Raunarske mree

Uvod
Komunikacije predstavljaju kljuni preduslov za razvoj ljudskog drutva. Sa jedne strane komunikacije su
nezaobilazni preduslov efikasnog poslovanja a sa druge strane trenutna dostupnost razliitih informacija
drastino poveava kvalitet svakodnevnog ivota svakog pojedinca. Svako unapreenje komunikacionih
tehnologija je znaajno uticalo na dalji razvoj ljudskog drutva u celini. Tako je pojava telefona i televizije,
sada ve zastarelih tehnologija, predstavljala pravu revoluciju u poslovnom i sociolokom smislu.

Prethodne dve decenije tehnoloki razvoj je obeleila ekspanzija komunikacionih tehnologija. Kljuni
trenutak u razvoju komunikacionih tehnologija predstavljalo je spajanje raunara i komunikacija. Meutim,
proces spajanja je morao da saeka neophodan nivo razvoja raunarskih sistema ija je izvorna namena bila
izvravanje sloenih raunarskih operacija. Danas su raunari i komunikacije usko povezani jedni sa drugim.
ta vie, raunari predstavljaju kljuni element savremene komunikacione tehnologije oznaene kao
telekomunikaciona tehnologija. Telekomunikacija podrazumeva elektronski prenos podataka (teksta, slika,
video zapisa, audio zapisa itd.) korienjem odreenog komunikacionog kanala kao to su telefonska mrea,
kablovske veze, mikrotalasnih linija ili satelitskog prenosa.

Tokom prve dve decenije svog razvoja raunarski sistemi su bili strogo centralizovani. Razlog za to je bio
to su raunari bili veoma glomazni sa jedne strane, i veoma skupi, pa samim tim i retki, sa druge strane.
Zbog toga su kompanije uglavnom posedovale raunski centar tj. prostoriju u kojoj je bio smeten
korporacijski raunar. Da bi izvrili odreenu kalkulaciju korisnici su morali da donesu svoje podatke u
raunski centar. Razvojem raunarske tehnologije raunari su vremenom postajali sve manji i jeftiniji to je
omoguilo iroku upotrebu raunara. Tako su se stvorili uslovi da jedan jedinstveni raunar bude zamenjen
veim brojem zasebnih ali meusobno povezanih raunara na kojima su zaposleni samostalno realizovali
svoje poslovne zadatke. Takvi sistemi su nazvani raunarske mree (eng. computer networks).

U zavisnosti od tipa primene moemo razlikovati: poslovne raunarske mree, kune raunarske mree i
mobilne raunarske mree [Tanenbaum, Balaban].

Poslovne mree
Savremeni poslovni sistemi se ne mogu zamisliti bez postojanja i primene raunara i raunarskih mrea.
Raunarske mree omoguavaju zaposlenima da na brz i efikasan nain realizuju svoje svakodnevne, vrlo
esto, rutinske i ponavljajue radne zadatke. Sa druge strane, zahvaljujui podacima i informacijama o
realizaciji pomenutih poslovnih aktivnosti menaderi su u stanju da na efikasan nain upravljaju poslovnim
sistemima. Oigledno je najvei znaaj primene raunarskih mrea u poslovanju distribucija podataka i
informacija. U nastavku su navedene neke najvanije prednosti primene raunarskih mrea u poslovne svrhe.

Informacioni sistemi
Raunarska mrea je jedna od najbitnijih komponenti i preduslova svakog informacionog sistema.
Informacioni sistem poslovnog sistema se najjednostavnije moe opisati kao jedna ili vie baza podataka
kojima zaposleni pristupaju preko svojih aplikacija (softvera). Kako su zaposleni fiziki udaljeni od
pomenutih baza podataka da bi pristupili podacima neophodno je da postoji raunarska mrea koja ih
povezuje. Zahvaljujui raunarskim mreama podaci se skladite i uvaju na jednom mestu (serveru) a
zaposleni im pristupaju, koriste i menjaju kao da se nalaze na njihovom raunaru (klijentu). Zahvaljujui
tome, klijent moe da koristi usluge banke na bilo kojem alterskom mestu u bilo kojoj filijali banke. U
suprotnom novac bi mogao da podie uvek na istom alterskom mestu u istoj filijali. Sa druge strane
zahvaljujui injenici da se podaci o svim transakcijama realizovanim na svim alterskim mestima nalaze na
jednom mestu (serveru) menader banke moe vrlo brzo da dobije podatke o realizovanim poslovnim
aktivnostima na svakom alterskom mestu ponaosob. Kada bi se podaci o obavljenim transakcijama uvali
na raunarima alterskih mesta neko bi morao da ide od raunara do raunara i da preuzima i obrauje
podatke. Primena raunarskih mrea je posebno znaajna u kompanijama koje imaju dislocirane

1
organizacione jedinice. Zahvaljujui raunarskim mreama direktor prodaje u Londonu moe vrlo brzo da
dobije spisak prodatih proizvoda u prodajnim centrima u Sidneju bez obzira na geografsku udaljenost od 10
vremenskih zona.

Veliki znaaj primene raunarskih mrea u savremenom poslovanju lei u mogunosti obavljanja transakcija
sa poslovnim partnerima elektronskim putem. To je posebno izraeno u lancima snabdevanja u kojima je
pravovremeno naruivanje i efikasno isporuivanje od vitalnog znaaja za proizvodne sisteme. Zahvaljujui
raunarskim mreama proizvoai mogu da naruuju potrebne delove elektronskim putem. Pravovremena
isporuka eliminie potrebu za stvaranjem nepotrebnih zaliha i poveava sveukupnu efikasnost.

Komunikacija zaposlenih
Druga znaajna prednost primene raunarskih mrea se ogleda u efikasnijoj komunikaciji izmeu zaposlenih.
Najrasprostranjeniji vid komunikacije izmeu zaposlenih ali i izmeu poslovnih partnera je e-mail. Ovaj vid
komunikacije je u mnogome zamenio klasinu komunikaciju putem telefona. Telefonska komunikacija se
koristi jedino u sluajevima kada je potrebna trenutna korespodencija. U svim ostalim sluajevima e-mail
korespodencija je mnogo zahvalnija. Glavni razlog je taj to tekstualna poruka poslata putem e-mail-a ne
zahteva od druge strane da bude dostupna u trenutku njenog slanja. Drugi razlog je taj da svi e-mail klijenti
(e-mail programi) omoguavaju arhiviranje poruka. Trei i moda najznaajniji razlog je to se putem e-mail
poruka mogu slati i pratei dokumenti (ugovori, narudbine, fakture, audio zapisi, video zapisi itd.).

U poslednje vreme vrlo znaajno mesto u komunikaciji izmeu zaposlenih i izmeu poslovnih partnera
predstavljaju video-konferencije. Zahvaljujui ovoj tehnologiji koja se realizuje korienjem raunarskih
mrea saradnici sa vie meusobno udaljenih lokacija mogu da odre zajedniki sastanak kao da se nalaze u
istoj prostoriji. Ova tehnologija omoguava zaposlenima ne samo da razgovaraju i diskutuju ve i da gledaju
i itaju ista dokumenta u elektronskom formatu pa ak i da piu na zajednikoj virtualnoj tabli. Pomou ove
tehnologije kompanije i pojedinci prave velike utede u vremenu i trokovima transporta.

Elektronsko poslovanje
Savremeno poslovanje zahteva to neposredniji kontakt sa potroaima. Razvoj raunarskih mrea a posebno
Interneta kao globalne raunarske mree je postavio temelje potpuno novog naina poslovanja koje je dobilo
naziv elektronsko poslovanje (eng. e-bussines). Avio-kompanije, turistike agencije, lanci trgovina
reklamiraju svoje proizvode i usluge putem Interneta. Zahvaljujui raunarskim mreama potroai ne samo
da mogu da pregledaju kataloge sa proizvodima i uslugama, ve mogu i da naruuju i plaaju izabrane
proizvode i usluge. Internet sajtovi kompanija su postali globalno marketinko sredstvo i globalno prodajno
mesto. Trokovi odravanja Internet sajta su zanemarivi u odnosu na trokove klasinih marketinkih
aktivnosti (televizijske i radio reklame, promocije itd.). Sa druge strane zahvaljujui Internet sajtovima
kompanije proiruju svoje marketinko dejstvo na itav svet. Internet prodaja drastino eliminie trokove
prodajnih mesta i poveava obim prodaje.

Deljenje hardverskih i softverskih resursa

Jo jedna, nita manje znaajna, prednost primene raunarskih mrea je mogunost deljenja raunarskih
resursa. Iako cena hardverskih ureaja strmoglavo opada interes svake kompanije je optimalno korienje
hardverskih resursa. Raunarske mree omoguavaju da vie korisnika (zaposlenih) koriste isti hardverski
resurs. Tipian hardverski resurs pogodan za viekorisniku upotrebu je tampa. U veini sluajeva ne
postoji realna potreba da svaki zaposleni ima svoj tampa. Sa druge strane organizacija u kojoj je tampa
prikljuen na raunar jednog zaposlenog bi podrazumevala da svi ostali zaposleni donose materijal za
tampanje na spoljanoj memoriji (disketa, CD disk, USB memorija itd.) i da je prikljuuje na raunar
zaposlenog sa povezanim tampaem. Upotreba raunarskih mrea omoguava da zaposleni sa svog raunara
samostalno pokrene proces tampanja materijala na udaljenom raunaru. Na ovaj nain se pravi uteda pri
kupovini samih hardverskih resursa ali i pri njihovom odravanju.

U poslednje vreme vrlo je aktuelno deljenje procesora. Ovaj mehanizam je dobio na znaaju pojavom
paralelnog procesiranja odnosno izvravanjem vrlo sloenih i dugotrajnih prorauna na stotinama pa ak i
2
hiljadama umreenih raunara odnosno procesora koji se popularno nazivaju superkompjuteri. Savremeno
projektovanje sofisticiranih proizvoda (automobila, aviona, vozova, mostova, medicinskih implantata itd.)
podrazumeva koriene kompjuterskih simulacija njihovog ponaanja u realnim eksploatacionim uslovima.
Meutim, ovakve simulacije ne mogu da se realizuju na prosenim raunarima sa nekoliko procesora ve je
neophodno korienje superkompjutera. Zahvaljujui raunarskim mreama kompanije ne moraju da
finansiraju sopstvene superkompjuter centre ve da iznajmljuju resurse specijalizovanih kompanija.

Kune mree
Kompanija DEC (Digital Equipment Corporation) je 1977. godine bila druga kompanija u svetu po broju
prodatih raunara. Kada su predsednika kompanije Kena Olsona upitali zato kompanija DEC nije uzela
uee na tritu personalnih raunara on je odgovorio da ne postoji razlog da neko ima raunar kod kue.
Istorija je demantovala njegove rei i korporacija DEC vie ne postoji. Postavlja se pitanje zato ljudi kupuju
raunare za kuu? Prvobitno su se kuni raunari koristili za igranje i za obradu teksta ali ako danas
analiziramo aktivnosti prosenog korisnika kunog raunara videemo da se najvie vremena utroi na
pretraivanje Interneta. Korienje Interneta moemo generalno podeliti u 4 kategorije aktivnosti:
1) Prikupljanje potrebnih informacija,
2) Komuniciranje sa drugim uesnicima,
3) Zabava i
4) Elektronska trgovina

Internet svakako predstavlja najveu riznicu informacija. Korienjem Interneta korisnik moe na brz nain
da doe do eljenih informacija bilo da su one opteg ili usko strunog karaktera. Tako na primer,
pregledanjem sajtova medijskih kua u realnom vremenu dobijamo informacije o deavanjima iz sveta
politike, ekonomije, umetnosti, sporta, itd. Obilaskom sajta nacionalne hidrometeoroloke organizacije
moemo se informisati o tome kako nas vreme oekuje za vikend i da planiramo izlet sa prijateljima.
Zahvaljujui digitalnim mrenim bibliotekama korisnicima Interneta su dostupni mnoge naune i strune
publikacije iz najrazliitijih oblasti. Praktino ne postoji nauni asopis koji nije prisutan na Internetu.
Uostalom, itanost je osnovna svrha njihovog postojanja.

Drugi oblik primene raunarskih mrea je komuniciranje sa udaljenim osobama. E-mail je i u sluaju kunih
mrea najrasprostranjenija tehnologija komunkacije. Meutim u kunim mreama se sve vie koristi trenutno
razmenjivanje poruka (eng. instant messaging). Prva verzija programa za razmenjivanje poruka se pojavila
1970. godine pod operativnim sistemom UNIX i omoguavala je komunikaciju dva korisnika u realnom
vremenu. Danas postoji veliki broj ovakvih programa kao to je Windows Messenger, Skype, Viber, GTalk
itd. Savremene verzije ovih programa omoguavaju i istovremeno uee veeg broja korisnika u
komunikaciji.

U poslednje vreme raunarske mree se koriste i za prenoenje telefonskih razgovora, videofonskih seansi, i
radija. Prednost primene raunarskih mrea se ogleda u znaajno manjim trokovima prenosa. Jo jedan
oblik korienja raunarskih mrea predstavlja uenje na daljinu. Veliki broj univerziteta i fakulteta realizuje
pored klasinog oblika nastave i ovakav oblik nastave koji reava probleme prostornih ogranienja. Ovakav
oblik nastave je posebno pogodan za one ljude koji su radnom odnosu i ne mogu da prisustvuju klasinom
izvoenju nastave.

Treu grupu mogunosti koje sa sobom nose kune raunarske mree ini interaktivna zabava. Trenutno je,
posebno kod mlaih generacija, popularno grupno igranje interaktivnih raunarskih igara korienjem
raunarskih mrea. Uesnici u ovakvom vidu zabave su meusobno povezani putem raunarske mree to im
omoguava da sede kod kue. Drugi vid interaktivne zabave je mogunost preuzimanja audio i video fajlova
sa Interneta.

Poslednju kategoriju aktivnosti koje se mogu realizovati putem kunih raunarskih mrea predstavlja
elektronska trgovina. Kupovina od kue je ve postala popularna. Ovaj vid kupovine omoguava kupcima da
na mrei, preko svog kunog raunara, pregledaju kataloge hiljade firmi. Kupci ne samo da imaju mogunost
da dobiju sve potrebne informacije o proizvodu koji ih interesuje ve i da saznaju kakva su iskustva vezana
za konkretni proizvod kupaca koji su taj proizvod ve kupili. Kada kupac odlui koji proizvod eli da kupi ne

3
mora da naputa kuu i da troi vreme za odlazak u prodavnicu ve kupovinu moe da realizuje elektronski
prebacivanjem novanih sredstava sa svog rauna na raun firme iji proizvod kupuje.

Zahvaljujui raunarskim mreama eliminiu se geografske i prostorne granice. Ljudima koji su locirani na
geografski udaljenim podrujima su, zahvaljujui raunarskim mreama, dostupne usluge i proizvodi koji su
na raspolaganju i stanovnicima metropole.

Telekomunikacioni sistemi
Telekomunikacioni sistemi se generalno sastoje od hardvera, softvera i komunikacionih veza
(komunikacionih kanala) pomou kojih se vri prenos informacija izmeu razliitih lokacija. Osnovne
komponente telekomunikacionih sistema su:
1) Raunari na kojima se vri obrada podataka,
2) Ulazni i izlazni ureaji pomou kojih se vri prijem odnosno slanje podataka,
3) Komunikaciona veza preko koje se vri prenos podataka,
4) Komunikaciona oprema pomou koje se vri distribucija podataka i
5) Komunikacioni softver koji na osnovu stadardizovanih protokola prenosa podataka upravlja
komunikacijom ureaja u komunikacionoj mrei.

U tekstu koji sledi su izloene osnovne karakteristike osvnovnih komponenti telekomunikacionih sistema:
komunikacionih veza, opreme i softvera.

Komunikacione veze
Komunikaciona veza (u literaturi se esto koristi termin komunikacioni kanal) predstavlja medijum kroz koji
se vri prenos podataka od poiljaoca do primaoca u telekomunikacionom sistemu. U zavisnosti od toga da li
je medijum fizikog karaktera ili ne, razlikujemo dve kategorije komunikacionih veza:
Komunikacione veze koje koriste fiziku vezu. U ovu grupu spadaju razliite vrste kablova:
upredena ica, koaksijalni kablovi, optiki kablovi itd...
Komunikacione veze koje koriste beinu tehnologiju. U ovu grupu spadaju satelitski sistemi,
mikrotalasni sistemi itd...

Bez obzira na kategoriju sve komunikacione veze funkcioniu na principu prenosa talasa odreene
frekvencije. Zbog toga karakteristike prenosa podataka (talasa) zavise od fizikih karakteristika samog
medijuma.

Dve osnovne osobine komunikacionih veza su koliina podataka koja se moe preneti u jedinici vremena i
propusni opseg. S obzirom da je osnovna jedinica podatka bit u praksi se za meru prenosa podataka ustalila
jedinica broj bitova po sekundi (eng. bits per second, bps). Vremenom su komunikacione veze postajale sve
efikasnije u pogledu brzine prenosa podataka tako da danas najee govorimo o prenosu koji je reda
veliine Kbps (103 bps). Mbps (106 bps) i Gbps (109 bps).

Druga bitna osobina komunikacionog medijuma je propusni opseg (eng. bandwidth). Veina komunikacionih
veza funkcionie na principu talasa pri emu svaki talas ima svoju frekvenciju. Frekvencija talasa se meri
brojem oscilacija u sukundi (Hz, Herc). Svakom talasu odreene frekvencije se moe pridruiti jedan
podatak. Poto se kroz komunikacioni kanal mogu istovremeno prenositi talasi razliitih frekvencija ukupna
koliina podataka koja se moe istovremeno preneti kroz komunikacioni kanal zavisi od raspona frekvencija
tj. minimalne i maksimalne frekvencije koju omoguava taj komunikacioni kanal. Raspon frekvencija
komunikacionog kanala se zove propusni opseg. to je vei propusni opseg vei je i kapacitet prenosa
kanala.

Komunikacione veze koje koriste fiziku vezu

Upredena ica se jo naziva i upredena parica. Termin upredena parica potie iz engleskog jezika (eng.
twisted pair), i ukazuje na njenu strukturu. Naime, ovaj tip komunikacione veze je sainjen od dve izolovane
bakarne ice koje su upredene ba kao molekul DNK. ice se upredaju jer se na taj nain eliminiu

4
sopstveno elektromagnetno polje. Ovaj tip telekomunikacionog kanala je do skoro bio najvie primenjivan
medijum. Razlog za to je injenica da se telefonska infrastuktura gradila upravo na bazi upredene ice. Zbog
postojee infrastukture najjeftinije i najpraktinije je bilo iskoristiti upravo ovaj medijum za prenos podataka.
Osnovni nedostatak ovog telekomunikacionog kanala je brzina prenosa koja se kree od skromnih 300 bitova
u sekundi do najvie 10 Mbps. Brzina penosa zavisi od debljine ice i rastojanja, odnosno duine.
Zahvaljujui niskoj ceni i prihvatljivim karakteristikama prenosa sva je prilika da e se upredena parica due
vreme koristiti kao prenosni medijum.

Slika 7.0.a Upredena ica

Koaksijalni kabal je drugi najee primenjivan prenosni medijum. Koaksijalni kabal ima jezgro od vrste
bakarne ice oko koje se nalazi plastini izolator. Na taj izolator je namotana gusto pletena bakarna ica
preko koje dolazi plastini zatitni sloj. Ova vrsta medijuma postie brzinu prenosa podataka koja se kree u
rasponu od 56Kbps do 200Mbps. Zahvaljujui boljim performansama, to se posebno odnosi na manju
osetljivost na elektromagnetne smetnje, ovaj tip prenosnog medijuma se koristi za vane veze u
telekomunikacionim sistemima.

Slika 7.0.b. Koaksijalni kabal

Optiki kablovi predstavljaju treu dominantnu kategoriju fizikih prenosnih kanala. Optiki kablovi se
izrauju spajanjem stotina pa ak i hiljada vrlo tankih optikih (staklenih) vlakana. Tehnologija prenosa
podataka je potpuno drugaija u odnosu na prethodne prenosne medijum i zasniva se na prenosu svetlosnih
signala. Zahvaljujui tome brzine prenosa su izrazito velike a pri tome ne postoji nikakva osetljivost na
elektromagnetne uticaje. Zbog toga se optiki kablovi smatraju prenosnim medijumom budunosti. Brzina
prenosa podataka se kree u opsegu od 500 Kbps do 20 Gbps. Osnovni nedostatak optikih kablova jeste
cena i sloenija tehnologija ugradnje. Zbog toga se optiki kablovi danas koriste uglavnom za formiranje
kime telekomunikacionih mrea dravnih institucija i organizacija kojima je potreban brz prenos podataka
(finansijske institucije). Proseni korisnici su prikljueni na mreu putem jeftinijih i sporijih koaksijalnih
kablova i upredenih ica.

Komunikacione veze koje koriste beinu tehnologiju

Mikrotalasni sistemi su sistemi koji za prenos podataka koriste radio talase visoke frekvencije. Pomou
ovog telekomunikacionog kanala mogu je prenos podataka brzinom od 256 Kbps do 100Mbps. Osnovni
nedostatak ovog komunikacionog kanala je to se prenos vri pravolinijski pa je zbog zakrivljenja Zemlje
otean direktan prenos od predajnika do prijemnika koji se nalaze na veim udaljenostima. Zbog toga je za
prenos na vee udaljenosti neophodno postaviti primo-predajne stanice i to na udaljenosti ne veoj od
100km.

5
Satelitski komunikacioni sistemi predstavljaju najsavremeni telekomunikacioni prenos podataka. Princip
prenosa je isti kao i kod mikrotalasnih sistema tj. podaci se prenose radio talasima visoke frekvencije.
Meutim, u ovim sistemima funkciju primo-predajnih stanica imaju vetaki sateliti koji krue u orbiti oko
Zemlje. Sateliti se za zemaljske stanice ponaaju kao relejne stanice, primaju signal, proiavaju od
eventualnih umova i prosleuju sledeoj zemaljskoj stanici.

Beine mree za prenos podataka podrazumevaju prenos podataka primenom infracrvenog zraenja ili
obinih radio talasa. Ova tehnologija telekomunikacionog prenosa se najvie koristi beinim lokalnim
mreama (WLAN).

Karakteristike prenosa podataka

Prenos podataka kroz komunikacione medijume moe biti analogni ili digitalni. Analogni prenos predstavlja
prenos podataka u obliku analognog signala. Analogni signal ima oblik neprekidnog talasa odreene
frekvencije (Slika 7.1.a). Veina tradicionalnih komunikacionih ureaja kao to su telefoni, radio i TV
aparati su konstruisani da reprodukuju analogne signale zbog ega je celokupna infrastruktura namenjena
ovim komunikacionim ureajima bazirana na analognom prenosu signala. Drugi tip prenosa je digitalni
prenos koji podrazumeva prenos signala koji je u digitalnom obliku. Digitalni signal prenosi podatke u formi
impulsa. Nula vrednost signala oznaava bit sa vrednou 0 dok nenulta vrednost signala oznaava bit sa
vrednou 1 (Slika 7.1.b). Digitalni signal je taniji od analognog zbog ega dalji razvoj komunikacionih
kanala ide u smeru digitalnog prenosa. Meutim, veina sada prisutnih komunikacionih kanala (telefonske
linije napravljenje od upredene parice, koaksijalni kablovi itd.) mogu da podre samo prenos analognih
signala. Kako su savremeni raunari digitalni neophodna je konverzija digitalnog oblika podataka u analogni
kako bi bio mogu njihov prenos kroz odreeni komunikacioni kanal.

Slika 7.1. Analogni i digitalni signali

Modulacija

Proces konverzije digitalnih signala u analogne naziva se modulacija, dok se obrnuti proces naziva
demodulacija. Shodno tome ureaj koji vri konverziju digitalnih signala u analogne se naziva modulator,
dok se ureaj koji vri konverziju analognih u digitalne signale naziva demodulator. S obzirom na to da
raunari predstavljaju digitalne ureaje a da komunikaciona veza izmeu njih prenosi analogne signale da bi
dva povezana raunara mogla da komuniciraju neophodno je da poseduju i modulator i demodulator, pri
emu bi se modulator koristio prilikom slanja podataka kroz mreu a demodulator prilikom primanja
podataka od nekog drugog raunara na mrei. Potreba za postojanjem i modulatora i demodulatora je
uslovila njihovo objedinjavanje u ureaj koji se zove modem.

Trenutno postoji nekoliko razlitih mehanizama modulacije. Najjednostavniji je mehanizam modulacije

visine (amplitude) signala koji se naziva amplitudna modulacija. Kod amplitudne modulacije talas normalne
amplitude oznaava bit 1 dok talas manje amplitude oznaava bit 0. Na slici 7.2.a prikazan je digitalni signal
zapisa 10101 i njegov analogni ekvivalent dobijen amplitudnom modulacijom.

6
 Slika 7.2 Amplitudna modulacija signala

Proces demodulacije je inverzan postupku modulacije, kako je to prikazano na slici iznad.

Naini prenosa

U svakoj komunikaciji uesnik koji prima odreene informacije (slua) mora da zna kada je poelo
emitovanje jednog podatka i kada se zavrilo. To je posebno izraeno u komunikaciji ureaja u
telekomunikacionim sistemima. Bez obzira na to da li je tip prenosa podataka digitalni ili analogni, ureaj
koji prima podatke ih prima u digitalnom obliku tj. u obliku niza bitova. Da bi prijemni ureaj mogao na
taan nain da rekonstruie podatke na osnovu primljenog niza bitova on mora da zna gde je poetak i gde je
kraj niza bitova koji se odnose na jedan podatak. Postoje dva naina prenosa podataka u zavisnosti od naina
obeleavanja sekvence bitova koja se odnosi na jedan podatak.

Asinhroni prenos omoguava prenos jednog bajta za drugim. Da bi prijemni ureaj mogao da prepozna kojih
8 bitova u primljenom nizu bitova ini celinu tj. bajt, ispred svakog bajta se nalazi jedan bit koji oznaava
poetak (eng. start bit) a na kraju se nalazi bit koji oznaava kraj bajta (stop bit) (Slika 7.3). Pri prenosu niza
bitova kroz komunikacioni kanal postoji mogunost gubljenja podataka u smislu da neki bit 1 tokom prenosa
postane 0. To bi proizvelo pogreno itanje poslatog bajta. Zbog toga se pre bita koji oznaava kraj bajta
stavlja bit za proveru parnosti. Bit za proveru parnosti ima vrednost 1 ukoliko je ukupan broj bitova 1 u
poslatom bajtu paran i obrnuto. Kada prijemni ureaj primi niz od 8 bitova koji su oivieni bitovima za
poetak i kraj on izvri proveru parnosti i ukoliko se ona poklapa sa parnou koju je utvrdio ureaj koji je
poslao podatke smatra se se da nije bilo greke u prenosu.

Slika 7.3. Asinhroni i sinhroni prenos

Drugi tip prenosa je sinhroni prenos. Kod sinhronog prenosa je mogu prenos blokova koji se sastoje od vie
bajtova. Da bi to bilo mogue neophodno je takozvano sinhronizovanje predajnika i prijemnika. Za
sinhronizaciju ureaja koji alje i ureaja koji prima podatke koristi se vremenski signal. Time se eliminie
potreba da se ispred i iza svakog bajta postavljaju kontrolni bitovi. Umesto toga, bit za proveru greke kao i
indikatori poetka i kraja bloka koji se nazivaju bitovima za sinhronizaciju (Slika 7.3). Sinhroni prenos

7
omoguava znatno bri prenos podataka ali je manje pouzdan jer prenosi manji broj bitova za proveru
greaka.

Smer prenosa

Postoje tri tipa prenosa podataka kroz komunikacioni kanal: jednosmerni prenos, naizmenini prenos i
istovremeni prenos.

Jednosmerni prenos (eng. simplex) podrazumeva mogunost prenosa samo u jednom smeru. Zbog toga je
ovakav tip komunkacionih kanala primenjiv kada se povezuju merne stanice koje mere odreene veliine
(temperaturu, vlanost vazduha itd.) i raunari koji primaju i obrauju te podatke.

Naizmenini prenos (eng. half-duplex) omoguava prenos podataku u oba smera ali ne istovremeno. To
znai da prilikom komunikacije dva ureaja jedan ureaj ima ulogu poiljaoca a drugi ureaj ulogu
prijemnika. Kada se zavri sesija uloge mogu da se zamene.

Dvosmerni prenos podataka (eng. full-duplex) omoguava istovremeni prenos podataka u oba smera. To
znai da u svakom trenutku jedan ureaj moe istovremeno da bude i poiljaoc i prijemnik podataka. Ovakav
prenos podataka je oito najbri i najefikasniji. Primena ovakvog tipa komunikacionog kanala podrazumeva
da ureaji koji se povezuju mogu da realizuju istovremeno slanje i primanje podataka. Zbog toga su ovakvi
komunikacioni kanali karakteristini za raunarske mree.

Komunikaciona oprema
Osnovna komponenta u svakoj raunarskoj mrei je raunar. Da bi raunar mogao da funkcionie u
raunarskoj mrei mora da poseduje komunikacioni softver pomou koga moe da uspostavlja komunikaciju
sa drugim raunarima u mrei, oblikuje podatke koje treba poalje drugom raunaru, alje podatke drugom
raunaru i prima podatke od drugog raunara.

Meutim, raunarsku mreu ne ine samo raunari i komunikacina veza koja ih povezuje. Pored raunara i
komunikacione veze neophodna je i komunikacina oprema koju ine sledei ureaji: modemi, koncentratori,
multiplekseri, kontroleri i komunikacioni procesori.

Modemi su ureaji koji mogu da izvre modulaciju i demodulaciju signala. Kako su komunikacione veze
koje se koriste za povezivanje raunara u raunarske mree dominantno analogne a raunari sa druge strane
digitalni svaki raunar u mrei mora da poseduje modem. Pomou modema raunar vri konverziju svojih
digitalnih podataka u analogne i zatim ih alje ciljnom raunaru putem komunikacione veze. Kada raunar
prima podatke od nekog raunara u mrei on prvo mora da ih konvertuje iz analognog oblika (kakvi su u
komunikacionoj vezi) u digitalni oblik (Slika 7.5).

Modemi se razlikuju po brzini prenosa, arhitekturi i tipu komunikacione veze za koju su projektovani. Pri
tom treba naglasiti da je brzina prenosa modema uglavnom ograniena brzinom prenosa komunikacione
veze. Tako na primer telefonski modemi mogu da prenose podatke brzinama od nekoliko desetina Kbps. U
poslednje vreme sve su popularnije raunarske mree koje koriste infrastrukturu kablovske televizije.
Infrastruktura kablovske televizije se bazira na primeni koaksijalnog kabla pa zbog toga i modemi
kablovskih raunarskih mrea (kablovskog Interneta) imaju poseban prikljuak i znatno veu brzinu prenosa
u odnosu na telefonske modeme.

Modem je postao sinonim za ureaje pomou kojih se raunar povezuje na raunarsku mreu. Tako na
primer danas postoje i digitalne komunikacione mree kroz koje se vri prenos podataka u digitalnom obliku.
Oito, klasian modem u ovakvoj mrei nema funkciju. Meutim, u literaturi se ureaj pomou kojeg se
raunar povezuje na digitalnu raunarsku mreu naziva digitalni modem bez obzira to nema funkciju
modulacije odnosno demodulacije signala.

Pored modulacije i demodulacije modem ima i druge funkcije. Jedna od njih je kompresija podataka.
Pomou kompresije (pakovanja) podataka mogue je preneti vie podataka kroz mreu tako to se podaci

8
prvo komprimuju, prenesu i po prijemu raspakuju. Trea bitna funkcija modema je kontrola greaka prilikom
prenosa kroz mreu.

Koncentrator je programabilni telekomunikacioni raunar koji ima ulogu da prikuplja (koncentrie) i

privremeno memorie poruke sa klijentskih raunara sve dok se ne steknu uslovi za ekonomino slanje ka
serveru.

Multipleksor je ureaj koji ima funkciju vremenski ogranienog dodeljivanja zajednike komunikacione
veze raunarima koji je koriste. Ovaj ureaj je potreban kada raunari koji se nalaze u okviru jedne
raunarske mree prosleuju podatke koristei zajedniku komunikacionu vezu udaljenoj raunarskoj mrei.

Kontroleri su ureaji koji nadgledaju proces prenosa podataka izmeu glavnog raunara (servera) i
klijentskih raunara.

U komunikacionu opremu spadaju i habovi, svievi, ruteri i gejtvejovi o kojima e kasnije biti vie rei.

Komunikacioni softver
U poetku kljuna komponenta u komunikaciji dva umreena raunara je bio hardver. Meutim, hardverska
raznolikost je vremenom izazvala pravi haos prilikom umreavanja raunara zbog ega softver dobija
dominantnu ulogu. Osnovna uloga komunikacionog softvera je da upravlja, nadgleda i kontrolie
komunikacije u mrei. U zavisnosti od uloge raunara u raunarskoj mrei razlikujemo sledee tipove
komunikacionog softvera: telekomunikacioni monitori na centralnim host kompjuterima, mreni operativni
sistemi na mrenim serverima i web brauzeri na personalnim raunarima (klijentima).

Osnovni zadatak komunikacionog softvera na umreenom raunaru je da poruku koju treba da prosledi
udaljenom raunaru organizuje u niz bitova na nain koji ciljni raunar moe da razume i da rekonstruie na
ispravan nain. To znai da oba raunara moraju da primene standardni nain komunikacije kako bi se
razumeli. Zbog toga je proces kreiranja konanog oblika poruke koju jedan raunar prosleuje drugom
putem komunikacione veze podeljen u slojeve (eng. layers). U okviru svakog sloja na raunaru poiljaocu se
vri odreena dogradnja izvornog oblika poruke i to po strogo definisanom skupu pravila i konvencija koji se
zove protokol (eng. protocol) sloja n. S druge strane na raunaru primaocu poruke se u okviru svakog sloja
vri obrada dobijene poruke shodno definisanim protokolima. Zbog toga se moe rei da sloj n jednog
raunara komunicira sa slojem n drugog raunara. Protokol se moe opisati kao dogovor izmeu dve jedinke
kako treba da tee njihova komunikacija. Tako na primer, na poslovnom sastanku sa nekim biznismenom iz
zapadnog sveta uesnik e pruiti ruku. Meutim, ukoliko sastanku prisustvuje i biznismen iz Japana uesnik
sastanka e ga pozdraviti blagim naklonom. Naruavanje protokola moe u potpunosti da narui
komunikaciju.

U stvarnosti se nikad podaci sa n-tog sloja jednog raunara ne prosleuju direktno n-tom sloju drugog
raunara, ve n-ti sloj raunara koji alje podatke izvrava dogradnju podataka shodno svojim protokolima i
zatim ih prosleuje sloju koji se nalazi neposredno ispod njega. Na taj nain se postie modularnost
komunikacionog softvera koja podrazumeva potpunu odvojenost slojeva. Izmene protokola unutar jednog
sloja ne utiu na i ne izazivaju promene u funkcionisanju sloja ispod. Obrada podataka i njihovo
prosleivanje se nastavlja sve do poslednjeg sloja ispod kog se nalazi fiziki medijum tj. komunikacioni
kanal. Skup slojeva i odgovarajuih protokola se naziva zajednikim imenom arhitektura mree (eng.
network architekture).

Komunikacija izmeu slojeva se moe slikovito opisati na sledei nain [Tanenbaum]. Zamislimo dva
naunika (procesi koji odgovaraju sloju 3) jedan govori srpski i engleski a drugi govori kineski i francuski.
Poto ne govore isti jezik svaki od njih angauje preovodioca (procesi koj odgovaraju sloju 2). Svaki od
angaovanih prevodioca ima svog sekretara (proces koji odgovaraju sloju 1). Jedan od naunika eli da
prenese svom kolegi da Voli zeeve. On sastavlja poruku na jeziku koji je njemu poznat, recimo
engleskom, i prosleuje je svom prevodiocu u cilju prevoenja (prelazak sa sloja 3 na sloj 2). Pri tom vai
pravilo da naunik mora da dostavi svom prevodiocu poruku u tampanom obliku. Prevodilac preuzima
poruku i posle dogovora sa prevodiocem drugog naunika vezano za odabir jezika komunikacije prevodi
dobijeni tekst na taj jezik (na primer srpski). Izbor zajednikog jezika zavisi od protokola i ravnopravnih

9
procesa u okviru sloja 2. Nakon zavrenog prevoda prevodilac daje prevedeni tekst svom sekretaru da ga
poalje svom kolegi sa druge strane (recimo e-mail-om). Izbor naina slanja poruke se vri u okviru sloja 1.
Po prijemu poruke sekretar sa druge strane je prosleuje prevodiocu drugog naunika (sloj 2). Prevodilac
drugog naunika prevodi tekst sa srpskog na francuski i prosleuje ga nauniku (sloj 3). Treba naglasiti da su
protokoli slojeva potpuno nezavisni jedan od drugog pa ak nisu ni poznati jedni drugima. Tako na primer
prevodioci mogu da se dogovore da tekst poruke prevedu na nemaki umesto na srpski. Naunik to uopte ne
mora da zna, njegov zadatak je da dostavi tekst napisan na engleskom jeziku u tampanoj formi. Takoe,
sekretari se mogu dogovoriti da tekst alju brzom potom. Ta injenica ni na koji nain ne utie na posao koji
obavlja prevodilac (sloj iznad). Svaki proces u okviru jednog sloja moe poruci da prikljui neke dodatne
podatke koji su namenjeni iskljuivo njegovom pandanu sa druge strane. Kada podaci stignu na svoje
odredite svaki sloj brie podatke koji su njemu namenjeni.

Slika 7.6 Nauniko-prevodilako-sekretarska arhitektura

Stvarno funkcionisanje komunikacije izmeu raunara je vrlo slino pethodnom primeru. Razmotrimo sada
jedan tehnikiji primer (Slika 7.7)[Tanenbaum]. Zamislimo da proces aplikacije jednog raunara treba da
poalje poruku P aplikaciji drugog raunara (npr. Skype na jednom raunaru da poalje poruku Zdravo
Skype-u drugog raunara).

10
 Slika 7.7 Prikaz toka podataka

Proces aplikacije prosleuje poruku M sloju 4. Sloj 4 ispred poruke postavlja zaglavlje H4 (eng. header) i
tako dograenu poruku prosleuje sloju 3. Zaglavlje moe da sadri redne brojeve koji omoguavaju sloju 4
drugog raunara da poruke isporui pravilnim redosledom. U okviru sloja 3 se vri deljenje dobijene poruke
na manje porcije pri emu se svakoj porciji (paketu) dodaje zaglavlje H3 kao i redni broj paketa. U naem
primeru to su paketi M1 i M2. Sloj 3 bira liniju za slanje i prosleuje napravljene pakete sloju 2. Sloj 2
svakom paketu dodaje oznaku za zavretak i svoje odgovarajue zaglavlje H2 i prosleuje ga sloju 1 u cilju
fizikog slanja. Na raunaru primaocu dobijena poruka se kree u obrnutom smeru od sloja 1 do sloja 5 (do
sloja aktivne aplikacije). Svaki sloj na tom putu 1-5 u skladu sa svojim protokolima uklanja sebi namenjeno
zaglavlje vri obradu poruke i prosleuje sloju iznad.

TCP/IP protokol (--)

Model povezivanja raunara koji se danas najvie koristi je TCP/IP protokol (eng. Transmission Control
Protocol/Internet Protocol). TCP/IP protokol je razvijen 1974. godine i na njemu je bilo zasnovano
funkcionisanje prve regionalne mree ARPANET-a. ARPANET je bila istraivaka mrea koja je povezivala
nekoliko stotina univerziteta irom SAD i iji razvoj je finansiralo Ministarstvo odbrane SAD. Jedan od
zahteva na kojem je insistiralo Ministarstvo odbrane je bio da mrea mora da funkcionie i u uslovima kada
jedan ili vie raunara koji se nalaze izmeu odredinog i ciljnog raunara otkau. Zbog toga je bilo potrebno
razviti jedan fleksibilni model koji moe funkcionisati i u izmenjenim uslovima.

TCP/IP protokol definie referentni model sa 4 sloja:

1) Sloj aplikacija
2) Transportni sloj
3) Meumreni sloj
4) Sloj za povezivanje raunara sa mreom.

Sloj aplikacija (eng. application layer) obuhvata sledee protokole: protokol za virtuelni terminal
(TELNET), za prenos fajlova (FTP), za elektronsku potu (SMTP), zatim protokol za imenovanje domena
(DNS) koji slui za preslikavanje imena raunara u njegovu mrenu adresu, protokol za preuzimanje strana
sa World Wide Web-a (HTTP) i mnoge druge.

Ispod sloja aplikacije nalazi se transportni sloj (eng. transport layer). Njega ine dva osnovna protokola:
protokol za upravljanje prenosom i protokol za korisnike datagrame. Protokol za upravljanje prenosom
(eng. Transmission Control Protocol) predstavlja pouzdan protokol sa uspostavljanje direktne veze koji
omoguava da niz bajtova poslat sa odredinog raunara stigne do ciljnog raunara bez greke. Ovaj sloj deli
poetni niz bajtova na odvojene porcije i prosleuje sloju ispod. TCP protokol na ciljnom raunaru prima
porcije bajtova i povezuje ih u poetni niz bajtova. Drugi protokol ovog sloja, protokol za korisnike

11
datagrame (eng. User Datagram Protocol, UDP), je nepouzdan protokol zato to ne zahteva uspostavljanje
direktne veze dva raunara. Ovaj protokol se primenjuje za jednostavne upite kod klijentsko-serverskih
komunkacija, kao i za aplikacije kod kojih je hitnost vanija od tanosti kao to su prenos govora ili videa.

Ispod transportnog sloja se nalazi meumreni sloj (eng. internet layer). Zadatak ovog sloja je da pakete
bajtova koje je dobio od transportnog sloja poalje na odredite nezavisno od toga u kojoj se mrei ono
nalazi i kakva su pravila u toj mrei. Paketi na odredite mogu da stignu redosledom koji je drugaiji od
redosleda slanja iz razloga to ne moraju da putuju istom putanjom pa neki paket moe da bude bri a neki
sporiji. Zbog toga vii slojevi moraju da izvre njihovu rekonstrukciju prema rednim brojevima ugraenim u
svaki paket. Funkcionisanje ovog sloja se slikovito moe opisati poreenjem sa zemaljskom potom
[Tanenbaum]. Odreena osoba moe da spusti u potansko sandue vie pisama upuenih na razliite adrese
u inostranstvu. Pisma najee putuju od jedne do druge potanske ustanove u raznim dravama koje su na
potanskoj putanji, ali poiljalac to ne vidi. Poiljalac ne mora i ne treba da zna da se u svakoj dravi koriste
druge potanske marke, drugaiji format koverata i drugaiji sistem isporuke. Na slian nain funkcionie
meumreni sloj. Najvaniji protokol ovog sloja je IP (eng. internet protocol) pomou kojeg se od paketa
bajtova prave tzv. IP paketi koji pored podataka sadre i informacije o odredinoj adresi kao i putanji do te
adrese. Najvei problemi su usmeravanje i izbegavanje zaguenja.

Poslednji sloj je sloj povezivanja s mreom. Njegov zadatak je da dobijeni niz bitova prenese du
komunikacionog kanala. Osnovni problemi ovog sloja jeste taan fiziki prenos bitova u smislu da kada
raunar poiljalac prosledi bit 1 drugi raunar dobije upravo bit 1 a ne bit 0. O ovom sloju se u referentnom
TCP/IP protokolu vrlo malo govori.

Karakteristike raunarskih mrea

Dve osnovne karakteristike raunarskih mrea su tehnologija prenosa podataka i veliina. Generalno postoje
dva najee koriena tipa tehnologije prenosa podataka:
1) Neusmereno (difuzno) emitovanje i
2) Emitovanje od take do take.

Neusmereno (difuzno) emitovanje (eng. broadcast networks) podrazumeva postojanje zajednikog kanala
koji dele svi umreeni raunari. Kada jedan od umreenih raunara alje poruku drugom raunaru u mrei
njegov komunikacioni softver paketu podataka dodeljuje adresu ciljnog raunara i prosleuje poruku svim
raunarima u mrei. Svi raunari u mrei primaju poslat paket podataka i proveravaju na osnovu adrese da li
je paket sa podacima namenjen njemu. Ukoliko nije, raunar ignorie poruku u suprotnom prihvata je i
obrauje.

Za razliku od neusmerenog emitovanja, emitovanje od take do take podrazumeva slanje poruke (paketa
podataka) tano odreenom raunaru u mrei. Zbog toga se ovakav nain slanja poruka esto naziva i
usmereno emitovanje (eng. unicasting). Da bi ovakav tip emitovanja poruke bio mogu neophodno je ili da
postoji direktna veza svakog para raunara ili da su raunari meusobno povezani specijalnom
komunikacionom opremom koja ima ulogu preusmerivaa. Primena jednog od ova dva navedena tipa
emitovanja poruka je uslovljena veliinom mree. Generalno u manjim mreama (mreama sa manjim
brojem raunara) mogue je primeniti neusmereno emitovanje. Meutim, u velikim mreama neusmereno
emitovanje je prosto nemogue. Zamislimo ta bi se desilo kada bi na Internetu svaki raunar primio poruku
od svakog od nekoliko stotina miliona umreenih raunara. Zbog toga se u velikim raunarskim mreama
primenjuje usmereno emitovanje. Meutim da bi usmereno emitovanje bilo mogue neophodno je da postoji
sistematizovan nain obeleavanja tj. adresiranja raunara u mrei.

Druga karakteristika raunarskih mrea je veliina. Veliina mree se meri veliinom prostora koji pokriva.
Najmanje mree su line mree namenjene jednoj osobi. To bi recimo bila mrea koju ine raunar, mi,
tastatura i tampa. Vei tipovi mrea su, gradacijski, lokalne, gradske i regionalne. Kombinovanjem vie
mrea nastaju kombinovane mree (eng. internetwork). Tipian primer kombinovane mree je ujedno i
najvea mrea koja pokriva celu planetu, Internet.

12
Topologija raunarskih mrea
Topologija mree oznaava fiziku realizaciju mree. Osnovni kriterijumi za ocenjivanje odreene
topologije raunarske mree se mogu grupisati u tri kategorije:
1) Kriterijum cene. Koliko kota u finansijskom smislu realizacija odreene mrene topologije?
2) Kriterijum efikasnosti komunikacije. Koliko je vremena potrebno da bi se podaci preneli sa jednog
raunara na drugi?
3) Kriterijum pouzdanosti. Mogunost daljeg funkcionisanja mree i u sluaju otkaza nekog od
komunikacionih ureaja ili komunikacionog kanala.

U nastavku su navedeni najvaniji tipovi topologije raunarske mree u formi grafova iji vorovi
predstavljaju vorove mree [Miti].

Potpuna povezanost
U potpuno povezanoj mrei svaki vor u mrei je direktnom linijom povezan sa svim ostalim vorovima u
mrei (Slika 7.8). Oigledno je da je cena kotanja ovakve topologije mree izuzetno visoka. S druge strane
brzina prenosa podataka je vrlo velika jer se podaci direktno isporuuju ciljnom raunaru. Pouzdanost
ovakvog tipa mree je takoe visoka jer je potrebno da bude prekinut veliki broj komunikacionih kanala da
bi dva raunara bila potpuno odseena. Ovaj tip mree moe da podri i neusmereno i usmereno emitovanje
poruka.

Slika 7.8 Potpuno povezana mrea

Delimina povezanost
U delimino povezanoj mrei direktne veze postoje samo izmeu pojedinih parova raunara (Slika 7.9).
Zbog toga je cena kotanja ovakve topologije mree manja nego to je sluaj kod potpuno povezane mree.
Cena kotanja zavisi od broja direktnih veza. Brzina prenosa podataka zavisi od broja vorova koji se nalaze
na putu izmeu odredinog i ciljnog raunara. Delimino povezana mrea ja manje pouzdana od potpuno
povezane mree. Razlog je taj to prekid jedne komunikacione veze moe da izazove potpun prekid
komunikacije izmeu dva vora. Tako u naem primeru prekid komunikacione veze A-B vorovi B i D bi
bili potpuno odseeni od vorova A, C i E. Zbog toga se vani vorovi uvek povezuju sa najmanje etiri
vora (u naem primeru dodatnom vezom A-D).

13
 Slika 7.9. Delimina povezana mrea

Mrea sa strukturom drveta

Mrea sa strukturom drveta spada u grupu hijerahijskih mrea. Mree u velikim preduzeima su najee
organizovane primenom ove topologije. U ovakvim mreama svaki vor (osim onog koji predstavlja koren
drveta) ima jednog svog prethodnika (nadreeni vor) i vie naslednika (vie podreenih vorova).

Slika 7.10 Mrea sa strukturom drveta

Cena kotanja je znatno manja nego to je to sluaj kod prethodno opisanih topologija. Ova injenica, uz
injenicu da postoji visok stepen ureenosti, je jedan od kljunih razloga za poslovnu primenu. Brzina
prenosa podataka zavisi od pozicije vorova koji komuniciraju u hijerarhijskoj strukturi. Meutim, zbog
visoke strukturiranosti pronalaenje putanje je vrlo efikasno. Pouzdanost nije jaa strana ove mrene
strukture. Ukoliko jedan od vorova otkae gubi se komunikacija sa svima, njemu podreenim, vorovima u
mrei.

Mrea sa strukturom zvezde

Topologija zvezde je najprimenjivanija struktura raunarskih mrea. U ovoj topologiji jedan vor mree je
povezan sa svim ostalim vorovima. To znai da su svi vorovi meusobno povezani preko tog centralnog
vora. Cena realizacije ovakve topologije je relativno niska i srazmerna je broju vorova u mrei. Brzina
prenosa podataka od vora do vora je velika i konstantna jer uvek postoji samo jedan meuvor, centralni
vor. Najvei nedostatak ove topologije mree jeste pouzdanost. Ukoliko se dogodi da centralni vor otkae
cela mrea se raspada na sastavne delove.

14
 Slika 7.11 Mrea sa strukturom zvezde

Drugi nedostatak je rizik od zaguenja saobraaja na centralnom voru. Zbog toga se na mestu centralnog
vora najee ne nalazi raunar, ve specijalizovani ureaj koji upravlja saobraajem i prenosom podataka
izmeu raunara. U zavisnosti od tipa ureaja koji ima ulogu centralnog vora eitovanje moe da bude
neusmereno ili usmereno.

Vrlo esto se mree sa strukturom zvezde kombinuju sa mreama ili su gradivni elementi mrea drugaije
strukture (Slika 7.12).

Slika 7.12 Kombinovana topologija

Mrea sa strukturom prstena

Kod mrea sa strukturom prstena svi ureaji su vezani za komunikacioni kanal koji formira krunu liniju
(Slika 7.13). Svaki raunar ne moe da komunicira direktno (bez posrednika) sa drugim raunarom u prstenu
osim ako mu taj raunar nije susedni raunar. Komunikacija moe da bude jednosmerna ili dvosmerna. Cena
realizacije ovakvog tipa mrene strukture je relativno niska i srazmerna je broju vorova u mrei. Brzina
prenosa podataka u optem sluaju zavisi od pozicije raunara koji komuniciraju ali i od toga da li je
komunikacija samo u jednom smeru ili u oba smera. Pouzdanost je relativno niska s obzirom da otkaz jednog
vora u sluaju jednosmernog prenosa podataka moe da odsee deo mree.

15
 Slika 7.13 Mrea sa strukturom prstena

Znaajan problem ove mrene strukture je sukob paketa koji se prenose. Poto svi raunari za komunikaciju
koriste jednu komunikacionu liniju postoji opasnost da neki raunar poalje poruku drugom raunaru za
vreme dok je komunikaciona veza zauzeta. Slino se dogaa kada dve osobe koriste istu telefonsku liniju.
Jedno od reenja je da raunar pre nego to poalje poruku oslune da li je veza ve zauzeta. Ukoliko je
zauzeta mora da saeka njeno oslobaanje. Drugi princip je princip koji je uveo IBM i koji se zove Token
Ring. U ovoj metodologiji elektronski impuls krui kroz mreu od raunara do raunara. Samo raunar koji
kod sebe ima token moe da alje poruke. Na taj nain se izbegava sluaj istovremenog slanja poruka.

Mrea sa strukturom magistrale

U mrei sa strukturom magistrale svi vorovi su direktno vezani za glavni komunikacioni kanal.
Komunikacioni kanal moe biti otvoren i tada ima oblik linije ili zatvoren kada ima oblik prstena (Slika
7.14).

Slika 7.14.a. Magistrala u obliku prave linije

Slika 7.14.b. Magistrala u obliku prstena

16
U ovoj topologiji mree prenos podataka je dvosmeran. Cena realizacije ovakvog tipa mree je srazmerna
broju vorova. Brzina prenosa podataka je velika jer pri prenosu podataka od jednog raunara do drugog
nema meuvorova. Osnovni nedostatak ove mrene topologije je opasnost od zaguenja komunikacionog
kanala. Da bi mogao da se obavi prenos podataka neophodno je da komunikacioni kanal bude slobodan, u
suprotnom dolo bi do sukoba paketa podataka koji su poslati sa razliitih raunara. Zbog toga se topologija
mree sa strukturom magistrale izbegava za umreavanje raunara ija je komunikacija esta. Pouzdanost
ovakve mrene topologije je visoka zato to otkaz bilo kog raunara ne ugroava funkcionisanje ostatka
mree. Potpuni otkaz mree je mogu samo u sluaju da otkae komunikacioni kanal.

Lokalne mree
Vrlo je teko precizno definisati pojam lokalne mree. Jedan od kriterijuma za razvrstavanje raunarskih
mrea je veliina prostora koje mree pokrivaju. Tako se u literaturi moe nai podatak da su lokalne mree
raunarske mree koje pokrivaju podruje prenika do 5 km. Generalno, lokalne mree (eng. Local Area
Networks - LAN) su raunarske mree koje se uglavnom koriste u poslovnim sistemima u profesionalne
svrhe. Osnovna funkcija lokalnih raunarskih mrea u poslovnim sistemima je distribucija podataka i
informacija i deljenje hardverskih resursa (npr. tampaa). Lokalne raunarske mree se mogu klasifikovati
po: veliini, tehnologiji prenosa podataka i topologiji.

Brzina prenosa u klasinim lokalnim mreama se kree u rasponu od 10 Mb/s do 100 Mb/s. Noviji tipovi
lokalnih mrea mogu da rade i sa brzinama do 10 Gb/s. Zbog svoje ograniene veliine kanjenje u prenosu
podataka je zanemarivo.

Kad je re o tehnologiji prenosa podataka u lokalnim raunarskim mreama podjednako je prisutno i

neusmereno (difuzno) i usmereno emitovanje podataka. Koji se tip tehnologije prenosa koristi zavisi od
optereenja mree, primenjene topologije mree ali i od komunikacionih ureaja. U poslednje vreme najei
tip topologije mree je topologija tipa zvezde pri emu ulogu centralnog vora najee ima ureaj kao to je
hab (eng. hub) ili svi (eng. switch). Ukoliko ulogu centralnog vora ima hab re je o neusmerenom
(difuznom) emitovanju. Naime, hab primi paket podataka od jednog od umreenih raunara i prosleuje
svim umreenim raunarima. Svi je komunikacioni ureaj novijeg datuma koji je u izvesnoj meri
inteligentniji od svog prethodnika. Svi poseduje tabelu u kojoj vodi evidenciju na kom prikljuku se
nalazi koji raunar (broj prikljuka - adresa raunara). Kada primi paket podataka koji treba da distribuira
nekom od umreenih raunara on, na osnovu adrese odredinog raunara zapisane u paketu u svojoj tabeli,
pronae odgovarajui prikljuak i samo na njega poalje dobijeni paket podataka. Na taj nain se drastino
smanjuje saobraaj podataka u mrei.

Pored topologije tipa zvezde vrlo esto su u primeni i topologije tipa magistrale (eng. bus) i tipa prstena (eng.
ring). Navedeni tipovi topologije mree podravaju neusmereni prenos podataka zbog ega su manje
efikasne u sluaju gustog saobraaja. Drugi problem kod ovih tipova topologije jeste utvrivanje optimalnog
principa dodeljivanja komunikacionog kanala svakom raunaru u mrei o emu je ve bilo rei u poglavlju
koje se odnosilo na topologiju mree.

Gradske mree
Gradske mree je znatno lake defnisati nego to je to sluaj sa lokalnim raunarskim mreama. Kao to i
sam naziv kae gradske mree (eng. Metropolitan Area Networks - MAN) su raunarske mree koje
pokrivaju podruje jednog grada. Gradske mree obino koriste postojeu komunikacionu infrastrukturu
fiksne telefonije a posebno kablovske televizije. Kablovska televizija je nastala kao odgovor na problem
loeg televizijskog prijema u pojedinim podrujima. Zbog toga je primenjena metodologija koja je
podrazumevala postojanje zajednike antene postavljene na oblinjem uzvienju od koje bi TV signal bio
kablovima distribuiran po kuama. Zbog izrazitog kvaliteta slike na ovaj nain kablovska televizija je postala
standardan nain distribucije televizijskog programa u razvijenim zemljama sveta.

Popularizacijom Interneta operateri kablovske televizije su uvideli da distribucija Internet usluga

korienjem postojee kablovske infrastrukture moe da bude mnogo unosniji posao od same kablovske

17
televizije. Tako su operateri kablovske televizije postali i operateri kablovskog interneta a gradske
televizijske mree postale gradske raunarske mree.

Na slici 7.15 je dat opti ematski prikaz gradske mree nastale na infrastrukturi kablovske televizije.

Slika 7.15. Gradska mrea realizovana na infrastrukturi kablovske televizije

Reenje prikazano na slici 7.15 podrazumeva da se i TV signal i Internet dovedu do centralnog razvodnika,
odakle se dalje distribuiraju do kua korisnika.

Regionalne mree (+)

Regionalne mree (eng. Wide Area Network - WAN) ili mree irokog podruja su mree koje pokrivaju
(obuhvataju) veliko geografsko podruje. To moe biti podruje drave pa ak i ceo kontinent. Regionalne
mree se najee sastoje od meusobno povezanih, dislociranih lokalnih ili gradskih mrea. Lokalne i
gradske mree su meusobno povezane takozvanom komunikacionom podmreom (eng. communication
subnet). Sami raunari su vlasnitvo korisnika ili poslovnih sistema dok je komunikaciona podmrea
vlasnitvo ovlaenog davaoca Internet usluga (telefonska kompanija, nacionalni ili regionalni operater
kablovske televizije itd.) Osnovni zadatak podmree jeste da povee dislocirane raunarske mree i da
obezbedi prenos podataka sa jedne mree na drugu.

Svaka komunikaciona podmrea se sastoji od prenosnih linija i prekidakih elemenata. Prenosne linije su
komunikacioni kanali koji se najee realizuju od prenosnika velike prenosne snage kao to su optika
vlakna. Prekidaki elementi su specijalni raunari koji imaju ulogu raskrsnica u kojima se spajaju tri ili vie
prenosnih linija. Ovi prekidaki elementi imaju vrlo komplikovan zadatak da odlui kojom linijom da
prosledi dobijeni paket podataka tako da podaci to pre stignu od odredinog raunara. Zbog svoje uloge u
sistemu prenosa podataka ovi se prekidaki elementi nazivaju usmerivai (eng. routers).

Na slici 7.16. dat je opti prikaz strukture jedne regionalne raunarske mree.

Slika 7.16. Opti prikaz strukture regionalne mree

18
Kao to se vidi na slici pojedinani raunari su najee deo neke manje raunarske mree (lokalne ili
gradske raunarske mree) koja je preko svog usmerivaa povezana sa podmreom regionalne mree. Iako je
teoretski to mogue, u praksi je vrlo redak sluaj da je jedan usamljeni raunar preko usmerivaa povezan na
regionalnu mreu.

Generalno gledano, komunikacione podmree regionalnih mrea se sastoje od velikog broja usmerivaa i
linija prenosa koji su najee organizovani kao topologija delimino povezane mree. To znai da veliki
broj usmerivaa nisu direktno povezani zbog ega se njihova komunikacija vri preko posrednika, odnosno
meuusmerivaa.

Najei princip prenosa podataka kroz komunikacionu podmreu je princip uvaj i prosledi ili princip
komutiranja paketa (Slika 7.17.).

Slika 7.17. Tok podataka od poiljaoca do primaoca

Komutiranje paketa se sastoji u sledeem. Raunar poiljalac deli svoju poruku u pakete i svakom paketu
dodeljuje redni broj. Tako napravljene pakete raunar prosleuje svom usmerivau (vor A) tj. usmerivau
raunarske mree kojoj raunar poiljalac pripada. Usmeriva prima pakete i odluuje kojem usmerivau na
podmrei da prosledi svaki paket. Tom prilikom, za svaki pojedinani paket koji je doao na red za slanje
usmeriva u datom trenutku vremena odluuje kojem susednom usmerivau da ga prosledi. To znai da dva
susedna paketa u seriji ne moraju da budu prosleena istom susednom usmerivau. Susedni usmeriva (vor
C) koji je dobio paket eka da primi ceo paket i tek nakon toga ga prosleuje dalje. Postupak se nastavlja sve
dok svaki od paketa ne bude isporuen usmerivau raunarske mree na kojoj se nalazi odredini raunar
(vor E). Odredini raunar dobija pakete od svog usmerivaa i pakuje ih, ne po redosledu prijema, ve po
njihovim rednim brojevima koje je upisao raunar poiljalac.

Odluku o tome kojem susednom usmerivau da prosledi dobijeni paket podataka donosi svaki usmeriva
posebno. Tako na primer, usmeriva A moe dobijeni paket podataka da prosledi usmerivau E preko
meuusmerivaa B i D ili preko meuusmerivaa C. Odluivanje o tome kojem susednom usmerivau
proslediti dobijeni paket predstavlja najsloeniji zadatak usmerivaa. Za proces odluivanja koriste se
specijalni, vrlo komplikovani algoritmi za usmeravanje. Najvaniji kriterijum u ovim algoritmima je brzina
dostavljanja paketa odredinom raunaru.

Kombinovane mree
Kombinovana mrea ili meumrea predstavlja skup meusobno povezanih mrea (eng. internetwork,
internet). Ovi engleski termini se odnose na kombinove mree kao poseban tip mree i zbog toga se piu
malim poetnim slovom. Da ne bi dolo do zabune, globalni Internet, koji, uzgred budi reeno. predstavlja
samo jednu kombinovanu mreu, se pie velikim poetnim slovom. Kombinovane mree su nastale kao
posledica potrebe povezivanja razliitih raunarskih mrea. Razliitost raunarskih mrea se ogleda u
razliitosti primenjenog hardvera i softvera zbog ega je njihovo povezivanje nije ni malo lak zadatak.

Tipian primer meumree je WAN koji povezuje vie lokalnih mrea (Slika 7.16.). Zbog toga vrlo esto
dolazi do terminoloke zabune u smislu da li je svaki WAN meumrea. Da bi se jasno postavilo
razgranienje koji WAN je meumrea uvedeno je pravilo da ukoliko je ista institucija vlasnik i
administrator razliitih, meusobno povezanih lokalnih mrea da je onda re o jedinstvenoj mrei. U

19
suprotnom kaemo da je re o meumrei. Takoe, ukoliko se povezane lokalne mree razlikuju po
topologiji ili tehnologiji prenosa podataka smatramo da je pre u pitanju meumrea nego jedinstvena mrea.

20