresovanim vlada-
ma. Razraena su i osnovna naela na temelju
kojih se nekom podruju moe priznati status
nacionalnog parka. Odreen je minimum po-
vrine od 2.000 ha, kao i kriterijum primene
zatitnih mera. Navedene su tetne delatnosti
u parku. Zabranjeno je bavljenje stoarstvom,
lovom, ribolovom, eksploatacijom ruda i uma,
kao i izgradnja brana za hidroenergiju i navo-
dnjavanje. Istovremeno, turizam je okarakte-
risan kao bezopasan za naruavanje prirode.
Sva podruja koja ne ispunjavaju ove kriteriju-
me ne mogu se proglasiti nacionalnim parkom
(Vidakovi, 1997).
Jedan od najznaajnjih odnosa u zatiti na-
cionalnih parkova, kao i kod ostalih zatienih
prirodnih dobara, jeste odnos izmeu zatie-
ne teritorije i lokalnog stanovnitva. Izvetaji iz
nacionalnih parkova irom sveta potvruju da
vie od polovine ima problema sa ilegalnim sa-
kupljanjem biljnih proizvoda, odnoenjem pri-
rodnog graevinskog materijala i loim od-
nosom sa lokalnim stanovnitvom (Machilis
i Trahnell, 1985). U zemljama u razvoju lokal-
132 Turizam i odrivi razvoj
no stanovnitvo esto zavisi od proizvoda koji
se nalaze unutar zatiene teritorije (MacKin-
non i drugi, 1992). U nekim zajednicama po-
stavlja se ak i problem opstanka bez korie-
nja tih proizvoda. Ako se prilikom formiranja
novog nacionalnog parka reava problem pov-
lastica koje lokalno stanovnitvo ima ili moe
imati od toga, onda se automatski reava i pro-
blem zatite, jer e zajednica lako prihvatiti i
podrati nacionalni park. Ukoliko stanovni-
tvo nema korist od nacionalnog parka, onda
moe da prui otpor. Radikalan primer je slu-
aj Nacionalnog parka Manas u Indiji, gde su
1989. godine pripadnici plemena Bodo ubili 12
zaposlenih u upravi. Svoj zloin pravdali su
eljom da povrate zemlju koja im je pripadala
(McNeely i drugi, 1990).
Poprilino je rasprostranjeno miljenje da
u nerazvijenim i zemljama u razvoju nije mo-
gue povui jasnu granicu izmeu korienja
resursa i zatite nacionalnih parkova. Mno-
gobrojni primeri potvruju kako je stanovni-
tvu dozvoljeno da povremeno ulazi na teri-
toriju nacionalnog parka i sakuplja prirodne
plodove. Tako je stanovnicima u blizini Na-
cionalnog parka ituan u Nepalu dozvolje-
no da na zatienoj teritoriji sakupljaju trsku i
slamu (Lehmkuhl i drugi, 1988). U nekim za-
tienim prirodnim dobrima Afrike stanovni-
tvo lovi ivotinje da bi se prehranilo. Na ovaj
nain pravi se kompromis izmeu principa za-
tite i potreba kojima lokalno stanovnitvo po-
dlee. Ponekad stanovnitvo samoinicijativno
vodi akcije u pravcu ouvanja prirode. Na Bor-
neu je malo pleme Penan skrenulo panju svet-
ske javnosti blokiranjem puteva namenjenih
eksploataciji uma u kojima se tradicionalno
iveli. Na Tajlandu budistiki svetenici skreu
panju tako to rade sa seoskim stanovnitvom
kroz obrede i molitve za ouvanje uma od pre-
komerne eksploatacije.
 Problem odnosa stanovnitva i nacionalnih
parkova posebno je uoljiv na afrikom konti-
nentu. Afrika obiluje spektakularnim prirod-
nim vrednostima koje su poslednjih deceni-
ja dramatino degradirane, uprkos naporima
vlada da se predeli divljine zatite kroz formira-
nje nacionalnih parkova. U poslednje vreme je
primetan porast saznanja o ukljuivanju lokal-
nog stanovnitva u proces zatite, poto je ovo
bio nedostajui elemenat u menadment strate-
gijama (Clay, 1991). Ako je neka lekcija o zati-
ti nacionalnih parkova u Africi nauena onda
je to ona o neophodnosti ukljuivanja lokalnog
stanovnitva u menadment planove zatite. To
je podstaklo bolju saradnju strunjaka za zati-
tu i zajednica lokalnog stanovnitva. Kao oigle-
dan primer uspeha ovakvih akcija moe poslu-
iti Zambija. Dolina reke Luanga obuhvata etiri
nacionalna parka u kojima ljudi nisu mogli da
ive, niti da se bave lovom. Ono to je opkolja-
valo parkove na velikim teritorijama jesu pose-
bna podruja u kojima je stanovnitvo moglo da
ivi i lovi, ali samo sa dozvolom. Naalost, doz-
vole za lov su bile veoma skupe i kao takve nedo-
stupne tom istom stanovnitvu, pa su ih uglav-
nom kupovale meunarodne safari kompanije.
Usled nemogunosti da se porodice prehrane,
nezadovoljstvo i bes su konstantno narastali. Od
zaraenog novca manje od 1% se vraalo ekono-
mijama lokalnih sela. U takvim okolnostima re-
Odnos turizma i zatienih prirodnih dobara
Sutina odnosa turizma, turista i zatienih
prirodnih dobara moe se pronai i u jednom
drugom odnosu, koji se u poslednje vreme
pojavljuje kao vaan predmet interesovanja
kod brojnih istraivaa. To je odnos civiliza-
cije prema divljini (eng. wilderness). Kao ne-
naseljeni predeo, bez puteva, infrastrukture,
volt lokalnog stanovnitva prema nacionalnom
parku, safariju i turistima, nije iznenaujui. Si-
tuacija je bila nesnoljiva i zbog malog obima
zaposelnosti. Kao posledica ovakvog stanja ne-
dozvoljeni lov na slonove i nosoroge bio je u po-
rastu tokom sedamdesetih i osamdesetih godi-
na, to je rezultiralo dramatinim opadanjem
broja jedinki unutar populacija. Zaposleni u
Slubi nacionalnih parkova i divljeg sveta (Na-
tional Parks and Wildlife Service - NPWS) be-
zuspeno su pokuavali da ree problem krivo-
lova, izmeu ostalog i zato jer su bili nepoeljni
u selima lokalnih zajednica. Stanovnitvo je vi-
delo u ovoj organizaciji tek nekoga ko realizu-
je interese iskljuivo safari kompanija. Da bi se
spreile ovakve tendencije promovisan je pose-
ban program koji je obuhvatio sledee kljune
elemente: (1) lokalni stanovnici su angaovani
i obuavani kao izviai; (2) svi radnici neop-
hodni za izgradnju objekata i sezonske poslove
angaovani su u lokalnim selima; (3) ostvareni
prihod od safarija se u iznosu od 40% vraao lo-
kalnim selima za projekte razvoja, a 60% za za-
titu divljih resursa; (4) saradnja sa plemenskim
voama i seoskim liderima, koji odluuju kako
je najbolje da koriste sredstva za razvoj lokalne
zajednice. Nakon primene ovih ideja situacija se
bitno popravila. Lovouvari su aktivno patroli-
rali, krivolov je smanjen za 90%, a lokalno stano-
vnitvo je koristilo ansu zaposlenja.
sa one strane civilizacije, divljina je predmet
interesovanja i razliitih impresija od poe-
tka XIX veka (Hall i Page, 2002). Ako se uzme
u obzir nain na koji su osnivani prvi nacio-
nalni parkovi, onda postaje jasno da je takvo
interesovanje postavila osnove savremenoj za-
titi prirode.
Turizam i odrivi razvoj 133
 Danas postoje razliite predstave o tome
ta je divljina. Najvea podruja divljine mora-
ju biti prioritet u zatiti prirode na globalnom
nivou. To su ogromni prostori sa minimalnim
uticajem ljudskih aktivnosti, malom gustinom
naseljenosti i koji nisu predvieni u buduno-
sti za razvoj irih razmera. Oni se razvijaju bez
veeg uticaja oveka. U te prostore spadaju: u
Junoj Americi juna Gijana, juna Venecue-
la, severni Brazil, Kolumbija, Ekvador, Peru
i Bolivija; u Africi ekvatorijalni pojas ovog
kontinenta, basen Konga; u Aziji - Nova Gvi-
neja, kao najvee podruje ume u Azijsko-pa-
cifikom regionu, bez veih uticaja ljudi (Pri-
mack, 1993). Pored ovih predela odreeni su i
drugi predeli divljine. To su uglavnom dra-
ve sa velikim povrinama, kao to su SAD, Ka-
nada, Australija, ali i Novi Zeland. Iskustva
ovih zemalja su razliita. U Americi je proble-
matika divljine tesno povezana sa osnivanjem
nacionalnih parkova. Australija po tome sledi
ameriki primer. Na Novom Zelandu je data
administrativna zatita kroz niz akata, premda
Tabela 16. Komponente doivljaja divljine
jo uvek ne postoji posebna zakonska regulati-
va za zatitu divljine. Takav je sluaj i u Austra-
liji. Veza izmeu ovakvih predela i zatienih
prirodnih dobara, uglavnom nacionalnih par-
kova sa najveom povrinom, sadrana je i u
tome to nacionalni parkovi po svojim svojstvi-
ma esto odgovaraju divljini. Manjih su povri-
na ali imaju mali stepen razvoja, uticaj oveka
i gustinu naseljenosti. Zato ne udi to se u li-
teraturi - razvoj, vrednost, potranja turista za
divljinom i nacionalnim parkovima; obrauje
kao jedinstvena oblast.
Analiza vrednosti ovakvih prostora nije
statina, ve naprotiv zavisi od svih promena
koje se deavaju u nekom drutvu. ire defi-
nisana vrednost divljine moe se klasifikovati
kao antropocentrina i biocentrina. Antro-
pocentrini pristup naglaava da vrednost div-
ljine proistie iz direktnog korienja koje
ovek preduzima. Suprotno, biocentrini pri-
stup istie znaaj zatite prirode. Obe perspek-
tive u fokus stavljaju korist koju ljudi ostvaru-
ju. Upeatljivije tumaenje vrednosti divljine je

Komponente Vrsta iskustva

Estetsko shvatanje Vrsta shvatanja divlje prirode
Religiozno Iskustvo boga i boanskog u divljini
Bekstvo Osloboenje od ogranienja u mestu stalnog boravka
Izazov Zadovoljstvo koje se deava u dolazeim opasnim situacijama i efikasno korienje
fizike vetine
Istorijsko/Romantiarsko ansa oivljavanja ili matanja iskustva predaka koji su formirali nacionalnu kulturu
Samoa Zadovoljstvo samoe u divljini
Partnerski odnos Paradoksalno, suprotno od prethodne stavke, velika elja da se divljina deli sa
prijateljima
Otkrie/Uenje Uzbuenje otkrivanja ili uenja o prirodi i njenim procesima
Razumevanje na osnovu Zadovoljstvo pri saznanju da divljina postoji ak i ako je dotina osoba nikada ne vidi
tueg iskustva
Tehnologija Uticaj tehnolokih promena spoljanjih aktivnosti
Izvor: Hall, Page, 2002.

134 Turizam i odrivi razvoj


kroz princip duboke ekologije. Pristalice dubo-
ke ekologije smatraju da vrednost divljine nije
sadrana u konceptu korienja, nego da je to
vrednost sama po sebi.
Bez obzira na neke druge analize, kao
vano postavlja se pitanje zato je bitna divlji-
na. Miljenja su razliita (tabela 16). Mi sigur-
no moramo zatititi predele divljine kao svoje-
vrsnu laboratoriju, obilje genetikog diverziteta
ili boju tvorevinu. Svaki od tih razloga ima
svoje obrazloenje. Turizam i rekreacija po-
staju jedna od kljunih funkcija predela divlji-
ne. Potreba za turistikim iskustvom u divlji-
ni i zemljama sa ovakvom prirodom poslednjih
godina je u porastu; kao prvo, zbog promene
stava o ivotnoj sredini i kao drugo, zbog pri-
stupanosti ovakvih predela. Potreba za ovak-
vim predelima u direktnoj je vezi sa porastom
ekoturizma, nastalog na temeljima ovekovog
saznanja o neophodnosti zatite ivotne sredi-
ne i prirodnih vrednosti.
Za zatiena prirodna dobra se moe rei da
su divljina u malom, pa zato ona i privlae tu-
riste. Zatiena podruja imaju uglavnom dve
jasne svrhe. To su zatita znaajnih prirodnih
vrednosti i rekreacija. Zbog ovakvog pristupa
neophodan je balans izmeu rekreativnog ko-
rienja i zatite prirode. Istorijski posmatrano
model ouvanja unutar zatienih prirodnih
dobara nije potpuno razvijen i shvaen. U sva-
kom sluaju sistem zatienih prirodnih do-
bara se stalno razvija. Filozofija njihovog me-
nadmenta postaje vie nalik jednoj celini, uz
saznanje da se ne radi o ekolokim ostrvima.
Zatita mora biti organizovana u skladu sa sta-
njem ivotne sredine kako unutar, tako i van
granica zatienog podruja. Tu se podrazu-
meva uticaj zatienih prirodnih dobara, pre-
teno nacionalnih parkova, na lokalno stano-
vnitvo. Zato se ova podruja oznaavaju kao
faktori drutvenih i ekonomskih promena u
13
Turizam pomae zatitu prirode:
Sluaj Nacionalnog parka Volkanos (Ruanda)
J
edan od najee citiranih primera kako turizam moe da pomogne zatitu ne-
kog prostora je sluaj Nacionalnog parka Volkanos u Ruandi. Nacionalni park
je stanite 300 planinskih gorila to je polovina svetske populacije, procenjene
na oko 650 jedinki. Gorile su bile u posebnoj opasnosti zbog krivolova koji je omo-
guavao izradu pepeljara od ivotinjskih aka, visoko cenjenih na Bliskom istoku i
zbog poljoprivrede koja je sve vie krila njihova stanita. Problem ove vrste popu-
larizovan je u filmu Gorile u magli, kao potresna pria o ivotu Dajan Fosi. Ona
se aktivno zalagala za njihovu zatitu, a zbog svojih aktivnosti je platila ivotom.
To je samo potvrdilo koliko je krivolov uzeo maha. Nema sumnje da je film po-
mogao razvoj turizma u Nacionalnom parku. Turistike posete, kontrolisane po-
sredstvom specijalizovane organizacije, podrazumevale su male grupe od svega
osam ljudi. Godinji promet je iznosio od 5.000 do 8.000 turista. Projekat je re-
zultirao finansijskim uspehom, od koga je korist imalo i lokalno stanovnitvo. In-
teresovanje za zatitu je postajalo sve vee. Naalost, graanski rat u Ruandi od
1990. do 1994. negativno se odrazio na postignute rezultate. Samo tokom 1994.
godine na desetine hiljada izbeglica sa linim prtljagom i stokom dnevno je pro-
lazilo kroz Nacionalni park. Poseban problem su predstavljala i minska polja. Bu-
dunost gorila turizma je bila neizvesna (Holden, 2000). Poslednjih godina ini-
cijative oko razvoja turizma ponovo se pokreu.
neposrednom okruenju, kroz ponuenu mo-
gunost lokalnim zajednicama da se bave eko-
nomskim aktivnostima u duhu odrivog raz-
voja. Jedna od tih aktivnosti je i turizam.
Problem zatite prirode moe se posmatrati
i sa stanovita perspektive turistikog razvoja.
S obzirom na sve masovnije ukljuivanje sta-
novnita u rekreativni turizam ili ekoturizam,
koji trae predele dobro ouvane ivotne sredi-
ne, moe se oekivati da ova delatnost u budu-
nosti pokae sve vee interesovanje za zatitu
prirode (prilog 13). To je uostalom proces koji
je ve otpoeo i koji je poznat kao turistika za-
tita prirode. Njene principe je posebno vano
primenjivati kod prostornog planiranja i turi-
stikog ureenja prostora.
Za neka zatiena podruja dobro isplaniran
i organizovan turizam ima veliki znaaj. Turi-
zam koji je paljivo regulisan, u malim grupama,
zainteresovanim za naunu i ekoloku edukaci-
ju, ne samo da e biti od znaaja za zatitu pri-
Turizam i odrivi razvoj 135
14
Odrivi turizam na Frukoj gori
kao uslov odrivog razvoja Nacionalnog parka i planine
U
cilju razvoja Fruke gore kao savre-
mene planinske regije sa visokim
standardima zatite ivotne sredine
i odrivog korienja resursa, pokrenuta je
inicijativa izrade master plana koji obuhva-
ta predeo planine u nekoliko razliitih plan-
skih segmenata: zatita i unapreenje ivo-
tne sredine, prirodnih vrednosti i resursa;
zatita kulturnog i istorijskog naslea; zati-
ta i prezentacija geonaslea; umarstvo i lov-
stvo; ribarstvo i pelarstvo; turizam; saobra-
ajna, elektro-energetska i telekomukaciona
infrastruktura; zatita voda, ureenje vodo-
tokova i komunalna infrastruktura; poljopri-
vreda; informacioni sistem; brendiranje po-
druja i proizvoda i demografski razvoj.
Prilikom izrade planskih smernica u obla-
sti turizma striktno se vodilo rauna o ka-
pacitetima koje planina moe da izdri u
turistikom razvoju. Te smernice general-
no obuhvataju pregled postojeeg sta-
nja, predlog razvojnog koncepta i mere za
ostvarenje ciljeva.
Fruka gora je kao jedna od dve planine u
Vojvodini, sa brojnim turistikim potencijalima,
od ranije privlaila panju turista, turistikih
radnika i prostornih planera. Naalost, uprkos
raznovrsnom potencijalu za realizaciju broj-
nih oblika turizma, dosadanja praksa je uglav-
nom afirmisala ovu planinu kao destinaciju iz-
letnikog turizma. Zadaci na zatiti, ouvanju i
unapreenju bogatog prirodnog i kulturnog na-
slea Fruke gore zahtevaju multidisciplinarni
pristup, a u tesnoj su vezi sa programima raz-
voja turizma i turistike prezentacije. Kako Fru-
ka gora predstavlja zatieno prirodno dobro
(nacionalni park), razvoj svih delatnosti, pa i
turizma, podrazumeva prilagoavanje specifi-
nostima i reimima zatite ovog prostora. Pre-
ma prostornoj organizaciji turistikih potenci-
jala, sadraja i aktivnosti, prostor Fruke gore
se moe podeliti u pet osnovnih zona:
I zona Podunavlje obuhvata kraj-
nje severne rubne delove Fruke gore,
136 Turizam i odrivi razvoj
odnosno, sputajue planinske padi-
ne prema Dunavu (Netin, Susek, Ba-
notor i erevi, Sremska Kamenica,
Petrovaradin, Sremski Karlovci, Stari
Slankamen).
II zona Iriki venac ukljuuje central-
ni deo analiziranog podruja, odnosno
prostor istonog bila planine od Popo-
vice preko Irikog venca do junih pa-
dina (Strailovo, Iriki venac, Vrdnik,
Neradin, Norcev, Zmajevac, Popovica i
Brankovac, manastiri Kruedol, Hopo-
vo i Jazak).
III zona Crveni ot obuhvata central-
ne delove Fruke gore (Letenka, Teste-
ra, Andrevlje, Leimir i Osovlje).
IV zona Zapadna Fruka gora obuh-
vata zapadni deo Fruke gore koji u po-
gledu turistikog razvoja zaostaje za
prethodno pomenutim zonama (Lipo-
vaa, Mee, Vorovo i Sot).
V zona Frukogorsko vinogorje obuh-
vata vinogradarske rejone na severnim i
junim padinama Fruke gore (Sremski
Karlovci, Irig, Netin i Erdevik).
Na osnovu analiza izvedeno je nekoli-
ko bitnih zakljuaka koji se odnose na stanje
razvoja turizma na Frukoj gori:
Fruka gora poseduje raznovrsne pri-
rodne i antropogene turistike resur-
se koji do sada nisu realizovali njen tu-
ristiki potencijal i to zbog nedovoljne
posveenosti programima razvoja tur-
izma, nepostojanja strategija i loe po-
litike i ekonomske situacije u protek-
lim decenijama;
Prostorna ralanjenost planinskih
predela i njihovi preovlaujui priro-
dni i antropogeni potencijali omogu-
uju podelu Fruke gore na pet klju-
nih zona turistikog razvoja, koje mogu
biti osnova buduih turistikih progra-
ma;
Od kljunog znaaja za turistiku po-
nudu Fruke gore su njeni prirodni pre-
deli (ume, izletita, biljni i ivotinjski
svet), termomineralni izvori i manasti-
ri sa neposrednim okruenjem, pa su
do sada najzastupljeniji oblici turizma
bili izletniki, kulturni (verski) i banjski
turizam;
Preovlaujui potencijal (bio i geo-
diverzitet, seoska naselja, vinogra-
di i proizvodnja vina) omoguuje pro-
irenje liste na sledee oblike turizma:
ekoturizam, geoturizam, ruralni tu-
rizam i vinski turizam, koji zahtevaju
ozbiljan pristup u planiranju i realiza-
ciji. Konano, lista moe biti dopunje-
na i drugim oblicima turizma kao to
su manifestacioni, lovni i ribolovni tu-
rizam;
Smetajni kapaciteti i materijalna baza
Fruke gore ne odgovaraju sadraju i
planovima budueg razvoja turizma na
ovoj planini po vie kriterijuma i pred-
stavljaju jedan od kljunih problema
budueg razvoja.
Nakon ocene postojeeg stanja ustanov-
ljen je predlog razvojnog koncepta koji obuh-
vata sledee stavke:
Vizija: Fruka gora je do 2022. turisti-
ki potpuno afirmisana planina na nacio-
nalnom nivou, koju rado poseuju i stra-
ni turisti. Prema sadrajima i ponudi to je
destinacija zatienog prirodnog dobra
iji je odrivi turistiki razvoj usklaen sa
kapacitetima ivotne sredine.
Sektorski cilj: Osnovni cilj turistikog
razvoja Fruke gore je kreiranje turistike
destinacije odrivog turizma u kojoj su tu-
ristiki sadraji i kapaciteti usaglaeni sa
kapacitetima ivotne sredine i ouvane
prirode. Takva turistika destinacija po-
seduje niz malih romantinih destinacija
gde su glavni segmenti ponude: ouvana
 Slika 19. Informativni centar (vizitorski centar) Nacionalnog parka Fruka gora
priroda, manastiri, banje, ruralni predeli
sa selima, vinski putevi i brojna izletita.
Kao posledica razvoja turizma, lokalno
stanovnitvo Fruke gore uiva blagodeti
ove privredne delatnosti, a turisti prepoz-
naju planinu kao odredite kvalitetne tu-
ristike ponude.
Ciljevi: Ekonomski prosperitet, ouvana
prirodna i kulturna sredina, zadovoljstvo
posetilaca.
Tehnike za postizanje ciljeva: Repozicio-
niranje i promena sadanjih shvatanja,
usklaenost sa zahtevima tranje, stvara-
nje novog sistema vrednosti.
Operativni zadaci:
1. Razvoj onih oblika turizma koji podstiu
zatitu prirode, odnosno, Nacionalnog
parka i spomenika kulture koji su ovde
zastupljeni (podsticanje programa eko
i geoturizma, kao i volonterskih kam-
pova koji istiu neophodnost zati-
te i ouvanja prirodnog naslea plani-
ne; razvoj smetajnih kapaciteta koji
se po konceptu uklapaju u ideju eko-
konaita (eko-hotela) i zadovoljava-
ju potrebe turista, zatitara i lokalnog
stanovnitva, kao i onih smetajnih
kapaciteta koji nee ugroziti prirodu;
razvoj onih oblika turizma (npr. tre-
king) koji podstiu planinsku rekrea-
ciju integrisanu sa uenjem o prirodi.).
2. Formiranje konkretnih, atraktivnih i ak-
tuelnih tematskih itinerera i turistikih
proizvoda (staze ouvanih prirodnih i
kulturnih vrednosti; proizvodi ruralnog,
banjskog, vinskog i kulturnog turizma).
3. Osavremenjavanje postojeih smetaj-
nih kapaciteta i izgradnja novih koji pre-
ma ponudi, kvalitetu usluga i karakteru
odgovaraju savremenom turizmu ova-
kvog tipa destinacija (uklapanje posto-
jeih hotela, motela i planinarskih do-
mova u savremene tokove turistikog
razvoja; izgradnja novih objekata gde
Foto: V. Stojanovi
je to neophodno i na nain koji nee
ugroziti planinu).
4. Razvijanje turistike infrastrukture koja
je u skladu sa tipom turistike destina-
cije (turistika signalizacija, oprema i
pratea oprema).
Mere za ostvarenje ciljeva: Plan obuhva-
ta vei broj mera za postizanje navedenih
ciljeva. U najvanije spadaju izgradnja i
adaptacija hotela na Irikom vencu, preu-
reenje postojeeg ugostiteljskog objekta
na Brankovcu u eko-konaite, renovira-
nje vizitorskog centra (slika 19), izgradnja
muzeja pod vedrim nebom u Netinu,
podsticanje razvoja ruralnog turizma,
ureenje biciklistikih staza, ureenje iz-
letita i druge.
U oktobru 2011. Skuptina AP Vojvodine
je usvojila Master plan odrivog razvoja Fru-
ke gore i oekuje se da e on pruiti podrku
ubrzanom razvoju planine.
Turizam i odrivi razvoj 137
 rode, nego moe biti od znaaja i za njenu popu-
larizaciju. To se pre svega odnosi na nacionalne
parkove kao jedan od najpoznatijih tipova zati-
enih prirodnih dobara u svetu (prilog 14). Od
samog poetka osnivanja do danas, oni se pro-
glaavaju u predelima sa posebnim prirodnim
vrednostima, radi njihovog opteg razvoja, ali
i da bi se uinili pristupanijim za zadovoljava-
nje rekreativnih potreba. Kao takvi, oni mogu
da igraju veliku ulogu u nacionalnoj svesti, jer u
naletima urbanizacije pomau savremenom o-
veku da ostane u kontaktu sa prirodom i harmo-
niju spoljanje sredine unese u svoj ivotni stil.
Ponekada se ak istie kako je akt osnivanja na-
cionalnih parkova pokuaj osloboenja kolek-
tivne krivice za degradiranu prirodu i ivotnu
sredinu tokom procesa industrijalizacije. Ovak-
vim primerom dobrog dela ovek industrijske
civilizacije se u pozitivnom smislu stavlja iznad
prirode (Holden, 2000).
Korist turizma u procesu zatite prirode sa-
drana je u sledeoj i vanoj obrazovnoj kompo-
nenti: turizam se uglavnom razvija u destinaci-
jama sa dobro ouvanom prirodom kakva je u
zatienim prirodnim dobrima. Savremenom i
postindustrijskom oveku to pomae da shva-
ti kako su priroda i ivot izgledali pre industri-
jalizacije i destruktivnog delovanja. Turizam u
zatienim prirodnim dobrima pomae ove- posetioci esto donose (Holden, 2000). Problemi
ku da razume kakav odnos prema prirodi, od-
nosno, ivotnoj sredini, treba da zauzme.
Korienje nacionalnih parkova u turizmu
Kao najpoznatija vrsta zatienog prirodnog
dobra nacionalni parkovi imaju veliki znaaj
u turistikoj ponudi. To su predeli sa zanim-
ljivom i ouvanom prirodom, pa kao takvi
imaju posebno mesto u otroj konkurenciji tu-
ristikog trita. Koncept osnivanja prvog na-
138 Turizam i odrivi razvoj
Znaaj turizma za zatiena prirodna dobra
prvenstveno se ispoljava kroz snane ekonom-
ske prihode koje ova delatnost ostvaruje. Ovde
se misli na snaan ekonomski potencijal tur-
izma, koji od naplate turistikih usluga moe
da pomogne u finansiranju zatite prirode. To
zavisi od tipa i stepena dozvoljenih aktivnosti
u tom zatienom prirodnom dobru i politike
zatite prirode u dravi. Prihodi od turistikog
prometa u objektima zatiene prirode realizu-
ju se kroz naplatu ulaznica, usluge turistikog
vodia, iznajmljivanje raznovrsne rekreativ-
ne opreme, izradu i prodaju suvenira i davanje
drugih turistikih i ugostiteljskih usluga.
Pored korisnih svojstava mogue je da turi-
zam zatienom prirodnom dobru donese i de-
gradirajue elemente. Paradoksalno je, ali i isti-
nito, da jedna od najveih pretnji za zatiena
prirodna dobra, a posebno nacionalne parko-
ve, jeste upravo turizam. Pri tom, istie se da je
ugroavajui faktor njihova opta popularnost.
Prirodna dobra sa aktom o zatiti, nekako po
nepisanom pravilu, odmah dobijaju i etiketu po-
pularnosti i turistike atraktivnosti. Ovo ih izla-
e velikom pritisku koji realizuju brojni turisti. To
predstavlja poseban izazov za organizaciju zatite
u zatienim podrujima, iji staraoci moraju da
pokau spremnost i izbegnu velike pritiske koje
ove vrste su posebno izraeni u svetski poznatim
nacionalnim parkovima Jelouston i Josemit.
cionalnog parka u svetu 1872. jasno je uteme-
ljio njihovu rekreativnu i turistiku funkciju.
Jedna od osnovnih prednosti razvoja turizma
u nacionalnim parkovima proistie iz milje-
nja da u poreenju sa drugim delatnostima tu-
rizam nije trajni potroa prostora (prilog 15).

Ipak, ovu konstataciju bi trebalo uzeti sa odre-
enom rezervom.
Zbog prirodnih vrednosti nacionalni par-
kovi zauzimaju vano mesto u kolektivnoj
emociji jedne nacije, kao najistiji i ekoloki
najvredniji predeli. Osnivanje i zatita nacio-
nalnih parkova u ubrzanom procesu urbani-
zacije pojedinih zemalja, pokuaj je ljudi da i
dalje ostanu u kontaktu sa prirodom. U ova-
kvom nainu razmiljanja i delovanja uoava se
edukativna i rekreativna funkcija nacionalnih
parkova (Hall i Lew, 1998). Kao to je ve po-
menuto, prema nekim miljenjima nacionalni
parkovi se osnivaju kako bi se nacija oslobodi-
la kolektivne krivice zbog degradacije koja je
prouzrokovana tokom industrijske revolucije
(MacCannell, 1992). Zato se kae da je ideja na-
cionalnih parkova koncept zapadne civilizaci-
je (Nash, 1982). Osnivanje nacionalnih parkova
predstavlja dobro delo industrijske civilizaci-
je, a njihovo formiranje pomae tumaenju od-
nosa snage oveka nad prirodom.
Za odnos turizma i nacionalnih parko-
va kae se da je sloen i da ima bogatu istori-
ju (Butler i Boyd, 2000). Nacionalni parkovi
imaju znaajnu ulogu kao turistike atrakci-
je u brojnim zemljama. U nekima od njih oni
su kljuni turistiki resursi, koji predstavlja-
ju male ali veoma znaajne turistike privrede.
Naalost, danas je jedna od najveih pretnji za
ouvanu prirodu nacionalnih parkova upravo
turizam. Popularnost je velika opasnost za i-
votnu sredinu nacionalnih parkova, jer sa do-
bijanjem statusa oni postaju atraktivna mesta
za turistiku posetu. To posebno moe biti pro-
blem za nacionalne parkove koji status imaju
ve decenijama, to je uostalom ve potvreno
kroz neke studije sluaja u Americi.
Uticaj turizma na prirodne vrednosti nacio-
nalnog parka je neosporan i zato tom proble-
mu treba posvetiti vie panje. On se zasniva na
15
Industrija, ekologija i ekoturizam
u Nacionalnom parku Jelouston
K
ao najstariji i najslavniji nacionalni park u SAD, Jelouston u svesti ameri-
ke javnosti zauzima posebno mesto i izaziva brojne polemike i kritike. Ja-
vna politika podrava korienje drveta, nafte i ostalih prirodnih resursa u
okolini Parka, kao i u ovim delovima Vajominga, Montane i Ajdaha. To se pravda
ekonomskim prosperitetom stanovnitva koje ivi u okolini. Neke novije studije
regionalne ekonomije oko Jeloustona pokazuju da te analize nisu tane. Privreda
oko Nacionalnog parka sve vie se bazira na turizmu kao novom biznisu i privla-
i ljude da se doseljavaju ovde zbog mirnog naina i visokog kvaliteta ivota. Iako
je ekstraktivna industrija bila vana snaga regionalne ekonomije decenijama una-
zad, sada je za nju potencijalna pretnja jer ugroava kljuni resurs ovog podruja,
a to su divlji svet i izvorni predeo Nacionalnog parka Jelouston. Jedna od delatno-
sti znaajna za porast ekonomije podruja oko Jeloustona je ekoturizam, ali naa-
lost i ova grana utie na degradaciju prirodnih resursa. Milioni turista godinje do-
nose sa sobom buku i razliite vrste zagaivanja, to uznemirava ivotinjski svet i
izaziva eroziju zemljita. Meutim i pored toga, ekoturizam nije tetniji po resurse
od ekstraktivne industrije, jer ih ne unitava aktivno i trajno.
ak i vatra za koju se ini da izaziva momentalnu tetu, u stvari predstavlja deo
prirodnih reima u ekosistemima Jeloustona. U toku 1988. godine poari su bez kon-
trole besneli skoro dva meseca, uprkos snanoj akciji 10.000 vatrogasaca. Ekolozi su
objanjavali da je to neka vrsta neophodne pomoi ekosistemima Jeloustona. Sa
uklanjanjem vremenski dotrajale ume, vatra je stvorila podruja sa dosta osuna-
nosti, pogodna za nastanjivanje posebnih vrsta biljnog sveta. Te biljne vrste privla-
e brojne insekte i sisare koji se ne mogu nai u umama. Vatra je takoe ubrzala
period raspadanja uginulih biljaka i drvea, obezbeujui hranljive materije. Tako se
potvrdilo da je vatra stimulativno delovala na biodiverzitet Nacionalnog parka i po-
veala koliine hrane za stada jelena i bizona. Konano, turistika delatnost je do-
sta profitirala na video-kaseti o poaru, poto se prodavala kao jedan od suvenira.
U suprotnom, umarstvo i rudarstvo ne podstiu regeneraciju prirodne sredine i
imaju mnotvo tetnih uticaja. ista sea izaziva eroziju, pogotovo u situaciji kada se
predeo ne obnavlja umama. Kao posledica u vodotocima se pojavljuje mulj koji ubi-
ja ribu i druge akvatine vrste. Rudarstvo esto remeti ravnoteu ivotne sredine kroz
emitovanje hemijskih jedinjenja, ukljuujui i cijanid. Ove delatnosti nisu poeljne iz
vie razloga. Prvo, one umanjuju mogunost buduih iskoriavanja, sa degradacijom
zemljita i vode, neophodnih za obnavljanje uma. Drugo, ove delatnosti umanjuju tu-
ristiki potencijal regiona, iseljavaju stanovnitvo i umanjuju ansu turizma koji se te-
melji na izvornoj prirodi. Konano, one pogoravaju kvalitet vode koju koristi lokalno
stanovnitvo, pa ono u tom smislu ima dodatne trokove (Primack, 1993).
sloenoj vezi izmeu turizma i zatienih pri-
rodnih dobara.
Mnoge zemlje imaju nacionalne parkove, ali
tip i broj ljudskih aktivnosti u njima razlikuju
se od jedne do druge. To u velikoj meri zavi-
Turizam i odrivi razvoj 139
16

Slika 20. Turistika uspinjaa za posmatranje gornjih

spratova tropske ume u Kostariki
Izvor: www.turubari.com

si od preovlaujuih ekosistema u tim predeli-

ma. Formiranje nacionalnih parkova nije strik-
tno ogranieno na kopnene predela, nego se
oni osnivaju recimo zbog zatite koralnih gre-
bena u Holandskim Antilima (Marinski park
Bonaire) i na Sejelima (Nacionalni marinski
park Svete Ane), kao i u nekim drugim delovi-
ma sveta. Uostalom, to jasno precizira i defini-
cija nacionalnih parkova po IUCN-u. U Veli-
koj Britaniji odluka o formiranju nacionalnih
parkova je proistekla iz istraivanja o izvodlji-
Zatita prirode i ekoturizam u Kostariki vosti koncepta nacionalnih parkova i rezerva-

T
urizam je jedna od najznaajnijih privrednih delatnosti u Kostariki. Sa ta 1929. godine. Proces proglaenja otpoeo je
800.000 posetilaca godinje, turizam je polovinom devedesetih godina tek pedesetih godina XX veka. U tom momen-
ostvario prihod vei od uzgoja kafe i banana, najznaajnijih poljoprivrednih tu na njihovoj teritoriji je bilo naseljenih mesta
kultura u ovoj zemlji. Sve je vei broj putovanja baziranih na prirodnim vrednosti- i ekonomskih aktivnosti poput poljoprivre-
ma. Upravo u ovoj dravi prvi put se u ponudi pojavilo razgledanje tropskih uma de, umarstva, pa ak i ekstraktivne industrije.
iz uspinjae, koja ekoturistima omoguuje upoznavanje vrednosti njihovih gornjih
Po tome se nacionalni parkovi Velike Britanije
spratova (slika 20). Krajnji cilj projekta, koji je otpoeo jednog biologa, jeste kva-
litetan ekoturizam koji e zainteresovanima ponuditi da saznaju vie o ovim u- dosta razlikuju od onih u preostalim zemljama
mama, zaposliti lokalno stanovnitvo i konano, bolje zatititi vredne ekosisteme. Evrope i sveta.
Kostarika ima oko 20 nacionalnih parkova koji su samo jedan od razloga njene me- Krajni cilj nacionalnih parkova zavisi od i-
unarodne popularnosti na tritu ekoturizma. Sa svim svojim geografskim i ekolo- tavog niza faktora, ukljuujui i postojei nivo
kim karakteristikama oni reprezentativno predstavljaju prirodu ove zemlje. Kostarika ekonomske razvijenosti, prosenu gustinu na-
ima jedan od svetski najbogatijih biodiverziteta zahvaljujui funkciji mosta izme-
u Severne i June Amerike. Istovremeno, ovde su prisutni i mnogobrojni problemi.
seljenosti, institucionalnu i finansijsku podrku
Ekspanzija ekoturizma i teka ekonomska situacija stvorili su neku vrstu borbe neobi- vlade. U manje razvijenim zemljama razlog
nog karaktera. Ovo je zemlja u kojoj se daje podrka ekoturizmu na akademskom ni- osnivanja nacionalnih parkova je dosta u vezi
vou i istovremeno zemlja sa jednim od najveih intenziteta krenja uma. sa kreiranjem turistike ponude. U tim zem-
Oko 25% od ukupne dravne povrine u Kostariki je pod nekim vidom zati- ljama, kao to su, na primer, Kostarika (prilog
te. To su ve spomenuti nacionalni parkovi, umski rezervati, kao i rastui broj pri-
16), Indija, Nepal, Indonezija ili zemlje Afrike,
vatnih rezervata, takoe otvorenih za turiste. U dravi posluje preko 1.000 eko-
konaita i ona predstavljaju prirodne vrednosti u razliitim nijansama. Sastavni meunarodni turizam je centralno mesto me-
deo ponude su i koralni grebeni, farme leptirova, projekti poumljavanja, bate nadment politike nacionalnih parkova.
lekovitog bilja i movarna vegetacija. U Nacionalnom parku Tortuguero, na oba- Osnivanje nacionalnih parkova je veoma
li Karipskog mora, turisti mogu da rade na projektima u vezi sa tropskim ptica- vano za zatitu i ouvanje prirodnih celina od
ma i morskim kornjaama. Za one koji su skloni rekreaciji i oputanju u ponudi su posebnog znaaja, ali ponekada njihovo osni-
i planinarenje, tranje pored reke, kupanje ispod vodopada ili jahanje. Turistima
vanje pored koristi moe rezultirati i tetom
se savetuje da u Kostariku putuju sa onim turoperatorima koji slede principe eko-
turizma, rade u duhu ouvanja prirode i sarauju sa lokalnim stanovnitvom. Ne- koja je predoena u tabeli 17. Kljuni uspeh na-
izbena kombinacija saradnje turista sa naunicima potvruje da Kostarika ima cionalnih parkova postie se primenom odr-
zaslueno mesto u globalnoj ponudi ekoturizma (Tourtellot, 1996). ivog menadment plana koji e biti balans

140 Turizam i odrivi razvoj

Tabela 17. Kratak pregled tete i koristi u nacionalnim parkovima
Korist
Zatita predela, divljine i ekosistema.
Obezbeivanje mesta za rekreaciju. Takoe, od naplate
usluga mogu se finansirati zatita i nauna istraivanja.
Mogunost zaposlenja za lokalno stanovnitvo i ukljuivanje
u zatitu ime se izbegavaju negativni uticaji.
Izvor: Holden, 2000.
izmeu prirodnih resursa, potreba lokalnog
stanovnitva i oekivanja turista.
Turizam je dobra prilika da se uspostavi
kvalitetna veza izmeu nacionalnih parkova i
lokalnog stanovnitva. Ovaj koncept se zasni-
va na ideji obezbeivanja ekonomske anse za
delatnost kao to je turizam, premda esto po-
stoji i razlika izmeu teorijskog i stvarnog sta-
nja. Veza izmeu turizma, nacionalnih parko-
va i lokalnog stanovnitva oznaava se jo i kao
simbiotika (Nepal, 2000). Kao takva ona ga-
rantuje zadovoljstvo i dobit za sve tri strane. U
takvoj vezi postoji najmanje sedam razliitih
procesa i uzajamnih uticaja (ema 10). Proces
je uglavnom odreen ulaznim sredstvima koja
podrazumevaju: institucionalnu mreu, me-
hanizme planiranja, ljudske i finansijske resur-
se i tehnoloku intervenciju. Meu njima naj-
vanija je institucionalna mrea, jer odreuje
stanje unutar svakog od tri velika aktera. Ui-
nak uzajamne veze je raznovrsnost aktivnosti
(od kojih svaka ima svoju skalu uticaja), dobit,
veze i interes svih aktera. Turizam je jedan od
njih (1). Njegove najvanije komponente su: po-
setioci, turistike usluge, investitori, instituci-
je i politika. Oni zajedno oblikuju turistiku
delatnost u bilo kojoj destinaciji. Drugi veliki
akter je nacionalni park i njegovi raznovrsni
resursi (2), a oni su u direktnoj vezi sa turisti-
kom potrebom. Drugim reima, razvoj tur-
izma zavisi od toga ta nacionalni park moe
teta
Loe voen menadment rekreaciju i turizam moe preobraziti u opasnost po
predele i ivi svet, zbog ega su nacionalni parkovi i osnovani.
Davanjem statusa nacionalnog parka skree se panja na njegov prostor. To
privlai veliki broj posetilaca i stvara guvu u zatienom podruju.
Lokalno stanovnitvo moe biti iskljueno iz brojnih aktivnosti na njihovoj
tradicionalnoj teritoriji, pa tako i iz zatite.
da ponudi turistima i turoperatorima. Trei
akter ukljuuje lokalne zajednice i organiza-
cije, koje igraju kljunu ulogu u turistikom
razvoju i zatiti (3). Njihovo znanje, spretnost,
prioriteti, stavovi, umnogome utiu na optu
strategiju turizma i zatite dotine destinaci-
je. Uzajamni uticaji tri velika aktera se ostvaru-
ju kroz etiri razliite situacije, a svaka od njih
moe biti pozitivna, negativna ili neutralna: (4)
veza izmeu turizma i nacionalnih parko-
va rezultira uticajima na promene u ekosiste-
mima koji su posledica ovekovog delovanja;
(5) veza izmeu turizma i lokalnih zajednica
utie na lokalnu dobit i zaradu; (6) veza izme-
u nacionalnih parkova i lokalnih zajednica
vodi ka partnerskom odnosu u zatiti i utie
na politiku donoenja odluka, a akcije rezulti-
raju promenama u predelu (to moe biti do-
datna prednost ili izazov za menadment na-
cionalnih parkova); (7) veza izmeu turizma,
parkova i lokalnih zajednica vodi ka raznovr-
snim formama razvoja, interesa i povlastica.
Oekuje se da takav odnos podrazumeva pov-
lastice za sve velike uesnike.
Na osnovu svih odnosa koji se deavaju mo-
gua su tri razliita scenarija:
1. Dobitak dobitak dobitak, u kome svi
uesnici imaju zajedniku korist. Po ovom
scenariju turizam uveava mogunosti ko-
rienja parka. Odline mogunosti za tu-
rizam otvaraju nove anse. Lokalne zajed-
Turizam i odrivi razvoj 141
 Menadment turizma i
ivotne sredine

I Institucije
Mehanizmi planiranja i primene
N
Nacionalni Ljudski resursi
P Finansije
Regionalni
Lokalni U Tehnoloko posredovanje
T

Posetioci/turisti Meunarodne
Vladine agencije agencije
Turistiki 2 Vladina agencija
preduzetnici 1 Nacionalne
NACIONALNI
Strani investitori TURIZAM 4 nevladine
PARKOVI
organizacije
ema 10. Veza izmeu Udruenja koja
7
turizma, nacionalnog
propagiraju
parka i lokalnih
5 6 zatitu
zajednica
Izvor: Nepal, 2000.
3
LOKALNE Lokalne institucije
ZAJEDNICE Ekoloke organizacije
Lokalni preduzetnici

R
E Aktivnosti
Lokalni Z Koristi
Regionalni U Sadraji
Nacionalni L Interesi
T
A
T
I

Korist za turizam i ivotnu sredinu

nice ostvaruju dobit od nacionalnog parka
i ohrabrene su da podre zatitu. Turizam
unapreuje lokalne zajednice i zato je stav
prema turizmu i turistima povoljan.
2. Dobitak dobitak gubitak, samo jedan
ili dva uesnika imaju dobit i to na tetu tre-
eg. Po ovom scenariju mogua je realiza-
cija nekoliko razliitih situacija. Turizam
realizuje dohodak, ali degradira vrednosti
nacionalnog parka. Uprava parka podrava
razvoj turizma, ali bez mogunosti da tako
bude i u budunosti. Slino, turizam moe
pozitivno odgovoriti na napore u zatiti na-
cionalnog parka, ali uticaj na lokalne zajed-
nice moe biti negativan. Posetioci uivaju
u resursima nacionalnog parka, ali ne po-
mau lokalno stanovnitvo. Turizam ostva-
ruje dobit, ali na tetu nacionalnog parka i
lokalnog stanovnitva. Lokalne zajednice
nemaju korist od turizma, a turizam ne po-

142 Turizam i odrivi razvoj

 mae proces zatite ili degradira vrednosti Krakovski protokol, kojim su pokrenule inici-
parka. jativu osnivanja tri internacionalna parka, to
3. Gubitak gubitak gubitak, kada sva tri se dogodilo izmeu 1948. i 1967. godine. Jedan
velika uesnika deluju negativno. Po ovom od zadataka est razliitih upravljaa bila su i
scenariju stanje ivotne sredine se degra- zajednika istraivanja, zatita i razvoj turizma.
dira. Turisti nemaju satisfakciju, a lokalno Poznata je inicijativa i realizacija Internacio-
stanovnitvo nema koristi od turizma i za- nalnog parka Voterton Glejer, na granici Ka-
tite. Nacionalni park, kao i turizam nisu nade i SAD, u toku 1932. U njegov sastav uli su
sposobni da odgovore na potrebe lokalnih nacionalni parkovi Voterton (Kanada), osno-
zajednica. Stanovnitvo postaje neprijatelj- van 1895. i Glejer (SAD), osnovan 1910. godine.
ski nastrojeno prema turistima i utie na Primarni cilj osnivanja ovog internacionalnog
dedradiranje prirodnih vrednosti u nacio- zatienog prirodnog dobra bilo je razvijanje
nalnom parku (Nepal, 2000). dobrosusedskih odnosa i zatita prirode sa obe
strane granice. U toku 1995. godine Park je pro-
Poslednjih godina je pojaano interesova- glaen za UNESCO batinu.
nje i za internacionalne parkove, odnosno, na- Osnivanje internacionalnih parkova je po-
cionalne parkove koji se nalaze u pograni- sebno bilo izraeno u centralnoj i istonoj Ev-
nim delovima dve ili vie drava. Ba zato to ropi tokom devedesetih godina. Ovakva zati-
se nalaze na samim granicama, ovakva zati- ena prirodna dobra privlae godinje milione
ena prirodna dobra posebno iziskuju paljivo turista i postaju globalne turistike destinaci-
upravljanje i koncept odrivog razvoja. Osniva- je. U red turistiki najpoznatijih parkova ovog
nje ovakvih parkova ima dugu tradiciju. Polj- tipa spadaju ve spomenuti Voterton Glej-
ska i ehoslovaka su 1925. godine potpisale er (tabela 18), dalje, Iguasu vodopadi (Argen-
Tabela 18. Kretanje broja turista u Internacionalnom parku Voterton - Glejer
Voterton Glejer
Godina Broj turista Godina Broj turista
1985. Nedostupno 1985. 1.580.620
1986. Nedostupno 1986. 1.579.191
1987. Nedostupno 1987. 1.660.737
1988. Nedostupno 1988. 1.817.733
1989. 338.157 1989. 1.821.523
1990. 353.908 1990. 1.987.000
1991. 344.028 1991. 2.096.966
1992. 345.662 1992. 2.199.767
1993. 344.453 1993. 2.141.704
1994. 389.510 1994. 2.152.989
1995. 364.740 1995. 1.839.518
1996. 346.574 1996. 1.720.576
1997. 370.733 1997. 1.708.877
Izvor: Timothy, 2000.

Turizam i odrivi razvoj 143

 tina Brazil) i Masai Mara Serengeti (Kenija
Tanzanija) (Timothy, 2000). Sutina turisti-
ke atraktivnosti internacionalnih parkova na-
lazi se u injenici da granice i pogranina po-
West Pomerania
druja postaju vane turistike destinacije, jer
Schwerin Szczecin
Mecklenburg-Western
Pomerania
obuhvataju vie drava, razliite drutvene si-
steme i kulturne krugove. Na primer, Poljska i
Nemaka imaju zajedniku akciju promovisa-
Nemaka Poljska nja i turistike propagande svojih pograninih
1. Western Pomeranian river scenery 4. Wolin NP regija pod sloganom: Dve zemlje, jedna regija.
2. Mecklenburg Lakes 5. Hortulus themed gardens
3. Jasmund NP on Rgen Island 6. Lower Oder Valley Landscape Park Pogranini pojas od krajnjeg severa do krajnjeg
7. Ueckermnder Heide/Puszcza Wkrzaska juga podeljen je na tri regije od kojih je svaka
na teritoriji i jedne i druge drave. Svi turistiki
resursi su razvrstani u tri velike grupe: priro-
dne vrednosti, aktivni odmor i kulturne vred-
nosti. Na listi prirodnih vrednosti nalazi se
Brandenburg Gorzw
Wielkopolski
ukupno 21 znamenitost meu kojima su nacio-
Berlin Pozna
nalni parkovi, parkovi prirode i predeli izuzet-
nih odlika (karta 2). Ovde se ne radi o klasi-
Lubuskie
Potsdam
Wielkopolska nim internacionalnim zatienim podrujima,
Zielona Gra ve o zatienim podrujima sa jedne i druge
strane granice u jedinstvenoj turistikoj ponu-
Nemaka Poljska
di.
1. Mrkische Schweiz nature park 5. Rezerwat Nietoperek, bat reserve Srbija se takoe nalazi na listi drava koje
2. Uckemark Lakes nature reserves 6. Bird Republic conservation area
3. Wethavelland nature park 7. Muskau Bend Landscape Park
imaju internacionalne parkove. Nacionalni
4. Spree Forest biosphere reserve park erdap granii se sa zatienim podru-
jem Kazanele u Rumuniji. Na tromei Srbi-
je, Hrvatske i Maarske nalazi se jo jedno po-
Lower Silesia
tencijalno internacionalno zatieno prirodno
Wrocaw
dobro. Njegovi sastavni delovi su Specijalni
Saxony
Dresden rezervat prirode Gornje Podunavlje (Srbija),
Park prirode Kopaki rit (Hrvatska) i Nacio-
nalni park Dunav Drava (Maarska). Ini-
cijative oko zajednike saradnje na zatiti ovog
podruja, koje vai za jedno od najznaajnijih
Nemaka
1. Saxon Switzerland NP
Poljska vlanih stanita u ovom delu Evrope, pokrenu-
5. Karkonosze NP
2. Elbe Sandstone Massif
3. Erzgebirge nature reserve
6. Barycz Valley Landscape Park te su krajem devedesetih, a sa pravom se oeku-
4. Bautzen/Upper Lusatia: the old capital of
7. Bldne Scaly, rock labyrinth je da jedan od segmenata te saradnje bude i for-
the crossborder nature and holiday region miranje jedinstvene turistike ponude.
Karta 2. Zatiene prirodne vrednosti u pograninim regijama Nemake i Poljske U poslednje vreme panju privlai i turi-
Izvor: Two countries, one region Holiday near the German-Polish border zam u nacionalnim parkovima polarnih re-

144 Turizam i odrivi razvoj

gija. Neki istraivai prate razvoj ove pojave
od XIX veka (Marsh, 2000), premda je ona u
punom obliku realizovana tek krajem XX veka.
Predvodnik u turistikom otkrivanju ovih kra-
jeva takoe je bio Svetski fond za prirodu (ta-
bela 19). Turisti koji poseuju nacionalne par-
kove Severne Kanada, Grenlanda, Severne
Skandinavije, Severne Rusije, prvenstveno su
istraivai, naunici, putopisci ili umetnici, sa
nekim odlikama savremenih nomada. Pose-
enost i obim prometa ovde nije kao u nacio-
nalnim parkovima Evrope, Afrike, Severne ili
June Amerike, ali je veoma vaan, jer skree
panju svetske javnosti na njihov znaaj (Man-
weiler, 1999). Osnivanje nacionalnih parkova
u polarnim regijama deava se poetkom XX
veka i rezultat je poveanog interesa za pogor-
ano stanje populacija divljeg sveta, a posebno
retkih vrsta. U sutini ovi nacionalni parkovi
nude polarnu divljinu, osobeni divlji svet, iza-
zov koji se ne moe osetiti na nekom drugom
mestu, rekreaciju koja iskljuuje guvu, a po-
nekada nudi i kulture lokalnih zajednica. Tako
se Teritorijalni park Katanilik u Kanadi pro-
movie kao mesto na kome e turisti pronai
samou (Moss, 1994). U severoistonoj Rusiji
ti prostori su oznaeni kao nova arena za po-
sebna interesovanja (Viken i drugi, 1995). Ba
kao i drugim delovima sveta i ovde je turizam
okarakterisan kao dobrodola pojava i to zbog
povlastica koje ostvaruju upravljai, lokal-
no stanovnitvo, turistike agencije. Sa druge
strane, problemi koje turizam izaziva u zatie-
nim prirodnim dobrima i ovde su prisutni. Za-
mrznuta zemljita i biljni svet polarnih kraje-
va osetljivi su na aktivnosti ljudi, posebno kada
je re o korienju motornih vozila. Polarne
vode imaju ogranienu produktivnost, a s ob-
zirom na to da je sportski ribolov jedna od gla-
vnih turistikih aktivnosti, neophodan je kva-
litetan menadment korienja resursa. Porast
Tabela 19. Broj turista u pojedinim regionima Arktika
Region Broj turista
Arktik Aljaske 25.000
Jukon, Kanada 177.000
Severna Teritorija, Kanada 48.000
Grenland 6.000
picberka ostrva 35.000
Severna Skandinavija 500.000
Rusija vie od 10.000
Izvor: World Wildlife Fund, 1998.
broja posetilaca utie i na problem otpadnih
voda, koje je teko preiavati u hladnim vre-
menskim prilikama. Ipak, trenutne ocene po-
kazuju da turizam nije velika pretnja za priro-
dne vrednosti polarnih nacionalnih parkova.
Ulaganja i inicijative za bolju turistiku ponu-
du i dalje su aktuelne. Vlada Severozapadnih
Teritorija u Kanadi uvela je programe obuke za
lokalno stanovnitvo kako bi ponuda ekotur-
izma bila kvalitetna, to samo jo jednom po-
kazuje interes za turizam u polarnim nacio-
nalnim parkovima.
Korienje nacionalnih parkova u turizmu
prisutno je koliko i ideja njihovog osnivanja,
pa se oekuje nastavak ovakvog trenda i u bu-
dunosti. U projekcijama razvoja nacionalnih
parkova turizam se vidi kao jedna od osno-
vnih delatnosti. Neophodno je preventivno
delovati tamo gde se oekuju negativne po-
sledice turistikog razvoja. Kljuni problem
u budunosti, a u vezi sa nacionalnim par-
kovima, verovatno e i dalje biti nepomirlji-
vi stavovi o nameni nacionalnih parkova. Za
naunike i akademsku javnost oni su predmet
zatite vrednih ekosistema. Za iroku javnost
nacionalni parkovi su rekreativne zone. Budu-
a reenja bi trebalo traiti i u konceptu odr-
ivog turizma nacionalnih parkova. Trenu-
tno je prisutna iroka paleta kriterijuma koji
Turizam i odrivi razvoj 145
 KONTEKST
Odgovarajua definicija Odgovarajui ciljevi
Odgovarajue predeone karakteristike
PRINCIPI PLANIRANJE MENADMENT
- Nepristrasnost - Dugorono - Stepen odgovornosti
- Etika - Proaktivno - Interdisciplinarnost
- Nosei kapacitet - Integralno - Integrisanje sa ostalim
- Promocija zatite - Ukljuivanje menadment
lokalnog stanovnitva strategijama
ema 11. Kriterijumi objanjavaju da je neophodno razumeti kako
formiranja odrivog
turizam moe biti doveden u vezu sa odri-
turizma nacionalnih
parkova vim razvojem. To pre svega ukljuuje princi-
Izvor: Boyd, 2000. pe, planiranje i menadment (ema 11).
Ova tri kriterijuma mogu biti od presudnog
znaaja za formiranje odrivog turizma nacio-
nalnih parkova. Principi podrazumevaju ne-
pristrasnost, etiku, korienje noseeg kapa-
citeta i promociju zatite. Primena aktuelnih
principa u sluaju nacionalnih parkova podra-
zumeva i izvesne probleme, a to se prvenstve-
no odnosi na razvijanje etikih kodeksa gde je
usvajanje esto ad hoc u svom znaenju. Dru-
gim reima, ogranieno usvajanje kreiranih
kodeksa dovodi do dugorone degradacije i-
votne sredine nacionalnih parkova, uz paralel-
no razvijanje navodnih kriterijuma odrivosti.
To ne samo da iskljuuje nepristrasnost, nego
ima dalekosene posledice po nacionalni park.
Princip noseeg kapaciteta je osnova za odri-
vi turizam u nacionalnim parkovima. U vezi sa
tim prisutna je saglasnost da nema maginog
broja koji e reiti problem prekobrojnih turi-
sta. Nosei kapacitet zavisi od vie faktora i naj-
bolje je posmatrati ga u smislu organizacije na-
cionalnog parka u izbegavanju prekomernog
korienja. Poslednji princip ukljuuje promo-
ciju zatite i zahteva da prioritet u nacionalnom
parku dobije zatita, jer se ona nalazi iznad sva-
kog korienja, pa tako i turistikog.
146 Turizam i odrivi razvoj
Planiranje odrivog turizma nacionalnih
parkova ima etiri osnovna koraka. Prvo, pla-
niranje turizma mora biti dugorono, jer samo
takav nain moe realizovati ciljeve odrivog
razvoja. Drugo, planiranje mora biti proaktiv-
no, odnosno, sa jasno naglaenim aktivnostima
u procesu promena. Organizatori se ne smeju
prepustiti akcijama tek poto se promene dogo-
de. To ukljuuje i prepoznavanje odgovarajuih
turistikih aktivnosti koje moraju biti saglasne
sa ekolokim mogunostima nacionalnog parka.
Tree, planiranje turizma mora biti integralno.
Turizam je samo jedan od naina korienja na-
cionalnih parkova i kao takav mora biti saglasan
i sa drugim vidovima korienja. Separatno pla-
niranje u odrivom korienju je iskljueno. e-
tvrto, planiranje mora podrazumevati i ukljui-
vanje lokalnog stanovnitva. Pripadnici lokalne
zajednice imaju svoje stavove po pitanju uprav-
ljanja resursima teritorije na kojoj ive i njihov
glas se mora sasluati i uvaavati.
Menadment je trei kriterijum unutar si-
stema odrivog turizma nacionalnih parkova.
Sutina menadmenta je u vezi sa aktivnostima
koje se promoviu i preduzimaju u nacionalnim
parkovima. Turizam u nacionalnim parkovi-
ma moe biti problemski fundamentalan, pa
je neophodno da shodno tome menadment
bude sveobuhvatan. Postoje tri aspekta me-
nadmenta odrivog razvoja turizma: (1) ste-
pen odgovornosti menadera, (2) predvianje
ostalih pristupa, (3) spremnost na integrisanje
turizma sa ostalim korisnicima prostora. Od-
govornost je sinonim za odrivost, pa ne udi
to se ovaj inilac smatra fundamentalno zna-
ajnim u zatienim prirodnim dobrima. Zato
se kao kljuna dilema postavlja pitanje kome i
za ta su menaderi odgovorni. Dalje, neopho-
dno je da menadment bude interdisciplinaran
u svom fokusu. To se odnosi na ekoloke, so-
cijalne i ekonomske principe odrivog razvoja.
 Slika 21. Vizitorski centar Nacionalnog parka Losovo ostrvo u Rusiji Slika 22. Vizitorski centar Nacionalnog parka Kikunag u Maarskoj
 Foto: V. Stojanovi  Foto: V. Stojanovi

Slika 23. Vizitorski centar zatienog prirodnog dobra Psalidi, ostrvo Slika 24. Vizitorski centar Nacionalnog parka Kere-Mori u
Kos, Grka Foto: V. Stojanovi Maarskoj Foto: V. Stojanovi

Konano, menadment mora biti kompatibilan prezentacije elementarnih prirodnih vrednosti,

sa aktivnostima koje su zastupljene u okrue-
nju nacionalnog parka.
Jedan od dobrih naina prezentacije nacio-
nalnih parkova, pored onoga na terenu i unu-
tar njihovih granica, jeste uz pomo vizitorskih
centara (slike 21, 22, 23 i 24). Vizitorski centri
su vienamenski objekti sa osnovnom idejom
kako nacionalnih parkova, tako i ostalih tipo-
va zatienih prirodnih dobara. Jednostavne su
arhitekture i dobro uklopljeni u lokalno gradi-
teljsko naslee. Uglavnom se grade na samom
ulazu u zatieno prirodno dobro, predstavlja-
jui tako na izvestan nain njegovu kapiju. Po-
setiocima i turistima ovde se uruuju osno-

Turizam i odrivi razvoj 147

 vne informacije o zatiti i pravilima ponaanja
unutar prirodnog dobra. Pored toga, uoljiva je
i praksa da se mogu nalaziti u naseljenim me-
stima u kojima je i uprava zatienog prirod-
nog dobra (npr. vizitorski centar Nacionalnog
parka Kikunag u Kekemetu Maarska).
Vizitorski centri su opremljeni: salom za pro-
jekciju filmova i fotografija ekolokog sadraja
o samom zatienom prirodnom dobru; uio-
nicama i laboratorijama za ekoloku edukaciju;
Vlana stanita i turizam
Vlana podruja sa barama, movarama, vode-
nim povrinama na tresetnim zemljitima, priro-
dna i vetaka, stalna i povremena, stajae i tekue
vode sve vie su predmet interesovanja u zati-
ti prirode. Vlana stanita imaju kljunu ekolo-
ku funkciju kao regulatori reima voda i stani-
ta biljnog i ivotinjskog sveta. Ova prostranstva
esto objedinjuju znaajne ekonomske, kulturne,
naune i rekreativne vrednosti podruja na kome
se nalaze i zbog toga se moraju sauvati. Ekolo-
ko posrtanje oveka i gubitak ovakvih ekosiste-
ma moe prouzrokovati nesagledive posledice u
ivotnoj sredini (The Convention on Wetlands -
brochure, 2000). Vlana stanita su podruja u
kojima voda predstavlja primarni faktor ivotne
sredine i kao takva dovodi se u znaajnu vezu sa
biljakama i ivotinjama. Takoe, ovoj grupi pri-
padaju i priobalni delovi mora i okeana, ostrva i
ljudskim radom stvoreni predeli poput ribnjaka,
poljoprivrednih povrina (pirinana polja) i iriga-
cionih sistema. Konvencija o zatiti vlanih stani-
ta od meunarodnog znaaja potpisana je 2. fe-
bruara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru,
po kome i nosi ime Ramsarska konvencija.
Vlana stanita su prirodna pojava karakte-
ristina za sve zemlje i regione, od tundre do
tropskih krajeva. Ne zna se tano kolika je po-
148 Turizam i odrivi razvoj
izlobenim prostorom za fotografije i eventual-
no adekvatne eksponate iz zatienog prirod-
nog dobra; informativnim alterom, unutar
koga se turisti snabdevaju turistikim karta-
ma i propagandnim materijalom i prodajnim
tandom, gde je mogue kupiti suvenire, knjige
i druge neophodne rekvizite vezane za zatie-
no prirodno dobro. Sa takvim svojstvima vizi-
torski centri su vani objekti turistike ponude
zatienih prirodnih dobara.
vrina vlanih stanita u svetu, ali se pretpo-
stavlja da iznosi oko 5.700.000 km2. Ova rele-
tivno mala povrina i vie je nego znaajna za
globalno stanje ivotne sredine. Vlana stani-
ta predstavljaju njen najproduktivniji tip, a ko-
rist od toga je viestruka. Ova stanita su prebi-
valite mnogobrojnih vrsta ptica, sisara, reptila,
riba i beskimenjaka. Ovde je smeteno i zna-
ajno skladite biljnog genetikog materijala.
Pirina je uobiajena biljka vlanih stanita, a
nju u ishrani koristi polovina oveanstva.
Razmiljanje o znaaju biljnih i ivotinjskih
vrsta dovelo je do ideje vrednovanja ovih eko-
sistema. Smatra se da e novano vrednovanje
funkcija ovakvih prostora biti snaan dopri-
nos u uveravanju da se vlana stanita moraju
mudro uvati i koristiti. Nivo te vrednosti poka-
zuje da je moto Ramsarske konvencije, sadran
u injenici kako su vlana stanita vredna panje,
zaista realan. Na to upuuje i interakcija fizikih,
biolokih i hemijskih komponenata (zemljite,
voda, biljke i ivotinje), a to inae omoguu-
je realizaciju brojnih funkcija vlanih stanita.
Na primer, neke od njih su sledee: akumulaci-
ja vode; zatita od nevremena i ublaavanje efek-
ta poplave; hidroloka povezanost sa podzem-
nim vodama; preiavanje zagaene vode (to
je sposobnost posebnih vrsta biljaka); stabiliza-
cija lokalne klime (posebno temperature vaz-
duha ili kia) i druge. Zbog navedenog znaaja
i prirodnih funkcija vlana stanita obezbeuju
ekonomsku i drutvenu korist, kroz snabdeva-
nje vodom, ribolov, poljoprivredu, proizvodnju
drvne grae, korienje energetskih resursa (tre-
set i biogorivo), korienje proizvoda od biljaka
i ivotinja, saobraaj i razvoj turizma. Na kraju,
ali ne i po svom znaaju, vlana stanita imaju i
odreenu kulturnu funkciju, jer su u vezi sa isto-
rijskim deavanjima, lokalnom kulturom, tradi-
cijom i obiajima.
Izuzetna vrednost, ugroenost i nestajanje
ovakvih prostora (tabela 20) doveli su do opse-
nih rasprava o njihovoj zatiti, ouvanju i ra-
cionalnom korienju. Danas se u vezi sa kori-
enjem vlanih stanita koristi pojam mudro
korienje. Mudro korienje vlanih stanita Ekoturizam i turizam baziran na prirodi mogu
predstavlja odrivu upotrebu za dobrobit ljudi,
na nain koji je saglasan sa podrkom prirod-
nom prosperitetu unutar ekosistema. Trenu-
tno korienje ne sme dovesti u opasnost mo-
gunost korienja kod dolazeih generacija i u
tome je sadrana ideja njihovog odrivog ko-
rienja. Da bi se principi odrivog korienja tinjskog sveta u mnogim vlanim stanitima
realizovali neophodno je:
usvajanje nacionalne politike o vla-
nim stanitima, ukljuujui zakonoda-
vnu regulativu i institucionalno angao-
vanje (strategije i planovi);
usvajanje razvojnih programa, koji
obuhvataju inventarizaciju resursa, mo-
nitoring, istraivanje, praksu, obrazova-
nje i podizanje javne svesti o znaaju;
preuzimanje adekvatnih akcija, uklju-
ujui menadment plan, saglasan sa
svim aspektima korienja prostora.
Vaan segment mudrog korienja vlanih
stanita odnosi se i na turizam. Zbog obilja
Tabela 20. Gubitak vlanih stanita u pojedinim zemljama Evrope
Zemlja Period Procenat izgubljenih povrina
Holandija 1950-1985. 55%
Francuska 1900-1993. 67%
Nemaka 1950-1985. 57%
panija 1948-1990. 60%
Italija 1938-1984. 66%
Grka 1920-1991. 63%
Izvor: Economic valuation of wetlands, http://www.ramsar.org/lib/lib_valuation_e.htm
vode za rekreaciju, bogatstva biljnog i ivotinj-
skog sveta i kulturnog naslea, vlana stanita
su viestruko atraktivna za turistiku prezen-
taciju. Turizam moe znaajno da doprinese
zatiti i ouvanju ovakvih prirodnih vredno-
sti, kroz ostvarivanje novanih prihoda i njiho-
vo korienje za finansiranje trokova zatite.
doprineti boljem poznavanju vlanih stanita
i problematike njihovog ouvanja. Na osnovu
ovoga zakljuuje se da je veza izmeu vlanih
stanita i turizma ista ona koja poiva na anali-
zi odnosa turizma i prirode.
Prirodna lepota i bogatstvo biljnog i ivo-
privlae veliki broj turista. Mnogi od tih prede-
la zatieni su kao nacionalni parkovi i mesta
svetske batine, to dodatno poveava njihovu
vrednost na turistikom tritu. U nekim dra-
vama ostvareni turistiki promet na bazi resur-
sa vlanih stanita je od znaaja za nacionalnu
ekonomiju. Peane plae i koralni grebeni ka-
ripskih drava privlae milione posetilaca go-
dinje. Marinski park Veliki koralni greben u
Australiji poseti 1,6 miliona posetilaca, od ega
je 1997. godine ostvareno 540 miliona dolara. U
Nacionalnom parku Bonaire na Holandskim
Antilima novcem od ulaznica, u pojedinanoj
vrednosti od deset dolara, finansiraju se tro-
kovi njegovog odravanja. Malo zatieno pri-
Turizam i odrivi razvoj 149
17
Turistiko korienje vlanih stanita:
Posmatranje ptica na obali reke Plat
S
vake godine u martu i aprilu reka Plat u Nebraski privlai brojne posma-
trae ptica, koji dolaze ovde kako bi videli jednu od najinteresantnijih vr-
sta tog podneblja - drala. Skladnih kontura, izduenih nogu i vrata, dral
je vaan turistiki resurs ovog dela Nebraske. Tokom migracije reka Plat, u jed-
nom svom sektoru, predstavlja vano svetsko stanite ove vrste. Oko 500.000
jedinki ili 80% svetske populacije svake godine od februara do aprila zaustavlja
se ovde tokom svog puta iz toplih jugozapadnih delova ka subarktikim predeli-
ma, gde se gnezde tokom leta. Brojni posmatrai ptica smeteni su ispod poseb-
nih turistikih nadstrenica (slika 25). One pruaju mogunost bliskog kontakta
sa pticama bez zastraivanja. Prema nekim zapaanjima posmatrai ptica su veo-
ma uporni, spremni da voze celu no do destinacije, smrzavaju se tokom hladnog
prolenog jutra i strpljivo iekuju prieljkivani susret. Nadstrenica moe da pri-
mi 40 ljudi koji su po pravilu izuzetno tihi dok posmatraju jata u neposrednoj bli-
zini (OGara, 1998).
rodno dobro marinskog karaktera na Kajman
ostrvima privlai 168.000 posetilaca godi-
nje, koji potroe ovde 35 miliona dolara. Flori-
da Kejs zaradi od turizma godinje 800 milio-
na dolara.
Sportski ribolov na slatkim vodama direk-
tno zavisi od vlanih stanita. Takoe, posto-
ji procena da polovina ulovljenih morskih riba
150 Turizam i odrivi razvoj
Slika 25. Turistika nadstrenica za posmatranje ptica na
obali reke Plat
Foto: D. Poggensee
u SAD zavisi od vlanih stanita. Prema stati-
stikim podacima u ovoj dravi vie od 45 mi-
liona ljudi uestvuje u rekreativnom ribolovu.
Na ovaj hobi ribolovci godinje potroe 24 mi-
lijarde dolara. Pored ribolova, kao moda naj-
poznatije rekreativne aktivnosti, u vlanim
stanitima se upranjava i itav niz drugih tu-
ristiko-rekreativnih aktivnosti (prilog 17).
One su od posebnog znaaja za lokalne i nacio-
nalne ekonomije. Vie od 60 miliona ljudi po-
smatra ptice u migraciji, dok 3,2 miliona ue-
stvuje u lovu na divlje patke i guske u Severnoj
i Centralnoj Americi (Kanada, SAD, Meksiko).
Zahvaljujui ovim aktivnostima godinje se za-
radi 20 milijardi dolara.
Vlana stanita zbog raznovrsnosti biljnog
i ivotinjskog sveta, geolokih i reljefnih feno-
mena i nekih drugih resursa, imaju znaajnu
obrazovnu funkciju. Mnogi od ovih prostora
poseduju svoje centre i programe za ekoloko
obrazovanje kolske dece kroz praktian rad.
Dobar primer je jedna australijska organizaci-
ja (Waterwatch Australia), iji se programi ba-
ziraju na radu 50.000 volontera, u 1.800 grupa
irom te zemlje, a koji mere kvalitet vode u lo-
kalnim rekama. Koristei jednostavnu, ali efi-
kasnu opremu za merenje, graanstvo i deca
kolskog uzrasta mogu bolje da se upoznaju i
shvate sistem ivotne sredine kroz vlastite ak-
tivnosti. To potvruje da se vlana stanita
mogu dobro iskoristiti kao destinacije obra-
zovnog i ekskurzionog turizma. Na taj nain se
moe podizati svest stanovnitva o neophod-
nosti zatite ovakvih ekosistema.
U Vojvodini se uglavnom pored velikih
reka nalaze najupeatljiviji primeri domaih
vlanih stanita. Neka od njih su zatiena i na
njihovim teritorija se sprovode mere aktivne
Tabela 21. Ramsarska podruja u Srbiji

Ramsarko Datum
Povrina (ha) Krai opis
podruje proglaavanja
Vredan prirodni predeo renih rukavaca, bara i movara koji prate reni
tok Dunava u duini od oko 36 km. U pogledu prirodnih odlika predstavlja
jedinstveni predeo sa Kopakim ritom i Gemencom u susednoj Hrvatskoj i
Gornje Podunavlje 20/11/07 22.480
Maarskoj. Odlikuje se izuzetnom ekosistemskom, specijskom i genetikom
raznovrsnou. U okruenju se nalazi vei broj naselja, multikulturalnog
obeleja, sa dobro ouvanim folklornim vrednostima.
Podruje na junom obodu Panonskog basena, obuhvata priobalje Dunava sa
okolnim predelima ukljuujui i priobalje reke Nere. Dunav na ovom sektoru
toka usporava, ima vii vodostaj, usled ega plavi niske priobalne terene i
Labudovo okno 01/05/06 3.733
krajnji juni rub Deliblatske peare. Priobalne rene movare uslovljavaju
prisustvo raznovrsnih akvatinih zajednica, kao i onih tipinih za vlana
stanita ovog tipa. Dominantna privredna delatnost je stoarstvo.
Predeo na kontaktu peanih i lesnih formacija sa Ludakim jezerom
kao centralnim delom. Sloenost prirodnih odlika predela uslovila je na
relativno malom prostoru pojavu i opstanak razliitih vrsta stanita: vodena
Ludako jezero 28/03/77 593 (barsko-jezersko), movarna, livadska, slatinska i stepska. Prisutan je
raznovrstan biljni i ivotinjski svet, a glavno obeleje ini bogata ornitofauna
sa vie od 230 registrovanih vrsta. U okruenju se nalaze vani arheoloki
lokaliteti i stari salai.
Jedinstveni predeo vlanog stanita u niskim aluvijalnim terenima reke Save,
iju prirodnu vrednost upotpunjuju brojne bare, mrtvaje i vlane livade.
Obedska bara 28/03/77 17.501 Najznaajnija akvatorija je Obedska bara, zaostali meandar reke Save. Ceo
predeo je izuzetno znaajan za brojne vrste ptica movarica. U okolnim
naseljima su sauvani elementi tradicionalne arhitekture.
Nalazi se na Peterskoj visoravni (1.150 m n.v) u jugozapadnoj Srbiji.
Predstavlja dobro ouvanu brdsko-planinsku tresavu. Zbog prostorne
Petersko polje 01/05/06 3.455
izolovanosti i privrede koja se stoleima bazira na stoarstvu, zajednice
muslimana i hriana odlikuju se posebnim karakteristikama.
Zaostali paleomeandar reke Tise od izuzetnog je znaaja za brojne zatiene
vrste, a od znaaja je i kao jedinstveni primer stanita na slatinama. Ovo je
Slano kopovo 22/07/04 976
jedno od najznaajnijih stanita ptica u Srbiji. U blizini se nalaze ostaci crkve
Arae, vanog srednjovekovnog spomenika kulture na tlu Vojvodine.
Podruje se nalazi u aluvijalnoj ravni Begeja i Tise. Pre izgradnje sistema
odbrambenih nasipa bilo je izloeno poplavnim vodama ovih reka. Ukupnoj
Stari Begej-Carska predeonoj i ekolokoj vrednosti doprinose brojne mrtvaje, bare, jezera i
25/03/96 1.767
bara ribnjaci. Najznaajnije i dominantne akvatorije su Carska bara i Stari Begej.
Raznovrsnost biotopa na relativno malom prostoru uslovljava raznovrsnost
ivog sveta ukljuujui brojne vrste riba, ptica, biljaka, reptila i sisara.

Turizam i odrivi razvoj 151

 Ramsarko Datum
Povrina (ha) Krai opis
podruje proglaavanja
Nalazi se u jugoistonoj Srbiji. Obuhvata Vlasinsko jezero, njegovu razuenu
obalu, vlane livade, tresave i dolinu reke Vlasine. Pre formiranja ove
vetake akumulacije na itavom prostoru se nalazila najvea tresava na
Vlasina 20/11/07 3.209 Balkanu i jedna od najveih u Evropi. Plutajua tresetna ostrva na jezeru
predstavljaju vana stanita borealne flore u junoj Evropi. Stanovnitvo se iz
ovih krajeva iseljava. Ipak, u okolini se nalazi 1.400 domainstava. Turizam je
realna ansa budueg razvoja.
Nalazi se u severnoj Mavi i obuhvata ekosisteme u priobalju reke Save, sa
dominantnom rekom Zasavicom i njenom pritokom Batar. Sa ovim pojasom
Zasavica 13/03/08 1.913
akvatinih i movarnih ekosistema proteu se i brojne vlane livade i ume,
istiui Zasavicu kao jedno od najprepoznatljivijih vlanih stanita u Srbiji.
Izvor: www.ramsar.org

zatite. To su u prvom redu specijalni rezerva-

ti prirode: Ludako jezero, Gornje Podunavlje,
Karaorevo, Koviljsko-petrovaradinski rit,
Carska bara, Obedska bara, Slano kopovo i
drugi. Koliko su u pokrajini zastupljeni predeli
vlanih stanita pokazuje i to da se upravo ovde
nalazi najvei broj Ramsarskih podruja Srbi-
je; sedam od ukupno devet (tabela 21, karta 3).
Vlana stanita u Vojvodini, ve prilikom
prvog sagledavanja, potvruju tezu o raznovr-
snim komponentama znaaja ovakvih prostora.
Privredni znaaj se ogleda u razvoju umarstva,
lova, ribolova i turizma (prilog 18), ali i nekih
drugih delatnosti koje mogu biti izvor znaaj-
1 Gornje Podunavlje
2 Labudovo okno
nih novanih prihoda. Ta sredstva bi se u ve-
3 Ludako jezero likoj meri mogla koristiti i za trokove zatite
4 Obedska bara prirode. Vlana stanita su na izvestan nain
5 Petersko polje pomogla stanovnitvu u okolnim naseljima
6 Slano kopovo da se kroz istoriju kulturno realizuje, to je i
7 Stari Begej Carska bara danas uoljivo u stilu izgradnje kua, naselja i
8 Vlasina svakodnevnim ivotnim navikama. Ovi pro-
9 Zasavica
stori su i stecita brojnih istraivaa i nauni-
ka razliitih profila i interesovanja, to potvr-
uje njihovu naunu funkciju. Izletniki znaaj
Karta 3. Geografski se sagledava u velikom broju izletnika, ribo-
razmetaj Ramsarskih 0 100 km
lovaca i turista, koji otuenje od savremenog,
50
podruja u Srbiji haotinog ivota trae u ovakvim prirodnim

152 Turizam i odrivi razvoj

 18

Turizam u Specijalnom rezervatu prirode Carska bara

S
pecijalni rezervat prirode Carska bara
je proglaen na prostoru optine Zre-
njanin 1994. godine. Prva zatita ovog
podruja datira iz 1955. Na relativno maloj
povrini Rezervata i u njegovoj okolini, nala-
zi veliki broj prirodnih i kulturnih vrednosti.
Kljuna vrednost su vlana stanita repre-
zentativnih prirodnih karakteristika.
Stari Begej kao najdua akvatorija u Rezer-
vatu zanimljiva je lokacija ekoturizma. Na nje-
govoj severnoj obali izgraeno je privezite za
turistiki brod Carska laa. Plovidba je naj-
boji nain da se upozna naputeni rukavac Be-
geja i njegov ukupan biodiverzitet, koji sudei
po istraivaima, biolozima i turistima, nije za-
nemarljiv. Ovo je istovremeno odlian nain da
se upozna Carska bara, do koje vodi drvena sta-
za od zavrne kote plovidbe. Staza omoguuje
turistima da samo delimino priu bari i osmo-
tre je sa distance, jer se nalazi u I stepenu za-
tite. Carska bara se nalazi na listi Ramsarskih Slika 26. Specijalni rezervat prirode Carska bara, potencijalna eko-destinacija
podruja to je automatski promovie kao des- Foto: V. Stojanovi
tinaciju ekoturizma (posmatranje ptica).
Okolina Rezervata je poznata i po kultur- Tu su i druge vrednosti. Vredi izdvojiti dvo- man poetak razvoja meunarodnog tur-
nom nasleu. U blizini je i selo Belo Blato. rac u Ekoj sagraen 1820. godine, a danas izma, koji se usled poznatih okolnosti u biv-
Po svojoj fizionomiji tipino je za ove prede- preureen u turistiko-ugostiteljski objekat. oj Jugoslaviji, tokom poslednje decenije XX
le Vojvodine sa irokim ulicama, drvoredima U jednoj od njegovih sala svirao je i Franc List. veka, na tome i zavrio. Ipak, i pored zastoja
i preovlaujuim kuama tradicionalne ar- Pria o poetku razvoja ekoturizma na u razvoja turizma, Rezervat je napredovao u
hitekture. U njemu posluje mala fabrika za ovom podruju neobina je i interesantna. izletnikom i ekskurzionom turizmu.
preradu trske, otvorena i za zainteresovane Inicijativu za njegov razvoj dala je jedna bri- Dosadanje akcije su najblie razvoju eko-
turistike grupe. Vetrenjaa koja se nalazi u tanska turistika agencija specijalizovana za turizma, iako nisu sasvim zadovoljavajue,
krugu fabrike, iako je jedan od kulturno-isto- birdwatching aranmane. Ona je Carsku barem iz ugla planiranja, strategije razvoja
rijskih simbola Vojvodine, naalost nije do- baru svrstala u grupu ornitoloki najvanijih turizma i ukljuivanja lokalnih zajednica i nji-
voljno ureena i nema ugostiteljsku ili turi- vlanih stanita u Evropi. Potom je organizo- hovog naslea. Kada bi se organizovali i ovi
stiku funkciju. Tokom 2005. godine u Belom vala prevoz, smetaj u zrenjaninskom hote- delovi turistike privrede, Rezervat bi sigurno
Blatu je otvorena etno-kua, sa ciljem da lu i povela zainteresovane turiste, poklonike postao najpoznatija destinacija ekoturizma u
prezentuje etnografsku batinu sela. i ljubitelje posmatranja ptica. Bio je to skro- Srbiji (Stojanovi, 2004).

celinama. Sve to potvruje zainteresovanost
razliitih privrednih i drutvenih kategorija za
korienje vlanih stanita, to opet dokazu-
je njihovu korisnost. Zato je neophodno sve te
potrebe uskladiti i staviti ih u korelativnu vezu
sa funkcijom zatite prirode (Stojanovi, 2005).
Obilje vodenih puteva, bare, jezera, biljni i
ivotinjski svet i lokalne kulture sa vienacio-
nalnim obelejem predstavljaju solidan turisti-
ki potencijal vlanih stanita u Vojvodini i Sr-
biji. Za sada se kao primarni vid u nekima od
njih razvija lovni turizam. Tu je ujedno i pro-

Turizam i odrivi razvoj 153

 blem njihovog korienja u svrhu odrivog i
ekoturizma, jer ovi trendovi istiu kao vano
nepotroivo korienje resursa. Istina je da i
u svetu vlana stanita predstavljaju potenci-
jal lovnog turizma, ali s obzirom na to da na-
vedena vlana stanita Vojvodine imaju status
zatienih prirodnih dobara, korienje njiho-
vih resursa u svrhu lovnog turizma kosi se ne-
potroivim korienjem resursa u ekoturizmu.
Prave turistike ponude ekoturizma ovde jo
uvek nema. Mogunosti su ipak znaajne i one
bi mogle da ukljue aktivnosti kao to su: po-
smatranje ptica, obrazovne etnje, plovidba u
lakim amcima, upoznavanje geonaslea i kul-
turne manifestacije.
Da bi se odrivi turizam razvio u vlanim
stanitima neophodno je slediti i odreena
uputstva. Sekretarijat Sporazuma o zatiti afri-
ko-evroazijskih ptica selica (The Agreement
on the Conservation of African-Eurasian Mi-
gratory Waterbirds ili African-Eurasian Wa-
terbird Agreement AEWA) izdao je smerni-
Geonaslee i turizam
U sistemu prirodnih vrednosti znaajno mesto
zauzima i geodiverzitet, koji predstavlja raz-
novrsnost geolokih i geomorfolokih pojava u
prirodi. Geodiverzitet ima svoju ulogu u siste-
mu zatite prirode i zatienih prirodnih doba-
ra. Zatita geodiverziteta kroz zatitu prirode
datira iz vremena pre vie od sto godina, ali u
savremenom znaenju zatita se uglavnom ve-
zuje za ivi svet. To se odrazilo i na turistiko
trite pa su savremene tekovine turizma oli-
ene u ekoturizmu, uglavnom vezane za ivi
svet. Geonaslee predstavlja reprezentativ-
ni uzorak geodiverziteta, koji zahteva poseban
pristup u postupku valorizacije (Mijovi, Mi-
ljanovi, 1999). U objekte geonaslea spadaju
154 Turizam i odrivi razvoj
ce za razvoj ekoturizma u vlanim stanitima.
Svaka zemlja koja eli da razvija ovu vrstu tur-
izma treba da preduzme 10 koraka. Potrebno je:
1. imenovati vladin komitet za ekoturizam;
2. izvriti valorizaciju ekoturistikih potenci-
jala u vlanim stanitima;
3. pripremiti listu prioritetnih podruja za
koje je potreban turistiki menadment;
4. odluiti se za tip menadment planova koje
zahteva svaki od utvrenih lokaliteta;
5. sprovesti studiju izvodljivosti za svaku lo-
kaciju;
6. proceniti ranjivost ptica movarica na sva-
kom lokalitetu;
7. proceniti potrebna sredstva za menadment
ekoturizma;
8. osnovati lokalne ekoturistike komitete za
menadment;
9. sainiti ekoturistike menadment planove;
10. implementirati ekoturistike menadment
planove i ako je potrebno uraditi njihovu
reviziju.
sve: geoloke, geomorfoloke, pedoloke i pose-
bne arheoloke vrednosti nastale u toku formi-
ranja litosfere, njenog morfolokog uobliava-
nja i meuzavisnosti prirode i ljudskih kultura,
koje zbog izuzetnog naunog i kulturnog zna-
aja, kao deo jedinstvenog geonaslea Evrope,
odnosno sveta, moraju biti posebna briga svih
drutvenih grupa. Da bi se objekat geonasle-
a izdvojio neophodno je da ispunjava uslove
kao to su: retkost, trenutno stanje, reprezen-
tativnost, raznolikost, nauni kriterijum i edu-
kativni kriterijum. Iz ugla turistikih analiza
geodiverzitet i geonaslee se stavljaju u vezu
sa relativno novim oblikom turizma koji pro-
movie ovakve vrednosti prirode. Re je o geo-
turizmu. Ipak, definicije geoturizma nisu jo
uvek usaglaene. Prema jednima on predstav-
lja oblik turizma koji se vezuje za irok spek-
tar geografskih vrednosti, socio-ekonomski i
kulturni kontekst destinacije (Stueve i drugi,
2002). Drugi smatraju da geoturizam ima ui
kontekst i da se tie posete i obilaska posebnih
geolokih i geomorfolokih lokaliteta, u cilju
rekreacije i uenja o prirodi (Newsome, Dow-
ling, 2006). Prema tom shvatanju, koje se ini
objektivnijim, geoturizam se stavlja u tesnu
vezu sa geonasleem.
Precizna i kratka analiza sutine geonaslea
moe se dati i kroz odgovore na pitanja kako ga
zatititi i zato to uiniti?
Delimino reenje u zatiti jesu i zakonski
propisi kojih se ne pridravaju ba svi. Pre svega,
neophodno je adekvatno obeleavanje zatie-
nih objekata i ta se u kom stepenu nalazi, jer
se na taj nain jasno eventualnom prekriocu
izbija argument da nije upuen u zatitu. Oz-
naavanje se esto obavlja tablama, prihvatlji-
vog dizajna, sa natpisima koji su jasni i geo-
lozima i laicima. Poseban sluaj predstavljaju
kristali minerala, koji su retki ili posebno lepi,
i koji mogu biti predmet ilegalnog sakupljanja
i poklanjanja. Ovde je neophodno primenjiva-
ti rigorozne mere. Ipak, najtee je ouvanje ob-
jekata koji predstavljaju vee komplekse zemlji-
ta. Jedan od naina je postavljanje prepreka za
ulazak na ove teritorije, to nije uvek efikasno.
Primena ovakvih i slinih mera neophodna je,
jer objekti geonaslea imaju znaaj za nauku,
obrazovanje, privredu i turizam. Svaka grupa
objekata geonaslea zahteva poseban pristup
u prouavanju, valorizaciji i prezentaciji. Mali
objekti, poput kristala i stena, zahtevaju muzej-
ski prostor, za ta esto kod nas nema dovoljno
razumevanja. Izdanci trae izradu kratkih vo-
dia po geolokim transverzalama, gde god je
to mogue. Takvi vodii bi se mogli napravi-
ti za geoloki uobliene regione, po peakim
i kolskim marrutama. Slinih i realizovanih
ideja ima u Austriji, kotskoj i Francuskoj. U
mnogim zemljama pogodni prostori sa dobro
eksponiranim geolokim profilima pretvoreni
su u rezervate ili neku vrstu geolokih parkova,
sa postavljenim tablama i detaljnim objanje-
njima. Takav primer je i Tata u Maarskoj (Di-
mitrijevi, 1998).
Tokom sagledavanja sloenog karaktera iz-
dvojenog pojma objekta geonaslea koji pred-
stavlja samo segment ukupnog geodiverziteta,
uoavaju se specifinosti, ponekada i problemi
sa kojima se susreemo. Razliite kategorije ob-
jekata geonaslea razvrstavaju se prema opte
prihvaenoj podeli na:
objekat geonaslea naune vrednosti,
objekat geonaslea obrazovnog znaaja,
objekat geonaslea jedinstven u odree-
nom podruju posmatranja,
objekat geonaslea estetske vrednosti.
Objekti geonaslea naunog i edukativ-
nog znaaja imaju poseban znaaj, s obzirom
na to da se sa njihovim izdvajanjem i zatitom
vri ulaganje u kvadrijalni sektor menadmen-
ta, u kome se profit ne ostvaruje odmah ve se
on ogleda u formiranju generacija strunja-
ka i ljudi uopte, koji e se ubudue brinuti o
ovom segmentu prirodnog naslea i umeti da
ga prepoznaju i u drugim prirodnim predeli-
ma. Geoobjekti esto imaju edukativni znaaj.
On se najee ogleda kroz dobru prezentaciju
objekata geonaslea, dobar uvid u karakteristi-
ne primere, tematsku raznovrsnost i estetske
vrednosti. Realizacija i primena mera zatite
geonaslea podrazumeva i ostvarivanje una-
pred definisanih ciljeva koji se odnose na odr-
avanje dinamike ravnotee ekosistema, ou-
vanje dominantnog karaktera, originalnosti i
unapreenje estetike pejzaa neke predeone ce-
Turizam i odrivi razvoj 155
 line. Samo ostvarivanjem aktivne zatite i defi-
nisanjem optimalne namene nee doi do ugro-
avanja objekata geonaslea. Takvom zatitom
omoguilo bi se: (1) ouvanje trajnosti i unapre-
enja zajednikog naslea za budunost; (2) in-
tergeneracijska jednakost, odnosno, ouvanje
resursa geonaslea za budue generacije, to je
u duhu odrivog razvoja; (3) kontinuitet nau-
nih istraivanja i razvoj privrede; (4) obrazova-
nje; (5) spreavanje naruavanja ambijentalnog
izgleda (Mijovi, Miljanovi, 1999).
Za turistiki znaaj geonaslea moe se rei uveavanje vrednosti nacionalno vanih geo-
da predstavlja zbir njegove naune, obrazovne
i estetske funkcije, to u kombinaciji sa jedin-
stvenim pojavnim oblikom ini sutinu turi-
stike vrednosti. Znaaj geonaslea za turizam
i turistiku ponudu moe se posmatrati i kroz
analizu predloene liste geomorfolokih obje-
kata geonaslea u Srbiji (Gavrilovi, Mankovi,
Belij, 1998), na kojoj se izmeu ostalih nalaze:
erdapska klisura, Klisura Sokobanjske Mora-
vice, Zasavica, Carska bara, Obedska bara, Ov-
arsko-kablarska klisura, avolja varo, Pali-
ko jezero i Ludako jezero (kao eolska jezera),
kao i glacijalni reljef Kopaonika i ar plani-
ne. Sada postaje jasno da se objekti geonasle-
a nalaze u turistiki najatraktivnijim i po-
tencijalnim turistikim regijama Srbije. Ipak,
adekvatna turistika prezentacija geonasle-
a ne postoji u smislu edukativnog, ekotur-
izma ili geoturizma. Reenje se moda nalazi
i u stavu da smo mi zemlja sa veoma niskom
geolokom kulturom u irim slojevima, to je
pre svega posledica kolskog sistema (Dimitri-
jevi, 1998).
Prezentacija geodiverziteta i geonaslea
kroz geoturizam je u snanoj vezi sa geopar-
kovima. Geopark je teritorija jasno odree-
nih granica na kojoj se titi i promovie geo-
loko i geomorfoloko naslee kroz odrivi
razvoj i korienje. Oni sadre veliki broj geo-
156 Turizam i odrivi razvoj
lokih lokaliteta od posebnog naunog, estet-
skog i obrazovnog znaaja. Pored vanosti u
vezi sa geolokim i geomorfolokim nasleem,
njihov znaaj se moe staviti i u vezu sa arheo-
lokim, ekolokim, istorijskim ili kulturnim i-
niocima. Geoparkovi moraju imati jasno defi-
nisanu organizacionu strukturu, u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom zemlje u kojoj
se nalaze, a iji sastavni delovi su zatita i poli-
tika odrivog razvoja. Ovu relativno novu ini-
cijativu podrava i UNESCO. Ona ima za cilj
lokih predela, kroz podsticanje ekonomskog
razvoja, zaposlenosti i osmiljavanje ponude
geoturizma.
Geoturizam je relativno novi fenomen u
kome se jo uvek uoava neophodnost jasnog
definisanja kljunih pojmova. On se nalazi u
vrstoj vezi vezi sa ekoturizmom, zbog ega je
mogue rei da je geoturizam novi vid ekotur-
izma. Ba kao to ekoturizam predstavlja mali,
ali i dalje narastajui deo turistikog trita,
tako i geoturizam predstavlja simbolian deo
tog trita. Moda kvantitativni pokazatelji ne
idu na ruku geoturizmu, ali je sigurno da je on
odraz kvalitativnih promena koje su zadesile
turizam u poslednjoj fazi njegovog razvoja.
Ne treba zaboraviti da je geoturizam vid
uvaavanja geolokih procesa i pojava, koji
bi morao da doprinese boljoj interpretaci-
ji i razumevanju ivotne sredine. To se posti-
e kroz adekvatnu prezentaciju atrakcija; ot-
varanje posebnih tipova smetajnih kapaciteta
(geokonaita, georesorti); aktivnosti i inter-
pretacije koje ukljuuju edukativne rute, pe-
ake staze, vizitorske centre, broure i turi-
stiku propagandu i planiranje i menadment
koji ukljuuju zatitu geodiverziteta, osmi-
ljavanje turistikih lokaliteta i struan odnos
prema posetiocima. Drugim reima, organizo-
vani geoturizam iskljuuje nebrigu i nedosta-
tak informacija o ouvanju geodiverziteta, to
se moe otkloniti zajednikim naporima raz-
Kako organizovati turizam u zatienom prirodnom dobru
Formiranje akcionog plana ini kompleksan za-
datak, neophodan u turistikom razvoju sva-
kog zatienog prirodnog dobra. U zemljama
koje imaju dobro organizovanu zatitu prirode
i turistiku delatnost, akcioni plan je usaglaen
sa menadment planom zatienog prirodnog
dobra. Sa druge strane, on mora biti koordini-
ran sa lokalnim interesnim grupama, kroz ta
se konano potvruje i njegova uloga u odivom
razvoju. Na kraju, ali ne i po svom znaaju, ak-
cioni plan mora biti podran kroz biznis plan,
odnosno, mora biti finansijski podnoljiv za
realizaciju. Njegov znaaj je viestruk. Kroz ak-
cioni plan se sprovodi analiza postojeeg stanja
kako zatite prirode, tako i turizma. Ona uvek
moe predoiti stvarnu situaciju u kojoj se za-
tieno prirodno dobro nalazi. Kroz kreiranje i
sprovoenje akcionog plana postavljaju se ciljevi
za budunost, neophodni u strategiji razvoja za-
tienog prirodnog dobra (ako turizam ima zna-
aja za to zatieno prirodno dobro).
Akcioni plan zatienog prirodnog dobra
ima 13 neophodnih taaka:
1. Postavljanje jasnih ciljeva na relaciji zati-
ta prirode - turizam. Ono obuhvata sagle-
davanje zadataka i ciljeva zatite prirodnih
dobara, kao i ciljeve turizma u tim dobrima.
Poto je sutinski posmatrano cilj zatite
prirode zatita divljeg sveta, nauna istrai-
vanja i obrazovanje; onda bi i turizam tre-
balo da ima za cilj popularizaciju ovakvih
stanita i naglaavanje njihovog znaaja. To
se svakao najbolje moe realizovati kroz
razvoj ekoturizma i ostalih vidova na priro-
di baziranog turizma.
liitih pojedinaca i institucija (Stojanovi, Sta-
menkovi, 2008).
2. Inventarizacija prirodnih i kulturnih resur-
sa za razvoj turizma, koja bi obuhvatila de-
taljan popis svih potencijala, bez obzira na
njihov znaaj u buduoj turistikoj ponudi.
Nakon inventarizacije sprovodi se turistika
valorizacija kojom se odreuje vrednost in-
ventarisanih resursa, kao i objektivno pro-
cenjivanje mogunosti njihovog prisustva u
turistikoj ponudi. Ovaj korak iziskuje iz-
riitu objektivnost, jer svaki loe procenje-
ni momenat vrednovanja potencijala moe
se kobno odraziti na uspeh akcionog plana i
celokupan proces razvoja turizma.
3. Nakon inventarizacije i valorizacije, odno-
sno identifikacije vrednosti, kreira se imid
na kome se bazira turizam zatienog pri-
rodnog dobra. U marketingu on je poznat
kao jedinstvena prodajna karakteristika
(unique selling point), odnosno, kao klju-
ni deo prodaje turistikog proizvoda, koji
konkurenti nemaju ili ne barem u takvoj
formi. Ovakvi prostori, kao tip turistike
destinacije, dovoljno su prepoznatljivi na
tritu. Proizvodi moraju biti dovoljno ka-
rakteristini, i prepoznatljivi meu poten-
cijalnom turistikom klijentelom. Takoe,
moraju se zasnivati na aktivnostima koje
e biti u slubi zatite i ouvanja prirodnih
vrednosti.
4. Procena noseeg kapaciteta i zoniranje tur-
izma, u skladu sa zatitom prirodnog dobra,
kao i postavljanje standarda kojih se mora-
ju pridravati svi uesnici u turizmu. Ovaj
korak bi podrazumevao kreiranje zona tu-
ristikog razvoja i moralnih kodeksa.
Turizam i odrivi razvoj 157
 5. Pregled i analiza turistikog trita, koja
podrazumeva i analizu potreba i oekivanja
potroaa, odnosno, potencijalnih turista.
Tu je neophodno sagledati dve faze. Prva
ukljuuje analizu sadanjeg stanja, a druga
projekciju realno eljenog stanja kakvo bi
trebalo da bude nakon sprovoenja planira-
nih aktivnosti. Ova taka akcionog plana bi
mogla da ukljui i SWOT analizu, kojom bi
se dobila realna pozicija turistikog proiz-
voda na tritu, preko sagledavanja njego-
vih jakih i slabih taaka, kao i ansi i pretnji
iz neposrednog okruenja.
6. Kreiranje pravilnika o turistikim aktiv-
nostima koje su dozvoljene, odnosno, kom-
patibilne sa zatitom, kao i uklanjanje onih
koje to nisu i kao takve mogu da tete zati-
enim prirodnim vrednostima. To je zada-
tak u kome se znanje i aktivnosti zatitara i
strunjaka iz oblasti turizma moraju krea-
tivno dopunjavati.
7. Razvijanje i predlaganje novih turistikih
proizvoda. Turizam je delatnost podlona
dinaminom razvoju i promenama trendo-
va. Svaka inovacija u tranji moe biti jedan
od povoda za uvoenje novih turistikih
proizvoda. Isto tako, oni su rezultat dosetlji-
vosti turistikih radnika, zatitara, uprav-
ljaa ili moda ak i lokalnog stanovnitva.
Poseban znaaj bi trebalo dati edukativnoj
komponenti turistikih proizvoda, koja je
osnova reputacije ekoturizma kao faktora
zatite prirode i svih njenih vrednosti.
8. Sagledavanje i projekcija procene uticaja na
okolinu svih realizovanih aktivnosti, pose-
bno turistikih proizvoda. Tu se, naravno,
tei podsticanju pozitivnih uticaja koje tu-
rizam realizuje (meuzavisnost zatitarske
i ekonomske komponente, popularizacija
zatite prirode) i minimiziranje negativnih
uticaja (zagaivanje vazduha, vode i zem-
158 Turizam i odrivi razvoj
ljita, buka, naruavanje vrednosti predela,
ugroavanje biodiverziteta).
9. Predlaganje programa za lokalni saobraaj,
poto je on jedan od osnovnih degradije-
nata onih zatienih prirodnih dobara koja
su turistiki afirmisana. Neminovna je oba-
veza u popularizaciji alternativnog saobra-
aja koji nee ugroavati prirodu, bez ob-
zira kakvog je intenziteta. Akcioni plan bi
trebalo da bude usredsreen i na reavanje
problema jednostavne pristupanosti za tu-
riste.
10. Izvoenje strategije promocije koja bi imala
za cilj afirmaciju zatienih prirodnih do-
bara. Realno stanje esto upuuje na to da
lokalno stanovnitvo, ali i potencijalni tu-
risti, imaju malo informacija o nekim zati-
enim prirodnim dobrima. Promovisanje
novokreiranog imida, novih turistikih
proizvoda, ali i novog, savremenog naina
upravljanja (ukoliko ga ima) doprinelo bi
veoj popularnosti zatienih prirodnih do-
bara, zatite prirode i vrednih ekosistema.
11. Postavljanje programa monitoringa turi-
stike upotrebe zatienih prirodnih do-
bara, koji e pomoi kontrolu zadatih kri-
terijuma turistikog razvoja. Monitoring
program bi trebalo da podstie upravlja-
nje uticajima koje turizam vri na zatie-
na prirodna dobra, kako bi se izbegla ili mi-
nimizirala svaka eventualna teta, odnosno,
kako bi se i dalje inicirali pozitivni uticaji.
To bi ukljuivalo i mere za kontrolu kreta-
nja turista i njihovog ponaanja, na osno-
vu ega bi se mogao formirati nosei kapa-
citet. To je samo jedan od primera znaaja
monitoring sistema, koji bi u svom punom
znaenju morao da podrazumeva kreiranje
indikatora ili pokazatelja odrivog razvoja
turizma ekonomskih, kulturnih, socijal-
nih, ekolokih i za zadovoljstvo turista.
12. Procenjivanje i podmirivanje svih potreba
koje su neophodne kako bi se realizovale
zadate ideje turistikog razvoja. Pod ovim
se podrazumeva niz najrazliitijih potreba.
U prvom redu ovde spadaju finansijske, teh-
nike i kadrovske potrebe. Iz ugla turisti-
kog razvoja primarne su kadrovske potre-
be. Jedan od uzroka nerazvijenog turizma
u nekim zatienim prirodnim dobrima je
i to to je u njihovom upravljanju redovno
zapostavljen kadar turizmologa, geografa
ili ekologa, koji bi radili na unapreenju tu-
ristike ponude i opteg razvoja turizma.
13. Poslednja etapa akcionog plana bi bilo nje-
govo sprovoenje. To je moda i najvei iza-
zov. Implementacija plana e pokazati ko-
liko je njegova zamisao bila realna. To je
momenat kada iluzorne podloge plana, ako
ih je bilo, poinju da se prikazuju u pravom
izdanju ruei zacrtani koncept. U svakom
sluaju vano je ne izlagati se planovima
koji su megalomanskog karaktera, pose-
bno iz ugla finansijskih i tehnikih potreba.
Ovakve konsekvence su ve viene u plani-
ranju turizma nekih zatienih prirodnih
dobara. Realizacija planova je oteana ili
nikada nije dola na red (Stojanovi, 2004).
Koncipirani akcioni plan trebalo bi na naj-
bolji nain da doprinese ostvarivanju turisti-
ko-rekreativnih funkcija pojedinih zatie-
nih prirodnih dobara. To mora biti potvreno i
kroz potovanje njihove zatite. Pored toga, ak-
cioni plan bi trebalo da doprinese populariza-
ciji zatite prirode i ekoturizma. Tako direktno
pomae informisanost turista, ali i lokalnog
stanovnitva o bitnim ekolokim normama.
Kao takav akcioni plan moe postati jedan od
bitnih momenata zatite prirode i njenog odr-
ivog korienja.
Turizam i odrivi razvoj 159