Kolokacija je uobiajen, redovan, dvolan spoj izmeu dve lekseme unutar neke

sintagme, ree reenice.

To je vid sintagmatskih odnosa koji regulie odnose susednih leksema u jednom
gramatiki ispravnom nizu rei (jato ptica, opor vukova).
To je relativno ustaljen, predvidiv i stabiilan skup rei iji su lanovi u odreenoj meri
zamenljivi sinonimima.
Kolokacije odlikuje leksiki spoj male zamenljivosti, slabe postojanosti i prozirnosti.
U okviru konteksta u kolokacijama otkrivamo vieznanost rei u odnosu na njihova
primarna znaenja.

Termin kolokacija potie od latinskog glagola collocre u znaenju staviti neto zajedno
ili pored neega. Termin je prvi koristio Kvintilijan, a iz retorike ovaj termin prelazi u
lingvistiku 1952. godine kada ga je upotrebio Fert, osniva britanske kontekstualistike
kole.

Vrste kolokacija:
Leksike dvolan spoj leksema povezanih znaenjem: primarni kolokat i onaj koji
kazuje neto o njemu (stei bogatstvo, teka torba)
Gramatike dvolan spoj dve lekseme kod koga primarni kolokat, kao glavna re,
uslovljava obaveznu pojavu nekog predloga ili predloke konstrukcije (naklonost prema
slikarstvu, svaati se oko nasledstva)

Prema stepenu vezanosti (sint. pozicija) dele se na:

- Slobodne (otvorene) lekseme sa optim smislom, znaenje lekseme se moe
realizovati u bilo kojoj sintaksikoj funkciji (napraviti, dati, uiniti)
- Ograniene manje-vie postojane, imaju sek. znaenja, znaenje lekseme se vezuje
za neke odreene sintaksike funkcije (laka peadija, topao, ali ne i vru doek)
- Vezane lekseme sa uskim kolokacionim opsegom, znaenje lekseme se vezuje za
tano odreenu sintaksiku funkciju (laka ruka, mlatiti praznu slamu, prodavati maku u
daku)

Sposobnost udruivanja lekseme sa drugim leksemama zove se kolokabilnost.

Kolokati su dve lekseme koje u sklopu kolokacije jedna sa drugom kolociraju u oba
smera.
Kolokati su lekseme unutar kolokacije.

Mogu biti:
Primarni kolokat (glavni nosilac znaenja):
1) imenica + glagol (novine izlaze) - glagolom kazujemo ta subjekat radi
2) glagol + imenica (voziti bicikl) - glagolom kazujemo ta subjekat radi
3) pridev + glagol (duboko disati) - pridev kae kakvo svojstvo se manifestuje
Sekundarni kolokat (poblie odreuje ili opisuje)
4) glagol + prilog (prevesti bukvalno) - prilogom se kazuje kako se neto radi
5) prilog + pridev (lako zapaljiv) - prilogom se kazuje kako se neko svojstvo manifestuje
6) imenica + im. u genitivu (tabla okolade) - prva imenica je deo onoga to izraava
druga
Kolokabilnost je mogunost udruivanja leksema uslovljena unutarjezikim i vanjezikim
iniocima. To je udruivanje leksema semantiki i pragmatiki uslovljeno (piti vodu, jesti
supu).
Partikularizator moe biti:
- sadriva (bokal vode, tanjir supe, aa vina) - uobliiva (grudva snega, pramen
kose, kocka leda)
Neki sadrivai se mogu izostaviti (pojela je supu, skuvala je supu - kolokacija nastaje iz
znaenja i znaenje utie na kolokaciju).