Adriana Zaharijević Postajanje Ženom PDF

Ad r i a n a Z a h a r i j e v i
Rekonstrukcija enski fond

Beograd 2010
Naslov:
Postajanje enom
Autorka:
Adriana Zaharijevi
Izdaje:
Rekonstrukcija enski fond
Vlajkovieva 15
Beograd
Urednica:
Slavica Stojanovi
Recenzenti:
Daa Duhaek
Svenka Savi
Ilija Vujai
Lektura:
Hana opi
Dizajn i grafika obrada:

Nikola Stevanovi
tampa:
Artprint
Novi Sad
Tira:
3500
Godina izdanja:
2010
ISBN 978-86-910101-1-9
It is inconsistent with justice to be partial
John Stuart Mill
And what is the use of a book...without pictures or conversations?

Alices Adventures in Wonderland, Lewis Carroll
Hani, Ivani i Nai

SADRAJ
6 Lista ilustracija
7 Zahvalnost
9 ena ne postoji
Velika Britanija
21 Doba reformi
25 Proizvodnja siromatva i en, rani viktorijanski poduhvat
39 Mulier Anglicana: pravo i klasa meu enama
49 Privatno i javno
57 Liminalne ene
69 Stanovnitvo, zdravlje nacije i seksualnost

73 Dvostruki arini: klasno organizovanje polnosti
81 Dvostruki arini: organizovanje buroaske polnosti
91 Spekulum (za) druge ene
99 Harlots and Mothers: Not Ladies, but Women
Sjedinjene Amerike Drave
111 Ropstvo i amerike Penelope

117 Not a story to pass on
125 Istorija ropstva u pet koraka
135 Majko, pomozi mi da ubijem decu
143 Da li je i Lusi bila ena?
153 Abolicionizam i feminizam

157 Protiv ropstva/Za jednakost
161 Majke republikanaca
169 Dvostruka nevidljivost: ni crni ovek, ni bela ena
175 Natpis na toaletu: bele dame i crne ene
Genealogija ideje ene:

filozofske pretpostavke istorije sporova
187 Istorija sporova

193 Politiko itanje istorije
199 Genealogija i sloboda
203 Zar ja nisam ena?
206 Bibliografija
LISTA ILUSTRAcIJA
Wentworth Street, Whitechapel, Gustave Dor i Blanchard Jerrold, London:
A Pilgrimage (1872) 19
Klasna deoba vagona, Illustrated London News (1847) 27
Mukarci u sirotinjskom domu St Marylebone (1903) 33
Irski Frankentajn, Punch (1843) 36
Pitanje obrazovanja. Polazi! Kuda? U zatvor ili u kolu?, Town Talk (1858) 42
Viktorijanska majka s detetom 60
Proterana, Richard Redgrave (1851) 64
Ulini lekar prodaje svoju robu 71
Profesor Luke rukovodi disekcijom (u cilju odreenja idealnih enskih
proporcija), Johann Heinrich Hasselhorst (1864) 75
Sara Bartman 79
Porodica iz imune srednje klase (1890) 82
Otpremanje ili Dek se sprema za plovidbu, Thomas Rowlandson (1810) 95
Don Stjuart Mil i Harijeta Tejlor Mil 102
Dozefina Batler 103
Petogodinja ekspedicija protiv pobunjenih crnaca iz Surinama (1772-1777)",
John Gabriel Stedman (1796) 109
Zar ja nisam ovek i brat? (1835) 115
Poslednje od Engleske, Ford Madox Brown (1852-1855) 119
Tekst Deklaracije nezavisnosti 123
igosanje robova, William O. Blake, The History of Slavery and Slave Trade
(1857) 127
Aukcija robova u Virdiniji, Illustrated London News (1861) 133
Moderna Medeja, Thomas Satterwhite Noble (1867) 135
Ropkinja, Aleksandrija, drava Virdinija 143
Saputnica Istine (Sojourner Truth) 147
Bela deca crnih roditelja 149
Vilijem Lojd Garison 158
Krojaica zastava, Pamela Patrick White 163
"Emancipacija", Thomas Nast, Harpers Weekly (1863) 173
Suzan B. Entoni i Elizabet Kejdi Stenton 176
Liga belaca i Kju Kluks Klan gori su od ropstva, Thomas Nast, Harpers
Weekly (1874) 181
Zahvalnost
Ovaj tekst je italo vie ljudi pre nego to je

objavljen. Prvi put je itan u formi magistarskog
rada koji je pod jednim duim i manje poetinim
naslovom odbranjen na Fakultetu politikih
nauka. Najvie puta ga je, bez sumnje, proitala
Daa Duhaek, osoba koja je u mom filozofskom
i feministikom razvoju bila daleko vie od
mentorke. Za veru da je ovakav tekst mogue i
potrebno objaviti u Srbiji, zahvaljujem se Slavici
Stojanovi. Dragoceni komentari i podsticaj
da se ne stane na ovde zapisanim uvidima doli
su od Ilije Vujaia i Ane Stoli, ali i od kolega i
prijatelja koji su tekst paljivo itali i sa mnom
razgovarali o brojnim kontroverzama koje ovakav
vid pisanja sa sobom nosi: Mide Belania, Tanje
Mijovi, Nemanje Mitrovia i Ivana Milenkovia.
Takoe se zahvaljujem i svojim prijateljicama,
Hani opi, Ivi Neni i Katarini Lonarevi, ija
su portvovanost, strast i znanje omoguili da
neke teze u ovom gustom tekstu prosijaju bolje i
sugestivnije. Najzad, bez svesrdne pomoi moje
bake Lele koja je uvala Dunju dok sam se ja
probijala kroz viktorijansku umu znaenja, i
Nikole koji je sa mnom prolazio kroz svaki, ne
nuno uspean segment promiljanja, ovaj tekst
moda nikada ni ne bi bio napisan.
Po st aj anj e enom 9
eNA
Ne PoSToJI
One nemaju vlastitu prolost, istoriju, religiju: nemaju, kao proleteri,
solidarnost u radu i interesu. Meu njima nema ak ni one prostorne
pomeanosti koja od amerikih crnaca, Jevreja iz geta, radnika iz Sen Denija
ili fabrike Reno, ini jednu zajednicu. One ive rasute meu mukarcima,
vezane kuom, radom, ekonomskim interesima, drutvenim poloajem za
izvesne mukarce oca ili mua mnogo vre nego za druge ene. Burujke
su solidarne sa burujima a ne sa enama proleterima; bele ene s belim
mukarcima a ne sa crnkinjama. (De Bovoar 1982: 15, kurziv A. Z.)
P ostavi li se pitanje ta je ovek?, mnogi e, bez obzira na to

imaju li nekakvo teorijsko predznanje, nastojati da izvedu izvesne
definicije koje se zasnivaju na duhovnom razlikovanju oveka od
ostalih ivih i neivih bia. ovek je bie koje govori, bie koje ima
razum ili svest, bie koje ume smisleno i dosledno da izrazi i drugima
prenese strasti svoje due, bie koje na osnovu svega reenog stvara i
odrava zajednice u kojima moe da realizuje sebe. ovek je sve ono
to, dakle, ivotinja, homunkulus ili maina, nisu.
Na slino i takoe samo naizgled jednostavno pitanje ta je ena?,
prvi, takorei intuitivan odgovor zasnivae se na binarnom podvajanju.
Poe li se od toga da se generiki podvodi pod pojam oveka, ena
se odreuje na temelju toga ta ona nije u odnosu na svoju opoziciju.
10 Ad r i ana Z a har ij e v i
ena, dakle, nema neto to mukarac poseduje i upravo je taj temeljni

nedostatak, odreen bioloki ili teoloki ili metafiziki, ini enom.
Ili pak, umesto da se odredi nedostatkom, ena se moe odrediti i
nekom vrstom vika, ekscesa, ponovo odreenog bioloki, fizioloki ili
metafiziki. No, za koji god da se pristup odluimo, mi verujemo da se
jasno moe utvrditi ta ena jeste.
Ontoloka pozicioniranost ene (a fortiori i mukarca) deluje
samorazumljivo. To spada u ono takorei najelementarnije znanje
koje svakoj osobi slui kao orijentir, kao nemiljeni putokaz u
svakodnevnim aktivnostima. Mi znamo da smo ene/mukarci ak i
kada o implikacijama te polne egzistencije ne promiljamo. No, i kad
bismo asptrahovali svoj pol, nae odluke, ponaanje, nain na koji se
prikazujemo i pokazujemo svoje sposobnosti, talente i ambicije, svet
izvan nas ili mi sami merimo i odreujemo prema tome koliko su
one u skladu s tim to jesmo ene ili mukarci. Iako toga esto nismo
svesni, svojim uobiajenim gestovima nastojimo da potvrdimo sebe
kao ene ili kao mukarce.
Od trenutka kada postajemo deo kulturnog, drutvenog i politikog
sveta-ivota, mi izvodimo svoje bivanje polom i do poslednjeg dana se
trudimo da dokaemo vrednosni smisao odreene bioloke injenice
steene roenjem. Pristanak na usvajanje zahteva i stalnu razradu
sloene mree znaenja koja tu bioloku injenicu pretvara u svima
razumljiv rodni sistem koji nas ini mukarcima i enama, jedan je od
uslova mogunosti nesmetanog funkcionisanja drutva. Doprinos svake
pojedinane ene (i svakog pojedinanog mukarca) sedimentaciji
rodnih normi istrajnom ponavljanju niza ustanovljenih gestova koji
enu ini enom omoguuje drutvenu razumljivost, oekivanja i
organizovanje drutvenog tkiva u skladu s njima.
Savremene teoretiarke poput Dudit Batler (Judith Butler), pokazale
su da se enom niti raa, niti se njome postaje: nema determinisanog
pola kao datosti koja bi se mogla predstaviti kao kakav prediskurzivni,
ontoloki temelj, koji bi na nuan nain odreivao putanju enskosti.
S druge strane, ni rodni identitet koji nazivamo enom nije neto to

postaje i na kraju postane. Bivanje polom, to je jedna od kljunih
metafora ove knjige, zahteva angaman, lini i kolektivni, koji se
okonava kada i ivot polno odreene individue.
Bivanje polom, meutim, ima svoju istoriju. Nain na koji danas
odgovaramo na zahtev Budi ena/mukarac! u mnogo emu se
razlikuje od naina koji su bili karakteristini za ranija vremena. No,
ni ta ranija vremena nisu nekakav istorijski monolit koji se moe
jednostavno suprotstaviti dananjici. Bivanje polom u tom smislu
nipoto nije aistorijski proces koji transcendira vreme i prostor.
Naprotiv. Nain na koji danas bivamo polom umnogome je reakcija
na propisane okvire nastajale krajem XVIII i poetkom XIX veka,
saobraavanje sa njima ili nastojanje da se oni podriju i odbace.
Cilj ove knjige je, prema tome, da ukae na procesualnost i nunu
nedovrenost bivanja enom. Da bi to bilo mogue, promiljana su
upravo ona vorna mesta koja su u XIX veku dala podsticaj suavanju
neutralnih domena due, proizvodei strogo definisane domene
znaenja fenomena ena/mukarac. Pokazae se, takoe, da to za
sobom nuno povlai ustanovljenje i odranje hijerarhije koja od
izvesnih ljudi ini neto manje od ljudi.
Ovu knjigu treba razumeti i kao predloak za temeljno itanje
istorije feminizma. Feminizam je takoe nastao u XIX veku, dakle,
u isto ono vreme kada i strogo regulisan sistem privatnog i javnog u
ijim okvirima jedino postaje mogue razumeti poloaj mukarca i
ene. Kao i danas, i u doba svog nastanka ovaj se pokret borio za prava
ena kao ena. Meutim, za koje se on ene zapravo borio? Da li se
mogao boriti u ime ene kao takve na ta bez sumnje, ak i danas,
polae pravo, ako je bilo ena koje nisu bile dovoljno ene, ba kao to
ni svi ljudi nisu bili dovoljno ljudi?
Utoliko, umesto da bude istoriografski prikaz jedne borbe za ljudska
prava, ovaj e se tekst u najveoj meri zasnivati na genealokom pokuaju
da se objasni kako je proces zgunjavanja ideje ene istovremeno
podrivao i nadograivao rad norme. Pretpostavke su takvog itanja

da ova istorija nema vrsto utemeljen subjekt, to se neposredno
odraava na predmet savremenog miljenja o bivanju polom; te da je
metapolitika kategorija ene nestabilna, to objanjava sukobe unutar
samog feminizma, ali i njegov opstanak.
U prostornom smislu, s ime je u skladu tekst i podeljen, pokrivene
su samo dve oblasti: Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave.
Iako ima osnova tvrditi da i u drugim dravama poglavito nordijskim
zemljama, Nemakoj i Francuskoj (ak i u Srbiji u vrlo rudimentarnom
obliku) postoje odreene forme feministikog pokreta u XIX veku
tvrdim da je pokret zaet na anglosaksonskom podruju i da se kao
takav takorei prelivao u druge zemlje, u kojima je bilo manje ili vie
spremnosti da se izae u susret njegovim zahtevima.1
Kako je, dakle, nastao feministiki pokret? Iako je pre druge
polovine pedesetih godina XIX veka svakako bilo emancipovanih ena
koje su imale mogunost da govore i piu o stanju u kojem se nalazio
enski rod,2 a jamano i onih o ijoj emancipovanosti saznajemo
samo posredno, feministkinje se, u pravom smislu te rei, pojavljuju
tek u XIX veku i tek kada se ene grupiu oko ideje da im je kao enama
neto onemogueno ili uskraeno. Pokret svoje konture dobija u doba
Francuske revolucije, kada e Parianke nastojati da u praksu sprovedu
konsekvence revolucionarnih zahteva, i kada, takorei u odjecima,
pojedine radikalne Engleskinje ispred svih Meri Vulstonkraft (Mary
1
Finska (1905), Norveka (1907), Danska i Island (1915) su prve evropske drave koje
su priznale pravo glasa enama. Francuska je to pravo omoguila tek 1944. godine. Za
puni pregled prava glasa po dravama sveta v. Dodatak IV u Zaharijevi (2008b).
2
emu svakako treba pridodati injenicu da je bilo i mukaraca koji su pisali o tom
stanju, katkad pozitivno, pozivajui se na emancipaciju ena ili ukazujui na nji-
hovu polnu uzvienost, katkad (to je ipak bilo daleko ee) negativno, takorei
opravdavajui njihov podreeni poloaj. Feministika istoriarka Gizela Bok (Gisela
Bock) nudi pregledan opis tih takozvanih querelle des sexes (2005).
Wollstonecraft) na tom tragu otpoinju promiljanje poloaja u

kojem se nalaze ene.
Iako ene prve kreu ka Versaju 1789. godine (Godineau: 16), baklje
Francuske nisu dobile status graanina, a samim tim ni oveka kako
ga definie Deklaracija o pravima oveka i graanina. Stoga Olimpija de
Gu 1791. godine pie Deklaraciju o pravima ene i graanke, takorei
palimpsest originalne deklaracije, gde se smelo tvrdi da je ena roena
i ivi slobodna, i u svojim je pravima jednaka s mukarcem. Drutvene
razlike se mogu zasnovati samo na optoj koristi (l. 1). Svrha svakog
politikog udruivanja je ouvanje prirodnih i nezastarivih prava ene
i mukarca; a to su prava na slobodu, svojinu, sigurnost i osobito na
otpor tlaenju (l. 2). Princip sve suverenosti sutinski poiva u naciji,
koja nije nita drugo do unija ene i mukarca (l. 3). (de Gouges 1791,
kurziv A. Z.)
Olimpija de Gu je pogubljena samo godinu dana kasnije, poto je
zaboravila vrline koje pripadaju njenom polu. (Marks i de Courtivron
1980: 16) I premda su Francuskinje u prvih nekoliko postrevolucionarnih
godina bile na samom pragu formiranja feministikog pokreta, njihovi
pokuaji zajednikog delovanja osujeeni su i pre Napoleonovog coup
dtat, kada je 1795. godine zakonom zabranjen rad enskih klubova,
prisustvo ena na politikim skupovima, pa ak i pojavljivanje na
javnim mestima u grupi koja broji vie od pet lanica.3 Klonulost duha
francuskih ena verovatno najbolje opisuje odlomak iz teksta Fani Raul
3
Argumenti koji su doveli do takvih zakonskih odluka poivaju na divergentnom
tumaenju prirodnih prava oveka, i na polno uslovljenom shvatanju morala koje
ostavlja neizbrisiv trag na shvatanje mogunosti/sposobnosti za politiko delovanje. U
prepisci koja se 1793. godine vodila izmeu Blandin Demulen (Blandine Demoulin),
predsednice Drutva prijatelja iz Diona (Dijon Socit des Amis), i radikalnog
republikanskog novinara Luj-Marije Pridoma (Louis-Marie Prudhomme), Demulen
tvrdi kako je nastupilo doba za revoluciju morala ena; vreme je da se one ponovo
uspostave u svom prirodnom dostojanstvu. Kakva se vrlina moe oekivati od roba!...
Gde god da su ene robinje, mukarci su podanici despotizma. Pridom joj odgovara
na tipian nain: Vi se brinite za voenje domainstva, pustite nas da brinemo o
republici; pustite mukarce da vode revoluciju. (nav. u Ofen 2000a: 96, kurziv A. Z.)
(Fanny Raoul) Miljenje jedne ene o enama (Opinion dune femme sur
les femmes) iz 1801. godine:
Kome je data graanska odgovornost? Mukarcima. Kome su data

prava svojine? Mukarcima... Kome su data prava i privilegije oinstva?
Mukarcima. Za koga su uspostavljene sloboda i jednakost? Ponovo,
za mukarce. Sve u svemu, sve je po njima ili za njih; onda je za njih
takoe, i samo za njih, napravljeno politiko drutvo; a ene u njemu
nemaju nikakvog udela. (nav. u Ofen 2000a: 103)
Iako i u Francuskoj XIX veka postoje istaknute ene koje

nedvosmisleno zagovaraju feministiku poziciju Flora Tristan (Flora
Tristan), an Deroan (Jeanne Deroin), Ibertina Okler (Hubertine
Auclert), Madlen Peltije (Madeleine Pelletier), da navedem samo
neke od njih posle neuspeha Francuske revolucije za ene, Amerika
i Engleska stiu daleko znaajniju ulogu u razvoju feministikog
pokreta. Izdvojena figura u Engleskoj XVIII veka o ijem bi se delu
i nekonvencionalnom ivotu mogao napisati zaseban rad, svakako je
bila Meri Vulstonkraft, autorka Odbrane prava ene, teksta od kojeg
se najee rauna feministiko vreme. Bez namere da podrobnije
ulazim u razradu njenih argumenata, elim da naglasim dve injenice
koje su znaajne za ono ime u se kasnije baviti u tekstu.
Poput drugih Engleskinja, od Meri Astel (Mary Astell) do
Plavih arapa (Blue Stockings), i suprotno Francuskinjama, Meri
Vulstonkraft ne trai politika prava za ene, iako njeno uveno delo
nastaje kao promiljanje batine Francuske revolucije. Iako tvrdi da
jedino patriotkinja moe vaspitati decu tako da shvate istinsko naelo
patriotizma, a ljubav prema oveanstvu, iz koje izvire ureeni tok
vrlina, moe biti stvorena jedino razmatranjem moralnog i graanskog
interesa oveanstva (Vulstonkraft 1994: 33), Vulstonkraft odatle ne
izvodi neophodnost politikog angaovanja majki patriota: za nju je
dovoljno unaprediti obrazovanje onih koje obrazuju za patriotizam.
Postoji jo jedan paradigmatino engleski moment u nainu

obraanja Meri Vulstonkraft. Iako joj se u savremenim tumaenjima
prebacuje to su uglavnom mukarci adresati njenih poruka (Duhaek
1994: 15), Vulstonkraft bez uvijanja izrie u kojem je delu ena razum
najbolje rasporeen: Uputstva koja su do sada upuivana enama,
bila su od vee koristi za dame... ali obraajui se svome polu stroim
tonom, posebnu panju poklanjam enama koje pripadaju srednjoj
klasi, jer se ini da su one u najprirodnijem stanju. (Vulstonkraft 1994:
29) Moda nam ovaj iskaz a kasnije u tekstu u pokuati da pokaem
zato je to tako pokazuje zbog ega nije nuno uvoditi liberalizam
da bi se objasnilo zbog ega ona, koja u sferi javnog dovodi u pitanje
arbitrarnu politiku volju, to ne proiruje na sferu privatnog i time
zadrava podelu... na privatno i javno. (Duhaek 1994: 19)
Za razliku od Sjedinjenih Amerikih Drava gde 1848. godina,
godina kada je odrana konvencija u Seneka Folsu, oznaava poetak
organizovanog feministikog pokreta, za Englesku nije mogue lako
ustanoviti precizan datum kad ovaj pokret dobija svoje jasne obrise.
Takoe, za razliku od Amerike u kojoj je feminizam nedvosmisleno
proistekao iz abolicionistikog pokreta, u Velikoj Britaniji postoji itav
niz manjih, ali znaajnih uzroka koji e se sustei u borbi za pravo
glasa koju predvode britanske sifraetkinje. Meu njima je neophodno
navesti zahteve za pravo na imovinu udatih ena, pravo na visoko
obrazovanje i naelnu reformu kolstva, pravo glasa za vlasnice imovine
(svi ovi zahtevi prvi put su jasno formulisani sredinom XIX veka),
na ta se nadovezuje sve znaajnije prisustvo ena u filantropskim
drutvima tokom druge polovine XIX veka. Meutim, borba protiv
dvostrukog moralnog standarda u engleskom drutvu, koja se javlja
kao neposredna posledica zakonskog regulisanja prostitucije, imala je
presudnog znaaja za definisanje feministikog pokreta kao pokreta
koji govori u ime (svih) ena.
Zbog toga e prvi deo ovog rada biti posveen razmatranju
uslova posredstvom kojih fenomen prostitucije u Engleskoj odreuje
organizovanje ena, grupiui ih na simbolikoj, ideolokoj i

protopolitikoj ravni kao zaseban entitet odvojen od (ili u sukobu sa)
mukarcima. Vremenski okvir koji je za ovo istraivanje relevantan
protee se od dvadesetih do kraja ezdesetih godina XIX veka. Drugi
deo teksta, koji se usredsreuje na isto razdoblje, iako zadire i u ranije
vekove da bi se slojevito prikazala istorija institucije ropstva, pokuava
da promisli na koji je nain borba za ukidanje ropstva odredila borbu
za ensko pravo glasa u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Kritiko itanje nemogunosti utemeljenja borbe u ime svih ena
preko modusa prostitucije i modusa ropstva treba da pokae da
je emancipacija, kako je ve reeno, procesualna i naelno nedovriva
jer se nikad ne odigrava u vakuumu, nego je uvek isprepletena s
normom i uvek u odnosu prema njenoj zbunjujuoj, nepredvidivoj,
i beskonano prilagodljivoj prirodi. Zbog toga na kraju ovog uvoda
navodim ohrabrujue rei Miela Fukoa (Michel Foucault):
Ne mislim da se moe rei da jedna stvar pripada poretku

osloboenja, dok druga pripada poretku tlaenja... Bez obzira na to
koliko straan moe da bude neki sistem, uvek postoje mogunosti za
otpor, neposlunost i protestna grupisanja. S druge strane, ne verujem
da postoji takva stvar koja bi u funkcionalnom smislu bila... apsolutno
oslobaajua. Sloboda je praksa... ovekovu slobodu nikada ne
garantuju institucije i zakoni koji bi trebalo da ih jeme... I to ne zato to
su dvosmisleni, ve naprosto stoga to se sloboda mora praktikovati...
Sloboda je jemstvo slobode. (Foucault 1984: 245).
Velika
Britanija
Doba reformi
Kada bi se vremenskom mainom vratio u XIX vek, putnik iz XXI veka
bi odmah opazio tuce razlika izmeu naeg i njihovog sveta: vonj pomeanog
konjskog izmeta i slame na ulicama i, ak i u onim velelepnijim kuama,
miris znoja slugu koji se ne kupaju jer je i tu vrlo esto postojala jedino
kuhinjska slavina; mrane noi bez elektrine energije; plamike fenjera u
mrklom mraku... runo izraene i ukraene eire koje su nosile sve klase,
i lepo skrojenu odeu ak i na peraima prozora ili radnicima u fabrikama;
pristajanje na drutvenu hijerarhiju i pokornost, uz neke oigledno kooperne
izuzetke; ...superiornost ondanje potanske slube etiri do pet brzih
isporuka dnevno i rasko potarske uniforme crvena odeda s plavim ili
zlatnim vezom; izvanredna eleznica; uistinu zastraujua zaostalost u domenu
stomatologije i medicine praena stalnim zuboboljama i tekim zadahom;
naelna pomirljivost s visokom smrtnou novoroenadi, uz uobiajen prizor
malih kovega koji se u staklenim mrtvakim kolima koturaju kaldrmom;
siromatvo one dece koja uspeju da preive prljavi derani u ritama koji iste
raskrsnice i, uprkos reformama lorda aftsberija (Shaftsbury), nastavljaju da
rade i da se slobodno kreu po volji u sve prenaseljenijim gradovima sve ove
i mnoge druge stvari nagrnule bi u nae nozdrve, oi i srce, uveravajui nas
da je viktorijanski svet bio potpuno drugaiji od naega. No, od svih je razlika
najvea i najneobinija razlika meu enama, onda i sad. (Wilson 2003: 307-8)
F rancusko revolucionarno iskustvo opstajalo je na udnovatom

epistemolokom paradoksu: priroda je u drutveno-politikom
kontekstu, kao izvor prirodnih prava, posluila denaturalizovanju
oveka u graanina. Taj je kontekst, meutim, strukturiran prirodnom
(polnom) razlikom koja e u razdoblju koje nastupa temeljno
naturalizovati iskljuenost ena iz sfere prirodnih prava. Drugim
reima, priroda se krajem XVIII veka tumaila i kao izvor opte

slobode (opta sloboda je posledica ovekove prirode [Ruso 1993:
28]), i kao izvor razlike koja uslovljava razliite vidove distribucije
opte slobode. Moglo bi se tvrditi da je upravo ta protivrenost bila
zamajac razjedinjenim i rasutim potezima protofeministkinja.
Doba reformi izumeva pak najraznovrsnije oblike standardizovanja
naunu legitimaciju, proizvodnju specifinog kulturnog argona,
formalno kodifikovanje metafizikih koncepcija prirodnih prava
(izvora istosti) i polnog dualizma (izvora razlike).4 Utoliko ono to
pred kraj XVIII veka funkcionie kao protivrenost koju je samo
silom zakona mogue izravnati, tokom XIX veka postepeno postaje
normirano i razliitim disciplinarnim tehnikama normalizovano.
Organizovani feministiki pokret se razvija tek u XIX veku kao odgovor
na ovu temeljitu normalizaciju koja raznim strategijama potvruje
rusoovsku tezu po kojoj bi ena, samo da joj nije njenog pola, doista bila
ovek. Posle revizija Prirode i Razuma u XIX veku, feministkinje vie
nisu mogle da upotrebe argument da dua pred Bogom nema pol. Nije
ovde re samo o tome da su se promenile ideje o enama. Celokupno
znaenje pojma ena transformisano je kada se uvrstilo shvatanje po
kojem je enska osoba temeljno polno zasiena u svim oblastima svog
bia. Kako su se neutralni domeni due suavali, postalo je mogue biti
neki pol. (Riley 1988: 43, kurziv A. Z.)
Temeljan proces standardizovanja polnosti koji uspostavlja uslove
mogunosti bivanja polom, koji definie, zaokruuje, svrstava,
kategorizuje i propisuje dakle, onemoguuje bilo kakvo odstupanje
od onoga to neki pol jeste nudi optimalni model, konstruisan
u svetlu predvienog i drutveno poeljnog ishoda. (v. Foucault
2007: 63) Proces proizvodnje normalnog i nenormalnog na temelju
normalizovanja prirodnog nije se, dakako, oslobodio metafizike
protivrenosti koja mu se nalazi u osnovi, i to nesumnjivo dokazuje
4
Problemom metafizikih temelja prirodnih prava detaljno sam se bavila u kontekstu
Hobsove politike metafizike (v. Zaharijevi 2005).
istorija samog feministikog pokreta. Meutim, umesto da se ovde

upustim u itanje feministikog spora s protivrenostima i normom,
pokuau da ukaem na izvesna vorna mesta kroz koja valja razumeti
rad norme same.
U poglavljima koja slede nastojau da pokaem da je prepoznatljiv
feministiki pokret iznikao iz sukoba s normom: u Engleskoj je
neophodnu svest za to pruila prostitucija, u Americi ropstvo.
Meutim, injenica da je XVIII vek enama ostavio u naslee
epistemoloku protivrenost koja je imala bitan uticaj na politiko
delovanje, samo je jedan deo problema. Da bi priroda odista mogla
da funkcionie kao izvor politizacije ljudskosti i da bi se, istovremeno,
mogla pojaviti kao legitiman uzrok iskljuenja jednog pola iz punog
odreenja ljudskosti (koje se posle iskustva Francuske revolucije vie
ne moe razumeti izvan pojma graanina), sama je polnost morala
postati temeljito standardizovana. Postalo je, drugim reima, nuno
bez ostatka definisati ta znai biti neki pol i proizvesti uslove u kojima
postaje nemogue ne biti taj pol. To takorei ontoloko poravnanje
epistemoloke protivrenosti treba razumeti kao proces normiranja
drutvenog tkiva.
Normiranje epistemoloke protivrenosti, primera radi,
medicinskim ili antropolokim diskursima nije mimoilo nikoga
ni leviare, ni liberale, ni dobrostojee supruge lanova Parlamenta,
ni siromane radnice, ni bele protestantkinje, ni bive ropkinje.
Feministiki pokret nisu predvodile ene koje su bile imune na rad
norme, iako su se protiv nje borile. Kada nastojimo da itamo kako
su se formulisali prvi feministiki zahtevi, kako se opisivalo zateeno
stanje, kako se i zbog ega insistiralo na prevrednovanju postojeih
vrednosti, nipoto ne treba pretpostaviti da su ene koje su to inile
bile na neki udnovat nain izuzete iz normiranog bivanja polom.
Iako je tim delovanjem prostor slobode nastajao u otklonu od norme,
on je normom istovremeno bio viestruko proet kako tokom prve
polovine XIX veka, tako i u svakom kasnijem razdoblju. Ukoliko
ovu injenicu ignoriemo, postaje beskrajno teko objasniti mnoge
oigledne ideoloke, politike i filozofske sporove koji na izvestan

nain maskiraju osnovni problem feminizma: kako razumeti zahteve
postavljene u ime svih ena, ukoliko se oni ne odnose na neke ene
koje su iskljuene kao ene? Imamo li to na umu, bie nam bar donekle
lake da razumemo zato je bilo toliko koenja, uzmicanja, skretanja,
vraanja unatrag u procesu borbe za pravo glasa, ije osvajanje
u izvesnom smislu oznaava kraj jedine sutinski ujedinjene faze
feministikog delovanja.
PRoIZVoDNJA
SIRomATVA I eN,
RANI VIkToRIJANSkI
PoDUhVAT
Ser, I want some more!
Oliver Twist, Charles Dickens
P rvi srameljivi pokuaji govora o ukljuivanju ena u englesku

politiku javljaju se paralelno s raspravama o naelnom proirenju
prava na uee u politikom ivotu tokom dvadesetih i tridesetih
godina XIX veka. Samo nekoliko decenija ranije, takvih zahteva nije bilo:
Meri Vulstonkraft nikada nije otila tako daleko. Prva nedvosmislena
formulacija ove vrste nalazi se u tekstu Apel jedne polovine ljudske
rase, ena, protiv pretenzija druge polovine, mukaraca, da ih zadre u
politikom, a otud i graanskom i kunom ropstvu (Appeal of One Half
the Human Race, Women, Against the Pretensions of the Other Half,
Men, to Retain Them in Political, and Thence in Civil and Domestic,
Slavery) Vilijema Tompsona (William Thompson) i Ane Viler (Anna
Wheeler), gde se istie da su enama, to se posebno odnosi na udate
ene, politika prava potrebnija nego ijednom delu ljudskog roda.
(Thompson i Wheeler 1825) U duhu kooperativnog socijalizma za koji

se Tompson i Viler zalau, tvrdi se da radikalne promene u drutvu
zavise od ukidanja politike obespravljenosti ena, koja e za sobom
povui temeljnu reformu svih odnosa meu polovima, i od ukidanja
ekonomskog sistema koji se umesto na saradnji zasniva na individualnom
nadmetanju. Kad ene budu obezbedile svoja graanska i politika
prava i kad postanu ekonomski nezavisne u novom svetu dobrovoljne
kooperacije, nee postojati razlog da se potinjavaju mukarcima u
zamenu za izdravanje, a mukarci nee imati sredstva da postanu polni
gospodari ena. (nav. u Pejtmen 2001: 168)
Vilijem Tompson i Ana Viler pripadali su radikalnim intelektualnim
krugovima drutvenih utopista. Meutim, grupacija koja se borila za
ukljuenje u izborno telo poetkom XIX veka nipoto ne reprezentuje
avangardne glasove koji bi teili tome da sutinski uzdrmaju status
quo. Parlamentarna politika toga doba, ak i kada je birako telo
postalo gotovo udvostrueno 1832. godine (Smith 2004: 160), uopte
se ne moe posmatrati kroz politika soiva levice i desnice: bilo da je
re o aristokratskim vigovcima, konzervativnim torijevcima ili novim
industrijsko-manufakturnim magnatima koji na parlamentarnu scenu
stupaju po usvajanju prve Reformske povelje, politika je funkcionisala
kohezivno u onoj drutvenoj ravni koja je uspeno spajala status i
interese, uz stalno nastojanje da se ostali segmenti drutva odre
pod kontrolom.5 Prema tome, za razliku od leviara koji su i pre no
to je napisan Komunistiki manifest razmatrali naine manje ili vie
5
Na ovom bi mestu valjalo sumarno izloiti prirodu klasnog sistema u Engleskoj
XIX veka. Uprkos tome to se u strogo formalnom smislu itavo drutvo delilo na
aristokratiju (kojoj je nasledstvom pripadala titula i zemlja) i na graane (commoners,
odakle i naziv House of Commons za Donji dom), engleski odrivi klasni sistem je
podrazumevao postojanje tri klase (ruling/landed/upper class, middle class i lower/
working/labouring class). Iako je novac svakako bio jedan od presudnih faktora za
definisanje klasne pripadnosti, Seli Miel (Sally Mitchell), primera radi, upozorava da
se on nipoto ne moe tretirati i kao jedini: kada su s pojavom eleznice odreena
vozila prve, druge i tree klase, putnici su uvek znali kojim kolima se od njih
revolucionarne borbe protiv kapitalistikog sistema vrednosti, ostajui,

meutim, dugo izvan arene koja je imala ikakav zbiljski politiki
uticaj, nosioci parlamentarne politike Engleske rade zduno u korist
kapitalizma i omasovljenja nacije u novcu, ljudstvu i zemljama.
Umesto da se, dakle, bori protiv tog dvostrukog seksualnog
standarda koji implicira ropstvo udatih ena, i neravnopravnosti
koju iziskuje akumuliranje bogatstva to, pored nekolicine drugih
disidenata, poetkom stolea zahtevaju Tompson i Viler, nova politika
ranog XIX veka jasnije nego ikada ranije mapira strukturne razlike
koje gotovo sasvim staju na put meanju drutvenih strata i spajanju
radikalno podvojenih sfera privatnosti i javnosti. To objanjava kako je
nastala prva policija, kako su lekari postali uvari morala, kako je dolo
do proizvodnje siromanog sloja iji su izraz zloglasne workhouses,
kako su odravane stroge razlike izmeu anel doma i posrnulih
ena itd. Da bi englesko drutvo funkcionisalo kao jedinstveno tkivo
oekuje da putuju, bez obzira na koliinu novca koju bi igrom sluaja mogli da imaju
kod sebe u datom trenutku. (1996: 17) Via klasa koja se sastojala od oko pet stotina
perova i oko 2000 porodica (562 porodice s titulom 1842. godine [Isto: 22]) ubirala
je prihode od zamanih zemljinih dobara, a mlai sinovi i njihovi potomci koji nisu
imali pravo na titulu i dobra, imali su znaajne poloaje u dravi, vojsci i crkvi. Odboj-
nost prema ovom sloju drutva koja postaje sve zapaenija kako je vek odmicao, proiz-
lazi iz sutinski staleke prirode ove klase u kojoj su srodstvo, privilegije i tradicio-
nalne vrednosti i dalje od daleko veeg znaaja od vrednosti nove i sve dominantnije
klase. Za srednju klasu, na koju je otpadalo 15-25% ukupnog stanovnitva, svojstvene
su sledee odlike: ona poseduje imovinu, ali je ta imovina podlona fluktuacijama
trita; za nju je izrazito znaajan nain na koji se pojavljuje u javnosti, budui da
je najveim delom zasluna za njeno kreiranje, to, izmeu ostalog, podrazumeva
dranje kune posluge i insistiranje na ugledu. Srednja klasa radi, ali se na njoj ne
vide uinci tog rada: posao srednje klase je ist i to je na apsolutan nain deli od onih
koji ne rade, a poseduju bogatstvo, i onih koji su morali da uprljaju ruke i lice da bi
zaradili za hleb. (Hewitt 2004: 308) Nioj klasi je pripadalo troje na svakih etvoro
Viktorijanaca. Iako se zbog samog njenog naziva najee pretpostavlja da radnika
klasa obuhvata (kvalifikovane i nekvalifikovane) radnike u sve brojnijim fabrikama
novog industrijskog drutva, time se iz vida isputa da je tokom itavog XIX veka
najvie ljudi obavljalo manuelni rad u zemljoradnji, potom u domaoj posluzi i, tek na
treem mestu, u fabrikama. U nie klase su spadali i oni izrazito siromani koji su se
morali zadovoljiti sezonskim poslovima ili radom u domovima za sirotinju, o emu e
vie rei biti kasnije u tekstu.
iji je napredak nezaustavljiv, morali su biti uspostavljeni razliiti

sistemi nadzora i kazne rukovoeni bentamovskim naelom najvee
sree najveeg broja ljudi.6 Tajna uspeha viktorijanske politike svodila
se upravo na to vaganje sree i konstruisanje simbolikih i stvarnih
sigurnosnih reetaka koje izvesne grupe ljudi nisu mogle preskoiti.
Reforma zakona o siromanima, jedna od prvih mera reformisanog
Parlamenta, moe nam posluiti kao najprikladnija ilustracija
ovog procesa. Da bi stekla podrku novog birakog tela, vigovska
vlada se odluuje na redukciju pomoi siromanima i u tu svrhu
formira Kraljevsku komisiju iji je cilj da istrai stanje u kojem se
nalaze siromani, i mogue metode kojima e se materijalna pomo
pojedincima nadomestiti drugim sredstvima. Takoe nije nevano
pomenuti da se takvo autoritativno telo koje treba da donese politiko-
demografsko-moralnu odluku u cilju opravdanja usvajanja nekog
novog zakona, prvi put uspostavlja upravo u ovom sluaju.
Prvi, elizabetanski zakon o siromanima, usvojen 1601. godine,
uvodi mere pomoi pojedincima koji se iz razliitih razloga ne mogu
samostalno izdravati (bolesnima, starima, nezaposlenima, udovicama
i siroadi), i ta pomo pada na teret parohija. Sve do poetka XIX
veka opstaje uverenje da se siromanima u duhu dobroinstva mora
udeljivati izvesna materijalna pomo. Meutim, kada tu hriansku
ekonomiju zameni politika ekonomija, dolazi do temeljne revizije
6
Bentam svoj utilitaristiki princip (principle of utility) naziva i the greatest happiness
ili the greatest felicity principle. O tome ta ovaj princip podrazumeva, Bentam govori
u svom uvenom delu Uvod u principe morala i zakonodavstva (An Introduction to
the Principles of Morals and Legislation) iz 1789. godine. Zajednica je fiktivno telo
sastavljeno od pojedinanih osoba za koje se smatra da, takorei, uspostavljaju njene
lanove. ta bi onda bio interes zajednice? Suma interesa nekolicine lanova od kojih
se ona sastoji. Uzalud govorimo o interesu zajednice, ako ne razumemo ta je interes
individue. Za neto kaemo da ide na ruku interesu ili da je u korist interesa individue
ukoliko doprinosi ukupnoj sumi njenih zadovoljstava: ili, to se svodi na isto, ukoliko
umanjuje ukupan bol. Moemo rei da je je neki in u skladu s principom korisnosti...
(u odnosu na zajednicu u celini uzev), kada je njegova tendencija da uvea sreu za-
jednice vea od tendencije da je umanji. (Bentham 1838: 29) Prema tome, princip
najvee sree podrazumeva da je izvestan in moralan, ako proizvodi najveu sreu
(to vie zadovoljstva, to manje bola) za najvei broj ljudi kojih se tie.
postojeih stavova. Naime, da bi se izbeglo trgovanje sredstvima

koje su parohije ulagale u pomo siromanima, izumevane su
raznovrsne pravne mere kojima se spreavalo cirkulisanje tog novca.
Budui da je usled toga jedan deo kapitala postajao nepokretan, novi
politiki ekonomisti insistiraju na tome da e nepokretnost kapitala
zarobljenog u sistemu pomoi nuno voditi smanjenju njegovog
proizvodnog dela, to u perspektivi ne doprinosi smanjenju nego
porastu siromatva. Kene (Quesnay) apokaliptikim tonom predvia
da bi moglo doi i do toga da sredstva pomoi koja se usled priliva
kapitala stalno mnoe..., na kraju progutaju sav kapital i sve privatne
posede. (nav. u Fuko 1980: 207)
Vigovska vlada se, dakle, u datom trenutku rukovodila
najprobitanijim politikim ciljem pridobijanja relativno malobrojnog
glasakog tela radi opstanka na vlasti, to takoe nije bilo ni u kakvom
oiglednom raskoraku s bentamovskim principom najvee sree. Ono
to je u tom potezu novo, konstitutivno za iskustvo XIX veka, bila
su sredstva kojima se transformie fenomen siromatva. Kraljevska
komisija se, naime, u tom toboe objektivnom istraivanju rukovodila
tezom da postojei zakoni o siromanima podstiu siromatvo, umesto
da ga umanjuju. To je bila jedna od kljunih teza Tomasa Maltusa
(Thomas Malthus) koju on iznosi u svom vanredno uticajnom spisu
Esej o principu populacije (Essay on the Principle of Population) iz 1789.
godine, vie puta redigovanom i dotampavanom tokom prve polovine
XIX veka. Zakljuci do kojih dolazi Kraljevska komisija uitavanjem
Maltusovih hipoteza u zateeno stanje, konano dovode do toga da
sistem pomoi pone da se tretira kao izvor svih nedaa siromanih:
poto se oslanjaju na pomo drave, siromani ranije stupaju u brane
zajednice, to direktno utie na brojnost njihovih porodica koja ih
moe uiniti samo siromanijima i zavisnijima od sistema pomoi.
Siromatvo se ovom politiko-demografskom interpretacijom tako
pretvara u veliko obolelo tkivo koje se samo od sebe nezaustavljivo
reprodukuje na tetu drave, i brzim narastanjem preti da ugrozi njeno
produktivno, zdravo tkivo. A London, poetkom XIX veka najvea
metropola sveta koja nezaustavljivo raste, glavno je stecite leinara

i opasnih klasa, usled ega, reima Tomasa Karlajla (Thomas Carlyle),
postaje poput neke zaraene ciste, malignog ira na politikom telu
itave nacije. (nav. u Mek Klintok 2005: 158)
Medicinska metafora ovde nije sluajna. Maltus je, naime, bio
verovatno jedan od prvih mislilaca koji e u svojoj brizi za drutvo
uspeti da objedini razliite diskurse kojima se tumae potencijalni
ishodi njegovog razvoja. Meu tim diskursima medicina je samo jedan,
premda neobino uticajan diskurs, te e mu stoga biti posveena duna
panja dalje u tekstu. Na ovom mestu je vano istai da je za XIX vek, vie
no i za jedan pre njega, osobeno to specifino diskurzivno preplitanje
ija je mo kreativna. To slikovito pokazuju sloeni procesi nastajanja
jednog segmenta drutva ije se distinktivne odlike od sada mogu
kvantitativno i kvalitativno meriti, uporeivati i razlagati, segmenta
koji vie nije rasut i nepovezan aglomerat individua to su se Bojom
voljom ili igrom sluaja nale u surovom stanju nematine. No, moda
je to jo slikovitije prikazano u jednako sloenim i mnogostrukim
diskurzivnim procesima posredstvom kojih nastaje normirani entitet
ene. I kao to e siromani u izvesnom trenutku poeti da govori u svoje
ime kao proleterijat, u skladu s normiranom kategorijom siromatva,
tako e i feministkinje prvog talasa govoriti u ime ene, kategorije koja
je svoje specifine oznake dobila radom norme u XIX veku. U tom
kljuu treba razumeti i zato one nikada, iako govore u ime ene, ne
govore u ime svih ena. Ovaj paradoks istovremenog iskljuivanja i
ukljuivanja, slino paradoksima svojstvenim leviarskim pozicijama
XIX veka, proizvod je specifinog procesa normiranja polnosti.
No, vratimo se jo nakratko Maltusu koji u svom eseju predlae
niz mera koje prepoznajemo kako u radu Kraljevske komisije, tako
i u naelnoj zaokupljenosti viktorijanaca jednom sasvim novom
drutveno-politikom kategorijom. Da bi se, naime, razumela
progresivna i retrogradna kretanja, tvrdi on, neophodno je istraiti
istoriju koja nee biti samo, kao do sada, istorija viih klasa. Kada
navede ta treba da bude predmet ove istorije, postaje jasno da je na
pomolu jedno sasvim novo, drugaije istraivanje istraivanje koje e

posluiti kao osnov razliitih nauka koje se tokom XIX veka odvajaju
od filozofije, odnosno kao osnov razliitih diskursa koji ureuju entitet
koji sve ee poinje da se imenuje kao stanovnitvo.
Da bi se to alternativno itanje istorije sprovelo u delo, mora se
uzeti u obzir proporcionalni odnos odraslih osoba i broja sklopljenih
brakova; mere preovlaivanja neasnog ponaanja usled ogranienja
koja se nameu braku; komparativna smrtnost dece najpogoenijeg
dela zajednice i dela koji ivi lagodnijim ivotom; varijacije stvarne cene
rada; opaljive razlike nie klase s obzirom na blagostanje i sreu...
(Malthus 1798: II 28) I, premda to verovatno nisu bile Maltusove
namere, interpretacija njegovih teza i razrada navedenih preporuka,
rukovoena strogo politikim motivima i naunim otkriima o
intrinsinoj vezi prljavtine, raskalanosti, izostanka moralne obuke
i efemernih uticaja obrazovanja, sklonosti bolestima i neumerenosti,
dovela je do zakljuka da su postojei zakoni o siromanima ti koji
uzrokuju rast stanovnitva, pojavu lumpen-proleterijata i preniske
nadnice. (Poor Law Comm. 1834)
Uinak tih zakljuaka bilo je donoenje novog Zakona o siromanima
1834. godine, a institucije koje reprezentuju tu reformu postaju
danas gotovo sasvim zaboravljene workhouses. Domovi za sirotinju
predstavljaju kompromisno reenje koje treba da namiri potrebe
siromanih, ali na nain koji vie nee stajati na putu nesmetanom
opticaju kapitala. Drava e, dakle, odvajati sredstva, ali se ona vie
nee distribuirati pojedinano, ve e za to postojati propisane
zatiene zone, nalik zatvorima i sanatorijumima, u koje se smeta
opasna klasa ljudi koja stoga treba da bude jasno odvojena od zdravog
dela stanovnitva. Workhouses su prva institucija koja potvruje da
liberalno odreena individua ne korespondira sa svakim, nasumino
izabranim reprezentom drutva/nacije.
U strukturu ovih domova upisana je stroga logika: pored pan-
optikog ureenja i otre polne segregacije (to se odnosi i na la-
nove porodice iji je dodir, ak i u sluaju majki i novoroenadi, bio
potpuno onemoguen), monotonost i tegobnost ivota i nepodnoljivi

uslovi za rad unapred su osmiljeni da bi siromane naveli da svesno
odustanu od toga da ive na raun drave. U pismu upuenom Edvinu
edviku (Edwin Chadwick), jednom od punomonika Kraljevske
komisije i jamano najreprezentativnijem viktorijanskom borcu
protiv prljavtine, veleasni biskup Milman (Milman) pie: Domovi
za sirotinju treba da budu tegobna mesta gde se ivi grubo i prosto,
ponizno i unieno; njima valja upravljati strogo bez trunke samilosti.
Njihova odbojnost mora biti na samoj granici humanosti. (nav. u
Wilson 2003: 12)
Workhouses predstavljaju najadekvatniji izraz preobraaja siro-
matva. Siromani vie nisu individue koje su, kao ljudi, obdarene
prirodnim pravima i razumom; naprotiv, upravo sama njihova

egzistencija obesmiljava govor o jednakoj raspodeljenosti razuma i
jednakim pravima koja proizlaze iz opte ljudske prirode. Svako ko
koi protok kapitala, iako je upravo njegovim neometenim tokom
proizveden u siromanog, ne ispunjava dovoljne uslove za zvanje
autonomne osobe i tretman koji joj pripada, to u strogo politikom
smislu znai da njene interese mora zastupati neko ko ima kapacitete
da procenjuje ta e doprineti najveoj srei najveeg broja ljudi, iz
koje nju smo njeno stanje zavisnosti iskljuuje. Taj circulus vitiosus
podupire itav niz argumenata koji stanovnitvo konstruiu u svetlu
istote (i istoe), zdravlja, umerenosti, samosavlaivanja, pobonosti i
trajnog uticaja moralnog odgoja, iskljuujui tako tokom najveeg dela
XIX veka zamane segmente nereprezentativnog ljudstva iz definicije
stanovnitva.
Navedena svojstva koja citira i izvetaj Kraljevske komisije
predstavljaju odlike kojima sebe reprezentuje narastajua srednja
klasa. Ta svojstva, meutim, pre svega pripadaju jednom njenom delu
onom delu koji je zaduen za odravanje stabilnosti poretka, delu
koji, upravo zato to je u tom poretku nevidljiv, nije izloen surovoj
logici trita, politike i javnog ivota uopte uzev. Ona, drugim reima,
pripadaju engleskim enama, anelima doma, ija egzistencija
kao takva koriguje i ublaava potencijalno razorne uinke (muke)
racionalnosti. Osnova nezaustavljivog progresa i dinamike domena
javnosti nalazi se u nepomuenom miru i stabilnosti privatnosti za ije
su odravanje zaduene ene.
Kako mu nedostaju navedena svojstva, siromatvo, kao i kasnije
proleterijat, ima muki lik, iako je u nekim vanim instancama duboko
feminizovan. Imaginarijum XIX veka je pripadnicima niih klasa,
crncima, kolonizovanim narodima i Ircima7 pripisivao izvestan skup
7
Odnos prema Irskoj i Ircima predstavlja jedno od kljunih politikih, kulturnih i
ekonomskih pitanja viktorijanske Engleske koje u velikoj meri definie parlamentarnu
politiku, posebno od perioda velike gladi u Irskoj (Great famine 1845-1852) do 1922.
godine kada se Irska otcepljuje od Velike Britanije. Irci su u Engleskoj sredinom XIX
zajednikih osobina, od kojih su se neke preklapale s naelno enskim

karakteristikama. Re je, na primer, o nerazumnosti, iracionalnosti,
infantilnosti, sklonosti sujeverju itd.,8 dakle, o osobinama na temelju
kojih su se izvodili argumenti o nemogunosti samostalnog politikog
predstavljanja. Druge odlike, poput sklonosti kriminalu (koja se
objanjavala izostankom potovanja privatnog vlasnitva ili potpunim
izostankom razumevanja ideje privatnog vlasnitva), prekomernih
seksualnih apetita, prljavtine itd., jasno funkcioniu kao strogi markeri
koji odvajaju stanovnitvo iji rast treba podsticati i negovati, od svih
ostalih delova drutva nad kojima je jedino potrebno uspostaviti strog
sistem kontrole.
Da siromatvo ima muki lik, odnosno da se siromane ene u
dominantnim diskursima koji e temeljno uticati i na nastanak onih
ranih feministikih, ne prepoznaju ni kao ene ni kao siromani,
imae dalekosene posledice po razvoj feminizma koje se nipoto ne
ograniavaju na njegov prvi talas. Postoje, meutim, i druge dimenzije
ovog problema koje nam mogu pomoi da shvatimo sloenost
stvorenog entiteta ene u ije ime govore feministkinje XIX veka. Novi
veka bili najbrojniji imigranti, inili su najsiromaniji sloj stanovnitva i ispovedali su

rimokatoliku veru u dominantno anglikanskoj i uopte uzev protestantskoj sredini.
O tome kako funkcionie rasna veza crnaca i Iraca (belih crnaca) slikovito govori
opservacija arlsa Kingslija (Charles Kingsley), engleskog istoriara i pisca uvene
knjige za decu The Water Babies, tokom njegove posete najstarijoj engleskoj koloniji
1860. godine: Opsedaju me ljudske impanze koje viam svuda putujui kroz ovu
uasnu zemlju. Ne verujem da za to snosimo ikakvu krivicu. Mislim... da su sreniji,
bolji, bolje hranjeni i smeteni pod naom vlau no to su ikada bili. Ali, videti bele
impanze, to je zaista jezivo: ne bi se to toliko osealo da su crni, ali je boja njihove
koe, sem kad ih nije zahvatilo jako sunce, bela kao naa. (nav. u Gibbons 2001: 486)
8
Gistav Le Bon (Gustave Le Bon) pokazuje tu tananu vezu koju s vie strana potkrepljuju
razliiti merodavni izvori: Svi psiholozi koji su ispitivali inteligenciju ena, kao i
pesnici i romanopisci, danas priznaju da one predstavljaju najinferiornije oblike ljudske
evolucije i da su blie deci i divljacima nego odraslom, civilizovanom oveku. (nav.
u McClintock 1995: 54, kurziv A. Z.) I dalje: Izmeu viih i niih slojeva jedne
populacije postoji isto toliko veliko rastojanje koliko je i izmeu belca i crnca, ili pak
izmeu crnca i majmuna. (nav. u Todorov: 117-8)
fenomen siromatva se, kako je naznaeno,

konstituie upravo u izostanku ene ili,
da ovaj iskaz zvui manje paradoksalno,
propisane enske sfere. Na to upuuje i
znaenje termina workhouse: za razliku od
dobrostojeih mueva koji, doslovno, rade
izvan doma, uspostavljajui tim radom
i propratnim formama delovanja sferu
javnog, siromani se upuuju u domove za
rad, budui da za njih nema sfere privatnosti
odvojene od sfere rada, kojoj bi se oni
mogli vratiti. Nemogunost uspostavljanja
doma kao utoita u odnosu na sferu
produktivnog rada, kojim se gospodari
upravo zato to se plodovima rada obezbeuje zatita sopstvene
privatnosti (u koju kao forma vlasnitva spadaju i ena i deca i posluga),
raa oksimoronsku ustanovu doma u kojem se radi, doma koji, dakle,
u potpunosti obesmiljava podelu na javno i privatno za ogroman broj
ena i mukaraca koji nemaju puno pravo da se svrstaju u red graana
koji reprezentuju stanovnitvo Engleske XIX veka.
Prema tome, poto uvek potencijalno nemaju privatnost a samim
tim ni javnost siromani nemaju ene, jer se znaenje ene izvodi iz
prisustva doma kao utoita i njene vrline da ga takvim ini. Ili, reima
Sare Stikni Elis (Sarah Stickney Ellis) koja je ponudila ranu definiciju
vrline engleskih ena XIX veka, ena je skromna nadzornica koja
sedi sama, dok se mukarac bori s Molosima ovoga sveta, uvajui
ugodnost ognjita njegovog dalekog doma; a podseanje na njen
karakter, zaodenut moralnom lepotom... njega ini mudrijim i
boljim ovekom. (Ellis 1843: 502) Ideologija doma i enskog ideala
meusobno su se podupirale: enska moralna i seksualna istota je
predstavljala uslov i garanciju doma kao utoita i bila je izvor drutvene
stabilnosti, a zauzvrat je ta ista istota bila omoguena time to je ena
bila zatiena u sklonitu doma. (aji-Horvath 2004: 11) ena je,
dakle, ena jedino u meri u kojoj odrava i omoguuje rascepljeni

poredak privatnog i javnog.9
Postojanje svih drugih ena (i mukaraca) koji se nisu mogli
uklopiti u ovu matricu, uslovljavalo je stalan rad normiranja i
normalizovanja ove predstave u cilju proizvodnje zdravog i politiki
podobnog stanovnitva, i izumevanja opravdanja za sve razraenije
oblike kontrole onog ulceroznog i politiki nepodobnog dela ije su
tenje da se utopi u stanovnitvu neprestano morale biti nadgledane,
usmeravane i ograniavane.
9
A s promenama u koncepciji mukosti (manliness) koja se distancira kako od krvave
pravde asnih duela aristokratije, tako i od robusne i neotesane grubosti niih klasa,
mukarac postaje mukarac samo u meri u kojoj jeste olienje samodiscipline i kon-
trole sopstvenih strasti. O razvoju zakonodavstva u duhu razvoja srednje klase i tret-
mana agresivnosti, videti Wiener (2004), posebno prvo poglavlje.
mulier anglicana:
PRAVo I kLASA meU
eNAmA
Every man his own lawyer
Jeremy Bentham
T okom prve polovine XIX veka meu mukarcima iz niih i

viih slojeva drutva postoje zakonski propisane razlike na
temelju kojih jedni mogu da predstavljaju sebe, dok se drugi moraju
zadovoljiti starateljstvom vrlijeg i mudrijeg dela zajednice, kako to
umesno formulie Dejms Mil (James Mill) u svom uticajnom Ogledu
o vladi (Essay on Government) iz 1820. godine. Meu enama pak
pred zakonom razlika ne postoji. ene se ne dele prema tome da li
su i koliko u stanju da stiu, ve prema formi starateljskog odnosa u
kojem se nalaze prema tome da li su pod zatitom oeva ili mueva.10
10
Ovde se potpuno oslanjam na pregledni tekst Barbare Li Smit Bodion (Barbara Leigh
Smith Bodichon) Kratak pregled najvanijih zakona koji se tiu ena napisan jednos-
tavnim jezikom (A Brief Summary in Plain Language of the Most Important Laws Con-
cerning Women) iz 1854. godine. Nabrajajui prava i dunosti ena, Bodion uvodi
podelu na neudate ene, udate ene, udovice i majke nezakonite dece. Iz te je podele
jasno da engleski zakon (u emu on ne odstupa bitno od zakona drugih zemalja) enu
ne tretira kao autonomno ve samo kao relativno bie, to jest bie koje je uvek u odno-
su prema nekom mukarcu ocu, muu, muevljevoj porodici i naslednicima koji ga
simbolizuju posle njegove smrti, ili prema, takorei, odsutnom muu.
Tokom ivota jedne ene menja se samo oblik pokroviteljstva, a zakon

podrazumeva da e do te promene nuno doi, poto je brak sudbina i
sveti poziv ene bez obzira na njeno poreklo i status. Prema tome, bilo
da postaje angel in the house, ili da sa svojim bednim suprunikom
skonava u workhouse, ena se u tradiciji engleskog obiajnog prava
tretira kao covered:11 Ako su mu i ena pred Bogom jedno telo, pred
zakonom su jedna linost i tu linost predstavlja mu, kako glasi
definicija coverture uvenog istoriara i analitiara engleskog prava iz
XVIII veka, Vilijema Blekstona (William Blackstone). (nav. u Caine
1997: 66)
U doba kada Barbara Li Smit Bodion pie Kratak pregled najvanijih
zakona koji se tiu ena napisan jednostavnim jezikom, coverture
utapanje linosti ene u muevljevu linost podrazumeva da ena
gubi sva svoja prava koja je posedovala pre udaje (pravo na imovinu,
pravnu zatitu, na uee u ivotu parohije i obavezu plaanja poreza):
njeno je postojanje u potpunosti apsorbovano muevljevim, te mu
postaje odgovoran za sva dela koja poini, poto ona ivi pod njegovim
pokroviteljstvom. Mu ima pravo na linost ene. Telo ene pripada
muu. Za ivota oca, majka nema nikakva prava na decu: otac je od
nje moe udaljiti ili ih se moe osloboditi ako to smatra podesnim.
Sva njena svojina je u njegovom apsolutnom vlasnitvu. Novac koji
bi ena mogla stei dok je u branoj zajednici iskljuivo pripada
muu. Udata ena ne moe da tui niti da bude tuena, jer ne moe
sklapati sporazume, osim ukoliko joj suprug ne odobri da ga zastupa
njena re uzeta za sebe zakonski nije obavezujua. Najzad, kako je
svaki in ene direktna posledica muevljeve naredbe i nije zamisliv
bez njegovog znanja, ena ne moe biti kanjena ukoliko se pokae
da je izvrila zloin poput krae i provalnitva, ve se tuba prenosi
na mua. (Bodichon 1854) Jedina instanca u kojoj pravosudni sistem
11
Termin koji oznaava stanje udate ene, coverture, etimoloki se izvodi iz starofran-
cuske rei covert (skriven, zatien). Prema standardnom reniku engleskog jezika co-
verture oznaava utoite (shelter), ali i zaklonjenost, skrivenost, preruenost (state of
being concealed, disguised).
prepoznaje udatu enu kao pravni subjekt jeste kapitalni zloin, in

oduzimanja drugog ivota.
Mukarac, dakle, zakonski odluuje u ime ene, raspolae njenim
radom ili drugaije steenom imovinom, raspolae njenom linou
i njenim izravnim plodovima i, konano, upravlja njenim telom. Sva
prava pravo glasa, pravo na rad, pravo na posedovanje i nasleivanje
imovine, pravo na razvod i staranje nad potomstvom, i pravo na
samostalno regulisanje plodnosti koja predstavljaju formalne uslove
mogunosti autonomije ena, sredinom XIX veka enama de jure nisu
dostupna.12
No, da li su i de facto ta prava enama bila uskraena? Nekoliko
primera trebalo bi da pokae da norma koju pravo pokuava da
nametne enama kao kategoriji ne funkcionie na svim nivoima
ravnomerno. Privilegije, s jedne, i drugaiji oblici regulisanja seksualnog
i suprunikog ponaanja s druge strane, omoguuju deliminu
izuzetost nebrojenih ena iz pravno artikulisane kategorije ene. Time
se ne eli rei da su izvesne ene snagom svoje volje krile zakonske
norme ili norme na osnovu kojih takav zakon uopte postaje mogu,
premda nema sumnje da je takvih ena doista i bilo. Re je, umesto
toga, o tome da je pravo, polazei od specifinih okolnosti i potreba
jedne klase, uspostavljalo toboe univerzalno vaenje norme, nastojei
da optou opravda stroge zahteve koji su se datoj klasi postavljali.13
12
U tekstu Barbare Li Smit Bodion nema referenci na pravno regulisanje enskog obra-
zovanja. Meutim, njena bliska prijateljica Besi Rejner Parks (Bessie Rayner Parkes), s
kojom e pedesetih godina XIX veka osnovati kruok poznat po mestu njihovog oku-
pljanja kao Langham Place Circle, i ureivati English Womans Journal, iste je godine
napisala pamflet Opaske o obrazovanju devojica (Remarks on the Education of Girls),
koji se moe smatrati dopunom teksta Barbare Bodion.
13
Stvarna diseminacija pravne norme i na ostale segmente drutva usledila je neto
kasnije, kada ideja stanovnitva postaje inkluzivnije organizovana. Kako su se
zdruivali, razmnoavali i umirali siromani radnici, Irci, i crnci (posebno u fiziki
dalekim kolonijama), isprva uopte nije bilo znaajno ukoliko se to nije nekako
odraavalo na ivot srednje klase. Na zavrnim stranicama prvog dela svoje Istorije
seksualnosti, Fuko kae: Da bi proleterijat dobio telo i seksualnost, da bi njegovo
Ponimo od najoiglednijeg: pra-

vo nasleivanja varira u odnosu na
status i zvanje ena. U Engleskoj XIX
veka postojala je bar jedna ena koja
opovrgava univerzalno vaenje iskaza
o apsolutnom odricanju prava na
vlasnitvo. Re je dakako o dugovenoj
kraljici Viktoriji (Victoria), koja e
postati simbol itave epohe. Potom,
iako ga Bodion ne pominje, pravo na obrazovanje, jedno od kljunih
prava oko kojeg je organizovana rasprava o emancipovanju ena
od vremena Meri Vulstonkraft, funkcionie razliito na razliitim
nivoima. Tokom prve polovine XIX veka enska deca, bez obzira
na klasnu pripadnost, nisu pohaala univerzitete. Do 1870. godine,
meutim, kada je uvedeno obavezno osnovno obrazovanje za svu
decu iznad pet godina starosti, u Engleskoj nije postojalo slaganje
oko toga emu treba poduavati, kako plaati kolovanje, ili oko toga
koga treba obrazovati. Sporovi oko verske nastave i ubeenje da svaki
otac ima pravo da odredi kako da podie sopstvenu decu dodatno su
usporavali ovaj proces. (Mitchell 1996: 165) Kada je re o osnovnom
obrazovanju, razlike ipak postoje. Devojkama iz srednje i vie klase
bio je potpuno onemoguen pristup svim javnim vidovima kolovanja:
privatna nastava rudimentarnog sadraja pripremala ih je da postanu
ljupke i dopadljive, valjane predstavnice doma u koji e ui, ali ne i
uene. Za razliku od njih, enska deca iz niih klasa mogla su pohaati
osnovne kole koje su bile sporadine i nestrukturirane, budui da su
zdravlje, njegov seks i njegovo reprodukovanje prerasli u problem, bili su potrebni

sukobi (naroito povodom gradskog prostora: zajednikog stanovanja, blizine,
okuivanja, zaraza, kao kolera godine 1832. ili prostitucija i venerine bolesti); bile
su potrebne privredne hitnosti (razvoj teke industrije sa neophodnou postojane
i strune radne snage, obaveza da se nadzire priliv stanovnitva i da se stigne do
demografskih regulisanja); bilo je potrebno, na kraju, postavljanje itave tehnologije
nadgledanja koja je omoguavala da se odre pod nadzorom to telo i ta seksualnost
konano priznata proleterijatu (kole, politika stanovanja, javna higijena, ustanove
pomoi i osiguranja, opte medikalizovanje stanovnitva...). (Fuko 1982: 111)
ih vodile dobrotvorne ili verske organizacije, a itav sistem obrazovanja

svodio se na elementarna znanja poto je njegova svrha bila uklanjanje
dece s ulice pre no edukacija. U njima nisu postojali polno specifini
programi, poto je siromane, oigledno bez razlike u polu, trebalo
samo civilizovati. To je, reima zagrienog evangeliste i jedne od
najznaajnih politikih figura XIX veka, britanskog premijera Vilijema
Gledstona, podrazumevalo strogu versku nastavu, obuku u valjanom
moralu i dovoljnu meru sekularnog znanja koja odgovara njihovom
poloaju u ivotu.14 (Marks 1986: 184)
Pravo na razvod bilo je jedino pravo koje englesko zakonodavstvo
enama ne osporava u potpunosti. Premda se zakonito sklopljen brak
do sredine veka nije mogao razvrgnuti graanskom parnicom, razvod
a vinculo matrimonii bilo je mogue izdejstvovati oito samo u
veoma privilegovanim i izolovanim sluajevima posebnim dekretom
Parlamenta o emu je poslednju re imao Gornji dom. Ovo pravo
bilo je, meutim, iznutra ogranieno samim slovom zakona koji je u
potpunosti podravao preovlaujua shvatanja o branim dunostima
suprunika.15 Novi, liberalniji zakon o razvodu iz 1857. godine navodi
14
Bez sumnje je zanimljivo da se Gledston istovremeno snano zalagao za reformu par-
lamentarnog sistema u pravcu ukljuenja predstavnika radnike klase, i da je 1864.
godine, reima Majkla Smita (Michael Smith), izneo jednu od najuvenijih tvrdnji
itave viktorijanske epohe: svakom oveku (mukarcu) koji po svoj prilici nije one-
sposobljen usled neke line nepodesnosti ili politike opasnoti, u moralnom smislu
pripada da bude prepoznat ustavom. (nav. u Smith 2004: 165)
15
Engleska supruga ne moe da napusti kuu svoga mua. On ne samo da moe da je tui
zbog uskraivanja branog prava, ve moe da ue u dom prijatelja ili roaka gde se ena
skriva... i da je odvede nazad silom...
Ako supruga zahteva razvod na temelju surovosti, ta surovost mora ugroavati ivot i telo...
...Ako je engleska supruga kriva zbog neverstva, njen se mu moe razvesti i oeniti
nekom drugom enom; ona se, meutim, ne moe razvesti od svog mua... koliko god da
je razvratan. U Engleskoj sudovi ne mogu razreiti brak. Za svaki pojedinani sluaj raz-
voda Parlament mora doneti poseban dekret kojim se brak anulira. (Caroline Norton,
Letter to the Queen on Lord Chancellor Cranworths Marriage and Divorce Bill, 1855,
kurziv u originalu). (nav. u Yalom 2001: 187) U zakonu koji je donesen dve godine
kasnije, koji je bitno liberalizovao stanje o kojem govori Kerolin Norton, dvostruki
standard je moda jo oigledniji.
da je osnov za razvod u sluaju oba brana partnera prevara, ali je

supruga morala da dokae prevaru pozivajui se jo i na naputenost,
surovost, silovanje, buggery [zastareli formalni izraz za istopolne
odnose] ili bestijalnost. Mukarac je mogao zatraiti razvod samo na
temelju prevare. Taj dvostruki standard, zasnovan na popularnom
shvatanju da je prevara kanjivija kada je poini ena, ostao je u
britanskom zakonu sve do 1929. godine. (Yalom 2001: 188)
Takoe valja pomenuti da englesko drutvo u XIX veku pravnu
reformu moda i najtemeljitije sprovodi u sferi suprunikih odnosa,
to donekle podsea na pokuaje crkve u periodu od XII do XIV veka
da od do tada, strogo gledano, neformalnih branih zajednica stvori
sacramental and nuptial union betwixt Christ and Church. (Leyser
2004: 106 i dalje) Mehanizmi kojima su se ujednaavala tela i prakse
stanovnitva krajem XVIII i poetkom XIX veka, zanemarivali su
de facto daleko fleksibilnije odnose prisutne meu pripadnicima
niih klasa koji su tolerisali predbrane seksualne odnose (ukoliko
su postojale nekakve garancije da e se veza okonati brakom),
sporazumne vanbrane zajednice i sporazumne razvode koji su
takorei bili potpuno izvan nadlenosti drave.
Kljuni problem se, meutim, javlja oko prava na rad i vlastitu zaradu.
Seli Alekzander (Sally Alexander) tvrdi da se do pedesetih godina XIX
veka ene nisu mogle nai na kvalifikovanim i tekim poslovima,
poput brodogradnje i mainogradnje, to su u prvoj polovini XIX veka
bile glavne industrijske grane u Londonu. One nisu bile zaposlene ni
na dokovima, ni u stovaritima, niti u njihovim pomonim slubama.
ena nije bilo ni u javno-komunalnim (ogrev, graevinski poslovi itd.)
niti u transportnim preduzeima, niti u veini semiprocesnih ili
ekstraktivnih industrija eera, proizvodnji sapuna i imalina, obradi
bakra i olova i drugim nezdravim zanatima... Konano, ene su
bile iskljuene i iz slubi [professionals, stara srednja klasa koja
je obuhvatala visoko svetenstvo, oficire, sudije, lekare i profesore
univerziteta, prim. A. Z.], administracije, poslova slubenika, naunog
rada, ali i iz starih esnafa (poput juvelira, proizvoaa skupocenih
instrumenata, proizvoaa koija itd.) od XIV i XV veka. (Alexander

1986: 72) Neudate ene, pravno najprivilegovanija kategorija dobro-
stojeih ena o kojima govori Bodion, mogle su se baviti trgovinom
i mogle su zauzimati nie poloaje poput matrone sirotita, crkve-
njakinje... ponekad su se mogle nai na mestima upravnice zatvora
za ene, nadzornice za siromane ili parohijskih slubenica. ena
takoe moe biti lugarica i, ukoliko kupi imanje preko Istonoindijske
kompanije, moe uestvovati u upravljanju imperijom. (Bodichon
1854) enama je, prema tome, bilo ostavljeno neuporedivo manje
opcija da unove svoj rad, a to je njihov egzistencijalni status bio bolji,
to su one u sferi rada bile manje zastupljene. No, svemu tome uprkos,
ene su se u sve veem broju ipak pojavljivale na tritu rada, iako ih
zakon kao takve nije prepoznavao.
Zaokupljene reformom zakona o imovini udatih ena, pojedine
ene su nastojale da skrenu panju na taj problem. U tekstu enska
delatnost (Female Industry 1859), Herijeta Martino (Harriet Martineau),
kontroverzna linost rane faze viktorijanskog feminizma koja je
engleskoj javnosti bila poznatija po predanom popularizovanju poli-
tike ekonomije (Martineau 1832) nego emancipacije ena, upuuje
upravo na to mesto: Drutvena organizacija namenjena zajednici
u kojoj jedna njena polovina ostaje kod kue dok druga odlazi da
radi, ne moe izai u susret drutvu u kojem jedna njegova treina
ostaje kod kue, a rade ak dve treine. (nav. u Caine 1997: 78)
Neto nadahnutije o tome govori i Frensis Pauer Kob (Frances Power
Cobbe) u svom polemikom tekstu o postojeem zakonu o imovini.
Poistoveujui ene sa umobolnima, zloincima i decom, poto im je
svima zajedniko odsustvo moi nad vlastitom svojinom, Kob dovodi
u pitanje kljuno mesto institucije coverture zatitu koju zakon
treba da obezbedi enama. Mukarac je fiziki, duhovno i moralno
superiorniji od ene, glasi argument kojim se pravda neophodnost
njenog pouzdanja u muevljevu zatitu (ija je cena to je ono to
ovde zanima Frensis Pauer Kob njeno apsolutno odricanje od svojih
imovinskih prava). Odatle sledi ta? da bi zakon njenoj telesnoj
slabosti, intelektualnoj otupelosti i nepostojanom moralu trebalo da

prui podrku i zatitu koja bi mogla zatrebati jednom tako sirotom
biu... Nipoto. U stvari je upravo suprotno. Mu koji je ve fiziki,
duhovno i moralno nadreen svojoj eni... od zakona dobija dodatnu
snagu time to postaje i apsolutni gospodar njene imovine.16 (Cobbe
1869)
Zbog ega se zakonodavstvo u ovoj instanci ne rukovodi promenama
koje su pogodile novo industrijsko drutvo, kao to je bio sluaj s
izmenama Zakona o siromanima? Porodica prestaje da funkcionie
kao primarna jedinica rada u kojoj svi lanovi domainstva imaju
propisano mesto u proizvodnji. Prema dominantnim shvatanjima
politikih ekonomista s kraja XVIII veka, zaokupljenih akumuliranjem
bogatstva, rad u domainstvu ili proizvodnja malih razmera u kojoj su
ene uglavnom bile zastupljene, prestaju da budu nacionalno relevantni.
Kako, dakle, ene u naelu u rastu kapitala participiraju samo uzgredno,
njihov rad poinje da se oznaava kao neproduktivan. Meutim, da
li se to odnosi na sve ene? Iako jedinica rada vie nije porodica ve
pojedinac, taj pojedinac nije univerzalno mukarac; naprotiv, u niim
slojevima drutva svaki lan porodice ima zasebno mesto u irem
sistemu proizvodnje. Industrijalizacija je proizvela nove oblike rada,
nove oblike proizvodnih odnosa i novu radnu snagu: radnike i radnice.
Uprkos tome, zakonski propisana forma odnosa meu suprunicima
koji rade ostaje sauvana od promene.
16
U istom tekstu, naslovljenom Criminals, Idiots, Women and Minors, Frensis Pauer
Kob iznosi i sledeu simpatinu ilustraciju: Ovo je, dame i gospodo, jedna bezazlena
ptica, Mulier Anglicana (lat. engleska ena prim. A. Z.). Njen je kljun slabaan, a
kandice neprilagoene za eprkanje. ini se da ona zna samo da svija gnezdo i da se
stara o ptiima kojima je neobino privrena, ba kao i svom mujaku. Po svemu osta-
lom, re je o jednoj sasvim obinoj ptici, koja samo skuplja mrvice koje pred nju bacite,
nikada ne dotiui strvinu poput leinara ili otrovne materije kao makao. Poto je tako
bespomona, mi joj, dame i gospodo, stavljamo jak lanac oko nogu privrujui ga
za njeno gnezdo, i posebno ojaavamo reetke njenog kaveza. Kada je re o njenim
rudimentarnim krilima, mi ih zbog vee bezbednosti lomimo dok je jo mlada; iako
sam uo kako profesor Haksli [Thomas Huxley, uveni biolog i pobornik Darvinove
teorije, prim. A. Z.] kae da je ubeen da s njima ne bi mogla daleko utei u bilo kak-
vim okolnostima. (Cobbe 1869)
Iako u jednoj sferi odnosa zakon rapidno odgovara na promene koje

proimaju sve segmente drutva, u ovom ih domenu temeljno ignorie.
ene u zbilji rade, opovrgavajui tako princip man is a natural bread-
winner (Cobbe 1869), koji vai samo u onoj klasi u kojoj mukarac
radi (ne, dakle, u vioj klasi), a ena ne (ne, dakle, ni u nioj). To bi
moralo imati nekakve uinke po zakon koji uspostavlja intrinsinu
vezu izmeu apsolutnog prava na linost ene i njene apsolutne
zavisnosti od (materijalne) zatite mukarca. Dakle, iako se broj ena
na tritu rada neumitno penje, zakon zadrava formu koja spaja
predindustrijske elemente obiajnog prava gde se o reprezentovanju
u modernom smislu moe govoriti samo metaforino, s normativnim
idealom prema kojem jedna linost ima mo da reprezentuje sve ostale
na temelju moi da materijalno zajemi njihovu egzistenciju.
PRIVATNo I
JAVNo
What I must become, she must become.
What I cannot be, she cannot be.
Tess of the DUrbervilles, Thomas Hardy
V iktorijanski zakoni koji su se ticali ena spajali su u sebi stari topos

querelles des sexes o polnoj razlici kao osnovu podreenosti ena, i
buroasku ideologiju o privatnoj (enskoj) i javnoj (mukoj) sferi. Iako
moe delovati da meu njima nema politikog jaza, te da podvajanje sfera
predstavlja samo moderniji oblik ve postojeih oblika subordinacije,
na epistemolokom nivou ta teza nije samorazumljiva. Podreenost se,
naime, sve ree predstavlja kao izravni izraz nesavrenosti ene koju
njena metafiziki ili biblijski poimana priroda smeta na nie mesto
na lestvici bia. Podreenost zapravo vie uopte nije termin kojim
se moe opisati odnos prema engleskim (naim) enama: kada je
otkriven nain na koji necivilizovana plemena kolonizovanog sveta
ili polucivilizovani svet Orijenta tretiraju svoje ene, bilo je potrebno
redefinisati sm pojam podreenosti. Utoliko se stara institucija
dobrovoljnog utapanja u muevljevu linost od sada predstavlja kao
izraz napretka civilizovanog drutva i njegovih struktura: uprkos
tome to im je pristup javnoj sferi onemoguen, (naim) enama je
dodeljen odvojen domen u kojem mogu realizovati sve ono za ta su
svojom prirodom najbolje opremljene.
Razlika izmeu mukarca i ene u XIX veku postaje takve vrste da

se ta dva entiteta uopte ni ne mogu meu sobom porediti. Ta prirodna
nesamerljivost svoj drutveni izraz nalazi u postojanju separate spheres,
to im omoguuje da u potpunosti ostvare nesamerljivo razliite
ambicije koje proizlaze direktno iz njihovih naravi. Tu vie ne ostaje
mesta za podreenost: razlike koje postoje meu mukarcima i enama
svoj odraz imaju u razliitim domenima u kojima e oni biti suvereni
gospodari. ena, prema tome, kako autoritativno izrie jedan enski
magazin iz prve polovine XIX veka, ponavljajui na popularan nain
tezu koju podupiru brojni nauni dokazi, nije ni bolja ni gora od
mukarca ve je od njega razliita, poto je njen prirodni poziv drugaiji
i... svako je onom drugom nadreen u oblasti delovanja i misli koja mu
pripada. (nav. u Cott 1978: 74)
Meutim, da bi se javno i privatno mogli prepoznati kao
razdvojeni domeni, oni moraju postojati istovremeno i u uzajamnom
odnosu uslovljavanja. Simultanost i komplementarnost predstavljaju
neposredan izraz odnosa mukarca i ene iji se interesi i sposobnosti
na najbolji nain mogu realizovati u jedinstvu njihovih nesamerljivih
razlika. Optimalna zajednica koja omoguuje takav kompromis
je, dakako, brak, poto se samo u njemu mogu harmonizovati uvek
potencijalno sukobljene prirodne razlike. Objedinivi ensku spo-
sobnost samoporicanja koja funkcionie kao melem samootuenju
mukarca u sferi javnosti, brak donosi idealnu ravnoteu izmeu
mukog i enskog domena u kojoj je hijerarhijski odnos samo prividan.
injenica da u javnoj sferi jedino mukarac reprezentuje enu i potomke
koji su plod apsolutnog jedinstva njihovih srdaca (Cobbe 1869), ne
zahteva posebno opravdanje: u prirodi je privatnog da funkcionie
kao covered, zaklonjeno, skriveno mesto, dok je u prirodi ena da ga
takvim ine.
Javna i privatna sfera i njihova otra podvojenost nisu, meutim,
otkrie XIX veka. Nov je jedino aspekt koji podreenosti dodeljuje
aneoski, uzvien lik, koji svojom uzvienou samu podreenost
takorei potire. Meutim, sentimentalna ideologija koja, sluei se
raznovrsnim diskurzivnim sredstvima, nastoji da predoi postojeu

hijerarhiju ili kao privid ili kao savreni splet dijametralno suprotnih
naravi, u sutini ne odmie od ranijih koncepcija privatnog i javnog.
Bodenova (Bodin) definicija graanina koja je u XVI veku mogla
funkcionisati iskljuivo u ravni teorijske apstrakcije, tek se u XIX
veku ispunjava nekakvim sadrajem. Boden, naime, kae: Kada glava
porodice napusti domainstvo nad kojim vlada, i kada se pridrui
drugim glavama porodice da bi se bavio stvarima koje su od opteg
interesa, on prestaje da bude gospodar, i postaje jednak i blizak
ostalima. On ostavlja po strani svoje privatne brige da bi se bavio
javnim stvarima. inei to, on prestaje da bude gospodar i postaje
graanin. (Bodin 1586: pogl. 6) Ova je definicija, naravno, nepotpuna
ukoliko joj se ne doda ono to se ostavlja po strani, ono nad ime se
gospodari, ono posebno ijim se privremenim zanemarivanjem stupa
u domen optosti, jedino to omoguuje da se bude jednak, odnosno
da se bude graanin. Privatnost, to to se ostavlja za sobom kad se
stupi u javnu sferu, ostaje prostor nejednakosti. Imajui u vidu pravni
poloaj ena u XIX veku, moe se tvrditi da one sasvim otelovljuju
antiku koncepciju privatnog kao doslovnog stanja lienosti (privatio).
(Arendt 1991a: 35) A ta lienost, kako je ve pokazano, ne tie se samo
imovine u strogom smislu: ene su, odreene privatnou, liene prava
na sopstvenu linost i na sve njene proizvode.
Do XIX veka privatnost je, metaforiki reeno, bila stanje u kojem
se nalazio najvei deo ljudskog roda, dok se javnost, kao kod Bodena,
javljala gotovo iskljuivo u formi filozofske fikcije.17 irenjem domena
17
Ako je domen javnosti domen u kojem se konstituie javno dobro domen jed-
nakosti, onda je, istorijski posmatrano, taj domen gotovo do samog kraja XVIII veka
pripadao iskljuivo onima koji su bili jednaki perovima (peer od latinskog par,
jednak), a ne graanima (commoner). Donji dom engleskog parlamenta (House of
Commons) isprva takoe ne okuplja obine stanovnike neke oblasti ili grada, ve vite-
zove i zaslune graane (burgess), kao i mlae sinove perova na koje se titula (vojvode,
markiza, erla, vikonta ili barona) nije prenosila naslednim putem. Prema tome, do
doslovnog uspostavljanja graanstva koje se odvija paralelno s uspostavljanjem sred-
nje klase, domen javnog interesa pripadao je iskljuivo graanima po poreklu, on-
graanskih prava od sredine XVIII veka, domen javnog stie specifinu

egzistenciju, bitno drugaiju od antike koju su vekovima kasnije u
ivotu odravali filozofsko-politiki tekstovi a ne istorijske drutveno-
politike prilike. Privatnost, meutim, ostaje ono to je oduvek bila,
samo to sada dobija oreol koji bi joj antika s rezignacijom osporila.
uvajui taj oreol, viktorijanski zakoni o enama otelovljuju
sentimentalnost buroaskog prikaza razdvojenih sfera kojim se
zamagljuje nepromenjena priroda privatnosti: iako su ene bez ostatka
odreene privatnou, privatnost se predstavlja kao neto to se ne
da uklopiti u strogo hijerarhijske odnose, poput onih koji postoje
izmeu radnika i kapitaliste ili izmeu robovlasnika i roba. Otro
razgranienje privatnog i javnog omoguuje zakonu da urauna (i
rauna na) pasivnost, bespomonost i pokornost ena. No, te se odlike
ne obrazlau demodiranim argumentima o prirodnoj despotskoj moi
nekakvog surovog, bodenovskog gospodara koji je samo van svog
doma jednak drugima, nego se postavljajuju u korelaciju s romantinim
predstavama o preduzimljivosti, suzdranosti, istananim manirima
i radinosti mukaraca, i ljupkosti, estitosti, istoti i spremnom
rtvovanju ena. Poetini diskurs, iji najpopularniji izraz nalazimo
u poemi The Angel in the House Koventrija Patmora (Coventry
Patmore) (1854), na udnovat nain biva isprepleten s apstraktnim
diskursom prava.
Problem je, meutim, u tome to se svrha ulepavanja podreenosti
i kroenja svake transgresije domena privatnosti pravnim sredstvima
moe odnositi samo na onaj sloj ena koji reprezentuje vrla ledi Emili
Patmor (Emily Patmore), koju je njen suprug nainio paradigmatinim
anelom viktorijanske Engleske.18 Jednoobrazna kategorija ene koju
ima koji su imali mo da ga reprezentuju. Svi ostali su u sloenom sistemu drutvene

stratifikacije ostajali izvan sfere jednakih, a javnost je ljudima i graanima bila
dostupna samo u ravni apstraktnih konstrukcija filozofsko-politikih tekstova kojima
je u manjoj ili veoj meri cilj bio da opravdaju ogranienje moi suverena.
18
Osamdesetak godina kasnije, Virdinija Vulf (Virginia Woolf) e o anelu doma,
koji ju je strahovito muio stalno stajui na put njenom spisateljskom pozivu, rei
pravo samom svojom prirodom nuno proizvodi, ne odgovara svim

enama industrijskog drutva, pa ak ni najveem broju njih. Zakon,
naime, sve ene univerzalizovanjem pozicije ena iz srednje klase
predstavlja kao puki deo muevljeve privatnosti. Inkorporiranjem
otre podvojenosti privatne i javne sfere, gde se apstraktno odreeni
mukarac javlja kao posrednik meu sferama, a ena kao deo njegove
privatnosti, zakon normira proizvoljnu pretpostavku po kojoj apso-
lutna zavisnost moe biti jedina realnost ene. On podrazumeva
da je sve to eni pripada neije, odnosno da nita njeno nije njeno:
poto ne pripadaju sebi, one se iskljuivo mogu odrediti prema svojoj
pripadnosti drugome koja je omeena sferom iroko definisanog
privatnog vlasnitva. A granice privatnog se strogo uvaju. Privatno se
najee definie kao ono u ta se ne bi trebalo... meati, i to se odnosi
kako na drugog pojedinca tako i na drutvene i politike ustanove ili
inioce. (Geuss 2001: 77) Zatita privatnosti se dodatno ojaava time
to se uspostavlja samo jedno ovlaeno lice koje jedino ima mo da
odluuje u ime sveg svog vlasnitva.
Meutim, u onim slojevima drutva u kojima ta otra podvojenost
ne funkcionie drugaije do silom (zakona), gde, dakle, nema ni javnog
ni privatnog u znaenju koje im pridaje srednja klasa, mukarci nemaju
jasno definisanu privatnost, iako mogu raspolagati nekakvim privatnim
vlasnitvom.19 Raznovrsni sistemi nadzora otelovljeni u opunomoenim
sledee: Ona je bila izrazito saoseajna. Bila je neverovatno armantna. Bila je krajnje
nesebina. Bila je izvanredna u svim tekim vetinama porodinog ivota. rtvovala
se svakodnevno... nikada nije imala svoj um niti neku sopstvenu elju, nego je radije
saoseala s tuim umom i eljama, i bila je to ne treba ni da kaem iznad svega
ista. Poto je na anela doma potroila toliko vremena, Virdinija Vulf je na kraju
odluila da ga ubije. (Woolf 1966: 285)
19
Lower class je, kako je ve naznaeno, bila viestruko raslojena i, kao to je teko jasno
uspostaviti granice izmeu nie srednje i vie nie klase, tako je i meu stratumima
unutar same nie klase veoma teko ustanoviti nedvosmislene razlike. Novac je tu
svakako imao znaajnu ulogu. Da bi se razumelo o kakvim je razlikama u prihodu re,
naveu paradigmatina primanja za sredinu XIX veka na godinjem nivou: bogatiji
predstavnici aristokratije ubirali su prihod od 30000; izrazito bogati trgovci, bankari
i industrijalci 10000; nie plemstvo 1000-2000; najvei deo srednje klase (lekari, ad-
licima koja ispituju stanje siromanih, njihovo zdavlje, ishranu, uslove

za ivot itd., popisuju ga, zavode u kraljevske arhive i tako strukturiraju
drutveno tkivo u cilju njegovog unapreenja, to mogu initi samo
pod pretpostavkom direktnog meanja u privatnost. Kao reprezenti
institucija, izvesni pojedinci su imali punomo da doslovno prekorauju
pragove privatnosti kako bi u prostor siromatva uveli red.
Policija, rani izum XIX veka koji se javlja kao nuna dopuna sili
zakona, predstavlja samo jedan od neposrednih odgovora na iznenadan
i nesluen rast stanovnitva. Upravo su stoga kljuna meta policije ona
mesta gde je taj rast najnepredvidiviji, a njegove posledice najopasnije:
policija udara na barake i uderice koje su, kako u tekstu Radnici i
sirotinja Londona (London Labour and London Poor) tvrdi Henri
Mejhju (Henry Mayhew), uveni engleski novinar i jedan od osnivaa
Punch-a, legla kolere, kriminala i artizma. (nav. u Mek Klintok 2005:
157) I dok u hijerarhijskom svetu engleske aristokratije XVIII veka
ivot i svojinu titi uglavnom samo zakon... njega u Doba reforme
zamenjuje predostroni nadzor (preventive policing). (Wilson 2002:
38) Liberalizacija starih drakonskih mera najstroi evropski krivini
zakonik koji je definisao preko dve stotine osnova za smrtnu kaznu
vokati, slubenici na visokom poloaju) 300-800; nia srednja klasa (novinari, upravitelji
kola, obini slubenici) i via radnika klasa (kvalifikovani mehaniari i zanatlije)
150-300; polukvalifikovani radnici i kvalifikovane radnice u fabrikama i radionicama
50-75; radnici na poljoprivrednim dobrima i obini vojnici 25; domaa posluga i se-
zonski radnici 12-20 funti godinje. (Mitchell 1996: 33-4) Prema tome, taj ambivalentni
entitet koji odreujemo kao niu klasu obuhvatao je iroku grupu ljudi, od onih ija su
primanja na godinjem nivou nadilazila primanja slubenika, do onih koji nisu imali
nikakvih sredstava za ivot ili mogunosti da ih zarade. Meutim, ak i dobrostojei
sloj radnike klase vrlo se lako iznenada mogao nai u stanju potpune nematine (usled
ozbiljnije povrede na radu, smrti jednog lana porodice, ili neke nepopravljive tete
na radnom mestu poput poara koji bi unitio fabriku i ostavio brojne porodice bez
ikakvih sredstava). Granica izmeu velikog siromatva koje podrazumeva potpuno
odsustvo privatnog vlasnitva (to simbolizuju workhouses) i relativnog blagostanja u
uslovima nie klase uopte uzev, nikada nije mogla biti sasvim fiksirana.
biva toliko ublaen da 1841. godine ovaj broj spada na svega osam20
posledica je proirenja politikih prava, s jedne, i uspostavljanja sistema
preventivnog nadzora, s druge strane, u cilju ouvanja ivota i svojine
nosilaca politikih prava od slobode svih onih koji mogu da ih ugroze.
Policija, prema tome, postaje osnovno orue drave u uspostavljanju
reda i drutvene kontrole, to je mogue postii ukidanjem i same
mogunosti privatnosti svima koji bi svojom pukom egzistencijom
mogli da narue privatnost povlaenih.
Najzad, upravo injenica da ene iz niih klasa ravnomerno
(premda ne i ravnopravno) uestvuju u sferi javnog, njihovim
mukarcima takoe oduzima pravo na privatnost. Poto iz nude
iskorauju iz domena koji se shvata kao enski domen domainstva,
njihovo delanje u mukoj sferi osporava definiciju koja enu opisuje
kao puki deo mukareve privatnosti. To, meutim, u viktorijansko
doba nije razlog da se ovaj naizgled funkcionalni okvir privatnog i
javnog dovede u pitanje: upravo suprotno, u tome valja traiti uzrok
pootravanja simbolikih i stvarnih kazni za njegovo krenje, i
odricanja elementarnog dostojanstva ogromnom broju ljudi koji se u
taj sistem nisu mogli uklopiti.
20
Kazna veanjem je do 1837. godine, godine kada je krunisana kraljica Viktorija, pre-
stala da se primenjuje u sluajevima napada na svojinu, silovanja i sodomije (pos-
lednji silovatelj je obeen 1836. godine, a povreda svojine je postala manje kanjiva od
1841. godine). Posle 1841. godine obeeno je samo troje ljudi koji nisu bili osueni
zbog ubistva, a od 1861. godine smrtnoj kazni se moglo pribei iskljuivo u sluaju
ubistva i veleizdaje. (Wiener 2004: 27)
LImINALNe
eNe
But suppose your sin was not of your own seeking?
Tess of the DUrbervilles, Thomas Hardy
P od pretpostavkom da su bile udate, sve ene su de jure bile liene

autonomije. Pa ipak, oito je da su ene iz niih klasa de facto bile
manje zavisne od mukaraca nego buroaske ene poto nisu imale
jasno definisanu sferu doma, bile su daleko manje ograniene zahtevima
koji su postavljani anelima domainstva. Mogli bismo se sad upitati
zbog ega su prve feministkinje birale da govore kao aneli doma (da
li su, napokon, uopte imale mogunost izbora da govore drugaije)?
Zbog ega se nisu odluile na podrivanje sistema koji im je nudio
samo podreenost, ma koliko da je ona bila ulepavana predstavama
o uzvienosti? Isticanje line pobune i drutvenog preobraja kakvo
poetkom XIX veka nalazimo u idejama Vilijema Tompsona i Ane
Viler, bilo je u suprotnosti prema isticanju umerenosti, pragmatinosti
i drutvenog konformizma oiglednog u spisma Herijete Martino.

injenica da je za viktorijanski feminizam sredinom XIX veka postala
vana Martino a ne Viler, govori nam mnogo o njegovoj prirodi...21
(Caine 1997: 87)
Kada su rane feministkinje govorile o obespravljenosti ena, one
su, polazei od pravnog diskursa koji je izjednaavao ene qua ene,
govorile u ime ena uopte uzev. Meutim, ene u ije su se ime
zapravo obraale bile su upravo one ene kojima se obraao zakon:
predstavnice srednje klase, najprivatnije od svih ena. Ovim iskazom
ne elim da tvrdim da se pozicija u kojoj su se nalazile ene koje nisu
imale privatnost, a samim tim ni javnost u strogom smislu, moe
glorifikovati kao samorazumljivo slobodna i/ili napredna. Time bi se,
pre svega, zanemarila injenica da se njihova autonomija uopte ne
moe posmatrati izvan onog to bi se moglo oznaiti kao simboliko
ukrtanje prljavo steenog novca, beslovesne seksualnosti i izopaene
rase na sopstvenoj koi, to ih svrstava meu degenerisane oblike
ivota koji uvek potencijalno dovode u pitanje sistem privatnog i
javnog, sistem koji proizvodi i odrava normu. Transgresija granica
prirodne distribucije novca (jedne klase), vlasnitva i seksualne moi
(mukarca), i odstupanje od vrlina svoje (klasno odreene) rase, te
ene ini izravno podlonim otrim i nemilosrdnim merama drutvene
kontrole, koje opozivaju liberalnu konstrukciju autonomije kakvu u
svojoj paradigmatinoj formi nalazimo, primera radi, u eseju Dona
Stjuarta Mila (John Stuart Mill) O slobodi, napisanom 1859. godine: U
ponaanju koje se tie njega samog, njegova nezavisnost je, naravno,
21
U navodu koji sledi Herijeta Martino govori o tome koje su ene podobne da budu
feministkinje. Najbolji prijatelji tog cilja jesu ene koje u moralnom i intelektualnom
smislu kompetentno obavljaju najozbiljniji ivotni poziv... [to su] srene supruge i
priljene, zadovoljne neudate ene koje nemaju potrebe da osvete neku povredu koja
im je naneta, niti bolnu ispraznost ili sramotu koje se moraju otarasiti. (nav. u Caine
1997: 74) Nepodobne ene su moralne otpadnice poput Meri Vulstonkraft, koju je
lina istorija sredinom XIX veka gotovo sasvim istisnula iz redova ena na koje se
trebalo ugledati, uprkos svemu to je napisala. U opisu koji nudi Martino nema, dakle,
nikakvog mesta ni za ene koje su se usudile na pobunu protiv sistema, ni za one koje
su, ne birajui, ivele izvan tog sistema koji je podobnost uinio moguom.
apsolutna. Nad samim sobom, nad svojim telom i duhom, pojedinac je

suveren. (Mil 1998: 43, kurziv A. Z.)
Buroaski feminizam, a posebno engleski koji je naglaeno koketirao
s konzervativnim ideologijama, takorei zahteva korektiv koji bi, bar
iz dananje perspektive, pozicija ena iz niih klasa mogla da ponudi.
Tezu da je njihova pozicija doista bila drutveno subverzivna podupire
injenica da zakon nije uvaavao razlike meu udatim enama uprkos
tome to su u svim ostalim ravnima klasne razlike bile otro isticane i
odravane. Pored toga, ako uporedimo stanje u kojem se ene nalaze
danas i stanje ena u XIX veku, pokazuje se da po faktikim slobodama
savremeno stanje daleko vie podsea na stanje u kojem su se nalazile
ene iz niih klasa, nego na ono za koje su se zalagale feministkinje prvog
talasa. Moglo bi se, prema tome, suvislo pitati zato rani feminizam
nije crpeo iz domena u kojem je postojala bar mogunost autonomije,
umesto da se zadovoljava umerenim i pragmatinim zahtevima, esto
u potpunosti saobraznim sistemu koji je bio izvor tlaenja svih ena
bez obzira na njihovu klasnu pripadnost.
Prvi odgovor se zasniva na oiglednom. Premda bi se moglo
tvrditi da su ene iz niih slojeva meu enama bile najblie liberalnoj
fikciji o suverenoj vlasti nad sopstvenim duhom i telom, ta suverenost
je bila toliko tegobna da u izvesnom smislu samu sebe opovrgava.
Subverzivnost, koju potvruju otvoreno represivne mere drave, nije
bila ni namera ni cilj ena koje su svoju nezavisnost plaale daleko
viom cenom od svojih sestara koje su se borile za pristup visokom
obrazovanju u Oksfordu i za pravo da raspolau nasledstvom svojih
oeva. O tome koliko je njihova autonomija bila skupa reito govori
pria ispriana prostim i neuvijenim jezikom jedne londonske valje
dvadesetih godina XIX veka:
Ja sam krojaica koju je upropastio nadzornik poslova kad mi je napravio

dete. Morala sam da radim sve dok sam bila u stanju da se pojavljujem
na poslu, koji sam izgubila im sam prestala da dolazim. Morala sam da
se staram o oboleloj majci... Tako je bilo nekoliko meseci i gotovo smo
umrle od gladi... Mogla sam da zaradim samo

pet do est ilinga nedeljno da prehranim sve
troje, od ega mi je ostajao samo jedan iling
i est penija da platim najamninu... Dok je
moglo tako nekako smo sastavljale kraj s
krajem, ali smo se ponovo nale na ulici jer
nismo imale novca za stan moje dete i ja,
a prijatelj je zbrinuo majku... Na kraju sam
upoznala jednog mladog mukarca, krojaa,
koji se zbog svojih niskih pobuda ponudio
da mi pronae posao. Radila sam za njega...
sve dok ponovo nisam ostala u drugom
stanju. Radila sam sve do poslednja dva
meseca svog zarobljenitva. Dobijala sam
iling dnevno... a dva sam morala da dajem
starateljima koji su vodili rauna o detetu kad sam odlazila na posao.
Majka mi je otila u dom za sirotinju, ali sam je izvela odatle. Iako je
bila u uasnom stanju, verovala je da moe da se brine o detetu. U tim
smo okolnostima svi zajedno gladovali... (majka mi) je umrla proavi
kroz uase ponovnog odlaska u sirotinjski dom. Ostala sam bez doma.
Radila sam do poslednja dva meseca svog zatoenitva, a potom sam
narednih est nedelja lutala ulicama s detetom u naruju.
Na kraju sam otila u Wapping Union (dom za sirote prim. A. Z.)...
(gde su mi oba deteta umrla).
Izala sam i prepustila se ulici. etrnaest meseci kasnije prijatelj mi
je ponudio posao, gde od tad radim. Teko ivim i zaraujem od etiri
ilinga i pet penija do pet ilinga nedeljno. Moja deca i majka su mrtvi.
(nav. u Alexander 1986: 109)
Nije, meutim, strahovita tegobnost ove autonomije bila jedini

uzrok zbog kojeg je feministkinje sredinom XIX veka nisu predstavljale
kao svoj konani cilj. Na tom mestu postaje jasan rad norme koja
temeljno strukturira celokupan viktorijanski feminizam koji se protee
i izvan granica Engleske: iako se delovanje feministkinja, posebno od

trenutka kada postaju grupisane u pokretu, tretiralo kao subverzivno,
kao delovanje koje normu temeljno dovodi u pitanje, ono ju je na
paradoksalan nain u sebi istovremeno uvalo stalnim upinjanjem da
se ne poremeti dominantno shvatanje ene. Iako su, drugim reima,
na razliite naine zahtevale da budu prepoznate kao neto to nadilazi
puki deo mukareve privatnosti, one su istovremeno zadravale sve
ili veinu oznaka koje su im stajale na putu da budu priznate kao
autonomna celina, kao linost.
Taj problem, dakako, nije bio specifino engleski. Njega moda jo
jasnije uoavamo u amerikom kontekstu ropstva. Iako je upravo borba
protiv ropstva omoguila belim enama da shvate, reima Ebi Keli
(Abby Kelley), da su i same okovane (hooks 1981: 126), po usvajanju XV
Amandmana koji je pravo glasa proirio na crne mukarce, bele ene
zbog toga u crnim enama ne samo da nisu prepoznavale potencijalne
saborkinje, nego je to podstaklo nekad sasvim neskriveni rasizam,
svrstavajui ih tako trajno uz bele mukarce umesto uz crne ene.
Slino tome, iako su u Engleskoj od sredine veka cvetala filantropska
udruenja okrenuta siromanima kojima su dominirale dobrostojee
supruge,22 otre klasne granice su ostale izvanredno ouvane i kasnije,
u emancipatorskom poduhvatu sifraetkinja.
22
Udruenja poput Fabian Womens Group i Womens Cooperative Guild sprovodila su
temeljita istraivanja o potrebama radnica, nastojei da skinu ljagu s majki radnike
klase i da pokau u kakvim tekim i monotonim uslovima ive one i njihova deca.
(Riley 1988: 52) Taj filantropski duh jo je oigledniji na primeru ena koje se nalaze
na rubovima imperije. Priznata drutvena reformatorka Meri Karpenter (Mary Car-
penter), koja je imala znaajnu ulogu u promovisanju ragged schools (besplatnih kola
za izrazito siromanu i kriminalu izloenu decu [ragged u ritama]), napustie Bri-
taniju da bi u Indiji nastavila svoj filantropski rad, koji svedoi o tome kakvo je bilo
breme bele ene. Sledei citat pokazuje o kakvom je sestrinstvu jedino moglo biti
rei izmeu Britanki i Indijki u doba imperije: Sposobnosti indijskih ena nisu infe-
riornije od sposobnosti njihovih sestara sa Zapada, ukoliko se adekvatno razvijaju...
domorocima e dobro ii pod engleskom vlau ako... u potpunosti uvae superior-
nost britanskog karaktera i ako se voljno prepuste njegovom vostvu. (nav. u Caine
1997: 128).
injenica da su se ene u Engleskoj najdelotvornije grupisale

oko pitanja prostitucije, to je dalo konaan povod ustanovljenju
prepoznatljivo feministikog pokreta, govori o tome da je osnovni
impuls njihovoj borbi pruilo protivljenje normi koja je odravala
sistem privatnog i javnog, normi koja je enu definisala kao intrinsino
nesamostalno bie. Priznanje postojanja onih ena koje nisu niije,
to u razliitim gradacijama moe biti svaka ena koja odstupa od
Patmorovog anela doma, od radnice u fabrici, preko prostitutke
(javne ene), do najunienije forme enske egzistencije majke kopileta
(ili, u Americi, ropkinje kojoj se institucionalno i u potpunosti oduzima
svako pravo na muku zatitu), predstavlja objedinjujui moment od
kojeg se ene svesno grupiu kao ene.
ene u XIX veku se, meutim, ni u apstraktnoj ni u pragmatinoj
ravni nisu opredeljivale za onu vrstu samostalnosti koja bi teila
ukidanju sistema koji standardizuje nesamostalnost kao njihovu
sutinsku odliku. Nain na koji su formulisani zahtevi za priznavanje
samostalnosti u sebi je zadravao pretpostavku o bitno relacionom
karakteru enskog identiteta. Taj paradoks zahtev za autonomijom
(pravima ije posedovanje potvruje autonomiju individue) i paralelni
pristanak na bivanje polom (na ideju ene kakvu proizvodi sistem
privatnog i javnog koji enu liava autonomije) nadilazi XIX vek
i njegove protivrenosti. Proi e gotovo itav vek pre no to su se u
feministikom diskursu ene, bar na nivou apstrakcije, oslobodile
relacionog odnosa u kojem su se jedino mogle poimati. U tekstu enom
se ne raa (One is not Born a Woman), napisanom 1981. godine,
Monik Vitig (Monique Wittig) tvrdi: Ono to enu ini enom jeste
specifina drutvena veza prema mukarcu, veza... koja enama nalae
linu i fiziku, ali i ekonomsku obavezu prema mukarcu (prinudno
boravite, neplaen rad u domainstvu, brane dunosti, neograniena
proizvodnja dece, itd.). (Wittig 1997: 271) Ta ena, kategorija na kojoj
poiva itava feministika politika drugog talasa feminizma, za Monik
Vitig predstavlja iskljuivo politiki/drutveni konstrukt koji enu
odreuje kao normativno, ali i ontoloki nesamostalno bie. Ukoliko bi
ostala liena te relacionosti iji je konaan oblik utvren radom norme

u XIX veku, ena bi postala prazan i nepojmljiv identitet.23
No, u vreme postanka feministikog pokreta, identitet ene je
bio odve dragoceno orue, najzad, moda i jedino pomou kojeg se
ujedinjena borba za prava mogla organizovati. Meutim, jedini takav
identitet24 koji je bio u opticaju bio je onaj koji je ene istovremeno
drao u okovima, da upotrebim standardnu metaforu toga doba.
Viktorijanski feminizam je, prema tome, toliko temeljno proet radom
norme da je radei protiv nje esto radio u njenu korist.
Razmatranje o prostituciji koje sledi trebalo bi da ocrta sloen
kontekst iz kojeg nastaju klice sifraetskog pokreta, najuticajnijeg
i verovatno najorganizovanijeg od svih enskih pokreta u istoriji
feminizma. No, pre no to se upustim u razmatranje odnosa medicine
i politike, kazau neto o dvostruko niijoj eni, eni koja je u
imaginarijumu klasno podeljene Engleske funkcionisala kao opozit
moralnom stubu velianstvene britanske imperije.
23
Monik Vitig je verovatno bila prva bela ena (poto gotovo u isto vreme poinje
unutranja kritika ontolokog temelja drugog talasa koju sprovode crne feministkinje,
o emu e vie biti rei kasnije), koja je postavila pitanje o tome ta tano znai biti
ena, to je pitanje koje zadire duboko u normativne temelje uzdignute u XIX veku.
Lezbejka koja, po njoj, nije ena ni ekonomski, ni politiki, ni ideoloki (271), zahteva
prevrednovanje bioloke i politike kategorije, i naina borbe koji se u odnosu na nju
organizuju. Na je zadatak, ini se, da uvek temeljito razdvajamo ene (klasu unutar
koje se borimo) od ene, mita. Jer ena za nas ne postoji: to je samo imaginarna
formacija, dok su ene proizvod drutvenog odnosa... Da bismo bile svesne da smo
klasa i da bismo postale klasa, prvo moramo ubiti mit o eni... (Ovde mi pada na um
kada je Virdinija Vulf rekla da je prvi zadatak spisateljice da ubije anela doma).
(Wittig 1997: 268) Nastojei da pokae da su lezbejke nemogue ene u sistemu u
kojem je ena uvek ve deo mukareve privatnosti, Vitig je i nehotice otvorila put ka
temeljnoj kritici pola, roda, pola kao roda, odnosno identiteta ene kao organizacionog
motiva feministikog delovanja.
24
Termin identitet stavljam pod znake navoda i koristim na ovom mestu samo stoga to
elim da naglasim vezu izmeu feminizma prvog i drugog talasa. Sam taj pojam u XIX
veku nije bio uobiajen opisni termin kakav e postati kasnije, ezdesetih godina XX
veka, u doba umnoavanja politika identiteta. (v. Zaharijevi 2009)
Jedino mesto susreta Zakona o siromanima iz 1834. godine i

zakona koji se tiu ena kako ih opisuje Barbara Li Smit Bodion, jedina
taka koja biva izmenjena u skladu s novim standardima i potrebama
industrijskog drutva, jeste klauzula o nezakonito roenoj deci. Iako se
na nezakonit porod ni pre XIX veka nije gledalo s odobravanjem, do
tada postojei zakoni su nalagali da se o njemu staraju oba roditelja,
pre svega da bi se smanjio teret novane pomoi koji bi u suprotnom
padao na parohije. Meutim, kada je 1833. godine formirana posebna
Komisija koja je trebalo da razmotri uinke pomoi siromanima na
praksu nezakonitog raanja, prvobitne mere se menjaju. Kada je re
o zakonima o nezakonito roenoj deci, svedoanstva pokazuju da oni
po pravilu uveavaju troak koji bi trebalo da nadomeste, podstiui
zloin koji bi trebalo da kanjavaju, te da je njihovo sprovoenje u
delo esto praeno lanim svedoenjima i ucenama, sramoenjem
nevinih i nagraivanjem besramnih i beskrupuloznih, i porodinom
bedom i poronou koji su nuna posledica preuranjeno sklopljenog
braka, do kojeg je dolo pod pritiskom. Stoga savetujemo njihovo
potpuno ukidanje. (Poor Law Comm. 1834) Poraavajue posledice

ranih i neeljenih brakova koji su najee bili najprobitanije reenje
lokalnih vlasti da zaustavi odliv pomoi, utiu na odluku Komisije da
navodnog oca u potpunosti oslobodi odgovornosti za dete. Ponovo pod
Maltusovim uticajem, zakljuuje se da postojei Zakon o siromanima
ohrabruje blud i raanje kopiladi, poto vie parohijskog novca odlazi
majkama i deci roenoj van brane zajednice nego zakonito roenoj
deci. Novi Zakon o siromanima e s pravom preneti odgovornost
za izdravanje kopileta na nemoralnu majku ime e smanjiti izdatke
parohijskog fonda i ime e, uz to, staviti taku na veliku uvredu koja
se nanosi svetinji braka. (Haller 1990)
Drutveno i ekonomsko igosanje ena osmiljeno je u cilju
uvoenja moralnosti i discipline u otpadnike zajednice, poto e ono
preko tela ene biti sprovedeno na delotvorniji i ekonominiji nain
(na teretu drave nee biti cela i po pravilu mnogobrojna porodica,
ve samo ena i dete koji e pod pritiskom spoljanjeg sveta biti daleko
spremniji na dobrovoljno uklanjanje od oiju javnosti).25 ene kojima
je po pretpostavci obeana brana zajednica bila uskraena, bile su,
dakle, liene tienika kojeg bi im donela coverture, ali i zatite zakona,
koji je njihovu poronost kanjavao upravo ovim dvostrukim
liavanjem privatnosti. Javni ig je sa svoje strane donosio strah od
smrti i gladi, otuenje od blinjih, prisilno naputanje mesta boravka,
prinudni zaborav svih ranijih odnosa i preuzimanje novog identiteta u
novoj sredini, zabranu rada u bilo kojoj potovanja vrednoj delatnosti
25
Jedna od preporuka Komisije bila je da se nemoralne ene, pod uslovom da nisu u
stanju da izdravaju svoju decu do njihove esnaeste godine kako nalae zakon, smeste
u domove za sirotinju. Workhouses su doista najee i bile jedina opcija na koju su one
mogle raunati, budui da je politika najveeg broja sirotita u XIX veku bila odbijanje
nezakonito roene dece. Meutim, ak je i u domovima za sirote moralni status
ovih ena morao biti nedvosmisleno istaknut, te se one po nareenju punomonika
Komisije 1842. godine razdvajaju od ena i devojica dobrog karaktera. Nain na koji
je to injeno nosi sa sobom zastraujuu simboliku: razvratne ene bile su obavezne
da u redu za hranu nose utu vrpcu srama, uivenu preko njihove grube, sive odee.
(Wilson 2003: 32)
u toku trudnoe, esto skretanje u prostituciju kao jedini mogui izvor

prihoda, i potpunu cenzuru javnog mnjenja.
Pozovemo li se ponovo na Monik Vitig, ova dvostruko liena ena,
najudaljenija od anela doma, najvie se pribliava znaenju ene
koje se ne ravna iskljuivo prema meri njene zavisnosti od mukarca.
Tome u prilog ide i sledea tvrdnja: Prava nezakonito roenog deteta
svode se na ono to mu takvom jedino moe pripasti; ono ne moe
nita da nasledi poto ga zakon posmatra kao niijeg sina... On moe
stei prezime na osnovu glasa koji ga prati, ali ga ne moe naslediti.
(Bodichon 1854: kurziv A. Z.) U izostanku zakonitog oca, mukarca
kojeg zakon proglaava vlasnikom linosti ene i njenih plodova, ena
postaje potpuno ispranjena od sadraja, a dete, pod pretpostavkom
da je mukarac, takorei poinje ex nixilo, bez nasledstva, bez loze, bez
korena. Budui da potie jedino od ene, on ne moe biti niiji srodnik.
Kako je ena ena samo u meri u kojoj je neija, ona i sve to je
njeno a u sluaju majke kopileta to je samo taj bezoni dokaz njenog
nemorala nisu nita kada izostaje onaj kome bi ona zakonito morala
da pripada.
Figurativno ubistvo ene njenim dvostrukim poricanjem dovelo je
do nastanka jedne od najstrahovitijih institucija u istoriji viktorijanske
Engleske. Re je o takozvanim farmama beba, kojima su ene
pribegavale da bi se oslobodile neeljenog novoroeneta za relativno
malu novanu naknadu. Staranje o odojadima sluilo je kao paravan
za brutalna ubistva ili sporo izgladnjivanje i muenje (ukoliko je majka
verovala da se o njenom detetu na tom mestu zbilja staralo), koje je
nejaka stvorenja vodilo u sigurnu smrt. U zemlji u kojoj su ve poetkom
veka ustanovljeni strogi zakoni o postupanju prema ivotinjama, sve
do 1872. godine nije postojao nikakav zakon koji je detetu priznavao
bilo kakva prava, budui da ih je dete imalo posredno kroz linost oca
koji ga je zastupao. Budui da su samo kroz linost majke ova deca
kao niiji sinovi bila doslovno nepredstavljiva, nije bilo zakonskog
okvira kojim bi se lukrativni baby-farming mogao suzbiti.
I kao to Herijeta Martino, opisujui drutvo u Americi, sa zazorom

govori o neprimerenoj praksi optenja robovlasnika s najniim
primerkom naega pola jer ih upravo to sputava da uvae one najvie,
pretvarajui bele supruge u glavne robinje u haremu (sic!) (nav. u
Caine 1997: 76-7), i Lidija Beker (Lydia Becker), urednica Womens
Suffrage Journal i jedna od najodgovornijih ena za irenje pokreta za
pravo glasa van granica Londona, slinim primerom pokazuje koliko
je norma utkana u tkivo viktorijanskog feminizma. Naime, kada se
pred Parlamentom 1871. godine naao nacrt Povelje o zatiti ivota
novoroenadi, namenjen ukidanju statusa koji bi, bar posredno,
mogao omoguiti priznanje da je niiji sin ipak neiji, Beker u
svom inae progresivnom asopisu otro osuuje taj nacrt u celini zbog
klauzule koja propisuje obavezno registrovanje i superviziju starateljki,
iz bojazni da e oficijalizam, uplitanje policije i pijunaa pogubno
uticati na poreske obveznike i da e kriti individualna prava. (nav. u
Haller 1990)
STANoVNITVo,
ZDRAVLJe NAcIJe
I SekSUALNoST
When people of a later age look back upon the barbarous
customs and superstitions of the times that we have the
unhappiness to live in, what will they say!
Jude the Obscure, Thomas Hardy
S nano klasno raslojavanje, migracije ka industrijskim centrima i

nezaustavljiv rast gradova, umnoavanje profesija i potencijalnog
izvora zarade, irenje trita, kolonijalnih poseda i zaetak meanja
kulturnih uticaja u metropolama, nastanak eleznice i bra proizvodnja
i distribuiranje tampe, liberalizacija i dostupnost razliitih oblika
zabave koji postepeno poinju da stanjuju razliku izmeu puke i visoke
kulture, i sve ambivalentniji uticaj institucionalne religije i aristokratije
na elu s monarhom, neke su od znaajnijih odlika XIX veka. Politika,
u skladu s tim, prestaje da funkcionie prema modelu Levijatana,
oslanjajui se sve vie na nove mehanizme vlasti, nove procedure, nove
tehnike potinjavanja i regulisanja kroz sisteme materijalne prinude, i
nove tehnologije proizvodnje znanja. (Fuko 1998a: 36-57)
Bavljenje politikom u doba koje je usledilo posle industrijske

revolucije vie ne podrazumeva direktnu vladavinu jednog ili
nekolicine nad masom hijerarhijski ustrojenih podanika koja u
apstraktnoj ravni moe funkcionisati kao puki konglomerat individua.
Jedinstvo podanika koje simbolizuje drutveni ugovor vie nije
dovoljno: podanici od sada treba da funkcioniu kao tkivo, organska
zajednica u kojoj svaki deo moe da utie na onaj drugi. Politika utoliko
duboko zadire u neto to samo dva veka ranije nikako nije mogao
biti njen predmet: ona se ne bavi pojedincima, pa ni narodom, nego
stanovnitvom i svim pojavama koje su za njega svojstvene: stopom
raanja, stopom smrtnosti, ivotnim vekom, plodnou, zdravstvenim
stanjem, uestalou poboljevanja, oblicima ishrane i stanovanja.
(Fuko 1982: 28) Ta je injenica u neposrednoj vezi s novim politiko-
ekonomskim shvatanjem prema kojem je osnovni izvor bogatstva
pored zemlje stanovnitvo.
Strogo politiki domen politike ustupa mesto narastajuoj
drutvenoj sferi, kako je naziva Hana Arent (Hannah Arendt): i to je
brojnije stanovnitvo u ma kojoj dravi, vjerojatnije je da e drutveno
prije nego politiko konstituirati javno podruje. (Arendt 1991a: 39)
Drutveno se pojavljuje kao izravna posledica industrijalizacije, novih
naunih teorija koje pokuavaju da opiu, kvalifikuju i kvantifikuju
drutvo i zamaha slojevitog i mnogoobraznog javnog mnjenja26
koje raspruje i diseminira saznanja i normirane oblike vladanja,
konsolidujui nacionalno tkivo i obeleavajui njegova bolesna mesta.
U prilog tezi o depolitizovanju politike ide injenica da je nauka koja
se poetkom XIX veka najtemeljnije bavila drutvom bila medicina,
nauka koja e, secirajui drutvo, u izvesnom smislu sainiti njegovo
26
Krajem XVIII veka u Velikoj Britaniji tampa se preko 16 miliona primeraka periodine
tampe, ve 1816. godine 24 miliona primeraka, a 1820. godine vie od 29 miliona.
Novinari, takozvani fourth estate, postaju znaajna sila u drutvu, emu u prilog go-
vori injenica da je ve 1843. godine usvojen Zakon o kleveti (Libel act), koji autore
lanaka, kritinih prema odreenim politikim okolnostima ili linostima, oslobaa
obaveze da podnesu dokaze o napisanom. (Gocini 2001: 166, 168)
tkivo. Istaknutiji proponenti medicinske nauke,

naslednici seoskih vidara koji su putali krv,
vadili zube i okrutno odstranjivali obolele udove,
stiu autoritet koji im omoguuje da donose
konaan sud o naelnoj dobrobiti drutva, posta-
vljajui zdravlje nacije kao primaran cilj naunih,
moralnih i pravnih reformi. A prostor u kojem
se medicina i politika najneposrednije sustiu
svakako je prostor seksualnosti, prostor u kojem
se na najoigledniji nain ukrtaju odnosi moi.
Seksualnost je, Fukoovim (Foucault) reima,
iskoristljiva u veini manevara i moe da poslui kao uporite,
uzglobljenje najrazliitijih strategija. (Fuko 1982: 92) U XIX veku,
u klasnom svetlu, to vorite odraava odnos buroazije prema
izopaenom bludu aristokratije, s jedne, i neprosveenim, prezira
dostojnim praksama niih klasa, s druge strane. U iroj ravni, meutim,
sistem seksualnosti odraava sloene odnose koji podrazumevaju itavu
skalu vrednosno definisanih razlika: one omoguuju medicinski govor
o ekscesu i manjku koji se moe kodifikovati i prevesti u jezik prava,
demografije, sociologije, antropologije, eugenike, etikih opravdanja
ropstva ili kolonija.
Konano umanjivi snagu teolokih objanjenja sveta i ovekovog
mesta u njemu, prosveenost dovrava rani moderni projekt: u cilju
dosezanja znanja koje je nemogue dovesti u pitanje, nauka se mora
odvojiti od religije, injenice od fikcije, razum od lakoverja. Politike
prilike s kraja XVIII stolea dovele su u pitanje praktino sve stare
vrednosti, i to e inicirati jedno strogo, konzistentno, sveobuhvatno
traganje za izvesnou koje vie no ikada pre zahteva nauno
utemeljenje. Nauka se vie ne moe svoditi na sluajni pronalazak ili
trud homo universalisa koji promilja u osami. Ona vie nije svrha po
sebi, to je u praksi jo uvek bila u Njutnovo (Newton) i Harvijevo
(Harvey) doba, poto se sada odgovorno mora staviti na raspolaganje
drutvu i njegovoj dobrobiti, o emu bez sumnje na najbolji nain
svedoi unutranji govor institucija poput zatvora, ludnica, fabrika,

domova za sirotinju, bolnica, privatnih kola, i drugih arhitektonskih
odgovora na striktne zahteve razuma i nauke.27
Kada je o medicini re, traganje za izvesnou podrazumeva dve
praktine posledice. Prvo, telesnost se od sada svodi na konaan
merljiv i predvidiv skup oznaka koje objanjavaju nain na koji
telo funkcionie, takorei, u svim zamislivim svetovima: bespolna
tela u raju, ene koje raaju udovita, mukarci koji imaju periode
povremene laktacije sve ono to spada u domen uda i nema
uporite u prirodi, prognano je iz domena medicinske nauke. Cilj
ovog redukcionizma nije, meutim, samo vrhunski podroban opis
datog stanja stvari; on treba da poslui i kao norma, kao mera
prirodnog. I drugo, kako se zdravlje pojedinca sve vie posmatra iz
vizure zdravlja stanovnitva, odnosno nacije, ta se norma koristi i kao
otra razdelnica izmeu zdravog tkiva, istote, asnog i uglaenog, i
bolesti, prljavtine, poronosti i uvek potencijalnog izvora politike
opasnosti po status quo.
27
Ideja o unutranjem govoru institucija potie od Miela Fukoa, koji je pak razvija na
Bentamovom tragu. Na poetku svog Panoptikona, Bentam pie: Moral reformisan
zdravlje odrano radinost zadojena novom snagom uputstva svima dostupna
breme javnosti olakano ekonomija postavljena, takorei, na kamene temelje
gordijevski vor zakona o siromanima ne samo da je time preseen ve je razmren i
sve to na osnovu jedne jednostavne ideje u arhitekturi! Tu je ideju mogue primeniti u
svakom prostoru koji treba da otelovi neku formu nadzora, koliko god mogla da bude
razliita, pa i oprena njegova svrha: bilo da je re o kanjavanju nepopravljivih, zatiti
ludih, reformisanju nemoralnih, pritvaranju osumnjienih, upoljavanju besposliara,
pomoi bespomonima, leenju bolesnih, poduavanju onih koji su radi da ue u bilo
kojoj delatnosti, ili uzdizanju rase na tragu obrazovanja; jednom reju, [ona e svoju
primenu nai] bilo da se uvodi u svrhe trajnog zatvaranja u oekivanju smrti, bilo
za pritvore u oekivanju suenja, bilo za kaznene domove, popravne domove, domove
za sirotinju, fabrike ili ludnice, bolnice ili kole. (Bentham 1787, preface i I: kurziv u
originalu)
DVoSTRUkI
ARINI: kLASNo
oRGANIZoVANJe
PoLNoSTI
A corporation of the best and the bravest
Thomas Carlyle
I ako polazi od premisa o naunoj nepristrasnosti i optem vaenju

opisa/norme, medicinski diskurs proizvodi i konzervira klasne,
rasne i, iznad svega, polne razlike. Moderni izum apstraktno odreenog
oveka, lienog prepoznatljive fizionomije i rodnih karakteristika, svoj
izraz nalazi u anatomskim tekstovima u kojima se krajem XVIII veka
nude kanonski prikazi ljudskog tela koji, reima nemakog anatoma
i antropologa Samuela Zemeringa (Samuel Smmerring), izostavljaju
sve to je izopaeno, sasueno, smeurano, pokidano ili dislocirano.
(nav. u Laqueur 1992: 167) No, taj kanonski, univerzalno primenljivi
model nikada nije odista bespolan, ba kao to kanonski tekstovi
u kojima se izumevaju ovek i graanin ne ostavljaju prostora za
nagaanje da li bi se pod tu apstraktnu oznaku mogla podvesti i ena.28

(v. Pejtmen 2001; Zaharijevi 2008a)
Istorija anatomskih prikaza, to na neobino zanimljiv nain
predoava savremena studija Pravljenje pola (Making Sex) Tomasa
Lakera (Thomas Laqueur), ne svedoi samo o postepenom
napredovanju znanja, nego i o istorijski specifinim shvatanjima koja
uslovljavaju njegov pravac i sadraj. U XIX veku taj model prua
telo zdravog mukarca koji reprezentuje zdravlje itave nacije. Sva
odstupanja od tog drutveno-anatomski idealnog tela slue da opiu
ona tela koja jesu deo nacije, ali koja za nju nipoto ne treba da budu
reprezentativna.29 Nain na koji funkcionie norma stoga u izvesnom
smislu pokazuje ko se kvalifikuje za zvanje graanina, a ko ne, da bi
28
Francuski anatom i lekar, ak-Luj Moro de la Sart (Jacques-Louis Moreau de la Sarthe),
rusoovskim reima objanjava ta je to to sputava enu da se uklopi u kanon, odnosno
u odreenje oveka: Unutranji uticaj neprestano podsea ene na njihov pol... muko
je muko samo u izvesnim trenucima, a ensko je ensko tokom itavog svog ivota.
(nav. u Scott 1996a: 49) Kanonski model se, meutim, ne moe primeniti ni na neke
druge ljude koji su samo u izvesnim trenucima mukarci, poput siromanih radnika,
Iraca ili starosedelaca Afrike, iji e fizioloki i anatomski opisi nekoliko decenija
kasnije posluiti imperijalnoj medicini i eugenici. Drugim reima, iako Zumering
verovatno misli na to da anatomski ideal ne treba da bude nainjen prema leu ve
prema zdravom i ivom telu, postoje i ona iva tela koja se nipoto ne bi mogla uklopiti
u njegov idealni prikaz. Takva su, primera radi, tela odraslih osoba koje su od najranijeg
doba svoj ivot provela u fabrici. Tekst The Manufacturing Population of England opisuje
jedno takvo ljudsko/muko dislocirano i izopaeno telo: Kada je kotani sistem jo
nezreo, vertikalni poloaj u kojem dete mora da ostane utie na njegov smer; kimeni
stub se savija napred pod teinom glave, izbouje se ili se povlai napred pod teinom
grudnog koa, karlica se pod suprotnim pritiskom i otporom bedrenih kostiju vue
nadole... noge se krive, i itavo telo gubi na visini. (Gaskell 1833: 161-162)
29
Ta druga tela su na izvestan nain kanjena jer se ne uklapaju u idealan model tako
to im se odrie mogunost da reprezentuju sama sebe u politikom smislu. Dejms
Mil, primera radi, u svom Ogledu o vladi, napisanom 1820. godine za Enciklopedi-
ju Britaniku, obrazlae uvreeni stav da enama ne treba dati politika prava jer je
interes gotovo svih... ve sadran u interesima njihovih oeva ili mueva, dok e se
o predstavnicima radnike klase starati najmudriji i najvrliji deo zajednice, middle
rank. (Mill 1820: 96, 145)
se potom u tom polju mnogovrsnih drutvenih skretanja prepoznao

potencijal za degenerisanje nacionalnog tkiva.
Medicina e viktorijanskoj srednjoj klasi posluiti da uspostavi
jedno naroito telo, klasno telo, sa zdravljem, higijenom, potomstvom,
rasom. (Fuko 1982: 109) I da druga tkiva nacije koja se o nju naslanjaju
nie klase, Irci, crnci, starosedeoci kolonija ne prete kobnom
zarazom, ona bi ih naprosto prepustila samima sebi. Jer, kako stoji
u notornom izvetaju Kraljevske komisije za Zakon o siromanima,
meu radnikim klasama moralne sankcije su potpuno nedelotvorne
(Poor Law Comm. 1834), a to podjednako vai i za sve ostale opasne
klase. U toj sferi nije dovoljno pozivati se na mo razuma i moralnost.
Snana revolucionarna vera u razum koja je krajem XVIII odlikovala
radikalske filozofske krugove (kojima je pripadala i Meri Vulstonkraft),
povlai se pred maltuzijanskom raunicom koju promoviu rani libe-

rali i utilitaristi. Jer, dok je Vilijem Godvin (William Godwin) verovao
u beskonaan moralni napredak ukoliko individualnost i univerzalno
ovekoljublje dobiju sredinje mesto u zemlji koja svoj ekonomski
razvoj stavlja iza kvaliteta ivota svojih graana, Maltus je insistirao
na tome da se ljudska bia ne vode razumom ve strastima, zbog ega
se njihovo ponaanje ne moe bitno menjati, kakvi god da su politiki
uslovi koji bi tu promenu mogli da omogue. (v. Claeys 2004: 190-
191)
Diskurs medicine je, prema tome, naunim standardizovanjem
norme trebalo da obezbedi neprobojne granice izmeu optimalnog
modela i njegovih degenerisanih oblika, seksualno izopaenih, sasu-
enih i dislociranih od tekog rada i neljudskih uslova za ivot. A
degenerisane klase, definisane kao odstupanja od normalnog ljudskog
tipa, bile su jednako nune srednjoj klasi za odreenje sopstvenog
identiteta, koliko je ideja degeneracije bila nuna za ideju napretka,
poto su se putevi progresa kojima su hodili pojedini delovi ovean-
stva mogli meriti jedino u odnosu na rastojanje onih koji zaostaju.
(Mek Klintok 2005: 156)
Medicina je nudila reenje za ouvanje tog tako neophodnog jaza,
razraujui politiki potentnu metaforu zaraze. Opsesija granicama
granicama doputenog ponaanja, granicama unutar gradskih oblasti
koje su razdvajale sirotinju od imunih, granicama imperije itd. i
strah od njihove propustljivosti proizvode dva paralelna diskursa,
objedinjena u velikom projektu medicinske reforme drutva. Da bi
se, naime, granice ouvale, bio je neophodan marljiv rad na odranju
disciplinarnog poretka, konstantna briga o samokontroli i, ukoliko
se na to nije moglo raunati, uspostavljanje i odravanje spoljanjih
sistema kontrole i nadzora. U sreditu tog poretka nalazilo se ve
zaraeno telo telo siromanih, maloumnika, zloinaca, zaputenih
radnika. Meutim, samo se jedno telo tretiralo kao uvek potencijalni
prenosilac kulturne, klasne i rasne zaraze upravo ono isto telo
koje je bilo zadueno za reprodukciju zdravlja nacije i proizvodnju
kanonskog tipa. Utoliko seksualnost, a posebno enska seksualnost,

postaje taka ukrtanja buroaskog straha od infekcije i udnje za
ouvanjem granica.
Nain na koji se nadzirala i upodobljavala animalnost seksa, odnosno
nain njegovog svrsishodnog organizovanja u edne reproduktivne
strukture, otkriva unutranju vezu izmeu Maltusove politiko-
demografske nauke, darvinizma i evolucionistike teorije eugeniara
Frensisa Galtona (Francis Galton). Te e teorije posluiti kao potka
dominantnim medicinskim diskursima o seksualnosti, koji na sebe
preuzimaju sloen zadatak da omogue da se seks na najprobitaniji
nain regulie za najvee dobro sviju, podsticanjem produenja zdrave
forme drutvenih odnosa i potiskivanjem svih formi izopaenosti.
Od sada medicina postaje odgovorna za ureenje ekonomski korisne
i politiki konzervativne polnosti (Fuko 1982: 36), podsticanjem
visokog morala, politike kontrole dostupnih formi pojavljivanja u
javnosti i zakonskih posledica koje prate nalaze naunih otkria.
O tome kako je vrlo englesko drutvo tretiralo degenerisane klase (i
rase), i posebno ene koje su osuene na/za njihovu reprodukciju, do sada
je ve poneto reeno. Medicina tome specifino doprinosi preinakom
starih metafizikih tvrdnji po kojima su intelektualne sposobnosti
inverzno proporcionalne strastima due, koje se sada naprosto svode
na ekscesivnost seksualnih apetita. Budui da se ponaanje i status
raznovrsnih inferiornih grupa tumai kao posledica njihove seksualne
nezajaljivosti koja toliko remeti prirodnu ravnoteu da staje na put
razumnom rukovoenju sopstvenim telom (i novcem), medicinski
diskurs, stalno upozoravajui na mogunost zaraze, opravdava politiku
njihovog iskljuenja. Medicina i srodne teorije i prakse utoliko daju
nauno opravdanje za uspostavljanje zakonodavstva koje titi moral,
razum i napredak nacije, ograniavanjem drutvene pokretljivosti
jedne iroke grupacije kojoj se mogunost napretka odrie na temelju
nemogunosti valjanog korienja razuma i kontrole strasti.
Tela o kojima se medicina XIX veka posredno najbriljivije starala
su, da preformuliem rei Meri Daglas (Mary Douglas), ulazna vrata
klase,30 ona tela koja predstavljaju uslov mogunosti sistema javnog

i privatnog. Za razliku od kastinskog ili starog, evropskog stalekog
sistema, fluidnost kapitalistikog drutva i poroznost njegovih granica
zahtevaju daleko konzistentniju i obuhvatniju diskurzivnu podlogu
koja e sve drutvene stratume zadrati na mestu koje im pripada.
Odranje sistema javnog i privatnog se stoga ne sme prepustiti samo
zakonodavstvu: kao to policija postaje neophodan spoljanji suplement
sili zakona, tako medicina postaje njegova unutranja dopuna kojoj
je, uprkos liberalnoj zabrani meanja u domen privatnosti, doputeno
da ue u one njene najskrivenije, najintimnije delove.
No, da bi se razumelo kako je medicina uestvovala u procesu
stvaranja anela doma, moramo se vratiti nekoliko decenija unatrag.
Filozofski tekstovi s kraja XVIII veka koji su bez sumnje posluili
kao nadahnue i politikim zbivanjima i revolucionarnom raskidu s
tradicijom koja je doputala meanje injenica i fikcije, objanjavaju
razlike izmeu mukaraca i ena i sfera koje im pripadaju, sve eim
pozivanjem na seksualni in. Rusoov (Rousseau) Emil tome dovoljno
govori u prilog: mukarac je tokom snoaja asertivan i aktivan, ena
slaba i pasivna, odakle sledi da joj njena priroda nalae da mu slui i
ini sve to e joj omoguiti da ostane u njegovom okrilju. Da bi svog
gospodara mogla da uveri u svoju vernost, odnosno, da bi potvrdila
da je on otac sopstvene dece, ona mora biti skromna, uzdrana i
posveena, a da bi nadomestila snagu koja joj nedostaje, ena istie
svoje prirodne odlike poput estitosti, ljupkosti i snanog oseaja za
dunost, koje joj propisuju drugaiji domen delovanja od onoga koji
pripada mukarcu.
Utoliko fiziko vodi moralnom. ena postaje jemac ednosti koja
e omoguiti svetu zajednicu dvoje ljudi. Premda se prosvetitelji ne
slau oko toga da li neograniena elja koja odlikuje jedino ljudsku
enku predstavlja konaan dokaz da joj je potreban nadreen razum
30
U knjizi isto i opasno Meri Daglas govori o kastinskom sistemu: Kastinsko
pripadnitvo pojedinaca odreuje se po majci, ak i ako se udala u viu kastu. ene su,
dakle, ulazna vrata kaste. (Daglas 2001: 170)
koji e biti u stanju da kontrolie njene porive (Ruso), ili je pak dokaz
da je prvobitna enska probirljivost zasluna za ustanovljenje institucije
braka (Didro)31 usled ega ove postavke kasnije opstaju u nelagodnoj
koegzistenciji opte je mesto da je skromnost u drutvenom stanju
priroda ene, jer ona raa, istovremeno zauzdavajui svoju inae
neogranienu elju.
Prirodne enske odlike, estitost i skromnost (u seksualnim
odnosima, a fortiori i izvan njih), koje se nalaze u temelju rusoovske
moralne elje, u medicini XIX veka dobijaju bioloko objanjenje.
ene koje raaju i ne zauzdavaju svoje elje krase primitivni seksualni
apetiti, pa ak i primitivne genitalije koje odgovaraju izopaenju
njihove drutvene prirode, anahronosti koja ih takorei zadrava
u prirodnom stanju, prostoru izvan vremena.32 ene koje raaju
31
Kada je ena poela da diskriminie [kada je prestala da se preputa svom polnom na-
gonu koji, za razliku od drugih vrsta, nije ogranien na odreena razdoblja u godini],
kada joj je postalo vano koga bira... dva srca izgubljena u ljubavi zaklinju se jedno
drugom na venost, kae Didro u svom lanku o Jouissance u Enciklopediji. (nav. u
Laqueur 1992: 195)
32
Predstava ekscesa, koja se najjasnije uoava u izraenoj
steatopigiji (glomaznoj stranjici) i abnormalno uveanom
klitorisu, postaje u medicinsko-etnolokom diskursu tipina
fizionomija afrike ene, kakva se, ispostavie se poreenjem,
mogla nai i meu obinim engleskim prostitutkama. Jedan
od prvih uzora za ovaj atavistiki prikaz degenerisane
enske seksualnosti ponudila je mlada Junoafrikanka
Sara(h) (Saartije, Saadije) Baartman (Baadman), koja
je nekoliko godina iz kaveza uveseljavala ili zgraavala
londonsko i parisko nisko i visoko drutvo. Hotentotska
Venera se nije izlagala kao nakaza u jeftinom cirkusu, ve
kao tip sutina niskog poloaja ene na evolutivnoj lestvici
i nepobitan dokaz njenih bestijalnih i degenerativnih veza.
(Matus 1991: 2) Po njenoj smrti, koja je bila jednako degradirajua kao i ivot kojim
je ivela, telo Sare Bartman su ispitivali uveni francuski anatomi Blenvil (Blainville)
i Kivije (Cuvier). Tokom ozloglaenog medikalizovanja njenog skeleta, Kivije poredi
enu najnie ljudske vrste s najviim majmunom (orangutanom), zapaajui taj
atavistiki afinitet u abnormalnom izgledu generativnih organa crne ene. I ovde,
iz moralne elje, s druge strane, reprezentuju onu klasu koja ima

stvarnu nepomuenost duha, ali i tela, koja je odlikuje daleko vie nego
najviu i najniu klasu, kako u svojoj knjizi Komentari o medicinskom
i moralnom ivotu (A Commentary of Medical and Moral Life 1852)
tvrdi Vilijem Kuk (William Cooke). (nav. u Phillips 2003: 61) Samo ta
klasa, mudri i vrli middle rank Dejmsa Mila, kojem ene obezbeuju
vrlinu a mukarci mudrost, moe proizvoditi muevnu rasu graditelja
imperije. Najzad, samo se u tom kontekstu estitoj majci i supruzi
moe suprotstaviti histerina ena, samo ovde valja sprovoditi
temeljitu pedagogizaciju dece, samo u toj ravni ima smisla objaviti
da su seksualne prakse pojedinaca ogledalo politikih praksi drutva,
njegovog uspona i pravilnog razvoja, zbog ega treba beskrupulozno
odstranjivati i kanjavati sva nastrana zadovoljstva.
kao i kod Linea (Linne), polna reprodukcija slui kao paradigma drutvenog reda i
nereda. (Mek Klintok 2005: 152) Skelet, mozak i reproduktivni organi Sare Bartman
uvali su se u pariskom Muse del Homme sve do 1974. godine kada su uklonjeni od
oiju javnosti. Na zahtev Nelsona Mendele (Nelson Mandela), njeni ostaci su vraeni
u Junu Afriku tek 2002. godine.
DVoSTRUkI ARINI:
oRGANIZoVANJe
BURoASke PoLNoSTI
Man must be pleased; but him to please
Is woman's pleasure
The Angel in the House
Coventry Patmore
P atrik Dedis (Patrick Geddes), istaknuti profesor biologije koji se

pored urbanog planiranja bavio i drugim drutveno relevantnim
pitanjima, fiziologijom elija objanjava injenicu da su ene
pasivnije, konzervativnije, mlitavije i postojanije, dok su mukarci
aktivniji, energiniji, revnosniji, strastveniji i promenljiviji. Osnov za
to vie ne treba traiti u metafizikom odnosu causa materialis i causa
finalis, koji je, uprkos svojoj opstojanosti, fiziki naelno neproverljiv.
Od sada to dokazuje bioloka injenica koju potvruje polno
specifian rad reproduktivnih organa. Otkrie buroaske materice,
koja se javlja kao opozit enormno uveanim labijama i atavistikom
klitorisu Sare Bartman, i kao opozit penisnoj ekonomiji (neumerenog
troenja i racionalne tednje, razbacivanja i nepotovanja svojine, i
mudre, planske distribucije semena), stoji u samom temelju sistema

privatnog i javnog.
I kao to su ve prosvetitelji provizorno dokazivali da moralno
uopte uzev sledi iz fizikog, isti e dokaz poetkom XIX veka u
medicinskom diskursu posluiti promovisanju i velianju samokontrole
i umerenosti srednje klase. No, nezauzdano seksualno optenje drugih
klasa (i rasa) takoe je u skladu s biolokim nalazima, jer se ono moe
oznaiti kao prirodno, premda nerazumno, te tako funkcionie kao
upozorenje srednjoj klasi, ali i kao opravdanje postojanja odreenih
prostora u kojima se biologiji moe dati oduka. Najzad, politike
posledice ovog medicinskog otkria imaju posebno snanog uticaja na
ene. Dedis taj uticaj saima sledeim iskazom: Ono to je odlueno
meu praistorijskim protozoama ne moe se ponititi dekretom u
Parlamentu. (nav. u Laqueur 1992: 9) Taj uticaj, meutim, nadilazi
impliciranu nitavnost ljudskih zakona: buroaska materica se kao
neprobojan zid postavlja izmeu ednih majki imperije i posrnulih
ena, svih onih potencijalno niijih ena koje takvima postaju upravo
stoga to ih po pretpostavci ne krasi samo moralna elja.
Srednja klasa postaje uzoran model nepomoenosti duha i zdravog
tela, poto je takorei na kapijama prirodnog stanja ostavila svoju
razuzdanu seksualnost. Mukarci, aktivni, promenljivi i strastveni,
svoju energiju utoljuju u drugim sferama koje im omoguuju da
iskau asertivnost, dok se u seksualnim stvarima dre skromno:
tako je sredinom XIX veka engleski gentleman u kulturnoj simbolici
donekle poeo da istiskuje pomalo geakog Dona Bula, oveka iz
naroda iji izgled i nastup odaje sklonost nasladama. ene pak posto-
jano odravaju pozadinu koja omoguuje prostor muke asertivnosti
i konkurencije, konzervativno uvaju svoju seksualnost i pasivno
bez strasti primaju onoga ko im prua zatitu kao zalog za odranje
pokroviteljstva. Iako su, dakle, po izlasku iz prirodnog stanja i mukarac
i ena imali nekakvu prirodnu seksualnu elju (a o tome kakvi su bili
njeni kvaliteti i dometi, posebno u sluaju ena, nije, kao to je reeno,
bilo opteg konsenzusa), u industrijskom drutvu XIX veka svi mu-
karci ostaju seksualna bia, mada se kvantitet njihove uvek poten-

cijalne raspusnosti gradira prema klasnoj i rasnoj pripadnosti. Sistem
enske seksualnosti, s druge strane, funkcionie tako da se na temelju
prisustva seksualne elje ene bioloki razdvajaju na one koje ostaju
na rubovima istorijskog vremena, ogrezle u svojim primitivnim nago-
nima, i na one koje su potpuno liene udnje. Te ene, u seksualnom
smislu, imaju samo dunosti.
Maltusov Esej o principu populacije koji je, prisetiemo se,
imao dalekosene posledice po organizaciju fenomena siromatva,
ostavio je dubok trag i na proces izgradnje buroaske seksualnosti.
Oslanjajui se na teze po kojima e razmera ukupnog stanovnitva
i zaliha hrane uvek ii u korist rastu ljudstva, zbog ega je Maltus,
inae odluan protivnik svakog oblika kontrole raanja, preporuivao
odloeno stupanje u brak, apstinenciju i smernost, politika koja je
spajala zdravlje i moral izumeva razliite reformatorske hipoteze u
cilju proizvodnje zauzdane muke seksualnosti. Fiziko, dakle, vodi
moralnom, a medicina pokazuje da taj put nije protivan prirodi: ona
dokazuje da prekomerno troenje semena (spermatorhea) razara
nervno tkivo, slabi vlakna i razreuje krv, te da u krajnjoj instanci vodi
telesnom slabljenju i intelektualnoj degeneraciji koja moe odvesti i
u ludilo. Shvatanje uvenih viktorijanskih lekara, poput ser Vilijema
Ektona (Villiam Acton), po kojem je iscrpivo skladite muke energije
u semenu,33 dae naunu potporu sve veoj drutvenoj zaokupljenosti
onanijom, mukom homoseksualnou i uspostavljanju pravilnih
ciklusa potronje i obnavljanja dragocenih resursa. Kako potpuna
apstinencija takoe nije mogla biti do kraja preporuljivo reenje,
poto je medicinski dokazano da ona kod mukaraca u starosti vodi
mahnitosti, bilo je neophodno pronai ravnoteu izmeu neumerenog
isputanja sperme i njenog zadravanja, te se brak, po miljenju lekara,
za to pokazivao kao idealan medij.
33
Inae veoma nalik hinduistikim verovanjima po kojima sperma sadri svetost, te se
stoga ne sme rasipati. (Daglas 2001: 170)
Kod mukaraca, uopteno govorei, seksualna elja je uroena

i spontana... Kod drugog pola ona je uspavana, ako ne i potpuno
nepostojea, sve dok se ne podstakne... Kad bi strasti ene bile... jake i
spontane, u stepenu koji bi se ak pribliio onom kakav je kod grubljeg
pola, bez sumnje bi seksualna rasputenost dostigla visok stepen, o
emu za sada, na sreu, ni ne razmiljamo, pie u Vestminsterskoj reviji
(1850), glasilu radikala kojeg osnivaju Bentam i Dejms Mil. (nav. u
aji-Horvath 2004: 18-19) No, nema potrebe da se o tome razmilja;
medicina daje sve od sebe da nauno podupre Raskinove (Ruskin)
virtuozne opaske o nesamerljivosti i komplementarnosti mukog
(javnog) i enskog (privatnog) domena:
Svako od njih dvoje ima neto to ono drugo nema... Ni u emu nisu
slini... Snaga mukarca je aktivna, napredna, odbrambena. On dela,
stvara, otkriva i brani. Njegov intelekt spekulie i izumeva; njegova
energija stremi avanturi, ratu, osvajanju, kad god je rat pravedan, kad
god je osvajanje nuno. No, mo ene je nainjena tako da ona vlada,
a ne da se bori a njen intelekt nije sklon spekulaciji i izumevanju
ve ljupkom nareivanju, ureivanju i odluivanju... Njena je velika
funkcija ast. Ona ne ulazi u sporove, ali nepogreivo prosuuje ko
e u sporu pobediti. Njen je poloaj i zvanje tite od svih opasnosti i
kunji. U neotesanom svetu na otvorenom, mukarac sve mora stavljati
na kocku: njemu se stoga mora pripisati neuspeh, optuba, neizbena
greka... No, on od svega toga enu uva u svojoj kui kojom ona vlada,
i ako ih sama ne trai, tu po nju opasnosti, iskuenja, uzroka pogreke
ili optube ne moe biti. To je prava priroda doma on je mesto mira,
koje ne prua utoite samo od povrede, ve i od straha, sumnje i
podela. (Of Queens Gardens (1865); nav. u Mitchell 1996: 266)
Umerenost srednje klase, neophodan korektiv prekomernoj elji za

isticanjem i sticanjem, dolazi iz uzvienog domena privatnosti. ast
ene, koja svoj bioloki pandan ima u potpunom ili bar deliminom
odsustvu seksualne elje, funkcionie kao uzda mukoj asertivnosti.
I premda se vekovima verovalo da je enski orgazam conditio sine

qua non zaea, on u novoj medicinskoj nauci biva prognan na
rubove fiziologije. Nova otkria o nainu funkcionisanja enskih
reproduktivnih organa dokazuju da je materica tako udeena da
kod ena stvara prirodnu sklonost ka domu i porodici,34 i da, reima
esejiste Vilijema Retbouna Grega (William Rathbone Greg), priroda
nije tako odluila, emu u Engleskoj u pomo priskae i ispravnost
oseaja koja proima na odgoj, posledice bi, prema naem miljenju,
bile zastraujue. (nav. u Phillips 2003: 63)
Ukidanje seksualne elje premeta nagonsku prirodu ene u
sferu zadovoljstva koje prua staranje o domu, domainstvu, deci
i mukarcu. U svom voluminoznom tekstu o mukoj elji, Funkcije
i poremeaji reproduktivnih organa u detinjstvu, mladosti i zrelom
dobu (The Functions and Disorders of the Reproductive Organs, in
Childhood, Youth and Advanced Life), napisanom 1857. godine, Vilijem
Ekton posveuje enama samo nekoliko redaka koji su uprkos tome
zapanjujue samorazumljivi: Rekao bih da najveem broju ena (na
sreu po drutvo [sic!]) ne dojauje nikakav seksualni oseaj. Mnoge
meu najboljim majkama, suprugama i upraviteljicama domainstva,
ne znaju puno o seksualnim odnosima i bezbrino bez njih ive.
Ljubav prema domu, deci i dunostima u kui jedine su strasti koje
imaju. Opte je pravilo da jedna skromna ena retko udi za bilo
kakvim seksualnim zadovoljenjem. Ona se preputa zagrljajima svoga
34
Izvanredna studija Tomasa Lakera Making Sex detaljno pokazuje kako je dolo do ovog
preokreta koji jednopolan sistem pretvara u dvopolan, ija je manifestacija, pored
ostalih, odsustvo seksualne elje kod ena. Lakerova smela i nedovoljno razmatrana
teza po kojoj je pol zapravo stvoren u XIX veku na temeljima roda, nadilazi moje
istraivanje, ali su neki od njegovih zakljuaka ovde bili od neprocenjivog znaaja.
U tom smislu, iskazi o tome da viktorijanske teze o seksualnosti nemaju osnova
u nauci nego u epistemologiji i politici, na osnovu ega se potom stvara nauka,
potpuno se oslanjaju na Lakerovo istraivanje koje on saeto izrie na sledei nain:
Tvrdnje poput onih po kojima crnci imaju jae i grublje nerve od Evropljana zato to
imaju manji mozak, na osnovu ega se tumai inferiornost njihove kulture, mogu se
uporediti s tvrdnjama po kojima materica prirodno izlae ene iskljuivom ivotu u
porodici. (155)
mua, ali to poglavito ini da bi njega zadovoljila; i da je liena elje

za materinstvom, ona bi daleko vie volela da je on svog prisustva
potedi. tavie, iako je svaki seksualni poziv uvreda njihovoj asti,
Smit Plat (Smith H. Platt) poziva anele da ponekad rtvuju vlastito
zdravlje zarad svojih bioloki uvek potencijalno nezajaljivih mueva,
iako bi to moglo delovati kao ogromna rtva prema kojoj se njena
oseajna priroda gnua. (nav. u Phillips 2003: 62, 63)
Zamaan medicinsko-politiki projekt ranog XIX veka koji s
neobinom lakoom prodire u najintimniji domen privatnosti,
trebalo je da se okona sledeim ishodom: ena se dobrovoljno rtvuje
mukarcu u ime moralne elje, dok se mukarac mora zadovoljiti
ograniavanjem na jednu enu, nad ijim telom mu, dodue, engleski
zakon daje apsolutnu vlast. One ene koje su iz razliitih razloga
ostajale izvan ovog prirodno/drutveno uravnoteenog odnosa,35
medicina je drala u strahu od histerije, najveeg neprijatelja ena
XIX veka. Premda se smatra da je ednost enskinja najlepi ukras
koji ena poseduje, njeni su uinci patoloki, tvrdi R. D. Kalvervel
(R. J. Culverwell) u svojoj studiji Porneopatologija (Porneiopathology)
iz 1844. godine, o emu istinski posvedouje beda histerije i drugih
nervnih poremeaja koji obuzimaju mlade i starije device u svakoj
porodici, stvarajui tako golemog neprijatelja porodinoj srei. (nav.
u Maines 2001: 36). I premda bi bilo razumno pretpostaviti da histerija
svoj pandan ima u mahnitosti onih mukaraca koje krase vrhunske
intelektualne sposobnosti (inverzno proporcionalne seksualnim
apetitima), jer su oba proizvod trajnog suzdravanja od seksualnih
odnosa, njen je nauno-patoloki parnjak zapravo spermatorhea, to
reito govori o stvarnim strahovima viktorijanske srednje klase.
35
Takozvane usedelice (odnosno, baba-devojke) u engleskom jeziku, kolokvijalnom
i pravnom, oznaene su terminom spinster (neoenjeni mukarci, kao i u srpskom
jeziku neenja, bear, momak oznaeni su daleko manje uvredljivim terminom
bachelor). Spinsters su prelje, ene koje su mogle zaraivati novac ne naputajui
porodini dom. Za pozitivan prikaz alternativne enske vokacije videti tekst The
Best or None! Spinsterhood in Nineteenth Century New England (Berend 2000).
Kao to neumereno isputanje semene tenosti ukazuje na atavi-

stike odlike mukaraca i njihovu sklonost ka seksualnom prestupu
(bilo da je re o onaniji, promiskuitetu heteroseksualnih mukaraca
ili mukoj homoseksualnosti), tako i histerija postaje oznaka za trans-
gresiju utvrenog domena koji pripada eni. Suprotstavljajui se ideji
da ene mogu da izuavaju medicinu, profesor Edvard Klark (Edward
Clarke) iznosi naunu tezu po kojoj bi tako zahtevan intelektualni
rad redukovao dotok nervne energije u enski reproduktivni sistem,
to bi proizvelo monstruozne mozgove i slabaka tela; abnormalno
aktivnu modanu delatnost i abnormalno slabo varenje; oticanje misli
i konstipaciju debelog creva. Jedan od prvih engleskih psihijatara,
Henri Modsli (Henry Maudsley), smatrao je da prekomerno troenje
vitalne energije na mentalnu aktivnost kod ena uzrokuje menstrualne
poremeaje koji vode histeriji i epilepsiji. (nav. u Phillips 2003: 65)
Pretnja histerijom imala je za cilj konano utvrenje privatnosti (koja
je uvek neija privatnost, nikada iskljuivo privatnost ene), pretva-
rajui svaki i neznatni dodir ene s javnim u mogui izvor bolesti.36
U svrhu telesnog i duevnog zdravlja, prema tome, i za mukarce
i za ene bilo je daleko preporuljivije brano zdruivanje, koje e
mukarcu omoguiti povremeno guenje strasti, a eni realizaciju kroz
raanje. Brak utoliko funkcionie kao drutveno poeljna jedinica
poto podstie normalan drutveni razvoj prirodnih predispozicija
mukog i enskog tela. On treba da omogui tipski okvir u kojem
samokontrola (mukaraca) kroz samortvovanje (ena) proizvodi
neto to je najblie vrlini.
36
O tome koliko su ove pretnje bile delotvorne govori i postojanje irokog spektra
boljki anela doma: oblici telesne klonulosti bez pogubnih posledica ije je poreklo
u teskobi, trajnoj nervnoj napetosti ili paninom strahu, u medicinskom diskursu XIX
veka dobijaju ak i besmislene nazive poput zelene bolesti (trajne konstipacije kod
ena usled straha da se nehotino ne pusti vetar), bele bolesti (ubledelosti koja je
posledica nenaputanja kue usled straha da se ne izloi pogledima stranaca), bolesti
prisilnog osmehivanja itd. (Sennett 1989: 240)
Meutim, doktrina o dijametralno suprotnom doivljaju seksual-

nosti i njegovim biolokim osnovama nije imala za cilj samo da po-
dupre instituciju braka koja treba da funkcionie kao regulativna
jedinica u drutvu. Ona takoe treba da objasni i opravda dvostruki
standard koji odlikuje odnose meu enama i mukarcima, ali prodire
i u sve forme javnog diskursa koji ureuju razliite domene privatnog i
javnog ivota. Razvratnost mukog pola nije poeljna i treba je postepeno
reformisati, ali je to integralan deo muke ljudske prirode, zbog ega
je ne samo razumljiva ve i oprostiva. S druge strane, kako je odsustvo
seksualne elje prirodno stanje enske naravi, svaki gest koji se u irokoj
lepezi nedolinog ponaanja moe tumaiti kao skretanje ka razvratu,
predstavlja izopaenost i znak (klasne i rasne) degeneracije. Tako valja
razumeti polno razliit pristup preljubi u zakonodavstvu XIX veka,
ali i razliita shvatanja o predbranim seksualnim odnosima. Kako je,
naime, apstinencija pre braka u jednom sluaju bila stvar oko koje nije
moglo biti kompromisa, dok se u drugom oprezno predlagala samo do
izvesne mere (jer je heteroseksualan seksualni in takoe bio nain da
se bori s drugim porocima, masturbacijom i homoseksualnou koje
su zatvorene muke institucije same po sebi nudile), moralo se nai
srednje reenje. To reenje je nudila prostitucija.
SPekULUm (ZA)
DRUGe eNe
Sirs, you cannot hold us in honour so long
as you drag our sisters in the mire
Josephine Butler
S redinom XIX veka prostitucija dobija popularan naziv the Great

Social Evil. Premda je najstariji zanat u ovo doba bez sumnje
doiveo nesluen procvat, injenica je da on tada postaje predmet
od javnog znaaja o kojem se prvi put u istoriji tako otvoreno govori
i pie. Nauni (medicinski, demografski, antropoloki) diskursi i
dravno regulisane prakse prostituciju smetaju u sredite drutvenog
ivota kao antipod viktorijanskom moralu, kao njegov nerazluivi
mrani deo koji na zloslutan nain opstaje u samom srcu ideologije
domainstva. Veliko drutveno zlo je bilo, reima Dozefine Batler
(Jospehine Butler), logiki nuno da bi se odralo veliko drutveno
dobro ravnotea izmeu privatnog i javnog, za koju je od presudnog
znaaja bila opozicija posrnule ene i anela doma: veliki deo

ena u drutvu mora... biti ostavljen po strani da bi, takorei, izale u
susret neregularnom ponaanju mukaraca kojima [ak i znatan broj
moralnih i pobonih ljudi] gleda kroz prste. Taj deo ena je osuen na
smrt, gurnut u oaj; dok se drugi deo enskosti strogo uva i gotovo
prisilno titi u istoti svoga doma. (Butler 1879)
Postavlja se, meutim, pitanje da li bi se u drutvu koje je na svaki
nain nastojalo da odri privid besprekorne moralnosti uopte govorilo
o prostituciji u svetlu politike polova da se ona nije pre svega javila
u kontekstu javnog zdravlja, kontekstu koji s manje ili vie uspeha
spaja mo drave, ne uvek osnovane stavove medicine i borbu protiv
siromatva (ili, preciznije reeno, nemorala i prljavtine onih koji ga
reprezentuju). U trenutku kada se sifilis poput poara iri evropskim
metropolama, za njega jo uvek ne postoji lek. Drutvo koje dobro
pamti koleru koja je tokom prve polovine XIX veka u nekoliko navrata
harala Engleskom, i nezaustavljivo gubi ljudstvo od tifusne groznice,
arlaha i tuberkuloze, drutvo koje, dakle, tek radi na uspostavljanju
zdravstvenih i sanitarnih standarda,37 moralo se direktno sueliti s
posledicama sifilisa.
37
Uspon drutvenog statusa lekara od seoskog kostolomca koji je esto obavljao
posao lokalnog brice do gordog profesionalca, direktno prati razvoj bentamizma
koji se iz privatnog pomodarstva filozofskih radikala iz regentskog perioda pretvara u
ideologiju na kojoj se zasniva itava viktorijanska dravna mainerija. (Wilson 2003:
309) Meutim, uprkos vanrednoj drutvenoj moi lekara, taj rast nije bio pravolinijski.
Sukobljena shvatanja o uzronicima bolesti i nainu njihovog leenja, zapravo su
usporavala suzbijanje bolesti. Tokom XIX veka preovlaujue shvatanje o prenosu
zaraze, bez obzira na to o kojoj se bolesti radilo (izuzmu li se boginje za koje je lek
odreen prvih decenija stolea), pretpostavlja da je glavni uzronik bolesti foul smell
(teak miris, smrad). Smrad koji se tokom prve polovine XIX veka irio prenaseljenim
engleskim gradovima ljudski i konjski izmet koji se neredovno uklanjao s ulica i iz
srednjevekovnih nunikih jama, fabriki ispusti i prljave reke, poput Temze jedan
je od kljunih razloga za uporno opstajanje pogrene mijazmatike teorije koja je
imala svoje pobornike u gotovo svim elitinim ealonima britanskog medicinskog
establimenta. Jedan od paradigmatinih izraza te dugoveene naune zablude
izneo je Edvin edvik u svom obraanju 1846. godine Parlamentarnoj komisiji koja
je razmatrala pitanja uvoenja kanalizacije: Svaki miris je, pod pretpostavkom da
A one su zamane: poetkom ezdesetih godina XIX veka gotovo

polovina pacijenata u dvema londonskim bolnicama zadrana je zbog
ozbiljnih poremeaja kardiovaskularnog i centralnog nervnog sistema,
tipinih simptoma ove opake venerine bolesti u poodmakloj fazi. to
je jo vanije, sifilis ne pogaa bilo koga: izuzmu li se prostitutke same,
od njega najee oboljevaju obini vojnici i mornari, kojima tadanji
zakon zabranjuje stupanje u brak. Nije nevano naznaiti da je ovde re
o dobu u kojem i vojska prolazi kroz fazu temeljne unutranje reforme:
u XIX veku ona se iz plaenikih odreda kavgadija i silnika postepeno
preobraava u organizovan nacionalni odbrambeni sistem. Utoliko se
zakonodavstvo koje u svoje sredite stavlja prostituciju takoe moe
razumeti kao jedan od posrednih oblika regulisanja ove institucije, iji
se znaaj za XX vek teko mogao preceniti.
Dakle, da bi se uvela izvesna kontrola u najnie i najbrojnije
vojnike redove, sredinom veka se iznose predlozi o tome kako
odrati i unaprediti zdravlje britanske kraljevske vojske. Od predloga
da se obaveznom lekarskom pregledu izloe sami vojnici odustaje se
1859. godine pod izgovorom da takav zahtev demoralizuje ljudstvo.
Umesto toga e se pribei inicijativi da pregledima podlegnu ene. Tim
gestom kategorija posrnule ene postaje sastavni deo engleskog javnog
diskursa: na potpuno eksplicitan nain ene se oznaavaju kao izvor
drutvene zaraze.
Budui da je briga za javno zdravlje pre svega bila briga za
zdravlje srednje klase, borba protiv prostitucije ne odmie mnogo od
maltuzijanskih strepnji kojima se usmerava dravna politika prema
siromanima. A problem viktorijanske prostitucije neodvojiv je od
sve dubljeg klasnog raslojavanja, sve rapidnijeg uveanja lumpen-
je snaan, neposredno akutna bolest; konano bi se moglo rei da je... miris bolest.
(Halliday 2007: 136) Ova i sline logike zablude znatno su usporile reavanje kritinih
problema poput izbijanja kolere, koja je u etiri navrata u Britaniji odnela oko 120000
ivota. Tome svakako treba dodati i izostanak svesti o neophodnosti line higijene, koja
e postati opte mesto tek kad mijazma bude sasvim ustupila mesto teoriji o klicama,
koju je pored nenaunosti krasila i izrazito klasna pozadina (Lekari su dentlmeni, a
ruke dentlemena su iste. [Isto: 151]).
proleterijata, daleko manjih mogunosti za zapoljenje sve veeg

broja mladih ena koje migriraju iz sela i manjih gradova ka Londonu
i drugim industrijskim centrima u potrazi za novim identitetom
ili lakom zaradom, i ekspanzije domae posluge.38 Drava, s druge
strane, podstie prostituciju ne spreavajui je pre svega u lukim i
utvrenim gradovima, niti ini dovoljno da ene zakonski zatiti ili
da onemogui rad bordela.39 Prema tome, usvajanje prvog Dekreta o
zaraznim bolestima predstavlja in koji u isti mah zaobilazi arine
take i uzoke prostitucije, i odrava netaknutim dvostruki moralni
standard, gradei stub srama na koji je potencijalno mogue razapeti
svaku enu koja se ogrei o norme dolinosti.
U svom obraanju Kraljevskom lekarskom drutvu 1860. godine,
slavni urolog ser Vilijem Ekton tvrdi da je dolo vreme da filantropi
38
Taj je kontekst neobino vaan za razumevanje razvoja engleske klasne svesti. Srednja
klasa se, reima Erika Hobsbauma (Eric Hobsbawm), najire moe definisati... kao
klasa koja poseduje domau poslugu. (nav. u McClintock 1995: 85) I kao to su privatne
muke kole od neprocenjivog znaaja za razumevanje razvoja discipline i tipino
mukih prirodnih odlika koje mlade mukarce pripremaju za uee u kapitalistikom
drutvu, tako i ustanova domae posluge (domestic service) omoguuje razumevanje
podvajanja enske moralnosti i enskog rada (tokom druge polovine XIX veka domaa
posluga upoljava najvei broj ljudi pored zemljoradnje, od ega dve treine otpada na
ene. Broj ena u ovom poslu daleko je premaivao broj mukaraca pored ostalog i
zbog toga to je postojao porez na luksuz za posedovanje muke posluge [Mitchell
1996: 53]). Razraujui opte topose feministikog itanja viktorijanske istorije, En
Meklintok (Anne McClintock) u svojoj izvanrednoj knjizi Imperijalna koa: rasa, rod i
seksualnost u kolonijalnom kontekstu (Imperial Leather: Race, Gender and Sexuality in
the Colonial Context), istie da uvreena predstava o enskim demonima i devicama
potie upravo iz klasne protivrenosti koja je bila sastavni deo svakodnevnog ivota
tvoraca viktorijanskog novca, politike i umetnosti. ...Ta deca su rasla uz dve (ili vie)
majki, koje su umela da razlikuju uei drutveni rukopis klasne razlike, znaenje
uniformi, naina obraanja i naklona, rituala priznanja i pokornosti koji su razdvajali
dve najznaajnije figure u ivotu deteta... Viktorijansko podvajanje ena na kurve i
Madone, asne sestre i prostitutke, svoje korene nema, dakle, u optem arhetipu, nego
u klasnoj strukturi domainstva. (McClintock 1995: 86-7)
39
Predlog povelje o ukidanju bordela iz 1840. godine i povelje o zatiti enskinja iz 1848.
godine nisu usvojene u Parlamentu. Parlament e tek 1885. godine usvojiti zakon
kojim se zabranjuje rad bordela, svodnitvo i homoseksualnost (sic!).
i svetenstvo ustupe pitanje pros-

titucije naunoj regulaciji, poto je
oito da sami ne poseduju resurse
za njegovo reavanje. Prvi Dekret
o zaraznim bolestima usvojen
je bez rasprave u Donjem domu
1864. godine; njegova se primena
ograniavala na odreene luke
gradove i garnizone u kojima je
policiji data mo da privodi obine
prostitutke, da ih privoli na pregled
i, ako se pokae da su obolele od
neke venerine bolesti, da ih zadri
u pritvoru do izleenja. Samo pet
godina kasnije, ingerencije policije
su proirene, dekret se primenjivao
na sve garnizonske gradove, a
prostituke su mogle biti utamniene bez prava na habeas corpus.
Nauna regulacija koja je podrazumevala kooperaciju drave (u
liku policajaca koji su imali mo da odluuju o tome ko je prostitutka)
i medicine (u liku lekara iji su pregledi esto vie podseali na
kombinaciju kazne i eksperimenta) u jednom se trenutku otela
kontroli, poto je napad na posrnulu enu pretio da se pretvori u
napad na ednost kao takvu. Medicina je do tog trenutka pitanja
ednosti doslovno ostavljala intacta: gotovo sve to se ticalo enskih
reproduktivnih organa, osobito ukoliko je ena bila nevina, doputalo
je proizvoljno meanje injenica i fikcije, emu u prilog govori
stoletno uverenje o pokretljivosti materice koje je opstajalo u svojoj
izvornoj formi od Hipokrita do XVIII veka. U tekstu Mudrakinje
i lekari: promene u voenju poroaja (Wisewomen and Medicine
Men: Changes in the Management of Childbirth), En Oukli (Ann
Oakley) tvrdi da je zvanian stav muke medicinske profesije do druge
polovine XIX veka bio da pravi lekari nemaju nikakvog dodira s
inom raanja.40 Babiki posao, koji je u to vreme pokrivao irok

spektar rudimentarnih ginekolokih i akuerskih praksi, predstavlja
aktivnost, reima predsednika Britanskog kraljevskog koleda
lekara 1827. godine, stranu navikama uglaenih ljudi koji poseduju
visoko akademsko znanje. U britanskim medicinskim kolama nije
se poduavalo babikom zanatu sve do pedesetih godina XIX veka,
a njegovo poznavanje nije bio nephodan uslov za sticanje lekarske
diplome sve do 1886. godine. (1986: 31)
Prema tome, injenica da je lekarima u garnizonskim gradovima
odobrena upotreba spekuluma, penetrativne ginekoloke alatke
falusnog oblika, neophodne za temeljit pregled unutranjosti enskih
polnih organa, na simbolikoj je ravni imala efekat prekoraenja
neprekoraivih granica privatnosti. Dozefina Batler taj pregled srdito
naziva pijuniranjem porobljenih materica. (nav. u Phillips 2003: 85)
40
To se jo i vie odnosi na in ienja, koji je gotovo u potpunosti bio u rukama
wisewomen. Istorija abortusa, koja u engleskim pravnim tekstovima poinje u XIII
veku, takoe govori u prilog medicinsko-politikom projektu koji preko tela ene
konsoliduje telo nacije. Naime, od XIII do XVII veka opstajali su liberalni stavovi o
abortusu. Crkva je doputala abortus tokom prvih est do dvanaest nedelja trudnoe,
poto teoloka uenja fetusu nisu priznavala duu po zaeu nego od nekog kasnijeg
trenutka (miljenja su se razlikovala oko pitanja kada tano taj trenutak nastupa).
Izvesni lekar je 1620. godine napisao knjigu o formiranju fetusa, u kojoj pokazuje
koristei se i dalje aktuelnom aristotelovsko-sholastikom terminologijom da
racionalna dua deteta u njega ulazi tri dana posle zaea. Iako prva teoloka
protivljenja abortusu u mnogim zemljama datiraju iz ovog perioda, zvanian stav
lekarskog zanata i obiajnog prava tokom XVIII i poetkom XIX veka bio je da ljudski
ivot poinje kada plod u stomaku oivi, odnosno kada se osete njegovi prvi pokreti;
samim tim, abortus izvren pre oivljavanja ploda (oko etvrtog meseca trudnoe)
nije se smatrao prestupom. (Yalom 2001: 302) Poetkom XIX veka, meutim, dolazi
do pootravanja ovih mera u skladu s uverenjima politikih ekonomista o obnavljanju
radne snage. Takozvani Ellenborough Act (1803) uvodi smrtnu kaznu za abortus posle
oivljavanja, a njegova dopuna iz 1837. godine ukida razliku izmeu abortusa pre i
posle oivljavanja ploda. Najzad, 1861. godine, nedugo pre prvog Dekreta o zaraznim
bolestima, donet je Dekret o povredama linosti koji enu koja sama pokua da izvede
abortus ili osobu koja izvodi abortus osuuje na doivotnu robiju. Zanimljivo je istai
i da feministkinje ovog doba abortus nisu doivljavale kao pravo za koje se vredi boriti,
budui da je on pre delovao kao in koji mukaraca oslobaa odgovornosti nego kao
mogunost upravljanja vlastitom plodnou.
Nema sumnje da je enama koje su u blizini vojnih logorita zarai-

vale tek toliko da sebi kupe novu zalihu dina, izobliene od bolesti,
tegobnih poroaja i neuhranjenosti, odricana svaka forma smernosti.
Odnos prema njima to nedvosmisleno pokazuje: mnoge su tokom
pregleda izlagane javnom spektaklu kojem su mogli prisustvovati
lascivni i zgroeni znatieljnici, a sami lekari se nisu mnogo trudili
oko osnovne higijene, postajui na taj nain dodatni izvor zaraze.
Meutim, Dekret je ve svojom verzijom iz 1866. godine prekoraio
izvesne granice koje je ira javnost mogla tolerisati pod izgovorom da
se time radi za dobrobit prostitutki. Tada je, naime, uvedena klauzula
o obaveznim redovnim pregledima svih sumnjivih ena u opsegu
od deset milja od centra garnizonskog grada ili luke, to je praktino
sve ene koje nisu bile strogo zatiene privatnou svoga doma
izlagalo samovolji policije i lekara, ostavljajui njihovoj savesti da
procene granice sumnjivosti ena. Udruena mo medicine i lokalnih
predstavnika javnog reda pretila je da postane apsolutna predlogom iz
1869. godine po kojem je Dekret o zaraznim bolestima trebalo da vai
i za civilne reone irom zemlje.
Javnost je bila podeljena oko primene spornog Dekreta. Elizabet
Garet Anderson (Elisabeth Garrett Anderson), prva engleska lekarka
koja se zalagala za osnivanje bolnice za ene i kole u kojoj e se ene
poduavati medicini, i starija sestra Milisent Garet Foset (Millicent
Garrett Fawcett), predvodnice sifraistkinja (suffragists), otro se
suprotstavljala shvatanju po kojem fizike okolnosti poput menstru-
acije staju na put obrazovanju ena, ukazujui takoe da se na te
okolnosti nikada ne misli kada je re o radnicama ili sluavkama, ali
se zalagala za potpunu primenu Dekreta o zaraznim bolestima: Teko
je poverovati da e iko ozbiljno verovati enama koje su u toj meri
bespomone [da e se same starati o svom zdravlju i zdravlju drugih]...
Degradacija se ne moe ukloniti jednim potezom, jer e animalna
strana prirode nadiveti i krstake ratove. (nav. u Phillips 2003: 79)
Kako je vek odmicao, teite rasprave se sve vie pomeralo s teze
da su iskljuivo ene, izopaene, raskalane i eljne novca, odgovorne
za poroke, ka tezi da su prostitutke rtve besprimerne muke poude i

drutvene nepravde. Pobornici stava da muki razvrat ugroava branu
sreu i porodicu zahtevaju jedinstven seksualni standard, reformu
prostitutki s krajnjim ciljem potpunog ukidanja prostitucije, ime se
direktno sukobljavaju s ustaljenim shvatanjem po kojem se prostitucija
nikada ne moe sasvim iskoreniti poto odgovara zahtevima ljudske
(muke) prirode. Jedno je, meutim, izvesno: iako je izglasan bez
rasprave, Dekret o zaraznim bolestima pretvara prostituciju u predmet
o kojem se vie ne govori kriom. Naprotiv, onoga asa kada 140
ena, meu kojima su i Herijeta Martino, Dozefina Batler, Meri
Karpenter, Lidija Beker, Florens Najtingejl (Florence Nightnigale),
Elizabet Volstenhalm Elmi (Elisabeth Wolstenholme Elmy) i mnoge
druge uvaene ladies, budu potpisale protestnu notu protiv Dekreta
o zaraznim bolestima 1870. godine, prostitucija, a s njom i naelni
poloaj ena u drutvu, postaje jedna od tema o kojoj e se u Engleskoj
najvie govoriti.
Ako se Deklaracija iz Seneka Folsa moe smatrati prvim
dokumentom koji udara temelje feminizmu, ovo je svakako drugi takav
dokument, budui da njime viktorijanski aneli doma prepoznaju
svoju sudbinu u sudbini posrnulih ena, izazivajui tako itav
ustanovljeni simboliki poredak kojem bez svoje volje pripadaju: taj
tekst, naime, tvrdi da Dekret enama oduzima sigurnost i reputaciju,
da njihovu slobodu i linost stavlja u ruke policije; da nije pravedno ne
kanjavati pol koji je glavni uzronik poroka, dok se ene kanjavaju
hapenjem, prisilnim lekarskim tretmanom i tekim radom ukoliko
pokuaju da se odupru utamnienju; da je mukarcima olakao da ine
zlo omoguivi im pogodnosti da se uputaju u poroke; da obeauje
i brutalizuje ene, i da nee smanjiti razmere bolesti koje su po prirodi
moralnog, a ne fizikog karaktera. (nav. u Phillips 2003: 83) Izrekavi
to, ove su se ene drznule da dovedu u pitanje maksimu na kojoj je
poivao viktorijanski etiko-medicinski projekt fiziko, dakle, ne
vodi nuno moralnom.
Harlots
anD motHers:
not laDies,
but Women
...Poor wounded name! My bosom as a bed shall lodge thee
Two Gentlemen of Verona, Shakespeare
S vi raniji pokuaji grupisanja ena nisu imali tako homogenizujui

uinak poput ovog otkria da su arini dvostruki. Prosvetiteljska
vera u naelo razuma, vera novih liberala u drutvenu mo da se nadraste
hobsovski motiv fizike sile koji se i dalje prepoznaje kao iskljuivi
uzrok nejednakosti meu ljudima, izostanak svesti o tegobnom ivotu
ljudi koje sklanjaju s ulica da sopstvenim prizorom ne bi uvredili tanana
oseanja viih klasa, sve to doprinosi idiosinkratinosti zahteva prvih
feministkinja. No, ak i zahtevi oko kojih su se manje ili vie jednoduno
slagale sve rane engleske feministkinje, poput onog o neophodnosti
egalitarn(ij)e obrazovne politike, nisu se mogli organizovati unutar
jedne zajednike platforme.
Emili Dejvis (Emily Davies), jedna od potpisnica prve peticije

kojom je od Donjeg doma zatraeno razmatranje enskog prava glasa41
(iako to ini nerado u strahu od moguih posledica po njen primarni
cilj), upamena je po tome to je 1869. godine osnovala prvi engleski
enski koled, Girton u Kembridu. Dejvis se eksplicitno zalagala za
polno nespecifino obrazovanje na svim nivoima i jednake uslove za
dodeljivanje diploma. (v. Davies 1866) U isto vreme i suprotno njenim
nastojanjima delovale su liberalne meovite grupe koje su se zalagale
za postepene reforme, polazei od posebnih programa za devojke koji
e odgovarati njihovoj prirodi, i odsustva obaveze o dokazivanju ste-
enog znanja, to e ih liiti napetosti koju sa sobom nuno nose kon-
kurencija i nadmetanje. Pod pritiskom ovih grupa neki od najstarijih
univerziteta u zemlji, poput Kembrida i Oksforda, omoguili su
enama da studiraju 1865, odnosno 1870. godine, ali se njihovi rezul-
tati nisu ocenjivali prema zasluenom, nego im se upisivalo samo da li
su prole ili pale ispit. Smatralo se da devojke nisu u stanju da se nose
s nadmetanjem i da e na to verovatno loe reagovati (Marks 1986:
187), emu je, pored ostalog, oito doprinelo shvatanje samih ena o
iskljuivom odnosu enskosti i bilo kakve forme takmienja.
To se pak jo i vie odnosilo na problem prava glasa, koje e
samo nekoliko decenija kasnije postati zajedniki imenilac trans-
kontinentalnih feministikih tenji. Bilo je malo ena koje bi sredinom
XIX veka mogle stati uz Herijetu Tejlor Mil koja instananim
41
Re je o peticiji koju je potpisalo 1499 ena i koju e Parlamentu 1866. godine predoiti
dva uvena mua istaknutih ena u feministikom pokretu Don Stjuart Mil i Henri
Foset (Henry Fawcett). Peticija je traila pravo glasa za sve glave porodica (household-
ers), bez razlike u polu, koje poseduju svojinu ili su u stanju da plaaju najamninu
(nav. u Phillips 2003: 97); i ona ni na koji nain ne namerava da poremeti raspodelu
politike moi meu razliitim klasama u drutvu, kako istie Mil u svom obraanju
Parlamentu (1866). Pored toga to je ovaj iskaz nedvosmisleno iskljuivao sve udate
ene, on u izrazito liberalnom duhu spaja oporezivanje i predstavljanje. Ironija je u
tome to je naredne godine izglasan drugi Reformski zakon koji je najzad politiki
osposobio sve muke (urbane) glave porodica koje plaaju porez. Ovom peticijom,
uslovno reeno, poinje epoha organizovanog sifraetskog pokreta koja izlazi izvan
domena ovog teksta, te je zato o njoj ovde bilo rei samo u naznakama.
filozofskim jezikom kae: Jer s kakvom istinitou i razumom se

moe pravo glasa nazvati univerzalnim, dok je polovina oveanstva
i dalje iz njega iskljuena? Tvrditi da je uee u upravljanju pravo
svih, a zahtevati ga za samo jedan deo naime, za deo koji ovaj zahtev
postavlja znai odricanje i od samog privida naela. (Mil 1995: 41)
Iako uobiajenost prakse podreenosti ena pripisuje fizikoj sili,
Herijeta Tejlor Mil u tipino optimistinom tonu tvrdi sledee:
Osvajaki ratovi nestali su tek kada su se pojavile demokratske
revolucije. Svet je vrlo mlad i tek je poeo da se oslobaa nepravde.
Tek je poeo da raskida s crnakim ropstvom. Tek je poeo da
se oslobaa kraljevskog despotizma. Tek je poeo da se oslobaa
naslednog feudalnog plemstva. Tek je poeo da se oslobaa religioznih
ogranienja. Tek je poeo da tretira sve mukarce kao graane,42
a ne samo bogatiji i povlaeniji deo srednje klase. ...Drutvo je do
pre nekoliko narataja bilo tako ureeno da je nejednakost bila sam
njegov temelj. ...Jednakost je znaila neprijateljstvo [po svoj prilici u
Hobsovom state of nature, pri. A. Z.] ...oveanstvo je preraslo ovo
stanje i danas svugde tei da se, kao opti princip ljudskih odnosa,
dominacija najjaih zameni pravinom jednakou. (Isto: 44)
Meutim, pored filozofskih finesa (a uzmemo li u obzir ivot
najveeg broja ena viktorijanske Engleske, preciznije bi bilo rei
sofisterija), iza fasade razuma/progresa/optimizma krije se neto to
e do konanog osvajanja prava glasa duboko cepati narastajui femi-
nistiki pokret. Herijeta Tejlor Mil se u sutini nije mogla sloiti s
pozivom Dozefine Batler da se ni na jednu enu vie ne gleda kao
na damu, jer su sve ene od sada samo ene (dakle, i one posrnule,
polunage devojice izobliene od sifilisa koje su sablanjavale dame
42
U trenutku kada je ensko pravo glasa napisano (1851), nisu, meutim, svi mukarci
bili graani. Tek e Reform Act iz 1867. godine dati pravo glasa urbanoj radnikoj
klasi, dok e ruralna radnika klasa ovo pravo stei 1884. godine. Takozvani under-
class ostaje lien politike i ekonomske nezavisnosti sve do proglaenja opte
ravnopravnosti.
iz visokog drutva kojem su i Tejlor Mil i

Batler pripadale). Nezaustavljiv napredak
e moda jednom doista i uspeti da
reformie sistem pretvarajui ga u m e s t o
gde e sve ene biti jedino ene. Do tada
se, meutim, trebalo zadovoljiti moguim.
Zato Tejlor Mil u duhu tradicije liberalizma
XIX veka izrie da je [a]ksiom engleskih
sloboda da oporezivanje i predstavljanje
treba da budu koekstenzivni (Isto: 42),
ime se, drugim reima, implicitno trai
ograniena politika autonomija dostupna
samo onim enama kojima se moe pri-
znati ekonomska, za XIX vek bez sumnje
najrelevantnija, forma autonomije.
Kada je 1867. godine ustanovljeno Londonsko drutvo za ensko
pravo glasa (na ijem je elu nekoliko godina bio Don Stjuart
Mil), a nedugo potom i Nacionalno drutvo za ensko pravo glasa
sa seditem u Manesteru, politika otvorenog iskljuivanja koja se
vrsto drala umerenosti, pragmatinosti i drutvenog konformizma
Herijete Martino, anticipirae putanju sifraetskog pokreta. Meutim,
iako odlikuje itav njegov razvoj, liberalna retorika sama po sebi nije
bila dovoljna da pokrene i homogenizuje ene kao ene. Sutinski
liberalna pozicija Herijete Tejlor Mil po kojoj tvrdnja da ene moraju
biti iskljuene iz aktivnog ivota zato to ih u tome onemoguava
materinstvo, zapravo znai da njima treba zabraniti svaku drugu
karijeru zato da bi materinstvo moglo biti njihov jedini oslonac (Isto:
47), morala je biti temeljno preinaena u jedan supermaterinski
feminizam Dozefine Batler, da bi ene zaista kroile u arenu
viktorijanske politike.
U biografiji Dozefine Batler koju je 1887. godine (godinu dana
po opozivanju Dekreta o zaraznim bolestima) napisao Vilijem T.
Stid (W. T. Stead), njen saborac, uveni novinar, autor skandaloznog
teksta Devianski danak modernom Vavilonu (The Maiden Tribute
to Modern Babylon) o dejoj prostituciji,

koji je pred kraj veka podigao na noge
londonsku srednju klasu, stoji da su se
u borbi protiv prostitucije drugi borili
da spasu due ili da izbave ene, dok je
gospoa Batler oduvek elela da spasi
KERKE. Materinstvo je za nju neto
najsvetije na itavom svetu. (nav. u
Phillips: 84) Svojom materinskom borbom
za ukidanje dvostrukih arina, Batler je
podastrla principe agresivnosti (re koja
se u njenim tekstovima najee koristi
da bi opisala nain svake budue borbe
ena), stratekog udruivanja (poto je
svoj poziv dobila od Boga, saveznike je traila i u verskim telima i u
bogobojaljivim predstavnicima javnog mnjenja) i sestrinstva meu
enama.
Na javni apel i otvoreni rat protiv dravnog etabliranja poroka bio je
plodonosniji za drutveno buenje i reformu od bilo kog pokreta u
ovom pravcu za koji znamo. Primorao je neprijatelja da izae iz zasede
odakle je vrebao skriven, ali razoran toliko vekova. Nae otvoreno
nipodatavanje vlasti i onog javnog mnjenja koje je omoguilo
vladama da takav zakon stave na snagu, uinilo je ono to godine
pa i vekovi neujnijeg rada u osami nisu uspele da postignu, niti bi
mogle postii. Ono je nagnalo neprijatelja da se pokae i da se izjasni o
svojoj prirodi i principima. Ono je prisililo mukarce da stvari nazivaju
pravim imenima. ...Prvi put u istoriji sveta ene su se nale u sreditu
kontroverze. Surovost zakona... probudila je enskost (womanhood)
ove zemlje, a sada i sveta... (Butler 1879)
Proglasivi problem nejednakih moralnih standarda pitanjem koje
je u temelju sveukupnog drutvenog ivota i u sri svih problema,
Dozefina Batler objavljuje rat vladama, javnom mnjenju, kapita-
listikom sistemu, medicini i sudijama, istaknutim proponentima
nauke, pa ak i onom delu svetenstva koje uruje s neprijateljem.

Postoji jedna francuska izreka po kojoj ene grade moral svoje
zemlje. To nije istina, niti moe biti sve dok ISKLJUIVO MUKARCI
PRAVE ZAKONE. (nav. u Phillips 2003: 93) Spoj zakonodavstva koje
titi samo muke interese i promovie nemoral, i posledic nesputanog
razvoja industrijskog drutva, zavere pohlepe i poude, doveo je do
unitenja na desetine hiljada keri naeg naroda. (Butler 1874) U
zemlji u kojoj javno mnjenje funkcionie kao uveana savest zajednice,
naglaava Batler u svom javnom obraanju o drutvenoj istoti, po-
guban je uticaj onih ljudi koji na poronost pokuavaju da bace veo
svetosti. Gospodin Leki (Lecky) promilja s poetskim sentimentom
o traginoj figuri... svetenice ljudskog roda kojoj je dodeljen alostan
zadatak da trpi i za tue grehe, ija je rtva demonu poude nuna
za zatitu istote naih domova! (Butler 1879) Na takve koji nastoje
da pokau kako je prostituisanje institucija u skladu s boanskom
ekonomijom sveta, ili na one koji u pogrenom trenutku iznose pro-
izvoljne etike hipoteze s potencijalno dalekosenim uticajem,43 ili
na predstavnike dijaboline troroge moi (policije, sudija i lekara
protiv kojih traje veoma ozbiljna bitka nas ena za naa tela [nav. u
Caine 1997: 109, kurziv A. Z.]), Dozefina Batler ne tedi rei pogrde.
Militantna i agresivna vrlina koja ih nadahnjuje nee mimoii ni
duhovne uitelje, inae prve saveznike Nacionalne asocijacije dama
koju Batler predvodi, ukoliko se oni odupru pozivu da u sredite svojih
propovedi ne stave pogrenu teoriju, duboko ukorenjenu u umovima
mukaraca verskih verodostojnika i svetovnjaka da prostituisanje
mora ostati u srcu hrianstva jer je neistota mukarcima neophodna.
(Butler 1874)
43
Gospodin Herbert Spenser (Herbert Spencer) je nedavno usvojio miljenje... da
mukarci poseduju snaan oseaj za pravdu, dok su ene u tom smislu slabe. alim
to se tako izvanredan ovek odluio na takav iskaz ba u ovom asu. Bilo bi, ini mi
se, skromnije od njega da je takvu tvrdnju odloio za trenutak kad Dekret o zaraznim
bolestima bude opozvan. Mukarci su doneli te Dekrete Dekrete iji se kukaviluk,
tiranska nepravda, flagrantna neravnopravnost i surovost verovatno ne mogu uporediti
ni sa im u itavoj istoriji sveta. (Butler 1879)
I premda se sa Spenserom slae da je enski oseaj za pravdu slab

ne usled nekih prirodnih predispozicija ve zbog svoje umrtvljenosti
i manjka upotrebe i mada je saveznike traila u svima koji su bili
spremni da se suprotstave trorogoj moi kojoj u pomo priskae javno
mnjenje, Dozefina Batler je duboko verovala da ima neuporedivo
manje mukaraca ija bi motivacija bila dovoljna da se uhvate u
kotac s ovim zlom. Zbog toga su, po njoj, ene morale da pokau
organizovano i neskriveno neprijateljstvo prema skandaloznom
udruivanju vlasti, novca i nauke kojim se legalizuje ropstvo ena, da
bi zatitio libertinizam mukaraca. (Butler 1874)
Da bi se militantna i agresivna vrlina izdigla iznad svoje vekovne
umrtvljenosti, ene su se morale grupisati oko jedinog svojstva koje im
je bilo zajedniko: oko svoje enskosti. Kada se mukarci... postave
kao neprobojan zid izmeu ene i ene, zabranjujui jednoj klasi ena
da bude u prisustvu druge, klase slabih i osramoenih, znai da je dolo
vreme da se ene podignu, zahtevajui svoja najsvetija prava u odnosu
na svoje sestre. (nav. u Phillips 2003: 92) Ovu vrhunski feministiku
tvrdnju koja podsea na slogane nastale skoro sto godina kasnije,
podupiru i drugi iskazi kojima se nagovetava globalnost sestrinstva.
Suprotstavljajui se klasi mukaraca, to prikladno saima maksima
da izmeu pobunjenice i despota vie ne moe biti primirja (Butler
1874), sve ene se pozivaju na udruen rad protiv zajednikog
neprijatelja otelovljenog u svim drutvenim institucijama.
I premda e u svojim naknadnim seanjima, objavljenim pod
nazivom Lina seanja na veliki pohod (Personal Reminiscences of a
Great Crusade), izjaviti da je u odbranu ena stala prvo kao graanin
slobodne zemlje, a tek potom kao ena, Dozefina Batler priznaje da
je kampanja koju je predvodila oko dvadeset godina proizvela enski
pokret:
ene su bile prisiljene da zauzmu novu poziciju usled osobenog uasa
i drskosti ovog zakonodavnog pokreta za stvaranje ropske klase ena
u tobonju korist razvratnih mukaraca. Mnoge koje su ranije bile
bojaljive ili vezane konvencionalnim idejama za propisanu sferu
delovanja, suoile su se izravno s mukarcima iji je materijalizam

bio otelovljen u tom tako jezivom obliku, i s vladom koja je stavila
svoj peat na veliku nepravdu; na taj nain, mnogo pre no to smo se
pribliile sticanju politike ravnopravnosti s mukarcima, snaga naeg
pravednikog gneva donela je novu svetlost, budei oseaj za pravdu...
(nav. u Phillips 2003: 89)
Meutim, iako je upravo taj enski oseaj za pravdu, suprotno
sumnji Herberta Spensera u njegovo postojanje, inicirao grupisanje u
kojem su ene prvi put sebe razumele i predstavljale kao ene, bilo je u
njemu neeg to je istovremeno ruilo i uvalo razliku izmeu anela
doma (onih koji govore) i posrnulih ena (onih o kojima se govorilo).
Dozefina Batler na jednom mestu kae kako se prostitutke ne mogu
popraviti propovedima o grehu i konanom sudu; ona bi pola od
toga to bi ih prvo nainila enama, obnavljajui njihovu enskost
(Rather would I begin by making them women first, by restoring their
womanhood.) (Butler 1874) U kakve ene enski pokret treba da
pretvori ene? Odnosno, kada se ene grupiu kao ene, koji je to
normativan model enskosti koji se unapred pretpostavlja kao model
kojem sve ene treba da budu saobrazne?
Iako je, dakle, poveden rat protiv svih institucija koje otelovljuju
muku mo, postoji jedan sistem koji kampanja protiv Dekreta o
zaraznim bolestima ne dovodi u pitanje sistem privatnog i javnog.
Prostitutka njen ivot, glas, motivi gubi se u predstavi koju o njoj
kroje predstavnice srednje klase:44 u trenutku kada prve feministkinje
govore o preprekama koje stoje na putu obrazovanju, zaposlenju i
44
Ovde je zanimljiva i pozicija koju Dozefina Batler zauzima prema radnikoj klasi,
kojoj njene formulacije pripisuju nedvosmisleno muki rod. Iako nema sumnje da je
najistinskiji obrazovana klasa ovom cilju dala najuzvienije i najmonije delatnike,
treba uti i radnike klase uopte uzev, to pored ena koje najneposrednije trpe
nepravdu, u zbilji ili sauestvujui u patnji drugih, najvie pate od ovog drutvenog
zla... Bilo je posebnih okolnosti tokom poslednjih deset godina kada smo mogle da
saznamo kakvo je miljenje radnikih klasa o ovom pitanju, i nale smo da je njihova
presuda gotovo jednoglasno u skladu s pravdom. (Butler 1879) Iako je insistirala
posedovanju vlastite imovine, ona postaje puki simbol enske nemoi i

potpune zavisnosti od muke seksualne elje. Tada tako este metafore
o ropstvu ena bivaju naprosto dopunjene metaforama o braku kao o
legalnoj formi prostitucije, ime se neznanje o stvarnim okolnostima
ropkinja i prostitutki, najsiromanijih ena, nadomeuje snanim
oseajem vlastite seksualne eksploatisanosti i naelne ranjivosti. Upravo
je zbog toga feminizam prvog talasa, dakako, uz izuzetke i poneka
odstupanja, govorio u ime ena, svih ena koje su bar donekle pristajale
na sistem javnog i privatnog i svojim pristankom ga podravale. Tek
e se new woman dvadesetih godina XX veka odupreti njegovim
striktnim nalozima, odupirui se tako i onome to se prepoznavalo
kao feminizam.
na tome da ene treba slono da deluju i da se bore zajedno da bi okonale tlaenje

koje se nad njima sprovodi, neizreena pretpostavka kojom se Batler vodila bila je
da e ene koje e se u tu bitku upustiti biti, poput nje, predstavnice srednje klase.
Iako je zagovarala pomo mukaraca iz radnike klase u svojoj borbi protiv Dekreta
o zaraznim bolestima, Batler u kampanju nikada nije pokuala da ukljui radnice a
posebno ne prostituke. Prostitutke se nisu pozivale da govore, nego se u njihovo ime
govorilo i one su uvek predstavljane kao mlade, ranjive i bespomone ene... (Caine
1997: 111)
Sjedinjene
Amerike
Drave
RoPSTVo
I AmeRIke
PeNeLoPe
We hold these truths to be self-evident, that all men are created equal,
that they are endowed by their Creator with certain unalienable Rights,
that among these are Life, Liberty and the pursuit of Happiness.
Declaration of Independence
E ngleski feminizam proistekao je, dakle, iz neposrednog sukoba s

normom, a pitanje prostitucije bilo je njegova prelomna taka. U
Americi je osnov za taj sukob ponudila institucija ropstva.45 I premda
se motivi i ishodi izazova koji je upuen normi u ta dva sluaja bitno
razlikuju, njihov konani rezultat je isti: oba dovode do stvaranja
prepoznatljivo feministikih pokreta, koji su krajem XIX veka
objedinjeni u pokret meunarodnih razmera.
45
U Engleskoj je takoe postojao snaan abolicionistiki pokret u kojem su uestvovale i
pojedine ene, kao to su i u Americi postojali organizovani pokuaji suzbijanja pros-
titucije. Meutim, moja je teza da u svakoj od ovih zemalja ta nastojanja nisu sama za
sebe bila dovoljna za buenje feministike svesti.
Retke ene koje su govorile na abolicionistikim konvencijama

tokom prve polovine XIX veka susretale su se s nevericom, porugom
i gnevom, ponekad ak i svojih saboraca. Preneraujui prizor ene
koja istupa u javnosti svakako nije bio bez osnova: one koje su se
usudile da prekorae granice polno definisanih sfera da bi podigle glas
protiv crnakog ropstva, ubrzo su imale dovoljno kurai da zahtevaju
ukidanje robovanja uopte.
Pretpostavlja se da su sestre Sara i Anelina Grimke (Sarah i
Angelina Grimk), poreklom iz bogate junjake robovlasnike
porodice, bile prve bele ene koje su govorile o pravima roba izvan
parlor meetings, ekskluzivno enskih skupova, obraajui se publici u
kojoj su se nalazili i mukarci. Iako njihove govore o nedaama robova
proima duboka religioznost, na Jugu je skromna pojava dveju sestara
izazivala neskriven bes tekst Apel hriankama Juga (An Appeal to the
Christian Women of the South) Aneline Grimke spaljen je u Junoj
Karolini, zemlji u kojoj je roena dok je na Severu njihovo obraanje
za predikaonicom proizvodilo otvoreno protivljenje i nelagodu. Uzrok
tome je injenica da su ene te koje govore, uz bojazan da ovaj in
transgresije moe izazvati niz slinih krenja prirodnog i boanski
ustrojenog poretka. Pismo Aneline Grimke upueno Ketrin Bier
(Catherine Beecher) 1838. godine, pokazuje koliko su takvi strahovi
bili opravdani:
Bavei se pravima koja pripadaju robu poela sam bolje da razumem

svoja prava. Pokazalo se da borba protiv ropstva predstavlja kolu
morala u naoj zemlji kolu u kojoj se ljudska prava bolje razumeju i
ue nego na ijednom drugom mestu. Ljudska bia imaju prava, poto
su moralna bia: prava svih ljudi potiu iz njihove moralne prirode;
a kako svi ljudi imaju istu moralnu narav, svima pripadaju sutinski
ista prava... Ukoliko su, dakle, prava zasnovana na naravi naeg
moralnog bia, onda puka okolnost pola mukarcima ne daje vea
prava i dunosti nego eni. Pretpostaviti suprotno znailo bi poricati
oiglednu injenicu da je fiziko ustrojstvo puki instrument moralne
prirode... Kada se ljudska bia posmatraju kao moralna bia, pol...

postaje beznaajan i nitavan.
...Ako su crkvene i graanske vlasti namesnitva Boja, onda
tvrdim da eni pripada potpuno jednako pravo da dostojanstveno
prisustvuje konvencijama, konferencijama, asocijacijama i generalnim
skuptinama kao i mukarcu kao i pravo da sedi na tronu Engleske
ili u stolici predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava. (Grimke 1838:
115-120; kurziv A. Z.)
Zauzimajui se za prava roba, bele ene su poele da stiu svest

o sopstvenoj obespravljenosti. I premda je tenja kojom su se bar
inicijalno rukovodile bila da govore kao graani drave koja odobrava
ropstvo, sama injenica da su govorile onemoguavala je da se
zanemari pol osobe koja govori. Svetska konvencija protiv ropstva
odrana u Londonu 1840. godine, nudi verovatno najjasniju ilustraciju
nametnutog bivanja polom, da jo jednom upotrebim formulaciju
Deniz Rajli: posle unih rasprava o enskoj prirodi, delegatkinjama
iz Amerike dozvoljeno je da ostanu u sali u kojoj se skup odravao
bez sumnje pod snanim uticajem Vilijema Lojda Garisona (William
Lloyd Garrison) pod uslovom da sede na zaelju, sakrivene zavesom
i liene prava da govore.
Zato je, meutim, upravo u Americi dolo do tako snane
konvergencije prava ena i prava roba? Oigledan odgovor je da je
ropstvo, osobito u junim amerikim dravama, bilo opipljiva realnost
Amerikanaca i svetle i tamne boje koe, oko koje su postojali intenzivni
sukobi od usvajanja Ustava 1787. godine do Amerikog graanskog
rata (1861-1865), okonanog usvajanjem XIII Amandmana. Kada je
o enama re, njihova uloga u abolicionistikom pokretu sama po
sebi nije bila u neskladu s proklamovanim naelima mlade nacije:
Amerikanke su poetkom XIX veka na raspolaganju imale jo uvek
ivu revolucionarnu retoriku i monu misionarsku tradiciju prvih
kolonista, to je podupiralo njihovu veru da se u duhu republikanizma
bore za pravdu i da na zemlji imaju boansko poslanje.
Ukoliko se, meutim, odmaknemo od naizgled samorazumljivih

odgovora, vezu izmeu enskih prava i prava roba treba traiti i u
specifino amerikoj raspodeli moi koja se u tom asu ne moe
uporediti ni s jednim postojeim oblikom organizacije vlasti na svetu.
Za razliku od engleskog drutva koje je poznavalo brojne instanane
oblike gradiranja graanskog statusa, to je omoguavalo da samo
odreen sloj ljudi uestvuje u izgradnji javnog i da a fortiori uiva u
privilegijama privatnosti u postkolonijalnoj Americi svi mukarci stiu
pravo na puno sprovoenje svojih prirodnih prava. To vai posebno
od usvajanja Zakona o pravima (Bill of Rights), odnosno prvih deset
ustavnih amandmana ratifikovanih 1791. godine, kojima se definiu
verske slobode, sloboda govora i tampe, pravo na noenje oruja,
zabrana kanjavanja prekomernim kaznama, pravo na blagovremen
sudski postupak, nepovredivost linosti, mesta stanovanja i imovine.
(v. Zakon o pravima u Mrenovi 1989: 119-123)
Svi ljudi (i ene i mukarci) su stvoreni jednaki nema, dakle,
drutvenih okolnosti koje bi mogle kriti boanski ustrojen poredak
i sve svoje tvorevine Tvorac je obdario neotuivim pravima meu
koje spadaju ivot, sloboda i traenje sree, kako stoji u uvenom
drugom paragrafu Deklaracije nezavisnosti iz 1776. godine. (nav. u
Mrenovi 1989: 107) Prepreke ostvarivanju sopstvenih sposobnosti
nisu spoljanje, kao na starom kontinentu: one se mogu objasniti
jedino kvalitetom samih sposobnosti, zbog ega neki imaju vie uspeha
u traganju za sreom, neki pak manje. Na putu ostvarivanja prava koja
svakom oveku daruje sam Tvorac, ovde bar na apstraktnom nivou
ne stoji bedem vrlina koje reprezentuje bilo aristokratija, bilo middle
rank. Svi ljudi, nedvosmisleno tvrdi Deklaracija nezavisnosti, imaju
neotuivo pravo na prava.
I dok je u Engleskoj sistem privatnog i javnog funkcionisao u
jednoj ravni koja je razliitim diskurzivnim sredstvima sebi pribavljala
univerzalnost, to je srednju klasu otro razdvajalo od ostalih iroko
definisanih segmenata drutva, u Americi univerzalno (muko) pravo
glasa omoguuje da i najsiromaniji nadniar bude graanski jednak
svom poslodavcu, omoguujui tako

bar privid ravnopravnih poetnih
okolnosti, definisanih prirodnim pra-
vima. Svako, dakle, ima vlastit udeo
u javnosti, bez obzira na poreklo i
postignua, i svakome sleduje strogo
zatiena privatnost jedino na temelju
posedovanja graanskog statusa.
Meutim, uprkos tome to su svi
ljudi stvoreni jednaki, neki su ljudi u
zbilji jednakiji od drugih. Budui
da ih njihove prirodne predispozicije
predodreuju za to da svoj ivot, slobodu i izbor puta ka srei podare
drugome, ene svoja neotuiva prava koja im pripadaju u meri u
kojoj su priznate kao Boje tvorevine otuuju u korist pokrovitelja
kojem je Tvorac podario autoritet i mo da odluuje kao linost u
ime jednog tela. Ovo bi, takorei, bile teoloke osnove i implikacije
engleskog obiajnog prava koje Deklaracija nezavisnosti uraunava. Ta
prirodna razlika, poduprta apodiktikim zapovestima apostola Pavla, u
amerikom drutvu svakog mukarca opskrbljuje formalnim uslovima
da bude apsolutni reprezent sopstvene privatnosti, a enu da u skladu
s promilju Tvorca uini sve to je u njenoj moi da tu privatnost uini
blagotvornom za napredak itave nacije.
No, injenica da na amerikom tlu postoje i one, po pretpostavci,
boanske tvorevine koje se ne mogu podvesti pod (sve) ljude, budui da
njihova nejednakost ne proizlazi ni iz klasne, ni iz polne razlike, poput
neke beline promie tekstom Deklaracije nezavisnosti. Prema tome,
greka koja je maloas nainjena kada je reeno da su svi mukarci imali
privatnost i apsolutno pravo da je po svojoj volji reprezentuju, nije bila
sluajna. Svi koji su imali pravo glasa spadali su u kategoriju oveka, u
koju spadaju i ene ako se samo apstrahuje njihov pol, dok svi ostali,
bez obzira na pol, spadaju u kategoriju animated chattel, ive, pokretne
imovine. U doba Amerike revolucije postojala je, dakle, kategorija
ljudi jedina prema kojoj su se u formalnoj obespravljenosti (bele)

ene mogle ravnati koja je uprkos istorijski najtemeljnijoj primeni
prirodnog zakona ostala izostavljena iz pravedne raspodele prirodnih
prava.
Institucija crnakog ropstva predstavlja jedini prostor u kojem nema
mesta inicijalnoj ravnopravnosti meu svim Bojim tvorevinama. Taj
paradoks da jedna sutinski drutvena ustanova kakva je ropstvo,
ostane linija na osnovu koje se definiu unutranje granice prirodno
odreene slobode i jednakosti dao je povoda nastanku feministikog
pokreta u Americi. Nastojei da pokau da je i rob ovek iako je
u okovima, te da ga njegova ljudskost predisponira za slobodu,
abolicionistkinje su otkrile da postoje dvostruki arini u interpretaciji
ljudskosti. Pitanje ena nalazilo se u srcu tog tumaenja.
not a story
to Pass on
I accuse her [a land of my nativity] of legalizing, on an
enormous scale, licentiousness, fraud, cruelty and murder.
William Lloyd Garrison
R eenica koja najavljuje sadraj ovog poglavlja prepis je naslova

poslednjeg teksta u knjizi Crni Atlantik (The Black Atlantic),
polemikom doprinosu Pola Gilroja (Paul Gilroy) raspravi o post/
modernosti, u ijem su sreditu rasa i ropstvo.46 Ta pria o kojoj nema
ta da se kae, koju moda ne bi ni valjalo priati iz bojazni da se ne
ponovi, ili iz preke potrebe da se zaboravi, jeste pria o amerikom
ropstvu. No, reenicu iz podnaslova takoe je mogue tumaiti kao
da govori o nekoj prii koja bi da prenese neto to se dogodilo, ali
su sredstva za njeno prenoenje manjkava, uvek ve neadekvatna,
46
Iako bi se itav drugi deo o Sjedinjenim Amerikim Dravama mogao itati kao raspra-
va o rasi, taj pojam koristim retko, a i tada, ako je to bilo mogue, pod znakovima
navoda. Termin rasa razvijao se tokom XIX veka i u izvesnom je smislu, kao nauna
injenica, posterioran u odnosu na vreme koje opisujem. Rasa se u svom naunom
(rasijalistikom) kontekstu pojavljuje u evropskom, i to prevashodno francuskom i
engleskom, pre no u amerikom kontekstu, i to tek poto je ropstvo na evropskom
jer dogaaj ostaje izvan mogunosti opisa. Ovaj motiv da rei koje
treba da opiu dogaaj odve esto ne mogu da ne ostanu neme u
narativima robova se javlja s neobinom uestalou.47
Ropstvo na severnoamerikom kontinentu samo po sebi nije bilo
nikakav novum: trgovina ljudima predstavlja jednu od najstarijih
institucija u istoriji ljudskog roda, a posedovanje robova, orua koje
govori, jednu od najdrevnijih oznaka statusa i moi. Ono to afrike
robove u Americi u simbolikom smislu odvaja od svih ranijih formi
kontinentu ukinuto (o Gobinou [Gobineau] koji se smatra utemeljivaem evropskog

diskursa o rasi, videti, na primer, Todorov 1994: 131-140). U tom smislu, moe se
tvrditi da je nauni diskurs o rasi u veoj meri sluio kao opravdanje poznog koloni-
jalizma i imperijalizma nego institucije ropstva koja je, koliko god da je bila rasistika,
retko bila podupirana strogo naunim iskazima. O tome kako sociolozi danas koriste
termin rasa videti Giddens (2005: pogl. 9).
47
Posebna je vrednost ovih narativa u tome to oni uprkos nemogunosti govora ipak
govore o neizrecivom, po pravilu u prvom licu, dovodei u pitanje na taj nain autoritet
objektivnog prikaza, granica razumljivog i razuma, legitimnost pria o ropstvu i
znaaj autorstva. Ili kako to sam Gilroj kae: Autoritet i autonomija izniu direktno iz
namerno linog tona ove istorije. Spremno prihvaene u [abolicionistikom] pokretu
kojem su bile namenjene, ove prie pomogle su da se izotri disidentski prostor unutar
buroaske javne sfere... (Gilroy 1993: 69)
Osim ukoliko nije drugaije naznaen izvor, svi narativi osloboenih robova
korieni u tekstu preuzeti su s izvanredno informativne stranice www.spartacus.
schoolnet.co.uk/USAslavery.htm, na kojoj su ekscerpti originalnih iskaza robova
organizovani prema temama. Da bi se istakla njihova vidljivost, ovde navodim sve
narative koji su na ovaj ili onaj nain upotrebljeni u mom tekstu: Henry Clay Bruce,
Twenty-Nine Years a Slave (1895), Austin Steward, Twenty-Two Years a Slave (1857),
Moses Roper, Adventures and Escape of Moses Roper (1838), James Pennington, The
Fugitive Blacksmith (1859), Ottobah Cugoano, Narrative of the Enslavement of a Native
of Africa (1787), Olaudah Equiano, The Life of Olaudah Equiano the African (1789),
Zamba Zembola, The Life and Adventures of Zamba and African Slave (1847), Solomon
Northup, Twelve Years a Slave (1847), William Wells Brown, The Liberty Bell (1848),
Thomas Johnson, Twenty-Eight Years a Slave (1909), Harriet Jacobs, Incidents in the
Life of a Slave Girl (1861), William Box Brown, Narrative of the Life of William Box
Brown (1851), Charles Ball, The Life of an American Slave (1859), Lewis Clarke, Narra-
tive of the Sufferings of Lewis Clarke (1845), Walter Hawkins, From Slavery to Bishopric
(1891), Elizabeth Keckley, Thirty Years a Slave (1868), Mary Prince, The History of
Mary Prince, A West Indian Slave (1831).
ropstva jeste injenica da je egzistencija ovog sistema paralelna ili

koekstenzivna s nezaustavljivim progresom okcidentalne racionalnosti.
Ideje koje su podupirale postojanje i razvoj amerikog plantanog
ropstva nalaze se, tvrdi Gilroj, u samoj sri modernosti, odreujui je
u jednakoj meri u kojoj to ini svest o autonomiji, slobodi i ovekovoj
prevlasti nad prirodom.48 Da bi se, dakle, pokazalo na koji je nain
koegzistencija razuma i nerazuma, one neopisive, neprepriljive
prie mogla da poslui kao polazite feministikom
pokretu u Sjedinjenim Amerikim Dravama,
neophodno je nadii tumaenja koja se
zadovoljavaju iskazom da egzistencija
ropstva naprosto opovrgava Rusoov ali
i naelno prosvetljeni iskaz civilizo-
vanog dela sveta, po kojem su rei
rob i pravo protivrene; [i] uzajamno
se iskljuuju. (Ruso 1993a: 34) Tvrditi,
s druge strane, da je delovanje izvesnih
ljudi ista srca omoguilo izvoenje
loginih konsekvenci prosvetiteljskog
projekta u ijem je sreditu bila protiv-
renost ropstva i slobode, takoe ne moe biti
dovoljno. Razvoj feministikog pokreta njegovi
abolicionistiki koreni i ambivalentno rasistiki obrt govore u prilog
tome da se koegzistencija razuma i nerazuma u sluaju plantanog
ropstva, ali i uopte uzev, nikada ne moe tumaiti jednostrano, jer je
jednakost, Volterovim (Voltaire) reima, istovremeno i najprirodnija
i najzanesenjakija stvar. (Volter 1990: 175)
48
U tekstu Masters, Mistresses, Slaves, and the Antinomies of Modernity, Gilroj tvrdi
da se pitanje ropstva i rase mora integrisati u rasprave o krizi modernosti i perspektivi
prosvetiteljskog projekta. Njegov je stav da treba transcendirati neproduktivnu
raspravu izmeu evrocentrinog racionalizma koji proteruje ropsko iskustvo iz svojih
opisa modernosti, zalaui se za to da se kriza modernosti moe razreiti iznutra, i
jednako okcidentalnog antihumanizma koji izvore savremene krize modernosti
smeta u nedostatke projekta prosvetiteljstva. (Gilroy 1993: 54)
Jedan od oeva osnivaa (founding fathers) i drugi ameriki

predsednik, Don Adams (John Adams), opisuje naseljavanje Amerike
kao zaetak sprovoenja velikog plana na temelju provienja, u cilju
prosvetljenja siromanih duhom i oslobaanja ropskog dela ljudskog
roda na itavoj zemlji. (nav. u Arent 1991b: 16) Kolonizovanje amerikog
tla unosi temeljnu reformu u shvatanja mogunosti zapoinjanja:
ono sa sobom donosi otkrie novih zemalja; osvajanje naizgled
nepreglednih, neosvojenih prostranstava; pronalaenje i osiguranje
novih resursa koji e bitno izmeniti ideju o neprikosnovenosti veze
krvi, statusa i bogatstva; sticanje novog identiteta kolonista nastalog
meanjem kultura starog kontinenta i udruenom borbom protiv
lokalnog ivlja. Naseljavanje novog sveta donosi, na kraju krajeva, i
mogunost izumevanja nekog sasvim novog, neprepoznatljivog imena
koje zatire svaki trag ranijem postojanju. [K]ada se radi o pojedincu
[slugi]... koga ljuti kada ga primaju bilo zatitniki bilo s prezrenjem,
koji jasno vidi da mnogi monsinjori nemaju ni vie znanja, ni vie
duha, ni vie vrline od njega, i kome je ponekad dosadno u njihovom
predsoblju, ta taj da odlui? Da ode. (Volter 1990: 176) Amerika je
verovatno mesto na koje Volter u svom lanku o jednakosti upuuje tog
slugu kojem je dozlogrdilo da svojom podreenou uva (matino)
drutvo od izopaenja.
Ta novost novog sveta svoj konani izraz ima u samom inu
revolucionarnog zasnivanja drave. Iako ideje sabrane u drugom
paragrafu Deklaracije nezavisnosti We hold these truths to be self-
evident, that all men are created equal, that they are endowed by their
Creator with certain unalienable Rights, that among these are Life, Liberty
and the pursuit of Happiness same po sebi nisu bile nove (one se u
razliitoj formi pojavljuju u evropskim teorijama drutvenog ugovora
vie od stotinu godina unazad), aksiomatski karakter oiglednosti
istorijski je taan jedino u amerikim okolnostima. Stvaranje drave na
temelju saglasnosti, uz autoritet Tvorca koji funkcionie kao blagoslov
velikom prosvetiteljskom eksperimentu proizvodnje opte jednakosti,
predstavlja temeljan in zapoinjanja, ostvariv jedino u neponovljivim
okolnostima vieznanog prisustva i potpunog odsustva tradicije.

To iskustvo je svoj izraz nalo samo u inu ustanovljenja Sjedinjenih
Amerikih Drava.
Uprkos tome, revolucionaran in zapoinjanja uva jednu
staru instituciju koja je u izravnoj protivrenosti s proklamovanim
oiglednim istinama. U osnovi opte jednakosti ostaje nejednakost
jednakih i onih ija su otuiva prava uslov mogunosti neotuivosti
prava. U formulaciji Tomasa Defersona (Thomas Jefferson) traganje
za sreom zamenjuje trei termin uobiajene lokovske trijade (ivot,
sloboda, svojina), to se moe tumaiti kao nekonvencionalan vid
pobijanja robovlasnikog argumenta koji u toj formi, primera radi,
opstaje u Deklaraciji prava drave Virdinije iz 1776. godine. ak i
pod pretpostavkom da je to tano, u Deklaraciji nezavisnosti ropstvo
se nigde izravno ne osuuje, i bie potrebno jo mnogo decenija da
bi konano bilo ukinuto. Prema tome, iako se pomie od lokovske
ideje drutva koja istovremeno promovie jednakost i opravdava
ropstvo,49 to u izvesnom smislu uva formulacija Dorda Mejsona
(George Mason) svi ljudi su po prirodi jednako slobodni i nezavisni
i imaju izvesna inherentna prava... na ivot i slobodu, uz pravo na
sticanje i posedovanje svojine (Vir. Decl. 1776: sect. 1) Deferson
49
Don Lok (John Locke), jedan od najznaajnih mislilaca politike filozofije ije
su antiautoritarne ideje imale verovatno najveu vanost i primenu u stvaranju
savremenog liberalnog drutva, zalagao se istovremeno za odranje crnakog ropstva
u britanskim kolonijama. Kao sekretar grofa aftsberija (Shaftesbury), jednog
od osmorice lordova kojima je dodeljena titula posednika zemlje u amerikim
kolonijama (aftsberijev deo se prostirao izmeu dananje Virdinije i Floride), Lok je
bio administrator britanskih kolonija i najverovatniji autor teksta Temeljna naela na
kojima je uspostavljena Karolina (Fundamental Constitutions of Carolina), objavljenog
posthumno, u kojem se tvrdi sledee: Svaki slobodnjak iz Karoline imae apsolutnu
vlast i nadlenost nad svojim crnim robovima. (Locke 1669: l. 110) Stav koji iznosi
o robovima u svojoj Drugoj raspravi o vladi imao je nesumnjivog teorijskog uticaja na
argumente o odranju institucije ropstva na amerikom tlu: Poto su, kao to kaem,
ovi ljudi izgubili pravo na ivot i sa njim svoje slobode i ostali bez svoje imovine, i
kako u stanju ropstva nisu podobni za bilo kakvu svojinu, oni se u takvom stanju ne
mogu smatrati nekim delom graanskog drutva, iji je glavni cilj ouvanje svojine.
(Lok 2002: 277)
pod velom oiglednosti pitanje ropstva naprosto ostavlja izvan pitanja

jednakosti.
Paradoks koji stoji iza drugog paragrafa Deklaracije nezavisnosti,
amerikog Ustava i Zakona o pravima, ogleda se u injenici da je
Deferson, sastavlja Deklaracije, posedovao robove sve do svoje
smrti, to vai i za deset od prvih dvanaest amerikih predsednika.
Ovaj se paradoks na izvestan nain moe objasniti jednim drugim,
tekstualnim paradoksom. Defersonove uvene rijei: We hold these
truths to be self-evident kombinuju na udan i istorijski zapravo
jednokratni nain injenicu saglasnosti We hold koja je kao takva
nuno relativna, jer se odnosi na one koji su saglasni s jednim
Apsolutom, naime aksiomatskim istinama, kojima kao takvim nije
potrebna saglasnost poto su one prinudno evidentne, nezavisne od
izvoenja dokaza ili politike snage ubjeenja. (Arent 1991b: 167)
Iako ne zavise od ljudske volje koja na njih moe i ne mora pristati,
poto reflektuju oiglednost koja je inherentna ovjekovom razumu
(Deferson nav. u isto: 168), ove su istine ipak takve vrste da zahtevaju
saglasnost kakva matematikim istinama ne bi bila potrebna. Premda
bi, dakle, Deferson tim injeninim istinama, Lajbnicovim (Leibnitz)
reima, da podari status razumskih istina posredstvom autoriteta
zakona prirode i boga te prirode, kako stoji u preambuli Deklaracije
nezavisnosti, taj nuno neopravdani prelaz omoguuje da u jednoj ravni
ove istine vae samorazumljivo, a u drugoj preutanoj iskljuivo u
vidu potencijalnog, skrupuloznog obeanja.
Deferson, koji je u robovlasnikoj istoriji ostao upamen po
iznimno nelagodnoj injenici da je sa Seli Hemings (Sally Hamings),
svojom crnom ropkinjom, imao potomke koji su po Zakonu o
robovima drave Virdinije nasleivali ropstvo preko majke (Virginia
1705: XXXVI), pisao je kako smatra da poreklo ove revolucije ve
dovodi do toga da se promena moe uoiti. Duh gospodara slabi, dok
se duh roba izdie iz praine, a njegovo stanje poboljava na nain za
koji se nadam da, po boanskom provienju, vodi njegovom potpunom
oslobaanju. (nav. u Post n/a, kurziv A. Z.)
Utoliko je strukturna nejednakost,

nejednakost u ravni tumaenja ljudskosti,
ostala upisana u optu jednakost na
kojoj se zasniva novo ameriko drutvo.
Razlika izmeu oveka i stvari koja se
ne smatra ivom sve dok joj gospodar
ne prizna ivot, od temeljnog je znaaja
za razumevanje sistema koji odobrava
(i podstie) ropstvo. Formalan izraz
animated chattel (ili alternativno chattel
personal) uva vezu izmeu roba i oveka:
iako mu je nedvosmisleno uskraeno
pravo na slobodu i na traganje za
sreom, rob ima pravo na ivot u formi obaveze da ivi za onoga ko mu
je ivot podario ko ga, u strogo mehanicistikom duhu XVIII veka,
doslovno animira, pokree, preobraavajui hrpu mesa i kostiju u ivu,
pokretnu stvar. Izvan tog gospodarevog fiat, rob nije ovek. Zakon o
robovima drave Virdinije koji e posluiti kao model svim potonjim
zakonima robovlasnikih drava na to izravno upuuje: Ako se ijedan
rob odupre svom gospodaru ili vlasniku ili drugoj osobi, po njegovom
ili njenom nareenju moe biti ukoren, a ako bi se dogodilo da tokom
sprovoenja kazne bude ubijen, to se nee smatrati krivinim delom...
[to e se, drugim reima, tretirati] kao da do nezgode nije ni dolo.
(Virginia 1705: XXXIV, kurziv A. Z.)
ISToRIJA
RoPSTVA U
PeT koRAkA
Many civilized, nay, Christianized people... approve... the savage
practice... though it has been so often proved contrary to the light of nature.
Thomas Paine
I nstitucija crnakog ropstva prethodi, meutim, Amerikoj revoluciji

i jedna je od kljunih prepreka ostvarenju jedinstvene politike
drave koja nastaje proglaenjem nezavisnosti od engleske krune. Na
severnoameriko tlo afriki robovi dospeli su ve 1619. godine, kada u
luku Dejmstaun u Virdiniji pristaje prvi holandski brod s ljudskim
tovarom. Za to doba ovaj tovar ni po emu nije bio neobian: Evropljani
su gotovo odmah po prispeu na plodna ostrva Karipskog mora bili
primorani da zamene lokalni ivalj izdrljivijom radnom snagom.
Zbog toga je do 1540. godine iz Afrike na ove prostore dopremljeno
oko deset hiljada robova, isprva ratnih zarobljenika koji su kupovani od
lokalnih poglavara u zamenu za evropsku robu, naroito oruje i rum.
Trgovina robljem kojom su do XVIII veka suvereno vladali Portugalci,
panci i Holanani, da bi ih potom odmenili Englezi i Amerikanci,

prevazilazila je granice unosnog poduhvata preduzimljivih pojedinaca.
Lukrativni aspekti transatlantske trgovine bitno su uticali na
ekonomski status zemalja koje su dominirale morem, uspostavljajui
tako protoglobalnu ekonomiju ali i okvire kasnijeg rasporeda snaga
u nacionalnoj i kontinentalnoj ravni. (v. Lovejoy 2000, Horton 2006,
Greeley 1864, Alexander 1887)
Prvi crni robovi u Virdiniji radili su rame uz rame s ugovornim
slugama (indentured servants), siromanim Evropljanima koji su posle
odreenog, ugovorom definisanog perioda sticali pravo na slobodu od
rada za drugog.50 Iako je za crne robove bilo neophodno izdvojiti vie
novca nego za ugovorom obavezane belce, ta se investicija dalekoseno
pokazala isplativijom, poto su crnci bili obavezani na neogranien
rad i lieni prava da trae obeteenje ukoliko bi im bila naneta
nepravda. Neogranieno vaenje obaveze koju je rob imao prema
gospodaru budui da je poetkom XVII veka ropstvo u kolonijama
zakonom proglaeno doivotnim i naslednim temeljno je odredilo
prirodu moi gospodara nad robom. Dok je prema slugi po ugovoru
ili najamnom radniku imao sporazumom definisanu obavezu da
nadoknadi kupljen rad, usluge ili radnu snagu, gospodar je imao jedino
50
irom Evrope su mukarci i ene potpisivali ugovore kojima bi se u zamenu za pre-
voz do amerikih kolonija obavezivali na rad u trajanju od pet do deset godina bez
novane naknade. Mnogi potpisnici su bili zavedeni ili prisiljeni na potpisivanje ugo-
vora, a veliki broj buduih sluga po ugovoru jednostavno se premetao iz evropskih
tamnica na ameriki kontinent, takorei i bez pristanka. Od trenutka zakljuenja ugo-
vora do asa ispunjenja obaveze, stanje sluga po ugovoru umnogome je nalikovalo na
ono u kom su se nalazili ameriki crnci. Meutim, iako nisu bili slobodni da po volji
prekinu ugovor, oni su ipak imali pravo da tue gospodara ukoliko nije ispunio us-
love sporazuma. Po okonanju ugovorenog perioda, sluge su dobijale odeu, orue za
obradu zemlje, ponekad i oruje. U pojedinim kolonijama sluge po ugovoru su dobi-
jale ak i mali zemljini posed. Do 1700. godine broj ugovornih sluga bio je uglavnom
jednak broju crnih robova. U XVIII veku, meutim, sistem indenture gotovo e sasvim
ustupiti mesto ropstvu, a u onim predelima gde je zbog hladnije klime (i bolesti poput
gripa, zapaljenja plune maramice, velikog kalja i boginja) opstanak crnih mukaraca
i ena bio manje izvestan i utoliko neprofitabilniji, kao u kolonijama Nove Engleske,
ugovorne sluge e zameniti najamni radnici.
interes, no ne i dunost da obezbedi minimalne uslove za opstanak

svojih robova. Budui da se tretira kao njegova privatna svojina, poput
druge marve51 u domainstvu, gospodaru pripada apsolutno pravo
na roba kao takvog. Mo raspolaganja ivotom ne svodi se, meutim,
samo na mogunost njegovog arbitrarnog oduzimanja. Pravo na ivot
drugog oveka podrazumeva svesno pretvaranje oveka u stvar, emu
u prilog govori iskaz osloboenog roba Tomasa Donsona (Thomas
Johnson): Gospodari su nad svojim robovima imali tako apsolutnu
mo da su ih mogli zavetovati, dati u najam, razmenjivati, preuzimati
na ime duga ili prokockati na kartama.
Poetkom XVIII veka institucija ropstva poinje da dobija svoj
karakteristian oblik, i tada dolazi do raslojavanja meu praksama
Juga i Severa. U suptropskim nizijama Karoline i Dordije, novim
engleskim kolonijama koje su se prostirale juno od Virdinije, bilo je
mogue ustanoviti plantani sistem prema karipskom modelu. Kako su
prvi imuni Englezi na ove teritorije emigrirali iz takozvanih Zapadnih
Indija (West Indies) zajedno s robovima koji su usled brojnosti gotovo
51
Etimoloki, izraz chattel koji se odnosi na roba/pokretnu imovinu ima isti koren kao
i engleska re cattle, stoka, marva.
u potpunosti potisnuli druge oblike radne snage, crna populacija

junih kolonija progresivno raste pratei irenje plantaa ka zapadu.
S druge strane, u Pensilvaniji i Novoj Engleskoj, kolonijama koje su se
pruale severno od Virdinije, hladnija klima, starije i mnogobrojnije
belo stanovnitvo, neadekvatna zemlja za uzgajanje unosnih useva za
izvoz, i utopijske konfesije koje su se protivile ropstvu (kvekerska i
puritanska), uzrokuju uoljivu neravnoteu u prisustvu crnih robova
na Severu i na Jugu: dok je u osvit revolucije u junim kolonijama
ivelo oko 400000 crnaca, u severnim ih je bilo osam puta manje.
U Ameriku revoluciju upisan je, kao to je ve naznaeno, paradoks
preutne koegzistencije jednakosti i ropstva. Tokom ustavnih rasprava
o izgledu nove nacije, predstavnici trinaest nezavisnih kolonija postigli
su nelagodan konsenzus oko toga da vreme za potpuno aboliranje
ropstva jo nije nastupilo, iako je postojala slutnja da e sama priroda
revolucije postepeno podii roba iz praine. Mogunost da se ta
zloslutna misao ostvari nastupa usvajanjem Severozapadnog ukaza
(Northwest Ordinance) 1787. godine, usled ega dolazi do otre podele
na free i slave states.52 Meutim, tri mere koje junjake drave uspevaju
da pridobiju od severnih, znatno su usporile neometano ispunjenje
revolucionarnog potencijala: re je, naime, o Zakonu o odbeglom robu
(Slave Fugitive Act) usvojenom 1793. godine na federalnom nivou koji
je hvataima robova doputao da slobodno prelaze granice svih drava
Unije u potrazi za beguncima; o tropetinskoj klauzuli koja znatno
uveava predstavniko telo Juga, raunajui jednog roba kao tri petine
52
Sve severoistone drave osim Nju Derzija zvanino su ukinule ropstvo na svojim
teritorijama u XVIII veku (Vermont 1777, Pensilvanija 1780, Masausets i Nju
Hempir 1783, Konektikat i Rod Ajlend 1784, Njujork 1799, Nju Derzi 1804). Drave
nastale na srednjem zapadu Severozapadnim ukazom Ohajo, Indijana, Miigen,
Ilinois, Viskonsin i Minesota bile su prve amerike drave u kojima je ropstvo bilo
zabranjeno. Reka Ohajo koja je odvajala severni od junog dela Unije, postaje tako
fizika razdelnica izmeu slobodnih i ropskih drava. Valja, meutim, pomenuti da
nisu sve slobodne drave bile automatski naklonjene crncima. Ilinois je, primera
radi, uveo potpunu zabranu imigracije crnaca, a u Indijani, Miigenu i Ilinoisu je na
snazi bila zabrana rasnog meanja, o kojoj e biti vie rei kasnije u tekstu.
slobodnog oveka; i o opstanku trgovine robljem sve do 1808. godine

kada je konano zabranjen uvoz robova na ameriku teritoriju.53
Iako su u periodu od 1540. do 1850. godine na oba amerika
kontinenta transportovani milioni Afrikanaca, do samog kraja XVIII
veka robovi se na severnoameriki kontinent uglavnom nisu uvozili
direktno iz Afrike. U asu kada postaje jasno da sistem ropstva nee
moi vie da opstaje bez potekoa, trgovina robljem dobija sasvim
nov zamah koji uspeva da mimoie ak i zabranu uvoenja robova,
pretvarajui krijumarenje ljudi u veoma isplativ posao. Groznica
koja je poslednjih godina XVIII veka pratila transatlantsku trgovinu,
u pravom svetlu pokazuje razmere nehumanosti ovog vievekovnog
poduhvata. Iz bojazni da e drava stati na put prodaji crnih ljudi,
beli preduzimai su bili spremni na raznovrsne forme dehumanizacije
53
Vilijem Lojd Garison je trideset godina svog ivota nastojao da utie na javno mnjenje
piui i ureujui razliite abolicionistike asopise. The Liberator, poslednji nedeljnik
koji je ureivao, izlazio je od 1831. do 1865. godine, i svakako predstavlja najradikal-
niji i najkonsekventniji abolicionistiki asopis svoga doba. U tekstu o odnosu Severa
i Juga, Garison bez imalo rezerve kritikuje ove povlastice Junjacima: To je, dakle,
odnos nas, stanovnika Nove Engleske, prema robovlasnicima s Juga, kojima se mi
praktino ovako obraamo: Samo vi nastavite, najdostojniji saveznici, da iz dana u
dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, otimate slobodu
i plodove rada od dva miliona ljudskih bia, gonei ih u polja kao stoku, izgladnjujui
i rastrui njihova tela, odvajajui mua od ene, enu od mua, i decu od njihovih
roditelja prodajui ih razliitim vlasnicima, prolivajui njihovu krv, oduzimajui im
Bibliju iz ruku i sputavajui da bilo kakvo znanje dopre do njihovih umova, i otimajui
godinje ezdeset hiljada novoroenadi, potomstvo neasti i sramote! Samo vi nas-
tavite s time mi ne elimo niti nameravamo da se meamo, ak ni da prigovorimo ili
da upozoravamo vae nam se drutvo odve mnogo dopada da bismo vas uvredili
optuujui vas za loe vladanje... Nastavite, od loeg ka gorem niite lance na telima
svojih rtava, dodajte jo na nepodnoljivo breme pod kojim ropu i ako bi se podigli,
dovedeni do takvog oaja vaom svirepou, zahtevajui svoja prava i obeteenje ne-
pravdi koje su im nanete, ne bojte se nita mi smo se zakleli nad svetim sporazumom
[Ustavom] da emo ih ubiti kao pse i tako vas spasti njihove osvete! ... Zavetujemo vam
nau fiziku snagu usled svetosti nacionalnog sporazuma sporazuma kojim smo vam
omoguili da pljakate, proganjate i unitite dva miliona robova koji sad poivaju pod
zemljom... Nastavite samo, a nad ovim svetim instrumentom, Ustavom Sjedinjenih
Drava s kojeg curi ljudska krv, mi vam sveano zavetujemo nae ivote, nau sudbinu i
nau svetu ast, zaklinjui se da emo uz vas ostati do samoga kraja. (Garrison 1832)
svog brodskog tereta: da bi se postigao maksimalan profit, broj

robova je odve esto nadmaivao kapacitet broda, te su ljudi, reima
osloboenog roba Zambe Zambole (Zamba Zambola), doslovno
bili poslagani jedni preko drugih, usled ega se zbog zaguljivosti
u zatvorenom prostoru i bednih porcija nezdrave hrane bolest u
nekim sluajevima irila u tolikoj meri da bi... samo polovina doivela
kraj puta, a i oni... u stanju koje ih nije inilo kvalitetnom robom.
Oni koji su uspeli da preive tegobne uslove puta do Amerike esto su
bili osueni na surovu smrt neposredno po prispeu, jer su ih bolesti,
izgladnelost i obogaljenost pretvorili u robu bez ikakve proe.
Jedan od kljunih razloga nesluene potranje za robovskom
radnom snagom bio je irenje plantanog sistema ka jugozapadu i
otkrie krunjae za pamuk 1793. godine, koja je unela pravu revoluciju
u proces obrade pamuka, kulture koja je na zapadnom Jugu potisnula
uzgajanje duvana i pirina. Ovde bi bilo umesno ukratko razmotriti
kanonski spor koji se tie odnosa kapitalizma i ropstva. Istoriari su i
danas podeljeni oko toga da li je sistem plantanog ropstva predstavljao
arhainu instituciju neuskladivu s kapitalistikom proizvodnjom i
modernim, prosveenim dobom na emu je, primera radi, insistirao
ve Frederik Daglas (Frederick Douglass), najuveniji osloboeni rob
i abolicionista (v. Gilroy 1993: 59), ili ono pak reprezentuje sutinu
samog kapitalizma. U delu Drutveni koreni diktature i demokratije,
Barington Mur (Barrington Moore) tvrdi da se znaaj pamuka za razvoj
amerikog kapitalizma esto zanemarivao, iako je do 1830. godine
to bio najznaajniji uzronik rasta manufakture i najvei ameriki
izvozni artikl. Ve 1849. godine, tvrdi Mur, ezdeset etiri posto
ubranog pamuka ilo je u inostranstvo, uglavnom u Englesku. Od
1840. godine do poetka Graanskog rata Velika Britanija je iz junijih
drava obezbeivala etiri petine svog ukupnog uvoza pamuka. Prema
tome, jasno je da plantae na kojima su radili robovi nisu bile nikakav
anahronian izrataj na tkivu industrijskog kapitalizma. One su bile
sastavni deo ovog sistema i jedan od osnovnih pokretaa razvoja u
svetu kao celini. (Mur 2000: 112)
Godine 1861, kada je predsedniki mandat pripao Abrahamu

Linkolnu (Abraham Lincoln), prvom predsedniku koga je nominovala
mlada Republikanska stranka, oformljena 1854. godine, robovi su
inili 89 procenata ukupnog crnakog stanovnitva na amerikom
tlu. Istiui da je ropstvo suprotno republikanskim vrednostima koje
svog reprezenta imaju u dravama Severa, Republikanska stranka njih
dovodi u vezu s vrlinama slobodnog najamnog rada i modernizacijom
amerikog drutva, otro ih suprotstavljajui ekonomskoj nazadnosti
i neefikasnosti junjakog plantanog sistema. Premda Republikanci
isprva nisu toliko teili potpunom ukidanju ropstva koliko spreavanju
njegovog daljeg irenja na severne i jugozapadne teritorije, secesija
i stvaranje Konfederacije, te dalji tok Amerikog graanskog rata
konano dovode do proglaenja XIII Amandmana na Ustav Sjedinjenih
Amerikih Drava kojim se postojanje ropstva stavlja izvan zakona.
U kolikoj je meri humanost bila u sreditu Amerikog graanskog
rata, najilustrativnije govori Linkolnovo kriptino pismo, upueno
1862. godine Horasu Griliju (Horace Greeley), osnivau i uredniku
vodeeg amerikog lista New York Tribune:
Spasiu Uniju... Ako ima onih koji ne bi spasli Uniju, osim ukoliko ne
bi istovremeno spasli ropstvo, ja se s njima ne slaem. Ne slaem se ni
s onima koji ne bi da spasu Uniju osim ukoliko istovremeno ne bi da
unite ropstvo. Moj najvii cilj u ovoj borbi jeste da sauvam Uniju, a
ne da spasem ili da unitim ropstvo. Ako bih mogao da spasem Uniju
ne oslobaajui nijednog roba, ja bih to uinio, a ako bih je spasao
oslobaanjem svih robova, uinio bih i to... Ono to inim s ropstvom i
obojenom rasom, inim zato to verujem da pomae spasavanju Unije.
(Lincoln 1862)
Opstanak drutva utoliko je bio vaniji od opstanka drutveno

mrtvih linosti. (Pejtmen 2001: 71) Konanu prevagu, ak i posle 1865.
godine, nije odnela ideja sutinski opte jednakosti (emu u prilog
govore decenije surove segregacije koje su usledile), niti je ukidanje
ropstva iz temelja promenilo rasistiki model stupnjevanja ljudskosti.

Linkoln nije mogao hteti da ne spasi Uniju ne oslobaajui nijednog
roba, ak i ako je to bilo samo retoriko kalkulisanje sa sentimentom
belog stanovnitva Severa koje, uprkos svom nasleu republikanskih
vrednosti, nije bilo lieno i oseaja rasne superiornosti. Poslednju
pobedu nisu odneli abolicionisti koji su se borili za pravo roba na
neotuiva prava a osobito ne oni koji su se borili za ponitavanje
svakog vida diskriminacije meu ljudima bez obzira na rod i boju
koe ve oni koji su ivot roba tretirali kao uzgredno sredstvo za
postizanje jednog vieg cilja.
ta je u formalnom smislu podrazumevala institucija oko koje se
toliko dugo i relativno uspeno bagatelisalo u senci oiglednih istina?
Ve u prvim godinama formalizovanja ustanove ropstva, ono biva
proglaeno doivotnim i naslednim, budui da se prenosilo matri-
linearno. Rad roba je bio prinudan i bez nadoknade. Ono to dobija i ono
to se od njega trai zavisi iskljuivo od arbitrarne volje pojedinca koji
sebe na temelju posedovanja robova proizvoljno naziva gospodarom.
Gospodar odluuje o svakom aspektu egzistencije svojih robova:
kao pokretna imovina drugog lica, rob samo prividno ima pravo na
bilo kakav oblik zajednice i na porodicu, od koje u svakom trenutku
moe biti razdvojen. Rob ne moe da sklapa ugovore i nema zakonsko
pravo na svojinu. Sve to mu pripada, pripada gospodaru. Ni robovi ni
osloboeni crnci ne mogu svedoiti protiv belca, ali mogu svedoiti
protiv drugog roba ili slobodnog crnca. Rob moe biti kanjen isklju-
ivo po nahoenju gospodara bez mogunosti obeteenja, bilo da je
njegov prestup stvaran ili izmiljen. Gospodar po svojoj volji bira da li
e i na koga preneti svoju neograninu vlast nad robovima. Robu nije
doputeno da se opire slobodnjaku u bilo kakvim okolnostima: on se
moe osloniti jedino na to da e njegov vlasnik povratiti njegovu cenu
ukoliko mu je oduzet ivot ili je obogaljen. Robovi ne mogu kupiti
slobodu niti mogu promeniti gospodara, ak ni u uslovima kada im
je ugroen ivot. Zakoni onemoguuju da se rob tretira humanije ak
i ako je primio hriansku veru, to u snano religijskom kontekstu
XIX veka u Americi nipoto nije zanemarljivo. Zakoni takoe staju u

potpunosti na put duhovnoj emancipaciji robova, budui da se svaki
pokuaj poduavanja roba pisanju i itanju strogo kanjava. Zakoni su,
prema tome, na svaki nain odravali nepremostiv jaz izmeu crnog i
belog oveka: ono to bi belca moglo stajati tek nekoliko dolara, crnca
bi moglo odvesti u sigurnu smrt.
Ropstvo je, meutim, sistem koji nadilazi puke zakonske okvire,
ekonomske interese i politike sukobe. Meri Luiz Prat (Mary Louise
Pratt) u trgovini robljem i plantanom sistemu prepoznaje masovne
eksperimente drutvenog ininjeringa i discipline, serijske proizvodnje,
sistematizacije ljudskog ivota, standardizovanja linosti (nav. u
Mekklintok 2005: 146), to se pak jednako odnosi na one koji polau
pravo na zvanje linosti i na one kojima je to pravo uskraeno. No,
posmatrano iz perspektive ivljenog ivota roba, ropstvo je vie i od
toga: ono predstavlja konaan izraz dehumanizacije i opredmeenja
ljudskog bia, koje, reima Soloma Nortapa (Solomon Northup), mora
da podigne glavu, da hoda brzo napred-nazad, dok muterije dodiruju

nae ake, ruke i telo, okreu nas, pitaju ta moemo da radimo, teraju
da otvaramo usta i pokazujemo zube, ba kao to dokej pregleda konja
kojeg namerava da trampi ili da kupi.
Lieni prava da se njihova ljudskost poistoveti s belom ljudskou,
crni mukarci i ene su pijace robova naputali kao stvari, koje su
vredele onoliko koliko su licitatori za njih bili spremni da ponude. Sve
veze koje su imali, to je moda jedino to ih je jo odreivalo kao
ljude, prestajale su na tom uzdignutom postolju gde su esto nagi
izlagani svojim buduim gospodarima. Elizabet Kekli (Elizabeth
Keckley) koja je trideset godina ivela u ropstvu, istie upravo tu
neopisivu uskraenost: Videla sam kako izvode moje sestre i prodaju
ih razliitim vlasnicima: tako nam nije ostalo ak ni tuno zadovoljstvo
da budemo partners in bondage.
mAJko, PomoZI mI
DA UBIJem DecU
S lika Tomasa Satervajta Nobla (Thomas Satterwhite Noble)

Moderna Medeja, naslikana 1867. godine, prikazuje crnu enu
koja razjareno zuri u etiri ustuknula bela mukarca, upirui prstom u
dva nepomina tela na tlu dok joj se za skute hvataju dva mala deaka.
Slika prikazuje istorijsku linost Margaret Garner (Margaret Garner),
odbeglu ropkinju iz Kentakija, ija je porodica uhvaena u pokuaju
da prebegne u slobodnu dravu Ohajo. Noblova realistina predstava
dogaaja koji su usledili, meutim, grei u jednom vanom detalju:
ini se da su sva deca na slici, i iva i mrtva, mukog pola. Iz Seanja
Levija Kofina (Levi Coffin), abolicioniste koji je pomagao beguncima
da izbegnu posledice Zakona o odbeglom robu, zna se da je Garner
te noi ubila samo jedno svoje dete, dvogodinju devojicu neobino
svetle puti. (Coffin 1880: 558-567) Iako je po vlastitom priznanju svu

decu nameravala da lii ponovnog ivota u ropstvu, moderna Medeja
odluuje da prvo ubije svoje starije ensko dete, oslobaajui je tako
strahota koje je ropstvo donosilo specifino enama.
Jedna druga ropkinja, Herijeta Dejkobs (Harriet Jacobs) koja je
pisala pod pseudonimom Linda Brent (Linda Brent), donekle nam
pribliava postupak Margaret Garner: Ropstvo je strano za mukarce,
ali je daleko stranije za ene. Povrh bremena koje pripada svima, one
poznaju nevolje, patnju i ponienje koje je samo njima svojstveno.
(nav. u hooks 1981: 24) Sistem ropstva u enama nije prepoznavao
neniji pol. One su obavljale sve poslove u domainstvu koje bi inae
radila plaena posluga, ukljuujui i dojenje i staranje o gospodarevoj
deci, uz obavezu da rade u polju rame uz rame s mukarcima. U
vreme berbe, ni trudnoa ni skoranji poroaj nisu ih mogli potedeti
iscrpljujueg celodnevnog rada: Henri Klej Brus (Henry Clay Bruce),
neposredan oevidac ivota na plantai, pominje da je majkama bilo
dozvoljeno da samo tri puta u toku dana prekinu rad i podoje svoju
odojad. Potom, za razliku od mukaraca koji su mogli napredovati
do statusa nadzornika ili vozaa, ili onih koji su se mogli delimino
osamostaliti na gospodarevom dobru ukoliko bi bili vrsni u nekom
zanatu, enama je bio onemoguen svaki oblik napredovanja. S druge
strane pak, injenica da su bile ene nimalo nije umanjivala njihove
izglede da e biti kanjavane niti je uticala na surovost kazne, o emu
svedoi jeziv opis muenja koji prenosi bii rob Solomon Bredli
(Solomon Bradley):
Najpotresnija stvar koju sam video dogodila se na plantai gospodina
Fararbija (Farrarby)... Jednog jutra sam otiao do njegove kue... i uo
stranu ensku vrisku. Priao sam ogradi i video enu ispruenu na
zemlji licem nadole, nogu i ruku privrenih o koeve. Gospodin
Fararbi je stajao iznad nje i udarao je konim amom. Izbrazdana koa
bi se odizala s njenih lea i nogu pod udarom. Ponekad, kada bi sirota
ena odve glasno jauknula od bola, Fararbi bi je udarao nogom u usta.
Kada se izmorio od bievanja, poslao je nekoga u kuu da mu donese
peatni vosak i zapaljenu sveu, pa ga je vrelog posipao po njenim

poderanim leima. Onda je uzeo jahai bi, te joj je s lea, ibajui je,
skidao stvrdnut vosak. Njegove odrasle keri su sve to posmatrale kroz
prozor kue, skrivene iza zavesa. Ova kazna je bila toliko strana da se
nisam mogao uzdrati od toga da pitam ta je ta ena poinila, a neko
od posluge mi je tad rekao da je njen jedini zloin bio to su joj zagoreli
krajevi kolaa koje je spremila za doruak. (nav. u hooks 1981: 38)
Meutim, kada Herijeta Dejkobs govori o specifino enskom
bremenu ropstva zbog kojeg je Margaret Garner odluila da poini
naizgled bezumno ubistvo svog enskog deteta, ona jamano ne misli
samo na pomenute oblike neravnopravnosti meu robovima. Sudbina
crnih ena u sistemu ropstva umnogome je odredila dalju putanju
njihove asimilacije u amerikom drutvu. Otuda su itav vek kasnije
crnkinje bile primorane da iznova postave pitanje o specifino enskom
iskustvu crnog oveka, poto se u XX veku u za to neoekivanim
okolnostima jo jednom odigralo zanemarivanje razlika pod platom
istosti. Kao to je svojevremeno ropstvo promaklo oevima osnivaima
uprkos (ili ba usled) oiglednosti opte jednakosti, tako je i belim
feministkinjama XX veka univerzalna kategorija ene omoguila da
previde razlike koje postoje meu enama.
Postavljajui pitanje o enskom iskustvu crnog oveka, crne
feministkinje poetkom osamdesetih godina XX veka otpoinju
proces ponovnog promiljanja znaenja identiteta, iskustva i formi
potinjenosti. Njihovo jednostavno pitanje kada kaete ena,
na koju enu tano mislite? zahteva da se uzme u obzir razliitost
istorijskih putanja, kulturnih praksi i materijalnih okolnosti koje su
kao uslovi mogunosti upisane u identitete razliitih ena. Pokazalo
se, naime, da je teko, ako ne i nemogue govoriti o iskustvima svih
ena i njihovoj istoj istoriji, ako u toj istoriji s jedne strane stoji rop-
kinja, a s druge robovlasnica.
Kad je ezdesetih godina XX veka dolo do revitalizacije
feministikog pokreta, u njegovom su se sreditu nale dve, uslovno
reeno, nove teme. Kako izvesna prava, naroito pravo glasa, vie nisu
mogla da poslue kao organizacioni motiv feministikom delovanju,

pitanja porodice i seksualnosti postaju znaajnija i vidljivija no to
su to ikada bila za feministkinje prvog talasa. Iako ni u XX veku ne
postoji jednoglasan stav o tome kako valja tretirati ove probleme,
istaknute feministkinje drugog talasa poput Simon de Bovoar
(Simone de Beauvoir), Beti Fridan (Betty Friedan), ulamit Fajerston
(Shulamite Firestone) i Kejt Milet (Kate Millett), kritiki posmatraju
instituciju porodice kao zapreku autonomiji ene, zahtevajui i njihovo
oslobaanje u domenu seksualnosti.
Drugi talas feminizma razvija distinktivno teorijsko orue na kojem
poiva tumaenje odnos izmeu mukaraca i ena. Bez namere da se
podrobnije uputam u ovaj sloeni problem, naveu samo osnovne
kategorije posredstvom kojih su ti odnosi interpretirani. Kljuna
razlika na koju se oslanja multidisciplinarna feministika teorija
u nastajanju jeste razlika izmeu pola i roda, gde rod predstavlja
drutvenu konstrukciju uzdignutu na biolokim osnovama pola.54 Iako
se danas daleko ree nalazi u teorijskoj upotrebi, kategorija patrijarhata
je sedamdesetih godina bila kljuna za razumevanje strukture u kojoj
je konstrukcija roda mogua. Patrijarhat predstavlja sistem vrednosti u
kojem enska i muka bia (pol) postaju mukarci i ene (rod), sistem
koji nadilazi klasne, rasne i druge razlike, koji opstaje u svim drutvima
i svim vremenima i koji od svih mukaraca pravi tlaitelje, od svih ena
rtve. To je sistem u kojem mukarci imaju mo da negiraju ensku
seksualnost ili da nameu njene poeljne okvire; da upravljaju radom
i proizvodom enskog rada; da kontroliu ensko potomstvo; da ih
fiziki ograniavaju i spreavaju njihovo kretanje; da ih koriste kao
objekte u mukim transakcijama; da staju na put njihovoj kreativosti i
da im uskrauju pristup drutvenom znanju i kulturnim dostignuima.
(v. Rich 2002: 36-39)
54
Odnosno, kako to kae Kejt Milet: Mora se priznati da su mnoge opte poznate raz-
like meu polovima, u oblastima kao to su prirodne dunosti ili temperamenti, o
drutvenom poloaju da i ne govorimo, zasnovane na kulturnim, a ne na biolokim
uzrocima. (1981: 175; kurziv A. Z.; v. i Kornel 2003)
Otkrie te univerzalno vaee, aistorijske kategorije patrijarhata,55

donekle e iz vida ukloniti specifino viktorijansko poreklo enskosti
protiv koje rane feministkinje druge polovine XX veka istupaju. Na to
se, meutim, konsekventno nadovezuje neto to je za razvoj samog
feminizma daleko znaajnije: ovaj esencijalistiki potez omoguuje
feministkinjama drugog talasa da zaborave sve drugaije oblike
konstruisanja seksualnosti i uloge ene u porodici, osim u onim
sluajevima kada egzotini primeri viestrukog tlaenja dodatno
podupiru normativni model.56
Istiui da problem koji nema ime nije problem svih amerikih
ena, bel huks (bell hooks) upuuje na jednodimenzionalnost
predstave o eni koju drugi put u istoriji feminizma univerzalizuju
bele, obrazovane ene udate za dobrostojee mukarce, kojima je
dosadilo slobodno vreme, dom, deca, kupovina. (huks 2006: 11) U
svojoj uvenoj knjizi Mistina aura enstvenog (The Feminine Mystique
1963) iz koje je preuzeta navedena fraza problem koji nema ime i
koja najavljuje silovit povratak feminizma, Beti Fridan opisuje turobnu
monotoniju ivota amerikih domaica u periodu velikog blagostanja
55
ila Roubotam (Sheila Rowbotham) i Miel Baret (Michelle Barrett) ve 1979, odnosno
1980. godine kritikuju kategoriju patrijarhata kao vanvremenu i aistorijsku: Baret tvrdi
da patrijarhat mirie na univerzalno i transistorijsko potinjavanje, a Roubotam da
on implicira univerzalnu i aistorijsku formu potinjavanja koja nas vraa biologiji...
(on) implicira fiksiranu strukturu i... sugerie fatalistiko pokoravanje. (nav. u Pejt-
men 2000: 37)
56
Za to najbolji opis prua nedovrena prepiska izmeu Odri Lord (Audre Lord) i
Meri Dejli (Mary Daly). Po objavljivanju knjige Gyn/Ecology Meri Dejli, jednog od
paradigmatinih tekstova radikalnog feminizma, Odri Lord, svakako najvanija i
jedna od iznimnih crnih feministkinja koju je priznavao beli pokret, pie otvoreno
pismo Dejli na koje ona nikada nije odgovorila. Kritikujui odsustvo crnih ena i
njihove istorije u ovom tekstu, Lord istie: Traim od tebe, Meri, da bude svesna
injenice u kojoj meri ovo ide u prilog silama rasizma i meusobnog odvajanja ena,
i pretpostavke da su istorija i mit ene bele rase jedina i legitimna istorija svih ena na
koju se moemo pozvati kad govorimo o moi i tradiciji, a da smo mi, obojene ene i
nae istorije, vredne pomena samo kao dekoracija ili kao primer tlaenja ena. (Lord
2002: 86)
posle Drugog svetskog rata. Iako se u prvi mah moe uiniti da je njena
analiza temporalno uslovljena, ona zapravo prevazilazi okvir pedesetih
godina XX veka i ponekad poput eha ponavlja nedoumice i slutnje
Amerikanki XIX veka. Iako Fridan eli da prikae viedecenijski jaz
izmeu starog i budueg feminizma kao period u kojem je dolo
do izvesnih ne nuno pozitivnih promena u ivotu amerike ene,
ona na implicitan nain zadrava vezu izmeu naina na koji je ta
paradigmatina ena ivela u nedavnoj prolosti i naina na koji bi,
oslobodivi se balasta svog bezimenog problema, mogla da ivi u nekoj
svetlijoj budunosti. Tu vezu uva identitet ene o kojoj Fridan govori.
Ona podvlai da naa kultura ne dozvoljava enama da prihvate
ili da zadovolje svoju osnovnu potrebu da napreduju i ispune svoje
ljudske potencijale, potrebu koja nije definisana iskljuivo njihovom
seksualnom ulogom, kao to viktorijanska kultura nije dozvoljavala
enama da prihvate ili zadovolje svoje osnovne seksualne potrebe.
(Friedan 1963: 68) Pod pretpostavkom da su moderne ene poetkom
ezdesetih godina uistinu sa sebe zbacile breme viktorijanskog morala,
to po sebi nipoto ne spada u domen samorazumljivog, njima je na
putu ostvarenja cilja formulisanog ve u ranim fazama feministikog
pokreta ostalo jo samo da reorganizuju sopstvenu ulogu u porodici.
Dakle, na tim temeljima grade feministkinje drugog talasa. No, na ija
se iskustva osvru? Koje im ene slue kao uzor? Kakav je tip porodice
koju su elele da reorganizuju da li zaista neki univerzalno postojei
tip i kojeg su modela seksualnosti elele da budu liene?
Kada bismo nasumino izabrali tekst iz feministike literature pisane
na amerikom tlu u razdoblju od 1963. do 1978. godine, pokazalo bi se
da se smisao izreenog bitno menja ukoliko se na svakom mestu gde se
javlja neutralna, univerzalno primenljiva imenica ena doda pridev
bela/crna (ili, na slian nain, heteroseksualna/lezbejka, siromana/
dobrostojea itd.). Pitanja koja se tiu seksualnosti i porodice posebno
potkrepljuju ovu tvrdnju: ona postaju vorita na kojima predstava o
istovetnom enskom iskustvu kroz itavu istoriju gubi verodostojnost.
Ona nam takoe mogu pomoi da razumemo zato su u XIX veku
keri Defersona, Vaingtona (Washington) i Adamsa istupale odvo-

jeno od svojih crnih sestara, ali i zbog ega su njihove naslednice,
paradigmatine ene o kojima govori Beti Fridan, godinama lako
prelazile preko injenice da se o njihovom domu i deci staraju neke
druge ene, uglavnom siromane (i) tamnopute, dok one uestvuju
na konferencijama o feministikoj teoriji. (Lord 2002: 141)
Dakle, na koju se enu tano misli kad se kae ena? Ta ena
jamano nee biti Lusi.
p. Ko je bila ta Lusi?
o. Ona je bila krojaica u porodici gospoe Kuk.
p. Kakva je bila boja njene koe?
o. Potpuno bela svetla kosa i plave oi. Sva njena deca su bila sasvim
bela.
p. I ona je bila ropkinja?
o. Da, gospodine.
p. Koliko je dece imala?
o. Petoro ili estoro u Dordiji, i jedno poto je prela u Mobajl.
p. Ona nije imala mua?
o. Ne, gospodine, nikada u ivotu nije imala mua.
p. Zar nije uobiajeno da ropkinje imaju mueve, ili bar one koje tako
nazivaju?
o. Da, gospodine, neke ih imaju, neke ne. One ne mogu imati mueve,
poto ih gospodari imaju za sebe sve vreme. (Mattison 1861: 20-
21)
DA LI Je I LUSI
BILA eNA?
Women are the real architects of society.
Harriet Beecher Stowe
U uvenom tekstu o mitu o crnom silovatelju,

Anela Dejvis (Angela Davis), jedna od
najistaknutijih ena u crnakom Pokretu za
graanska prava, tvrdi da se seksualno zlostavljanje
nalazilo u temelju institucije ropstva u jednakoj
meri u kojoj i bievanje. (Davis 2001: 51) Pravo
na ivot roba podrazumevalo je pravo na telo i
reproduktivnost ropkinja. Neogranien i u naelu
neograniiv pristup telu crne ene daje pravi
smisao frazi chattel personal: gospodar odluuje
da li e njeno telo iskoristiti kao seksualni objekt u cilju pukog
zadovoljenja poude, ili e ga kapitalizovati ustupajui ga crnim i/ili
belim mukarcima na svom dobru, uz pravo da odluuje o selekciji
seksualnog partnera po sopstvenom nahoenju, i da muevima
oduzme supruge i ustupi ih nekom drugom mukarcu. Pravo gospodara

bilo je neotuivo: gospodar nije imao razloga da prikriva seksualno
nasilje ili da ga naziva drugim imenom kako ga u tome nisu mogli
spreiti, drugi robovi su radije birali da o tome ne govore (Jacobs 1861:
55), ene gospodara su nasilje mogle da odloe ili da umanje njegove
razmere, ali ne i da mu sasvim stanu na put (Mattison 1861: pogl. V),
a zakon, kako tvrdi Judin enovez (Eugene Genovese), u silovanju
crne ene ne prepoznaje zloin. ak i kada bi crni mukarac seksualno
nasrnuo na crnu enu, njega bi mogao da kazni jedino njegov gospodar.
(nav. u hooks 1981: 35)
Termin silovanje se utoliko ne moe poistovetiti sa seksualnim
zlostavljanjem ropkinja. U formalnom smislu, seksualni in kojem
podlee crna ena nikada ne moe biti pod prisilom, poto ona nema
volju koja nije uvek ve volja njenog gospodara. Zakon je regulisao
domen razmene tel, ali ne i formu njihovog korienja, te su tako
robovlasnici postupali po zakonu kada bi kupovali ropkinje koje bi
ivele kao njihove milosnice (brojni su primeri Junjaka koji nisu
posedovali vie od nekolicine robova kupljenu ropkinju i zajednike
potomke), kada su ih brutalno kanjavali ukoliko bi se odupirale
pokuajima da ih obljube, budui da je pasivno preputanje silovanju
afirmisalo pravo robovlasnika na linost njegove imovine. U tekstu
Incidenti u ivotu male ropkinje (Incidents in the Life of a Slave Girl),
jednom od retkih spisa u kojem se otvoreno govori o nedaama crnih
ena, Herijeta Dejkobs (alijas Linda Brent) pie:
Rekao mi je da sam njegovo vlasnitvo; da se u svemu moram pokoriti

njegovoj volji. Moja se dua bunila protiv te zlehude tiranije. Ali gde
sam mogla poi po zatitu? Nije bilo razlike u tome da li je mala
ropkinja bila crna poput ebanovine ili joj je koa bila bela kao u njene
gospodarice. U oba sluaja nema ni traga zakonu koji bi je zatitio od
povrede, od nasilja, pa ak i od smrti; za sve su to krivi zlodusi koji su
izgledali kao ljudi. (1861: 45)
Ono to, meutim, izravno opovrgava mogunost zakonskog

priznavanja ideje da i crna ena moe biti silovana, jeste iroko
rasprostranjena praksa oplodnje i uzgoja radne snage (breeding).
Frederik Lo Olmstid (Frederick Law Olmstead), otac amerike
pejzane arhitekture i dizajner njujorkog Central Parka koji se u
mladosti bavio novinarstvom, ostavio je iza sebe seanja na ameriki
Jug: U dravama Merilend, Virdinija, Severna Karolina, Kentakiji i
Tenesiji, oplodnji i uzgajanju crnaca poklanja se onoliko panje koliko
i oplodnji konja i mazgi. Jo junije, podiemo ih i za upotrebu i za
prodaju. Plantaeri nareuju svojim devojicama i enama (udatim
ili neudatim) da raaju decu... Rasplodna ena vredi od jedne estine
do jedne etvrtine vie od one koja se ne razmnoava. (nav. u hooks
1981: 39) Otkako je na snagu stupila uredba o zabrani uvoza robova,
pronaen je efikasan nain internog uveanja radne snage, te su se u
te svrhe rasplodni parovi paljivo odreivali prema snazi, izdrljivosti
i drugim kvalitetima koji su obeavali rasno potomstvo. Oplodnji se
prilazilo metodino nije se preputala sluaju i svakako nije zavisila
od volje ena. Sara Ford (Sarah Ford), biva ropkinja iz Teksasa, seala
se kako joj je majka govorila dey jus puts a man and breedin woman
together like mules. Iffen the woman dont like the man it dont make
no difference, she better go or dey gives her a hidin. Beti Pauers (Betty
Powers), takoe iz Teksasa, opisuje isto na sledei nain: De massa
say, Jim and Nancy, you go live together, and when dat order give, it
better be done. Dey thinks nothin on de plantation bout de feelins of
de women.57 (Yalom 2001: 214)
Budui da zabrana uvoza robova koja je stupila na snagu 1808.
godine nije podrazumevala i unutranju trgovinu robljem, praksa
breedinga se nesmetano nastavila do samog kraja graanskog rata.
Kako plantanoj oplodnji nita nije stajalo na putu, ona vremenom i
57
Oni samo sastave mukarca i rasplodnu enu kao mule. Nema nikakvog znaaja da
li se taj mukarac eni dopada: bolje bi joj bilo da to uradi ili e dobiti batine. I dalje:
Dime i Nensi, vi od sada ivite zajedno i kad im je tako nareeno, njima bi bolje bilo
da posluaju. Na plantai niko ne misli o oseanjima ena.
u skladu s potranjom dobija nov lik: junjako trite robljem u XIX

veku preplavljuju mulati, kvadruni i oktoruni.58 Jedan metodistiki
svetenik iz Virdinije tu pojavu objanjava na sledei nain: Mulati
bolje prolaze od istih crnaca. Zato plantaeri nemaju prigovora na to
da bilo koji beli mukarac ili deak slobodno prilazi svim enama. Bilo
je sluajeva da se nadzornik poslova podstakne da od itave gomile
napravi svoj harem, za ta je posle bivao i nagraen. (nav. u hooks
1981: 40) U istom duhu, rob Dejms Roberts (James Roberts) pria o
plantai Kalvina Smita (Calvin Smith) iz Merilenda, koji je drao 50-
60 enskih glava u reproduktivne svrhe. Samo su belci imali pristupa
tim enama, da bi se osiguralo da e se godinje roditi 20-25 rasno
meovite dece. (nav. u Hill Collins 1991: 178)
Prema tome, sistem ropstva je crnu enu liio svih odlika nenijeg
pola: njima niko, prozainim reima Saputnice Istine,59 nije pomagao
da uu u koiju, niti ih je iko prenosio preko jarka, niti im je svuda
ustupao najbolje mesto. (v. Trut 2004: 45) Iako se tvrdi da je prilikom
svog uvenog govora u Ejkronu posegla za biolokim dokazom
enskosti pokazavi okupljenima svoje grudi, odgovor na njeno slavno
pitanje Ta, zar ja nisam ena? mora biti odrean, jer se ena moe
nazvati enom samo ukoliko joj neko pomae da preskoi taj blatnjavi
jarak, ukoliko joj zakon prizna volju neophodnu da bi mogla da tvrdi
da je silovana, i ukoliko moe bar posredno zahtevati da se njeno telo
ne zloupotrebljava za proizvodnju tue radne snage. U doba kada su
se ene delile na estite i grenice, crnim se enama doslovno odricalo
58
Mulati su osobe koje vode poreklo od crnog i belog roditelja (etimoloki re dolazi od
latinskog mulus, mula, govee), quadroon je osoba koja ima jednu etvrtinu crne krvi,
octoroon jednu osminu. U upotrebi su, iako daleko ree, bile i rei quintroon (peto
koleno) i hexadecaroon (esto koleno).
59
Sojourner Truth, roena kao Isabella Baumfree, jedna je od najuvenijih osloboenih
ropkinja koja je promenila svoje ime u hrianskom duhu, oslobodivi se nametnu-
tog imena kao jednog od znakova svog robovanja. Slavni govor Zar ja nisam ena?
koji je odrala u Ejkronu, u dravi Ohajo, postae simbol crnakog feminizma, ali i
ujedinjujui tekst treeg talasa feminizma. (v. Haravej 2006)
pravo na mogunost izbora estitosti. Budui

da je zakon u skladu s optim mnjenjem
razliito distribuirao pravo na raspolaganje
telom, uskraujui istovremeno jednoj
strani pravo na moral i sopstvenu volju, i
potvrujui ga drugoj, Kimberli Krenou
(Kimberle Cranshow) s razlogom podvlai
da statuti o silovanju u naelu ne odraavaju
muku kontrolu nad enskom seksualnou,
nego regulaciju belih mukaraca nad belom
enskom seksualnou. Tokom istorije nije
bilo apsolutno nikakvih institucionalnih
pokuaja da se regulie ednost crnih ena.
Sudovi u nekim dravama ili su ak tako
daleko da su instruirali porotu da se, suprotno belkinjama, za crne
ene ni ne pretpostavlja da su estite. (Cranshaw 1998: 328)
Amerike ene su svoje pravo na prava dobijale posredno, kao i
Engleskinje, kroz instituciju coverture, pravno priznat brak koji je
robovima bio uskraen. Crni parovi su dodue mogli da, uz pristanak
gospodara, ozvanie zajednicu koja je po svemu podseala na branu,
ali nije bila brak.60 When a black gal marry, Marse marry her hisself
in de big house. He marry em Saturday, so dey git Sunday off, too.
Ceremoniju venanja opisuju Meri Rejnolds (Mary Reynolds),
negdanja ropkinja iz Luizijane, i Kato Karter (Cato Carter), bivi rob
iz Alabame: Massa and missy marrie us same as all the niggers. They
stands inside the house with a broom held crosswise of the door and
60
U izvesnim sluajevima takva se forma zdruivanja podsticala u cilju harmonizovanja
odnosa na plantai i internog uveanja radne snage. Plantaer iz Misisipija, Vilijem
Irvin (William Ervin), sastavio je, primera radi, pravila za svoje robove, od kojih jedno
glasi: Svaka porodica da ivi u svojoj kui. Muevi da donose drvo za potpalu i da se
postaraju da su svi zbrinuti, i da ekaju na enu. ena da kuva i pere za svog mua i
decu, i da se brine o krpljenju odee. Ako se dokae da jedna strana ne ispunjava ove
dunosti, ona e morati da bude ukorena, prvo opomenom, a potom, ukoliko se ne
popravi, biem. (nav. u hooks 1981: 44-45)
we stand outside... and we steps over the broom. Now thats all they
was to the marryin... Mostly they jus jumped over a broom and that
made em married. Sometimes one the white folks read a lil out the
Scriptures to em and they felt more married.61 (Yalom 2001: 217) Iako
se ceremonija mogla odvijati u hrianskom duhu tako da vie nalikuje
belakom venanju, tom se prilikom nije traio Boji blagoslov,
niti se od para trailo da jedno drugom ostanu verni dok ih smrt ne
rastavi. Zaklinjanje na vernost bilo bi besmisleno u drutvu u kojem
je gospodar imao pravo da razori zajednicu prodajom mua ili ene.
(Isto: 216)
Bele ene su, prema tome, neki oblik moi, koliko god neznatan
i posredan bio njen opseg, sticale preko mukaraca koji se formalno
tretiraju kao njihovi pokrovitelji i predstavnici. Kad su, dakle,
feministkinje drugog talasa zahtevale punu autonomiju, one su
insistirale na sposobnosti ene da svoju mo razvija i potvruje izvan
takvog pokroviteljskog odnosa. No, jesu li sve ene u istoriji bez razlike
opstajale u nekoj formi pokroviteljstva? Drugim reima, kakva je bila
mo crnih mukaraca u sistemu ropstva da zasnuju i zadre zajednice
sa enama koje su birali ili su za njih bile izabrane? Vilijem Vels Braun
(William Wells Brown), osloboeni rob i prvi ameriki romanopisac
afrikog porekla, opisuje jednu scenu s pijace robova koja nam moe
posluiti kao podesna ilustracija za to. Dvoje suprunika dovedeno
je na aukciju. Mukarac je izloen prvi i prodat kupcu s najviom
ponudom. Kada je eni nareeno da se popne na platformu, njen je
mu naoigled prisutnih poeo da preklinje svog novog gospodara
da je kupi, veliajui njene sposobnosti i vrline. Iako je u prvi mah
rekao da enu ne eli, beli robovlasnik poputa pred njegovim
molbama i obeava da e je kupiti ako joj cena bude niska. Mu je s
61
Kada se crna devojka udaje, gospodar je sam venava u velikoj kui. Venava ih u
subotu, da bi i u nedelju imali slobodan dan. Dalje: Gospodar i gospodarica su nas
venali kao i sve druge crnce. Oni stoje u kui drei metlu unakrsno od vrata, a mi
stojimo napolju... i preskoimo metlu. Eto, to je sve to bude od venanja... Najee
su samo preskakali metlu i to bi ih uinilo venanima. Ponekad bi neko od belaca
proitao neto iz Svetih spisa da bi se oseali vie venanima.
naizmeninim izrazom nade i dubokog

oaja posmatrao svoju nagu enu dok
su beli licitatori definisali opseg njegove
bespomonosti. ena je na kraju otila
drugom gospodaru i sva je prilika da se
oni nikada kasnije nisu susreli. Vilijem
Boks Braun (William Box Brown),
drugi osloboeni rob, takoe opisuje to
neopisivo iskustvo: Nije prolo mnogo
od kad sam otiao da radim, kad su me
obavestili da su mi ena i deca odvedeni,
otpremljeni na aukciju i prodati... Jezik
mi ne moe pomoi da opiem kako sam se tada oseao.
Sredinja figura institucije ropstva bila je ena, poto su ene, da
ponovo parafraziram rei Meri Daglas, bile ulazna vrata za ropstvo.
Premda su prvi kontingenti radne snage iz Afrike po svoj prilici
generacijama bili uglavnom samo mukog pola, na severnoamerikom
kontinentu je znaaj crnih ena bio daleko vei nego u drugim
robovlasnikim oblastima Amerike, ak i pre pomame uzgajanja rasno
meovitog ljudstva. Doputanje tobonjih branih zajednica kreiralo
je privid normalnog ivota koji je domiljatijim severnoamerikim
plantaerima omoguavao manji troak na stalnu transatlantsku
obnovu radne snage, pruajui im istovremeno argument da robovi
ive dobro i da stoga ropstvo kao takvo nije ravo.62 Zakonska odredba
koja ropstvo definie kao stanje koje se nasleuje matrilinearno,
62
Argumenti u prilog ropstvu bili su brojni. Tomas Dju (Thomas Dew), virdinijski
profesor istorije, metafizike i politike ekonomije, 1832. godine iznosi svoju odbranu
ropstva u kojoj velia humanost i vrline robovlasnika (potraite najnepristrasnije,
najsavesnije, najmanje okrutne i najodanije svojim naelima, da biste se uverili da
li e robovlasnik taj test proi), to robove ini srenima i zatienima (Nema na
svetu srenijeg bia od crnog roba u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Zato bismo
onda, kad je rob srean i kad je srea najvii cilj svakog ivog stvora, pokuavali da
poremetimo njegovo zadovoljstvo ulivajui u njegov duh tatu i bezgraninu elju za
slobodom neto to on ne moe da shvati i to nuno mora dovesti do toga da izvor
omoguila je dugoronu reprodukciju robova na matinom tlu i

slobodan pristup belih mukaraca svim crnim enama. Tako treba
razumeti Frederika Daglasa koji na uvodnim stranicama svog narativa
ivot i doba Frederika Daglasa (The Life and Times of Frederick
Douglass) pie:
njegove sree presahne?). (Dew 1832) Iz prepiske Marije Lidije ajld (Maria Lydia
Child), kojoj izvesna junjakinja, gospoa Mejson (Mason), uzvraa pismom, sazna-
jemo neto i o sentimentu belih robovlasnica, to ide u prilog Djuovim argumentima
o dobrom ivotu robova: Da li biste vi stajali uz uzglavlje starog crnca kojem nema
spasa da biste umanjili njegove patnje koliko je to samo u ljudskoj moi?... Da li se vi
trudite da ublaite poroajne muke ena oko vas, uz svu brigu i potporu koju moete
pruiti? Da li vi tugujete s onima koji vas okruuju, ak i kada je njihov jad posledica
njihovog ravog vladanja? Da li vi ikada sedite do kasnih sati da biste zavrili haljinicu
za dete koje je ostalo bez majke, da bi na Boi moglo da je obue kao i njene drugarice
koje su bile bolje sree? (Child 1860)
Tomas Dju izlae jo dva znaajna argumenta koja ovde elim da navedem, iako se
ne tiu argumentacije o dobrom ivotu. Prvi opovrgava tvrdnju da je ropstvo pro-
tivno republikanskom duhu: meu belcima na Jugu, kakve god bile razlike u njiho-
vom imovinskom statusu i postignuima, sutinskih razlika nema. Puko prisustvo
robova je ono to omoguava punu jednakost belaca. Ovde je jedini simbol razliko-
vanja boja koe; ona je istinska oznaka aristokratije, i svi belci su jednaki bez obzira
na raznovrsnost njihovih zanimanja. Drugi se pak tie biblijskih argumenata u prilog
ropstvu, iji najbeskrupulozniji oblik nalazimo u formulaciji Dejmsa Henrija Torn-
vela (James Henry Thornwell), prezbiterijanskog svetenika iz June Karoline i jednog
od kljunih zagovornika ropstva u Konfederaciji: Postoje, bez sumnje, mnoga prava
koja pripadaju drugim ljudima na primer, Englezima, Francuzima, gospodarima
robova koja se robu poriu. No, je li on u stanju da ih poseduje? Da li ga je Bog ovlas-
tio da izae u susret odgovornosti koju njihovo posedovanje nuno implicira? Njegovo
mesto na lestvici je odreeno njegovom kompetentnou da obavi svoje dunosti. Is-
tina je da odgajanje ljudske rase za slobodu i vrlinu predstavlja vrhunski plan u skladu
s provienjem, i Bog svakom oveku, mudrim i svetim stupnjevanjem, dodeljuje tano
odreeno mesto u sjajnoj moralnoj koli oveanstva. (Thornwell 1861)
Poraavajua je i reita injenica da se u jednom od najprestinijih udbenika istorije
tridesetih godina XX veka, New American History V. I. Vudvarda (W. E. Woodward)
ponavlja argumentacija o dobrom ivotu i prosvetiteljskom uinku sistema ropstva:
Sistem ropstva naneo je neprocenjivu tetu belcima s Juga i nikome nije bio od koristi
osim crncu, poto je sluio kao ogromna kola za obuku afrikih divljaka. Iako je reim
na plantaama bio strog, on je, u celini gledano, zapravo bio blag u poreenju s onim
to su uvoeni robovi doivljavli u svojoj vlastitoj zemlji. On ih je nauio disciplini,
istoi i moralnim standardima. (nav. u Davis 2006)
O ocu ne znam nita. Ropstvo ne priznaje oeve kao to ne priznaje ni

porodice. injenica da je majka ropkinja dovoljna je za njegovu kobnu
svrhu. Po zakonu ropstva detetu sledi sudbina majke. Otac moe biti
slobodnjak, majka ropkinja. Otac moe biti belac koji velia istotu
svoje anglosaksonske krvi, dok se njegovo dete stavlja rame uz rame
s najcrnjim robovima. On je mogao biti otac, a da u isti mah ne bude
i mu, i svoje je dete mogao prodati a da se time ne izloi prekoru,
ako je njegovim venama tekla samo jedna kap afrike krvi. (Douglass
1996: 7)
Kada je 1965. godine objavljen Izvetaj Mojnihen (Crnaka porodica:

sluaj za nacionalno delovanje) (Moynihan Report. The Negro Family:
The Case for National Action, kontroverzan izvetaj senatora Danijela
Patrika Mojnihena [Daniel Patrick Moynihan] pri Ministarstvu rada
SAD), problem crnakog maskuliniteta postaje sredinje pitanje u
debati o poloaju crnih Amerikanaca i Amerikanki. Mojnihen tvrdi:
U sutini, struktura crnake zajednice je na silu postala matrijarhalna
to, budui da je u neskladu s preostalim delom amerikog drutva,
ozbiljno zadrava napredak grupe u celini, optereujui crnog mukarca
neizdrivim bremenom, a shodno tome i veliki broj crnih ena.
(Moynihan 1965) Mojnihen se takoe vraa u istoriju, pronalazei u
ropstvu kljuni uzrok demaskulinizacije crnog mukarca. On u tome,
meutim, nije bio prvi: Frenklin Frejzijer (Franklin Frazier) je 1939.
godine u svojoj sociolokoj studiji Crnaka porodica u Sjedinjenim
Amerikim Dravama (The Negro Family in the United States) u ropstvu
takoe prepoznao kljuni uzrok nemoi crnih mukaraca. Najzad, i
Herijeta Dejkobs u svom narativu o ivotu nezatiene crne ene iz
1861. godine govori o toj nemoi: ta bi s tobom bilo da si roen i
odgojen kao rob, i da su ti generacijama unazad preci robovi? Priznajem
da crni mukarac jeste inferioran. Ali ta ga takvim ini? Neznanje na
koje ga prinuuje beli ovek; bi koji iz njega iibava mukost; besni psi
gonii s Juga i jedva neto manje surovi psi Severa s likom oveka, koji
su stavili na snagu Zakon o odbeglom robu. (Jacobs 1861: 68)
Zakljuci ene koja je iskustvo potpune izloenosti i nemoi u

sistemu ropstva doivela na vlastitoj koi, i tuma neuspeha uklapanja
crne u belu zajednicu, razilaze se na paradigmatinom mestu: odgo-
vornost se s belaca i institucije koju su decenijama po njenom ukidanju
odravali u ivotu rasnom segregacijom, premeta na same crnce.
Meutim, udnovata reinterpretacija problema rtve dovodi do toga
da se u njegovom sreditu nae crna ena, koja je usled posledica ropstva
postala, po Frejzijeru primera radi, toliko snana i nezavisna da brak
ne doivljava kao vrednost po sebi, beslovesno se uputa u seksualne
odnose i nema svest o prirodnoj nadmoi mukarca. Matriarchate
tako postaje uzrok neuspele asimilacije crnaca, budui da stoji na putu
odravanja normativnog porodinog obrasca i normalnog razvoja koji
odlikuje paradigmatino (belo) ameriko drutvo.63 (v. Dill 1996: 35)
63
Jedan od alternativnih glasova ovoj uvreenoj hipotezi dolazi od Pola Gilroja koji tvrdi
da maskulinitet pre treba posmatrati u odnosu prema infantilizaciji crnih ljudi i
mukaraca i ena kojima je bilo zabranjeno bilo kakvo obrazovanje i kultivisanje,
nego prema nekakvoj inherentnoj snazi crnih ena. (v. Gilroy 1993: 64) O pokuaju
patrijarhalizovanja nemonog crnog mukarca i nastojanju da se opta nemo crnih
ljudi koju je donelo ropstvo zameni predstavom o monoj crnoj eni koja dodatno
umanjuje mo mukaraca, videti posebno hooks 1981: III pogl., Lord 2002: 74-82.
Takoe, o znaaju zajednike borbe crnih mukaraca i ena videti tekst bel huks
Mukarci: saborci. (huks 2006)
ABoLIcIoNIZAm I
femINIZAm
Those who profess to favor freedom, and yet depreciate agitation...
They want the ocean without the awful roar of its many waters.
Frederick Douglass
V e je naznaeno da je ameriki feminizam ponikao iz aboli-

cionistikog pokreta. Poto su ukratko prikazane razmere ropstva
i njegovi uinci, uz poseban osvrt na stanje u kojem su se nalazile
ropkinje, u sledea dva poglavlja bi trebalo pokazati kako je dolo do
preklapanja prava ene i prava roba, i u kolikoj je meri opravdani zahtev
za proirenje sloboda (belih) ena obuhvatao crne ene, pre i posle
graanskog rata. Ta nas pitanja dovode do razmatranja opravdanosti
zakljuaka o crnakoj verziji matrijarhata i odnosa belih femini-
stkinja prema crnim enama (ukljuujui i crne feministkinje).
Abolicionistiki pokret u Americi nastaje 1775. godine, kada je
u Filadelfiji formirano Drutvo za oslobaanje slobodnih crnaca
nezakonito dranih u ropstvu (Society for the Relief of Free Negroes
Unlawfully Held in Bondage), pod snanim uticajem kvekera. Prvi
tekst koji osuuje ropstvo, Afriko ropstvo u Americi (African
Slavery in America), objavljen samo nekoliko meseci pre formiranja

filadelfijskog drutva, napisao je Tomas Pejn (Thomas Paine), jedan od
duhovnih otaca amerike nacije, u kojem se u najboljoj prosvetiteljskoj
tradiciji naglaava da bi se jamano jednako razumno i uljudno mogli
iznositi razlozi u korist ubistva, pljake, bludnienja i varvarstva, ako
se stane u odbranu ropstva. Sve te prakse nisu nita manje suprotne
prirodnim zapovestima savesti i oseaju ljudskosti. (Paine 1775)
Svi abolicionisti, bez obzira na razlike u boji koe, imovinskom
statusu ili polu, zalagali su se za aboliranje ropstva, no, nain na koji
je to trebalo sprovesti u delo po sebi nipoto nije bio lien spora.
Kako su napori abolicionista doveli do XV Amandmana, danas
se abolicionizam uglavnom poistoveuje s progresivnom borbom
u ijem su prvom planu bila ljudska prava, i iji je konaan cilj bilo
integrisanje osloboenih robova u postojee drutvo slobodnih ljudi.
Tokom prvih decenija XIX veka abolicionisti su se, meutim, zalagali
za razliite opcije oslobaanja crnog stanovnitva, to umnogome
odraava njihovu percepciju mogunosti suivota u nekom buduem
drutvu koje e biti osloboeno ropstva. Kolonizacija i emigracija
tako predstavljaju dominantna abolicionistika reenja tokom prvih
decenija XIX veka. Jedina amerika kolonija na afrikom kontinentu,
slobodna drava Liberija (koja e proglasiti nezavisnost od SAD 1847.
godine), predstavlja relativno uspeno ostvarenje kolonizatorskog
projekta razmetanja crnog stanovnitva nazad u afriku domovinu.
Drugi oblik rasejanja osloboenih crnaca i robova takoe se tie po
pretpostavci dobrovoljnog preseljenja, no, ovoga puta u ostrvske
dravice Karipskog mora koje su, poput Haitija, netom stekle nezavis-
nost, ili u nenaseljene oblasti dananje Kanade. Meu abolicioni-
stima koji su se zalagali za emancipaciju robova, odnosno za formalno
priznanje koje bi omoguilo da se potomci robova prepoznaju
kao ameriki graani, takoe nije bilo konsenzusa oko toga da li
emancipacija treba da bude postepena ili neposredna.
Najvei broj belih abolicionista poticao je iz severnih drava Unije,
koje su do 1804. godine formalno ukinule ropstvo. No, abolicionis-
tiki pokret sam po sebi nikada nije bio dovoljno snaan da bi svrg-
nuo politiki savez na kojem je Unija opstajala, koji je pak zavisio od
niza severnjakih ustupaka koji su implicitno podupirali instituciju
ropstva u junjakim dravama. Kada su robovlasnici, nezadovoljni
mogunou da neko ugrozi njihovu pokretnu imovinu u sopstvenim
dravama, od najvieg suda u Sjedinjenim Amerikim Dravama...
izdejstvovali odluku koja je afirmisala egzistenciju ropstva ipso jure na
svim teritorijama, ime se ak i samim doseljenicima [na nove zapadne
teritorije pod jurisdikcijom SAD] uskrauje pravo da ga stave izvan
zakona i priznaje pravo robovlasnika da sa sobom vodi svoje robove u
bilo koji deo slobodnih drava i da ih tamo zadri uprkos svim lokalnim
zakonima koji to zabranjuju kada je, dakle, robovlasniki interes
postao preko svake mere agresivan, tek tad su im severni saveznici
uskratili podrku. (Simpson 1863: v) Prema tome, tek e mogunost
nedozvoljivog krenja zakona slobodnih drava Severa i pretnja da e
mo junjakih drava naruiti ravnoteu koja je decenijama odravala
Uniju, dovesti do toga da ropstvo postane pitanje od kojeg Unija
zavisi. Utoliko XIII Amandman predstavlja krajnju konsekvencu bitke
za prevlast u kojoj je, Linkolnovim reima, takoe bilo mogue hteti
opstanak Unije, a da to istovremeno podrazumeva da nijedan rob ne
bude osloboen i vice versa. U istom svetlu treba razumeti i injenicu
da je XV Amandman meu same abolicioniste i abolicionistkinje uneo
raskol koji obelodanjuje svu nelagodu oiglednosti opte jednakosti. 64
64
Trinaestim Amandmanom se zabranjuje ropstvo i nedobrovoljno sluenje na prostoru
Sjedinjenih Amerikih Drava i u oblastima koje su pod njihovom jurisdikcijom.
Petnaesti Amandman, ratifikovan 3. februara 1870. godine, zabranjuje svakoj
dravi Sjedinjenih Amerikih Drava da sprei osobu da na temelju rase, boje koe
ili prethodnog stanja suanjstva (to jest ropstva) obavi svoju graansku dunost
glasanja.
PRoTIV
RoPSTVA/ZA
JeDNAkoST
Wherever there is a human being, I see God-given rights inherent
in that being, whatever may be the sex or complexion.
William Lloyd Garrison
K o su ili ta su bili ljudi koji su oblikovali nau vladu, kada su

se usudili da potvrde i ovlaste jedan tako osion nitkovluk:
tako flagrantnu otimainu neotuivih prava ovekovih tako
nedvosmisleno krenje svih pouka i zapovesti jevanelja, tako divljaki
rat protiv jedne estine naeg stanovnitva? (Garrison 1832) Ovo su
rei Vilijema Lojda Garisona, svakako najuvenijeg belog abolicioniste,
urednika nedeljnika The Liberator koji se simbolino ugasio po
usvajanju XIII Amandmana (v. Garrison 1865), i osnivaa uticajnog
Drutva protiv ropstva (Anti-Slavery Society) s kojim je saraivao
najvei broj crnih abolicionista i belih i crnih abolicionistkinja.
Njegovo osnivanje oznailo je temeljnu promenu

kursa u abolicionistikom pokretu.65 Garison je
u svojoj borbi za neposrednu emancipaciju bio
beskompromisan; bespotedno je kritikovao sve
svetinje bele Amerike: revolucionarnu prolost,
Ustav i svaku formu politikog kalkulisanja
ivotima.
Ja verujem u onaj deo Deklaracije nezavisnosti u
kojem se izlau oigledne istine, da su svi ljudi
roeni jednaki, da im je Tvorac podario izvesna
neotuiva prava, meu kojima je pravo na ivot,
slobodu i traganje za sreom. Zbog toga sam
abolicionista. Zbog toga ne mogu drugaije da
posmatram tlaenje bilo koje vrste a iznad svega
ono koje oveka pretvara u stvar osim s negodovanjem i gnuanjem
Ubedite me da jedan ovek s pravom moe pretvoriti drugog u svog
roba, i ja vie neu verovati u Deklaraciju nezavisnosti. Ubedite me
da sloboda nije neotuivo pravo svakog ljudskog bia, kakva god bila
njegova boja koe, i ja u je baciti u vatru. Ne znam na koji bih nain
istovremeno mogao da zastupam i slobodu i ropstvo. (Garrison 1854)
65
Tekst Ketrin Bier, sestre Herijete Bier Stov (Harriet Beecher Stowe), autorke ia
Tomine kolibe, na koji je nizom pisama odgovarala Anelina Grimke, pokazuje do
kakve je promene dolo s Garisonovim radikalnim nastupom. Pored ostalog, njen
tekst o ropstvu i abolicionizmu mogao bi da poslui kao izvanredna ilustracija razlike
izmeu umerenjakih i radikalnih pristupa razliitim pitanjima koja se tiu ljud-
skih prava. No, usled nedostatka prostora iz njega u ovde preneti samo jedan krai
odlomak. Abolicionisti su, tvrdi Ketrin Bier, esto delovali u skladu s naelom da je
ukidanje ropstva, onako kako to oni nameravaju da postignu, od toliko velikog znaaja
da sve to im stoji na putu mora biti porueno. Napadaju se karakter i motivi svakog
ko stoji na putu abolicionizmu, bez obzira na potovanje koje su tom oveku doneli
njegovi talenti, vrline ili pobonost. Ukoliko je uticaj neke institucije, koliko god ona
mogla biti vana, protivan abolicionistikim merama, ona se mora otvoreno napasti ili
potkopati privatno sve dok se taj uticaj ne obesmisli. (Beecher 1837: 39)
Stavom koji je izneo u uvodniku prvog broja asopisa The Liberator,

Garison prekida viedecenijsko promovisanje borbe protiv ropstva
koja je istovremeno mogla da iskljui graansku jednakost belih i crnih
Amerikanaca:
Kako sam saglasan s oiglednim istinama iznesenim u amerikoj
Deklaraciji nezavisnosti... ja u se revnosno boriti za neposredno
oslobaanje naih robova. Govorei o ropstvu u crkvi Parkstrit
4. jula 1829. godine, brzopleto sam dao svoj glas popularnom, ali
pogubnom uenju o postepenoj aboliciji. Koristim ovu priliku da to
u potpunosti i nedvosmisleno opovrgnem i da javno zatraim oprost
od svog Boga, svoje zemlje i od svoje brae, sirotih robova, zato to
sam izneo sentiment koji odie plaljivou, nepravdom i besmislom.
(Garrison 1831)
Govor o pravima robova u abolicionistikom registru esto je
podrazumevao reference na ljudska prava, nadovezujui se na
ideju oiglednosti istina iznesenih u Deklaraciji nezavisnosti: rob je
ovek, te mu otuda po prirodi slede neotuiva prava iz ruku Tvorca.
Radikalni abolicionisti koji su, poput Garisona, verovali u jednakost
svih boanskih tvorevina, priznavali su da rob samo na temelju svoje
ljudskosti ima pravo na slobodu (to u prvoj instanci podrazumeva
oslobaanje od ropstva), ivot i traganje za sreom. Meutim, borba
za ljudska prava esto je poivala samo na retorikoj figuri oveka i
na slian nain retoriki neogranienoj figuri slobode. Vilijem Lojd
Garison bio je jedan od retko konsekventnih abolicionista, uz kojeg
valja pomenuti jo i Frederika Daglasa, za koga je borba za ljudska
prava mogla da se proiri tako da obuhvati i prava ena.
S podsmehom me nazivaju Mukarcem za enska prava (womens
rights man). Ja takve razlike ne poznajem. Tvrdim da sam mukarac
ZA LJUDSKA PRAVA; i gde god da je neko ljudsko bie, ja vidim
samo bogomdana prava koja tom biu pripadaju, kojeg god ona pola
ili boje koe bila. (nav. u Seldon, n/a)
Abolicionizam je pruio kontekst u kojem je borba za ljudska prava

postala mogua. Radikalni abolicionizam koji je traio ukidanje ropstva
(ukidanje strukturne neslobode) i jednakost za sve ljude, omoguio je
uvid da su i ene ljudi, bez obzira na njihov pol. Jer se zahtev da se i
rob prepozna kao ovek ime on automatski prestaje da bude rob
i u duhu oiglednosti postaje priznat kao nosilac neotuivih prava
lako mogao proiriti: svako ko nema puno pravo na slobodu, ivot i
traganje za sreom moe insistirati na tome da bude prepoznat kao
ovek, budui da to opravdava i zahtev za uistinu optom jednakou.
U tom duhu treba razumeti Anelinu Grimke, prvu belu enu koja
se obraala javnosti u abolicionistikom pokretu (pre nje je to uinila
samo jedna crnkinja, Marija Stjuart [Maria W. Stewart]), kada kae da
ne priznaje nikakva prava osim ljudskih: Ne znam nita o pravima
mukaraca i pravima ena, jer Isus Hrist ne poznaje muko i ensko.
(Grimke 1838: 118)
Vilijem Lojd Garison je bez sumnje bio uzorna i jedinstvena linost
u borbi za slobodu. Meutim, iako je u toj borbi prelazio sve granice
dopustivog, on, kao (beli) mukarac ipak nije prekoraivao granice
dozvoljenih sfera delovanja. Borba za prava robova na jednom je nivou
bila borba protiv tradicionalnih hijerarhija i nepravde neme veine,
dok je na drugom podrazumevala i svesno odricanje od lagodnosti i
bremena propisanih drutvenih uloga.
Kako je, dakle, uopte dolo do toga da bele Amerikanke govore
o ljudskim pravima? Kakvi su bili uslovi mogunosti takvog diskursa
koji je u Engleskoj, kako je pokazano, gotovo sasvim izostao? Drugim
reima, ta je to to je belim enama u Americi omoguilo da se usude
da na izvestan nain prekorae granice sistema javnog i privatnog
zahtevajui slobodu za drugo ljudsko bie?
mAJke
RePUBLIkANAcA
Too much has already been said and written about
women's sphere. Leave women, then, to find their sphere.
Lucy Stone
D a bi se razumela istorijski jedinstvena pozicija amerikih ena,

neophodno je da se ponovo na kratko vratimo u doba kada je
pisana Deklaracija nezavisnosti i kada su njene neposredne posledice
poele da se odraavaju na strukturu nove drave. U prvih pet
decenija nezavisnosti istih onih o kojima je do sada najvie bilo rei
u kontekstu ropstva mlado ameriko drutvo doivljava izrazito brz
procvat. Njega odlikuju rapidan i intenzivan ekonomski rast, posebno
u sferi izvoza, produktivnosti u zemljoradnji i fiskalnom i bankovnom
sistemu; zaetak odrivog procesa urbanizacije; demografski prelaz
ka modernim obrascima plodnosti; bitne promene u drutvenoj strati-
fikaciji koju donosi bogatstvo i sve vea nejednakost u njegovoj raspo-
deli; brza i pragmatina prilagoavanja zakona; zamena unitaristikog

pluralistikim vidom udruivanja; irenje osnovnog obrazovanja bez
premca; demokratizacija politikog procesa; izumevanje novog jezika u
politikoj i socijalnoj misli; i... kada je re o porodinom ivotu, pojava
ideologije domainstva. (Cott 1978: 3) Ideologija domainstva bila je
od temeljnog znaaja za konstituisanje nove drave.
Uloga ena u pripremi transformacije amerikog drutva u pe-
riodu zbacivanja britanske kolonijalne vlasti i rata s Engleskom koji je
usledio marginalna je u strogo politikom smislu, ali joj se u drutvu
pridaje velik znaaj: Dudit Sardent Marej (Judith Sargent Murrey),
prva amerika spisateljica koja govori o jednakosti polova (v. Murray
1790), te neustraive domoustrojiteljke koje strpljivo odravaju vatru
ognjita dok se na kopnu i puini gradi narodna suverenost, naziva
amerikim Penelopama. (Godineau 1993: 17) Patriotizam koji su ene
iskazivale odlunim odbijanjem da kupuju uvezene tkanine i engleski
aj, ime se Bostonska ajanka nastavljala svakodnevno u sferi obinog
ivota, deluje daleko manje revolucionaran od svog francuskog pan-
dana, gde su ene organizovale politike klubove, prisustvovale zase-
danjima narodne skuptine i prekidale ih, pisale politike pamflete i
javno protestovale protiv odluka revolucionarnih vlasti. (v. Ofen 2000a)
Iako u toku revolucije Amerikanke nisu imale ak ni posmatraku ulogu
poto javnost ovde nije imala supervizorsku funkciju u legislativnom
procesu, doputena forma enskog patriotizma nije bila kratkog daha
kao u Francuskoj, upravo zato to ni u jednom trenutku revolucionarne
istorije nije bilo nedoumica oko granica njihovog delovanja.
Za razliku od engleskih ena ija se privatnost u graanskom smislu
nije smatrala relevantnom, privatnost Amerikanki je u revolucionarnom
duhu pretvorena u politiki odgovoran prostor. Mukarci su gradili
republiku, oko toga nije bilo spora: meutim, na enama je bio teret
podizanja tih odgovornih, savesnih i religioznih graditelja nacije. U
ideologiji domainstva sadran je model optimalne podele dunosti
koji je imao politike implikacije po oba pola. O tome reito govore
patriotski tekstovi nainjeni po uzoru na katolike katehizme, koji
su deljeni enama da bi u sferi

doma decu poduavale politikim
vrednostima na kojima nastaje nova
nacija. Jedan od dijaloga u tekstu
Dobra majka i njena deca poinje
pitanjem deteta, Majko, kai nam
neto o Republici o kojoj smo toliko
toga uli. Majka na to odgovara,
Republika je, deco moja, vladavina
zasnovana na jednakosti itd. (Yalom
2001: 172-3) Uloga ena u izgradnji
nacije bila je, prema tome, obavezan
deo revolucionarne retorike prema
kojoj su ene bile dune da podiu
nove narataje u skladu s uzvienim
principima morala integrisanog u ameriku revoluciju.
Materinstvo predstavlja politiku sponu u delovanju amerikih
Penelopa, buduih republikanskih majki i abolicionistkinja koje e se
transformisati u prve feministkinje. Razoarana kompromisima 1850.
godine Lusi Ston (Lucy Stone), besno uzvikuje: Idite u Vaington da
vidite ta se tamo radi. Obratite panju na tlaenje, nepodoptine i zlo
koje je utkano u Zakon o odbeglom robu, i kaite mi da li su mukarci
koji su doneli takve zakone sinovi vrlih majki? (nav. u Dixon 1997: 57-
58) U istom duhu, Elizabet Kejdi Stenton (Elizabeth Cady Stanton) u
svojim seanjima (1898) upuuje na nevidljiv i nepriznat znaaj majki
republike: ivot i dobrobit nacije visi o tankoj niti onih tradicija koje
su prenele neuke majke i dadilje. (Isto: 58) U istoriju feminizma XIX
veka utkana je, dakle, tradicija politiki odgovornog materinstva. Ne
samo to je domainstvo postalo prva karika u proizvodnji valjanih
republikanaca (a ene su potom insistirale, i republikanki) nego je i
trop odgovorne majke posluio feministkinjama da opravdaju svoj
zahtev da se enska prava prepoznaju kao prava oveka u slobodnoj
republici.
Razlog zbog kojeg je ta retorika u Americi bila znatno dugovenija

nego u Francuskoj ne treba traiti samo u izmenjenim politikim
okolnostima koje nastupaju s Napoleonovim prevrednovanjem
revolucionarnih vrednosti. U amerikom kontekstu ona ostaje ideal
poto je bila u daleko uoj vezi s individualizmom i religioznou nego
u Francuskoj, gde se delovanje pojedinca definisalo odgovornou
prema zajednici u celini, a ne individualnom odgovornou pred
Bogom. Puritansko shvatanje po kojem je mu glava eni, a ena
glava porodice koja suvereno vlada domaim domenom moralnosti i
spiritualnosti, u Novoj Engleskoj ostavlja prostora za verovanje da su
ene svojom zatienou od javnosti nuno istije i Bogu umilnije.
Usled toga je pored puko reproduktivne uloge, breme amerike ene
bilo i produkovanje valjanih graana: iako im je pristup javnom
domenu bio strogo branjen, injenica da su bile zaduene za duhovne
bitke od kojih je javnost posredno zavisila, uinie njihovu privatnost
graanski vanom u posredno politikom smislu.
Prema tome, premda ih je, kao i Engleskinje, zakon definisao kao
feme covert, odnosno kao puki deo mukareve privatnosti, i iako su u
hijerarhiji stvaranja zauzimale nie mesto, nepobitno potvreno Evinim
prvobitnim grehom, Amerikankama je kult majki republikanaca bar
na ideolokom nivou davao politiki relevantnije ingerencije u onom
domenu koji im je po prirodi pripadao. Utoliko govor o republikan-
skim vrednostima i znaenju i znaaju neotuivih prava u Americi,66
a osobito na Severu, nije delovao kao vetaki umetak nepolitinom
delovanju jedino primerenom lepem polu kao u Engleskoj. Ameri-
kanke nisu prekoraivale sferu dozvoljenog kada su govorile o slobodi:
njihova je dunost bila da o tome govore kao ene i kao majke.
66
U svom Apelu hriankama Juga, posle podueg tumaenja i pobijanja biblijskih argu-
menata u korist ropstva, Anelina Grimke apeluje upravo na ene, svoje sunarod-
nice s Juga da se vrate starom dobrom uenju naih praotaca koji su svetu objavili
oiglednu istinu da su svi ljudi stvoreni jednaki i da poseduju izvesna neotuiva prava
meu koje spadaju ivot, sloboda i traenje sree. Jo je apsurdnije pretpostaviti da se
ovek moe roditi kao rob pod naom slobodnom republikanskom vladom, nego pod
U asu kad su privatnost pokuale da uine javnom, ene su prestale

da govore (iskljuivo) kao majke, poevi da govore deklarativno kao
ene. U osvrtu na postignua enskog pokreta, 1893. godine, Lusi Ston
poinje od ranih abolicionistikih dana:
Borba protiv ropstva slomila je jae okove od onih kojima su okivani

robovi. Ideja o jednakim pravima bila je u vazduhu. Jecaj robova,
zveket njihovih lanaca, njihova strana nevolja, obraali su se svima.
ene su to ule. Anelina i Sara Grimke i Ebi Keli poele su da govore
u njihovo ime. Za takvo ta se pre nikad nije ulo. ok od zemljotresa
manje bi zapanjio zajednicu. Neki su abolicionisti tad zaboravili na
roba pokuavajui da uutkaju ene... (Stone 1893)
No, Anelina Grimke prestaje sa svim svojim javnim aktivnostima

posle udaje za abolicionistu Teodora Velda (Theodor Weld). Iako se
nikad nije udavala, njena sestra Sara ostaje uz nju pomaui joj u
podizanju dece. Utoliko je mogue da bi prvi feministiki glasovi odista
i bili uutkani da se 1840. godine nije dogodila Svetska konvencija
protiv ropstva. Prvo internacionalno okupljanje abolicionistikih
drutava dovelo je u London predstavnike mnogobrojnih udruenja,
meu kojima su se nala i poneka enska, poput Filadelfijskog enskog
drutva protiv ropstva na ijem je elu bila Lukrecija Mot (Lucretia
Mott). Pored Garisona koji im se iz protesta prikljuio, Mot i pet drugih
amerikih delegatkinja sedele su skrivene od pogleda ostalih uesnika
uz zabranu obraanja. Opisujui taj dogaaj, Lukrecija Mot govori
kako su mukarci pokuali da ih odgovore od uea da bi se smanjile
napetosti koje je tokom priprema izazvalo ensko pitanje: Morgan i
triavim despotizmom varvarske Afrike (sic!). Ako mi nemamo prava da zarobimo

Afrikanca, onda jamano to isto neemo moi da uinimo s Amerikancem. Ako je
oigledna istina da su svi ljudi, gde god da su i koje god boje koe bili, roeni jednaki i
da imaju neotuivo pravo na slobodu, onda je jednako tano da se niko ne moe roditi
kao rob. (Grimke 1836) To uenje i ti principi enama su po pravilu morali biti dobro
poznati, koliko i Hristova uenja izloena u Novom zavetu.
Skejls (Morgan i Scales) su nas obavestili da ovo uopte i nije zamiljeno

kao svetska konvencija re je samo o poetinom preterivanju...
Preskod (Prescod) iz Jamajke (crnac) smatra da bi dostojanstvo
konvencije bilo umanjeno i da bi itava stvar bila ismejana ako bi se
prihvatilo da dame govore... Kolver (Colver) je drao da enama po
ustavu ne dolikuje da se pojavljuju na javnim ili poslovnim sastancima.
(Mott 1840: 29) Mlada Elizabet Kejdi Stenton koja je u tom trenutku
sa svojim suprugom provodila medeni mesec u Londonu, kasnije e
s Lukrecijom Mot doneti odluku o neophodnosti formiranja pokreta
koji e se zalagati za prava ena, poto je bilo odve mnogo mukaraca
koji su se reito zalagali za jednakost na junjakim plantaama, ali je
nisu mogli podneti kraj sopstvenog ognjita. (Stanton 1881: 53) Ova
odluka realizovana je u Seneka Folsu 1848. godine.
Najvei broj abolicionistkinja koje e postati zagovornice enskog
prava glasa Ebi Keli, Lukrecija Mot, Elizabet Kejdi Stenton, Marija
Lidija ajld, Lusi Ston sloile bi se s nainom na koji Margaret Fuler
(Margaret Fuller), autorka prve amerike feministike knjige ena u
devetnaestom veku (Woman in the Nineteenth Century 1845), obrazlae
vezu izmeu prava ene i prava roba: Kao to prijatelj crnog oveka
polazi od toga da jedan ovek ne moe po pravu drati drugog oveka
u okovima, tako bi i prijatelj ene morao pretpostaviti da mukarac
ne moe postaviti ogranienja eni, ak i da su dobronamerna. Ako
je crnac dua, i ako je ena dua zaodevena telom, oni samo jednom
Gospodu odgovaraju. Za due postoji samo jedan zakon, i ako za njega
ima tumaa, on ne moe biti ovek, pa ni sin oveji, ve samo sin
Boji. (nav. u Schneir 1992: 68)
Kako su, meutim, bele abolicionistkinje govorile o dui koja je
istovremeno pripadala i eni i crncu? Drugim reima, da li su one u
specifino enskom iskustvu crnog oveka nalazile dodirnih taaka
s belim iskustvom enskosti? Da li je borba za ljudska prava koja je
iznedrila borbu za specifian domen ljudskih prava, naime, prava ena,
istovremeno urodila prepoznavanjem domena enskosti koji nadilazi
razlike u boji koi? Da li je odgovor na pitanje koji je Saputnica Istine
postavila u Ejkronu 1851. godine Ta, zar ja nisam ena? ikako

mogao biti afrimativan, ukoliko se zna da su bele ene insistirale na
tome da Frensis Gejd (Frances Gage), predsednica konvencije, na
svaki nain sprei Sodurner Trut da izae za govornicu?
DVoSTRUkA
NeVIDLJIVoST:
NI cRNI oVek,
NI BeLA eNA
And aint I a woman?
Sojourner Truth
U odeljku o konstruisanju siromatva u viktorijanskoj Engleskoj

nastojala sam da pokaem kako je lik siromatva muki, iako
je u nekim vanim instancama duboko feminizovan. Isto se, svakako
uz izvesna odstupanja, moe tvrditi i za fenomen ropstva, budui da
dominantni diskursi, abolicionistiki ili oni drugi, u crnim enama
esto ne prepoznaju ni ene ni crnce. Bilo da se radilo o navodima
iz izvornih tekstova ili o njihovom tumaenju, u tekstu je do sada
gotovo po pravilu bilo rei o pravima roba ili crnca (Negro), esto
u jednini, i oito je da ovaj nain izraavanja nije bio polno uslovljen.
Kada su, naime, prve abolicionistkinje govorile o obespravljenosti
ena, odnosno o njihovim pravima, one su ih poredile s pravima koja
(ne)pripadaju crncu.
Uporeujui stanje u kojem su se nalazile s ropstvom (crnog
mukarca i tek a fortiori crne ene), abolicionistkinje e poeti
da se zalau za njegovu temeljnu promenu. in kojim privatnost
republikanskih majki postaje javna bio je od presudnog znaaja za
pojavu enskog diskursa o pravima, koji se rapidno preobraava u
diskurs o enskim pravima. Abolicionizam, borba za prava crnca,

omoguio je uslove za borbu za prava ene. No, kad su ene poele da
govore kao ene, njihov govor je bio govor belih ena o belim enama.
To dakako ne znai da nije bilo belih ena koje su govorile o
crnkinjama. Podrobni opisi strahota koje je sa sobom donosilo
plantano ropstvo nisu ignorisali postojanje ropkinja. Meutim,
razvoj dogaaja, osobito posle ukidanja ropstva, pokazae da paralela
koja je postojala izmeu roba i ene nije bila dovoljna da bi se neto
tome slino uspostavilo izmeu belih i crnih ena koje po usvajanju
XV Amandmana i formalno postaju jednake u svojoj obespravljenosti
jedino na osnovu toga to su ene.
U svojoj prvoj i izvanredno uticajnoj knjizi Zar ja nisam ena
(Aint I a Woman) iji naslov direktno evocira rei Saputnice Istine,
savremenom pionirskom tekstu koji se bavi zaostavtinom crnih ena
i mogunou saradnje crnkinja s belakim feminizmom, mlada bel
huks s neprikrivenim gnevom pie o razliitim fazama zlostavljanja
i zanemarivanja crnih ena u istoriji belog amerikog drutva. Pored
ostalog, u kontekstu koji je ovde relevantan, huks tvrdi da u zaetku
feministikog pokreta bele ene nisu na nedvosmislen nain govorile
o specifinim nedaama crnkinja, to nju i brojne druge crne
teoretiarke (Carby 1987; Spelman 1988; Hill Collins 1991; Cranshaw
1998) navodi na zakljuak da injenica enskosti sama po sebi nije
bila od temeljnog znaaja za govor o enskim pravima. Jedan od
primera na osnovu kojeg se to moe ilustrovati tie se injenice da su
abolicionisti nerado i uvijeno govorili o seksualnom eksploatisanju
crnih ena, na emu huks, naravno, posebno zamera belim enama.
U odeljku posveenom ropstvu iz kojeg je u ovom tekstu korieno
mnotvo primera, bel huks pominje kako su robovlasnici u sklopu
seksualne predigre obino nastojali da potkupe crnkinje, poto ih
je kupovina njihovih usluga oslobaala moralne odgovornosti. To
esto i provizorno robovlasniko poistoveivanje ropkinja i prostitutki
sasvim je bilo u skladu s viktorijanskim etosom koji estite anele doma
odvaja nepremostivim jazom od uvek dostupnih ena niskog morala,
ali injenica da su i abolicionisti prihvatali ovu formu izraavanja

(Frederik Daglas, primera radi, izjavljuje kako je svaki robovlasnik
punopravni vlasnik kue na zlom glasu [nav. u hooks 1981: 33]), po bel
huks, bila je dvostruko opasna. Ona je ila u prilog uvreenoj predstavi
o inheretno bludnoj prirodi crne ene, prikrivajui u isti mah samu
sr problema da bi se abolicionistika publika potedela uvredljivog
govora i neprijatnih detalja. Primer za to nam prua intervju s Luizom
Piket (Luisa Picquet), oktorunom, gde se u najkakljivijem trenutku
odurne prie o neuspelim seksualnim nasrtajima njenog gospodara,
kae: Ovde gospoica P. odbija da ulazi u detalje o tome kako je bila
bievana, iako je naoj hostesi rekla gde je to zabeleeno; no, ta je stvar
odve strahotna i nedelikatna da bi se itala u jednoj civilizovanoj
zemlji. (Mattison 1861: 15)
Meutim, iako su u puritanskom duhu izbegavali jasno upuivanje
na sam in, bilo je i onih abolicionista koji seksualno eksploatisanje
nisu nazivali pogrenim imenom, i ene su meu njima prednjaile.
Gotovo na samom poetku svog ozloglaenog teksta, Apel hriankama
Juga, gde tumai mesta iz Starog zaveta koja su se koristila da bi se
pravdalo ropstvo, Anelina Grimke pie: No, da li su oevi Juga ikada
prodavali svoje keri? Moje srce tue i ruka mi drhti dok zapisujem
gnusnu potvrdu, da! Oevi ove hrianske zemlje esto prodaju svoje
keri, ne kako su to inili jevrejski roditelji da postanu supruge i snahe
mukarca koji ih kupi, ve da budu kukavne robinje bednih tirana i
neodgovornih gospodara. (Grimke 1836; kurziv A. Z.) Tri decenije
kasnije, Marija Lidija ajld kae:
Univerzalno je pravilo robovlasnikih drava da detetu sledi stanje

majke... Iako su brakovi izmeu belaca i obojenih zabranjeni zakonom,
broj crnaca smee ili ute boje koe prilino je velik. Posetivi ovu
zemlju kao star ovek, Lafajet (Lafayette) je rekao da je bio zapanjen
neizmernom promenom koja je zadesila obojenu populaciju Virdinije;
u doba Revolucije gotovo su svi robovi bili crni, da bi ih po povratku u
Ameriku zatekao tek nekolicinu. Oglasi u junjakim novinama esto
opisuju odbegle robove... kao da imaju ravnu, svetlu kosu i plave oi...
A to ne bi moglo biti tako da njihovi oevi, dedovi i pradedovi nisu bili
beli. (Child 1860)
U svojim Pismima o jednakosti polova (Letters on the Equality of

the Sexes), Sara Grimke o ovome govori na najotvoreniji (i za svoje
doba najbestidniji) nain: Vrlina ropkinja je preputena na milost i
nemilost neodgovornih tirana, a ene se prodaju i kupuju na pijaci
robova da bi zadovoljile brutalnu poudu mukaraca koji sebe nazivaju
hrianima. (Grimke S. 1838: 51) No, tek nekoliko stranica kasnije
Sara Grimke primeuje kako bele ene od toga jednako trpe, poto je
njihova moralna istota sutinski uprljana dunou da dele postelju
i raaju naslednike onim mukarcima koji i svoju i njihovu vrlinu
kaljaju tako izopaenim ponaanjem. (Isto: 54) Ovde se valja prisetiti
zazora Herijete Martino, nedvosmisleno vane figure za irenje
abolicionistikih ideja meu engleskim enama, od posredne moralne
kontaminacije uzvienih primeraka enskog roda. Imajui to u vidu,
veoma je teko, a ponekad ak i nemogue napraviti tu delikatnu
razliku izmeu samog izopaenja vrline i uzroka njenog izopaenja,
posebno kada najraznovrsnija diskurzivna sredstva slue osnaenju
mita o apsolutnoj dostupnosti i inherentnoj pohotnosti crne ene.
Bele abolicionistkinje koje su se zalagale za prava ena nisu, dakle,
mogle da govore o crnim i belim enama polazei od istih premisa.
Dok je ropstvo bilo na snazi, pored puko fizioloke istovetnosti meu
crnim i belim enama posebno onim dobrostojeim suprugama
i kerima koje su imale mo da govore u ime tue slobode bilo je
zapravo vrlo malo slinosti: crne ene su konstituisane istovremeno
rasno i polno kao obeleeno ensko (animalno, seksualizovano,
bespravno), ali ne kao ena (ljudsko bie, potencijalna supruga, bie
kojem je dostupno ime oca). (Haravej 2006: 115) Kao robovi, crne
ene nisu imale pravo na ivot; kao ropkinje, nisu imale pravo na moral
i sopstvenu volju; nisu mogle imati posredna prava kao supruge; bile
su otuive u meri u kojoj je i njihovo potomstvo bilo otuivo vlasnitvo
sopstvenika neotuivih prava. Telo bele ene je, reima Hejzel Karbi
(Hazel Carby), bilo spremite naslednika svojine i moi (nav. u
Higginbotham 1996: 194), a telo crne izvor kunog stanja ropstva.
Razlika izmeu slobodnih belih ena i neslobodnih crnih ena svodi
se na to da (neslobodno) raanje naslednika svojine nije isto to i
(neslobodno) raanje svojine. (Haravej 2006: 116)
Meutim, ta razlika postaje bolno oevidna tek kad sistem ropstva
bude ukinut, odnosno, onog asa kad razlike nominalno prestanu da
budu vane. Ratifikacija XIII, XIV i XV Amandmana (1865, 1868,
1870) drastino je izmenila pravno-formalni okvir amerikog drutva.67
67
Tekst prvog lana XIV Amandmana glasi: Sve osobe roene ili naturalizovane u
Sjedinjenim Amerikim Dravama... su graani Sjedinjenih Amerikih Drava i drava
u kojima prebivaju. Nijedna drava ne moe staviti na snagu zakon koji e uskraivati
graanske privilegije ili nepovredivost graanskog statusa... niti e ijedna drava liiti
bilo koju osobu ivota, slobode ili svojine bez odgovorajueg sudskog postupka; niti e
bilo kojoj osobi pod vlastitom jurisdikcijom odricati pravo na jednaku zatitu zakona.
Ovaj Amandman imao je znaajne uinke i po brojne emigrante drugih nacionalnosti
koji su prispeli na severnoameriko tlo polovinom XIX veka.
Period rekonstrukcije koji zapoinje zebnjom belih abolicionista i

sumnjom u graanski kapacitet crnog oveka, njegovu spremnost i
inicijativu da samog sebe izdrava i mogunost da kao slobodan ovek
postane integralan deo republike, okonava se dokazom o njegovoj
neobinoj snazi da se, uprkos raznovrsnim preprekama, uklopi u
sliku ljudskog bia koju su abolicionisti decenijama unazad o njemu
stvarali.68 Tokom prve dve posleratne decenije crni ovek odnosno
crni mukarac dobija priliku da opovrgne sve argumente koji su
tvrdili suprotno.
68
Tekst iz nedeljnika Cleveland Gazette napisan 1884. godine, dakle, na samom kraju
zlatnog doba rekonstrukcije, ostavlja dokaz o tome: Mnoge teorije o njima
su propale, pa tako i ona da obojeni nee moi uspeno da se nose sa ivotom u
civilizovanoj zemlji, zbog ega moraju izumreti. (1884: 1) Tu je teoriju promovisao,
na primer, Dord Fichju (George Fitzhugh), ije je argumente u prilog ropstva XIII
Amandman ostavio bez supstancijalne podrke, iako je duh rasizma opstao dobivi
adekvatan izraz u sistemu segregacije. Fichju tvrdi kako je crna rasa inferiorna u
odnosu na belu rasu, a kako ivi u njenom sreditu... postepeno ali izvesno zatiranje
mora biti njena sudbina. Pretpostavljamo da ni najlui abolicionista ne misli kako se
navike crnca i njegova sposobnost da stvara novac bilo kako mogu porediti s belakim.
Taj defekt njegovog karaktera bio bi dovoljan da se opravda njegovo ropstvo, ako treba
da ostane ovde. U Africi i Zapadnim Indijama on bi ili postao idolopoklonik, divljak i
kanibal, ili bi ga prodrali drugi divljaci i kanibali. Na Severu bi se smrzao ili umro od
gladi. (Fitzhugh 1854)
NATPIS NA ToALeTU:
BeLe DAme I
cRNe eNe
If laws are unjust, they must be continually
broken until they are altered.
Josephine Ruffin
J edan od onih neobjanjivih obrta koji istoriju ine tako zanimljivom

i tako gorkom, odigrao se i u povesti abolicionistiko-feministikog
pokreta. Naime, titulu najuvenije predstavnice amerikog feminizma
XIX veka nisu ponele osvedoene abolicionistkinje poput sestara
Grimke, ili Ebi Keli, ili Lukrecije Mot, ili Lusi Ston.69 To je zvanje
pripalo dugovenom tandemu Elizabet Kejdi Stenton i Suzan B.
Entoni (Susan B. Anthony) enama koje su drutveno delovanje
zapoele u umerenjakom pokretu (Temperance movement), koje su
u abolicionistikom pokretu uestvovale samo sporadino, i koje su
69
Ovo svakako nije celovita lista. Za potpuniji spisak slavnih belih abolicionistkinja
videti prvo poglavlje knjige A Life for Liberty pod nazivom Anti-Slavery Women
(Holley 1899).
svojim odlunim nastupom pro-

tiv ratifikacije XV Amandmana
podelile do tada ambivalentno
jedinstven enski pokret.
Stenton je izgovorila kljune
rei kojima se pitanje ropstva
odvojilo od pitanja ena, ime je,
pored ostalog, pitanje rase pos-
talo iznimno vano. Sada kada
boja koe ili ranije stanje ropstva
crnom mukarcu (i do tada dis-
kriminisanim imigrantima) bar
formalno vie nije stajalo na putu
ostvarenja punog graanskog sta-
tusa, postalo je jasno da je pravo
glasa uslovljeno samo jednom je-
dinom odredbom: polom glasaa.
Pred ratifikaciju XV Amandmana 1869. godine, Stenton u neverici us-
klikuje: Pomislite kako Patrik i Sambo i Hans i Jung Tung, koji ne po-
znaju razliku izmeu monarhije i republike i ne mogu proitati Dekla-
raciju nezavisnosti ili Vebsterov pravopis, donose zakone za Lukreciju
Mot, Ernestinu Rouz (Ernestine L. Rose) i Anu Dikinson (Anna E.
Dickinson)! (nav. u Newman 1999: 5)
Za razliku od, primera radi, Lukrecije Mot i Ebi Keli koje su podrale
usvajanje XV Amandmana ne odustajui od borbe za enska prava,
Stenton i Entoni odluno uskrauju podrku crnim mukarcima, poto
je postojea vizija emancipacije roba i ene ovakvim sledom dogaaja
bila izneverena. Utoliko se i posleratna retorika enske borbe za pravo
glasa morala rekonceptualizovati: budui da se vie nije mogla tvrditi
jednaka politika obespravljenost crnih mukaraca i belih ena, Stenton
e pribei argumentaciji o njihovoj rasnoj i kulturnoj superiornosti.
Ako su Saksonci doneli takve zakone za svoje vlastite majke, supruge
i keri, emu se moemo nadati od Kineza, Indijanaca i Afrikanaca?...
Bunim se protiv toga da date pravo glasa drugom mukarcu bilo koje
rase ili podneblja, dok se keri Defersona, Henkoka (Hancock) i
Adamsa ne kruniu pravima koja im pripadaju. (nav. u hooks 1981:
127) Odatle je bio potreban samo mali korak ka izravnom rasizmu koji
dovodi u pitanje itavu preanju borbu za ljudska prava: Kakvu vrstu
vlade mislite, o dravnici ameriki, da moete izgraditi dok majke vae
rase klee pod nogama, a seljaci, sluge i robovi okovanih peta koje ste
vaim rukama izdigli iz praine, gaze naa neotuiva prava? (nav. u Le
Gates 1996: 212; kurziv A. Z.)
Raskol u pokretu za enska prava odigrao se 1869. godine.70 Stenton i
Entoni osnivaju Nacionalnu asocijaciju za ensko pravo glasa (NWSA),
a Lusi Ston, Elizabet Blekvel (Elizabeth Blackwell), njen suprug Henri
(Henry) i Dulija Hauard Hau (Julia Howard Howe), nekoliko meseci
kasnije formiraju Ameriku asocijaciju za ensko pravo glasa (AWSA)
koja prua otvorenu podrku ratifikaciji XV Amandmana. Iako e se
dvadeset godina kasnije dve organizacije ujediniti, postojale su bitne
razlike izmeu naina na koji su delovale, njihovih ciljeva, saveznika i
politika, to reito govori o prirodi feministikog pokreta (u XIX veku
svakako, ali obrati li se panja, izvesne paralele se mogu nainiti i s
feministikim pokretom uopte uzev). Nacionalna asocijacija se gotovo
iskljuivo oslanjala na podrku ena, i deklarativno se suprotstavila
mogunosti da mukarci budu u vrhu organizacije. Ideja da je pokret
za ensko pravo glasa enski pokret, ponikla je upravo iz tog naina
organizovanja. Amerika asocijacija je, s druge strane, saraivala s
raznovrsnim reformistikim pokretima, tedro se oslanjajui na pomo
70
Na skupu Asocijacije za jednaka prava u maju 1867. godine bele uesnice su vodile
otru raspravu o znaaju predloenih amandmana za njihovu borbu za pravo glasa.
Stenton tada izrie: Crnac ne bi trebalo da stupi u carstvo politike pre ene, poto e
on biti samo dodatan teret na njenom putu sticanja graanskih prava. Ebi Keli se s
tim nije sloila, ukazujui na to da razliitost drutvenih uslova mora usloviti i razliita
politika reenja: Da crncu i eni pripada isti graanski, drutveni i verski status da-
nas, ja bih potvrdno odgovorila na ono to kaete... No, imamo li mi ikakav istinski
oseaj za pravdu... ako njegovu bezbednost elimo da odlaemo sve dok ena ne dobije
politika prava? (nav. u Newman 1999: 62, kurziv A. Z.)
mukaraca. Iako je cilj obe organizacije prvenstveno bio osvajanje

graanskih prava, Amerika asocijacija je ostala konzervativnija u
svojim zahtevima ograniavajui se uglavnom iskljuivo na pravo
glasa, dok je Nacionalna asocijacija u svoj program uvrstila i pitanja
razvoda, ekonomske nezavisnosti ena, prostitucije i uloge crkve u
potinjavanju ena.
Saputnica Istine, ena koja je imala mo da predstavi kolektivnu
ovenost, ne konstruiui kosmiko zatvaranje te neobeleene
kategorije (Haravej 2006: 114), stala je uz Elizabet Kejdi Stenton,
uverena da crnim mukarcima ne treba dati pravo glasa ako se i svim
enama ne omogui isto. Ta ena od koje se u simbolikom smislu
zahtevalo da kontinuirano dokazuje svoju enskost mukarcima,
s jedne, i belim enama s druge strane, bila je jamano jedna od
iznimnih osoba koja je uspevala da transcendira injenicu svoje boje
koe, stanja ropstva u kojem je ivela i koje je prenela na trinaestoro
odvedene dece, a u izvesnom smislu i injenicu svoga pola. Meutim,
sve druge dovoljno obrazovane i politiki vidljive crne ene nale su
se pred odlukom koja je praktino ve unapred bila doneta: da li da se
svrstaju uz crne mukarce na temelju rase, zajednike istorije tlaenja
i neizvesne budunosti koju im je ona ostavila u zalog, ili uz bele
ene na temelju pola, iako su ak i u najslavnije doba abolicionizma
gotovo po pravilu brisane iz dijade crnac/ena? Nacionalna asocijacija
obojenih ena koju su predvodile Meri er Terel (Mary Church
Terrell) i Dozefina Rafin (Josephine Ruffin), (a ije su osnivaice bile
i Herijeta Tabman [Harriet Tubman], Ida Wels Barnet [Ida Wells-
Barnett] i Frensis Harper [Frances Harper]) formirana je 1896. godine
kada je postalo jasno da interese crnih ena71 ne mogu reprezentovati
adekvatno ni crni mukarci (crnac) ni bele ene (ena).
71
Iako je naziv ove organizacije National Association of Colored Women, ovde i svuda gde
je to bilo mogue odluivala sam se za manje uvredljiv izraz crna umesto oboje-
na osoba. Istorija rasnih odnosa u Sjedinjenim Amerikim Dravama nalazi svoj
upeatljiv izraz u jeziku. Danas uvreeni izrazi Afro-Amerikanac/ka ili osoba tamnije
puti (person of color) predstavljaju prihvatljiv oblik izraavanja rasne pripadnosti.
Po usvajanju XV Amandmana vie se, dakle, nije moglo govoriti o

privatnosti ene i crnca. Crni mukarci su stekli graansku autonomiju
i pravo na uee u javnosti, dok su se crne ene morale zadovoljiti
pravom na coverture. Time su konano sve Amerikanke delile jednak
status koji ih je svodio na puki deo mukareve privatnosti. Meutim,
u meri u kojoj se javnost crnog i belog mukarca razlikovala, bez obzira
na sve ustavne povlastice koje su za cilj imale poravnanje i zaborav
prolosti, toliko su bile duboke razlike i u njihovoj privatnosti. Nita
to ne moe ilustrovati bolje od jednog natpisa na toaletu: bele ene
su nudu vrile kao dame, a crne naprosto kao enke, kao takorei
sluajno enska bia. U rasno segregiranom prostoru Sjedinjenih
Amerikih Drava zahtev da se crna ena nazove damom u najboljem
je sluaju izazivao prezrivo ruganje, u najgorem otvoren poziv na lin.
Sva bia enskog pola koja su u XIX veku zavreivala ime ene bila
su aneli doma, ene koje su odravale sistem privatnog i javnog (rane
feministkinje deklarativno nisu elele da poremete postojee, prirodne
odnose meu polovima, pa samim tim ni sistem privatnog i javnog, iako
je njihovo delovanje svakako protivreilo izreenim namerama). One
ene, poput pripadnica niih klasa i ranijih ropkinja kojima su odricane
i privatnost i javnost, odricano je i puno pravo na zvanje ene, bez obzira
na puku bioloku injeninost njihovog pola. Prema tome, ne treba da
zaudi to su crne ene u procesu rasne asimilacije u prvi plan stavile
rodne epitete zalaui se za strogo patrijarhalne odnose koji su im ranije
bili uskraivani, i za besprekorno velianje estitosti i drutvene istote
kako bi s crnih ena skinule ljagu kontinualne seksualne pristupanosti.
Striktni uzusi drutvene evolucije zahtevali su da crne ene prigrle ono
to su bele ene poele da odbacuju (ideologiju domainstva, zatite i
patrijarhata). (Newman 1999: 10)
Svi raniji izrazi poput Negro, Nigger, colored, iako se u istorijskim dokumentima
javljaju i u argonu samih crnaca i crnkinja, danas predstavljaju uvredljiv nain govora
koji odraava rasnu supremaciju belaca. O tome koliko je jezik bio vaan za odravanje
hijerarhije najvie govori rasna etikecija u doba Dim Kro zakona, o kojoj e biti
ukratko rei dalje u tekstu.
Meutim, ak i da su bele ene bile spremne da u obeleenim

enama prepoznaju samo ene, i ak i da su crnkinje bile spremne da
rasnu solidarnost s crnim mukarcima zamene rodnom solidarnou
s belkinjama, postojalo je izvesno materijalno i diskurzivno naslee
koje se u tom potencijalnom savezu nije moglo prenebregnuti. Iako
su se sve ene borile za pravo glasa istiui na taj nain zajedniku
graansku obespravljenost, crnim enama su na putu do punog
graanskog statusa stajali specifino rasni modifikatori graanstva,
poput zakona o rasnom meanju (miscegnation laws), meurasnog
silovanja (interracial rape, termin koji se uglavnom odnosi na silovanje
bele ene koje izvodi crni mukarac), linovanja (crnih mukaraca pod
optubom da siluju bele ene) i u rasno segregiranim dravama, Dim
Kro zakona.72
Sva ta pitanja koja su bele feministkinje odve esto odbacivale kao
rasna, zapravo su se ticala tela ena, seksualnosti i prava na rasnu
istotu. Zakoni koji su branili rasno meanje nisu, kako se esto misli,
batina Dim Kro ere. Virdinija je 1691. godine zakonski ustanovila
72
Termin Jim Crow Laws odnosi se na rasno hijerarhizovani sistem, ustanovljen u
junjakim dravama SAD, koji je trajao od 1875. godine do ezdesetih godina XX
veka. Ti su se zakoni doticali svakog aspekta ljudske svakodnevice. Martin Luter King
(Martin Luther King) je sastavio iscrpnu listu koja je dostupna na stranici Univerziteta
Feris (Jim Crow n/a), sa koje u ovde preneti nekoliko primera. Crni berberin nije smeo
da ia belce; crnci nisu smeli da budu pokopani na belakom groblju; na autobuskim
stanicama su morali postojati odvojeni alteri za prodaju crnih i belih karata; belac
nije mogao dati crncima dete na usvajanje; ustanovljene su posebne osnovne kole
za crnu i belu decu, a uitelj koji bi pokuao da poduava u meovitim odeljenjima
bio bi kanjen; u bibliotekama, sanatorijumima, vojsci i zatvorima postojali su crni
i beli odseci, itd. Dim Kro je, meutim, nadilazio zakone o emu slikovito govore
norme takozvane Dim Kro etikecije. Crnci su se belcima obraali oslovljavajui ih sa
gospodine, dok su belci crnce oslovljavali po imenu ili nekim derogativnim nazivom
poput boy (ak i ako je osoba bila stara); crnac nije smeo da prui ruku belcu pri
rukovanju; crnci i belci nisu smeli da jedu na istom mestu (ukoliko drugaije nije bilo
mogue, meu njima je morala biti uspostavljena neka vrsta zabrana i belac je morao
biti usluen prvi); crnci nisu smeli da pokazuju nikakve znake simpatije i privrenosti
u javnosti jer bi time mogli da uvrede belce; ukoliko su se vozili istim prevoznim sred-
stvom, crnci su morali da sede pozadi, a na raskrsnicama su belci bez obzira na
saobraajne znake uvek imali prvenstvo prolaza!
progon belog mukarca ili ene ukoliko

bi pokuali da brakom uvedu crnca,
mulata ili Indijanca u belu zajednicu. Prvi
statut koji je zabranjivao rasno meovite
brakove donesen je u dravi Merilend
ve 1661. godine. Do poetka Prvog
svetskog rata, takve je zakone imalo
dvadeset i devet drava ime je rasno
meovit brak postao prekraj kanjiv
pritvorom u periodu od trideset dana u
Delaveru do deset godina u Misisipiju,
Floridi i Severnoj Karolini.73 (Cox 2002:
44) Prema tome, iako je praksa rasnog
meanja bila dozvoljena i, tavie, podsticana u svrhu uveanja radne
snage, brak institucija koja bi omoguila prelaz priplodnih enskih
glava u anele doma do duboko u XX vek ostala je izvan okvira
simboliki i de jure doputenog.
Pitanja silovanja i lina su u meusobno neraskidivoj vezi. Prema
Idi Vels-Barnet, u periodu od 1865. do 1895. godine dogodilo se
preko deset hiljada sluajeva linovanja. (Davis 2001: 55) Iako su
uzroci za lin bili raznovrsni od gordog odbijanja da se odazove na
uvredljivi naziv you, boy, do bilo kakvog namernog ili nenamernog
krenja pretpostavljenog naina ophoenja crnaca prema belcima
za nemilosrdno zlostavljanje, muenje i ubijanje crnih mukaraca (i
ena [sic!]) po pravilu se koristilo jedno opravdanje: lin predstavlja
odmazdu lokalne bele zajednice za pokuaj ili in silovanja belih ena.
Crni silovatelj, simbol neuravnoteene muke seksualnosti koja se
na evolutivnoj lestvici nalazi na samom dnu civilizacijskog razvitka,
dobija pravednu kaznu za skrnavljenje bele rasne istote ije je olienje
belo ensko telo. Razlika u telima ena predstavlja ono granino mesto
73
Zapanjuje podatak da Juna Karolina zvanino nije uklonila zabranu meurasnih
brakova iz svojih statuta sve do 1999. godine, dok je Alabama do 2000. godine odlagala
referendum kojim bi se ponitila slina mera. (Yalom 2001: 193)
izmeu dveju rasa, a shodno tome i izmeu dva tipa ena (prave
ene i enke), jer je fikcionalna predstava o crnom mukarcu kao
silovatelju uvek davala potporu... predstavi o crnoj eni kao hronino
promiskuitetnoj. (Isto: 54) Silovanje crne ene ni po ukidanju
ropstva nije predstavljalo zloin, jer crno ensko telo ostaje sinonim
za dostupno, pristupano, nikada aneosko, seksualno devijantno telo.
Dok je bela ena izvor rasne istote, crna ena ostaje simbol degradacije
pola: da joj nije njene rasom obeleene seksualnosti, da parafraziram
Rusoove rei, i crna bi ena bila ena.
U tom duhu treba razumeti obrazloenje kojim je Dozefini Rafin
zabranjeno da govori na skupu Federacije enskih klubova 1900. godine:
Gospoa Rafin pripada svom narodu. Meu njima bi ona mogla biti
predvodnica i mogla bi doneti mnogo toga dobrog, ali nama moe doneti
jedino nevolje. (nav. u hooks 1981: 129) Zbog ega crna ena donosi
samo nevolje? Zbog toga to strukturni nemoral, upisan poput iga u
samu kou crne ene, odvaja ene od ena, stvarajui meu njima jaz koji
zajednika injenica enskosti ne moe da premosti. Sama Dozefina
Rafin, obraajui se delegatkinjama crnakih enskih klubova 1895.
godine, prua za to uverljiv dokaz: Junjakinje se iz godine u godinu
bune protiv primanja obojene ene u bilo koju nacionalnu organizaciju
pozivajui se na njen nemoral. (nav. u isto: 131)
Bele ene u XIX, a i mnogo kasnije u XX veku, polazile su od
pretpostavki da se rodni identitet moe izolovati od rasnog i klasnog
identiteta, da je mogue razlikovati i uporeivati ene i crnce
(odnosno, recimo, posle holokausta ene i Jevreje), i da, kada se govori
o eni uopteno, taj govor u jednakoj meri obuhvata sve ene kao
ene. (v. Spelman 1988: x) U stvarnosti, meutim, nisu sve ene bile
dovoljno ene, kao to ni svi ljudi nisu bili dovoljno ljudi. Iskustvo belih
abolicionistkinja koje su 1840. godine u Londonu morale da sede
skrivene zastorom na zaelju ponovilo se 1913. godine na njujorkoj
sifraetskoj paradi kada se od crnkinja zahtevalo da mariraju na kraju
kolone kako svojom pojavom ne bi odbile junjake senatore, ili da
naprosto odustanu od mara.
Ako se tvrdi da feministika teorija i politika odraavaju iskustvo

i tenje ena, u ta nisu ukljuene crne ene jer se u njihovo ime ne
govori, one se onda moraju pitati: Zar mi nismo ene? Ako je tako,
kako se uopte moe izgovarati da ene jesu, da ene veruju, da
enama treba kada se takve tvrdnje ne mogu primeniti na potrebe,
interese i iskustva crnkinja? (Cranshaw 1998: 326) Pitanje koje je
Kimberli Kreno postavila na samom kraju XX veka ne moe imati
konkluzivan odgovor, poto je razliku i ovde prikrila oiglednost
opte jednakosti.
GeNeALoGIJA
IDeJe eNe:
fILoZofSke
PReTPoSTAVke
ISToRIJe
SPoRoVA
ISToRIJA
SPoRoVA
F eminizam ima sopstvenu istoriju. tavie, feminizam kakav postoji

u XXI veku, uslovljen razliitim aspektima svog topolokog i
kulturnog naslea, nije udaljen od svojih poetaka niti je lien njihovih
sporova. itanje genealogije feminizma nagovetava preispitivanje
smisla njegovog opstajanja u savremenom svetu.
ta se podrazumeva pod feminizmom? Poput mnogih -izama ije se
poreklo moe ustanoviti u XIX veku, ni feminizam nije mogue sasvim
nedvosmisleno odrediti. Ukoliko se pristupa pisanju istorije feminizma,
razumno je oekivati da bi predmet tog istraivanja trebalo da ima bar
relativno vrstu strukturu kakvu nudi fenomen drutvenog pokreta.
Meutim, feminizam je, kako sam i na drugim mestima tvrdila, i
ideologija, i lino uverenje, i mrea teorijskih pozicija, i polazna taka u
razmatranju fenomena koji se vie uopte ne moraju ticati samih ena,
i skup razliitih aktivnosti iji je cilj pospeenje poloaja u kojem se
ene danas nalaze, a neretko i pokuaj da se istorija proita drugaije.
(v. Zaharijevi 2008b)
ak i pod pretpostavkom da reeno samo po sebi nije nuno

sporno, problem definisanja time ne biva reen. Feminizam se, naime,
ne iscrpljuje ni u teoriji ni u praksi, a istorija pokazuje da je njihov
odnos gotovo uvek bio tegoban i vieznaan. Kada je re o teorijskim
okvirima na koje se feminizam oslanja(o), pokazuje se da su oni esto
bili u izravnom sukobu (primera radi, liberalni protiv marksistikog
feminizma); isto se moe rei i za kulturne, istorijske i ideoloke
tendencije u kojima se on razvijao (na primer, pacifistike protiv
patriotskih tokom Prvog svetskog rata). Vano je takoe pomenuti
da interdisciplinarnost feministike teorije koja joj je u samoj sri
nipoto nije doprinela olakanju definisanja njenog cilja i metoda.
Moglo bi se ak tvrditi da je upravo suprotno tome.
Kada je pak re o praksi, stvari su jo sloenije: moemo se, recimo,
upitati na koji je nain militantna strategija jednog krila britanskih
sifraetkinja pomogla enama irom sveta da posredno odluuju o
relevantnim pitanjima svojih drava. Potom, kakvi su uinci te borbe
bili po ene kolonijalne Indije, kakvi po engleske radnice zaposlene u
fabrikama za proizvodnju ibica, a kakvi po predstavnice aristokratije?
Kako su se ene koje su se borile za emancipaciju tokom druge polovine
XX veka nadovezale na rad svojih prethodnica koje su sa zazorom
govorile o reproduktivnim pravima i slobodnoj ljubavi? Konano,
gledano iz nae perspektive, da li su u sloenom procesu emancipacije
pojedinanih ena vie uticaja imale reforme zakona, ili uline akcije i
prozni tekstovi poput Sopstvene sobe Virdinije Vulf?
Imajui u vidu taj intrinsini problem definisanja, moj je cilj bio
da pokaem da bi svaki vid objedinjavanja i poricanja navedenih
razlika kojih je svakako bilo i koja su ponekad strateki neophodna
bio protivan samom feminizmu. S obzirom na ciljeve postavljene u
doba njegovog nastanka kojima je posveen ovaj tekst, feminizam je
takorei osuen na procesualnost i naelnu nedovrivost. Teza koju
sam ovde posebno elela da naglasim jeste da govor u ime ene
u svim vremenima, na svim mestima nije mogu, uprkos tome to
feminizam upravo na takvom govoru poiva.
Utoliko, da bi se razumelo zbog ega feminizam, dakako u izme-

njenom vidu, opstaje u doba kada je dolo do potpunog uruavanja
nekih drugih snanih drutvenih pokreta, iako ni danas nije nita
manje lien sporova koji su ga krasili u vreme njegovog nastanka, bilo je
potrebno vratiti se poecima u koje je upisana njegova budua istorija:
istorija koja ni u jednom trenutku nije bila ravnomerna i linearna, koja
ni u jednom asu nije nedvosmisleno konstruisala nov poredak ili
dekonstruisala postojei, koja se od samih zaetaka kolebala izmeu
ideala i stvarnosti, neodluno birajui koje stvarnosti zastupa i ka
kojim idealima tei.
Koncepcija istorije feminizma kao istorije sporova temelji se,
dakle, na tri ravni spora: spora prakse i teorije, spora izmeu razliitih
teorijskih okvira i legitimnih itanja/pisanja feministike istorije i,
najzad, spora meu konkretnim enama koje svojim delom, ivotom
ili stavovima reprezentuju feminizam izvesnog razdoblja. No, ak
i kada bi se radi valjane organizacije i preglednosti teksta vrsto
pridravalo ponuene klasifikacije, nipoto ne bi trebalo izgubiti
iz vida meusobnu uslovljenost ovih ravni. Nain na koji je u XIX
veku, na primer, organizovana borba za pravo glasa u Engleskoj, u
sutinskoj je vezi s preovlaujuim liberalnim politikim okvirom,
imperijalistikom politikom Velike Britanije, odsustvom uravnote-
enih i iroko prihvaenih teorijskih pozicija na koje su se rane
feministkinje mogle pozivati (kakvima su pak raspolagale njihove
naslednice u XX veku), i moralistikim stavovima predstavnica
srednje klase koje su dominirale pokretom. Da bi, dakle, uslovljenost
i viedimenzionalnost ravni spora bila verodostojno tumaena,
neophodno je stalno imati na umu prostorni, vremenski i epohalni
kontekst u kojem se feminizam razvija. Takoe, i to se osobito odnosi
na feminizam XX veka, veze meu navedenim ravnima spora neretko
su proizvod ambivalentnog odnosa prema sopstvenom nasleu, i esto
neuskladivih oekivanja od vremena koje dolazi.
Potom, uprkos tome to se istorija feminizma u etabliranoj
istoriografiji ili flagrantno izostavlja ili stavlja na margine istorijskih
zbivanja, ona nije samo integralni deo istorije glavnog toka, ve je

umnogome reprezentativna za sam razvoj oveanstva u poslednja
dva veka. Treba naglasiti da feministike istoriarke takoe doprinose
toj vrsti getoizacije, poto feminizam ponekad izmetaju iz sloene
mree odnosa u kojoj se on nesrazmerno i nejednoliko razvija (ili je
naprosto podrazumevaju [v. Caine 1997]), insistirajui umesto toga na
drugaijoj periodizaciji, veoj vidljivosti ena njihovih linih motiva
i prilika i prevrednovanju ideje privatnosti.74 Razumemo li istoriju
feminizma kao istoriju razvoja ideje ene, i uporedimo li je s istorijom
razvoja ideje oveka koja je vremenski neznatno starija i s kojom se
ona neprestano ukrta i spori nju bismo legitimno mogli shvatiti kao
mogui predloak za istoriju oveanstva.
Pisanje istorije feminizma kao istorije sporova nadilazi, prema
tome, puko dokumentovanje iskustava i opis zateenih okolnosti
koje mogu, ali i ne moraju strukturno odreivati dato iskustvo.
Ono zapravo podrazumeva neto drugo: motiv za njeno pisanje je
razumevanje sadanjosti, a metod kojim se to razumevanje postie
omoguuje specifino itanje i tumaenje prelaza. Istorija feminizma
kao istorija sporova utoliko spada u domen istorije ideja jer
pokazuje kako problemi, pojmovi i teze iz filozofskog polja u kome
su formulisani mogu da se premeste prema naunom ili politikom
diskursu. Ona dovodi u odnos dela sa ustanovama, drutvenim
navikama i ponaanjima, tehnikama, potrebama i nemim praksama.
(Fuko 1998b: 149-150)
Ono to bi se moglo oznaiti kao feministiko znanje (asambla
iskustava, stavova, ideolokih pozicija, pre no ustanovljena feministika
doktrina ili teorija) u stalnom je odnosu katkad konfliktnom, katkad
74
Ovim se, dakako, ne odbacuje neophodnost i znaaj feministike istoriografije, poto
ona, ak i kada joj to nije primaran cilj, dovodi u pitanje injenice i objektivnost
istorijske nauke reinterpretacijom dogaaja, vanosti odreenih opisa ili nuenjem
drugaijeg modusa periodizovanja. Meutim, revalorizacija privatnosti ili pokuaji da
se privatnom da status javnog, esto iskljuuju unutranju kritiku sistema privatnog
i javnog, to moe dovesti do zanemarivanja uloge samih feministkinja u njegovom
ouvanju.
saveznikom s institucionalno prihvaenim korpusima znanja.

Feministiko znanje je rezultat stalnih, relativno uspenih pokuaja
drugaijeg itanja etabliranog znanja u cilju njegovog popravljanja
ili svrgavanja s poloaja meritornog znanja. Nain na koji se ideja
ene, primera radi, probijala kroz diskurzivne mree XIX veka, uz
sve ustupke i ogranienja, nee imati dramatine uinke samo po
opseg i sadraj same ideje ene, ve e ostaviti dalekosenog traga
i na opseg ideje ljudskosti. Feministiko znanje je, prema tome,
nemogue istrgnuti iz mrea dominantnih diskursa koji su za njega
konstitutivni, bilo da im se deklarativno suprotstavlja ili da na njih
preutno pristaje. Oni proimaju rasute ideje i prakse, odraavajui
se u ivotima i identitetima osoba koje su imale mogunost i mo da
reprezentuju to znanje.
Na ovom bi mestu bilo prikladno objasniti zbog ega u tekstu
koji se bavi istorijom feminizma izostaju bitni biografski podaci
o znamenitim enama koje su tu istoriju gradile. Re je upravo
o pristupu graenju. Uobiajeno itanje istorije podrazumeva
postojanje izvesnih individua koje su u njoj ostavile tako duboke
useke da su je, takorei, istrgle iz ravnomernog, monotonog protoka
vremena, dajui svakodnevici nekakav drugaiji pravac, nezamisliv
bez njihovog uplitanja i samo njima osobenih kvaliteta i svojstava.
Istorija svakodnevnog ili privatnog ivota predstavlja jedan mogui
vid otpora tom pristupu graenju: nevidljivi, bezimeni (zaboravljeni
ili izbrisani), obini ljudi takoe postaju ljudi s istorijom, ljudi koji
je prave i bez kojih bi istorija velikih figura bila tura, nepotpuna i, u
krajnoj instanci, nerazumljiva.
No, svaki pokuaj pisanja istorije zaboravljenih i izbrisanih
umeta se, takorei, u ve postojeu strukturu u kojoj znamenite
istorijske linosti, ak i onda kad se ne pominju, funkcioniu kao
meai, kao uporine take u odnosu na koje se sistematizuju vreme,
steena iskustva i diseminacija znanja. Odluka da se biografska
dimenzija stavi u drugi plan otuda ima drugaije osnove: re je o
razumevanju uloge koju su pojedini ljudi i mukarci i ene imali u
graenju istorije, a ne o pukom obrtanju hijerarhija koje e nevidljivo

uiniti vidljivim i vice versa. Shvatanje moi delovanja,75 koje pred kraj
XX veka postaje jedna od sredinjih tema u obuhvatnim raspravama o
znaenju, dometima i subjektu politikog, od presudnog je znaaja za
genealoki pristup koji ovde predlaem.
U svojoj uvenoj knjizi Nevolje s rodom, Dudit Batler to, dodue u
neto drugaijem kontekstu, jezgrovito kae: ne mora postojati initelj
iza ina, nego... se initelj razliito stvara u inu i kroz in. (2000: 143)
Umesto da, dakle, nastojimo da ustanovimo vrst subjekt feministike
istorije to bi onda, po pretpostavci, trebalo da nam omogui da
nedvosmisleno definiemo ta feminizam jeste, pokazujui nam i ta
da inimo da bismo delovali u duhu feminizma na videlo treba izneti
razlike i moduse stvaranja subjekata tokom proizvodnje istorije. U
sreditu ovog istraivanja je utoliko bio proces stvaranja inilaca
politikih subjekata koje krasi mo delovanja a to je proces svesnog i
nesvesnog preuzimanja postojeih vrednosti, ideja i praksi, i njihovog
tumaenja, preoblikovanja, odbacivanja ili prisvajanja; proces koji
odraava i sukobe i saobraavanje s normom. Prema tome, umesto
da se podrazumeva datost subjekta koji deluje, ovaj tekst razlae neke
od naina na koje su uopte ostvareni uslovi za mo delovanja, uz sva
njena spoljanja i unutranja ogranienja.
75
Engleski termin agency jedan je od onih vieznanih pojmova koji ne mogu nai
adekvatan izraz u srpskom jeziku. U postojeim srpskim i hrvatskim prevodima
tekstova koji tematizuju ovo pitanje, do sada su najea reenja bila injenje,
delovanje ili uinkovitost. Pored toga to su dati termini podesni prevodi za
pojmove doing, action i efficacy, odluka da agency prevodim kao mo delovanja
uslovljena je i jednim od objanjenja koje za nju nudi Webster Dictionary: agency je,
naime, kapacitet, stanje ili uslov delovanja ili sprovoenja moi. Sintagma mo
delovanja zadrava dinamiki aspekt ove rei, koja podrazumeva i smo injenje i
proizvode injenja (uinke), ali i uslove mogunosti injenja, odnosno mo da do
delovanja uopte doe.
PoLITIko
ITANJe
ISToRIJe
Istorija umnogome predstavlja utemeljujui
diskurs. Pod tim razumem da njena objanjenja
deluju nemislivo ukoliko se pojedine primarne
premise, kategorije ili pretpostavke ne uzmu
kao date. Ti se temelji (koliko god raznovrsni,
kakvi god bili u nekom odreenom trenutku) ne
propituju niti se mogu dovesti u pitanje; oni se
smatraju trajnim i transcendentnim. Kao takvi oni
stvaraju uobiajeno polazite za istoriare i njihov
predmet istraivanja u prolosti, dajui analizi
autoritet i legitimnost. (Skot 2006: 43)
T vrdnja po kojoj istoriju feminizma valja tumaiti kao istoriju

sporova u izvesnom se smislu protivi samoj ideji istorije. Ona
odbacuje mogunost uspostavljanja (ili pretpostavljanja) vrstih temelja
ili identiteta koji bi bio zatien od svog mnogostranog, protivrenog
i nipoto neutralnog razvoja. Neto to bi se provizorno moglo
nazvati standardnim modelom enske istorije koji je ustanovljen
sedamdesetih godina XX veka, takve temelje nalazi u koherentnom i
dosledno definisanom identitetu ene koji nadilazi vreme i prostor. To
itanje istorije esencijalizuje svoj subjekt, izmetajui ga iz raznovrsnih
i po pravilu neskladnih diskurzivnih sistema; ono nudi univerzalno
primenljiv model kojem sva pojedinana iskustva transistorijski
i transkulturno treba da se saobraze; ono uspostavlja samo jednu

legitimnu dijadu (ena/mukarac) na temelju koje tumai razvoj svoje
istorije, zanemarujui druge vane diskurzivne tvorevine unutar kojih
ova opozicija stie viestruka i promenljiva znaenja. Najzad, takvo
itanje nije nepristrasno i vrednosno neutralno, iako na tome moe da
insistira da bi potvrdilo svoj nauni karakter: nastojei da opie injenice
(zbog ega su ene tokom itave istorije bile podreene mukarcima,
na primer), ono nuno podrazumeva odreenu politiku interpretaciju
tih injenica, bilo da nastoji da pokae da ene jesu gradile istoriju, bilo
da pokuava da objasni zato su u tome bile spreene.
Izvesne premise i kategorije se u naelu podrazumevaju i kada
se istorija ena suzi na istoriju feminizma kao drutvenog pokreta.
Premda svojim eksplicitnim zahtevom za prevrednovanjem kanona
i pokuajima da prui drugaije tumaenje hijerarhije injenica
implicitno dovodi u pitanje objektivnost istorijske nauke, feministika
istoriografija takoe pretpostavlja vrste temelje i stabilan identitet
subjekta svoje istorije. Feministike istoriografije se najee razilaze
u taki u kojoj lociraju poetke/temelje u antikoj Grkoj (Aspazija,
Hipatija), srednjevekovnoj Evropi (Kristina de Pizan [Christina de
Pisan], Tereza Avilska [Teresa de Avila]), renesansnoj ili ranoj modernoj
Evropi (Mari de Gurne [Marie de Gournay], Pulen de la Bar [Puolain
de la Barre], Meri Astel) ili revolucionarnom prosvetiteljstvu (Meri
Vulstonkraft i Olimpija de Gu [Olympe de Gouges]) (v. npr. Bok 2005;
Marks i de Courtivron 1981: 10-28). Meutim, sve do pred sam kraj
osamdesetih godina XX veka, ak i kada govore o sporovima unutar
feminizma primera radi, o razliitim strategijama Amerike asocijacije
za enska prava i Nacionalne asocijacije za enska prava u XIX veku,
ili o nesamerljivim razlikama marksistikog i liberalnog feminizma
feministike istoriografije nastoje da uspostave neprekinutu nit u borbi
za ostvarenje prava ena. (v. npr. Schneir 1992, 1994)
Jedna od prvih knjiga koja je nedvosmisleno postavila pitanje da
li je o istoriji feminizma mogue misliti kao o neprekinutoj borbi u
ime (prava) ene, Jesam li ja to ime? (Am I That Name?) Deniz Rajli,
objavljena nedavne 1988. godine, dovela je u pitanje mogunost

uspostavljanja i odranja temelja u povesti feminizma, i s obzirom
na njene uticaje Dudit Batler o tom uticaju eksplicitno govori
feminizma uopte uzev. Na samom poetku knjige Rajli pie:
kategorija en je istorijski, diskurzivno konstruisana i to uvek

u odnosu na druge kategorije koje se i same menjaju; ene su
nepostojan kolektivitet u kojem enske osobe mogu biti veoma razliito
pozicionirane, tako da se ne moemo osloniti na tobonji kontinuitet
subjekta koji prepoznajemo kao ene; ene su i sinhronijski i
dijahronijski lutajui kolektivitet, dok na individualnom nivou biti
ena takoe predstavlja neto nestalno i ne moe da poslui kao
ontoloki temelj. Pa ipak, mora se podvui da je nestabilnost koja je
svojstvena samoj kategoriji, uslov sine qua non feminizma koji bi u
suprotnom izgubio svoj predmet, razloge za borbu, pa i samu ivotnost.
(Riley 1988: 2-3)
Iako je feminizam borba za prava ena i feministika istoriografija

to nastoji da dokae dokumentujui raznovrsne aspekte ove borbe
ena zapravo, da upotrebim Lakanovu (Lacan) uvenu formulaciju,
ne postoji. ena, kao predmet i cilj borbe koju u poslednjih dve
stotine godina vode ene irom sveta, koja je, dakle, temelj teorije i
prakse feminizma (a fortiori i feministike istoriografije) predstavlja
jednu izrazito nestabilnu kategoriju koja ne moe da poslui ni kao
metafiziki postav, ni kao organizujui motiv aktivizma na globalnom/
univerzalnom nivou (na ta pak kao kategorija jamano polae pravo).
Upravo zato to je uprkos svojoj nemogunosti da to bude ova kategorija
bila i jo uvek jeste motiv oko kojeg se feminizam organizuje, karakter
feminizma ne moe biti odreen nikako drugaije do kao sporan.
Da li je mogue misliti ukoliko se uklone temelji na osnovu kojih
je smo miljenje mogue? Drugim reima, u kontekstu koji je za
nas bitan, na koji nain pisati o istoriji feminizma ukoliko se njene
premise, pa ak i sam njen predmet dovedu u pitanje? Kako misliti
o istoriji ena ukoliko se tvrdi da ena (ili da zajedno s Deniz Rajli

variram: ena, ena, pa ak i ene) ne postoji? To je bilo jedno od
kljunih pitanja koje su postavljale teoretiarke feminizma suoene s
postmodernizmom, lakanovskom psihoanalizom, dekonstrukcijom
i fukoovskom genealogijom moi. Ako nema stabilnog identiteta/
temelja/subjekta govora o enama, kako e uopte biti mogue politiko
delovanje u ime ena? Drugim reima, ukine li se sasvim subjekt koji
ima mo delovanja, ostaje li uopte prostora za feminizam?
Deniz Rajli je pitanje moi delovanja donekle zanemarivala nastojei
da pokae da postoji alternativa potpunom odbacivanju identiteta ene
i njegovom ontologizovanju u teorijskom smislu;76 za feministiku
istoriarku Doan Skot (Joan Scott), meutim, problem moi delovanja
nalazi se u samoj sri feminizma, odnosno u samoj sri feministike
istoriografije. Upravo ona insistira na tome da se biografski pristup uvek
potencijalno izlae riziku da e mo delovanja tumaiti kao izraz neije
volje ili kao izraz odreenih uroenih moi svojstvenih konkretnim
individuama. Takvo shvatanje moi delovanja, meutim, ne moe se
razumeti kao opis ljudske prirode (iako se takvim esto predstavlja),
nego je istorijski specifina koncepcija koja je zapravo u tesnoj vezi
upravo s mnogim idejama koje su enama odricale individualnost,
autonomiju i politika prava. (Scott 1996: 16)
Budui da tvrdim da su formiranje i iskustva feminizma viestruko
uslovljeni procesi, ini mi se da je u tom svetlu bilo daleko vanije
pokazati kako su odreeni naini miljenja, govorenja i delovanja
proizveli politike subjekte koji su imali mo i mogunost da
reprezentuju feministiko znanje i prakse, od pukog prenoenja
njihovog govora, misli i inova. Time, kako kae Avtar Brah (Avtar
Brah), ne iezavamo ja i mi koji delujemo, ali iezava shvatanje po
76
Umesto da se opredeljujemo za jednu od te dve naizgled iskljuujue opcije, trebalo
bi graditi na temeljima koji na izvestan nain odbijaju da budu temelji: Kategorija
ene je uistinu nestabilna, ta nestabilnost ima istorijske osnove, a feminizam je mesto
sistematskog izlaenja na kraj s tom nestabilnou i to nije neto to treba da nas
brine. (Riley 1988: 5, kurziv A. Z.)
kojem su te kategorije unifikovani, fiksirani, unapred dati entiteti pre

no modaliteti multilokalnosti na kojima svakodnevne kulturne i
politike prakse neprestano ostavljaju svoj beleg. (2001: 466-467)
Prema tome, premda je bez sumnje znaajno to je upravo Dozefina
Batler svojom borbom protiv dvostrukog morala u engleskom drutvu
dala povoda razvoju britanskog sifraetskog pokreta, na ta je presud-
nog uticaja imala njena lina istorija gubitaka i snaga njenih uverenja,
za ovaj je pristup daleko vanije tumaenje diskurzivnih procesa,
tehnika i praksi od kojih zavisi proizvodnja politikih subjekata i
njihove moi delovanja, nego razlaganje pojedinosti koji bi mogli
objasniti line razloge za politiki angaman konkretnih individua.
itanje istorije feminizma kao istorije sporova polazi, dakle, od
teze da ova istorija nema vrsto utemeljen subjekt, da je metapolitika
kategorija ene nestabilna i, kao takva, izvor konflikata unutar samog
feminizma, i da je razumevanje te nestabilnosti njene dinamike i
ogranienja koja sa sobom nosi neophodno da bi se razumela mo
delovanja. Ili kako to u svojoj knjizi Samo su paradoksi u ponudi (Only
Paradoxes to Offer) tvrdi Doan Skot:
itanje koje treba da iznese paradokse na videlo zahteva drugaiju vrstu

itanja od one na koju su istoriari navikli. Navikli smo da traimo
sukobe do kojih dolazi usled suprotstavljenih pozicija (feministkinje
versus liberalni politiari, primera radi), ali ne i unutranje napetosti i
nesklad (unutar feminizma, unutar liberalnog individualizma, unutar
pojmova poput slobode, ili razdvojenih sfera, ili individue) gde su ti
sukobi zapravo istovremeno i njihov simpotom i uzrok. itanje na
taj tehniki dekonstruktivan nain ne moe se lagodno uklopiti u
linearne narative ili teleologije; ono podseca prie koje etabliraju istinu
ili nunost izvesnih pogleda na svet eliminisanjem iskaza o konfliktu
i moi unutar njih.
Rezultat je, meutim, vredan truda. Ako ignoriemo nestalnost koju
impliciraju paradoks, protivrenost i dvosmislenost, to onda znai
da gubimo iz vida subverzivni potencijal feminizma i mo delovanja
feministkinja. (Scott 1996: 16-17)
Rezultat je, svakako, vredan truda. Cilj mi je bio da pokaem da biti

ena to je naizgled temelj i poreklo, cilj i svrha sveg feministikog
znanja i praksi zapravo predstavlja politiku privilegiju. Mo
delovanja je uvek i jedino politika privilegija (Batler 2006: 29, kurziv
u originalu) onih koji imaju mogunost da ontologizuju sopstvenu
metapolitiku poziciju. Meutim, upravo ta neodrivost fiksiranog
identiteta ene omoguuje stalno oslobaanje i irenje moi delovanja,
inei feminizam subverzivnim obeanjem da je ukidanje privilegija
mogue.
GeNeALoGIJA
I SLoBoDA
U koliko se ovako obrazloi predmet istorije koja se razmatra, bilo

bi razumno oekivati bar dva pitanja. Na pitanje o tome kako je
mogue pisati istoriju feminizma ako se pretpostavi da ena ne postoji,
odgovor je, bar u izvesnom smislu, ve dat. Nastojala sam da pokaem
kako je mogao nastati pokret koji govori u ime ene, iako je takav govor
u samom svom temelju nemogu ili, u najmanju ruku, proet temeljnim
sporovima. Drugo se pitanje pak tie metodologije: ako ovde nije re
o sociolokom opisu drutvenog pokreta, niti o istoriji glavnog toka,
niti o istoriji privatnog ivota, niti o istoriji ideja u strogom smislu te
rei, kako se moe opravdati insistiranje na tome da se ovde ipak izlae
neka vrsta istorije?
Na ovom bi mestu utoliko bilo umesno objasniti ta podrazumeva

genealogija ideje ene, to bi se moglo razumeti i kao odgovor na
metodoloko pitanje. U tekstu Nie, genealogija, istorija Miel Fuko
istie da treba znati prepoznati istorijske dogaaje, njihove potrese,
njihova iznenaenja, klimave pobede, loe podnesene poraze, t
dogaaje koji polau raun o poecima, o atavizmima i nasleima.
Ukoliko se oni sagledaju na taj nain ukoliko se, dakle, u poreklu
stvari vidi njihov nesklad, nesloga onda se istorija oveanstva
mora itati kao genealogija: kao istorija moral, ideal, metafizikih
pojmova, istorija pojma slobode, ili asketskog ivota, kao nastanaka
razliitih tumaenja. Radi se o tome da se ta tumaenja pojave kao
dogaaji u teatru procedura. (Fuko 1995b) 77
Za genealoko itanje je vano obuhvatiti potpuno heterogenu
skupinu koja se sastoji od diskursa, ustanova, arhitekturalnih oblika,
regulatornih odluka, zakona, administrativnih mera, naunih iskaza,
filozofskih, moralnih i filantropskih tvrdnji ukratko, reenog koliko
i onog to nije reeno. (Foucault 1986: 194) U kontekstu istorije
feminizma kao genealokog poduhvata postaje relevantno pokazati
kako je, na primer, medicinski diskurs oblikovao parlamentarnu poli-
tiku, postavi jedan od potpornih stubova sloenog sistema iskljui-
vanja odreenih grupa iz domena u kojem je mo delovanja mogua.
Za ovaj je poduhvat takoe vano, primera radi, razumeti kako
se semantika smena termina zaee (generation) koji sugerie
neprekidno obnavljanje boanskog ina stvaranja, terminom repro-
dukcija koji batini mehanicistiku, sekularnu tradiciju prosveti-
teljstva i politike ekonomije na prelazu iz XVIII u XIX vek, odrazila na
viktorijansku koncepciju anela doma. Genealogija na videlo iznosi
rad norme koji nikoga ne oslobaa poretka: u njemu su svi viestruko
pozicionirani, a proste opozicije poput klasne (proleterijat/buroazija),
rasne (crnci/belci) ili polne (ena/mukarac) zahtevaju razlaganje i
77
Prevod teksta koji se ovde koristi je preraena verzija prvobitnog prevoda objavljenog
u asopisu Theoria 1995. godine, koji je prevodilac ustupio autorki.
uslonjavanje da bi se pokazalo kako norma moe proizvesti (i kako

proizvodi) i prostor koji je podriva i onaj koji je nadograuje, najee
istovremeno.
U svom tekstu o prosvetiteljstvu, Fuko na Kantovom (Kant) tragu
govori o kritici kao o modelu itanja dogaaja u teatru procedura.
No, kritika o kojoj je ovde re ne treba da nas dovede do univerzalno
vaeih struktura koje e biti temelj toga ko smo i ta inimo, ve
se ona mora pojaviti kao istraivanje heterogenih sistema koji nas
konstituiu kao subjekte onoga to inimo, mislimo i govorimo.
U tom smislu, ta kritika nije transcendentalna i nije joj cilj da omogui

metafiziku: u svojoj svrhovitosti ona je genealoka a u svojoj metodi
arheoloka. Arheoloka... u onom smislu da nee traiti izdvajanje
univerzalnih struktura od itavog saznanja, ili svake mogue moralne
akcije; ve kao ispitivanje diskursa koji artikuliu ta mislimo, govorimo
i inimo, kao to artikuliu i toliko istorijskih dogaaja. Ta e kritika biti
genealoka u onom smislu da nee dedukovati iz onoga to jesmo ono
to nam je nemogue initi ili saznati, nego e osloboditi iz sluajnosti,
koja je od nas uinila da budemo to to jesmo, mogunost da vie ne
budemo ono to jesmo, ne inimo ono to inimo, ili ne mislimo ono
to mislimo... Ono tei da ponovo pokrene, to je due i ire mogue,
nedefinisani rad slobode. (Fuko 1995a: 241)
Fukoov genealoki metod kljuan je za razumevanje naina na

koji se konstituie feministiki subjekt, odnosno subjekt istorije femi-
nizma, i to vai kako za razumevanje rada norme (to u ovom tekstu
vezujem za doba u kojem se ostvaruju uslovi za nastanak organizovanog
feministikog pokreta), tako i za objanjenje protivrenosti kojima
je zasiena sama istorija feminizma. Tvrdim da je za Miela Fukoa
pokretaka figura figura slobode, slobode koja se iskuava, koja se misli
i, istovremeno, sprovodi u delo. Utoliko se Fukoov znaaj za itanje
feminizma kao istorije sporova itanje koje pokazuje da feminizam
nema vrste temelje, nema konanu, nepromenjivu strukturu, nema
nedvosmislen pravac, da je u sukobu s normom i da je istovremeno

podupire, ali da svemu tome uprkos, ili ba zbog toga, nije dovren i da
neprestano zahteva praktikovanje slobode da bi se za slobodu mogao
zalagati nipoto ne moe ograniiti na metodoloka pitanja.78
78
Na ovom mestu elim da pomenem i uticaj, koliko god u ovom tekstu bio dalek i posre-
dan, aka Deride (Jacques Derrida). Ako je Fukoova genealogija imala presudnog
znaaja za to kako se u ovom tekstu ita prolost da bi se razumela sadanjost da bi se
ustanovili uslovi mogunosti onoga to mislimo, govorimo i inimo, da bismo mogli
misliti, govoriti i initi drugaije, Deridino shvatanje odgovornosti kao nemogunosti
uraunavanja posledica, kao iskuenja aporije (Derida 1995b: 39), od temeljnog je
znaaja za razumevanje budunosti feminizma koja nije neto to tek treba da doe,
ve je na istorijski reverzibilan nain upisano u samom procesu njegovog ispoljavanja.
Odgovornost prema onom to dolazi, ali ne u formi izvesnosti ili anticipiranih uinaka
ili zadatog programa a sve su to sporni momenti istorije feminizma, nikada zbilja
ostvareni mogua je jedino ukoliko se to to treba da doe predoi kao obeanje
slobode. Istoriju feminizma ili feminizam sam nisu u ivotu odrali realizovani pro-
grami (koje danas prepoznajemo u raznim oblicima: kao gender mainstreaming, kao
dvostruko optereenje ena karijerom i porodicom, kao dezorijentisanost u pogledu
rodnih uloga, jer neke sasvim nove jo uvek nisu izumljene, a stare vie ne odgovaraju
zahtevima ivota u XXI veku). Feminizam odoleva uanenju upravo zbog obeanja
slobode koje u sebi nosi od prvih gordih formulacija strahovite i paradoksalne tenje
za slobodom.
ZAR JA
NISAm
eNA?
I ako je inicijalno zamiljen kao daleko obuhvatniji projekt, ovaj se

tekst zavrava ustanovljenjem uslova mogunosti razvoja istorije
feminizma kao istorije sporova. Svaka podrobna istorija feminizma
morala bi da uzme u obzir neusaglasivosti ideolokih pozicija, politikih
opcija ili metodolokih i stratekih pristupa emancipaciji. Meutim,
inilo mi se da je neophodno ispitati upravo uslove mogunosti, jer
izvan opsenijih ispitivanja feministike istorije esto moe izostati i
izostaje nain na koji su ti sporovi uopte dobili mogunost da se
ispolje u jednom okviru koji je za sve bio zajedniki: feministikom
okviru.
Da bi se taj okvir razumeo bilo je neophodno razmotriti kako
se feminizam razvijao iz otrog sukoba s normom. Norma se ovde
preispitivala u kontekstu dvostrukog moralnog standarda u Engleskoj,

dok je u Sjedinjenim Amerikim Dravama za nju bila reprezentativna
institucija ropstva. Nain na koji su se ene grupisale oko pitanja
prostitucije i ukidanja ropstva, nain na koji su dovele u pitanje
preovlaujue vrednosti i shvatanja slobode i prava, zahtevajui
posredno i prevrednovanje ideje ljudskosti, objanjava kako je narastala
svest ena o njihovoj iskljuenosti iz ideje oveka i graanina. Ta je
svest dala povoda temeljnom sukobu s normom, sukobu koji e usloviti
razvoj specifino feministike moi delovanja krajem XIX veka, ali i
danas, uz sve promene koje je ona pretrpela.
Da bi se, meutim, shvatilo kako je dolo do konstituisanja enskosti
(womanhood) kao cilja u ime kojeg se formuliu zahtevi narastajueg
feministikog pokreta, bilo je neophodno pokazati da je taj sukob
podrazumevao i izvesno saobraavanje s normom. Entitet ene
konstituisan je istovremenim suprotstavljanjem normi i deliminim,
ne nuno namernim i promiljenim kompromisom s njom. Utoliko
je cilj ovog teksta bio da se pokae kako je nastajao entitet ene u
ime kojeg se bore feministkinje prvog talasa, entitet koji, to opet valja
podvui, ostaje u naslee feminizmu XX i XXI veka.
Feministkinje koje su pisale i delovale pre pojave organizovanog
feministikog pokreta, polazile su od pretpostavke da je distribucija
moi u postojeoj hijerarhiji bivanja polom neravnopravna,
zahtevajui manje ili vie jednoglasno uveanje prostora u kojem e
mo delovanja ena postati mogua. Na udnovat nain, meutim
to je posebno oevidno u sluaju Engleske one nisu nastojale da
podriju takorei ontoloki temelj na kojem je uzdignuta ena, bie
koje odrava i omoguuje rascepljeni poredak privatnog i javnog.
U istoriju predfeministikog pokreta usled toga ostaje upisana
dvosmislena batina anela doma ili, u amerikoj varijanti, majke
republikanaca, jedinih ena koje su s pravom, kako je pokazano, nosile
ime ene. Na taj nain je bivanje enom postalo politika privilegija
pojedinih ena pripadnica srednje klase u Engleskoj, belih pripadnica
srednje klase u Americi koje su govorile kao da (imaju mogunost
na temelju svog pola, mo na temelju svog porekla i statusa, i pravo

usled svoje posredne vidljivosti u javnosti da) reprezentuju sve ene.
enama kojima se odricala privatnost i javnost enama koje se nisu
saobraavale s normom odricano je i puno pravo na zvanje ene, bez
obzira na puku bioloku injeninost njihovog pola.
Moglo bi se tvrditi da bez tog metapolitikog temelja nikada ne bi
dolo do formiranja organizovanog feministikog pokreta. Apstraktno
definisana kategorija ene postala je subjekt u ime kojeg su se
formulisali praktini zahtevi ena, koje su u toj kategoriji uestvovale
naizgled samo na osnovu svog pola. A ta, jedina kategorija u ije su
se ime takvi zahtevi mogli formulisati, strukturno je podeljena i
neuniverzalna. Jer ena je iskljuivala nebrojene ene iz svog opsega.
Utoliko nije sluajno to su se u radu koji se bavi XIX vekom na
istaknutim mestima nali argumenti dveju feministkinja iji tekstovi
nagovetavaju pojavu treeg, kritikog talasa feminizma. Monik Vitig i
bel huks, svaka na svoj nain, bile su prve koje e pokazati da je krajem
XX veka bilo nemogue zadrati viktorijansku belu, dobrostojeu,
heteroseksualnu enu kao model ene kao takve (niti da je, uostalom,
mogue govoriti o eni kao takvoj), budui da upravo taj optimalni
model logikom iskljuivanja koja mu je u temelju mnoge ene pretvara
u neto-manje-od-ene.
Na ovom se mestu jo jednom treba prisetiti protivrene teze
Dozefine Batler Rather would I begin by making them women
first, by restoring their womanhood, i takorei besmislenog usklika
Saputnice Istine And Aint I a Woman? Te dve ene, paradigmatina
mesta istorije feminizma XIX veka, svojim iskazima slikovito opisuju
znaenje ove unutranje nemogunosti odranja entiteta ene koji bi
zbilja mogao oznaiti sve ene ili enu kao takvu, enu koja bi se
poput nekakve koprene mogla spustiti na svako pojedinano ensko
bie. Ta dva iskaza na zaobilazan nain potvruju da govor u ime
ene u svim vremenima, na svim mestima nije mogu, uprkos
tome to feminizam upravo na takvom govoru poiva.
LITeRATURA
Alexander, Sally (1986). Womens Work in the Nineteenth-Century

London; A Study of the Years 1820-50, The Rights and Wrongs of Women.
Alexander, T. William (1887). History of the Colored Race in America,
Palmeto Pub. Co., Kansas City.
Andermahr Sonya, Terry Lovell i Carol Wolkowitz (2000). A Glossary of
Feminist Theory. Arnold, London.
Arendt, Hannah (1991a). Vita Activa, prev. Vinja Flego i Mirjana Pai-
Jurini, August Cesarec, Zagreb.
Arent, Hana (1991b). O revoluciji odbrana javne slobode, prev. Boidar
Sekuli, Filip Vinji, Beograd.
Arent, Hana (1999). Izvori totalitarizma, prev. Slavica Stojanovi i
Aleksandra Bajazetov-Vuen, Feministika 94, Beograd.
Arnaud-Duc, Nicole (1993). The Laws Contradictions, trans. Arthur
Goldhammer, A History of Women in the West IV.
Batler, Dudit i Doan Skot (2006). Feministkinje teoretizuju politiko, prev.
Adriana Zaharijevi, Centar za enske studije, Beograd.
Batler, Dudit (2006). Kontingentni temelji: feminizam i pitanje
postmodernizma, Feministkinje teoretizuju politiko.
Bederman, Gail (1995). Manliness and Civilization. A Cultural History of
Gender and Race in the United States, 1880-1917, University of Chicago
Press, Chicago.
Beecher, Cahterine (1837). Essay on Slavery and Abolition, with Reference
to the Duty of American Females (addressed to Miss. A. Grimke), Henry
Perkins, Philadelphia (stranica poseena 23.9.08.)
http://www.iath.virginia.edu/utc/abolitn/abesceba2t.html
Bentham, Jeremy (1787). Panopticon or the Inspection House: Containing
the Idea of the New Principle of Construction, (stranica poseena 28.8.08.)
http://cartome.org/panopticon2.htm
Bentham, Jeremy (1838). An Introduction to the Principles of Morals and

Legislation, The Victorian Age. An Anthology of Sources and Documents,
ed. Jospehine Guy, Routlegde, London and New York, 1998.
Berend, Szusza (2000). The Best or None! Spinsterhood in Nineteenth
Century New England, Journal of Social History na stranici (poseena
27.8.08.)
http://findarticles.com/p/articles/mi_m2005/is433/ai_63699709/
pg_1?tag=artBody;col1
Bhavnani, Kum-Kum (2001). Feminism & Race, Oxford Univerity Press,
Oxford.
Bodichon Leigh Smith, Barbara (1854). A Brief Summary in Plain
Language of the Most Important Laws Concerning Women, (stranica
poseena 28.8.08.)
http://www.indiana.edu/~letrs/vwwp/bodichon/brieflaw.html
Bodin, Jean (1586). Six Books of the Commonwealth, prev. M. J. Tooley.
Stranica The Constitution Society (stranica poseena 28.8.08.)
http://www.constitution.org/bodin/bodin.txt
Bok, Gizela (2005). ena u istoriji Evrope, prev. Ljubinka Milenkovi, Clio,
Beograd.
Bordo, Susan (1999). Feminist Interpretations of Ren Descartes, The
Pennsylvania State University.
Bovoar, Simon de (1982). Drugi pol, prev. Zorica Milosavljevi i Mirjana
Vukmirovi, BIGZ, Beograd.
Boinovi, Neda (1996). ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, ene u
crnom i Feministika 94, Beograd.
Brah, Avtar (2001). Difference, Diversity, Differentiation, Feminism &
Race.
Braybon, Gail i Penny Summerfield (1987). Out of the Cage. Womens
Experiences in the World Wars, Pandora Press, London.
Brunkhorst, Hauke (2004). Solidarnost, prev. Tomislav Medak, Beogradski
krug, Beograd i Multimedijalni institut, Zagreb.
Butler, Josephine (1874). Some Thoughts on the Present Aspect of the
Crusade Against the State Regulation of Vice, (stranica poseena 28.8.08.)
http://www.indiana.edu/~letrs/vwwp/butler/thoughts.html
Butler, Josephine (1879). Social Purity, (stranica poseena 28.8.08.)

http://www.indiana.edu/~letrs/vwwp/butler/social.html
Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom, prev. Mirjana Pai-Jurini, enska
infoteka, Zagreb.
caine, Barbara (1997). English Feminism 1780-1980. Oxford University
Press, Oxford.
carby, V. Hazel (1987). Reconstructing Womanhood, (stranica poseena
28.12.08)
http://books.google.com/books?id=CZ26lZ1gZiUC&pg=PP1&dq=inauth
or:Hazel+inauthor:V+inauthor:Carby#PPA20,M1
carby, V. Hazel (1997). Cultures in Babylon. Black Britain and African
America, Verso, London i New York.
child, Lydia Maria (1860). Correspondence between Lydia Maria Child and
Gov. Wise, John Brown and Mrs. Mason, of Virginia. (stranica poseena
19.9.08.)
http://womenshistory.about.com/library/etext/bl_lmc_as1_03.htm
claeys, Gregory (2004). Political Thought, A Companion to Nineteenth-
Century Britain, ed. Chris Williams, Blackwell, Oxford.
cobbe, Frances Power (1869). Criminals, Idiots, Women and Minors
(stranica poseena 28.8.08.)
http://www.indiana.edu/~letrs/vwwp/cobbe/criminal.html
coffin, Levi (1880). Reminiscences of Levi Coffin, the Reputed President of
the Underground Railroad; Being a Brief History of the Labors of a Lifetime
on Behalf of the Slave, with the Stories of Numerous Fugitives, Who Gained
Their Freedom Through His Instrumentality, and Many Other Incidents
http://docsouth.unc.edu/nc/coffin/coffin.html
coole, Diana (1993). Women in Political Theory. From Ancient Misogyny to
Contemporary Feminism. Harvester Wheatsheaf, Hertfordshire.
cott, Nancy F. (1978). The Bonds of Womanhood. Womans Sphere in New
England, 1780-1835. Yale University Press, New Haven and London.
cott, Nancy F. (1986). Feminist Theory and Feminist Movements: The Past
Before Us, What is Feminism?.
cott, Nancy F. (1993). The Modern Women of the 1920s, American Style,
A History of Women in the West V.
cox, Clinton (2002). From Columbus to Hitler and back again, Race &
Class, Vol. 43 (3): 39-49.
cranshaw, Kimberle (1998). Demarginalizing the Intersection of Race and
Sex: A Black Feminist Critique of Antidiscrimination Doctrine, Feminist
Theory and Antiracist Politics, Feminism and Politics, ed. Anne Phillips,
Oxford University Press.
Daglas, Meri (2001). isto i opasno, prev. Ivana Spasi, XX vek, Beograd.
Davies, Emily (1866). The Higher Education of Women (stranica poseena
25.12.08)
http://books.google.com/books?vid=ISBN0543982920&id=eT5w5oMcdd
QC&pg=PP1&lpg=PP1&ots=LaaAu9sA3d&dq=%22emily+davies%22&si
g=WpbIVAPp0dg48vPQlPlpXWNIyc8#PPP1,M1
Davis, Y. Angela (2001). Rape, Racism and the Myth of the Black Rapist,
Feminism & Race.
Davis, Ronald (n/a). Slavery in America: Historical Overview (stranica
poseena 28.8.08.)
http://www.slaveryinamerica.org/history/hs_es_overview.htm
Davis, David Brion (2006). The Importance of History, (stranica poseena
29.9.08.)
http://blog.oup.com/2006/04/the_importance_/
Delmar, Rosalind (1986). What is Feminism?, What is Feminism?.
Derida, ak (1995a). Sila zakona, prev. Milorad Belani, Svetovi, Novi Sad.
Derida, ak (1995b). Drugi pravac, prev. Svetlana Stojanovi, Lapis, Beograd.
Dew, Thomas (1832). Pro-Slavery Argument (stranica poseena 5.9.08.)
http://www.answers.com/topic/text-of-the-pro-slavery-argument-1832-
by-thomas-dew
Dill, Thornton Bonnie (1996). The Dialectics of Black Womanhood,
Feminism & History.
Dixon, Chris (1997). Perfecting the Family: Antislavery Marriages in
Nineteenth-Century America, University of Massachusetts, Princeton.
Douglas Frederick (1996). The Life and Times of Frederick Douglass,
Wordsworth, Hertfordshire.
Duhaek, Daa (1994). U odbranu prava ene, Odbrana prava ene, Filip
Vinji, Beograd.
Duhaek, Daa (1995). Predgovor, Rasprave o jednakosti polova, Filip

Vinji, Beograd.
aji-horvath, Aleksandra (2004). Klasa, polnost i ensko telo u
viktorijanskoj Engleskoj, Genero 4/5: 9-24.
Garrison, Lloyd William (1831). To the Public, The Liberator, Jan 1, 1831
http://www.pbs.org/wgbh/aia/part4/4h2928t.html
Garrison, Lloyd William (1832). On the Constitution and the Union, The
Liberator, Dec 29, 1832 (stranica poseena 20.9.08.)
http://fair-use.org/the-liberator/1832/12/29/on-the-constitution-and-the-
union.html
Garrison, Lloyd William (1854). No compromise with slavery: an address
delivered in the Broadway Tabernacle, New York, February 14, (stranica
poseena 27.7.08.)
http://memory.loc.gov/cgi-bin/query/r?ammem/rbaapc:@field
Garrison, Lloyd William (1965). Valedictory: The Last Number of The
Liberator, The Liberator, Dec 29, 1865 (stranica poseena 20.9.08.)
http://fair-use.org/the-liberator/1865/12/29/valedictory
Gaskell, P. (1833). The Manufacturing Population of England. London.
Geuss, Raymond (2001). Public Goods. Private Goods, Princeton University
Press, New Jersey.
Gibbons, Luke (2001). Race Against Time: Racial Discourse and Irish
History, Postcolonial Discourses, ed. Gregory Castle, Blackwell, Oxford.
Giddens, Anthony (2007). Sociologija, prev. Rajka Rusan-Polek, Globus,
Zagreb.
Gilroy, Paul (1993). The Black Atlantic. Modernity and Double Consciousness,
Harvard University Press, Cambridge Mass.
Gocini, ovani (2001). Istorija novinarstva, prev. Mila Samardi, Clio,
Beograd.
Godineau, Dominique (1993). Daughters of Liberty and Revolutionary
Citizens, trans. Arthur Goldhammer, A History of Women in the West IV.
Gouge de, Olympia (1791). Declaration of the Rights of Woman and Female
Citizens. (stranica poseena 14.12.05).
http://www.pinn.net/~sunshine/book-sum/gouges.html
Greeley, Horace (1864). American Conflict: A History of the Great Rebellion

in The United States of America, Hartford, Chicago.
Griffin, Christine (1996). Experiencing Power. Dimensions of gender,
race and class, Practicing Feminism, eds. Nickie Charles i Felicia Hughes-
Freeland, Routledge, NYC i London.
Griffin, Gabriele i Rosi Braidotti (eds.) (2002). Thinking Differently: A
Reader in European Womens Studies, Zed Books, London.
Grimk, Angelina (1836). An Appeal to the Christian Women of the South
(stranica poseena 9.9.08)
http://www.iath.virginia.edu/utc/abolitn/abesaegat.html
Grimk, Angelina (1838). Letters to Catherine Beecher (Letter XII. Human
Rights Not Founded on Sex), Isac Knapp, Boston (stranica poseena
23.9.08)
http://www.iath.virginia.edu/utc/abolitn/abesaegb5t.html
Grimk, Moore Sarah (1838). Letters on the equality of the sexes, and the
condition of woman: addressed to Mary S. Parker, president of the Boston
Female Anti-Slavery Society. Boston: I. Knapp. (stranica poseena 19.9.08.)
http://pds.lib.harvard.edu/pds/view/3537064?n=49&s=4
Gruening, Martha (1912). Two Suffrage Movements, The Crisis vol. 4, sept.
1912, pp. 245-247. (stranica poseena 1.8.08.)
http://womenshistory.about.com/library/etext/bl_crisis_1912b.htm
ellis, Sarah Stickney (1843). The Women of England: Their Social Duties,
and Domestic Habits, The Victorian Age. An Anthology of Sources and
Documents, ed. Jospehine Guy, Routlegde, London and New York, 1998.
fanon, Frantz (1986). Black Skin, White Masks, prev. Charles Lam
Markmann, Pluto Press, London.
ferreira, V. i Teresa Tavares (1998). Introduction: Women and Mobility:
Shifting Bonds and Bounds in Europe, Shifting Bounds. Women, Mobility
and Citizenship in Europe, eds. Ferreira V., Teresa Tavares i Silvia Portugal,
Oeiras: Celta Editora.
fitzhugh, George (1854). Sociology for the South, or the Failure of Free
Society. Richmond: A. Morris (stranica poseena 29.9.08.)
http://www.yale.edu/glc/archive/1057.htm
foucault, Michel (2007). Security, Territory, Population, trans. Graham
Burchell, Palgrave, MacMilllan.
foucault, Michel (1984). Space, Knowledge, and Power, The Foucault

Reader, ed. Paul Rabinow, Pantheon, New York.
foucault, Michel (1986). Confessions of the Flesh, Power/Knowledge, ed.
Colin Gordon, The Harvester Press, Brighton.
fraisse G. i Michelle Perrot (eds). (1993). A History of Women in the West
IV, Harvard University Press, Harvard.
fraisse, Genevieve (1993). A Philosophical History of Sexual Difference, A
History of Women in the West IV, eds. Fraisse G. i Michelle Perrot, Harvard
University Press, Harvard.
friedan, Betty (1963). The Feminine Mystique, Penguin, New York and
London.
fuko, Miel (1980). Istorija ludila u doba klasicizma, prev. Jelena Staki,
Nolit, Beograd.
fuko, Miel (1982). Istorija seksualnosti I. Volja za znanjem, prev. Jelena
Staki, Prosveta, Beograd.
fuko, Miel (1995a). ta je prosvetiteljstvo?, prev. Ivan Milenkovi, Trei
program II-1995, br. 102: 232-244.
fuko, Miel (1995b). Nie, genealogija, istorija, prev. Ivan Milenkovi,
Theoria I/38.
fuko, Miel (1998a). Treba braniti drutvo, prev. Pavle Sekeru, Svetovi, Novi
Sad.
fuko, Miel (1998b). Arheologija znanja, prev. Mladen Kozomara, Plato,
Beograd.
haller, Dorothy (1990). Bastardy and Baby Farming in Victorian England
http://www.loyno.edu/~history/journal/1989-0/haller.htm
halliday, Stephen (2007). The Great Filth. The War against Disease in
Victorian England, Sutton Publishing.
haravej, Dona (2006). Ecce Homo, Zar ja nisam (ne-sam) ena, i nepodes/
e/ni: ljudsko u posthumanistikom pejzau, Feministkinje teoretizuju
politiko.
hayek, F. A. (1997). Put u ropstvo, prev. Zoe Pavlovi i Miroslav
Prokopijevi, Global Book, Novi Sad.
held, Virginia (2002). Feminism and Political Theory, The Blackwells

Guide to Social and Political Philosophy, prir. Robert L. Simon, Blackwell,
Oxford.
hewitt, Martin (2004). Class and the Classes, A Companion to Nineteenth-
Century Britain, ed. Chris Williams, Blackwell, Oxford.
higginbotham, Brooks Evelyn (1996). African-American Womens History
and the Metalanguage of Race, Feminism & History.
hill collins, Patricia (1991). Black Feminist Thought, Routledge, New York.
hirsch M. i Evelyn Fox keller eds. (1990). Conflicts in Feminism, Routlegde,
New York.
holley, Sallie (1899). A Life for Liberty, New York, G. P. Putnams Sons
http://pds.lib.harvard.edu/pds/view/2575019?n=1&s=4
hooks, bell (1981). Aint I a Woman. Black Women and Feminism, South End
Press, Boston.
horton, James Oliver i Lois E. Horton (2006). Slavery and the Making of
America, Oxford University Press, Oxford.
hughes, Christina (2002). Difference, Key Concepts in Feminst Theory and
Research, Sage, London.
Jacobs, Harriet (1861). Incidents in the Life of a Slave Girl, Boston, published
for the author (stranica poseena 20.9.08)
http://afroamhistory.about.com/library/bljacobs_contents.htm
Jim crow. museum of Racist memorabilia. What was Jim Crow?
http://www.ferris.edu/news/jimcrow/what.htm
huks, bel (2006). Od margine ka centru, prev. Milica Mini, Feministika 94,
Beograd.
kant, Imanuel (1974). Odgovor na pitanje: ta je prosveenost?, Um i
sloboda, vie prevodilaca, Ideje, Beograd.
kant, Imanuel (1988). O lepom i uzvienom, prev. Gligorije Ernjakovi,
Grafos, Beograd.
kant, Imanuel (1990). Kritika istog uma, prev. Nikola Popovi, BIGZ, Beograd.
kappeli, Anne-Marie (1993). Feminist Scenes, trans. Arthur Goldhammer,
u A History of Women in the West IV.
ktzel, Ute (2001). A Radical Womens Rights and Peace Activist:

Margarethe Lenore Selenka, Initiator of the First Worldwide Womens Peace
Demonstrations in 1899, Journal of Womens History, Vol. 13, no. 3, jesen.
kofman, Sarah (1992). Rousseaus Phallocratic Ends, trans. Mata Dukats,
Revaluing French Feminism, eds. Nancy Fraser i Sandra Lee Bartky,
Indiana University Press, Bloomington.
kornel, Drusila (2003). Rod, prev. Ranko Mastilovi, Genero 2.
kristeva, Julija (1990). ensko vreme, prev. Ranko Mastilovi i Daa
Duhaek, Gledita, 1-2: 17-38.
Laqueur, Thomas (1992). Making Sex. Body and Gender from Greeks to
Freud, Harvard University Press, Cambridge and London.
Legrave, Rose-Marie (1993). A Supervised Emancipation, trans. Arthur
Goldhammer, A History of Women in the West V.
Lerner, Gerda (2001). Black Women in White America, Feminism & Race.
Leyser, Henrietta (2004). Medieval Women. A Social History of Women in
England 450-1500. Phoenix, London.
Lincoln, Abraham (1862). Letter to Horace Greely (stranica poseena
7.9.08.)
http://showcase.netins.net/web/creative/lincoln/speeches/greeley.htm
Locke, John (1669). Fundamental Constitutions of Carolina, (stranica
poseena 3.9.08.)
http://www.yale.edu/lawweb/avalon/states/nc05.htm
Lok, Don (2002). Dve rasprave o vladi, prev. Kosta avoki, Utopija, Beograd.
Lord, Odri (2002). Sestra autsajderka, prev. Dragana Starevi, Feministika
94 i ene u crnom, Beograd.
Lovejoy, Paul (2000). Transformations in Slavery. A History of Slavery in
Africa, Cambridge University Press, Cambridge.
maines, Rachel (2001). The Technology of Orgasm. Hysteria,the Vibrator
and Womens Sexual Satisfaction, The Johns Hopkins University Press,
Baltimore.
malthus, Thomas (1798). An Essay on the Principle of Population as It Affects
the Future Improvement of Society, with Remarks on the Speculations of
Mr. Godwin, M. Condorcet, and Other Writers, (stranica poseena 1.7.08)
http://www.econlib.org/library/Malthus/malPop.html
marks, Eleine i Isabelle de courtivron (eds.) (1981). New French Feminisms,

Harvester, Wheatsheaf.
marks, Pauline (1986). Femininity in the Classroom: An Account of
Changing Attitudes, The Rights and Wrongs of Women.
martineau, Harriet (1832). Illustrations of Political Economy (stranica
poseena 20.7.08.)
http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.
php%3Ftitle=1686&Itemid=99999999
matus, Jill (1991). Blond, Black and Hottentot Venus: Context and Critique
in Angela Carters Black Venus, Studies in Short Fiction, jesen 1991: 1-6.
mattison, H. (1861). Luisa Picquet, the Octoroon. A Tale of Southern Slave
Life, (stranica poseena 12.9.08.)
http://docsouth.unc.edu/neh/picquet/picquet.html
mazower, Mark (1998). Dark Continent: Europes Twentieth Century,
Penguin, London.
mcclintock, Anne (1995). Imperial Leather: Race, Gender and Sexuality in
the Colonial Context, Routledge, New York.
mek klintok, En (2005). Genealogija imperijalizma, prev. Veljko
Antonijevi i Adriana Zaharijevi, III Program I-II, br. 125-126: 130-160.
mil, Don Stjuart i Harijeta Tejlor Mil (1995). Rasprave o jednakosti polova,
prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd.
mil, Don Stjuart (1998). O slobodi, prev. Jelena Kovaevi i Dubravka
Miunovi, Plato, Beograd.
mill, James (1820). On Government, The Encyclopedia Britannica, (stranica
poseena 1.8.08).
http://www.mdx.ac.uk/www/study/xMilGov.htm
mill, John Stuart (1866). The Exclusion of Women from the Franchise
(stranica poseena 25.12.08)
http://www.pinn.net/~sunshine/book-sum/js_mill1.html
millett, Kate (1981). Teorija politike polova, prev. D.Lj., Marksizam u svetu,
8-9.
mitchell, Juliet (1986). Reflections on Twenty Years of Feminism, What is
Feminism?.
mitchell, Juliet i Ann oakley (1986). The Rights and Wrongs of Women,
Penguin, London.
mitchell, Sally (1996). Daily Life in Victorian England, Greenwood Press,
Westport i London.
mohanti, andra. Pod pogledom zapada. Feministiko uenje i kolonijalni
diskursi, prev. Una Popovi, u III program, 125-126, I-II, 2005.
molnar, Aleksandar (1997). Narod, nacija, rasa, Beogradski krug, Beograd.
mott, Lucretia (1840). Lucretia Mott's Diary of Her Visit to Great Britain to
Attend the World's Anti-Slavery Convention of 1840 (stranica poseena
26.9.08.)
http://www.wwhp.org/Resources/Slavery/mottdiary1840.html
moynihan, Daniel Patrick (1965). The Negro Family: The Case for National
Action (stranica poseena 17.9.08.)
http://www.blackpast.org/?q=primary/moynihan-report-1965
mrenovi, Duan (1989). Temelji moderne demokratije. Izbor deklaracija i
povelja o ljudskim pravima. Nova knjiga, Beograd.
mur, Barington (2000). Drutevni koreni diktature i demokratije, prev.
Ljiljana Nikoli, Filip Vinji, Beograd.
murray, Judith Sargent (1790). On the Equality of the Sexes, The
Massachusetts Magazine, or, Monthly Museum Concerning the Literature,
History, Politics, Arts, Manners, Amusements of the Age,Vol. II, (stranica
poseena 31.8.08.)
http://digital.library.upenn.edu/women/murray/equality/equality.html
N/A (1884). Effects of Slavery, Cleveland Gazette 13/2, 15.11.1884.
http://dbs.ohiohistory.org/africanam/page1.cfm?ItemID=14410&Current
=01_01A
Newman, Michelle Louise (1999). White Womens Rights. The Racial Origins
of Feminism in the United States, Oxford University Press, Oxford i New
York.
oakley, Ann (1986). Wisewoman and Medicine Man: Changes in the
Management of Childbirth, The Rights and Wrongs of Women.
ofen, Karen (2000a). Osporavanje muke aristokratije. Feminizam i
Francuska revolucija, prev. Tatjana Popovi, enske studije 13: 79-115.
ofen, Karen (2000b). Da li je Meri Vulstonkraft bila feministkinja?

Kontekstualno itanje Odbrane prava ene, 1972-1992, prev. Tatjana
Popovi, enske studije 13: 116-137.
Paine, Thomas (1775). African Slavery in America, (stranica poseena
11.6.08.)
http://www.thomaspaine.org/Archives/afri.html
Papi, arana (1993). Patrijarhat, Enciklopedija politike kulture,
Savremena administracija, Beograd.
Pateman, Carole i Teresa Brennan (1998). Mere Auxiliaries to the
Commonwealth: Women and the Origins of Liberalism, Feminism and
Politics, ed. Anne Phillips, Oxord University Press, Oxford, New York.
Patmore, Coventry (1854). Angel in the House (stranica poseena
28.8.08.)
http://infomotions.com/etexts/gutenberg/dirs/etext03/anghs10.htm
Pavlovi, Vukain (1987). Poredak i alternativa, NIO Univerzitetska rije,
Niki.
Paxman, Jeremy (1999). The English. A Portrait of the People, Penguin,
London.
Pejn, Tomas (2004). Zdrav razum i drugi spisi, prev. Dubravka Miunovi,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika
94, Beograd.
Phillips, Melanie (2003). The Ascent of Women. A History of the Suffragette
Movement and the Ideas Behind it. Little, Brown.
Poor law commissioners on an Inquiry into the Sanitary Conditions of the
Labouring Population of Great Britain. London, 1834. (stranica poseena
20.7.08.)
http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.
php&title=1461
Popov, edomir (1989). Graanska Evropa (1770-1871) II tom, Matica
srpska, Novi Sad.
Post, David G. (n/a). Words Fitly Spoken: Thomas Jefferson, Slavery, and
Sally Hemings, (stranica poseena 3.9.08.)
http://www.temple.edu/lawschool/dpost/slavery.PDF
Rich, Adrienne (2002). Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzistencija,

prev. Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb.
Riley, Denise (1988). Am I That Name?, University of Minnesota Press,
Minneapolis.
Ruso, an-ak (1989). Emil ili o vaspitanju, prev. Duan Tamindi,
Estetika, Valjevo.
Ruso, an-ak (1993a). Drutveni ugovor, prev. Tihomir Markovi, Filip
Vinji, Beograd.
Ruso, an-ak (1993b). O poreklu i osnovama nejednakosti meu ljudima
u Drutveni ugovor, prev. Tihomir Markovi, Filip Vinji, Beograd.
Schneir, Miriam (1992). Feminism. The Essential Historical Writings,
Vintage, New York.
Schneir, Miriam (1994). Feminism in Our Time. Essential Writings, World
War II to the Present, Vintage, New York.
Scott, W. Joan (1996a). Only Paradoxes to Offer. French Feminists and the
Rights of Man, Harvard University Press, Cambridge, Mass.
Scott, W. Joan, prir. (1996b). Feminism & History, Oxford University Press,
Oxford i New York
Scott, W. Joan (1999a). The Conundrum of Equality, (stranica poseena
28.8.08.)
www.sss.ias.edu/publications/papers/papertwo.pdf
Scott, W. Joan (1999b). Gender and the Politics of History, Columbia
University Press, New York.
Seldon, Horace (n/a). The Woman Question and Garrison (stranica
poseena 20.9.08.)
http://www.theliberatorfiles.com/the-%E2%80%9Cwoman-
question%E2%80%9D-and-garrison/
Sennett, Richard (1989). Nestanak javnog ovjeka, prev. Sran Dvornik,
Naprijed, Zagreb.
Simpson, John Hawkins (1863). Horrors of the Virginian Slave Trade and
of the Slave-Rearing Plantations. The True Story of Dinah, an Escaped
Virginian Slave, now in London, On whose Body are Eleven Scars Left by
Tortures which were Inflicted by her Master, her Own Father (stranica
poseena 21.9.08.) http://docsouth.unc.edu/neh/simpson/simpson.html
Skot, Doan (2006). Iskustvo, Feministkinje teoretizuju politiko.

Sledziewski, Elisabeth G. (2000). The French Revolution as the Turning
Point, trans. Arthur Goldhammer, A History of Women in the West IV:
33-46.
Smith, S. Michael (2004). Parliamentory Reform and the Electorate, A
Companion to Nineteenth-Century Britain, ed. Chris Williams, Blackwell,
Oxford.
Snitow, Ann (1990). A Gender Diary, Conflicts in Feminism.
Spasi, Ivana (2003). Drutveni pokreti, Kritiki pojmovnik civilnog drutva
II, prir. ore Vukadinovi i Predrag Krsti, Grupa 484, Beograd.
Spelman, V. Elizabeth (1988). Inessential Women. Problems of Exclusion in
Feminist Thought, Beacon Press, Boston.
Stanton, Elizabeth Cady et al. (1881). History of Woman Suffrage, Fowler
and Wells, New York (stranica poseena 20.9.08.)
http://www.iath.virginia.edu/utc/abolitn/abwmft.html
Stoler, Ann Laura (1996). Carnal Knowledge and Imperial Power: Gender,
Race, and Morality in Colonial Asia, Feminism & History.
Stone, Lucy (1893). The Progress of Fifty Years (stranica poseena 28.8.08.)
http://womenshistory.about.com/od/stonelucy/a/lucy_stone_prog.htm
mit, Karl (2001). Pojam politikoga, prev. Danilo Basta, Norma i odluka:
Karl mit i njegovi kritiari, prir. S. Samardi, Filip Vinji, Beograd.
ot, Robin Mej (2005). Rod prosveenosti, prev. Adriana Zaharijevi,
Moderno itanje Kanta, ur. S. Divjak i I. Milenkovi, Zavod za izdavanje
udbenika, Beograd.
Thbaud, Franoise, ed. (1993). A History of Women in the West V, Harvard
University Press, Harvard.
Thbaud, Franoise (1993). The Great War and the Triumph of Sexual
Division, trans. Arthur Goldhammer, u A History of Women in the West V.
Thompson, William (1825). Appeal of One Half the Human Race, Women,
Against the Pretensions of the Other Half, Men, to Retain Them in Political,
and Thence in Civil and Domestic, Slavery (stranica poseena 21.12.08.)
http://books.google.com/books?hl=en&id=VNEunEHMJe4C&dq=Appeal
+of+One+Half+the+Human+Race,+Women,+Against+the+Pretensions+
of+the+Other+Half,+Men,+to+Retain+Them+in+Political,+and+Thence
+in+Civil+and+Domestic,+Slavery&printsec=frontcover&source=web&o
ts=DJ2HrIeTRb&sig=SsPT-fsCl_haSlG2K00d82_B9Hg&sa=X&oi=book_r
esult&resnum=1&ct=result#PPP19,M1
Thornwell, James Henry (1861). A Southern Christian View of Slavery
http://www.teachingamericanhistory.org/library/index.asp?document=1124
Todorov, Cvetan (1994). Mi i drugi, prev. Branko Jeli et al., XX vek,
Beograd.
Trut, Sojerner (2004). Zar ja nisam ena?, prev. Adriana Zaharijevi, u
Drugaija mo je mogua, prir. Staa Zajovi i Adriana Zaharijevi, ene u
crnom, Beograd, 2004.
Valentini, Francesco (1982). Moderna politika misao, prev. Lucijana entija,
kolska knjiga, Zagreb.
Virginia Declaration of Rights (1776). (stranica poseena 4.9.08.)
http://www.constitution.org/bcp/virg_dor.htm
Virginia Slave Code (1705). (stranica poseena 4.9.08.)
http://www.law.du.edu/russell/lh/alh/docs/virginiaslaverystatutes.html
Volter (1990). Filozofski renik, prev. ore Dimitrijevi, Matica srpska,
Novi Sad.
Vulstonkraft, Meri (1994). Odbrana prava ene, prev. Ranko Mastilovi,
Filip Vinji, Beograd.
Wiener, Martin (2004). Men of Blood: Violence, Manliness and
Criminalisation in Victorian England, Cambridge University Press,
Cambridge.
Wilson, A.N. (2003). The Victorians, Arrow Books, London.
Wittig, Monique (1997). One is Not Born a Woman, The Second Wave, ed.
Linda Nicholson, Routledge, New York i London.
Wohl, Anthony (1983). Endangered Lives: Public Health in Victorian Britain.
Cambridge: Harvard UP.
Woolf, Virginia (1966). Professions for Women, Collected Essays, London:
Hogarth Press.
Zaharijevi, Adriana (2006). Konstruisanje drave u Hobsovoj filozofiji
politike, III program I-II-2006, br. 129-130.
Zaharijevi, Adriana (2008a). Od prava oveka ka ljudskim pravima: ovek

nacija oveanstvo, Filozofija i drutvo, 2008/1: 111-153.
Zaharijevi, Adriana (2008b). Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam
uticao na ene XXI veka, Centar za enske studije, ene u crnom,
Rekonstrukcija enski fond, Beograd.
Zaharijevi, Adriana (2009). Gde je politika u politici identiteta?,
Profemina 51-52, 2008.
Yalom, Marilyn (2002). A History of the Wife, Perennial, New York.
Adriana Zaharijevi je roena 1978. godine u
Beogradu, gde namerava i da ostane. Diplomirala
je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu,
specijalizirala i magistrirala na Fakultetu politikih
nauka, gde trenutno radi svoju doktorsku tezu.
Urednica je na Treem programu Radio Beograda
i koordinatorka u Centru za enske studije i
istraivanja roda. Bavi se politikom filozofijom,
feministikom teorijom i istorijom XIX veka. Pored
niza objavljenih teorijskih tekstova i prevoda s
engleskog jezika, priredila je knjige Neko je rekao
feminizam? (2007, 2008), Suoavanje s prolou
feministiki pristup (sa Staom Zajevi i Tamarom
Belenzadom, 2005) i Drugaija mo je mogua (sa
Staom Zajovi, 2004).

Adriana Zaharijević Postajanje Ženom PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Adriana Zaharijević Postajanje Ženom PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ad r i a n a Z a h a r i j e v i

Rekonstrukcija enski fond

Dizajn i grafika obrada:

And what is the use of a book...without pictures or conversations?

Hani, Ivani i Nai

69 Stanovnitvo, zdravlje nacije i seksualnost

111 Ropstvo i amerike Penelope

153 Abolicionizam i feminizam

Genealogija ideje ene:

187 Istorija sporova

Ovaj tekst je italo vie ljudi pre nego to je

P ostavi li se pitanje ta je ovek?, mnogi e, bez obzira na to

ena, dakle, nema neto to mukarac poseduje i upravo je taj temeljni

S druge strane, ni rodni identitet koji nazivamo enom nije neto to

podrivao i nadograivao rad norme. Pretpostavke su takvog itanja

Wollstonecraft) na tom tragu otpoinju promiljanje poloaja u

Kome je data graanska odgovornost? Mukarcima. Kome su data

Iako i u Francuskoj XIX veka postoje istaknute ene koje

Postoji jo jedan paradigmatino engleski moment u nainu

organizovanje ena, grupiui ih na simbolikoj, ideolokoj i

Ne mislim da se moe rei da jedna stvar pripada poretku

F rancusko revolucionarno iskustvo opstajalo je na udnovatom

reima, priroda se krajem XVIII veka tumaila i kao izvor opte

istorija samog feministikog pokreta. Meutim, umesto da se ovde

oigledne ideoloke, politike i filozofske sporove koji na izvestan

P rvi srameljivi pokuaji govora o ukljuivanju ena u englesku

(Thompson i Wheeler 1825) U duhu kooperativnog socijalizma za koji

revolucionarne borbe protiv kapitalistikog sistema vrednosti, ostajui,

iji je napredak nezaustavljiv, morali su biti uspostavljeni razliiti

postojeih stavova. Naime, da bi se izbeglo trgovanje sredstvima

metropola sveta koja nezaustavljivo raste, glavno je stecite leinara

pomolu jedno sasvim novo, drugaije istraivanje istraivanje koje e

potpuno onemoguen), monotonost i tegobnost ivota i nepodnoljivi

prirodnim pravima i razumom; naprotiv, upravo sama njihova

zajednikih osobina, od kojih su se neke preklapale s naelno enskim

veka bili najbrojniji imigranti, inili su najsiromaniji sloj stanovnitva i ispovedali su

fenomen siromatva se, kako je naznaeno,

dakle, ena jedino u meri u kojoj odrava i omoguuje rascepljeni

T okom prve polovine XIX veka meu mukarcima iz niih i

Tokom ivota jedne ene menja se samo oblik pokroviteljstva, a zakon

prepoznaje udatu enu kao pravni subjekt jeste kapitalni zloin, in

Ponimo od najoiglednijeg: pra-

zdravlje, njegov seks i njegovo reprodukovanje prerasli u problem, bili su potrebni

ih vodile dobrotvorne ili verske organizacije, a itav sistem obrazovanja

da je osnov za razvod u sluaju oba brana partnera prevara, ali je

instrumenata, proizvoaa koija itd.) od XIV i XV veka. (Alexander

slabosti, intelektualnoj otupelosti i nepostojanom moralu trebalo da

Iako u jednoj sferi odnosa zakon rapidno odgovara na promene koje

V iktorijanski zakoni koji su se ticali ena spajali su u sebi stari topos

Razlika izmeu mukarca i ene u XIX veku postaje takve vrste da

raznovrsnim diskurzivnim sredstvima, nastoji da predoi postojeu

graanskih prava od sredine XVIII veka, domen javnog stie specifinu

ima koji su imali mo da ga reprezentuju. Svi ostali su u sloenom sistemu drutvene

pravo samom svojom prirodom nuno proizvodi, ne odgovara svim

licima koja ispituju stanje siromanih, njihovo zdavlje, ishranu, uslove

P od pretpostavkom da su bile udate, sve ene su de jure bile liene

i drutvenog konformizma oiglednog u spisma Herijete Martino.

apsolutna. Nad samim sobom, nad svojim telom i duhom, pojedinac je

Ja sam krojaica koju je upropastio nadzornik poslova kad mi je napravio

umrle od gladi... Mogla sam da zaradim samo

Nije, meutim, strahovita tegobnost ove autonomije bila jedini

i izvan granica Engleske: iako se delovanje feministkinja, posebno od

injenica da su se ene u Engleskoj najdelotvornije grupisale