STRATEGIJA

RAZVOJA OBRAZOVANJA U SRBIJI DO 2020. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 107/2012)

Deo prvi
KONTEKST, KONCEPT I CILJEVI STRATEGIJE
1. Kontekst nastanka Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine

Ova strategija se bavi utvrivanjem svrhe, ciljeva, pravaca, instrumenata i mehanizama razvoja
sistema obrazovanja u Republici Srbiji tokom narednih desetak godina; drugaije reeno, bavi se
pokuajem da se oblikuje razvoj ovog sistema na najbolji nam poznat nain. Okolnosti u kojima se
pristupilo izradi ove strategije projektu su, gotovo u svemu, razliite od onih u kojima se, tokom
modernog doba, razvijalo obrazovanje u Srbiji. Pre dva veka obrazovanje u Srbiji se razvijalo na
talasima prosvetiteljstva oblikovanog naunim napretkom i nastajuom industrijskom revolucijom.
Danas se obrazovanje u Republici Srbiji susree sa brojnim izazovima naunog, humanistikog,
socijalnog i drugog razvoja; sa velikim tehnolokim promenama, pravim revolucijama; sa
globalizacijom i optom mobilnou svega to se moe kretati, od kapitala do kulturnih obrazaca. Uz
sve sauvane slojeve prolosti drutvo u Republici Srbiji se danas dramatino razlikuje od onog pre
dva veka, a okolnosti u kojima se danas Republika Srbija razvija jo vie su razliite od onih u kojima
je nastajala moderna srpska drava.

U tom veoma promenljivom svetu prepoznaje se i neto veoma stabilno i karakteristino za razvoj
obrazovanja u Srbiji. Prvo, ekonomski siromano drutvo u Srbiji teilo je ka modernizaciji oslonjenoj
na obrazovanje stanovnitva. Primeeno je da su se porodice u Srbiji doslovno rtvovale da bi svojoj
deci omoguile kolovanje, esto i izvan zemlje. Ovo se veoma oituje visinom izdataka za
obrazovanje u inae siromanom dohotku domainstava. Drugo, obrazovanje u Srbiji je uivalo ugled,
uitelji i profesori su bili, sve do sasvim novih vremena, veoma uvaavani. U kole se ulagalo ak i po
cenu visokih odricanja. Tree, postoje periodi u kojima je srpska drava veoma smisleno obrazovala
mlade ljude na vrhunskim evropskim univerzitetima s ciljem da to to su tamo nauili prenesu drugima
po povratku u zemlju. Tokom okrutnih ratovanja i veoma siromanih ratnih godina sistem obrazovanja
je nastavljao da obavlja svoj nacionalni zadatak. Ozbiljan nacionalni poduhvat ka optem
opismenjavanju i podizanju obrazovanosti u zemlji, uz sve ideoloko-manipulativne motive, bio je i
izraz nacionalne opredeljenosti za podizanje opteg obrazovnog nivoa stanovnitva.

Tokom prolosti, o kojoj ovde govorimo, bilo je dvadesetak reformi sistema obrazovanja. Ali, uvek
parcijalno, nikada sistem u celini, jo ree sa dugoronim uvidom u potrebe za reformama i uz dobar
uvid o implikacijama tih reformi. Najvei broj reformi bio je usmeren na "prepravke" segmenata
sistema obrazovanja (planova, programa, udbenika) i uglavnom su bile voene unutranjim
potrebama obrazovnog sistema. Retki su bili pokuaji da se razvoj sistema obrazovanja razume sa
stanovita njegove misije i funkcija prema spoljnjem svetu u kome funkcionie i radi koga postoji; da
se posmatra sistem obrazovanja u celini; da to posmatranje i projektovanje njegovog razvoja bude
izvedeno uz stvarno uee celokupne javnosti, posebno one koje se obrazovanje najvie tie; da se
vode iroke i kompetentne javne rasprave o obrazovanju; da te rasprave budu kritiki stvaralake i
argumentovane; da se sistem obrazovanja doslovno otvori prema zajednici u kojoj ivi; da njime niko
ne manipulie i ne koristi u svrhe zadovoljenja interesa odreenih grupa; da stvara populaciju
moderno obrazovanu, kreativnu, za uenje motivisanu i osposobljenu za primenu steenog znanja. U
savremenim okolnostima u Republici Srbiji, sistem obrazovanja je zatvoren u sebe, odvojen od svog
okruenja, veoma oblikovan komercijalnim interesima, izloen partijskim uticajima, kratkorono
doterivan uglavnom s ciljem da se svi interesi zadovolje bez obzira na dugorone posledice takvog
naina reavanja problema. Nastanak privatnih obrazovnih institucija, javno objanjavan kao doprinos
poboljanju kvaliteta obrazovanja putem jaanja mehanizama konkurencije, generisan je i voen u
velikom broju sluajeva, profitnim interesima i odsustvom javnih i drugih zahteva u vezi sa kvalitetom
obrazovanja. U obrazovnom sistemu nastala je izraena suprotstavljenost kratkoronih ekonomskih
interesa na jednoj strani i razvojne misije obrazovanja na drugoj. Napetosti koje karakteriu ovu
suprotstavljenost su jedna od najveih prepreka za dalji valjani razvoj sistema obrazovanja. Sve u
svemu, svi su nezadovoljni tekuim stanjem sistema obrazovanja u Republici Srbiji a samo mali broj
kljunih aktera je spreman za njegove promene.

Okolnosti koje nastaju u okruenju Republike Srbije, posebno u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU),
jasno kazuju da je zemlji potreban veoma promiljen, organizovan i kvalitetan razvoj sistema
obrazovanja jer je to jedan od kljunih uslova za razvoj Republike Srbije ka drutvu zasnovanom na
znanju sposobnom da obezbedi dobru zaposlenost stanovnitva. Ove okolnosti upozoravaju da bi, u
suprotnom, Republika Srbija ostala na evropskoj periferiji, slabo konkurentna, malo privlana za
investiranje u sektore koji stvaraju veu novu vrednost, izloena daljoj emigraciji talentovanih i
kreativnih i sa utihnulim kapacitetima za razvoj demokratskog i pravinog drutva. Te okolnosti trae
harmonizaciju sistema obrazovanja u Republici Srbiji sa evropskim prostorom obrazovanja.

Postojee okolnosti nalau da se svestrano sagledaju i valjano projektuju svi kljuni aspekti razvoja
obrazovanja u Republici Srbiji, pri emu se projekcija oslanja na sadanje stanje sistema ali je voena
buduim ivotnim i razvojnim potrebama drutva u Republici Srbiji. Iz ovoga proizlazi potreba da se
razume savremeni svet i smer ka kome ide njegov razvoj, da se dovoljno pouzdano prepozna
poeljna i ostvariva budunost Republike Srbije i da se za potrebe ostvarivanja te vizije razvoja
projektuje razvoj sistema obrazovanja. Drugaije reeno, da se vidi, onoliko koliko je to danas
mogue, kakva bi u sagledivoj budunosti trebalo da bude Republika Srbija i da se sagleda kakav
treba da bude sistem obrazovanja da bi ta budunost Republike Srbije bila uistinu ostvariva. Jer,
budunost Republike Srbije moe biti valjana samo ako je zasnovana na posedovanju i korienju
znanja.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (u daljem tekstu: SROS) daje odgovore na
sledea pitanja:

1) Kakav treba i moe da bude sistem obrazovanja u Republici Srbiji 2020+ godine - vizija poeljnog
a mogueg budueg stanja - da bi na najbolji mogui nain odgovorio ivotnim i razvojnim potrebama
graana Republike Srbije i drutva u celini do i nakon 2020. godine (ovaj vremenski horizont se
oznaava sa "2020+") i mogao da nastavi da se razvija u valjanom smeru na veoma dug rok?

2) Kojim stratekim politikama, akcijama i merama se takva vizija razvoja obrazovanja moe ostvariti
polazei od njegovog tekueg stanja (2012. godina)?

3) Koje odnose i interakcije sistem obrazovanja treba da razvija sa drugim nacionalnim sistemima
(privreda, kultura, nauka, tehnoloki razvoj, javne slube, administracija itd.) da bi svoju ulogu ostvario
sa najveim doprinosima razvoju drutva?

4) Kojim putevima sistem obrazovanja u Republici Srbiji moe postati (a) kompetentan deo evropskog
prostora obrazovanja, posebno visokog, i (b) privlaan za meunarodnu saradnju i pruanje
obrazovnih usluga (posebno u visokom obrazovanju) u neposrednom okruenju Republike Srbije, na
Zapadnom Balkanu odnosno u Jugoistonoj Evropi?

SROS treba da ispuni dve osnovne uloge: ona je (a) integralni okvir (osnova) za oblikovanje kljunih
zakonskih, podzakonskih i drugih regulatornih instrumenata funkcionisanja i razvoja obrazovanja u
Republici Srbiji i (b) osnovni strateki instrument kojim se sistem obrazovanja u Republici Srbiji
efikasno i prihvatljivo prevodi iz postojeeg u eljeno i ostvarivo stanje 2020+ godine.

Ekspertna formulacija SROS treba da sadri sve nalaze na kojima se moe efikasno i kvalitetno
utvrditi Akcioni plan za njenu implementaciju.

2. Koncept formulisanja SROS

Sadraj SROS ini celina sledeih elemenata:

1) Misija sistema obrazovanja kojom se iskazuje svrha postojanja obrazovanja sa stanovita
spoljnjeg sveta, tj. izraavaju kljune dugorone uloge obrazovanja za potrebe ekonomskog,
socijalnog, nauno-tehnolokog, kulturnog i drugog razvoja drutva u celini i za razvoj stvaralakih i
radnih potencijala i kvaliteta ivota svakog graanina Republike Srbije;

2) Vizija razvoja sistema obrazovanja koja iskazuje eljeno a mogue stanje koje sistem treba da
dostigne do 2020+ godine u doslednom sledu svoje misije, polazei od postojeeg stanja sistema;

3) Kljuni razvojni izazovi pred kojima se nalazi sistem obrazovanja na putu ka ostvarivanju svoje
vizije i opredeljenja koja e sistem obrazovanja slediti u odgovoru na te izazove;

4) Strateke politike, akcije i mere ijom implementacijom se obavljaju potrebne promene u sistemu
obrazovanja i taj sistem vodi ka ostvarenju njegove vizije (strategija u uem smislu);

5) Strateke relacije koje sistem obrazovanja treba da razvija sa drugim sistemima u Srbiji da bi
dosledno i efikasno ostvarivao svoju misiju;

6) Promene do kojih treba da doe u okruenju sistema obrazovanja da bi se osigurali uslovi za

stabilnost njegovog razvoja na putu ka ostvarivanju vizije.

Pristup izradi (formulisanju) strategije je sledei:

1) Holistiki (sistemski): Pri analizi i formulisanju strategije bilo kog dela sistema obrazovanja vodi
se rauna o njegovim vezama sa ostalim delovima sistema obrazovanja. Obrazovanje se tretira kao
celovit sistem (od jaslica do doktorskih studija i celoivotnog uenja); analitiki i drugi postupci sa
delovima sistema obavljaju se imajui u vidu celinu. Ovim se omoguuje da se dobije koherentna
strategija razvoja sistema obrazovanja iji su delovi meusobno usaglaeni;

2) Otvorenost sistema: SROS je "orijentisana ka spoljnjem svetu" tj. sistem obrazovanja se

posmatra kao otvoren i u ukupnosti sa svim svojim interakcijama sa okruenjem. Razvoj sistema
obrazovanja se formulie sa stanovita njegove uloge (misije) koju ima prema okruenju;

3) Interresorski: Posmatrano sa administrativnog stanovita, razvoj sistema obrazovanja se shvata

kao problem i predmet vie resora u Republici Srbiji, pored prosvetnog. Ovaj pristup proistie iz
napred navedenog posmatranja sistema obrazovanja kao otvorenog i sa vanom drutvenom
funkcijom;

4) Realistinost podrana veim ambicijama: SROS se pravi tako da bude realistina ali i
ambiciozna. Realistinost podrazumeva da je mogue, polazei od sadanjeg stanja, dovesti sistem
obrazovanja u eljeno stanje u planiranom periodu, 2020+. godine;

5) Dugoronost: Iako se za vremenski horizont ove strategije uzima 2020. godina, ona se formulie
tako da uzme u obzir i dui vremenski period; zasniva se na dugoronim predvianjima i postavlja
pravac razvoja tako da se moe nastaviti, bez veih zaokreta, i inovirati nakon 2020. godine;

6) Izbegavanje kompromisa: Oekuje se da formulisanje strategije bude pod jakim pritiscima da se

uine brojni kompromisi kako bi i veoma suprotstavljeni interesi i gledita bili u odgovarajuoj meri
zadovoljeni. U izradi strategije ne prihvataju se kompromisna reenja ve se trae ona koja su
najbolja mogua za dalji razvoj obrazovanja. To je kljuni razlog to je pristup formulisanju ove
strategije ekspertni;

7) Razvoj "vuen budunou": SROS se formulie tako to se najpre definie vizija budueg
stanja sistema obrazovanja pa se, sa stanovita vizije, sagledavaju sve osobenosti tekueg stanja
(unutranjosti i spoljanosti sistema) i na tim nalazima formuliu strateke politike, akcije i mere za
dostizanje vizije. Nastoji se da razvoj sistema obrazovanja bude "vuen budunou" a nikako "guran
prolou".
Osnove na kojima se formulie ova strategija su:

1) Obrazovne potrebe Republike Srbije koje proistiu iz sledeih pretpostavljenih opredeljenja:

(1) dalji razvoj proizvodnog sistema Republike Srbije mora se ubrzano zasnivati na znanju,
preduzetnitvu obrazovane populacije, sopstvenim i transferisanim tehnolokim
inovacijama bez tetnog uticaja po ivotnu sredinu, trinoj ekonomiji i meunarodnoj
poslovnoj, tehnikoj i drugoj kooperaciji,

(2) meunarodni poloaj i ukupna strateka pozicija Republike Srbije mora se popravljati, u
prvom redu, poveanjem meunarodne konkurentnosti privrede Republike Srbije i
investicione privlanosti njenog privrednog i drugog prostora, da se istrajno i posveeno
uva i neguje nacionalno kulturno naslee i identitet, razvija tolerantan i kooperativan
odnos prema drugim kulturama i jaa doprinos kulture ukupnom kvalitetu ivota
stanovnika Republike Srbije,

(3) da se privreda, nauka, kultura, obrazovanje i druge delatnosti u Republici Srbiji

pridruuju zajednikom evropskom prostoru sa ciljem da postanu konkurentan i
produktivan inilac ukupnih razvojnih stremljenja koja sledi Evropa - saeto iskazanim u
dokumentu "Evropa 2020", ka ekonomiji zasnovanoj na znanju uz ouvanje ivotne
sredine,

(4) da se nastavi sa razvojem demokratskog i socijalno pravinog, pravno ureenog,

bezbednog i razvojno odgovornog drutva u Republici Srbiji;

2) Obrazovni sistem Republike Srbije ima zadatak da pravovremeno, kvalitetno i efikasno obrazuje
stanovnitvo Republike Srbije u skladu sa iskazanim ili prepoznatim razvojnim opredeljenjima u
pravcu odrivosti i da odgovori na obrazovne potrebe svakog stanovnika Republike Srbije tokom
celog njegovog ivota. Odavde sledi da obrazovni sistem preuzima ulogu kljunog razvojnog faktora,
jer je kvalitetno obrazovana populacija Republike Srbije pravi resurs kako za valjano korienje
prirodnih i drugih nasleenih resursa Republike Srbije, tako i za razvoj novih, pre svega onih koji e
se zasnivati na napretku nauke;

3) Depopulacioni trendovi koji e karakterisati sagledivu budunost Republike Srbije upuuju na nalaz
da se razvoj Republike Srbije ne moe zasnivati na brojanom poveanju ljudskih resursa (radno
sposobne populacije) ve iskljuivo na podizanju stvaralakih i proizvodnih kvaliteta tih resursa, to je
zadatak sistema obrazovanja. Tim pre, jer se za dogledno vreme oekuje nastavak, u veoj ili manjoj
meri, emigracije kvalitetne radne populacije iz Republike Srbije dok se uopte ne moe raunati na
znaajnu imigraciju takve populacije ka Republici Srbiji;

4) Velike neujednaenosti nivoa razvijenosti regiona u Republici Srbiji i visoka nezaposlenost ne

mogu se bre i znaajnije smanjivati privredom koja je tehnoloki zastarela, zasnovana na nie
kvalifikovanoj radnoj snazi i sa malom novostvorenom vrednou. Reavanje ovih problema
Republike Srbije je izvodljivo, posebno na dui rok, iskljuivo preko tehnoloke modernizacije
proizvodnje, vie inovacijama proizvoda nego inovacijama procesa i razvojem novonastajuih
proizvodnih sektora. Poetni uslov za ovakav smer daljeg privrednog i drugog razvoja je radikalno
podizanje nivoa obrazovanja celokupne populacije u Republici Srbiji ukljuivanjem vaspitanja i
obrazovanje za ivotnu sredinu u funkciji ostvarivanja odrivog razvoja;

5) Da bi se nala najbolja strategija razvoja sistema obrazovanja, u skladu sa napred navedenim

osnovama, ovaj sistem mora postati otvoren prema svim drugim sistema u Republici Srbiji. To znai
da i strategija razvoja sistema obrazovanja treba da je orijentisana i fokusirana na njegovu
spoljanost umesto tradicionalnih tenji da bude autonoman u odnosu na ostale sisteme u kom
sluaju se i strategija njegovog razvoja bavi njegovim unutranjim potrebama namesto ulogom koju
ima u spoljnjem svetu.
Struktura SROS izvedena je iz strukture ovog sistema. Sistem obrazovanja u Republici Srbiji je
sainjen od delova koji imaju svoje specifine misije tj. svrhe postojanja unutar celovitog sistema
obrazovanja i u okruenju obrazovanja. Sistem obrazovanja u celini je veoma velik, razgranat i
kompleksan i, stoga, teak za analizu i sintezu strategije njegovog razvoja. Da bi se olakalo
formulisanje strategije, celovit sistem obrazovanja se, najpre, razlae na delove koji imaju specifine
obrazovne misije. Ti delovi se, u SROS nazivaju obrazovni podsistemi. Misije podsistema su izvedene
iz misije sistema obrazovanja u celini i meusobno su saglasne, a funkcije podsistema obrazovanja
su izvedene iz njihovih misija, meusobno su saglasne i osiguravaju funkcije sistema obrazovanja u
celini.

Sistem obrazovanja je, za potrebe formulisanja strategije, dekomponovan na sledee obrazovne

podsisteme:

1. Drutvena briga o deci i predkolsko vaspitanje i obrazovanje;

2. Osnovno obrazovanje i vaspitanje;

3. Opte i umetniko srednje obrazovanje i vaspitanje;

4. Srednje struno obrazovanje i vaspitanje;

5. Osnovne i master akademske studije;

6. Doktorske studije;

7. Strukovne studije;

8. Obrazovanje nastavnika;

9. Obrazovanje odraslih.

Prva etiri podsistema ine preduniverzitetsko obrazovanje dok naredna etiri ine visoko
obrazovanje. Obrazovanje odraslih se tie vie nivoa - od osnovnog sve do visokog obrazovanja.

Svi delovi preduniverzitetskog obrazovanja imaju elemente razvoja (dakle, i strategije) koji su
zajedniki. Ti elementi su dati u Zajednikom okviru razvoja pred-univerzitetskog obrazovanja. Isto
tako, svi delovi visokog obrazovanja imaju elemente razvoja (time i strategije) koji su zajedniki i ine
Zajedniki okvir razvoja visokog obrazovanja.

Poto je finansiranje obrazovanja jedan od kljunih instrumenata za osiguranje i regulisanje

funkcionisanja i razvoja obrazovanja, finansiranje obrazovanja tretira se kao poseban podsistem za
koji se formulie posebna strategija.

Sa stanovita strukture SROS, sistem obrazovanja je razloen na deset delova za koje se formuliu
pojedinane, specifine, strategije koje se povezuju u saglasnu celinu jo tokom formulisanja
pojedinanih strategija. To povezivanje e se ostvariti potpunim potovanjem koncepta celoivotnog
uenja koji je polazna osnova za formulisanje SROS.

Dakle, SROS ine: dva zajednika okvira (za preduniverzitetsko i visoko obrazovanje), strategije
razvoja devet podsistema obrazovanja i strategija finansiranja obrazovanja. Ukupno 12 celovitih
tekstova (izvetaja) kojima se opisuje strategija.

3. Ciljevi razvoja obrazovanja

SROS je instrument koji ima zadatak da obezbedi ostvarivanje ovde definisane misije i ciljeva ovog
sistema od poetka primene ove strategije tokom naredne dve decenije, uz odgovarajua
podeavanja strategije novim okolnostima razvoja obrazovanja u Republici Srbiji.

Sistem obrazovanja je najvaniji elemenat ivotne i razvojne infrastrukture svakog pojedinca, drutva i
drave jer njegov ukupan efekat odreuje obim, kvalitet i efekte izgradnje i korienja svih drugih
sistema i resursa, kao i ukupan kvalitet ivota i razvojne potencijale pojedinaca i zajednice. Stoga
sistem obrazovanja treba da se razvija tako da svoju ulogu ostvaruje pravovremeno, kvalitetno i
efikasno zbog ega se i izrauje, usvaja i sprovodi strategija njegovog razvoja.

Misija sistema obrazovanja u Republici Srbiji u 21. veku je da osigura osnovni temelj ivota i razvoja
svakog pojedinca, drutva i drave zasnovanog na znanju.

Potpunim prihvatanjem (a) uloge koju obrazovanje mora imati u ekonomskom, kulturnom, socijalnom,
politikom, demokratskom i drugom razvoju zemlje i poboljanju stratekog, kooperativnog i
konkurentnog kapaciteta i poloaja Republike Srbije u savremenom svetu, posebno u EU, i (b) na
osnovu sadanjeg stanja obrazovanja u Srbiji, koje je u mnogo emu nezadovoljavajue, utvreni su
sledei ciljevi dugoronog razvoja obrazovanja koji su obavezujui za obrazovni sistem u celini i za
svaki njegov deo:

1) poveanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja do maksimalno dostinog nivoa - onog koji
proistie iz naunih saznanja o obrazovanju i ugledne obrazovne prakse;

2) poveanje obuhvata stanovnitva Republike Srbije na svim obrazovnim nivoima, od predkolskog

vaspitanja i obrazovanja do celoivotnog uenja;

3) dostizanje i odravanje relevantnosti obrazovanja, posebno onog koje se potpuno ili delimino
finansira iz javnih izvora, tako to e se struktura sistema obrazovanja usaglasiti sa neposrednim i
razvojnim potrebama pojedinaca, ekonomskog, socijalnog, kulturnog, istraivakog, obrazovnog,
javnog, administrativnog i drugih sistema;

4) poveanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja, odnosno zavravanje obrazovanja u

predvienom roku, sa minimalnim produetkom trajanja i smanjenim naputanjem kolovanja.

Pored ovih, za svaki deo sistema obrazovanja utvreni su dodatni, specifini ciljevi njihovog razvoja.
Ciljevi i vizije razvoja obrazovanja su osnova na kojoj su identifikovani glavni problemi sadanjeg
stanja odnosno izazovi pred kojima se nalazi obrazovanje u Republici Srbiji. Vizija razvoja
obrazovanja je ono poeljno, potrebno i ostvarivo stanje sistema obrazovanja koje je najvie
podeeno potrebama pojedinaca (stanovnika Republike Srbije), ekonomskog i drugih sistema
Republike Srbije, 2020. godine, sa zadatkom da ta vizija bude na putu valjanog razvoja obrazovanja
za daleku budunost (oko 50 godina).

Za dostizanje ciljeva razvoja obrazovanja, utvrene su konkretne strateke politike, akcije i mere za
svaki deo sistema obrazovanja, ponaosob.

Za poveanje kvaliteta sistema obrazovanja u celini, utvrena su sledea strateka opredeljenja:

1) Kvalitet je primarni razvojni cilj na svakom nivou obrazovanja - od predkolskog vaspitanja i

obrazovanja do doktorskih studija odnosno obrazovanja odraslih i celoivotnog uenja. Ni jedan drugi
cilj ne sme biti ostvarivan na raun kvaliteta;

2) Poto je kvalitet nastavnika nesumnjivo kljuni faktor kvaliteta obrazovanja, definisana je posebna
strategija obrazovanja nastavnika - pored strunog, njihovo pedagoko, psiholoko i metodiko
obrazovanje, zatim razvoj nastavnike karijere - od uvoenja u posao nastavnika, preko dobijanja,
obnavljanja i gubljenja licence, sistema ocenjivanja, praenja, usavravanja, sve do nagraivanja,
profesionalizacije i osiguranja ugleda nastavnike profesije;
3) Akreditacija i provera kvaliteta doslovce svih obrazovnih institucija i programa obavljae se
redovno, objektivno i transparentno. Razvijae se i primenjivati odgovarajui standardi i sistemi
unutranjeg osiguranja kvaliteta. Kultura kvaliteta obrazovnih ustanova razvijae se administrativnim,
trinim i drugim prigodnim mehanizmima, uz uvaavanje specifinosti visokokolskih obrazovnih
ustanova koje obrazuju kadrove za profesije od posebnog drutvenog znaaja (vojska, policija i dr.);

4) Poveanje javnog finansiranja obrazovanja sa tekuih 4,5% na 6,0% bruto drutvenog proizvoda (u
daljem tekstu: BDP) do 2020. godine usmeravae se, prvenstveno, na obezbeivanje i poboljanje
resursa i uslova koji vode ka poveanju kvaliteta obrazovanja. U te svrhe e se sprovesti niz
potrebnih mera na poboljanju upravljanja, rukovoenja, administracije, informacionog sistema i
obrazovne statistike.

Za poveanje obuhvata, relevantnosti i efikasnosti zavravanja obrazovanja utvrena su strateka

opredeljenja koja treba da se ostvaruju do 2020. godine, sa sledeim kvantitativnim indikatorima
nivoa ostvarenja:

1) Za decu od est meseci do tri godine povean je pristup diversifikovanim programima i uslugama i
obezbeen obuhvat dece tog uzrasta u iznosu od 30%. Za svu decu od 4 do 5,5 godina obezbeeno
je da besplatno koriste skraene (poludnevne) kvalitetne vaspitno-obrazovne programe u toku jedne
kolske godine. Za decu od 5,5 do 6,5 godina ostvaren je potpuni obuhvat kroz celodnevne i
poludnevne oblike pripremnog predkolskog programa;

2) Sva deca zakonom predvienog kolskog uzrasta (minimalno 98% generacije), bez obzira na
socijalne, ekonomske, zdravstvene, regionalne, nacionalne, jezike, etnike, verske i druge
karakteristike, obuhvaena su kvalitetnim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem iz kojeg osipanje nije
vee od 5% (osnovnu kolu zavrava 93% generacije);

3) Minimalno 95% onih koji su zavrili osnovnu kolu (88% generacije) upisuje neku od srednjih kola.
Srednje strune etvorogodinje kole upisuje 39% generacije, ostalo srednje struno obrazovanje
upisuje 10% generacije dok opte srednje i umetniko obrazovanje i vaspitanje upisuje 39%
generacije;

4) etvorogodinje srednje strune kole zavrava minimalno 95% upisanih (37% generacije); isto
toliko i gimnazije (37% generacije). Potrebno je da se, im pre, obave sve potrebne analize radi
utvrivanja mogunosti i opravdanosti da se od 2020. godine uini obaveznim (a) upis u srednje
obrazovanje nakon zavrene osnovne kole i (b) ostanak u srednjem obrazovanju - za sluaj da nije
zavreno - do sticanja punoletstva;

5) Upisuje se u visoko obrazovanje 40% - 50% onih koji su zavrili etvorogodinje srednje strune
kole (15% - 18,5% generacije) i 95% onih koji su zavrili gimnazije (35% generacije). Ukupno upisuje
ustanove visokog obrazovanja najmanje 50%, a najverovatnije 55% generacije;

6) 70% upisanih zavrava visoko obrazovanje (strukovne ili osnovne akademske studije), u roku ili s
jednom godinom kanjenja tako da uee visokoobrazovanih u posmatranoj generaciji, od 2020.
godine iznosi najmanje 35%, a najverovatnije 38,5%;

7) Oko 50% studenata koji zavre osnovne akademske studije nastavlja kolovanje na master
akademskim studijama dok najmanje 10% studenta koji zavre master akademske studije nastavlja
studiranje na doktorskim studijama;

8) Minimalno 60% studenata doktorskih studija zavrava studije u vremenu njihovog trajanja tako da
godinje najmanje 200 doktoranata na milion stanovnika zavri studije u predvienom roku. Najmanje
10% studijskih programa doktorskih studija zajedniki su s inostranim univerzitetima;

9) Najmanje 7% stanovnika obuhvaeno je nekim od programa obrazovanja odraslih i celoivotnog

uenja.
 Deo drugi
STRATEGIJA RAZVOJA PREDUNIVERZITETSKOG OBRAZOVANJA I
VASPITANJA

I. ZAJEDNIKI OKVIR RAZVOJA PREDUNIVERZITETSKOG OBRAZOVANJA

I VASPITANJA
Deo ove strategije koji se odnosi na preduniverzitetsko obrazovanje i vaspitanje (predkolsko,
osnovno, opte i umetniko srednje obrazovanje i opte obrazovanje u srednjem strunom
obrazovanju) tesno je povezan sa stratekim dokumentom Obrazovanje u Srbiji: kako do boljih
rezultata (Pravci razvoja i unapreivanja kvaliteta predkolskog, osnovnog, opteg srednjeg i
umetnikog obrazovanja i vaspitanja 2010-2020, dalje u tekstu: Pravci), koji je usvojio Nacionalni
prosvetni savet 2010. godine. Deo ove strategije koji se odnosi na preduniverzitetsko obrazovanje i
Pravci razvoja i unapreivanja kvaliteta predkolskog, osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog
obrazovanja i vaspitanja 2010 - 2020 su komplementarni strateki dokumenti i ine jedinstvenu celinu.

U dokumentu Pravci definisane su opte smernice razvoja preduniverzitetskih nivoa obrazovanja,

naznaene su novine u razvoju tih nivoa obrazovanja u savremenom svetu (posebno u Evropskoj
uniji) i navedeni su struni razlozi koji opravdavaju definisane pravce razvoja. U delovima koji se
odnose na preduniverzitetsko obrazovanje SROS ini korak dalje u konkretizaciji zacrtanih pravaca
razvoja. U tim delovima je definisan skup stratekih mera koje treba primeniti u narednoj deceniji u
cilju ostvarivanja misije koju ima preduniverzitetsko obrazovanje u Republici Srbiji. Te strateke mere
bie operacionalizovane u akcionim planovima koji treba da se urade na osnovu SROS.

Deo SROS koji se odnosi na srednje struno obrazovanje je tesno povezan sa Strategijom razvoja
strunog obrazovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 1/07).

Pravci i Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji daju opti okvir za celinu
preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja. Stoga e u ovom uvodnom delu za preduniverzitetsko
obrazovanje biti posebno istaknute one komponente SROS koje su od posebnog znaaja za
koncepciju strategije razvoja preduniverzitetskog obrazovanja i one komponente koje nisu dovoljno
razraene u navedenim prethodnim stratekim dokumentima.

Sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja e negovati kulturu bezbednosti i pruati znanja potrebna za
efikasne akcije smanjenja rizika nastanka katastrofa.

1. Upravljanje i rukovoenje u obrazovno-vaspitnim ustanovama

Upravljanje ustanovama. U organima upravljanja predkolskim ustanovama i kolskim odborima

zastupljeni su predstavnici lokalne samouprave, roditelja i zaposlenih u vaspitno-obrazovnim
ustanovama. Ti organi dugo postoje u preduniverzitetskom obrazovanju i njihov rad je regulisan
zakonskim i podzakonskim propisima. U daljem razvoju organa upravljanja primenjivae se sledee
strateke mere:

1) Depolitizacija organa upravljanja. Ovo podrazumeva eliminisanje politikih i partijskih merila pri
izboru lanova organa upravljanja, eliminisanje politikih pritisaka na odluke organa upravljanja i
dogovor politikih inilaca da se to potuje u stvarnosti;

2) Jaanje uloge organa upravljanja u vaspitno-obrazovnim delatnostima. To ukljuuje

znaajniju ulogu organa upravljanja u izradi i kontroli ostvarivanja razvojnih planova i predkolskih i
kolskih programa ustanova, analizu uspeha u kolama i uspeha uenika na spoljnim sistemima
vrednovanja postignua uenika i definisanje predloga za unapreivanje vaspitno-obrazovnog rada;
3) Jaanje uloge organa upravljanja u uspostavljanju dvosmernih veza vaspitno-obrazovnih
ustanova i lokalne sredine i roditelja. Ovo bi morala biti osnovna funkcija organa upravljanja u cilju
unapreivanja vaspitanja i obrazovanja dece iz date lokalne sredine.

Rukovoenje ustanovom (direktor). Na osnovu naih dosadanjih iskustava, iskustava iz drugih

zemalja i na osnovu temeljnih naunih i strunih istraivanja, u celom sistemu upravljanja i
rukovoenja vaspitno-obrazovnim ustanovama kljunu ulogu ima direktor. Njegova uloga je od
kritine vanosti za organizaciju i funkcionisanje ustanove, za kvalitet rada ustanove kao celine, za
kvalitet nastave/uenja i kvalitet postignua uenika.

Vaea zakonska regulativa u Republici Srbiji definie iroki krug ovlaenja direktora kao
rukovodioca vaspitno-obrazovne ustanove. Meutim, u praksi dolazi do velikog broja deformacija u
ostvarivanju te funkcije. Zbog toga je neophodno preduzimanje vanih stratekih mera za
unapreivanje sistema rukovoenja kako bi se ostvarile strateke mere koje predvia SROS.
Osnovne mere su sledee:

1) Depolitizacija izbora direktora. U praksi je vidljiv veliki uticaj politike (i politikih partija) na izbor i
rad direktora, to u velikoj meri utie na kvalitet rukovoenja, jer se ne potuju profesionalni kriterijumi
i standardi. Neophodno je da se postigne dogovor meu politikim strankama i u dravnim organima
da se funkcija direktora depolitizuje;

2) Preciznija zakonska regulativa funkcija direktora: u zakonskoj i podzakonskoj regulativi se

moraju precizirati osnovne uloge direktora. Te promene treba da naglase ulogu direktora kao
pedagokog rukovodioca vaspitno-obrazovne ustanove: obezbeivanje funkcionisanja ustanove kao
celine; razvoj identiteta i etosa ustanove; uloga u definisanju i ostvarivanju razvojnog plana i
viegodinjeg predkolskog i kolskog programa; unapreivanje sistema strunog usavravanja
nastavnika i vaspitaa i, posebno, usavravanja u samoj ustanovi; podsticanja timskog rada
nastavnika, kao i vaspitaa u predkolskoj ustanovi; uspostavljanje dvosmerne saradnje sa lokalnom
sredinom i roditeljima u cilju unapreivanja kvaliteta nastave/uenja (posebno vannastavnih i
vankolskih aktivnosti, ukljuivanja kole u ivot lokalne zajednice, prevencije devijantnih ponaanja) i
vaspitno-obrazovnog rada i igre u predkolskim ustanovama;

3) Obuka direktora za uloge koje ima. Zakonskim i podzakonskim propisima izgraditi sistem
specifine obuke direktora za sloene uloge koje ima, pri izboru direktora oslanjati se na uspeh
kandidata u toj obuci i njegovo prethodno profesionalno iskustvo, izgraditi sistem stalnog
profesionalnog usavravanja direktora;

4) Sistem za evaluaciju rada direktora. Taj sistem treba da bude specifian i treba da se oslanja na
uspeh direktora u strunom usavravanju; da zavisi i od uspeha i ugleda ustanove; od uspeha kole
na spoljnom vrednovanju kole kao ustanove; od percepcije uspenosti direktora kod uenika;
vrednovanje treba da ukljui i roditelje i njihova udruenja i lokalnu zajednicu.

2. Autonomija ustanove

Autonomija kole je jedan od inilaca koji moe pod odreenim uslovima imati veliku ulogu u
unapreivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Autonomiju kole ini nekoliko osnovnih aspekata:
finansijska autonomija, autonomija u upravljanju i pedagoka autonomija.

Problemi finansijske autonomije se reavaju u okviru sistema finansiranja obrazovanja i vaspitanja na

svim nivoima i tretiraju se u posebnom delu SROS. Problemi upravljanja i rukovoenja ustanovom
razmatrani su u prethodnim stavkama. U ovom delu e u ii biti problemi pedagoke autonomije, tj.
autonomije u pogledu kolskih programa, dokumenta koje donosi kola o vaspitanju i obrazovanju
(razvojni plan kole, kolski program, godinji program rada), o organizaciji i kvalitetu nastave/uenja,
profesionalnom razvoju nastavnika u koli i o poloaju i pravima uenika. Strateke mere za
poveanje autonomije kole jesu:
1) Autonomija kole, obrazovni standardi i evaluacija. Osnove za autonomiju su definisane u
Pravcima. Autonomija kole ima svoj puni smisao u kombinaciji sa svim kategorijama obrazovnih
standarda. Standardi obezbeuju uslove za rad kola, koherentnost obrazovnog sistema i
ostvarivanje misije vaspitno-obrazovnih ustanova. Razni sistemi vrednovanja su nain da se proveri
ostvarivanje obrazovnih standarda. Unutar tog okvira, zakonska regulativa treba da stvori uslove za
punu pedagoku autonomiju kole, da podstakne inicijativu kola, preduzetniki duh, traganje za
identitetom i etosom svake pojedine kole;

2) Velika mera pedagoke autonomije. Pedagoka autonomija kole ukljuuje: pravo da se definie
jedan deo kolskih programa zavisno od lokalnih prilika; da se u realizaciji obaveznog opteg
programa maksimalno koriste lokalni resursi; pravo da se kolski kalendar moe delimino
prilagoavati lokalnim prilikama (promene u dinamici ostvarivanja kolskih programa uz potovanje
godinjeg plana rada, organizacija nastave u blokovima, organizacija zajednikih asova srodnih
predmeta kod interdisciplinarnih tema); puno uvaavanje lokalnih specifinosti pri izradi razvojnog
plana i viegodinjeg kolskog programa uz uzimanje u obzir karakteristika lokalnog stanovnitva;
razvijanje sistema strunog usavravanja nastavnika u samoj koli na osnovu realnih potreba kole;

3) Autonomija i odgovornost. Autonomija kole podrazumeva i odgovornost kole. Odgovornost

kole se proverava sistemom spoljnog vrednovanja. Razni sistemi vrednovanja su nain da se proveri
ostvarivanje obrazovnih standarda. Spoljni sistem vrednovanja treba da bude prvenstveno zasnovan
na izlaznim varijablama, kao to su kvalitet kole kao ustanove i kolska postignua uenika na
nacionalnim i meunarodnim sistemima vrednovanja;

4) Autonomija i sredina u kojoj deluje kola. Autonomija ukljuuje uspostavljanje bogatih

dvosmernih odnosa saradnje izmeu kole i lokalnog okruenja. To podrazumeva mobilizaciju svih
lokalnih socijalnih partnera u cilju unapreivanja i vaspitno-obrazovnog rada kole i lokalne zajednice,
korienje raspoloivih lokalnih obrazovnih resursa (prostornih, prirodnih, kulturnih, institucionalnih,
ljudskih) i ostvarivanje raznovrsnih zajednikih aktivnosti kole i lokalne sredine: kulturnih, socijalnih,
ekolokih, sportskih, humanitarnih, privrednih (naroito kada se radi o srednjem strunom
obrazovanju);

5) Autonomija nastavnika kao pedagokog strunjaka i strunjaka za predmet. Autonomija

nastavnika u izvoenju nastave je sastavni deo autonomije kole. Ta autonomija je zasnovana na
profesionalizaciji profesije nastavnika, koja je definisana u posebnom delu SROS (Deo etvrt:
Obrazovanje nastavnika). Autonomija nastavnika znai pravo nastavnika kao profesionalca da
samostalno koncipira proces nastave/uenja, uz odgovornost za rezultate uenja;

6) Autonomija uenika u radu akog parlamenta i u donoenju odluka.

II. DRUTVENA BRIGA O DECI I PREDKOLSKO VASPITANJE I

OBRAZOVANJE
Misija sistema drutvene brige o deci predkolskog uzrasta i predkolskog vaspitanja i obrazovanja
jeste da stvori uslove za dobrobit dece od roenja do polaska u kolu, podri njihov celoviti razvoj,
vaspitanje i socijalizaciju i stvori uslove za rano uenje, zavisno od potreba pojedinih porodica i dece.

Osnovna funkcija sistema drutvene brige i vaspitanja i obrazovanja dece predkolskog uzrasta (dalje
u tekstu: DBPVO) jeste stvaranje uslova za kvalitetno ivljenje, naroito (ali ne iskljuivo) u
vanporodinoj sredini i za celoviti i harmonian razvoj, vaspitanje i socijalizaciju dece, u skladu s
potrebama svakog deteta i u duhu savremenih shvatanja prava deteta. Pored toga, ovaj sistem ima i
sledee vane funkcije:

1) stvaranje dobrih uslova za slobodnu igru i igru usmerenu ka uenju, kao razvojno najznaajniji oblik
aktivnosti dece predkolskog uzrasta i za druge raznovrsne oblike dejih aktivnosti;

2) staranje za negu dece, briga o zdravlju i ishrani dece;

3) stvaranje uslova za raznovrsne fizike i sportske i umetnike deje aktivnosti, zavisno od
karakteristika dece;

4) davanje doprinosa prevenciji siromatva i socijalne iskljuenosti kroz ostvarivanje inkluzivnog

vaspitanja i obrazovanja;

5) ostvarivanje kompenzatorske uloge kod dece koja potiu iz razvojno nepovoljnih sredina;

6) omoguavanje ravnopravnog poetka obaveznog obrazovanja i vaspitanja kroz pripremu dece za

polazak u osnovnu kolu;

7) voenje rauna o bezbednosti dece i njihovoj zatiti od nasilja, zloupotrebe i manipulacije;

8) pruanje pomoi zaposlenim roditeljima obezbeivanjem brige o njihovoj deci;

9) davanje vanog doprinosa zapoljavanju i emancipaciji ena, u sklopu integrisane politike za

poveanje nataliteta;

10) pruanje raznovrsnih oblika pomoi porodici, prema njihovim specifinim potrebama, u cilju
stvaranja uslova za punu saradnju porodice i razliitih oblika predkolskih ustanova, programa i
usluga;

11) osnaivanje porodice da od detetovog roenja uspostave zdrave, bezbedne i podsticajne uslove
za njegov puni ivot i razvoj u porodinoj sredini i za aktivno ukljuivanje roditelja u funkcionisanje i
razvoj sistema;

12) osiguravanje polazne osnove za celoivotno obrazovanje, kroz vrednovanje formalnih i

neformalnih oblika uenja u predkolskom uzrastu.

Diversifikovani sistem predkolskih ustanova, programa i usluga treba da bude instrument za

ostvarivanje ovih sloenih funkcija. Svaki deo sistema ima svoju specifinu ulogu u ostvarivanju tih
funkcija.

Iz definicije osnovne funkcije ovog sistema sledi da je resor obrazovanja vodei u organizaciji ovog
sistema, ali je zbog viefunkcionalnosti predkolskog sistema neophodna vrsta interresorska
saradnja, naroito s oblastima zdravstva i socijalne politike. Resori u domenima svojih nadlenosti
definiu i realizuju odgovarajue strune standarde. Neophodno je na nacionalnom nivou uspostaviti
funkcionalne mehanizme koordinacije izmeu razliitih sistema i jasno definisati njihove uloge.

1. Vizija razvoja sistema

Do 2020. godine dograen je diversifikovani sistem kvalitetne drutvene brige o deci predkolskog
uzrasta i predkolskog vaspitanja i obrazovanja (od roenja deteta do polaska u osnovnu kolu).

Svaka porodica i svako dete, u skladu sa njihovim potrebama, obuhvaeni su tim sistemom u obimu
koji je ostvariv na osnovu mogunosti Republike Srbije i odgovarajue lokalne samouprave.

Sve predkolske ustanove i programi predkolskog vaspitanja i obrazovanja su akreditovani na

osnovu nacionalnog sistema akreditacije koji primenjuje transparentne i jedinstvene procedure.

Obuhvat dece predkolskog uzrasta

Svaka porodica i svako dete uzrasta od est meseci do polaska u kolu imaju dostupan neki vid
diversifikovanog sistema DBPVO koji odgovara njihovim potrebama:
1) dupliran je opti obuhvat dece od etiri godine do poetka primene obaveznog pripremnog
predkolskog programa (dalje u tekstu: PPP);

2) znatno praviniji sistem koji e omoguiti znaajno vei obuhvat sve dece i posebno dece iz
marginalizovanih grupa koja ostvaruju pravo prioriteta pri upisu (deca sa invaliditetom i smetnjama u
razvoju, deca koja pokazuju emocionalne probleme ili probleme u ponaanju i uenju, deca iji
problemi proizlaze primarno iz socio-ekonomskih razloga ili injenice da pohaaju programe na
nematernjem jeziku, posebno romska deca, deca iz siromanih slojeva drutva i iz porodica s niskim
obrazovnim nivoom, deca iz seoskih sredina);

3) u uzrastu od etiri godine do poetka primene PPP, Republika Srbija i lokalne samouprave
garantuju svakom detetu mogunost da minimalno, u toku bar jedne godine, besplatno koristi
skraene (poludnevne) programe za podsticanje razvoja i predkolskog vaspitanja i obrazovanja,
zavisno od potreba porodice i deteta (priblino etiri sata dnevno, pet dana u nedelji, u toku jedne
kolske godine);

4) potpuni obuhvat dece uzrasta od 5,5 do 6,5 godina obaveznim PPP.

Kvalitet

Nacionalni sistem akreditacije garantuje visok kvalitet brige o deci i predkolskog vaspitanja i
obrazovanja: kvalitet sredine u kojoj borave deca, kvalitet opreme, didaktikih i igrovnih materijala,
kvalitet programa, kvalitet predkolske ustanove i programa kao celine (opta pozitivna klima,
prijateljski ambijent za decu, tretman u skladu s pravima deteta), kvalitet profesionalnih kvalifikacija i
dovoljan broj osoblja koje radi s decom. Kvalitetna vaspitna praksa podrazumeva da se kroz vaspitni
program, obrazovni i igrovni materijal, metode rada sa decom (ukljuujui centre aktivnosti, slobodnu
igru i igru usmerenu ka uenju), kao i kroz dnevni ritam sa izbalansiranim aktivnostima podstie
celovit deji razvoj, razvoj njihove kreativnosti, kritikog miljenja, rano opismenjavanje i socijalizacija
i stvaraju preduslovi za uspean polazak dece u kolu i stvaraju uslovi za inkluzivno vaspitanje i
obrazovanje dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i druge dece kojoj je potrebna dodatna
podrka u sistemu vaspitanja i obrazovanja.

Efikasnost

Efikasnost sistema se osigurava, pre svega, diversifikacijom ponude, to jest, razvijanjem razliitih
oblika brige o deci i programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja (to ukljuuje i jeftinije
alternativne i fleksibilne oblike, ne samo rad predkolskih ustanova), organizovanjem programa
predkolskih ustanova i za decu iz okruenja koja ne pohaaju redovno predkolske ustanove,
adaptacijom postojeih prostora, pruanjem povremenih i privremenih programa i usluga prema
potrebama porodica i dece.

Efikasnost se ostvaruje boljom koordinacijom razliitih resora (obrazovanja, zdravstva, socijalne

politike) na republikom i lokalnom nivou i preciznim razgranienjem trokova koje oni obezbeuju.

Periodino (svake tri godine) analiziraju se trokovi sistema DBPVO da bi se ispitalo da li se resursi
troe racionalno i u skladu sa stratekim planom, kako bi se obezbedilo unapreivanje kvaliteta i
dostupnosti ustanova, programa i usluga.

Relevantnost

Sprovode se sistematske analize i evaluacije ekonomskih, socijalnih, obrazovnih efekata uticaja

sistema DBPVO. Osnovu ovih analiza ine pokazatelji celovitog razvoja dece koji e biti detaljno
definisani kroz Akcioni plan za primenu i praenje efekata SROS. Posebno se analiziraju efekti
obaveznog PPP kako bi se osigurala ravnopravnija poetna pozicija sve dece pri polasku u osnovnu
kolu, smanjilo osipanje dece u toku osnovnog kolovanja i obezbedio bolji uspeh u osnovnoj koli.
Svi organizacioni oblici (predkolske ustanove, programi i usluge) otvoreni su prema detetu i
njegovom iskustvu, porodici, lokalnoj i iroj zajednici; oni razvijaju koncepciju vaspitanja i obrazovanja
u kojima dete i njegova dobrobit, razvoj, vaspitanje, socijalizacija i uenje imaju centralnu ulogu.
Omoguena je stalna razmena informacija i saradnja izmeu relevantnih uesnika vaspitno-
obrazovnog procesa (roditelja/staratelja, porodice, dece, profesionalaca zaposlenih u sistemu i
lokalne zajednice).

Svi organizacioni oblici sistema koriste razliita reenja kako bi poveali svoju fleksibilnost, prilagodili
svoje usluge veliini, mestu izvoenja, trajanju programa, nainu realizacije i obimu vaspitno-
obrazovnih programa, koji idu u susret potencijalnim korisnicima, posebno onima iz marginalizovanih i
osetljivih drutvenih grupa koje imaju najvee potrebe za ukljuivanje u sistem.

Uz adekvatno korienje svojih postojeih kapaciteta, sistem upotrebljava i kapacitete drugih

ustanova ili prostora i drugih resursa u lokalnoj zajednici (obrazovnih, zdravstvenih, socijalnih,
kulturnih) u kojima se realizuju posebni i/ ili specijalizovani programi za decu i porodice.

Zakonskim i podzakonskim aktima jasno su definisane i razgraniene nadlenosti republikih organa i

organa jedinaca lokalne samouprave.

2. Sadanje stanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja

Analiza stanja ukazuje na ozbiljan nedostatak jedinstvene obrazovne statistike i sistema za

upravljanje podacima o deci, podaci se znaajno razlikuju zavisno od izvora i korienih statistikih
metoda.

Obuhvat dece predkolskog uzrasta

Sadanji sistem ini mrea od 159 predkolskih ustanova sa 2.384 objekta, iji su osnivai lokalne
samouprave i 60 privatnih ustanova. Geografska distribucija objekata sistema je nepovoljna,
udaljenost predkolskih ustanova od mesta stanovanja porodice (prema MICS 4) u ruralnim
sredinama je dvostruko vea nego u urbanim (1,1 km u urbanim sredinama i 2,2 km u ruralnim).
Mnoge siromane optine nemaju finansijska sredstva za razvoj mree predkolskih ustanova, u
mnogim optinama saobraajna infrastruktura ne omoguava bolju dostupnost predkolskih
ustanova. Ulaganja u izgradnju novih predkolskih ustanova i u adaptaciju drugih raspoloivih
prostora nedovoljna su i na republikom i na lokalnom nivou (neto je bolja situacija u Gradu
Beogradu i Gradu Novom Sadu).

Drugi, alternativni organizacioni oblici predkolskog vaspitanja i obrazovanja i posebni programi za

decu, koje uglavnom realizuju privatni subjekti, nevladine organizacije i drugi i koji su razvijani mahom
u veim urbanim sredinama (Gradovi: Beograd, Novi Sad, Ni) nisu integrisani u sistem, pa obrazovni
sistem ne raspolae podacima o broju dece obuhvaene ovim oblicima. Godine 2010. deca uzrasta
od 0 do 6 godina (505.404) inila su 7% ukupne populacije u Republici Srbiji. Obuhvat dece
predkolskog uzrasta (0,5 - 6 godina) u predkolskim ustanovama za kolsku 2009/2010. godinu
iznosio je 41,36% (prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, u daljem
tekstu: RZS). Posmatrano po uzrastima 2009/10. godine obuhvat dece je bio: do 3 godine 15%; od 3
do 4 godine 34,80%; od 4 do 5 godina 39,83%; uzrast 5,5 - 6,5 godina (obavezni PPP) bio je 87,82%
(RZS), a u 2010/11. godini na osnovu podataka ministarstva nadlenog za prosvetu (u daljem tekstu:
MP) obuhvaeno je 96,07% dece.

Prema podacima MP, u kolskoj 2009/10. godini u okviru 854 vaspitne grupe PPP bilo je obuhvaeno
3.456 dece romske nacionalnosti, a 5.455 dece pripadnika drugih nacionalnih manjina. Prema
podacima RZS iste kolske godine u predkolsko vaspitanje i obrazovanje je ukljueno svega oko
4.000 dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, a u PPP svega 964 dece iz ove kategorije. Mnoga
deca ranog i predkolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju nisu identifikovana i nisu ukljuena u
sistem.
Prema podacima MICS 4 iz 2010. godine, obuhvat dece do 5 godina iz mahala i nehigijenskih
romskih naselja i dalje je izuzetno mali i iznosi 8% (mada je udvostruen u odnosu na 2005), a
obuhvat PPP dece pripadnika romske nacionalne manjine, takoe je nedovoljan i iznosi 78%. Na
osnovu Ankete o ivotnom standardu (RZS, 2008) obuhvat u uzrastima od 3 do 5 godina dece sa sela
je 14%, dece iz najsiromanijih porodica 7%, a 16% dece iz porodica sa niskim obrazovnim statusom.

Osnovni zakljuci o obuhvatu dece su sledei: a) obuhvat je mali i ne zadovoljava potrebe dece i
porodica; b) postoji znaajno zaostajanje u poreenju sa zemljama EU i nekim bivim jugoslovenskim
republikama; c) nije obezbeen potpuni obuhvat ni obaveznim PPP; d) obuhvat je duboko nepravian,
jer su najmanje obuhvaena deca iz marginalizovanih drutvenih grupa za koje je neophodan rani
podsticaj razvoja (na taj nain Republika Srbija ne ostvaruje prvi od ciljeva globalnog programa
Obrazovanje za sve).

Kvalitet

Nega i vaspitno-obrazovni rad u predkolskim ustanovama definisani su Optim osnovama

predkolskog programa. Svaka ustanova stvara svoj operativni predkolski program iji je sastavni
deo i Pripremni predkolski program koji se realizuje na osnovu Pravilnika o optim osnovama
predkolskog programa ("Slubeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", 14/06), a njegovo obavezno
trajanje je 2009. produeno sa est na devet meseci. Programi se realizuju na srpskom jeziku, jeziku
nacionalnih manjina (osim na romskom), samo se ponegde realizuju dvojezino (mada su potrebe
vee), a u nekim privatnim i neformalnim oblicima i na stranom jeziku. Pedagoki asistenti za podrku
deci romske nacionalnosti koja ne govore jezik na kome se realizuje predkolski program nisu u
dovoljnoj meri zastupljeni u predkolskim ustanovama i drugim programima.

U toku je izrada nacionalnih standarda kvaliteta i sistema za praenje i procenu kvaliteta u sistemu
(primena se oekuje od 2013. godine) i izrada jedinstvenih kriterijuma i procedura za akreditovanje
predkolskih ustanova, vaspitno-obrazovnih programa i usluga. Nega, vaspitni i obrazovni rad u
predkolskim ustanovama realizuju se prema ustaljenim organizacionom oblicima: celodnevni (8 - 12
sati dnevno, pet puta nedeljno), poludnevni (4 - 6 sati dnevno, od tri do pet puta nedeljno) i due od
jednog dana (pet dana u nedelji). Polovina ustanova (51%) nudi celodnevni boravak, a 76% dece
provodi due od pet sati u predkolskoj ustanovi; uglavnom se porodici ne nude programi krai od
osam sati, niti programi izvan ustanova - u drugim prostorima i kontekstima (takozvani programi u
zajednici, putujui programi i timovi, privatne jasle, zajedniki programi za roditelje i decu, programi u
porodici i sl.).

Pored toga to u predkolskim ustanovama nije razvijen inkluzivni pristup i to ustanove nisu dovoljno
osetljive za potrebe porodice i njeno direktno i aktivno ukljuivanje u rad ustanove, ona, takoe, nije
dovoljno otvorena ka zajednici i moguim razliitim uesnicima u vaspitanju i obrazovanju dece
(volonterima, predstavnicima lokalne zajednice, ustanovama kulture i sporta). Predkolska ustanova
ne traga za dodatnim izvorima finansiranja kojima bi se proirila ponuda i razvili novi programi i
usluge.

U isto vreme, u komercijalnim ponudama porodicama, nalaze se i drugi organizacioni oblici vaspitno-
obrazovnog rada, takozvani alternativni programi i usluge. Osnivaju ih privatni i privredni subjekti i
organizacije civilnog drutva, a meu njima su prilagoeni strani programi i pristupi (zasnovani na
Valdorf pedagogiji, teoriji i praksi Marije Montesori, iskustvu iz Reo Emilije, Korak po korak
metodologiji - za dete i porodicu), ali i kratkoroni programi domaih autora za podsticanje pojedinih
oblasti dejeg razvoja: fizikog razvoja, razvoj stvaralatva, govora i drugo. Ovi programi se realizuju
kroz razliite organizacione oblike: igraonice, radionice, agencije, centre za decu, savetovalita, kole
stranih jezika, itd. Oni nisu integrisani u sistem i njihov kvalitet ne prati MP. Ovakav status
alternativnih programa, neujednaenost u kvalitetu koja se zapaa na terenu i nedostatak
mehanizama za praenje kvaliteta, nisu u najboljem interesu deteta i porodice, a samim tim ni drutva
u celini.

U predkolskim ustanovama zaposleno je 11.087 vaspitaa (rade s decom od 3 do 6,5 godina) i

3.314 medicinskih sestara (rade s decom od 0,5 do 3 godine starosti). U strukturi zaposlenih ene
ine 95%, to znai da je nedovoljna zastupljenost vaspitaa, ali i drugih profila, mukog roda, Ova je,
inae, tipina slika i u sistemima predkolskog vaspitanja i obrazovanja dece u razvijenim zemljama.

Efikasnost

Brojne analize (UNESCO, UNICEF, Svetska banka, OEBS) ukazuju da investiranje u rano vaspitanje
i obrazovanje obezbeuje znaajne ekonomske utede u kasnijim obrazovnim ciklusima i daju osnovu
za celokupni razvoj osobe.

Kod nas nema preciznih podataka o ekonomskoj isplativosti sistema predkolskog vaspitanja i
obrazovanja. Poetni podaci UNICEF analize isplativosti unutar sistema predkolskog vaspitanja i
obrazovanja u Republici Srbiji (koja je pokrenuta 2011. godine i jo je u toku), pokazuju da su u nekim
regionima kapaciteti ustanova nedovoljno iskorieni, dok su u drugim regionima kapaciteti iskorieni
preko 100%, tj. broj dece u vaspitnim grupama daleko premauje zakonsku pedagoku normu (u
nekim vaspitnim grupama upisano je i do 50 dece sa tri vaspitaa u istom vaspitnom prostoru), ime
se ozbiljno ugroava kvalitet nege i vaspitno-obrazovnog rada, smanjuje bezbednost dece i ugroava
njihov lini i socijalni razvoj.

Lokalne samouprave imaju mandat da se bave predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem, ali nisu
dovoljno obuene da kreiraju i sprovode politike i programe DBPVO. Njihov pristup planiranju razvoja
sistema DBPVO nije dovoljno strateki orjentisan, nije zasnovan na demografskim podacima i
pokazateljima ekonomske isplativosti, niti na aktuelnim podacima o deci i porodici, njihovim
potrebama i pravima.

Relevantnost

Moe se rei da postojei sistem (akreditovane predkolske ustanove i programi) ne moe da

zadovolji aktuelne potrebe sve dece predkolskog uzrasta i njihovih porodica, jer je najmanje
dostupan deci i porodicama iz socijalno i ekonomski osetljivih kategorija. Stoga je njegov doprinos
ostvarivanju prava deteta i porodice (na kvalitetno rano vaspitanje i obrazovanje), doprinos razvoju
detetovih kapaciteta, socijalizaciji i potpunom integrisanju deteta i porodice u zajednicu manji nego to
je naem drutvu potrebno. U naoj zemlji ne postoje evaluacione studije koje bi pokazivale koji su i
koliki efekti sistema DBPVO na bolji start u osnovnu kolu, na smanjenje siromatva, veu socijalnu
inkluziju, vee zapoljavanje ena, itd.

3. Nalazi SWOT analize

Potencijali sistema DBPVO su sledei: u Republici Srbiji predkolsko vaspitanje i obrazovanje ima
dugu tradiciju, iskustva dobre i kvalitetne prakse i struni potencijal predstavljaju dobu osnovu za
ostvarivanje ciljeva SROS; Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju ("Slubeni glasnik RS",
broj 18/10), kao i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br.
72/09 i 52/11), u daljem tekstu: ZOSOV, zasnovani su na dejim pravima i otvaraju prostor za
primenu savremenih pristupa predkolskog vaspitanja i obrazovanja; uvoenjem obaveznog PPP
povean je ukupan obuhvat dece; kvalifikaciona struktura zaposlenih u skladu je sa standardima EU.

Unutranje slabosti sistema DBPVO su: nedovoljan obuhvat dece kvalitetnim programima PVO,
posebno dece na selu i iz marginalizovanih socijalnih grupa; mrea ustanova, njihova geografska
distribucija, ponuda programa i usluga u sistemu je socijalno nepravedna; pri upisu dominiraju
neadekvatni kriterijumi, tj. prednost imaju deca zaposlenih roditelja, a ne deca iz socijalno osetljivih
kategorija; ne postoji jedinstvena statistika o deci koja su obuhvaena sistemom DBPVO; sistem je
preteno orijentisan na ponudu klasinog tipa (celodnevni ili poludnevni programi), nije dovoljno
fleksibilan i nema alternativnih ponuda; opte osnove programa predkolskog vaspitanja i
obrazovanja, ukljuujui PPP, ne obezbeuju ujednaenost kvaliteta vaspitno-obrazovne prakse, nije
uspostavljen sistem standarda kvaliteta i mehanizmi praenja kvaliteta; nije uspostavljen sistem za
akreditovanje ustanova, vaspitno-obrazovnih programa i usluga za dete i porodicu; nedostaje
potrebna saradnja meu nadlenim resorima i institucijama relevantnim za sistem DBPVO.
Mogunosti za razvoj DBPVO su: ukoliko se stvore zakonske mogunosti za integrisanje privatnih
predkolskih ustanova, programa i usluga u sistem moe se poveati obuhvat dece, pod uslovom da
se primeni sistem akreditacije programa i ustanova; postojei resursi sistema predkolskog vaspitanja
i obrazovanja (kadrovski, prostorni, finansijski) mogu se iskoristiti za diversifikaciju programa i usluga;
aktuelna reforma sistema lokalnih samouprava moe se iskoristiti za uvoenje jasnije raspodele
odgovornosti i nadlenosti kao i za uspostavljanje mehanizama finansiranja iz republikog budeta
(namenskim transferima za predkolsko vaspitanje i obrazovanje).

Rizici za razvoj sistema DBPVO su: nedovoljna informisanost javnosti, kreatora politika i donosioca
odluka o znaaju ranog razvoja dece za njihov sveukupni razvoj i za dugoroni razvoj zemlje; manjak
finansijskih sredstava na nacionalnom i na lokalnom nivou (lokalne samouprave su optereene
finansijskim problemima, to e limitirati investiranje); lokalne samouprave su nedovoljno
osposobljene za planiranje stratekog razvoja i za korienje drugih izvora finansiranja (npr. EU
fondova); problem je raspodela odgovornosti i finansijskih resursa izmeu nadlenih resora (prosvete,
socijalne zatite, zdravlja, lokalne samouprave) na nacionalnom i lokalnom nivou i nerazvijena je
meusobna interresorska saradnja u kreiranju obrazovnih politika.

4. Strategija razvoja sistema DBPVO

Glavni izazovi i opredeljenje strategije

Glavni izazovi u razvoju sistema DBPVO su nedovoljan obuhvat dece predkolskim vaspitanjem i
obrazovanjem, tj. nedovoljan kapacitet sistema i nedovoljna diversifikovanost programa i usluga
predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Kod obuhvata dece problemi su nedovoljno razvijena mrea
ustanova predkolskog vaspitanja i obrazovanja (posebno u Centralnoj Srbiji), njena neadekvatna
geografska distribucija i posebno nedovoljan obuhvat dece iz marginalizovanih socijalnih grupa (dece
na selu, siromana deca, romska deca, deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju). SROS se
primarno mora fokusirati na obezbeivanje dostupnosti kvalitetnog predkolskog vaspitanja i
obrazovanja svoj deci, jer je to od dugoronog znaaja za razvoj dece i razvoj drutva u celini (utie
na poveanje stope zavravanja obrazovanja, poveanje socijalne inkluzije i na razvoj ekonomskih
parametara).

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Opta politika

Osnovna strateka politika do 2020. godine jeste dovravanje izgradnje diversifikovanog sistema
DBPVO koji e moi da zadovolji potrebe porodica i dece. Ubudue, sistem DBPVO e biti sainjen
od razliitih oblika predkolskih ustanova, programa i usluga.

Nacionalni sistem ine predkolske ustanove, programi i usluge koje se razlikuju po

funkcijama/potrebama koje zadovoljavaju i, otud, po njihovim specifinim namenama, po duini
trajanja, mestu realizacije i strunom osoblju koje ih realizuje. U pogledu vlasnikih odnosa, ustanove,
programi i usluge mogu biti: javni, privatni, meoviti, korporacijski i u organizaciji civilnog sektora. U
cilju ostvarivanja ove strateke orijentacije realizovae se sledee mere.

Sastavni delovi sistema DBPVO bie:

1) programi nege i vaspitanja za decu od 0,5 do tri godine starosti: poludnevni, celodnevni (odomaen
naziv za ovaj oblik - jasle);

2) programi za decu od 3 do 5,5 godina starosti: poludnevni i celodnevni, koji se mogu realizovati u
predkolskim ustanovama i u bolnikim grupama (odomaen naziv za ovaj oblik - vrti);

3) obavezni PPP za decu godinu dana pre polaska u kolu: celodnevni i poludnevni (koji se moe
realizovati u predkolskim ustanovama, u kolama i drugim prilagoenim prostorima u lokalnoj
samoupravi);
4) poludnevni programi van predkolskih ustanova (obino u trajanju od etiri sata dnevno, koji se
moe realizovati u predkolskim ustanovama, u kolama i drugim prilagoenim prostorima u lokalnoj
samoupravi);

5) nedeljni vrtii (pet dana u nedelji) za roditelje ije radno vreme iziskuje takav oblik brige o deci;

6) specijalizovani i/ili posebni programi u predkolskim ustanovama, posle radnog vremena tih
ustanova, za decu iz lokalne sredine koja nisu ukljuena u predkolsku ustanovu ili program;

7) porodine jasle;

8) putujui vrti;

9) putujui vaspita;

10) specijalizovani programi za podsticanje pojedinih oblasti razvoja (kreativnost - likovna i muzika
kultura, raznovrsne fizike i sportske aktivnosti);

11) specijalizovani programi podrke deci i porodici iz socijalno osetljivih kategorija u skladu sa
potrebama (za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, iz udaljenih podruja, ekonomski i
socijalno depriviranih porodica, Rome);

12) programi rane intervencije za decu kod koje postoje razvojni problemi, hronine bolesti, smetnje u
razvoju, neuhranjenost, atipino ponaanje;

13) programi za uspean prelazak iz porodice u predkolsku ustanovu i/ili predkolske ustanove u
osnovnu kolu, u skladu sa potrebama deteta, roditelja ili ustanove;

14) rekreativni programi;

15) igraonice za decu;

16) razni oblici radionica za decu;

17) biblioteke, igroteke/ludoteke;

18) savetovalita i/ili "kole" za roditelje;

19) razvojna savetovalita za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju;

20) mobilni timovi za pomo porodici i detetu;

21) podrka u porodinim uslovima za decu i porodice u riziku;

22) svi drugi organizacioni oblici koji se stvaraju na osnovu iskazanih potreba porodica, lokalne
zajednice i lokalne samouprave.

Specifinosti i standardi za funkcionisanje tih programa i usluga definiu se zakonskim i

podzakonskim aktima, u skladu sa nacionalnim standardima kvaliteta.

Predkolske ustanove

Okosnicu celog sistema DBPVO ine predkolske ustanove. Po svojoj prirodi taj organizacioni oblik
moe da ostvaruje gotovo sve funkcije koje ima sistem i da prua integrisane usluge. Glavna linija
investiranja na nacionalnom nivou i nivou jedinice lokalne samouprave mora ii ka irenju i
optimizaciji mree ustanova (taj zahtev je definisan i u stratekim dokumentima kao to su Nacionalni
plan akcija za decu, Milenijumski ciljevi razvoja i Pravci razvoja i unapreivanja kvaliteta prekolskog,
osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja 2010 - 2020). Mrea ustanova mora
biti proirena, naroito u nerazvijenim i seoskim sredinama.

Pored toga to treba ojaati i/ili optimizirati mreu predkolskih ustanova, ustanove moraju da ostvare
unutranji preobraaj: da razvijaju i neguju inkluzivnu obrazovnu politiku, da budu fleksibilno
organizovane, da primenjuju interaktivne i aktivne metode vaspitno-obrazovnog rada koje su
usmerene na dete, budu usmerene ka ostvarivanju prava deteta, otvorene ka lokalnoj sredini, da
organizuju programe i za decu iz lokalne sredine koja nisu obuhvaena tim ustanovama i ostvare
intenzivnu saradnju s roditeljima i drugim socijalnim partnerima iz lokalne sredine.

Takoe, u sistem e se integrisati svi postojei organizacioni oblici nege i vaspitno-obrazovnog rada s
decom, bez obzira na to ko je njihov osniva, ukoliko su prethodno akreditovani i po svim
parametrima usklaeni s nacionalnim standardima kvaliteta.

Nadlenosti nacionalnog i lokalnog nivoa

Zakonskim i podzakonskim aktima precizno se definiu nadlenosti centralnog nivoa (nacionalnog) i

lokalnog nivoa (lokalne samouprave) u pogledu: osnivanja predkolskih ustanova i utvrivanja
programa i usluga; finansiranja (ukljuujui i kapitalna investiciona ulaganja); upravljanja predkolskim
ustanovama; donoenja programa rada; akreditacije ustanova i programa; odreivanja plata
zaposlenih u predkolskim ustanovama; zapoljavanja i otputanja zaposlenih.

Plan lokalne samouprave za DBPVO

Svaka lokalna samouprava definie svoj sistem DBPVO za odreeni planski period. Taj plan na
najbolji nain izlazi u susret potrebama porodica i dece na teritoriji lokalne samouprave i osigurava
finansiranje i odravanja tog sistema. Lokalni sistem se utvruje na osnovu ispitivanja potreba
porodica, dece i lokalne samouprave i u dogovoru sa svim relevantnim socijalnim partnerima.

Osnovne strateke mere

1) Poveanje obuhvata dece predkolskog uzrasta;

2) Osiguravanje kvaliteta unutar sistema;

3) Poveanje efikasnosti sistema;

4) Obezbeivanje relevantnosti sistema.

Detaljna razrada naina sprovoenja, mehanizmi i instrumenti za praenje, procedure izvetavanja i

procene efekata predvienih stratekih mera bie definisani Akcionim planom za sprovoenje SROS.

Obuhvat dece predkolskog uzrasta

U pogledu ovog parametra strategija razvoja treba da ostvari dva velika cilja: da povea obuhvat dece
(zavisno od potreba porodica i dece odreenog uzrasta) i da povea pravinost sistema (veim
obuhvatom dece iz marginalizovanih i socijalno osetljivih grupa i iz nerazvijenih podruja). Plan za
poveanje obuhvata e biti definisan Akcionim planom za sprovoenje SROS i usklaen sa
standardima strategije EU 2020 i ostalim relevantnim meunarodnim i nacionalnim stratekim
dokumentima, uz voenje rauna o mogunostima nae zemlje. Za decu od 5,5 do 6,5 godina bie
obezbeen potpuni obuhvat kroz celodnevne i poludnevne oblike PPP. Za svu decu od 4 do 5,5
godina bie obezbeeno da besplatno koriste skraene (poludnevne) programe (priblino etiri sata
dnevno, pet dana u nedelji, u toku jedne kolske godine). Za decu od est meseci do tri godine i
njihove porodice bie povean pristup programima i uslugama i obezbeen obuhvat dece ovog
uzrasta u iznosu od 30%. Osnovne strateke mere za ostvarivanje tih ciljeva su sledee:
1) izgradnja novih predkolskih ustanova, naroito u nerazvijenim regionima i u seoskim podrujima
to se moe ostvariti:

(1) obezbeivanjem sredstava na republikom nivou (budetska sredstva, povoljni krediti,

donacije) namenjenih nerazvijenim regionima i optinama,

(2) mobilizacijom sredstava lokalnih samouprava i drugih lokalnih partnera (javni i privatni
biznis, donacije, sponzorstva, ustupanje slobodnih prostora ili terena itd.);

2) adaptacija raspoloivih prostora u svakoj lokalnoj samoupravi (neiskorieni kolski, sportski,

kulturni prostori, prostori mesnih zajednica, prostori u javnim i privatnim zgradama, itd.) kao jeftinije
reenje, pri emu inicijativa za ovakve adaptacije treba da potekne od roditelja, mesnih zajednica i
lokalnih samouprava;

3) diversifikacija predkolskih ustanova, programa i usluga na osnovu lokalnog sistema DBPVO, s tim
da diversifikovani sistem treba da stvori mogunost za obuhvat sve dece prema potrebama porodica i
pojedine dece;

4) proirivanje aktivnosti iz delatnosti predkolskih ustanova i na decu iz lokalnih samouprava koja ne

idu u predkolske ustanove;

5) promena upisne politike za prijem dece u predkolske ustanove, tako da prednost imaju deca iz
defavorizovanih drutvenih grupa i osiguranje sredstava za besplatan boravak te dece (sredstva
osigurava lokalna samouprava);

6) do kraja perioda na koji se odnose ove strateke mere lokalna samouprava (kada je potrebno i uz
podrku republikog nivoa) treba da garantuje svakom detetu od 4 do 5,5 godina mogunost da
koristi kvalitetni i akreditovani poludnevni program i/ili uslugu u predkolskoj ustanovi ili van nje i to
besplatno;

7) preduzimanje svih zakonskih, podzakonskih i finansijskih mera za potpuni obuhvat obaveznim

pripremnim predkolskim programom.

Kvalitet

Sistem DBPVO moe ostvariti svoje funkcije ako se izgradi nacionalni sistem kvaliteta u toj oblasti.
Izgradnja tog sistema e se ostvariti sledeim stratekim merama:

1) definisanje nacionalnih standarda kvaliteta uslova u kojima se odvija DBPVO, a to obuhvata:

(1) standarde kvaliteta prostora u kojima se realizuju programi drutvene brige o deci
predkolskog uzrasta i predkolskog vaspitanja,

(2) standarde kvaliteta opreme, didaktikih i igrovnih materijala,

(3) definisanje uslova za zatitu zdravlja, za kvalitetnu ishranu i bezbednost dece (ove
standarde definiu odgovarajui resori);

2) standardi kvaliteta vaspitno-obrazovnih programa, u koje spada:

(1) definisanje integrisanih programa koji su prilagoeni razvojnim karakteristikama dece,

(2) stavljanje u sredite vaspitno-obrazovnih programa deje aktivnosti koje iniciraju

vaspitai ili deca, a kljune su igrovne aktivnosti dece,
 (3) definisanje osnova vaspitanja i obrazovanja (okvirnog programa) na nacionalnom nivou;
programska osnova za umetniko predkolsko vaspitanje i obrazovanje mora da bude
integrisana u program osnovnog umetnikog obrazovanja, a odgovornost za vaspitno-
obrazovni rad sa decom predkolskog uzrasta u oblasti umetnosti treba prepustiti
umetnikim kolama i njihovim strunim kadrovima;

(4) definisanje operativnih planova za svaku predkolsku ustanovu, odnosno za svaki

lokalni program predkolskog vaspitanja; oni e biti usklaeni s lokalnim i kulturnim
specifinostima i s potrebama dece koja su obuhvaena tim programom,

(5) ukljuivanje roditelja i predstavnika iz lokalne samouprave u koncipiranje i realizaciju

programa;

3) standardi kvaliteta zaposlenog osoblja, koji obuhvataju:

(1) definisanje standarda profesionalnih kompetencija vaspitaa i strunih saradnika koji

rade s decom (ti standardi se definiu u delu SROS koji se odnosi na Obrazovanje
nastavnika na svim nivoima obrazovanja),

(2) standarde odnosa veliine vaspitnih grupa u pojedinim uzrastima i odnosa broja dece i
vaspitnog osoblja, posebno za pojedine uzrasne grupe;

4) standardi kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa, koji obuhvataju:

(1) tretman dece u skladu s pravima deteta, uvaavanje individualnih karakteristika svakog
deteta i njegove linosti te kulturnih specifinosti i razliitosti meu decom,

(2) stvaranje pozitivne socijalne i psiholoke klime u svim programima za predkolsku decu,
pozitivne i prijateljske interakcije dece i vaspitnog osoblja, koja podstie decu na
samostalnost i kod dece doprinosi izgradnji pozitivne slike o sebi i o okruenju,

(3) intenzivnu saradnju s roditeljima u realizaciji vaspitno-obrazovnih aktivnosti;

5) predkolska ustanova, odnosno program kao celina.

Parametri pomou kojih se utvruje kvalitet ustanove i programa kao celine jesu: opta organizacija
aktivnosti u ustanovi/programu i ponuda raznovrsnih aktivnosti (igrovnih, istraivakih, socijalnih,
stvaralakih, kulturnih, sportskih, rekreativnih, slobodnih, izbornih) koja daje mogunost svakom
detetu da bude maksimalno ukljueno u sve procese i da ispolji svoje afinitete i sposobnosti, opta
pozitivna atmosfera, kvalitet socijalnih odnosa i interakcije unutar ustanove i programa, dobrobit dece
i oseanje zadovoljstva kod dece, ukljuenost porodice u planiranje i razvoj ustanove i programa,
ukljuenost predstavnika lokalne samouprave u rad ustanove.

Sve navedene kategorije standarda kvaliteta utvruje Nacionalni prosvetni savet na osnovu predloga
odgovarajuih nacionalnih strunih i naunih institucija i uz konsultovanje istaknutih eksperata. U
pripremi nacionalnih standarda kvaliteta obavezno uestvuju profesionalna udruenja vaspitaa i
saveta roditelja.

Uvoenje nacionalnog sistema akreditacije za predkolske ustanove i programe, koji se zasniva na

gore navedenim kategorijama standarda kvaliteta. Sistem akreditacije obuhvata precizne i
transparentne procedure akreditacije i sistem za kontrolu primene. Institucije koje vre akreditaciju
moraju biti autonomne. Sistem akreditacije ukljuuje i proceduru samoevaluacije predkolskih
ustanova/ programa i uee roditelja u procesu akreditacije.

Poveanje efikasnosti sistema

Efikasnost sistema DBPVO posebno je znaajan zbog ekonomskog stanja u zemlji, ogranienosti
javnih budetskih finansijskih sredstava i zbog potrebe da se u takvoj situaciji obezbedi to vei
obuhvat dece. Strateke mere za poveanje efikasnosti sistema su sledee:

1) Racionalna raspodela nadlenosti izmeu republikog nivoa i nivoa lokalne samouprave (ova mera
se definie u delu SROS koji se odnosi na finansiranje obrazovanja);

2) Pravino definisanje udela u finansiranju iz javnih izvora (republikih i iz lokalnih samouprava) i

privatnih izvora (participacije roditelja). Sastavni deo ovog pravinog sistema jeste i sistem
subvencionisanja porodica iz javnih sredstva na osnovu ekonomskog statusa svake porodice,
ukljuujui i besplatan boravak dece iz nekih kategorija (iz drutveno marginalizovanih drutvenih
grupa);

3) Precizno definisanje oblika DBPVO koji e biti besplatni (na primer, prava svih porodica na
besplatni poludnevni program za decu od etiti do pet i po godina), zavisno od procene Vlade o
najboljem interesu drave u ovoj oblasti;

4) Postepeno uvoenje finansiranja javnih predkolskih ustanova i programa po glavi deteta (sistem
per capita), posle briljivih probnih primena tog sistema;

5) Praktina primena jeftinijih oblika DBPVO uz osiguravanje kvaliteta (adaptacija postojeih prostora,
fleksibilniji i alternativni programi i usluge, korienje lokalnih raspoloivih prostornih, materijalnih,
institucionalnih i ljudskih resursa) i bolja koordinacija resora obrazovanja, zdravlja, socijalne politike i
komunalnih slubi na lokalnom nivou.

Relevantnost

Relevantnost sistema drutvene brige o deci predkolskog uzrasta i predkolskog vaspitanja proistie
iz njegovih sloenih funkcija. S obzirom da u Srbiji ne postoje analize pedagokih, socijalnih i
ekonomskih efekata sistema DBPVO, potrebno je unaprediti istraivaku praksu, i to: organizovati
sistematska nauna istraivanja i evaluacione studije u cilju donoenja odluka zasnovanih na
podacima i uspostaviti nacionalni sistem indikatora za praenje sistema. Mogue oblasti istraivanja
jesu: efekti celokupnog predkolskog vaspitanja i obrazovanja, a posebno PPP na vei obuhvat dece
iz marginalizovanih grupa obaveznim obrazovanjem, na smanjenje osipanja dece u toku osnovnog
obrazovanja i na uspeh dece u osnovnoj koli, na doprinos inkluzivnom predkolskom vaspitanju i
obrazovanju, boljoj socijalnoj integraciji dece iz marginalizovanih grupa, na dugoronu prevenciju
siromatva, na zapoljavanje ena i slino. Da bi se uspeno uspostavile sve strateke politike i mere
i pratila njihova primena u funkciji daljeg unapreenja i razvoja sistema, neophodno je ojaati
strukture upravljanja unutar sistema.

6. Potrebne promene u okruenju

Zbog prirode sistema DBPVO i njegovog multiresorskog statusa, neke promene u irem okruenju
upravo su vitalne za ostvarivanje njegovih sloenih funkcija. Zbog toga se preduzimaju sledee mere:

1) izvesti decentralizaciju i promenu poloaja lokalnih samouprava (pripreme su u toku), posebno u

oblasti drutvenih delatnosti;

2) usvojiti preciznu zakonsku regulativu koja definie kompetencije republikih organa i organa
lokalne samouprave za finansiranje sistema, poloaj vaspitaa, standarde kvaliteta, sistem
akreditacije predkolskih ustanova i programa, plate zaposlenih, uslove za zapoljavanje i otputanje
s posla i slino;

3) poboljati zakonsku regulativu dravne uprave u cilju preciznog definisanja nadlenosti pojedinih
resora i interresorske saradnje radi vie funkcionalnosti sistema DBPVO.

7. Potrebne strateke relacije s drugim sistemima

Strategija razvoja sistema DBPVO rauna i na saradnju s drugim sistemima.

Meuresorna koordinacija i saradnja, i to:

1) uspostavljeni mehanizmi na nacionalnom i lokalnom nivou za koordinisano sprovoenje stratekih

politika i mera treba da ostvare punu efikasnost, pre svega na nivou prikupljanja relevantnih podataka
o deci i formiranju validne obrazovne statistike koja e omoguiti planiranje razvoja sistema
zasnovano na podacima, optimizaciju mree ustanova, programa i usluga, praenje i merenje efekata
rada u cilju postizanja pravednijeg obuhvata, obezbeivanja kvaliteta i odgovarajueg vaspitnog
uticaja na dete, u skladu s potrebama deteta i porodice;

2) institucionalna i programska prilagoavanja u zdravstvenom sistemu i sistemu socijalne zatite su

potrebna kako bi se razvijali interdisciplinarni pristupi i prakse u domenu brige o deci i predkolskog
vaspitanja i obrazovanja, posebno kroz inkluziju dece;

3) meuresorna saradnja bi morala biti ozvaniena kroz uspostavljanje republikih i lokalnih

mehanizama odrivosti (kao to su meuresorni sporazumi o saradnji, tela i radne strukture), kako bi
se u zajednici planirali i razvijali integrisani programi i usluge s prilagoenom ponudom detetu i
porodici, posebno kada je re o specijalizovanim i posebnim programima i uslugama, a koje
obuhvataju uticaj svih relevantnih resora (i nadlenih institucija i upravnih struktura);

4) potrebna su i odreena institucionalna i programska prilagoavanja u kulturi, umetnosti, sportu,

kako bi se ovi resori u veoj meri otvorili za podrku ranom razvoju dece i predkolskom vaspitanju i
obrazovanju;

5) potrebna je saradnja policije, sudstva, tuilatva i poverenika za zatitu ravnopravnosti u prevenciji

rizika i kreiranju bezbednog okruenja te u zatiti od zloupotrebe, zanemarivanja i zlostavljanja dece;

6) znaajno je i ukljuivanje tehnike i tehnoloke zajednice u formulisanje mehanizama za uvoenje

predkolske dece u svet nauke, za podravanje deje radoznalosti i elje da otkriju i istrae prirodne
fenomene i svet oko sebe.

Javna komunikacija i zastupanje stratekih politika u javnosti

U sprovoenju strategije razvoja diversifikovanog sistema DBPVO predkolske dece neophodan je

pozitivan pristup i podrka medija i to kako kroz realno prikazivanje drutvenog poloaja dece ovog
uzrasta i vanosti njihovog ukljuivanja u predkolske ustanove, programe i usluge, tako i kroz
promovisanje osnovnih vrednosti i principa na kojima se zasnivaju aktuelne politike unutar sistema,
odnosno programi i usluge namenjene deci i porodicama.

Takoe, u ovoj oblasti potrebno je razvijati radijske i televizijske programe te istraivako i reportano
novinarstvo. Zatim je neophodna produkcija obrazovnih, vaspitnih, popularno-istraivakih, naunih,
kulturnih, umetnikih sadraja i programa za decu i roditelje, vaspitae, nastavnike i druge zaposlene
u sistemu i sve to u skladu sa SROS.

Pored toga, potrebna je snana podrka graanskog sektora u smanjenju diskriminacije i u promociji i
praenju ostvarivanja prava deteta i porodice u oblasti brige o deci i predkolskog vaspitanja i
obrazovanja.

III. OSNOVNO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Misija osnovnog obrazovanja i vaspitanja jeste da bude temelj celokupnog sistema obrazovanja i da
obezbedi kvalitetno obrazovanje svih graana.

Funkcija osnovnog obrazovanja jeste da bazino opismeni uenike iz svih oblasti znaajnih za ivot u
savremenom svetu, da razvija funkcionalna znanja, umenja, motivaciju za uenje, stavove i vrednosti
neophodne za formiranje nacionalnog i kulturnog identiteta, te bazine kulturne potrebe i navike, to
osposobljava za dalje kolovanje, celoivotno uenje i aktivan i konstruktivan ivot u savremenom
drutvu.

1. Vizija razvoja osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Kljuna strateka obeleja ovog obrazovnog podsistema su obuhvat uenika osnovnim

obrazovanjem; kvalitet obrazovanja (uslova, nastavnog procesa, nastavnika, uenikih postignua i
kvalitet kole kao institucije); efikasnost i relevantnost.

Glavne osnove za formulisanje strategije osnovnog obrazovanja predstavljaju: projekcija drutvenog i

ekonomskog razvoja u Republici Srbiji 2020, dokumenti Republika Srbija 2020 i Evropa 2020 koji
sadre viziju budueg razvoja Republike Srbije i Evrope u narednoj dekadi kao opteg konteksta u
kome e se odvijati obrazovni proces; Pravci razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do
2020. godine gde je dat kljuni okvir za strategiju razvoja osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
Milenijumski ciljevi razvoja (u daljem tekstu: MCR), meunarodni i nacionalni program koji se fokusira
na obuhvat sve dece osnovnim obrazovanjem (prati se preko tri indikatora: stope upisa u osnovnu
kolu, procenta uenika koji od prvog razreda preu u peti razred i stope pismenosti u dobu od 15 do
24 godine starosti) i Situaciona analiza mree obrazovnih institucija, ljudskih resursa i obrazovne
statistike u Republici Srbiji, koja nudi relevantne podatke o institucionalnim i ljudskim resursima u
osnovnom obrazovanju i analizu stanja u obrazovnoj statistici, to je neophodno za ustanovljavanje
polaznog stanja u obrazovanju u Republici Srbiji.

Do 2020. godine svi deaci i devojice zakonom predvienog kolskog uzrasta (minimalno 98%
generacije), bez obzira na socio-ekonomske, zdravstvene, regionalne, nacionalne, jezike, etnike,
verske i druge karakteristike, obuhvaeni su kvalitetnim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem iz
kojeg osipanje nije vee od 5% (tj. zavrava osnovnu kolu 93% generacije), ne samo na
nacionalnom nivou ve i za kategorije dece iz osetljivih grupa (seoska, romska, siromana deca i
deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju).

Osnovno obrazovanje i vaspitanje predstavlja dobru i podsticajnu sredinu za razvoj dece u kojoj
uenici ovladavaju kvalitetnim znanjima i umenjima, osnovnim kompetencijama i bazinom
pismenou iz svih oblasti koje se ue u osnovnoj koli, tako da ta znanja mogu meusobno
povezivati i primenjivati u daljem kolovanju i u svakodnevnom ivotu.

Osnovne kole su ustanove s prepoznatljivim identitetom, predstavljaju dobar vaspitni model

uenicima celinom svog rada i raznovrsnim aktivnostima u bogatim nastavnim i vannastavnim
sadrajima (obrazovnim, naunim, kulturnim, sportskim, ekolokim, tehnikim i preduzetnikim). One
planski i kontinuirano sarauju s lokalnom zajednicom i razliitim relevantnim institucijama sa ciljem
da uenici formiraju dobru saznajnu osnovu, razviju motivaciju za uenje i intelektualni rad, kao i da
se utie na stvaranje osnove za razvoj kulturnih potreba i navika kod uenika.

2. Sadanje stanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Obuhvat uenika osnovnim obrazovanjem

Iako je pre vie od 50 godina (1958) uvedeno obavezno besplatno osnovno kolovanje (u daljem
tekstu: O), jo uvek znaajan procenat graana nema potpuno O (22%, Popis, 2002). Sva deca
nisu obuhvaena osnovnim obrazovanjem: oko 5% generacije ne ulazi u kolu (procenat upisa u O
je 2009. godine bio 95,2%, prema RZS, a 94,9% prema Multiple indicator cluster survey, u daljem
tekstu: MICS, 2010) i tu nema razlike po polu (indeks pariteta 1,01 RZS, 2010; MICS 2010), ali ima
razlike kod osetljivih grupa. Na selu je to ulazno osipanje vee od proseka i, to je zabrinjavajue, s
godinama se poveava: obuhvat dece sa sela je pao s 81,15% u 2005 godini. Na 77,4% u 2009.
godini, a 2008. godine upisano je u O za 1,8% manje dece nego 2005. godine (MCR, 2009).

Od svih osetljivih grupa romska deca se u najmanjoj meri upisuju u O. Nemamo taan podatak o
broju romske populacije u zemlji, ali se procenjuje da je veliina generacije romske dece oko 25.000 i
da 70% njih ide u O (MCR, 2009). Obuhvat romske dece O je porastao u periodu 2002 - 2007.
godine sa 56% na 73% (Anketa o ivotnom standardu, u daljem tekstu: AS, 2007). Prema MICS
2010, 78% romske dece iz segregisanih naselja upisuje se u O. Ipak, podatak da je broj romske
dece koja se upisuju u specijalne kole opao sa 8% na 6% (MCR, 2009) ukazuje na njihov bolji
obuhvat redovnim kolskim sistemom.

Visoka je stopa osipanja u toku O, iako ne postoji taan i precizan podatak o tome. Stopa prelaska
dece u peti razred uzima se kao indikator u meunarodnim izvetajima (MCR, Laekenovi indikatori,
EUO). Kada se pogleda nacionalni prosek, stanje se za poslednjih pet godina popravilo, stopa
osipanja pri prelasku u peti razred je smanjena ispod 1% (sa 1,14% na 0,87%, MCR, 2009). Ali ovaj
prosek zamagljuje ozbiljan problem unutranje nepravednosti sistema u kome postoji trend porasta
osipanja dece iz osetljivih grupa, pre svega seoske i romske dece, a pojavljuje se razlika i kod
devojica (1,2% nia stopa prelaska u odnosu na deake). Godine 2005. u peti razred je prelazilo oko
95% dece u gradskim i 92% dece u seoskim sredinama (MCR, 2006), a 2008. godine, prema
procenama, osipanje seoske dece bilo je 14,25%, a 50% romske dece (MCR, 2009).

Stopa zavravanja O je 95,2% (RZS, 2009), meutim metodologija raunanja ovog podatka je takva
da on govori koliko je dece izalo iz osmog razreda, ali ne koliki je procenat od upisane generacije
zavrio O (ne prati se generacija). Stopa zavravanja O kod dece sa sela je znatno nia (74,14%),
postoji tendencija manjeg zavravanja meu deacima i porasta stope zavravanja meu
devojicama (MCR, 2009). I meunarodna ispitivanja ukazuju na trend da su deaci manje uspeni u
kolovanju i da je na obrazovnim nivoima sve vei raskorak u polnoj strukturi. Osipanje u toku
osnovne kole je drastino kod romske dece. Po poslednjim podacima o romskoj deci iz segregisanih
naselja 78% se upisuje u osnovno obrazovanje, a zavrava ga 34% (MICS 2010). Nemamo pouzdan
podatak o stopi zavravanja O dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, postoje podaci samo o
deci koja su u sistemu (Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja), ali ne i koliko ih je ostalo
van sistema.

U evropskim dokumentima naglaeno je da bi osipanje dece u toku osnovnog obrazovanja trebalo da

bude ispod 10%. Ukupno osipanje uenika iz osnovnog obrazovanja ine deca koja se ne upiu u
O, koja ne preu u peti razred i koja ne zavre osnovnu kolu, to je prema postojeim analizama i
procenama izmeu 10 -15% generacije, s tim to je znaajno vee kod dece iz osetljivih grupa.
Ovome bi trebalo dodati i procenat dece koja ne prelaze u srednju kolu, tj. ne nastavljaju kolovanje,
to se poslednjih godina kree oko 2%. Slaba pripremljenost dece iz osetljivih kategorija za kolu
jeste jedan od uzroka osipanja (v. deo Drutvena briga o deci i predkolsko vaspitanje i obrazovanje).
Obuhvat ove dece predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem je mali (obuhvat trogodinjaka u
Republici Srbiji je 34,80%, a etvorogodinjaka 39,83%, a u okruzima u Centralnoj Srbiji 11%-25%,
RZS, 2010). Evropski cilj je obuhvat 95% dece ovog uzrasta do 2020. godine. Ukupan obuhvat
obaveznim PPP u 2009/10. godini iznosi 87,82%, a znaajno varira po okruzima, od 55% do 85%
(RZS, 2010).

Od prethodne drave (Savezne Republike Jugoslavije) nasledili smo dobru mreu osnovnih kola,
oko 60% mesta s preko 100 stanovnika u Republici Srbiji ima kolu. Meutim, mrea kola nije
prilagoavana brojnim drutvenim promenama (demografskim, privrednim, ekonomskim, socijalnim)
koje su se deavale u sredini. Korektivni mehanizmi mree su slabo razvijeni: domovi za uenike
osnovne kole ne postoje (ak i tamo gde bi bilo opravdano postojanje stalnih ili povremenih
domova), prevoz uenika nije adekvatno ureen, a nisu razvijeni mehanizmi i mere posebne podrke
deci iz osetljivih grupa da ne prekidaju kolovanje (stipendije, domovi, plaanje putnih trokova do
kole, obezbeivanje uslova za vebanje i rad u koli, npr. obezbeivanje muzikih instrumenata i sl.).
Zbog potrebe za ekonomskom efikasnou obrazovanja krenulo se u racionalizaciju, a ne
optimalizaciju mree kola. Poslednjih godina u MP teku nekoordinisane paralelne aktivnosti oko
optimizacije mree, bez ukljuivanja svih relevantnih partnera i bez punog uestvovanja lokalne
sredine i njene prethodne pripremljenosti za to. Racionalizacija mree kola moe dovesti do
dodatnog ugroavanja pravednosti osnovnog obrazovanja i moe negativno uticati na njegovu, i
ovako nedovoljno dobru, pedagoku efikasnost.

Umetniko obrazovanje buduih umetnika odvija se kroz sistem osnovnih i srednjih umetnikih kola.
Osnovno umetniko obrazovanje obuhvata muzike i baletske osnovne kole i odvija se uvek u
kombinaciji s redovnim O. Postoji 37 kola za osnovno muziko obrazovanje, 31 srednja i osnovna
muzika kola istovremeno; u okviru osnovnih muzikih kola pokriva se i predkolsko muziko
obrazovanje, a osnovno i srednje baletsko obrazovanje u okviru 3 baletske kole. Ukupan obuhvat
dece osnovnim muzikim obrazovanjem iznosi 2,7%, dok je u evropskim zemljama 10 -15%. Oko
50% optina u Republici Srbiji nema umetniku kolu.

Kvalitet

Na kvalitet osnovnog obrazovanja utiu i uslovi rada po kolama, od fizikih (zgrada, prostor,
infrastruktura) do opreme (opremljenost kabineta, biblioteka, didaktika sredstva, asistivna obrazovna
sredstva, instruktivni materijali). Da bi kola uticala na uenike, ne mogu elementarni uslovi u koli biti
gori nego oni koje uenici imaju kod kue (posebno kada je u pitanju elementarna infrastruktura), a
oprema bi morala biti takva da kola moe da prati novine i koristi inovacije u radu s decom. Jo uvek,
posebno na selu, ima neprimerenih uslova za rad (npr. polovina kola nije prikopana na javnu
kanalizacionu mreu). kolsku biblioteku ima dve treine kola u Republici Srbiji, a problem je njihova
opremljenost - malo knjiga (u proseku 17 knjiga po ueniku), malo novih naslova i druge potrebne
literature (metodikih prirunika, instruktivnih materijala, renika, enciklopedija, elektronskih izvora
podataka itd.). Poto retko koje istureno odeljenje ima biblioteku (ne govorimo o njenoj opremljenosti i
funkcionalnosti), to znai da tamo gde su najvee potrebe za dodatnom obrazovnom stimulacijom
(nizak socio-kulturni i ekonomski nivo sredine, nizak obrazovni nivo roditelja, manje i tee dostupni svi
obrazovni, kulturni i nauni sadraji), nje najmanje ima. Kroz projekat "Digitalna kola", koji je
zapoelo ministarstvo nadleno za telekomunikacije i informatiko drutvo 2008. godine, oko 95%
kola (2808) dobilo je raunarski kabinet. Meutim, mnoge kole, posebno u nerazvijenim krajevima,
jo uvek nemaju internet konekciju, a raunare i internet konekcije nemaju ni svi uenici kod kue,
posebno na selu. U seoskom delu 39,7% domainstava poseduje raunar, a internet prikljuak
veinom poseduju domainstva sa mesenim prihodom 600 evra i vie preko (87,1%), a sa prihodom
do 300 evra - 36,7% domainstava. Jaz izmeu grada i sela je veliki i neznatno se poveao u odnosu
na 2010. godinu (stopa rasta zastupljenosti raunara u urbanom delu je 2,1%, u seoskom 1,4%, RZS,
2011).

Planovi i programi su obimni i nefleksibilni, jednako se sprovode u kolama s velikim brojem uenika
u razredu i u kombinovanim odeljenjima. Koncept izborne nastave nije razraen niti dobro postavljen,
po aktuelnim nastavnim programima ne postoji nikakva mogunost izbora ni za uenike ni za samu
kolu. Programi su jo uvek pisani kao liste tema, sadraja, predmeti su slabo povezani i to
onemoguava integrisanje sadraja i tematsku nastavu, a postoji stalni pritisak da novi sadraji
postanu kolski predmeti. Neke umetnike discipline (drama, balet, film, kreativne industrije, dizajn,
fotografija) nisu ukljuene u program, ne javljaju se ni kao sadraj ni kao metoda rada u nastavnoj ili
vannastavnoj aktivnosti kole.

Izuzetno je mala zastupljenost modernih oblika rada u koli - dominira predavaka nastava, a malo se
primenjuju aktivno uenje, istraivake metode, individualizirana nastava i drugi naini rada koji su
usmereni na uenika i omoguavaju njihovo vee uee u nastavnom procesu, razvijaju njihove vie
mentalne procese, motivaciju za uenje, osposobljavaju ih za funkcionalnu primenu znanja i dalje
uenje i rad. Iako su kroz razne projekte razvijeni takvi oblici rada i neki od njih su proli i
meunarodnu proveru, oni veoma teko postaju deo redovnog sistema, verovatno zato to se iziskuju
radikalne promene u shvatanju prirode procesa nastave/uenja i uloge nastavnika i uenika u njemu.
Zbog racionalnosti je smanjivan broj odeljenja i poveavan broj uenika u razredu, to ima negativne
efekte na pedagoku efikasnost (prevelik broj uenika u odeljenju je prepreka za primenu modernih
oblika rada i za primenu inkluzivnog pristupa).

Podizanje kvaliteta nastavnika jedan je od najdelotvornijih naina da se unapredi kvalitet obrazovanja.

Naalost, i pored odgovarajue kvalifikacione strukture evidentna je niska obuenost nastavnika za
savremeni koncept uenja/nastave i realizaciju postavljenih ciljeva i standarda. U praksi jo uvek
dominira stari koncept obrazovanja nastavnika, postoji negativna selekcija nastavnika, neujednaen
je kvalitet obuke studenata buduih nastavnika na fakultetima, malo je praktinog rada, nedovoljno
PPM obuke, ne postoji obuka za savetovanje, za rad u kombinovanim odeljenjima i malim kolama,
polaganje strunih ispita i polaganje za licencu izmeteno je s nastavnikih fakulteta, pa je time
angaovan manji broj kompetentnih strunjaka i nii je kvalifikacioni nivo za ocenu psiholoko-
pedagoke obuenosti buduih nastavnika (v. deo Obrazovanje nastavnika).

Koncept usavravanja nastavnika je problematian jer je akcenat na ulazu (prikupljanju poena od

seminara), a ne na izlazu (efikasnoj primeni nauenoga u praksi). Nije razvijen koncept
profesionalnog razvoja nastavnika. U nomenklaturi zanimanja ne postoji zanimanje nastavnik, a
pogotovo ne postoje zanimanja kakva se sreu u evropskim zemljama, kao to su nastavnik drame,
nastavnik drame i plesa, nastavnik igre i slobodnog vremena i slino. Normativ o strunoj spremi
nastavnika nije prilagoen novim zvanjima niti je revidiran, stalno raste lista onih koji mogu da predaju
odreeni predmet (kao i zahtevi fakulteta, drugih institucija i pojedinaca). Postoje sindikati i struna
drutva, ali ne postoji profesionalno udruenje nastavnika koje brine o vanim profesionalnim
pitanjima i koje bi saraivalo s brojnim evropskim udruenjima nastavnika.

Mnoge analize ukazuju na kontinuirano nedovoljno visok nivo znanja i umenja koji stiu uenici u O,
nerazvijene nune kompetencije za dalje kolovanje i svakodnevni ivot i nisku ueniku motivaciju za
uenje i intelektualni rad. Postignue naih uenika na meunarodnim ispitivanjima ukazuje da je
kvalitet naeg obrazovanja ispod meunarodnog proseka, posebno to se tie funkcionalne primene
znanja. Tako na primer, na TIMMS 2007 prosek uenikih postignua u oblasti prirodnih nauka je
470, a u oblasti matematike 486 u odnosu na prosek 500. U poreenju s rezultatima na TIMMS 2003.
godine, uenika postignua u ovim oblastima belee pad (486 - u odnosu na prosek 473 i 477 -
odnosu na prosek 466). Na PISA testiranju koje proverava primenljivost steenih znanja i vetina
postignua naih uenika su slabija nego na TIMMS. U odnosu na OECD prosek 500, uenici iz
Republike Srbije su u proseku postigli 60 poena manje, to je jednako efektu od neto vie od jedne
godine kolovanja u zemljama OECD. Analiza postignua naih uenika po nivoima zadataka
pokazuje da je izuzetno mali broj uenika u najviim kategorijama postignua (u dve najvie
kategorije ispod 1% u domenu itanja, oko 1% u domenu nauke i 3% u matematici) i veoma veliki
procenat uenika u onim najniim (oko 2/3 u najnie dve kategorije u sve tri oblasti). Oko treine
uenika spada u kategoriju onih koji nisu funkcionalno pismeni u domenu itanja, to znai da svaki
trei uenik u Republici Srbiji ima tekoe u itanju sloenijih tekstova, to je znaajna prepreka za
njihovo dalje kolovanje.

Na poslednjem PISA testiranju nai uenici su postigli bolje rezultate nego na prethodnom i taj
napredak je vii nego u drugim zemljama. Na postignua koja uenici ostvaruju u ovim
meunarodnim testiranjima utie vie inilaca (npr. pripremljenost uenika za ovakav vid ispitivanja,
mogunost da su zadaci u testovima u veoj meri usaglaeni s programima pojedinih zemalja nego s
programima drugih i sl.), pa tumaenje rezultata i izvoenje pouzdanih zakljuaka zahteva dublju
kvalitativnu analizu dobijenih podataka prema specifinom socio-kulturnom kontekstu, posebno kada
se zakljuci odnose na obrazovnu politiku zemlje. U tom smislu, rezultate na meunarodnim
testiranjima trebalo bi shvatiti kao vaan pokazatelj uspenosti vlastitog obrazovnog sistema, njegovih
dobrih i slabih strana, a ne kao puko poreenje sa drugima.

Dakle, uenici izlaze iz O bez dovoljno razvijenih bazinih kompetencija koje su im potrebne i vane
za nastavak kolovanja i za bolje snalaenje u privatnom i javnom ivotu. Pored nedovoljne
funkcionalne, matematike i naune pismenosti, kroz O uenici skoro uopte ne razvijaju umetniku
i kulturnu pismenost (to je cilj obrazovanja na osnovu lana 4. stav 2. ZOSOV), niti bazine kulturne
potrebe i navike koje su vane za formiranje vrednosnih stavova neophodnih za ivot i rad u
savremenom drutvu te za privatni i profesionalni ivot svakog graanina.

Zdravstveno-sportska podrka razvoju dece veoma je slaba. Sport je dostupan uglavnom

talentovanim uenicima, ali i pored toga to jeste deo redovnih kolskih aktivnosti usmerenih na
razvoj dece i ulaganje u njihovo zdravlje, sportske sekcije se plaaju po kolama, veliki broj uenika
se oslobaa nastave fizikog vaspitanja, a objektivne potrebe su sve vee (deca mnogo sede u koli i
kod kue, sve vie vremena provode za raunarom, mlaima su kolske torbe preteke, deca jedu
nezdravu brzu hranu i sl.).

Nain ocenjivanja rada kole, nastavnika i uenika nije dovoljno dobar i informativan, ne razlikuje
kole i nastavnike koji rade savesno, dobro i postiu rezultate od onih koji formalno otaljavaju svoj
posao. Uenike ocene su nediskriminativne i neobjektivne (veoma je est sluaj da je 2/3 odeljenja
ima odlian uspeh, prosena ocena uenika u O je preko 4, 3/4 uenika na kraju O imaju odlian ili
vrlo dobar uspeh), a nain ocenjivanja veinom je ocenjivanje uspenosti reprodukcije gradiva. Zavod
za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremio je standarde i instrumente za eksterno
vrednovanje kola koji ukljuuju sedam razliitih polja.

Kvalitet kolskih udbenika se popravio u poslednjoj deceniji, mada ima jo mnogo ozbiljnih problema
s njihovom koncepcijom i konstrukcijom. Problem predstavljaju neadekvatni standardi kvaliteta
udbenika na osnovu kojih se trenutno vri njihova ocena. U ovom polju imamo bogatu, meunarodno
relevantnu ekspertizu, ali ona nije uzidana u postojea reenja.

Vaspitanje je neotuivi i sastavni deo svakog obrazovanja. kola vaspitno utie celokupnim svojim
delovanjem, kroz nain obrazovanja svojih uenika, kroz posebne aktivnosti i sadraje ija je svrha da
vaspitavaju uenike, ali i svojom kulturom, etosom i prepoznatljivim identitetom. Zapostavljena je
vaspitna uloga kole u osnovnom obrazovanju. Ako je nastava dominantno predavaka, ocenjuje se
reprodukcija s razumevanjem nauenog, ocene su nediskriminativne, malo valjane i pouzdane, kola
okrenuta ka usko kognitivnom aspektu, a ne celovitom razvoju linosti uenika, nema participacije
uenika u procesu nastave/uenja, ne obraa se panja na itav set vanih ciljeva, onda je jasno da
takav model u najboljem sluaju moe formirati osobu koja dobro poznaje injenice ali nije
samostalna, sposobna za povezivanje i primenu znanja te za saradnju s drugima, nije obuena za
timski rad, za preuzimanje odgovornosti, donoenje odluka, prepoznavanje i pristupanje reavanju
problema, i niska joj je motivacija za uenje i intelektualni rad. kole nemaju svoj prepoznatljiv
identitet i u mnogima vlada generalno loa atmosfera (neugodna opta klima, esto ravi meuljudski
odnosi unutar nastavnikog kolektiva, izmeu uenika, uenika i nastavnika, nastavnika i uprave
kole, deava se nasilje u kolama), pad etikih standarda (nastavnici kasne na asove, veliki broj
asova se ne odrava ili se nastava skrauje, ogroman je broj izostanaka uenika s nastave, nizak
oseaj pripadnosti koli kod uenika). Vannastavne aktivnosti po kolama su siromane, negde skoro
i ne postoje, nema vaspitno-obrazovnih aktivnosti na ekskurzijama, nastavi u prirodi ili rekreativnoj
nastavi. Veoma esto nastavnici svoju radnu nedelju svode samo na dranje asova nastave. Retko
gde se dri dopunska i dodatna nastava - stoga su uenici znatno vie upueni na privatne asove.
kole najee rade u dve smene to ne ostavlja ni vremena ni prostora za ostale aktivnosti u koli, a
i dalje se ide na prostorno objedinjavanje kola s manjim brojem uenika. Retke su kulturne i javne
aktivnosti kola u lokalnim samoupravama (knjievne veeri, koncerti, promocije knjiga, izlobe,
humanitarne akcije, volonterstvo, ekoloke, akcije za zatitu ovekove sredine itd.), a retki su nekada
veoma prisutni, a vaspitno-obrazovno moni, modeli rada uenika kao to su razliite deje
organizacije (izviai, planinari, deji savezi i dr.), razni klubovi (npr. mladih tehniara), raznovrsne
akcije drutveno-korisnog rada, podmladak razliitih organizacija (kulturnih, sportskih, drutvenih,
humanitarnih, zdravstvenih, ekolokih, tehnikih i dr.). Ovi oblici rada omoguavaju transgeneracijsku
saradnju, saradnju sa razliitim partnerima i van kole, nude priliku za otkrivanje i razvoj razliitih
uenikih interesovanja i sposobnosti, osmiljavaju kolsko uenje i svrsishodno organizuju deo
slobodnog vremena dece i mladih.

Postoje brojni problemi sa uvoenjem inkluzivnog pristupa u kolama: lokalne samouprave se retko
bave planiranjem obuhvata dece O i ukljuivanjem dece sa specifinim potrebama; slabi kapaciteti
kola za prepoznavanje unutranjih prepreka i pravljenje inkluzivnog kolskog razvojnog plana; veliki
otpori inkluziji; jo uvek medicinski, a ne pedagoki pristup problemu (mada je donet Pravilnik o
dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku ("Slubeni glasnik RS", broj
63/10); dominantno predavaka nastava koja ne ostavlja prostor za individualizovan pristup; veoma
slaba spoljna institucionalizovana profesionalna pomo; roditelji ne uestvuju u postupku donoenja
odluke o detetu; postoje predrasude, posebno prema romskoj deci; ljudi u obrazovanju generalno
malo znaju o inkluziji i ne razumeju je dobro; nema obrazovne statistike o deci sa invaliditetom i
smetnjama u razvoju; problem s nastavkom kolovanja ove dece nakon O (nalazi su preuzeti iz
analize Rado, 2009 i Rado & Laeti, 2010); odsustvo sistematskog budetiranja resursa neophodnih
za otklanjanje graevinskih i informacijsko-komunikacijskih barijera u kolama, nedostatak
pedagokih asistenata, nedovoljna primena individualizovanog pristupa i prilagoavanja nastave
potrebama dece.

Saradnja kole i porodice nije bazirana na partnerstvu, dominira stari koncept koji se veinom svodi
na informisanje roditelja i komunikaciju kada se jave problemi. kole su velikim delom izolovane
(zatvorene u sebe), malo sarauju s drugim obrazovnim, kulturnim i naunim ustanovama i s
lokalnom samoupravom. U kolskim planovima esto postoje posete nekoj kulturnoj instituciji, ali ne
postoji planirana, osmiljena saradnja s utvrenim programom, ciljevima i nainima rada koji su uneti
u planove rada obe institucije. Slino je i kada su u pitanju naune ustanove. kole ne koriste lokalne
resurse u vaspitno-obrazovne svrhe, pa mladi nemaju prilike da osmiljeno i planski uestvuju u
ivotu vlastite zajednice i da tako bolje shvate sredinu u kojoj ive, razviju participaciju, svest o
drutvenoj odgovornosti graana, solidarnost, razliite socijalne kompetencije i zdrave stilove ivota.
Rezultati istraivanja pokazuju da lokalne samouprave ne prepoznaju mogunosti saradnje kola i
ustanova kulture.

Upravljanje kolom vano je za ostvarenje njenih funkcija. Naalost, uprava kole se ee postavlja
po politikim kriterijumima, nego po obrazovnim. Direktori jo uvek ne prolaze obuku za savremeno
upravljanje u obrazovanju i ne odgovaraju kolektivu za efikasnost upravljanja kolom.

Efikasnost

Generalno gledano, sistem osnovnog obrazovanja i vaspitanja ne ostvaruje u potpunosti svoju misiju,
to se vidi na osnovu dva kljuna pokazatelja: (1) nepotpun je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem
i visoka je stopa osipanja - nemamo sistematsko istraivanje osipanja dece u Republici Srbiji, u kojim
kategorijama dece je ono najvee, kakva je regionalna slika osipanja, koji su glavni razlozi naputanja
kole; (2) niska je efektivnost osnovnog obrazovanja - nedovoljno visok nivo znanja i umenja,
nerazvijene nune kompetencije za dalje kolovanje i svakodnevni ivot, niska uenika motivacija za
uenje i intelektualni rad.

Nizak kvalitet znanja i umenja koje stiu uenici u osnovnoj koli jeste problem i za ekonomski razvoj
zemlje (postoji pozitivna korelacija izmeu obrazovnih postignua i stepena ekonomske razvijenosti
zemlje).

Deci iz osetljivih kategorija nije jednako dostupno obrazovanje i negativni socijalni i ekonomski faktori
ozbiljno utiu na njihovo naputanje kole, to je dalje osnova za poveavanje dubine i otrine
siromatva na selu u odnosu na grad, poveavanje regionalnih neravnomernosti i trend poveavanja
socijalne iskljuenosti u zemlji, to je suprotno evropskim standardima i trendovima. Borba protiv
siromatva i socijalne iskljuenosti predstavlja kljunu komponentu socijalne politike drava lanica
EU i jedan od ciljeva strategije Evropa 2020. U Republici Srbiji nisu dovoljno razvijene preventivne
mere i mehanizmi podrke deci iz osetljivih kategorija kako bi se spreilo njihovo naputanje kole.
Dakle, postoji problem s dostupnou i pravednou osnovnog obrazovanja, a to biva izvor za
generisanje socijalne iskljuenosti, a s njom i veih socijalnih davanja, jer su lanovi osetljivih grupa
manje osposobljeni za zapoljavanje i brigu o sebi i svojim porodicama.

Nije u dovoljnoj meri efikasan sistem umetnikog obrazovanja mladih generacija, nedovoljan je
obuhvat dece razliitim vidovima umetnikog obrazovanja, kako za formiranje buduih umetnika, tako
i za razvijanje opte kulture mladih.

Relevantnost

Relevantnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja jasna je iz njegove funkcije da predstavlja temelj

celokupnog procesa obrazovanja i deo sistema u kome je veliki povrat uloenih sredstava i velike
socijalne dobiti od njega. S obzirom na relevantnost ovog dela obrazovanja, oigledno je da se mora
neto initi na popravljanju stanja efekata osnovnog obrazovanja i vaspitanja ne bi li se Republika
Srbija uinila konkurentnom u irem znaenju rei.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage i potencijali osnovnog obrazovanja i vaspitanja su sledei: po Ustavu i zakonu

obavezno je i besplatno osnovno obrazovanje i vaspitanje za sve, to je nuan preduslov za
podizanje obrazovnog nivoa graana u zemlji; postoji izgraena mrea kola za realizaciju ustavnog
prava na dostupno osnovno obrazovanje i vaspitanje; uveden je obavezni pripremni predkolski
program kao mera za pripremu dece za osnovno obrazovanje i vaspitanje i poveanje obuhvata
(posebno dece iz osetljivih grupa) i, dugorono, poveanje socijalne inkluzije; imamo dovoljan broj
nastavnika odgovarajue kvalifikacione strukture u osnovnom obrazovanju; postoji infrastruktura za
izdavanje udbenika i udbenici za sve predmete; pedagoko-psiholoka sluba postoji u veini
kola, to je vaan mehanizam za unapreivanje kvaliteta procesa nastave/uenja; polako se
razvijaju i uvode standardi za rad u osnovnom obrazovanju (kvalitet rada obrazovno-vaspitnih
ustanova, uenikih postignua, nastavnikih kompetencija, udbenika), mada neki moraju da se
dorade; u prethodnoj deceniji razvijeni su i proveravani razliiti vaspitno-obrazovni programi za
unapreivanje nastave u O (nosioci su bili organizacije civilnog drutva, u daljem tekstu: NVO,
udruenja i odreene meunarodne organizacije) i mnogi nastavnici su pohaali te programe
usavravanja; skoro sve kole imaju raunarski kabinet.

Lista slabosti osnovnog obrazovanja i vaspitanja, naalost, dua je: nepotpun obuhvat dece
osnovnim obrazovanjem, ne upisuju se sva deca u O, a mnogi je napuste pre kraja, posebno uenici
iz osetljivih kategorija; mrea kola nije usaglaena s novonastalim uslovima i u reavanju pitanja u
vezi s mreom institucija osnovnog obrazovanja primenjuje se koncept racionalizacije, a ne
optimalizacije; nedovoljno dobri uslovi u kolama, posebno u seoskim, malim kolama i izdvojenim
odeljenjima; izuzetno je mala zastupljenost modernih oblika rada u koli; nastavnici nisu obueni za
primenu modernih koncepata uenja/nastave i nove uloge koje slede iz njih; prevelika optereenost
uenika a nezadovoljavajui nivo znanja i kompetencija s kojima uenici izlaze iz kole; nedovoljno
dobar kvalitet kolskih udbenika; aktivnost kole je svedena na nastavu, vannastavne aktivnosti se
retko gde realizuju; zapostavljena je vaspitna uloga kole; kole veinom ne predstavljaju bezbednu,
kvalitetnu i podsticajnu sredinu za razvoj uenika; evaluiranje kvaliteta rada kole i nastavnika je
formalno; instruktivno-pedagoki nadzor i savetodavni rad u kolama potrebno je unaprediti; brojni su
problemi u uvoenju inkluzije koji mogu ugroziti celu ideju inkluzivnog pristupa u koli; kole su dosta
izolovane i zatvorene same u sebe.

Mogunosti koje mogu podrati razvoj vizije osnovnog obrazovanja i vaspitanja jesu: projekcija
ekonomskog razvoja u narednoj deceniji koja vidi inovacije i inovativnost kao centralne privredne
pokretae; mogunost korienja donatorskih sredstava i EU fondova, to moe omoguiti rad na
promenama u osnovnom obrazovanju i ire; postojanje mehanizama za poveanje podrke
obrazovanju: korporativna odgovornost privrednih drutava moe biti mehanizam za uvoenje
kompenzatornih i podsticajnih mera u obrazovanju (npr. obezbeivanje prevoza ili sredstava za
prevoz i smetaj uenika koji ive udaljeno od kole; fondacije za davanje stipendija i nagrada dobrim
uenicima; ureenje i opremanje kola i uenikih internata; plaanje pohaanja neformalnih vidova
obrazovanja - kampovi, posete naunim, kulturnim i obrazovnim institucijama u zemlji i van nje itd.),
poreskom politikom se moe uticati na proirivanje politike drutveno odgovornog ponaanja
privrednih drutava i time stimulisati ulaganje u kole i obrazovanje uenika i ukljuivanje u
meunarodne programe koji pomau reavanje ovog problema; senzibilizovanje politikih partija za
vanost dobrog i kvalitetnog obrazovanja u Republici Srbiji u kontekstu rasprava o tome koji nacrt
razvoja Republike Srbije izabrati za naredni period; vremenska usaglaenost izrada strategija iz
kulture i obrazovanja to omoguava bolju koordinaciju i sprovoenje mera saradnje; ispunjavanje
uslova za prijem Republike Srbije u EU je, takoe, podsticaj da se realizuju mere koje su u duhu
evropskih mera.

Ozbiljne pretnje za popravljanje stanja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jesu: opte siromatvo
u zemlji, produbljivanje razlika (otrine i dubine siromatva) izmeu sela i grada, ugroenost porodica
s decom, drava optereena zaduenou, malim BDP i stalnim budetskim deficitom; ukupna
ulaganja Republike Srbije za prosvetu, istraivanje i razvoj ispod su proseka EU u relativnom odnosu
(3,5% BDP, naspram oko 6% u zemljama OECD), a pogotovo u apsolutnom iznosu u odnosu na
nominalni iznos BDP razvijenih zemalja (npr. Francuska Republika izdvaja 100 milijardi, a Republika
Srbija samo jednu milijardu); najvei deo izdvajanja za obrazovanje ide za plate zaposlenih; zbog
estih politikih promena prekida se kontinuitet u sprovoenju neophodnih promena u obrazovanju;
dnevna politika veoma utie na obrazovanje i odluke koje se u njemu donose; nedovoljno
vrednovanje obrazovanja u odnosu na znaaj doprinosa drutvenom razvoju; izazovi, koji mogu biti
poluga razvoja, ali i pretnja za pedagoku efikasnost sistema jesu finansiranje po glavi uenika i
decentralizacija obrazovanja; obrazovna politika u Republici Srbiji nije bazirana na istraivanju
(knowledge-based policymaking), a istraivanja u obrazovanju nisu prepoznata kao jedan od prioriteta
u razvoju nauke u narednom periodu (v. Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije za
period od 2010. do 2015. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 13/10)); nedovoljna i neadekvatna
povezanost i usaglaenost institucija i pojedinaca u okviru sistema obrazovanja (MP i njegove kolske
uprave, Nacionalni prosvetni saveti, Zavod za unapreenje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, instituti koji se bave obrazovanjem, univerzitet,
nastavniki fakulteti, strukovna drutva) i nepostojanje bliske saradnje izmeu istraivaa,
administrativaca, onih koji prave obrazovnu politiku i nastavnika, to jest praktiara, to jeste jedan od
kljueva za realistian i uspean razvoj obrazovnog sistema i dobrih mogunosti za uenje.

4. Strategija razvoja osnovnog obrazovanje i vaspitanja

Glavni izazovi i opredeljenje strategije

Postoji prilian raskorak izmeu vizije osnovnog obrazovanja i vaspitanja i trenutnog stanja. Neka
pitanja je lake reavati, npr. kako poveati obuhvat dece i smanjiti njihovo osipanje iz osnovne kole,
dok je mnogo vei problem popravljanje efekata osnovnog obrazovanja, podizanje kvaliteta znanja,
umenja i kompetencija s kojima uenici izlaze iz kole. ak i kada imamo dobre i jasne standarde
uenikih postignua, ostaje mnogo krupnih, meusobno tesno prepletenih problema. Pre svega, to je
pitanje obrazovanja nastavnika za kvalitetniji rad s uenicima (koncepta, programa, prakse, uvoenja
u posao, kontinuiranog usavravanja), a posebno njihovog osposobljavanja za rad u duhu modernih
koncepcija nastave/uenja (shvatanje prirode procesa uenja, novih uloga nastavnika i uenika,
fokusiranje na uenje i one koji ue, kreiranje nastavnih situacija koje su podsticajne i olakavaju
uenje, izbor kvalitetnih udbenika, saradnja s kolegama, praenje i unapreivanje nastave).

Pored profesionalizacije i dobre pripremljenosti nastavnika za rad, potrebno je stvoriti uslove za

primenu inoviranih znanja i umenja. Stvaranje uslova podrazumeva mnogo vie od opremanja kola i
odnosi se na brojne promene u samoj koli, ali i u iroj drutvenoj sredini, od vrednosti, odnosa prema
obrazovanju, propisanih standarda rada, do praktinih procedura i naina rada koji e podrati
primenu inovacija za koje spremamo nastavnike.

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovanjem

Kljuna politika u tom pravcu jeste poveani obuhvat dece sa sela, romske dece i dece sa
invaliditetom i smetnjama u razvoju i smanjivanje njihovog osipanja u toku osnovne kole, tj.
obezbeivanje da zavre O, za ta su potrebne sledee mere:

1) Poveati obuhvat dece uzrasta od tri do etiri godine kvalitetnim programima predkolskog
vaspitanja i obrazovanja i obuhvat sve dece PPP, posebno dece iz osetljivih kategorija kojima je
priprema za kolu najpotrebnija radi ega je potrebno angaovanje kolskih uprava i uitelja/ica u
seoskim kolama i lokalnih samouprava/optina u praenju obuhvata dece i aktivnom nalaenju
reenja za integraciju sve dece, a u mestima gde nema predkolskih ustanova za realizaciju
predkolskih programa mogu se koristiti prostori kole (koncept proirene uloge kole u seoskim
sredinama), doma kulture ili neke druge lokalne ustanove, ali oni moraju biti prethodno opremljeni i
prilagoeni za boravak dece ovog uzrasta;

2) Aktivno praenje upisa uenika i prelaska u peti razred na nivou lokalne samouprave: angaovanje
lokalne samouprave, regionalne kolske uprave i kola u aktivnom praenju upisa dece u O,
prelaska dece u peti razred, prevenciji i reavanju konkretnih sluajeva prekidanja kolovanja.
Sistematsko praenje koja su deca izvan sistema;

3) U obrazovnoj statistici praenje generacije radi tanog uvida u stopu zavravanja O;

4) Razvijanje korektivnih mehanizama mree kao to su: organizovanje akog smetaja, tj.
postojanje stalnih, povremenih ili privremenih domova za uenike osnovne kole, obezbeivanje
posebnog ili usklaivanje javnog prevoza, ili obezbeivanje trokova prevoza (plaanje ili
subvencionisanje karata) za decu iz udaljenih mesta i siromanih porodica koja od petog razreda
moraju da putuju do kole, zakonodavno regulisanje sistema uenja na daljinu, uz kontrolu kvaliteta,
posebno za uenike koji su hospitalizovani, ili su izvan sistema obrazovanja, ili iz nekih drugih razloga
im je oteano redovno pohaanje kole, a jedan od preduslova koji bi pomogao poveanje
dostupnosti kvalitetnog obrazovanja je i irokopojasni pristup internetu za svako domainstvo;

5) Na osnovu podataka dobijenih istraivanjem osipanja uenika iz O (iz kojih kategorija dece, kojih
regiona, koji su glavni uzroci osipanja) donoenje konkretnih politika, mera i akcija za dugorono
smanjivanje osipanja;

6) Sprovoenje optimalizacije mree O koja u najveoj meri uvaava pedagoke, kulturne i ire
drutvene razloge i koja e garantovati ostvarivanje prava na obrazovanje svih kategorija
stanovnitva, a koja e biti ekonomski najracionalnija. Zbog heterogene morfologije osnovnih kola
nema mogunosti za donoenje jedinstvenih mera za itavu mreu, jer su problemi pojedinih
kategorija kola vrlo razliiti, pa se mere za optimalizaciju moraju donositi u zavisnosti od lokalnih
specifinosti, a ne na osnovu republikih proseka. Male seoske kole bi trebalo sauvati gde god je to
mogue. One zavise od demografske situacije u sredini u kojoj se nalaze, ali isto tako i same utiu na
demografsko stanje (kad mesto ostane bez kole, brzo ostane i bez stanovnitva). Podrka ovome je
i primena koncepcije proirene delatnosti kola u seoskim i nerazvijenim sredinama, da te kole
postanu viefunkcionalni centri (pored obrazovne preuzimaju i druge funkcije, npr. kulturne,
administrativne) i agensi razvoja lokalnih seoskih zajednica. Potrebno je zadrati specijalne kole za
specifine okolnosti i za one kategorije dece za koje su neophodne (v. deo Obrazovanje i vaspitanje
pojedinih kategorija uenika i studenata). Ostale bi trebalo da se pretvore u resursne centre za
pruanje pomoi redovnim kolama, nastavnicima i porodicama u primeni inkluzivnog pristupa u
kolama u optini ili regionu. Ukidanje kola za osnovno obrazovanje odraslih i prenoenje te funkcije
na redovne osnovne kole ostvariti u skladu s koncepcijom proirene delatnosti kola i s koncepcijom
funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih;

7) Postojanje tima u MP za praenje i izvetavanje o stanju u obrazovanju i vaspitanju na selu i u

osetljivim kategorijama dece (obuhvat, osipanje, zavravanje kole i kvalitet kolovanja). Pravljenje
godinjeg biltena s prikazom stanja i trendova. Na osnovu analize stanja sistematino planiranje
potrebnih finansijskih, materijalnih i ljudskih resursa potrebnih da se deci iz osetljivih kategorija prui
potrebna dodatna podrka i time obezbede jednake mogunosti za kvalitetno osnovno obrazovanje i
vaspitanje;

8) Sistematino normativno regulisanje umetnikog obrazovanja putem izrade posebnog dokumenta

o umetnikom obrazovanju u kome bi se dao koncept koherentnog i sveobuhvatnog sistema
umetnikog obrazovanja od predkolskog nivoa do univerziteta. Taj dokument bi se bavio svim
relevantnim pitanjima, od osnovanja umetnikih kola, razvijanja boljeg sistema za prepoznavanja
talenata, do mera za vei obuhvat dece i mladih umetnikim obrazovanjem i obezbeivanje
dostupnosti umetnikog obrazovanja svoj deci, posebno deci u seoskim i nerazvijenim podrujima i
deci iz osetljivih grupa. Poveanje dostupnosti umetnikog obrazovanja, fleksibilnost i otvaranje ovog
sistema ka svoj deci koja imaju sklonosti jeste akcija usmerena na razvoj opte kulture, izgradnju
kulturnih potreba i navika uenika.

Kvalitet

Podizanje kvaliteta je najtei problem pri dostizanju vizije osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a ima
kljuno mesto, jer osnovno obrazovanje i vaspitanje postavlja temelj za dalje kolovanje.

Opta politika

Mehanizmi zatite kola sa manjim brojem uenika pri uvoenju finansiranja po glavi uenika.
Neophodno je sprovesti mehanizme zatite tih kola i kola u seoskim i siromanim optinama, kao i
finansiranje u sluajevima rada s decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju - u evropskim
zemljama postoje razliita reenja, ali je odnos esto 1:3 ili 1:4, tj. za jedno takvo dete u razredu trai
se ulaganje vremena, truda i finansiranja kao za tri ili etiri deteta bez smetnji u razvoju i invaliditeta.
Potrebno je prvo na probnom uzorku uvesti finansiranje, a nakon provere u itav sistem.
etvororazredne kole koje ostaju u sistemu treba da budu izuzete od mehanizma finansiranja po
ueniku.

Kvalitet uslova za nastavu i uenje

Uslovi u kojima se radi u koli viestruko su vani za kvalitet postignua. Za nastavnike je to jedan od
glavnih faktora kolskog uspeha. Poboljanje uslova podrazumeva:

1) Podizanje kvaliteta rada u seoskim malim kolama i kombinovanim odeljenjima, to podrazumeva

bolje uslove za kolovanje (pristojna infrastruktura, higijenski i bezbednosni nivo, oprema za rad,
didaktika sredstva, asistivne tehnologije, internet konekcija), ukidanje kombinacije etiri razreda,
planiranje i voenje administracije prilagoeno njihovim uslovima i razvoj prirunih metodikih
materijala za rad u tim uslovima, vee ukljuivanje ovih sadraja u program obuke na uiteljskim
fakultetima;

2) Definisanje standarda kolskog prostora i didaktike, umetnike i informatike opreme i definisanje

mehanizama kontrole primene tih standarda. Standardi bi trebalo da obezbede uslove za
jednosmenski rad ovih kola, realizaciju raznovrsnih aktivnosti kole i primenu razliitih metoda rada,
to je sve nuno za ostvarivanje misije osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Opremljenost
informaciono-komunikacionim tehnologijama omoguila bi kolama u udaljenim krajevima da realizuju
deo nastave i na daljinu, ime bi se mogao podizati kvalitet efekata uenja/nastave u takvim
sredinama;

3) Radi vee efikasnosti pedagokog rada u celini, broj uenika u odeljenju, u svim kolama, ne treba
da bude 22 - 25.

Kvalitet obrazovno-vaspitnih planova i programa

1) kole imaju tri vrste dokumenata: kolski razvojni plan (koji sadri prioritete za naredni period);
kolski program za etiri godine (koji obuhvata sve vidove nastavnih i vannastavnih aktivnosti i
saradnju kole s drugim institucijama i lokalnom sredinom) i godinji plan rada kole (u kome se
konkretizuju planovi iz prethodna dva dokumenta za jednu godinu);

2) Neophodno je postii celovitost sloene strukture aktivnosti kole, koje su date u kolskim
dokumentima: nastavne, vannastavne, izborne, fakultativne i vankolske aktivnosti i aktivnosti kole u
lokalnoj samoupravi. Vrednovanje rada kole mora obuhvatiti i vannastavne programe. Raznovrsni
vannastavni programi koncipirani su interdisciplinarno, uraunavaju se u radno vreme nastavnika i u
radno optereenje uenika i finansiraju se na osnovu programa rada kole. Deo nastavnih programa
moe se realizovati kroz te aktivnosti, koje su po pristupu i nainu rada drugaije, pa manje
optereuju uenike, bez obzira na vremenski angaman u koli. Struno usavravanje nastavnika
treba da obuhvata obuku i za vannastavne aktivnosti. Uenici ne plaaju uestvovanje u sekcijama,
fakultativnim i vannastavnim aktivnostima, jer se time izbegava diskriminacija uenika iz siromanih
socio-kulturnih sredina;

3) Revizija vaspitno-obrazovnih programa da bi se obezbedila njihova savremenost, funkcionalnost,

ivotna i socijalna relevantnost. Glavni ishod obrazovanja i vaspitanja je sticanje osnovnih struktura
znanja iz pojedinih oblasti, a to znai ukljuivanje u program onih sadraja koji ine osnovni sistem
znanja, metoda i specifinih obrazaca miljenja u svakoj vanoj oblasti ljudskog znanja. Programi bi
trebalo da sadre odabrani reprezentativan uzorak dostignua iz svih velikih kulturnih i naunih
oblasti, ona znanja, umenja i kompetencije koja su, sutinska, nezaobilazna i koja izraavaju bazine
strukture tih znanja i specifine obrasce miljenja, delanja i vrednosti svakog od tih domena koji je
zastupljen u programu obrazovanja na nekom nivou ili u nekom obliku obrazovanja. Ta znanja, kao
organizovani delovi jednog sistema znanja, mogu biti jedini orijentir i intelektualni okvir za selekciju i
osmiljavanje mnogobrojnih novih informacija s kojima se svakodnevno sreemo i za, eventualne,
promene nastavnih planova i programa;
4) Razvijanje vaspitne funkcije kole kroz: nain na koji se obrazuju uenici (izbor i kvalitet programa,
izbor metoda rada, nastavnici kao model); vannastavne i slobodne aktivnosti uenika, koje svojom
prirodom i nainom realizacije nude odreeni sistem vrednosti i modele ponaanja; specifine
mogunosti u koli (npr. ogledno dobro, kolska radionica, uenika zadruga) koje znaajno utiu na
vaspitavanje uenikog odnosa prema radu. Svojim celokupnim delovanjem, nainom organizacije i
funkcionisanja i saradnjom s drugim institucijama, organizacijama, roditeljima i lokalnom
samoupravom, kola alje snanu vaspitnu poruku uenicima;

5) kola posebno brine o fizikom razvoju svih uenika, pa se pored asova fizikog vaspitanja
organizuje celovit sportski ivot kole u koji su ukljueni svi uenici primereno svojim sposobnostima i
sklonostima. kola samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i organizacijama organizuje
aktivnosti za razvoj zdravih stilova ivota;

6) Uvoenje jednosmenskog rada u kolama (kad god uslovi to dozvoljavaju), a u dobijenom prostoru
i vremenu organizovanje diversifikovanih oblika kvalitetnih vannastavnih kolskih delatnosti za
uenike. Samo ovako razuene delatnosti kole mogu da ostvare obrazovne funkcije kole i razvijaju i
pojaavaju vaspitne funkcije kole. Uz to, produeni boravak u koli poveava bezbednost dece u
koli i deluje kao preventiva za pojavu drutveno nepoeljnih oblika ponaanja. Tamo gde nije mogu
jednosmenski rad, obezbeuje se prostor za vannastavne aktivnosti u javnim ustanovama u lokalnoj
samoupravi;

7) Obezbeivanje drugaije strukture i vremenske satnice u kolskoj radnoj nedelji za nastavnike i

uenike. Nastavnici i uenici imaju svakodnevno radno vreme (npr. 8 - 16 sati) koje pored asova
redovne nastave obuhvata i druge aktivnosti prema programu kolskih aktivnosti. Mimo nastave i
vannastavnih aktivnosti, uenici imaju u koli sate za uenje i konsultovanje s nastavnicima, kao i
obavezne sportsko-rekreativne i kulturno-zabavne aktivnosti;

8) Optereenje uenika obaveznom nastavom ne sme prei 25 asova nedeljno, u mlaim razredima
ne vie od 20 asova nastave nedeljno, da bi se ostavio prostor za ostale vidove kolskih aktivnosti.
Optereenje uenika zavisi od vie inilaca (od obima i sloenosti programa, od naina rada
nastavnika, organizacije rada kole, uslova rada itd.), ali je fond asova redovne nastave bitan inilac
optereenja. Aktivnosti drugaije vrste (razliiti vidovi vannastavnih aktivnosti), drugaiji sadraj i
metode rada, i pored vremenskog angamana nisu zamorni i doprinose razvoju dece;

9) Uvoenje izborne nastave, koncipirane prema potrebama i uslovima, koja doprinosi realizaciji
vaspitno-obrazovnih ciljeva kole i realizaciji misije osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Programe
izborne nastave prave nastavnici u saradnji sa strunom slubom, upravom kole i, po potrebi, s
relevantnim partnerima iz lokalne sredine, a uz konsultovanje uenika i roditelja. Trebalo bi da
programi budu interdisciplinarni, da se u njima prevazilazi predmetna izdeljenost, da se povezuju
znanja i umenja iz razliitih oblasti, da se razvija opta kultura i da su programi socijalno relevantni,
ime bi se podsticala motivacija i saznajna orijentacija uenika i vaspitno delovalo na uenike;

10) Fleksibilnost programa: nastavnici imaju autonomiju u izboru dela nastavnog sadraja (koji nije
vei od 10%) koji bi trebalo da prilagode karakteristikama uslova u kojima rade, karakteristikama
uenika s kojima rade i specifinostima lokalne sredine. Ciljevi tog dela nastave doprinose realizaciji
ciljeva predmeta. Uz davanje autonomije nastavnicima u koli, neophodna je kontinuirana podrka i
pomo za njenu realizaciju, a potrebno je i definisati i to kako e se verifikovati adekvatnost i
svrsishodnost tih delova programa koje koncipira aktiv nastavnika u koli;

11) kolski plan rada predvia i program aktivnog uenja u vankolskim uslovima koji se realizuje bar
jedanput godinje prema unapred razvijenom programu i kroz saradnju s referentnim institucijama
irom zemlje (mogu se povezati sa seoskim i drugim kolama koje u okviru svoje proirene delatnosti
realizuju programe obrazovnog turizma ili srodne programe pogodne za primenu aktivnog uenja u
vankolskim uslovima).

Kvalitet procesa nastave i uenja

1) Program rada kole predvia korienje raznovrsnih oblika i metoda nastave/uenja usmerenih na
uenje i uenika (dobra predavaka nastava, stvaralake i kulturne aktivnosti, samostalni rad uenika,
projekatska nastava, laboratorijske i terenske vebe i sl.). kolske biblioteke i medijateke intenzivno
se koriste u redovnoj nastavi kao prostor za uenje, za sprovoenje relevantnih aktivnosti uenika za
pojedine predmete i medijsko opismenjavanje uenika. Biblioteke i bibliotekari treba da budu resurs-
centri, osposobljeni za korienje razliitih izvora znanja, i time pomo nastavnicima i uenicima u
realizaciji nastave i vannastavnih aktivnosti. Za razvoj inovacija je neophodno znanje i kreativnost,
fleksibilnost u miljenju, tolerancija na razliitost, otvorenost uma, sposobnost reavanja problema,
povezivanje kolskih i ivotnih znanja i umenja, efikasna saradnja s drugima, pa se zbog toga
obezbeuje korienje potencijala umetnikog obrazovanja u drugim akademskim disciplinama. Time
se podstiu kreativni i inovativni kapaciteti individua, vaspitava otvoren i fleksibilan odnos i razvijaju
kreativni kapaciteti drutva. Raznovrsne metode rada omoguavaju bolju individualizaciju nastave,
izlaze u susret specifinim potrebama uenika, bilo da je re o talentovanim i obdarenim uenicima ili
o uenicima koji imaju smetnje i tekoe u radu. Bez modernih oblika rada nemogue je koncipirati
razvoj zemlje na principima pametnog, odrivog i inkluzivnog razvoja, razviti kompetencije potrebne
za ivot u savremenom drutvu, niti obuiti radnu snagu tako da se prilagoava tehnolokim
promenama i novim oblicima organizacije rada i doprinosi poveanju produktivnosti, konkurentnosti,
privrednom rastu i stopi zaposlenosti;

2) Koriste se prednosti informaciono-komunikacionih tehnologija i razliitih oblika uenja u on-line

okruenju (elektronske konferencije, predmetni blogovi, diskusione tribine, elektronska testiranja itd.),
a treba ispitati mogunosti i uslove za korienje nekih vidova nastave na daljinu na ovom uzrastu,
pre svega za specifine okolnosti;

3) Kroz sve nastavne i vannastavne delatnosti primenjuju se osmiljene akcije za poveanje

kompetencija uenika u domenu itanja, funkcionalne pismenosti, budui kljune za svako dalje
uenje;

4) Mera za obezbeivanje kvaliteta udbenika i instruktivnih materijala jeste njihovo vrednovanje na

osnovu validnih i proverenih standarda kvaliteta udbenika i pristupanost nastavnih sredstava
uenicima (elektronski, audio i drugi oblici udbenika). Kreiraju se udbeniki kompleti koji se razlikuju
za pojedine predmete jer obezbeuju optimalan angaman uenika u skladu s prirodom predmeta.
kole imaju svoj udbeniki fond koji obuhvata razliite raspoloive udbenike;

5) Razvoj postojeih i uvoenje novih specifinih metodika umetnikih predmeta na univerzitetu

umetnosti i obuka uitelja i nastavnika ove grupe predmeta u O vrlo je vana, jer se tu postavljaju
temelji za prepoznavanje umetnikih sklonosti kod dece, razvija se razumevanje kulture i razliitih
kulturnih izraza i korienje kulture u privatnom i profesionalnom ivotu;

6) Mehanizmi podrke inkluzivnom pristupu u kolama: dodatno obrazovanje nastavnika za

razumevanje inkluzivnog pristupa i kroz usavravanje i u programima nastavnikih fakulteta; saradnja
ministarstava nadlenih za obrazovanje, zdravlje, socijalna pitanja i dravnu upravu i lokalnu
samoupravu na praenju i unapreivanju primene inkluzije i na irokom informisanju javnosti o
inkluziji; dobijanje sistematske pomoi od strunog kadra (defektologa) koji je organizovan u centre
pomoi i mobilne timove; uspostavljanje mree institucija i partnera u lokalnim samoupravama za
informisanje i reavanje problema koji se jave; planiranje i obezbeivanje administrativne, finansijske i
kadrovske podrke planiranim aktivnostima;

7) Uvoenje praenja kvaliteta rada pedagoko-psiholoke slube u kolama. Struna sluba je

vaan potporni sistem za unapreivanje kvaliteta rada kole i sve obrazovne inovacije moraju
ukljuivati i ovu slubu (obuka za primenu, praenje, vrednovanje inovacija i rad sa zaposlenima u
koli). U kolama je zaposlen po jedan psiholog i/ili pedagog, pa im je potrebna pomo u uvoenju u
posao, podrka u toku rada, kontrola kvaliteta rada, ali i kontinuirano struno usavravanje i
povremeno inoviranje koncepcije rada;

Kvalitet nastavnika
1) Kvalitet nastavnika se obezbeuje sistemom profesionalnog razvoja nastavnika. Sva relevantna
pitanja za kvalitet nastavnika data su u delu Obrazovanje nastavnika;

2) Obuka nastavnika za primenu metoda aktivnog uenja, korienje informaciono-komunikacionih

tehnologija i pomonih tehnologija (za rad s decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju) vri se
kroz inicijalno obrazovanje i sistem usavravanja nastavnika. U vrednovanju rada nastavnika
procenjuje se upotreba raznovrsnih metoda nastave/uenja za dostizanje ciljeva predmeta u
nastavnim i vannastavnim aktivnostima.

Kvalitet obrazovnih postignua uenika

1) Uvoenje novih naina ocenjivanja obrazovnih postignua i efekata: primena novih metoda
ocenjivanja uenika zasnovanih na standardima postignua; zavrni ispit kao provera usvojenosti
standarda postignua; usavravanje sistema nacionalnog ispitivanja i dalje uee u internacionalnim
ispitivanjima obrazovnih postignua, analiza ostvarenih rezultata radi povratnog delovanja na
poboljanje obrazovnog procesa; primena mera za osposobljavanje kola za izradu kolskog
razvojnog plana; sistematska primena sistema za samovrednovanje kola; pri ocenjivanju rada
nastavnika i kola moraju se razlikovati one kole i nastavnici koji rade savesno, predano, dobro i
postiu rezultate sa svojim uenicima, od onih koji otaljavaju svoj posao;

2) Uenika postignua se utvruju razliitim vidovima ispitivanja, ne samo testiranjem. Testiranje

omoguava objektivnije ocenjivanje i uporeivanje s drugima, ali nije primenljivo u svim predmetima i
ne govori o tome ta su uenici nauili, ve samo koliko su nauili u odnosu na ostale iz uzorka.
Ocenjivanje mora biti u skladu s prirodom predmeta i njegovim ciljevima. Potrebno je razviti specifine
vidove vrednovanja vannastavnih aktivnosti i raznorodnih kompetencija;

3) Dorada i usavravanje postojeih standarda kvaliteta uenikih postignua iz pojedinih predmeta;

4) Na kraju osnovnog obrazovanja polae se zavrni ispit - mala matura, ije su glavne funkcije da se
napravi nacionalni bilans efekata osnovnog obrazovanja i vaspitanja, da se povratno deluje na
oblikovanje procesa nastave/uenja u osnovnoj koli i da se omogui diferenciranje pri upisu u
srednju kolu. Potrebno je razraditi koncepciju male mature koja e obezbediti ove njene funkcije i
usaglasiti je s koncepcijom prijemnih ispita za srednje kole.

Razvoj kole kao javne slube

1) Svi zaposleni u koli zajedno sa uenicima rade na izgradnji identiteta kole. Razliite kolske
aktivnosti doprinose izgradnji specifinog, prepoznatljivog profila kole, i u vaspitno-obrazovnom,
kulturnom, sportskom, naunom, humanitarnom, ekolokom, tehniko-tehnolokom smislu. Sve
nastavne i vannastavne aktivnosti svojim nainom realizacije u koli treba da razvijaju kod uenika
konstruktivnu komunikaciju i saradnju, uzajamnu toleranciju, otvorenost, fleksibilnost, potenje,
solidarnost i zajednitvo, rad na zajednikim aktivnostima i preuzimanje odgovornosti za dostizanje
odreenih ciljeva. Izgradnja identiteta kole moe biti podrana i izgradnjom virtuelnih obrazovnih
mrea, tj. drutvene mree nastavnika i uenika odreene kole, koja se moe koristiti i za razliite
vidove bezbedne saradnje i razmene u okviru nastavnih ili vannastavnih, a posebno socijalnih
aktivnosti. Uenici mogu biti aktivno ukljueni u odravanje i razvoj ovakve mree, to ih dodatno
vezuje za kolu i ivot u njoj. Preko rada na takvoj mrei moe se aktivno vaspitno delovati na
uenike putem razvoja kulture ponaanja i delanja u okviru mree, kao i na moralnom razvoju
uenika: razvoju svesti ta je plagijarizam, ta je potovanje autorskih i srodnih prava, i sl. Ovo je
dopunski mehanizam stvaranja bezbednog i vaspitno-obrazovno i razvojno podsticajnog okruenja za
uenike u koli. Prepoznatljivosti identiteta kole doprineo bi i vizuelni izgled kole, od estetskog i
funkcionalnog ureenja kolske zgrade i prostorija (u kome mogu uestvovati i uenici), do davanja
razliitih dodatnih uloga kolskim prostorima (bibliotekama, salama, hodnicima, ulaznim aulama,
dvoritu) za odreene svrhe, to utie na razvoj estetike kod uenika, a alje i vanu poruku o
fleksibilnosti i otvorenosti uma, tj. potrebi da se ne robuje jednom uobiajenom fiksiranom reenju i da
se stvari sagledavaju iz razliitih uglova;
2) Ukljuivanje funkcionisanja kole kao institucije u eksternu evaluaciju kole. Kod ocene rada kole
centralna je procena pedagoke dodate vrednosti, tj. specifinog doprinosa kole razvoju i
obrazovanju uenika (a ne ono to je efekat sposobnosti uenika, dobrih kunih i socijalnih okolnosti,
ili rada sa privatnim nastavnicima);

3) Svi zaposleni u koli zajedno sa uenicima definiu pravila ponaanja u koli. Jasna, precizna
pravila koja potuju svi poveavaju nivo bezbednosti svih u koli i doprinose razvoju konstruktivne
komunikacije, uenike participacije i dobrih meusobnih odnosa. Postoji i sistem mera za podrku
razvoja uenikog oseaja pripadnosti koli. kole obezbeuju razliite vidove okupljanja uenika i
van nastave (npr. sportski susreti, zabavne aktivnosti, alumni kole, meukolske smotre, takmienja,
virtuelne mree uenika i nastavnika odreene kole, itd.), kao i komunikaciju nekadanjih i sadanjih
uenika;

4) Razgranata saradnja osnovne kole s kulturnim, obrazovnim, naunim, sportskim, ekolokim i

drugim institucijama i organizacijama (npr. dejim kulturnim centrima, organizacijama izviaa,
planinara, pozorinim, muzikim, baletskim grupama, osnovnim muzikim i baletskim kolama,
festivalima nauka, organizacijama osoba sa invaliditetom, udruenjima koja deluju na lokalnom,
regionalnom i nacionalnom nivou, itd.). Razliite institucije slue kao resursi za vaspitno-obrazovni
rad. Program saradnje ima jasno definisane i elaborirane ciljeve, oblike i sadraj saradnje, kao i
model praenja i evaluacije kvaliteta i efekata saradnje. Razvijeni su i potporni mehanizmi za
realizaciju saradnje (npr. obuka i usavravanje kadra u institucijama za edukativne programe, razvoj
programa, ureenje prostora i priprema materijala za realizaciju programa itd.). Ovi programi saradnje
su idealni i za povezivanje sa karijernim voenjem i savetovanjem u koli;

5) kole sarauju s lokalnom samoupravom, sve imaju kulturnu i javnu delatnost koja odgovara
lokalnim potrebama, infrastrukturi i socio-kulturnom kontekstu. Saradnja je dvosmerna: kola ne radi u
izolaciji, ve u odreenoj socio-kulturno specifinoj sredini na koju treba da deluje. Ali i obrnuto,
lokalna samouprava treba da brine o kolama na njenoj teritoriji, njihovom povezivanju i umreavanju,
popravljanju njihovog kvaliteta rada i dugoronom planiranju i razvijanju obrazovanja i njegove veze
sa lokalnom privredom, kulturom, naukom, ekologijom, socijalom, sportom, zdravstveno-
humanitarnim i drutvenim prilikama;

6) Profesionalno upravljanje kolom (v. deo Zajedniki okvir za preduniverzitetsko obrazovanje i

vaspitanje): izbor direktora se vri u koli; direktora bira kolektiv na osnovu programa rada koji nudi, a
koji se interno i eksterno verifikuje i kada se prihvati, realizuje ga ceo kolski kolektiv u planiranom
periodu. Direktori obavezno prolaze obuku za sloene uloge koje imaju, a za njih je izgraen i sistem
stalnog profesionalnog usavravanja. Njihov rad se prati, meri i ocenjuje. Evaluacija direktora je
specifina komponenta evaluacije rada kole. Prema novim istraivanjima, direktori bi trebalo da budu
pedagoki rukovodioci, oni koji dobro poznaju prirodu i organizaciju procesa nastave/uenja, jer
rezultati istraivanja ukazuju na povezanost upravljanja kolom i postignua uenika;

7) kolski odbori pored nadzorne uloge treba da imaju i razvojnu ulogu, da podstiu kolu i pomau
joj u podizanju kvaliteta rada i izgradnji profesionalnog identiteta. Poto se u kolskim odborima
nalaze i predstavnici lokalne samouprave i ovim putem se razvijaju i podravaju razliiti vidovi
saradnje kole u lokalnoj samoupravi;

8) U kolama se primenjuje novi koncept partnerstva kole i roditelja/staratelja. Taj partnerski odnos
se realizuje kroz razliite vidove roditeljskog/starateljskog uestvovanja u kolskom ivotu, u
donoenju odluka u koli, definisanju ciljeva i prakse koja e odgovarati specifinim uslovima porodica
i kole, u kreiranju kolske kulture i klime koja e najvie pogodovati razvoju uenika. Kune posete
porodicama uenika jesu vana mera za upoznavanje miljea u kome dete ivi, za bolju saradnju
porodice i kole i realizaciju afektivne uloge nastavnika u koli;

9) Program karijernog voenja i savetovanja uenika u osnovnoj koli obuhvata inicijalno informisanje
o profesiji i karijeri, posebno u zavrnim razredima, i odnosi se na: lini razvoj uenika (razumevanje
sebe i uticaj na sopstveni razvoj; prepoznavanje stereotipnih slika o profesijama, ljudima i oblastima
rada i stvaranje pozitivnog odnosa prema svim poslovima i oblastima rada; izgradnja pozitivne slike o
sebi i samopotovanja; razvijanje sposobnosti za donoenje realistine odluke o obrazovno-
karijernom putu); istraivanja mogunosti za uenje i zapoljavanje (korienje odgovarajuih termina
i organizovanje informacija o svetu rada; prepoznavanje da je rad vie nego plaeno zaposlenje;
korienje steenih informacija o karijeri, a u skladu s potrebama uenika); planiranje vlastite karijere i
upravljanje njome, tj. razvijanje realistinog stava o karijernim mogunostima nakon zavretka
osnovne kole (v. Strategija karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS",
broj 16/10));

10) kola, zajedno s roditeljima, lokalnom zajednicom, lokalnom samoupravom, MP i/ili drugim
partnerima nastoji da obezbedi jedan obrok uenicima u toku dana;

11) U kolama su definisana pravila prihvatanja materijalne podrke koli (sponzorstava, donacije i
dr.). Nastavniki kolektiv, struna sluba i uprava kole zajedno odluuju o angaovanju dobijenih
sredstva, uvaavajui elju darodavca za koju namenu da se uloe sredstva (npr. oprema biblioteke i
itaonice, kabineta, popravka zgrade ili slino). Pojedinana odeljenja, nastavnici ili deca ne mogu biti
odreeni kao korisnici dobijenih sredstava;

12) U kolama se stvaraju uslovi za proveru i uvoenje obrazovnih inovacija. kola se ukljuuje u
projekte, a sama je osposobljena za mala istraivanja, prouavanja i unapreivanja vlastite prakse.

6. Potrebne promene u okruenju osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Kreiranje opte politike osnovnog obrazovanja trebalo bi da se ostvaruje kroz koordiniran rad
institucija zaduenih za upravljanje i razvoj obrazovanja (MP, Zavoda za unapreivanje obrazovanja i
vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnog prosvetnog
saveta) iji predstavnici bi trebalo da tromeseno odravaju zajednike sastanke, na kojima bi se
pratila realizacija opte politike i mera iz strategije za osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Obrazovanje i nauka bi trebalo da budu prioriteti za ulaganje i razvoj u Republici Srbiji u narednoj
deceniji. Od valjanosti izbora prioriteta za narednu deceniju zavisie budui razvoj zemlje.

Uvesti stalna istraivanja u obrazovanju i oblastima meuresorne saradnje (obrazovanje i kultura,

obrazovanje i nauka, obrazovanje i finansije, obrazovanje i rad i socijalna zatita, itd.). Istraivanja
obrazovanja i meuresorne saradnje trebalo bi da budu meu prioritetima u naunom razvoju
Republike Srbije u oblasti drutvenih istraivanja. Rezultati istraivanja bi trebalo da budu jedan od
vanih elemenata za kreiranje i razvoj obrazovne politike u zemlji. Potrebna je sistemska podrka
meunarodnim, a posebno regionalnim projektima saradnje, kao i sistemska ponuda razvijenih
kvalitetnih projekata iz obrazovanja zemljama u okruenju i ire, bilo preko ministarstava, bilo preko
kancelarija razliitih meunarodnih organizacija (UNICEF, OEBS, UNDP i druge), ili preko saradnje
fakulteta i istraivakih organizacija (TEMPUS projekti i sl.).

Razvoj mera za promenu medijskog odnosa prema obrazovanju. Traiti da obrazovni program
ponovo dobije taj status na nacionalnoj televiziji; MP mora voditi rauna o tome kako se o
obrazovanju izvetava u medijima, pa je neophodno razviti taj aspekt i specijalno edukovanu osobu u
MP za plansko i sistematsko (a ne ekscesno) izvetavanje o obrazovanju u medijima, pogotovo za
takozvani krizni menadment (situacije kada se deavaju povrede, nesree, zloupotrebe i drugi
ozbiljni prekraji u okviru kola i fakulteta). Potrebno je osmisliti razliite mehanizme koji e
promovisati obrazovanje i vaspitanje u javnosti.

7. Strateke relacije osnovnog obrazovanja i vaspitanja sa drugim sistemima

Razviti saradnju vaspitaa u PPP i uitelja prvog razreda O s ciljem da to uspenije pone
kolovanje svakog deteta.

Usaglasiti sa srednjim obrazovanjem sistem zavrnih ispita na kraju osnovne kole, uskladiti
standarde obrazovanja za kraj osnovne i srednje kole (spiralno razvojno napredovanje) i ostvariti
kontinuitet u razvoju karijernog voenja od osnovne kole.
Osnovne kole treba da budu vebaonice za studente nastavnikih fakulteta, za realizaciju vebi,
obavljanje studentske prakse, izradu seminarskih radova, malih projekata, diplomskih, master i
doktorskih teza, u O odabrati izuzetne nastavnike da budu mentori studentima nastavnikih
fakulteta, a da im to zvanje donosi ne samo finansijske ve i druge beneficije (npr. preraspodelu
radnog vremena, voenje savetovanja i usavravanja kadra u koli i sl.).

Doivotno obrazovanje trebalo bi da bude jedna od transverzalnih linija koja preseca sve obrazovne
podsisteme. Osnovne kole treba da sarauju s projektima obrazovanja odraslih, da se ukljuuju -
infrastrukturno i kadrovski - u realizaciju projekata za obrazovanje odraslih.

Potrebne su veze s neformalnim oblicima obrazovanja radi osmiljavanja obrazovanja i vaspitanja i

podizanja interesa i motivacije uenika za uenje i rad; tu spada povezivanje i saradnja kole s dejim
i omladinskim nauno-istraivakim, kulturnim, obrazovnim i sportskim organizacijama na razvoju
zajednikih programa; saradnja s razliitim umetnikim kolonijama, kreativnim industrijama,
institucijama za ouvanje kulturne batine, ljudima koji se bave starim zanatima, i ukljuivanje u
njihove aktivnosti; ukljuivanje kola u programe koji razvijaju aktivno uenje u vannastavnim
okolnostima.

IV. SREDNJE OPTE I UMETNIKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Misija srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: SOUOV) u Republici
Srbiji jeste da razvije kljune kompetencije, stvaralake i saznajne potencijale uenika, pozitivan
odnos prema radu, znanju i uenju i osposobi ih za samostalan rad i doivotno uenje, tj. da
kvalitetno obrazuje i u vaspitnom smislu formira i usmeri onaj deo mlade populacije koja e svoj
kulturni, nauni i intelektualni razvoj nastaviti na akademskim studijama.

Funkcije SOUOV jesu da kvalitetno pripremi uenike za nastavak kolovanja na visokom

obrazovanju i stvori osnovu za formiranje budue intelektualne i kulturne elite zemlje, koja e:

1) biti glavni nosilac razvoja zemlje;

2) doprinositi ouvanju i razvoju nacionalnih i kulturnih specifinosti i identiteta;

3) biti osposobljena da humano deluje, konstruktivno komunicira i sarauje s drugima;

4) biti u stanju da kompetentno preispituje razliita ostvarenja i vrednosti i kritiki ih preuzima;

5) moi da informisano i odgovorno uestvuje u graanskom ivotu;

6) moi da stvara nove vrednosti u nauci, privredi, tehnologiji, socijalnoj sferi, sportu i drugim
oblastima;

7) moi da kreira nove umetnike vrednosti, koje e, zahvaljujui preduzetnikom duhu, umeti da
plasira na linu i optu dobrobit.

1. Vizija razvoja SOUOV

Kljuna strateka obeleja ovog obrazovnog podsistema su obuhvat uenika gimnazijskim i

umetnikim obrazovanjem; kvalitet obrazovanja (uslova, programa, nastavnog procesa, nastavnika,
uenikih postignua i kvalitet kole kao institucije); efikasnost i relevantnost gimnazijskog i srednjeg
umetnikog obrazovanja.

Glavne osnove za formulisanje strategije razvoja SOUOV predstavljaju analize i ideje date u Predlogu
promena u gimnazijskom obrazovanju u Republici Srbiji koji je sainila Zajednica gimnazija Srbije, a
koje su dalje razraene u Pravcima razvoja predkolskog, osnovnog, srednjeg i umetnikog
obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine, kao i projekcija drutvenog i ekonomskog konteksta u
Republici Srbiji 2020. godine.

Gimnazije i srednje umetnike kole su 2020+ godine izuzetno znaajne u Republici Srbiji kao
opteobrazovne ustanove koje su dostupne deci i obuhvataju 39% generacije svrenih osnovaca, a
zavrava ih minimalno 95% upisanih (37% generacije). Gimnazije i srednje umetnike kole
obezbeuju uenicima upotrebljiva znanja i umenja visokog kvaliteta, pruaju mogunost za razvoj
njihovih kompetencija, pismenosti (jezike, funkcionalne, matematike, informatike, prirodno-naune,
drutvene, umetnike i ekoloke) i opte kulture, a sve to na na nivou dobrih meunarodnih
postignua, to predstavlja valjanu pripremu za nastavljanje kolovanja u visokom obrazovanju.

Gimnazije i srednje umetnike kole su ustanove s jasno prepoznatljivim identitetom i s bogatim

nastavnim i vannastavnim sadrajima u ijoj realizaciji planski i kontinuirano sarauju s lokalnom
samoupravom i razliitim obrazovnim, kulturnim, naunim, sportskim i drugim socijalno relevantnim
ustanovama, organizacijama i institucijama. Kvalitet kolovanja uenika u gimnazijama i umetnikim
srednjim kolama stvara osnovu za formiranje budue intelektualne i kulturne elite Republike Srbije
koja e biti glavni nosilac i generator opteg dugoronog razvoja zemlje, koja e kreirati nove
duhovne i materijalne proizvode i vrednosti i umeno ih posredovati drugima na etiki nain i u duhu
odrivog razvoja, koja e doprinositi razvoju i ouvanju nacionalnih i kulturnih specifinosti zemlje, a
istovremeno potovati druge i drugaije i konstruktivno komunicirati s njima.

2. Sadanje stanje SOUOV

Sadanje stanje kljunih obeleja

SOUOV pripadaju istom podsistemu, jer su to delovi obrazovnog sistema sa istom misijom -
formiranje budue kulturne i intelektualne elite zemlje. Iako pripadaju istom podsistemu, srednje
umetniko obrazovanje ima puno specifinosti, pa e u posebnom dokumentu biti data detaljna
analiza stanja i koncept razvoja koherentnog i sveobuhvatnog sistema umetnikog obrazovanja od
predkolskog nivoa do univerziteta.

Obuhvat uenika SOUOV

Poslednjih godina raste stopa upisa u srednje kole (sa 76,40% 2005. na 81,58% 2008. godine), ali
samo etvrtina uenika ide u gimnazije i srednje umetnike kole. Obuhvat u 2010. godini bio je
25,38% (23,35% uenika upisalo se u gimnazije, a 2,03%u srednje umetnike kole). U Republici
Srbiji je mnogo manji udeo gimnazijskog obrazovanja u odnosu na ostalo srednjokolsko obrazovanje
nego u drugim evropskim zemljama (jedino Republika eka ima manji udeo, 21%, MPS, 2006).
Poslednjih godina problem je i selekcija uenika - u gimnazije vie ne odlaze najbolji uenici. Poto je
potreban vei broj poena za upis u odreene srednje strune kole nego u gimnaziju, deava se da
slabiji aci koji ne uspeju da se upiu u neku strunu kolu s liste izbora, upisuju gimnaziju jer je tamo
manji pritisak. Obe ove injenice, obuhvat i nain selekcije uenika, predstavljaju ozbiljan problem za
ostvarivanje stratekog cilja dokumenta Srbija 2020+ o poveanju broja osoba s tercijarnim
obrazovanjem. Uvoenje opte mature kao uslova za upis na akademske studije dodatno e zaotriti
taj problem.

Ukupno imamo 121 gimnaziju (10 privatnih), 31 srednju muziku kolu (koje su istovremeno i
osnovne), tri baletske kole i devet srednjih umetnikih kola u kojima se izuava likovna umetnost,
dizajn i umetniki zanati. Pojedini umetniki profili su zastupljeni i po tehnikim kolama. Po ukupnim
kapacitetima, mrea kola je dovoljno razvijena, ali sistem nije pravian, geografski raspored tih
ustanova ne omoguava jednaku dostupnost kola mladima iz svih optina. Manje optine iz
nerazvijenih krajeva po pravilu imaju srednje kole samo jedne vrste, pa uenici nemaju mogunost
izbora.

Deca iz osetljivih grupa i pored svojih sposobnosti esto nemaju mogunosti da se obrazuju u
gimnazijama i umetnikim kolama, najee zbog loeg socijalnog statusa porodica koje ne mogu
detetu da plaaju trokove kolovanja van mesta stanovanja (prevoz ili stanovanje u drugom mestu),
a uz to kolovanje ne vodi direktno zaposlenju, dugo traje i trai ulaganja. Potvrda za to su dva
ekonomska pokazatelja. Kada se pogleda prosena zarada po optinama i okruzima u junu 2010.
godine, vidi se da veliki deo optina koje imaju skromnu ponudu srednjih kola spada u kategoriju
onih gde su manje prosene zarade (RZS, 2010). Drugi pokazatelj je profil siromatva u Republici
Srbiji: siromatvo je znatno vie rasprostranjeno u ruralnim nego u urbanim podrujima (9,8% prema
4,3% u 2007, AS, 2008), regionalne razlike u stepenu razvijenosti su meu najveim u Evropi (izvor:
Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije, 2007), a domainstva s dvoje male dece
(koja ne ostvaruju prihod) imaju indeks siromatva koji je skoro dvaput vei od prosenog (12,7%
prema 6,6%), dok ona s troje i vie dece imaju indeks siromatva ak 30,5%. Zbog procesa tranzicije,
s jedne strane je poveana nezaposlenost, pa time i siromatvo porodica, a sa druge, mnoga velika
drutvena preduzea su zatvorena, pa se smanjio broj privrednih drutava koji stipendiraju uenike, a
to je bio dopunski korektiv za jednakopravno kolovanje dece iz razliitih regiona.

Nemamo podatak o procentu romske dece koja upisuju gimnaziju, verovatno je zanemarljiv, jer neki
vid srednjeg obrazovanja upisuje samo 8,3% romske dece, a zavri ga 6,2% (Roma Education Fund,
2004). Nemamo pouzdane podatke o broju uenika sa invaliditetom i smetnjama u razvoju koji
pohaaju SOUOV. Gimnaziju ne zavri oko 10% upisnih uenika, ima veoma malo ponavljanja (oko
1,3%), ali to ne govori o dobrom kvalitetu ve je rezultat drugih faktora. Broj uenika u odeljenju i broj
uenika po nastavniku slian je kao u drugim evropskim zemljama.

U Republici Srbiji postoji problem s meovitim kolama u kojima se, pored profila srednjeg strunog
obrazovanja, u nekim odeljenjima predaju i gimnazijski programi. U blizu 30% kola u kojima se
danas predaje gimnazijsko ili umetniko obrazovanje realizuju se i programi srednjeg strunog
obrazovanja. Poto je re o dva obrazovna podsistema s razliitim ciljevima, misijama i funkcijama,
nije mogue adekvatno realizovati misiju SOUOV u takvim okolnostima. Problem nije ako su kole u
zajednikom prostoru, na primer u vidu kolskih centara, problem predstavlja to da isti nastavni kadar
predaje u dva razliita opsega (razliit odnos uloga, akcenat na razliitim kompetencijama uenika).
Jedino reenje je da nastavnik pribegne predavakoj nastavi sa jedinom razlikom u obimu
ispredavanog gradiva, to je suprotno prirodi nastave/uenja koja je usmerena na uenika i koncepciji
uloge nastavnika u SROS. Meovite kole treba zadrati samo u sluajevima nude, gde je to jedini
nain da se omogui uenicima dostupno adekvatno srednje obrazovanje (npr. postoji samo jedan
profil kole koji ne odgovara itavim kategorijama uenika).

Kvalitet rada u SOUOV

Kvalitet nastavnog prostora nije dovoljno dobar, jer veina kola ne ispunjava neophodne prostorne,
higijenske i druge uslove. Neophodna su ulaganja u nametaj, laboratorijsku i drugu opremu,
didaktika sredstva, opremanje biblioteka, ateljea, medijateka, prostora za male istraivake
delatnosti, za realizaciju vannastavnih aktivnosti i dr. esto se deava da izgled kola i njihova
oprema nisu pogodni za primenu modernih metoda rada i ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva.

Postoje nastavni planovi gimnazija opteg, drutveno-jezikog, prirodno-matematikog, informatikog

i sportskog smera i nekoliko specijalizovanih tipova gimnazija (Matematika, Filoloka i Fizika). Za
umetnike kole postoje nastavni planovi muzikih, baletskih kola, kola za likovnu umetnost i dizajn,
kao i poseban nastavni plan i program za decu sa izrazitim muzikim sposobnostima. Nastavni
planovi pokrivaju sva podruja, ali su nefleksibilni i uenici praktino nemaju mogunosti izbora. Pravi
oblik izborne nastave ili modularizacije nastave ne postoji u SOUOV. Nastavni programi su preobimni,
po strukturi i sadraju neprilagoeni prirodi ovih kola i karakteristikama uenika (univerzitetski
sadraji dati u neto manjem obimu i "sputeni" u gimnazije). Kada se menjaju programi, to se
najee radi izolovano za odreeni predmet i odreeni razred, bez sagledavanja mesta jednog dela
u odnosu na celinu i veze tog dela sa ostalima. Jedan broj uenika uz umetniku kolu istovremeno
pohaa i gimnaziju, radi sigurnijeg nastavka kolovanja na razliitim neumetnikim fakultetima, koje
upisuje izmeu 15 % i 20% uenika srednjih umetnikih kola (npr. Autonomna Pokrajina Vojvodina -
18,75%, Grad Beograd -22,11%, ostatak Republike Srbije 6,76%, Koraci kroz reformu muzikih kola,
2003). S obzirom na misiju i funkcije SOUOV, problem predstavlja i veliki procenat uenika koji nakon
srednje umetnike kole ne upisuju fakultet (Autonomna Pokrajina Vojvodina - 36,11%, Grad Beograd
- 26,20, ostatak Republika Srbije - 21,25%).
U nastavnim programima umetnikih kola nedovoljno su zastupljeni neki opteobrazovni predmeti,
kao to su, na primer, geografija i matematika (oni su od 1996. godine prebaeni u fakultativne
predmete i esto se u praksi ne realizuju jer se mali broj uenika opredeljuje za njih). Problem
predstavlja i neprilagoenost optih predmeta pojedinih disciplina specifinim zahtevima umetnikih
kola (npr. umesto predmeta fizika u srednjim muzikim da je akustika; da se u fizikom vaspitanju
izbegavaju aktivnosti koje mogu dovesti do povrede ruku i zamene nekim drugim, korektivnom
gimnastikom i sl.). Ako se uzme u obzir i to da jedan broj uenika muzikih i baletskih kola mogu
upisati srednju kolu bez zavrene redovne osnovne kole (jer osnovna muzika i baletska kola traju
krae) onda se dodatno postavlja pitanje zastupljenosti i kvaliteta opteobrazovnih predmeta u
srednjim umetnikim kolama. Nastavni programi umetnosti u gimnazijama su dosta siromani i ne
koriste se njihovi potencijali za obrazovne i vaspitne svrhe. Zastupljene su samo muzika i likovna
umetnost (pored knjievnosti), a nema brojnih drugih umetnosti kao to su drama, pozorite, ples,
pokret, film, fotografija, digitalne umetnosti, umetniki zanati ili kreativne industrije. Nastavni programi
nemaju neophodnu (vertikalnu i horizontalnu) povezanost nastavnih disciplina. Poto u najveem
broju kola ne postoje razvijene vannastavne aktivnosti, nema prilike za povezivanje sadraja iz
razliitih oblasti i primenu znanja niti mogunosti za uvoenje novih sadraja i oblika rada.

U statistici obrazovanja u Republici Srbiji ne vode se podaci o broju nastavnika u srednjim kolama
ralanjeno po strukama, profilima i vrstama kola u kojima rade, osim za specijalne i umetnike
srednje kole, to znai da ne znamo taan broj nastavnika u gimnazijama. Procenjuje se da u oblasti
umetnikog obrazovanja radi preko 3.000 zaposlenih i da je upisano vie od 26.000 uenika. Prema
procenama i uvidima s terena, ima dovoljno nastavnog kadra u SOUOV (u nekim manje razvijenim
sredinama nedostaju nastavnici engleskog jezika i matematike). Kvalifikaciona struktura nastavnog
kadra je dobra i odgovarajua. Problem predstavlja nain inicijalnog obrazovanja i usavravanja
nastavnika, to dovodi do neravnotee i neintegrisanosti strunog i pedagokog obrazovanja,
izostajanja mentorskog rada i sutinskog uvoenja u struku i nerazvijenog koncepta profesionalnog
razvoja nastavnika. Na fakultetu likovne umetnosti i fakultetu muzike umetnosti postoje psiholoko-
pedagoko-metodiki predmeti (osnovni paket od 30+6 ESPB), ali ih na nekim drugim umetnikim
fakultetima nema. Deava se da, na primer, posle zavrene muzike kole uenici odlaze na uiteljski
fakultet gde ne postoji smer niti blok predmeta relevantan za metodike umetnosti u mlaim razredima,
tako da nemaju priliku da se usavravaju u domenu umetnike pedagogije. Umetnike pedagogije
kod nas nisu ni izdaleka tako propulzivno i razvijeno nauno-istraivako polje kao to su u razvijenim
zemljama ili kako se savetuje u evropskim dokumentima (v. dokumenta: Evropska agenda za kulturu,
2009; Map for Arts Education, 2006; Seulska agenda - ciljevi za razvoj umetnikog obrazovanja,
2010).

Kvalitet nastavnih metoda je verovatno jedan od najveih problema u gimnazijskom i umetnikom

obrazovanju. Nastava je preteno predavakog tipa, osim za strune predmete u umetnikim
kolama, a veoma je mala iskorienost metoda aktivnog uenja i mogunosti koje pruaju
savremene informaciono-komunikacione tehnologije. Akcenat je na velikom broju asova sa fokusom
na predmetnoj faktografiji i, u najboljem sluaju, uenju s razumevanjem, a mnogo manje na
osposobljavanju uenika za samostalan intelektualni rad, reavanje problema, donoenje odluka,
evaluaciji i samoevaluaciji baziranoj na znanju i sposobnosti analize, realizaciji malih projekatskih
zadataka, sposobnosti prezentacije znanja, kreiranju novih produkata ili reenja itd. Dominacija
predavake nastave je dvostruki problem: takvim pristupom ne mogu se ostvariti ciljevi OSUOV, a
drugo, potpuno se zanemaruju razvojne kompetencije ovog uzrasta, nedovoljno se postojee koriste,
a neke vane nove se ne razvijaju. Gimnazijski predmeti boluju od akademizma. Na primer, u nastavi
informatike i tehnike esto se mnogo vie insistira na teorijskom poznavanju funkcije i delova
hardvera i softvera, teorijskom poznavanju programskih jezika i demonstriranju poznavanja rada u
svakom od njih, a skoro da nema kola gde ta znanja slue da se predstave podaci i sadraji drugih
predmeta koji se ue, da se obrade i prikau rezultati analiza i projekata uraenih za potrebe drugih
predmeta, da se proiri i podigne nivo korisnikih vetina i umenja. Informatika pismenost se ne
tretira kao transferzalna kompetencija koja je potrebna za rad u svim drugim oblastima.

Kvalitet udbenika i upuenost uenika na udbenike nedovoljni su, mnogo vie se koriste prirunici ili
zbirke, aci mnogo vie ue iz beleaka i ne ovladavaju vanom sposobnou samostalnog dolaenja
do potrebnih informacija i jo manje kritikom recepcijom i selekcijom izvora. Udbenici esto nisu
dobrog kvaliteta, po svojoj strukturi i ponudi nisu prilagoeni misiji ovih kola (vea ponuda razliitih
aktivnosti, irenje opte kulture, motivisanje za itanje i intelektualni rad, upuivanje na druge izvore i
sl.). Mnogo manje je alternativnih udbenika u srednjim kolama i ne postoje udbenici za sve
predmete predviene planom i programom, posebno nedostaju niskotirani udbenici u umetnikim
kolama. Postojei standardi za ocenu kvaliteta udbenika nisu adekvatni.

Kao i u osnovnim kolama, u najveem broju kola u SOUOV postoji dramatian disbalans izmeu
nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Najvei broj vannastavnih aktivnosti nije povezan s nastavnim,
uenici po pravilu moraju da ih plaaju, pa veliki broj dece ne moe da ih koristi. Najvei broj kola
radi u dve smene to je prepreka razvoju bogate ponude vannastavnih aktivnosti, a one same nisu
deo obaveznog radnog vremena nastavnika. Dopunski i dodatni oblici rada u kolama retko gde se
izvode, dri ih veoma mali broj nastavnika, o emu najbolje govori ogroman broj privatnih asova bilo
kompenzatorne prirode (da aci naue ono to su propustili u koli), bilo dodatne, stimulativnije
pripreme za takmienja ili druga postignua u odreenim oblastima (osim u umetnikim kolama gde
su javni asovi i takmienja deo redovnih nastavnih aktivnosti).

Efekti SOUOV u skladu su s nabrojanim problemima. Meunarodna istraivanja (PISA i TIMMS)

govore da je zabrinjavajui procenat naih uenika uzrasta 15 godina funkcionalno nepismen (treina
populacije prema PISA, 2009), da su uenika znanja uglavnom reproduktivnog tipa, da je stepen
primenjivosti tih znanja ispod svetskog i regionalnog proseka, da imamo zanemarljivo mali procenat
uenika u najviim kategorijama znanja (ispod 1%) i zabrinjavajue veliki broj u najniim kategorijama
postignua. Za ovaj obrazovni podsistem je posebno ozbiljan izazov niska italaka pismenost
(razumevanje teksta i sposobnosti rada na tekstu), jer je ona bazina za nastavak kolovanja.
Fakulteti se ale na nizak nivo znanja i pismenosti uenika koji dolaze iz SOUOV, a to se vidi i na
slabim postignuima na testovima opte kulture na prijemnim ispitima za fakultet. Zbog nedostatka
standarda, kvalitet procesa proveravanja i ocenjivanja optereen je subjektivnou i relativizovan do
apsurda to se najbolje ogleda u proseku uspeha maturantskih odeljenja koji najee prelazi ocenu
4,5. Ne prati se kvalitet vaspitnih efekata gimnazijskog i umetnikog obrazovanja, ali razni pokazatelji
(npr. sistem vrednosti mladih, kakve su kulturne potrebe i navike studenata, naini provoenja
slobodnog vremena, uzori za identifikaciju, vrsta i uestalost nasilja u kolama, maloletnika
delinkvencija i sl.) govore da je u SOUOV, kao i u osnovnoj koli, veoma zanemarena vaspitna
funkcija. Specifian problem imamo u specijalizovanim gimnazijama i umetnikim kolama gde se
uenicima veoma malo i retko prua psiho-socijalna podrka i pomo u razvoju (kako da se nose sa
uspehom, kako da uspostave balans u razvoju razliitih aspekata identiteta), to nekada dovodi do
toga da jedan broj tih najuspenijih ne uspeva da zavri visoko obrazovanje i pored objektivnih uslova
koje imaju.

Koncept karijernog voenja nije razvijen u kolama. Profesionalno savetovanje esto rade kolski
psiholozi, ali prilino nesistematino. Osnove razvoja preduzetnitva pojavljivale su se u programima
koje su realizovale neke kole (npr. razvoj uenikih zadruga).

Stvaralaka i saradnika klima u nastavnikom kolektivu nije esta pojava u gimnazijama, neto je
ea u umetnikim kolama, a najea je u muzikim kolama (zbog orkestarskih i horskih
izvoenja). Inicijativni, kreativni i autonomni nastavnici, tj. nastavnici ugledni profesionalci, pre
predstavljaju izuzetak, nego pravilo. Sistemske mere ni na koji nain ne prepoznaju i ne podravaju
rad dobrih nastavnika. Autonomija nastavnika je veoma ograniena, najee se svodi na izbor
nastavne metode koju e koristiti u radu s uenicima. Mala je i autonomija uenika i participacija u
kolskom ivotu i aktivnostima (npr. u nastavnim delatnostima, u donoenju odluka). Saradniki
odnos uenika i nastavnika je redak u gimnazijama, a znatno je razvijeniji u umetnikim kolama -
naroito u muzikim kolama (mentorski rad, saradnja oko javnih nastupa, takmienja).

SOUOV kole kao ustanove nemaju razvijen prepoznatljiv identitet, s tim to je taj problem manje
izraen u srednjim umetnikim kolama zbog prirode domena rada.

Kod uenika nije razvijeno oseanje pripadnosti koli, ima veoma malo mera usmerenih na njegovo
jaanje u kolama. Kvalitet meuljudskih odnosa, drutvena ekologija, enterijer i eksterijer kolskog
prostora nisu u kolama shvaeni kao deo pozitivnog identiteta kole, malo aktivnosti je usmereno na
jaanje participacije uenika i razvoj njihovog oseaja pripadnosti koli. S obzirom na nerazvijen
identitet kola u SOUOV logino je da nije velika njihova saradnja s lokalnom samoupravom i
relevantnim ustanovama, organizacijama i institucijama u njoj (obrazovnim, kulturnim, naunim,
sportskim itd.). Uticaj kole na ivot u lokalnoj zajednici i irem okruenju generalno je mali. Saradnja
gimnazija i umetnikih kola sa srednjim strunim kolama u lokalnoj samoupravi dosta je retka.

Saradnja kola s roditeljima je veinom svedena na obavetavanje roditelja o uenikom (ne)uspehu i

intervencije zbog ocena. Zbog misije i funkcije SOUOV, nuna je saradnja s visokim obrazovanjem,
ali sem upisne kampanje fakulteta u gimnazijama (u umetnikim kolama je ona mnogo manja) teko
da ima drugih aktivnosti. Postoji specifian problem za uenike srednjih baletskih kola, oni nemaju
mogunost da nastave obrazovanje jer u Republici Srbiji ne postoji visokokolska ustanova za
obrazovanje baletskih umetnika. Nedovoljno je naunih istraivanja relevantnih pitanja i karakteristika
SOUOV, koja bi sluila kao vaan dodatni oslonac za planiranje reformi u ovom delu obrazovnog
sistema.

Efikasnost obrazovanja u SOUOV

Analize tekueg stanja pokazuju da SOUOV nije dovoljno efikasan, i to: nije dovoljan obuhvat uenika
SOUOV; uee gimnazijskog obrazovanja je meu najniim u Evropi; nije dobar kvalitet
pripremljenosti uenika za nastavak kolovanja na univerzitetu, gledano po nacionalnim i
meunarodnim proverama, uenici ne ovladavaju potrebnim kompetencijama, ne stiu raznovrsna,
bogata, primenljiva znanja i umenja te optu kulturu, niska im je motivacija za uenje i intelektualni
rad i nastavak kolovanja; kod uenika nije dominantan sistem vrednosti koji promovie savestan i
istrajan rad, znanje, etiku, graansku odgovornost prema sebi, drugima i vlastitoj okolini. Gimnazije su
izgubile svoj specifian identitet institucija koje dobro pripremaju i vode na univerzitet.

Relevantnost SOUOV

Gledano dugorono, SOUOV bi trebalo da ima jednu od centralnih uloga u podizanju procenta
stanovnitva s visokim obrazovanjem u Republici Srbiji i formiranju intelektualne i kulturne elite
zemlje. Nesumnjiva je vanost i neophodnost SOUOV za postizanje cilja da do 2020. godine u
Republici Srbiji 35 - 38.5% graana uzrasta 30 - 34 godina ima neki vid tercijarnog obrazovanja. Da bi
se ispunile drutvene potrebe, oigledno je da e u narednoj deceniji u ovom podsistemu
obrazovanja, zbog raskoraka izmeu karakteristika njegove funkcije i tekueg stanja, biti neophodne
najvee promene i intervencije i najvea ulaganja.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage i potencijali SOUOV za dostizanje definisane vizije su: duga tradicija gimnazija i
umetnikih kola u Republici Srbiji; izgraena mrea kola s kapacitetom za vei obuhvat uenika;
nauno-istraivake i strune institucije i kadar koji moe kompetentno da reava probleme SOUOV;
ima dovoljno nastavnog kadra s odgovarajuom strunom kvalifikacijom; uspostavljen je zakonski
okvir i institucionalna struktura za inoviranje SOUOV; u veini kola postoji struna pedagoko-
psiholoka sluba.

Ozbiljne unutranje slabosti SOUOV su: geografski raspored kola koji ne obezbeuje dostupnost i
pravinost SOUOV; mali, nedovoljan obuhvat uenika, posebno u gimnazijama i znaajno manji
obuhvat uenika iz osetljivih kategorija i nerazvijen sistem podrke i obezbeivanja uslova za njihovo
kolovanje; nizak kvalitet nastave i znanja s kojim uenici izlaze iz kole pa su nedovoljno pripremljeni
za akademski nivo kolovanja; ne postoji mogunost kontinuiteta u kolovanju baletskih umetnika i
pedagoga; nastavnici u srednjim kolama nisu dovoljno dobro pripremljeni za psiholoko-pedagoki
rad s uenicima, nisu obueni za primenu savremenih koncepcija uenja/nastave; nedostaje
sveobuhvatna koncepcija obrazovanja buduih nastavnika (kvalitetna selekcija, stipendiranje,
mentorski rad i stalno praenje); nema nastavnikih smerova na fakultetima za sve predmete;
potrebno je unaprediti koncept usavravanja nastavnika u praksi i njegovog finansiranja; nije razvijen
sistem praenja i evaluacije nastavnika, nisu realizovana zakonska reenja za napredovanje
nastavnika; nisu razvijene vannastavne aktivnosti u kolama; preobimni su i nefleksibilni programi;
retka, skromna i neelaborirana saradnja kola s kulturnim, naunim i drugim organizacijama i
institucijama, pa budua kulturna i intelektualna elita nema priliku da se sree s nosiocima kulturnog i
naunog ivota u svojoj sredini, da razvija drugaije potrebe i navike i povezuje vankolska znanja i
umenja sa kolskim.

Tekue povoljnosti u okruenju koje se mogu iskoristiti u ostvarivanju vizije su: projekcija ekonomskog
razvoja u narednoj deceniji koja vidi inovacije i inovativnost kao centralni privredni pokreta; razvijeni
su razliiti standardi i obrazovne politike na nivou EU koji mogu da poslue kao oslonci za celovitu
reformu sistema obrazovanja u Republici Srbiji; evropski fondovi koji bi se mogli ciljano upotrebiti za
reformu SOUOV; poslednjih 10 - 15 godina u nevladinom sektoru razvijeni su razliiti kvalitetni
programi koji su primenljivi u SOUOV; postoje udruenja kola koja mogu biti jedan od potpornih
sistema za podizanje kvaliteta rada u SOUOV.

Rizici da se ne ostvari potrebna vizija SOUOV realni su i moraju se uzeti u obzir, i to su, pre svega:
opte siromatvo i slaba materijalna mogunost drutva u celini, profil i dubina siromatva u Republici
Srbiji direktno utiu na obuhvat dece iz osetljivih socio-ekonomskih grupa gimnazijskim i umetnikim
obrazovanjem; ukupna ulaganja za prosvetu, istraivanje i razvoj u obrazovanju ispod su proseka EU
u relativnom odnosu, a pogotovo u apsolutnom smislu u odnosu na nominalni iznos BDP razvijenih
zemalja; nedovoljno vrednovanje obrazovanja u odnosu na znaaj doprinosa drutvenom razvoju;
este politike promene, a s njima i nedostatak kontinuiteta u sprovoenju neophodnih promena u
obrazovanju; nedovoljna, ali i nekritika implementacija pozitivnih iskustava drugih obrazovnih
sistema.

4. Strategija razvoja SOUOV

Glavni izazovi i opredeljenje strategije

Gimnazije i srednje umetnike kole su obrazovne ustanove najmanje obuhvaene reformskim

tokovima u prethodnih 20 godina i promene su nune. Glavni raskorak izmeu vizije i postojeeg
stanja predstavlja mali obuhvat uenika, neadekvatna selekcija uenika za gimnazije i nedovoljno
dobar kvalitet gimnazijskog obrazovanja, pa time i nedovoljno dobra priprema za nastavak kolovanja
u visokom obrazovanju. Ovo raa sledeu kontradiktornu situaciju: ukoliko budemo podigli kvalitet
rada u SOUOV i postavili vee zahteve (za uenike i nastavnike) moe se oekivati da e u prvo
vreme broj uenika ostati isti ili e opasti, to je suprotno zahtevu da pohaanje SOUOV bude glavni
nain za poveanje broja graana s visokom strunom spremom.

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Obuhvat uenika SOUOV

Obezbeivanje znatno veeg obuhvata uenika je prioritetan zadatak u realizaciji misije SOUOV i
dugoronog poveanja osoba s tercijarnim obrazovanjem u Republici Srbiji. Kljuna politika u tom
pravcu jeste omoguavanje deci iz siromanih porodica i deci sa sela da se koluju u SOUOV (i
nakon toga u visokom obrazovanju) i podizanje kvaliteta i specifinosti kolovanja u SOUOV, za ta
su potrebne sledee mere:

1) stvaranje podrke deci iz siromanih porodica i deci sa sela da se koluju u SOUOV, kao to su:
obezbeivanje prevoza uenicima iz udaljenih krajeva; obezbeivanje i plaanje prevoza onima koji
su iz siromanih porodica; obezbeivanje uenikih domova ili internata; unaprediti propise kojima se
ureuje davanja stipendija (definisati kriterijume za njihovo dodeljivanje i obezbediti kontinuitet za one
koji nastave kolovanje u visokom obrazovanju); obezbeivanje kolskog udbenikog fonda te
instrumenata i kolske opreme, prostora za uenje i vebanje van redovne nastave i, ukoliko je
mogue, besplatnog obroka u koli;

2) obezbeivanje afirmativnih mera podrke specifinim grupama uenika koji su sistematski

izostavljeni iz ovog vida kolovanja pri upisu u SOUOV (npr. romska deca, neke kategorije dece sa
invaliditetom i smetnjama u razvoju);
3) donoenje zakona o gimnazijama i umetnikim kolama i odgovarajuih podzakonskih akata ime
se operacionalizuje i specifikuje profil kolovanja u SOUOV i definiu uslovi rada;

4) podizanje privlanosti SOUOV preko drugaijih formi i metoda rada, fleksibilne i bogate ponude
nastavnih, vannastavnih i vankolskih aktivnosti i modularizacije programa koja omoguava
individualizaciju nastave i rad na razliitim nivoima teine u SOUOV (v. Kvalitet rada u SOUOV);

5) gimnazijski i umetniki programi ne realizuju se u meovitim kolama sa istim nastavnim kadrom,

jer to ponitava specifinost rada u SOUOV i smanjuje zainteresovanost uenika za SOUOV;

6) izrada posebnog dokumenta o umetnikom obrazovanju od predkolskog nivoa do univerziteta (v.

Sadanje stanje kljunih obeleja).

Kvalitet rada u SOUOV

Obezbeivanje visokog kvaliteta obrazovanja u gimnazijama i srednjim umetnikim kolama osnovni

je uslov za ispunjavanje misije SOUOV u Republici Srbiji. Kvalitet obrazovanja se sastoji od nekoliko
osnovnih komponenata: kvaliteta uslova za nastavu i uenje, kvaliteta programa obrazovanja,
kvaliteta procesa nastave i uenja, kvaliteta nastavnika, kvaliteta obrazovnih postignua uenika (koja
se objektivno utvruju) i kvaliteta kole kao ustanove. Osnovne mera koje mogu da osiguraju visok
kvalitet SOUOV su:

1) opta politika

Osnovna politika razvoja SOUOV jeste definisanje ovih oblika obrazovanja kao prioritetnih za moderni
razvoj Srbije, jer ovi oblici predstavljaju temelj za visoko obrazovanje i formiranje inicijativnosti,
kreativnosti i inovativnosti kod mladih ljudi. Utvrivanje ovih oblika obrazovanja kao prioritetnih trebalo
bi da se operacionalizuje sistemom finansiranja ovih oblika obrazovanja, poveanjem obuhvata ovim
oblicima obrazovanja, ukljuivanjem ovih oblika obrazovanja u razvojne planove Republike Srbije i
lokalnih samouprava;

2) kvalitet uslova za nastavu i uenje

Definisanje standarda kolskog prostora i didaktike, umetnike i informatike opreme za gimnazije i

srednje umetnike kole i definisanje mehanizama kontrole primene tih standarda. Ti standardi
trebalo bi da obezbede uslove za jednosmenski rad ovih kola, realizaciju raznovrsnih aktivnosti kole
i primenu razliitih metoda aktivnog uenja/nastave, to je sve nuno za ostvarivanje misije SOUOV.
Radi vee pedagoke efikasnosti, broj uenika u odeljenju, u svim kolama, ne treba da bude vei od
22 - 25 uenika;

3) kvalitet vaspitno-obrazovnih planova i programa

(1) Gimnazije imaju status opteobrazovnih kola, ali mogu imati usmerenja (prirodno-
matematiko, drutveno-jeziko). Za uenike postoje izborni blokovi (moduli). Postoji
mogunost i za internacionalnu gimnaziju i pod odreenim uslovima on-line gimnaziju
organizovanu po meovitom (blended) modelu;

(2) Usvajanje novih kolskih programa. Da bi se uradili koncepcijski novi programi

neophodno je da se najpre definiu standardi postignua uenika (kljuna znanja, umenja,
kompetencije i sistemi vrednosti koje bi uenici trebalo da usvoje kroz itavu srednju
kolu) i to za gimnazije i umetnike kole u celini i za pojedine predmete. Obogaivanje
programa gimnazija sadrajima novih umetnikih disciplina koje do sada nisu bile
zastupljene u koli, a imaju dragocen vaspitno-obrazovni potencijal (drama, pozorite,
ples, pokret, film, digitalne umetnosti), a programa srednjih umetnikih kola
opteobrazovnim programima visokog kvaliteta koji moraju biti prilagoeni profilu kole.
Vaspitno-obrazovni programi moraju biti savremeni, reprezentativni za oblast, ali
selektivni, te ivotno i socijalno relevantni. Potrebno je uvoenje transdisciplinarnosti u
 kolske programe, pre svega, kroz nastavu zasnovanu na projektima. Ovo, na primer,
omoguava uvoenje kulture i umetnosti u glavne tokove celokupne nastave i pomae da
se stvara bogatije okruenje za uenike (v. Preporuke Evropske komisije za obrazovanje,
obuku, kulturu i mlade u kontekstu Evropske agende za kulturu);

(3) Fleksibilnost programa: nastavnici imaju autonomiju da izaberu jedan deo nastavnog
sadraja (koji nije vei od 10%) i prilagode ga odlikama uslova u kojima rade,
karakteristikama uenika s kojima rade i specifinostima lokalne sredine u kojoj je kola.
Ciljevi tog dela nastave doprinose realizaciji ciljeva predmeta. Uz davanje autonomije
nastavnicima u koli, neophodno je obezbeivanje kontinuirane podrke i pomoi
nastavnicima u realizaciji programa, a potrebno je i definisati kako e se verifikovati
adekvatnost i svrsishodnost tih delova programa koje koncipira aktiv nastavnika u koli;

(4) kole imaju kolski razvojni plan (koji sadri prioritete za naredni period); kolski
program za etiri godine (koji obuhvata sve vidove nastavnih i vannastavnih aktivnosti i
saradnju kole s drugim institucijama i lokalnom samoupravom) i godinji plan rada kole
(u kome se konkretizuju planovi iz prethodna dva dokumenta za jednu godinu).
Realizacija svih aktivnosti iz ovih dokumenata mora biti finansirana;

(5) kolska dokumenta sadre sloenu strukturu aktivnosti: nastavne, vannastavne,

izborne, fakultativne i vankolske aktivnosti i aktivnosti kole u lokalnoj sredini (volonterski
i drutveno-koristan rad). Neophodno je postii harmoninu celovitost kroz sve predviene
aktivnosti u koli. Raznovrsni vannastavni programi koncipirani su interdisciplinarno, da bi
se podstaklo smisleno povezivanje znanja i umenja i razvoj opte kulture uenika,
realizuju se u okviru radnog vremena nastavnika i finansiraju se na osnovu programa rada
kole. Deo nastavnih programa moe se realizovati kroz te aktivnosti, koje su po pristupu i
nainu rada drugaije, pa manje optereuju uenike bez obzira na vremenski angaman.
Inicijalno i struno usavravanje nastavnika treba da obuhvata obuku i za vannastavne
aktivnosti. Uenici ne plaaju uestvovanje u sekcijama, fakultativnim i vannastavnim
aktivnostima, jer se time izbegava diskriminacija uenika iz loih socio-kulturnih sredina;

(6) Uvoenje jednosmenskog rada u kolama (kad god uslovi to dozvoljavaju), a u

dobijenom prostoru i vremenu organizovanje diversifikovanih oblika kvalitetnih
vannastavnih kolskih aktivnosti za uenike. Samo ovako razuene delatnosti kole mogu
da ostvare obrazovne funkcije kole i razviju i pojaaju vaspitne funkcije kole. Tamo gde
nije mogu jednosmenski rad, prostor za vannastavne aktivnosti obezbeuje se u javnim
ustanovama u lokalnoj samoupravi;

(7) Razvijanje vaspitne funkcije kole kroz: nain na koji se obrazuju uenici (izbori kvalitet
programa, izbor metoda rada, nastavnici kao model); vannastavne i slobodne aktivnosti
uenika; celinom svog delovanja i saradnjom s drugim institucijama, organizacijama,
roditeljima i lokalnom zajednicom;

(8) U SOUOV se organizuje celovit sportski ivot kole radi brige o fizikom razvoju svih
uenika i organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i organizacijama
aktivnosti za razvoj zdravih stilova ivota. Svi uenici moraju biti ukljueni u takve
aktivnosti, primereno svojim sposobnostima i sklonostima;

4) kvalitet procesa nastave i uenja

(1) Program rada kole predvia korienje raznovrsnih oblika i metoda nastave/uenja
usaglaenih s prirodom predmeta i njegovim ciljevima. Raznovrsne metode rada
omoguavaju bolju realizaciju postavljenih vaspitno-obrazovnih ciljeva i individualizaciju
nastave, bolje izlaze u susret specifinim potrebama uenika, i razvijaju kompetencije
uenika potrebne za nastavak kolovanja i ivot u savremenom drutvu, pripremaju za
budue lake prilagoavanje tehnolokim promenama i novim oblicima organizacije rada i
doprinose poveanju produktivnosti, konkurentnosti, privrednom rastu i stopi zaposlenosti.
 Obezbeuje se korienje potencijala umetnikog obrazovanja u drugim akademskim
disciplinama, jer su ivotni problemi mnogo vie nalik problemima koji se sreu u
umetnosti, to su problemi koji retko imaju jedno tano reenje. Korienjem metoda rada
iz umetnosti podstiu se kreativni i inovativni kapaciteti individua (v. npr. primena
pozorita i drame u obrazovanju, projekat Drama unapreuje kljune kompetencije u
obrazovanju, DICE, 2010) i, tim putem, razvijaju kreativni kapaciteti drutva. kolske
biblioteke i medijateke intenzivno uestvuju u redovnoj nastavi kao prostor za uenje,
mesto za sprovoenje relevantnih aktivnosti uenika za pojedine predmete i za razvoj
medijske pismenosti uenika. Biblioteke i bibliotekari su resurs-centri za razliite izvore
informacija u realizaciji nastave i vannastavnih aktivnosti. Omoguiti korienje prednosti
informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi/uenju i razliitih oblika uenja u on-
line okruenju, (elektronske konferencije, predmetni blogovi, diskusione tribine, razmena
informacija, elektronska testiranja itd.);

(2) Otvaranje mogunosti pravljenja razliitih trajektorija kojima uenici prolaze kroz
kolovanje u SOUOV pripremajui se za budue kolovanje i profesije. Biranje izbornih
predmeta, vannastavnih i fakultativnih aktivnosti u koli obavlja se na poetku kolske
godine u konsultacijama u kojima uestvuju uenik, roditelj/staratelj, nastavnik i psiholog,
pedagog, savetnik za nastavu iz kole. Pored raznovrsnosti programa, isti programi se
mogu realizovati na razliitim nivoima teine (osnovni i napredni nivo). Programi su
koncipirani tako da podstiu razliita interesovanja uenika, povezivanje i primenu znanja
u akademskom i ivotnom kontekstu i razvoj opte kulture i funkcionalne pismenosti
uenika. Razvijen je sistem vrednovanja svih aktivnosti/programa u kojima uestvuju
uenici. Na kraju SOUOV uenik u svedoanstvu ima zabeleene sve programe koje je
proao za etiri godine;

(3) Optereenje uenika obaveznom nastavom ne sme prei 26 - 28 asova nedeljno da bi

se ostavio prostor za druge vidove aktivnosti kojima se ostvaruju drugi ciljevi i ishodi.
Srednje umetnike kole imaju drugaiju strukturu aktivnosti, sa mnogo individualnog
praktinog vebanja i mentorskog rada sa uenicima;

(4) U kolama obezbediti uslove za podjednaku razvijenost nastavnih i vannastavnih

delatnosti. Vannastavni programi su iz razliitih oblasti (nauke, kulture, sporta, zdravlja,
preduzetnitva, ekologije, politike socijalizacije i ureenja drutva) i koncipirani su
interdisciplinarno, tako da na jednom programu rade zajedno nastavnici iz razliitih
oblasti. Inicijalno i struno usavravanje nastavnika treba da obuhvata obuku i za
vannastavne aktivnosti i za ulogu mentora. Definisati i sistem mera za podsticanje
uenikog uea u vannastavnim i vankolskim aktivnostima: npr. ponuda koja
omoguava lini izbor, javnu afirmaciju u koli i/ili lokalnoj samoupravi (konkursi, nagrade,
javni nastupi itd.). kole se podstiu da organizuju vannastavne aktivnosti u saradnji sa
spoljnim partnerima u lokalnoj samoupravi;

(5) Obezbeivanje drugaije strukture i vremenske satnice u kolskoj radnoj nedelji za

nastavnike i uenike. Nastavnici i uenici imaju svakodnevno radno vreme (npr. 8 - 16
sati) koje pored asova redovne nastave obuhvata i druge aktivnosti prema programu
kolskih aktivnosti. Mimo nastave i vannastavnih aktivnosti, uenici imaju u koli sate za
uenje i konsultovanje s nastavnicima, za projekatski rad;

(6) Udbenici i instruktivni materijali se vrednuju na osnovu validnih i proverenih standarda

kvaliteta, i oni su, pre svega, prilagoeni misiji ovih kola (vea ponuda razliitih
aktivnosti, irenje opte kulture, motivisanje za itanje i intelektualni rad, upuivanje na
druge izvore i sl.). Uenici u SOUOV se upuuju na kritiku recepciju udbenikih
sadraja, analizu i uporeivanje informacija iz razliitih izvora, samostalni rad na
ponuenom materijalu kroz bogatu ponudu pitanja i zadataka visokog kvaliteta koji
podstiu vie misaone procese u udbenicima;

(7) Uvodi se praenje i kontrola kvaliteta procesa nastave i uenja sistemom spoljnog
vrednovanja kole, selekcijom nastavnika, sistemom evaluiranja rada nastavnika i
 njihovog napredovanja, kao i redovnim konsultativno-savetodavnim radom. Konsultativni i
savetodavni rad se obavlja u saradnji s institucijama za unapreivanje kvaliteta
obrazovanja i vaspitanja, ali moe biti lociran i u koli (npr. nastavnici u najviim zvanjima
mogu imati drugaiju raspodelu radnog vremena, manje rade sa uenicima, a taj deo
preostalog radnog vremena rade struni savetodavni rad sa kolegama u koli);

(8) kolski plan rada predvia i program aktivnog uenja u vankolskim uslovima koji se
realizuje bar jedanput godinje prema unapred razvijenom programu i kroz saradnju s
referentnim institucijama irom zemlje. Podstie se saradnja uenika sa uenicima iz
drugih kola, ak i drugih drava, kao i ukljuivanje srednjokolaca u razliite
meukolske projekte;

5) kvalitet nastavnika

(1) Obezbeivanje kvaliteta rada nastavnika definisano je u delu SROS Obrazovanje

nastavnika;

(2) Dodatna mera za osiguranje kvaliteta nastavnika jeste definisanje standarda

profesionalnih kompetencija i profesionalnog razvoja nastavnika koji su specifini za
gimnazije, odnosno srednje umetnike kole. Ti standardi se koriste kao osnovni
instrument za vrednovanje nastavnika, za napredovanje nastavnika, odnosno za
prestanak rada nastavnika koji ne zadovoljavaju. U SOUOV koji obrazuje buduu
intelektualnu i kulturnu elitu treba da rade najbolji nastavnici, i o tome se vodi rauna pri
njihovom zapoljavanju, a pored obaveznog strunog usavravanja postoje podsticajne
mere za razliite vidove daljeg usavravanja (specijalizacije, doktorati i sl.) i za
angaovani profesionalni rad u koli;

6) kvalitet obrazovnih postignua uenika

(1) U cilju obezbeivanja kvaliteta obrazovnih postignua uenika odravati i dalje razvijati
postojee sisteme ispitivanja tih postignua, nacionalna i meunarodna testiranja (PISA,
TIMSS), zatim redovno analizirati dobijene rezultate i izvlaiti pouke za nastavu i uenje i
obrazovnu politiku zemlje;

(2) Doneti standarde uenikih postignua za SOUOV u celini i za pojedine predmete. U

njima su definisana znanja i umenja koja uenik treba da poseduje na kraju gimnazijskog,
odnosno umetnikog obrazovanja. Standardi uenikih postignua za SOUOV se
nadograuju na standarde postignua za O i s njima ine jednu logiku celinu;

(3) Definisati koncepciju opte i umetnike mature koje bi trebalo da budu deo celovitog
sistema ocenjivanja u toku srednje kole, da budu podsticaj za podizanje kvaliteta rada u
SOUOV u svim oblastima i da budu kriterijum za ulazak u visoko obrazovanje (v. deo Ulaz
u visoko obrazovanje i obuhvat). Optu maturu polau i uenici srednjih strunih kola koji
se opredeljuju za akademske studije. Redovno analizirati rezultate na maturama na
republikom nivou i u svakoj pojedinanoj koli, izvoditi zakljuke i pouke za
unapreivanje kvaliteta rada kola i na osnovu toga dalje inovirati rad. Gimnazijama koje
pokau zainteresovanost omoguiti pripreme za meunarodnu maturu i uee u njoj;

(4) Definisati kriterijume i uslove za dodeljivanje statusa izvrsna kola (kola izvrsnosti) u
SOUOV onim kolama koje odlino rade, imaju veliku pedagoku dodatu vrednost i
postiu veoma dobre vaspitno-obrazovne i razvojne rezultate iz razliitih oblasti i sarauju
sa svojom sredinom i referentnim institucijama, organizacijama i udruenjima;

(5) Uenika postignua se utvruju razliitim vidovima ispitivanja, ne samo testiranjem.

Testiranje omoguava objektivnije ocenjivanje i uporeivanje s drugima, ali nije
primenljivo u svim predmetima i ne govori o tome ta su uenici nauili, ve samo koliko
su nauili u odnosu na ostale iz uzorka. Ocenjivanje mora biti u skladu s prirodom
 predmeta i njegovim ciljevima. Potrebno je razviti specifine vidove vrednovanja
vannastavnih aktivnosti, razvijenosti specifinih kompetencija i razviti specifine sisteme
vrednovanja u umetnikim kolama koji bi bili u saglasnosti s prirodom umetnikih
disciplina (izlobe, koncerti, predstave, konkursi, nacionalne i lokalne nagrade i sl.);

7) kvalitet kole kao ustanove

(1) Svi zaposleni u koli zajedno s uenicima rade na izgradnji identiteta kole. Razliite
kolske aktivnosti doprinose izgradnji specifinog prepoznatljivog profila kole, i u
vaspitno-obrazovnom, kulturnom, sportskom, naunom, humanitarnom, ekolokom,
tehniko-tehnolokom smislu. kola obezbeuje stvaranje i kontinuirano usavravanje
podsticajnog i bezbednog ambijenta za razvoj uenika i nastavnog kadra, negovanje
radne etike, dobrih odnosa i atmosfere u koli. kola doprinosi razvoju vlastitog identiteta i
kroz specifine vidove saradnje s lokalnom samoupravom i relevantnim institucijama,
organizacijama i udruenjima. U koli je razvijen sistem mera za podrku razvoja
uenikog oseaja kolske pripadnosti (npr. simboli kole, majice i dukserice u bojama
kole sa kolskim amblemom). kole obezbeuju razliite vidove okupljanja uenika i
vannastave - uivo (npr. sportski susreti, zabavne aktivnosti, alumni kole, meukolske
smotre, takmienja itd.) ili preko virtuelne obrazovne mree nastavnika i uenika. Uenici
mogu biti administratori takve mree, ukljueni u njeno odravanje i razvoj, to ih dodatno
vezuje za kolu i ivot u njoj i utie na razvoj uenike participacije u koli. Uestvovanje
na takvoj mrei aktivno vaspitno deluje na uenike putem razvoja kulture ponaanja i
delanja u okviru mree, kao i moralnih aspekata: razvoj svesti ta je plagijarizam, ta je
potovanje autorskih i srodnih prava, i sl. Ureenje kolskog ambijenta, kreativno i
fleksibilno korienje pojedinih kolskih prostora, razvoj specifinog vizuelnog izgleda
kole moe, takoe, biti prilika za razvoj uenike participacije, ali i za razvoj estetike,
fleksibilnosti u miljenju i kreativne saradnje sa drugima;

(2) Svi zaposleni u koli zajedno s uenicima definiu pravila ponaanja u koli. Jasna,
precizna pravila koja potuju svi doprinose bezbednosti i razvoju humanih odnosa i
konstruktivne komunikacije. Pozitivan etos obezbeuje i podela uloga i odgovornosti svih
uesnika (uenika, nastavnika, uprave kole, roditelja ili staratelja i lokalne zajednice).
Participacija uenika u funkcionisanju ustanove (spram uloge i mogunosti) omoguava
im da bolje razumeju prirodu i logiku ljudskog udruivanja, ureenja i rada drutvenih
ustanova, institucija i organizacija, to je deo vaspitavanja uenika. Uenici se
osposobljavaju da razlikuju istinsku participaciju od manipulacije, bez obzira ko je
sprovodi, odrasli ili vrnjaci;

(3) Gimnazije i umetnike kole se angauju da obezbede podrku za svoju javnu delatnost
u lokalnoj samoupravi. One zrae u svom okruenju, imaju kulturnu i javnu delatnost koja
odgovara lokalnim potrebama, infrastrukturi i socio-kulturnom kontekstu. U obezbeivanju
specijalizovanih prostora i uslova za umetniko delovanje uenika (npr. ateljei, radionice,
digitalni studio, montaerski stolovi, filmski studio, bine) kole sarauju s referentnim
ustanovama, institucijama, organizacijama ili udruenjima iz lokalne sredine i regiona.
Saradnja je dvosmerna jer i lokalna samouprava treba da brine o kolama na njenoj
teritoriji (v. deo Strateke relacije opteg srednjeg i umetnikog obrazovanja s drugim
sistemima);

(4) Program karijernog voenja i savetovanja uenika uzrasta od 15 do 18 godina obuhvata

informisanje, savetovanje, voenje i donoenje odluka o profesiji. Cilj programa: pomoi
mladim ljudima da razumeju i interpretiraju informacije o svetu rada i buduoj karijeri,
omoguiti im da razjasne nedoumice koje imaju u pogledu profesija ili poslova, nauiti ih
da razumeju svoje sposobnosti i definiu svoje stavove o ponuenim ili eljenim izborima.
Karijerno savetovanje i voenje mladih koji su talentovani ili obdareni i mladih iz osetljivih
drutvenih grupa trebalo bi da u okviru osnovnih standarda uvai i specifinosti koje vae
za ove grupacije mladih. Standardi programa karijernog voenja i savetovanja za uenike
odnose se na: lini razvoj pojedinca; istraivanje mogunosti za uenje i zapoljavanje -
identifikovanje, izbor i korienje brojnih informacija o profesijama, karijeri, daljem uenju i
 obrazovanju i formiranje sopstvenog stava o tome; planiranje vlastite karijere i upravljanje
njome (Strategija karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji). Kada se govori o
razvoju preduzetnitva kod uenika u SOUOV, pod time se ne misli na pripremu uenika
za odreeno zanimanje ve se podrazumeva upoznavanje uenika sa vlastitim
karakteristikama i sklonostima i njihovo upoznavanje sa prirodom sveta rada;

(5) Profesionalno upravljanje kolom (v. deo Zajedniki okvir za preduniverzitetsko

obrazovanje i vaspitanje). Izbor direktora se vri u koli, bira ga kolektiv na osnovu
programa rada koji kandidat priprema i obrazlae pred kolektivom, a koji se interno i
eksterno verifikuje i kada se prihvati, realizuje ga ceo kolski kolektiv u planiranom
periodu. Direktori obavezno prolaze obuku za sloene uloge koje imaju, a za njih je
izgraen i sistem stalnog profesionalnog usavravanja. Njihov rad se prati, meri i ocenjuje,
evaluacija direktora je specifina komponenta evaluacije rada kole. Prema novim
istraivanjima, direktori bi trebalo da budu pedagoki rukovodioci, oni koji dobro poznaju
prirodu i organizaciju procesa nastave/uenja jer rezultati istraivanja ukazuju na
povezanost upravljanja kolom i postignua uenika. kolski odbori pored nadzorne imaju
i razvojnu ulogu, pomau koli u podizanju kvaliteta rada, izgradnji profesionalnog
identiteta i preko predstavnika lokalne samouprave podravaju razliite vidovi saradnje
kole u lokalnoj samoupravi;

(6) U kolama se uvodi novi koncept partnerstva kole s roditeljima/starateljima. Taj

partnerski odnos se realizuje kroz razliite vidove roditeljskog/starateljskog uestvovanja u
kolskom ivotu, u kreiranju kolske kulture i klime koja e najvie pogodovati razvoju
uenika, u donoenju odluka u koli i definisanju ciljeva i prakse koja e odgovarati
specifinim uslovima porodica i kole;

(7) U kolama su definisana pravila prihvatanja materijalne podrke koli (sponzorstava,

donacije i dr.). Nastavniki kolektiv, struna sluba i uprava kole zajedno odluuju o
angaovanju dobijenih sredstva, uvaavajui elju darodavca u koju namenu da se uloe
sredstva (npr. oprema biblioteke i itaonice, kabineta, popravka zgrade i slino).
Pojedinana odeljenja, nastavnici ili deca ne mogu biti odreeni kao korisnici dobijenih
sredstava;

(8) U kolama se stvaraju uslovi za razvoj, proveru i uvoenje obrazovnih inovacija. kola
se ukljuuje u projekte, sarauje sa obrazovnim i istraivakim ustanovama i institucijama,
a sama je osposobljena za mala istraivanja, prouavanja i unapreivanja vlastite prakse;

(9) Stvaraju se potrebni uslovi za osnivanje uenikih klubova od strane akog

parlamenta, koji bi sprovodili konkretne aktivnosti i gde bi mladi imali prilike da se
informiu, neformalno i informalno edukuju, organizuju razliite dogaaje i akcije u cilju
razvijanja volonterskog duha i vrednosti aktivnog uea u ivotu svoje zajednice.

6. Potrebne promene u okruenju SOUOV

Radi poveanja obuhvata uenika u SOUOV potrebna je aktivna saradnja gimnazija i umetnikih
kola sa osnovnim kolama kako bi se rano otkrili uenici koje bi prema sposobnostima i
interesovanjima trebalo usmeravati na SOUOV, na primer, preko promovisanja SOUOV meu
osnovcima. Saradnja osnovnog i srednjeg obrazovanja trebalo bi da se odvija i kroz zajednike
projekte i aktivnosti u lokalnoj samoupravi. Potrebno je i da se umetnike kole angauju u realizaciji
dela vannastavnih aktivnosti (npr. razvoj opte muzike kulture, opte umetnike kulture i sl.) u O i
gimnazijama.

Karijerno voenje treba razviti u osnovnim kolama ne samo zbog pomoi uenicima, ve i zbog bolje
identifikacije uenika i njihovog usmeravanja ka akademskom obrazovanju. Neophodno je
usaglaavanje koncepcije zavrnih ispita u osnovnoj koli i prijemnih ispita u SOUOV.
Kroz sve predmete u osnovnoj i srednjoj koli treba provui podsticaje za razvoj funkcionalne
pismenosti. Dalji rad na razvoju funkcionalne pismenosti mora biti jedan od prioriteta i u SOUOV.

Sa sistemom visokog obrazovanja neophodno je usaglaavanje, pre svega, u koncepciji zavrnih

ispita (matura) u SOUOV i prijemnih ispita u visokom obrazovanju. Treba da se vodi rauna o
kontinuiranom stipendiranju uenika iz osetljivih kategorija pri prelasku iz SOUOV na visoko
obrazovanje, a i o drugim vidovima podrke za nastavak akademskog kolovanja (obezbeivanje
doma, oslobaanje kolarine).

Zbog podizanja nivoa kvaliteta rada treba u gimnazijama i srednjim umetnikim kolama podrati rad
nastavnika koji imaju doktorate, specijalizacije ili drugi vid dodatnog akademskog kolovanja u struci
ili metodici (davanje odreenih beneficija, zvanja, neki vid saradnje s matinim nastavnim fakultetom
itd.) i podrati njihov rad na inoviranju nastave. Potrebno je i da se pojaa, a na nekima umetnikim
fakultetima i razvije umetnika pedagogija za razliite vrste umetnosti. U okviru visokog obrazovanja
neophodno je i razmotriti kako da se rei problem visokog obrazovanja baletskih umetnika u zemlji.
Ima predloga da se fakultet za baletske umetnike otvori kao posebna grupa na nekom od postojeih
fakulteta.

Kreiranje opte politike SOUOV treba da se ostvaruje kroz koordiniran rad institucija zaduenih za
razvoj obrazovanja (MP, Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnog prosvetnog saveta) iji predstavnici bi trebalo da dre
jednom u tri meseca zajednike sastanke, na kojima bi se pratila realizacija opte politike i mera iz
strategije za SOUOV.

U MP je potrebno da postoji osoba/e zaduene za praenje kolovanja dece sa sela i iz osetljivih

grupa i osoba/e zaduene za realizaciju umetnikog obrazovanja. Treba uvesti redovni godinji
izvetaj, bilten (godinja "bela knjiga") ne internog ve javnog karaktera o stanju tih dela sistema. Na
osnovu tih analiza potrebno je da se planiraju finansijski, kadrovski i drugi resursi za unoenje
potrebnih promena u skladu sa razvojem obrazovanja datog u ovoj strategiji. Istraivanja obrazovanja
i meuresorne saradnje (obrazovanje i kultura, obrazovanje i nauka, obrazovanje i finansije,
obrazovanje i rad i socijalna zatita, itd.) treba da budu meu prioritetima u naunom razvoju
Republike Srbije u oblasti drutvenih istraivanja. Rezultati istraivanja bi trebalo da budu jedan od
vanih elemenata za kreiranje i razvoj obrazovne politike u zemlji. Potrebna je sistemska podrka
meunarodnim, a posebno regionalnim projektima saradnje, kao i sistemska ponuda razvijenih
kvalitetnih projekata iz obrazovanja zemljama u okruenju i ire, bilo preko ministarstava, bilo preko
kancelarija razliitih meunarodnih organizacija (UNICEF, OEBS, UNDP i druge), ili preko saradnje
fakulteta i istraivakih organizacija (TEMPUS projekti i sl.).

7. Strateke relacije SOUOV s drugim sistemima

Poto u SOUOV poinje formiranje budue intelektualne i kulturne elite, u realizaciju njegovih
aktivnosti moraju pre svega biti ukljuene razliite institucije i organizacije nauke i kulture. Kulturne
ustanove bi morale da razviju svoju edukativnu funkciju i da uspostave saradnju sa kolama. Vidovi
saradnje mogu biti razliiti (deo nastavnog programa se realizuje u kulturnoj ustanovi, uenici se
ciljano vode da vide deo programa kulturne ustanove koji ima veze sa sadrajem koji ue u koli ili
kola i kulturna institucija razvijaju zajedniki program). Centri za popularizaciju nauke, istraivake
stanice, muzeji, programi popularizacije nauke u muzej-kuama (npr. Milankovia, Pupina) jesu mesta
s kojima je neophodno razviti detaljne programe naune saradnje. Saradnja s institucijama i
organizacijama nauke i kulture mora biti sistematski razraena, mora biti deo godinjeg programa
kole i moraju biti obezbeeni preduslovi za njenu realizaciju (razvijen program, obuene,
kompetentne osobe, vreme, prostor, materijalna ili potrona sredstva za realizaciju programa u
ustanovama).

Partnerstva izmeu kola i kulturnih ustanova su znaajna jer omoguavaju dijalog izmeu
umetnikog obrazovanja i svih drugih predmeta koji se predaju. Naravno, ovo podrazumeva obuku za
ovu vrstu pristupa kako umetnika i kulturnih radnika, tako i nastavnika i drugih strunjaka koji rade s
decom u ustanovama kulture, kolama i raznim centrima za decu i drugim prostorima van kola.
Moderne kreativne industrije bi trebalo ukljuiti u program SOUOV, da ih uenici upoznaju kao model
spoja umetnosti (kreativnost, inovacija), privredne delatnosti (prodajni predmeti iroke upotrebe) i
tehniko-tehnoloke delatnosti (korienje novih materijala, novih tehnika izrade i novih tehnologija u
izradi). Potrebno je osnaivanje aktivnog stvaralatva mladih u kulturi, tehnici i nauci i obezbeivanje
aktivnog iskazivanja mladih stvaralaca u oblasti kulture, tehnike i nauke.

Gimnazije i srednje umetnike kole moraju imati uspostavljenu saradnju s razliitim kulturnim,
naunim, sportskim, zdravstvenim, ekolokim, tehniko-tehnolokim manifestacijama (npr. Festival
nauke, Laboratorija slavnih, Oistimo Srbiju, Mladi u akciji), ne samo kao konzumenti ve i kao
potencijalni partneri u njihovoj realizaciji. Neophodna je promocija i validacija neformalnih oblika
obrazovanja, podravanje ideje kreativnosti i uenja u svakodnevnom ivotu, u slobodnom vremenu,
u kulturnim i drutvenim aktivnostima i povezivati ih sa kolskim uenjem/nastavom.

Saradnja s udruenjima, nevladinim organizacijama ili stranim agencijama koje imaju razvijene i
verifikovane programe (npr. za omladinsko preduzetnitvo, razvoj liderstva, kole demokratije) moe
biti deo programa vannastavnih aktivnosti kole.

SOUOV bi moralo da bude okrenuto delovanju u lokalnoj sredini, ali i vlast na nivou lokalne
samouprave i uprava lokalne samouprave morale bi da se angauju u brizi o mrei obrazovnih
ustanova na svojoj teritoriji i kvalitetu njihovog rada. Lokalna samouprava bi trebalo da planski prati
potrebe za nastavnim kadrom i stipendiranje buduih nastavnika. Gimnazije i umetnike kole su
vane za kadrovsku budunost lokalne samouprave i negovanje kulturnih aktivnosti u njoj i lokalna
samouprava bi trebalo da preuzme odgovornost za planiranje razvoja SOUOV na svom podruju,
upravljanje njime i njegovo finansiranje.

Ministarstva nadlena za zdravlje, socijalnu politiku i omladinu treba da zajedno sa kolama

organizuju redovne volonterske i humanitarne aktivnosti (dobrovoljno davanje krvi, pruanje pomoi
siromanim uenicima, briga o deci bez roditeljskog staranja, briga o starim i ugroenim licima itd.) i
aktivnosti usmerene na promovisanje zdravih stilova ivota u lokalnoj samoupravi (borba protiv
upotrebe psihoaktivnih supstanci, duvana i alkohola, briga o reproduktivnom zdravlju mladih).
Sistematsko povezivanje i saradnja s udruenjima i organizacijama (npr. planinarskim i izviakim
drutvima, eko-udruenjima, drutvima za zatitu ivotinja, etno-udruenjima, domovima za decu bez
roditeljskog staranja, zavodima za zatitu spomenika i kulturnog naslea itd.) bilo bi snana podrka u
vaspitanju aktivnog i odgovornog graanina.

Neophodna je kontinuirana saradnja s medijima i iroka javna kampanja o procesima stratekih

promena u SOUOV, da bi graani upoznali novine, pripremili se za njih i prihvatili ih.

V. SREDNJE STRUNO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Misija srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: SSOV) je da obezbedi
mogunosti i uslove svakom pojedincu da stekne znanja, vetine, sposobnosti i stavove - strune
kompetencije radi efikasnog ukljuivanja u svet rada i nastavak kolovanja.

Kako bi ostvarilo te zadatke SSOV treba da bude funkcionalan, efektivan, racionalan i fleksibilan
sistem obrazovanja, iroko determinisan i dostupan svima, da odgovori na trenutne i budue potrebe
trita rada i da pripremi pojedinca da se stalno tokom ivota usavrava i ui.

Ostvarujui ovu misiju, SSOV doprinosi stvaranju drutva zasnovanog na znanju, to je temelj
ukupnog i odrivog razvoja drutva u celini.

Funkcije SSOV su:

1) sticanje inicijalnog i kontinuiranog strunog obrazovanja;

2) sticanje potrebnih znanja za nastavak kolovanja;

3) sticanje kvalifikacija (odnosno relevantnih strunih kompetencija) koje su prepoznatljive i potrebne
za ukljuivanje u svet rada i omoguuju zapoljavanje, odnosno samostalno zapoinjanje posla;

4) osposobljavanje pojedinca za proces celoivotnog uenja;

5) razvoj kreativnosti, inovativnosti i preduzimljivosti pojedinca.

Deo ove strategije koji se odnosi na srednje struno obrazovanje naslanja se na Strategiju razvoja
strunog obrazovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 1/07). Predloeni tekst je
usaglaen i zasnovan i na dokumentima EU - Kopenhagenkoj deklaraciji o strunom obrazovanju iz
2002. godine i Kominikeu iz Bria o saradnji u strunom obrazovanju u Evropi iz 2010. godine.

1. Vizija potrebnog i ostvarivog stanja u 2020. godini

SSOV 2020. godine treba da obezbedi mogunost sticanja relevantnih kvalifikacija koje su deo
sveobuhvatnog Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije (u daljem tekstu: NOK), u
optimizovanoj mrei strunih kola i obrazovnih ustanova, iji je rad zasnovan na socijalnom
partnerstvu, razliitim oblicima i metodama nastave i uenja, odnosno programima obrazovanja i
obuke. Na ovaj nain obezbeuje se, sa jedne strane, svakoj osobi koja je stekla osnovno
obrazovanje a u skladu sa njegovim linim predispozicijama i mogunostima, sticanje prve
kvalifikacije i osposobljavanje za proces celoivotnog uenja. S druge strane, srednje struno
obrazovanje obezbeuje mogunost sticanja dodatnih kvalifikacija ime se obezbeuje
zadovoljavanje potreba trita rada u sladu sa ekonomskim, tehnolokim i ukupnim drutvenim
razvojem zemlje.

Proces dostizanja vizije potrebno je pratiti preko strategijom definisanih kljunih obeleja. Praenje
indikatora za svako od kljunih obeleja potrebni su radi preduzimanja korektivnih mera kako bi se
osiguralo da u 2020. godini postavljeni ciljevi zaista budu i dostignuti. Osnovna kljuna obeleja
kojima se proverava ostvarenje stratekih ciljeva u sistemu SSOV su: obuhvat, kvalitet, efikasnost i
relevantnost.

Oekivane vrednosti, odnosno eljeno stanje u 2020. godini u SSOV su:

1) Obuhvat - minimalno 95% onih koji su zavrili osnovnu kolu (88% generacije) upisuje neku od
srednjih kola. Srednje strune etvorogodinje kole upisuje 39% generacije, ostalo srednje struno
obrazovanje upisuje 10% generacije, a vie od 5% populacije odraslih nezaposlenih lica pohaa neki
od oblika SSOV;

2) Kvalitet - 2020. godine oekuje se da funkcioniu svi elementi sistema osiguranja kvaliteta SSOV
(Sektorska vea su uspostavljena u drugom mandatu; Nacionalni sistem kvalifikacija je razvijen i
redovno se aurira na osnovu potreba privrede i drutva u celini; svi planovi i programi su razvijeni na
osnovu standarda kvalifikacija, odnosno standarda postignua za opteobrazovne predmete;
standardi kompetencija nastavnika i direktora kao i standardi rada ustanova su u punoj primeni;
sprovode se potpuno ili delimino eksterna struna matura i zavrni ispiti kao i ispiti drugih oblika
SSOV; uspostavljen sistem praenja SSOV; stopa ranog naputanja kolovanja u SSOV - smanjena
za 50%);

3) Efektivnost - 2020. godine etvorogodinje srednje strune kole zavrava minimalno 95%
upisanih (37% generacije); Upisuje se u visoko obrazovanje 40% -50% onih koji su zavrili
etvorogodinje srednje strune kole (15% - 18,5% generacije), preostali aktivno trae posao, a 20%
odraslih koji su proli kroz sistem obuka nalazi posao ili se samozapoljava u periodu kraem od
devet meseci. 20% odraslih lica prolazi kroz kontinuirano SSOV, ukljuujui i povratnike koji su
prerano napustili sistem obrazovanja i dugotrajno nezaposlene (obuke, dokvalifikacije i
prekvalifikacije) radi sticanja prve kvalifikacije ili dodatne kvalifikacije;

4) Relevantnost - 2020. godine povean je stepen usklaenosti potreba trita rada sa ponudom
kvalifikacija u strunom obrazovanju i obuci na osnovu stalnog istraivanja potreba za
kompetencijama u okviru sektorskih vea. Mrea strunih kola racionalizovana u skladu sa
demografskim kretanjima i stepenom regionalnog razvoja.

2. Sadanje stanje SSOV

Sadanje stanje - kljuna obeleja

Obuhvat

Prema podacima iz kolske 2009/2010. godine udeo uenika koji pohaaju srednje strune kole je
72,59% (gimnazije 25,38%, umetnike kole 2,03%). Najzastupljenije podruje rada je Ekonomija,
pravo i administracija sa 13,24%, zatim sledi Mainstvo sa 10,46%, Elektrotehnika sa 9,88%,
Trgovina, ugostiteljstvo i turizam sa 9,35% i Medicina sa 8,20% (ovih pet podruja rada upisuju vie
od polovine svrenih osnovaca koji se opredeljuju za srednje struno obrazovanje). Srednje strune
kole su privlane - osnovna prednost je to pruaju obe mogunosti i nastavka kolovanja i
zaposlenja. Uvoenje ogleda (58% strunih kola ima bar jedno ogledno odeljenje, obuhvat oko 15%
uenika u sistemu) dodatno je povealo atraktivnost strunih kola (potreban broj bodova za upis u
ogledna odeljenja esto nadmauje bodove za gimnazije, MP - Rezultati upisa SS 2005 - 2010.
godine). Naalost, nema preciznih podataka o obuhvatu odraslih lica koji prolaze kroz sistem obuka,
prekvalifikacija i dokvalifikacija.

Neadekvatna je mrea kola, popunjenost upisne kvote je 89%. Plan upisa ne prati potrebe trita
rada. Nema sistematizovanih podataka o postojeim obukama na tritu, kao ni podataka o broju
odraslih lica koji prolaze kroz sistem srednjeg strunog obrazovanja.

Kvalitet

Neki od elemenata potrebnih za praenje i ostvarenje kvaliteta sistema SSOV su ve ostvareni ili su u
postupku donoenja (kolsko razvojno planiranje, interna evaluacija, standardi rada nastavnika i
ustanova, uee poslodavaca u kreiranju standarda kvalifikacija, razvoju plana i programa i ispitima,
delimino eksterni zavrni ispit i matura u oglednim odeljenjima i sl.). Nema preciznih podataka o
ranom naputanju kolovanja u strunim kolama. Na osnovu podataka Studije merenja ivotnog
standarda i Razvoj ljudskih resursa u Srbiji, 2010 (dalje u tekstu: SMS), stopa osipanja u srednjem
obrazovanju bila je 2,3% (2005). Meutim, neki drugi podaci pokazuju da je ova stopa mnogo via,
ak oko 30% u srednjem obrazovanju, u poreenju sa zvaninim podacima koji se ne dre starosnih
grupa uenika (Vlada, 2003). Prema podacima MP, anketa sprovedena za generacije od 2000 - 2008.
godine pokazuje da je osipanje 7,3%. Ali, prema drugim merenjima u Republici Srbiji 10,0% lica nije
steklo inicijalno SSOV (EUROSTAT, 2010). Za razliku od ovih brojki, SMS daje zakljuak da jedna
petina dece u Republici Srbiji jo uvek ne pohaa srednje obrazovanje, naroito deaci i mladi ljudi iz
socijalno ugroenih podruja.

Efektivnost

U 2010. godini, na visokokolske institucije upisano je 36.127 studenata koji su zavrili trogodinje ili
etvorogodinje SSOV, to ini oko 63% populacije maturanata. Preostali deo populacije maturanata
u SSOV pokuava da se zaposli.

Prema statistikama Nacionalne slube za zapoljavanje (u daljem tekstu: NSZ) iz aprila 2011. godine
broj lica koji prvi put trae posao a koji su zavrili trogodinje SSOV je 61.901. Od tog broja, u prvih
pet podruja rada su 49.983 lica (80,7%), i to:

(1) Mainstvo i obrada metala 17.760 lica;

(2) Trgovina, ugostiteljstvo i turizam 12.541 lica;
(3) Tekstilstvo i koarstvo 8.027 lica;
(4) Elektrotehnika 6.146 lica;
(5) Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane 5.509 lica.
Sa zavrenim etvorogodinjim SSOV prvi put trai posao 68.208 lica. Od tog broja, u prvih pet
podruja rada je 37.149 lica (54,5%), i to:

(1) Ekonomija, pravo i administracija 10.953 lica;

(2) Mainstvo i obrada metala 8.499 lica;
(3) Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane 7.247 lica;
(4) Trgovina, ugostiteljstvo i turizam 4.342 lica;
(5) Elektrotehnika 6.108 lica.

Znaajna razlika u procentualnoj zastupljenosti lica sa zavrenom trogodinjom ili etvorogodinjom

srednjom strunom kolom koja trae posao nastala je zbog veeg broja odlaska na studije i manje
potranje posla onih mladih koji su se due kolovali.

Stopa nezaposlenosti mladih (15 - 24 godina) dostigla je 46,1% krajem 2010. godine (Prvi nacionalni
izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva, 2011).

Od osoba koje spadaju u kategoriju dugorono nezaposlenih lica (po ARS i po standardu NSZ,
dugorona nezaposlenost je period traenja posla dui od 12 meseci) 73% su lica sa srednjim
obrazovnim nivoom. U tom zbirnom procentu najvee je uee lica sa periodom traenja posla od
etiri do est godina (17,1%), zatim od dve do etiri godine (16,8%) i sedam do deset godina (11,1%).
Lica koja su nezaposlena due nego to je trajalo njihovo kolovanje dolaze u stanje
deprofesionalizacije ili dekvalifikacije, pa po tom osnovu postaju teko zapoljiva. Sa drutvenog
stanovita to je i ekonomski gubitak - promaena investicija, koja zahteva dodatno drutveno i lino
angaovanje i dodatna sredstva radi obuavanja tih lica radi eventualnog zapoljavanja.

Relevantnost

Nema preciznih zbirnih podataka o broju lica koja su u radnom odnosu, a menjaju ili stiu drugu
kvalifikaciju kroz vidove vanrednog kolovanja u strunim kolama, zatim broju lica koja su izgubila
status redovnog uenika ili prerano napustila kolovanje, pa nastavljaju kao vanredni uenici, radi
procene procentualnog iznosa ovog kljunog obeleja. Usklaenost ponude u SSOV i potranje na
tritu rada je niskog stepena. Bez obzira na veliku potranju za odreenim kvalifikacijama kao to su
zidari, zavarivai, livci, svreni uenici osnovnih kola nisu zainteresovani ve dui niz godina za
obrazovanje za ova zanimanja. S druge strane, politika upisa nije usklaena sa stanjem
nezaposlenosti (najvea stopa upisa je u podruju rada Ekonomija, pravo i administracija gde postoji
samo etvorogodinje obrazovanje, ali je veoma slian broj nezaposlenih iz ovog podruja rada koji
trae prvo zaposlenje).

3. Nalazi SWOT analize

Snage

1) mogunost nastavka kolovanja ili zapoljavanja;

2) velik obuhvat populacije;

3) postojanje iroke mree kola i iroke ponuda obrazovnih profila;

4) poveana atraktivnost uvoenjem ogleda (rezultiralo opremanjem kola tehnikim sredstvima,

obukom nastavnika, manjim broj uenika u odeljenju, uvoenjem standarda kvalifikacija, ishoda
uenja, modularnom nastavom i uvoenjem predmeta preduzetnitvo);

5) postojanje podrke institucija i tela (MP, Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar
za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja, Privredna komora Srbije, NCZ, Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih);
6) iskustvo i rezultati ostvareni u razliitim projektima (CARDS, IPA, GIZ, Kulturkontakt i drugi).

Slabosti

1) neadekvatna strukovna struktura i geografska distribucija mree kola;

2) slaba opremljenost kola koje nisu u ogledu;

3) neadekvatna struktura plana upisa i neusaglaenost obrazovnih profila sa strukturom privrede i

njenim potrebama (kolovanje profila za kojima ne postoji potreba ili ima vikova na tritu rada, dok
na drugoj strani nema upisa na pojedina zanatska zanimanja koja su potrebna tritu);

4) zastarelost dela sistema koji nije obuhvaen ogledom (prevazieni nastavni planovi i programi,
nastavnici koji ne prolaze adekvatne programe stalnog strunog usavravanja, loa opremljenost
kola);

5) nereen problem obezbeenja kvaliteta praktinog dela nastave van kole (u daljem tekstu: radna
praksa), pri emu nema akreditovanih radnih mesta i instruktora za obavljanje radne prakse, niti
podsticaja privrednih drutava da obezbede kvalitetnu praksu uenicima, nedovoljan broj privrednih
drutava je zainteresovan za ovaj vid saradnje sa obrazovanjem;

6) nedostatak instrumenata za obezbeenje kvaliteta (NOK, standardi kvalifikacija, eksterno zavrni

ispiti i sl.).

Mogunosti

1) postojanje potrebe za visokokvalitetnom radnom snagom (investicije, potreba za novim

kvalifikacijama, samozapoljavanjem - pokretanjem sopstvenog biznisa);

2) postojanje uslova za jaanje saradnje sa socijalnim partnerima (kroz Savet za struno obrazovanje
i obrazovanje odraslih, formiranje Sektorskih vea, podrka sektorskih udruenja i asocijacija);

3) postojanje mogunosti da srednje strune kole aktivno uestvuju u razvoju modela neformalnih
oblika SSOV - obuke; mogunost transfera znanja i iskustava (metodologije, koncepti, procedure)
steenih u razvoju ogleda na dalji razvoj SSOV;

4) mogunost pristupa EU fondovima;

5) postojanje uslova za uvoenje kvalitetne radne prakse (stimulacija poslodavaca npr. kroz poreske
olakice za razvoj socijalnog partnerstva uz njihovo uee u izradi nacionalnog sistema kvalifikacija,
standarda kvalifikacija, praktine nastave, realizaciji ispita itd.)

Pretnje

1) diskontinuiteti u reformi SSOV zbog estih drutveno-politikih promena (esti prekidi ili menjanja
zapoetih reformi);

2) veoma teko se sprovodi uvoenje proverenih inovacija u obrazovni sistem;

3) slabi efekti postojeeg sistema strunog usavravanja nastavnika, to ukrteno sa nedovoljno

dobrim socijalnim statusom profesije nastavnika u drutvu dovodi do njihove demotivisanost i apatije;

4) nedovoljna finansijska izdvajanja i ulaganja u opremanje kola.

4. Strategija razvoja sistema SSOV

 Raskorak izmeu vizije i postojeeg stanja

Iako je obuhvat i atraktivnost strunog obrazovanja naizgled na zadovoljavajuem nivou, njegova

struktura je generator nezaposlenosti, jer kreira strunjake za ijim radom ne postoji potreba na tritu
rada.

Ne postoje sistemski podaci o efikasnosti sistema, odnosno broju onih lica koji su koji su nastavili
dalje kolovanje po zavretku SSOV, proli sistem dokvalifikacije, prekvalifikacije ili dodatne obuke ili
se zaposlili. Ovako sistematizovane podatke prikupljao je Zavod za unapreivanje obrazovanja i
vaspitanja za svrene uenike srednjih strunih kola koji su zavrili ogledne programe. Generalno
nedostaju podaci o obukama odraslih lica na nivou SSOV.

Gledano sa stanovita racionalnosti, ne postoji povratni mehanizam korigovanja upisne politike koja
generie dugotrajno nezaposlena lica.

U pogledu fleksibilnosti i relevantnosti ima dobrih poetnih rezultata, ali je normativa sa jedne strane
preterano kruta i komplikovana, a s druge strane je nema.

Prepreka za premoavanje raskoraka je i odsustvo koherentnosti u stratekom upravljanju strunim

obrazovanjem, to stvara brojne probleme i posledice koje direktno usporavaju razvoj strunog
obrazovanja, odnosno razvodnjavaju efekte ve ostvarenih ili zapoetih stratekih inovacija i
reformskih aktivnosti.

5. Strategija dostizanja vizije

Uporedni prikaz stratekih ciljeva razvoja strunog obrazovanja u EU (utvrenih Kopenhagenkom

deklaracijom i Kominikeom iz Bria) i u Republici Srbiji u narednom periodu i mere za njihovo
postizanje dati su u tabeli.

Tabela 1: Prikaz stratekih ciljeva razvoja strunog obrazovanja u EU i u Republici Srbiji u narednom
periodu i mere za njihovo postizanje

Strateki ciljevi razvoja strunog
obrazovanja prema Kopenhagenkoj
strategiji odnosno Kominikeu iz Bria
Poboljanje kvaliteta i uspenosti
SSOV i jaanje njegove
atraktivnosti i relevantnosti
- Obezbediti kvalitet nastavnika,
instruktora i drugih profesionalaca u
strunom obrazovanju
- Osigurati veu usaglaenost sa
tritem rada, pa time i relevantnost
SSOV
Jaanje kreativnosti, inovativnosti Unaprediti kvalitet i efikasnost
i preduzimljivosti, kao i korienja SSOV
informacionih tehnologija
Strateki ciljevi razvoja SSOV u
Srbiji do 2020.+ godine
Obezbediti da kvalifikacije u
SSOV budu relevantne i
dostupne
Strateke mere koje treba
sprovesti do 2020. godine u
Srbiji
- uspostavljanje Nacionalnog
okvira kvalifikacija za
celoivotno uenje;
- standardizacija ispita za
sticanje kvalifikacije;
- uspostavljanje sistema
sertifikacije prethodnog
uenja / priznavanje
neformalnog i informalnog
uenja
- Uvoenje majstorskog
obrazovanja
- Unapreivanje sistema
usavravanja nastavnika
- Razvoj programa
obrazovanja na osnovu
standarda kvalifikacija
- Fleksibilna organizacija
nastave
- Usklaivanje mree
strunih kola i ponudu
 obrazovnih programa
(profila) sa potrebama
privrede
Razviti efektivan sistem Obezbediti da sistem SSOV - Smanjenje stope ranog
celoivotnog uenja i mobilnost bude sveobuhvatan i unaprediti naputanja obrazovanja
kao realnost u strunom njegov doprinos smanjenju
obrazovanju stope ranog naputanja
- Obezbediti fleksibilnost u obrazovanja
dostupnosti obrazovnim programima
i sticanju kvalifikacija svim
kategorijama korisnika
- Razviti strateki pristup za
internacionalizaciju inicijalnog i
kontinuiranog strunog obrazovanja i
promovisati mobilnost
Promovisanje principa jednakosti,
drutvene kohezije i aktivnog
graanstva - omoguiti inkluziju u
SSOV
Jaanje uea socijalnih Uspostavljanje odrivog - Ukljuivanje poslodavaca u
partnera u strunom obrazovanju sistema socijalnog partnerstva proces programiranja,
- Direktno ukljuivanje poslodavaca u SSOV u Srbiji razvoja i realizacije SSOV
u kreiranje, razvoj i praenje SSOV
- Intenzivna saradnja nosilaca
politike razvoja SSOV sa drugim
oblastima posebno iz oblasti
ekonomije
Uspostavljanje efikasnog sistema Uspostavljanje efikasnog - Uspostavljanje sistema
upravljanja SSOV u svim sistema upravljanja u SSOV na praenja i vrednovanja
domenima njegovog ostvarivanja svim nivoima strunog obrazovanja
- Upravljanje kljunim instrumentima - Definisanje jasne podele
razvoja SSOV odgovornosti, uloga i
- Uspostavljanje intenzivne saradnje zadataka svih nosilaca
sa svim nosiocima razvoja SSOV upravljanja u SSOV
- Obezbeivanje voenja valjane
statistike, tj. kvalitetnih i relevantnih
podataka za razvoj SSOV
Uskladiti politiku razvoja SSOV sa
politikama razvoja drugih
relevantnih oblasti: zapoljavanja,
privrede, istraivanja i inovacija

6. Osnovne strateke mere

Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija za celoivotno uenje

Uspostavljanjem NOK obezbeuje se podrka razvoju modernog, relevantnog i fleksibilnog sistema

obrazovanja sa svrhom da:

1) obezbedi relevantnost kvalifikacija (ojaa veze sveta rada i sveta obrazovanja);

2) unapredi pristup, fleksibilnost i prohodnost u sistemu formalnog i neformalnog obrazovanja;

3) obezbedi prepoznavanje i priznavanje neformalnog i informalnog uenja;

4) podri orijentisanost na ishode uenja i primenu koncepta celoivotnog uenja;

5) obezbedi referentne take za osiguranje kvaliteta;

6) obezbedi uporedivost srpskih kvalifikacija sa evropskim okvirom kvalifikacija (u daljem tekstu:

EOK), a s ciljem njihovog meunarodnog priznanja.

NOK je sistem koji obuhvata broj i opis nivoa kvalifikacija, odnose izmeu kvalifikacija, puteve
prohodnosti i napredovanja u odnosu prema tritu rada i civilnom drutvu. Njime je obuhvaen
nacionalni sistem kvalifikacija koji sadri kvalifikacije svih nivoa i vrsta bez obzira na nain sticanja
(kroz formalno ili neformalno obrazovanje odnosno informalno uenje - ivotno ili radno iskustvo) i
ivotno doba u kome se stiu kvalifikacije (mladi ili odrasli). Na ovaj nain se omoguava integracija i
koordinacija postojeih sistema kvalifikacija u Republici Srbiji (npr. sistem kvalifikacija visokog
obrazovanja, sistem kvalifikacija srednjeg strunog obrazovanja i drugi sistemi).

NOK utvruje procese, tela, odnosno organizacije odgovorne za uspostavljanje kvalifikacija, naine
sticanja, uporeivanje, prepoznavanje, obezbeivanje kvaliteta i standarda po kojima se realizuju.

Potrebe za kvalifikacijama na tritu rada, odnosno neophodnim kompetencijama u skladu sa

tehnolokim i drutvenim razvojem, se moraju kontinuirano pratiti to se omoguava radom sektorskih
vea. Na ovaj nain bi se unapredila obrazovna ponuda srednjeg strunog obrazovanja - formalnog i
neformalnog.

Aktivnosti do 2020. godine:

1) uspostaviti NOK u srednjem strunom obrazovanju - formalnom i neformalnom (poeljno je da se

uspostavi kao jedinstven srpski okvir kvalifikacija koji obuhvata i formalno opte srednje i visoko
strukovno i akademsko obrazovanje);

2) doneti zakonsku i podzakonsku regulativu o kvalifikacijama i uspostaviti sva tela nadlena za ovu
oblast;

3) uspostaviti kontinuirani rad sektorskih vea;

4) uspostaviti nacionalni sistem kvalifikacija koji se redovno inovira.

Standardizacija ispita za sticanje kvalifikacije

Standardizaciju ispita za sticanje kvalifikacija na nivou sistema (struna matura i zavrni ispiti za sve
ostale oblike strunog obrazovanja i obuke) treba izvriti na osnovu iskustava primene razliitih
koncepata zavrnih ispita, a radi podizanja kvaliteta srednjeg strunog obrazovanja na nacionalnom
nivou neophodno je utvrditi standarde ispita (eksterno ili delimino eksterno ocenjivanje, instrumenti,
procedure, nadlena tela/ustanove, zakonska i podzakonska regulativa). Uspostavljanjem NOK
utvruju se ovi standardi.

Planirane mere:

1) u sklopu NOK za svaku kvalifikaciju utvren je standard ispita za sticanje kvalifikacije (eksterno ili
delimino eksterno ocenjivanje, instrumenti, procedure, nadlena tela/ustanove, zakonska i
podzakonska regulativa);

2) najmanje po jedan predstavnik visokih strukovnih kola i fakulteta ukljueni u timove za pripremu
instrumenata za zavrne ispite i ispite strune mature za svaki obrazovni profil;

3) najmanje 50% eksternih ispitivaa je akreditovano;

4) rezultati ispita se prikupljaju u procesu praenja sistema SSOV, obrauju i koriste u svrhu
osiguranja kvaliteta na nivou kole/ustanove i sistema SSOV.
Uspostavljanje sistema sertifikacije prethodnog uenja / priznavanje neformalnog i informalnog
uenja

Standardi sistema sertifikacije prethodnog uenja, odnosno priznavanje neformalnog i informalnog

uenja sastavni je deo NOK. Uspostavljanje ovog sistema je od velikog znaaja iz najmanje dva
razloga:

1) u vreme izuzetno brzog razvoja informaciono - komunikacionih tehnologija, dostupnost informacija

svakom pojedincu je znatno vea u odnosu na period od pre samo 10 godina, ime se stiu
mogunosti intenzivnog neformalnog i informalnog uenja u eljenim oblastima - znatno bre nego
kroz formalan sistem obrazovanja;

2) na tritu rada je veliki broj lica sa radnim iskustvom ali bez formalne kvalifikacije.

Sistemi sertifikacije prethodnog uenja uspostavljeni su u veini razvijenih zemalja i znaajno

doprinose poboljanju kvalifikacione strukture na tritu rada obezbeujui formalno priznavanje
znanja, vetina, odnosno, kompetencija steenih radnim i ivotnim iskustvom.

Planirane mere:

1) u sklopu NOK definisati sistem sertifikacije prethodnog uenja (kvalifikacioni nivoi na kojima je
mogua sertifikacija, procedure, instrumenti, nadlena tela/ustanove, zakonska i podzakonska
regulativa);

2) uspostaviti najmanje 10 ustanova nadlenih za sertifikaciju prethodnog uenja i omoguiti da

najmanje 2% nezaposlenih bez kvalifikacije, a sa odgovarajuim radnim iskustvom stekne prvu
kvalifikaciju na ovaj nain.

Uvoenje majstorskog obrazovanja

Nastavnici/instruktori praktine nastave u preduzeima poseduju strune kompetencije neophodne za

osposobljavanje uenika, ali esto nemaju zakonom zahtevani formalni nivo obrazovanja.
Donoenjem zakona o zanatstvu, formiranjem zanatskih komora i uvoenjem majstorskog
obrazovanja, omoguilo bi se da ovi ljudi koji obavljaju nastavniki posao i formalno steknu adekvatna
pedagoko psiholoka i metodika znanja i budu priznati kao nastavnici u sistemu obrazovanja. S
druge strane na ovaj nain omoguilo bi se odravanje tradicionalno priznatih zanatskih zanimanja.

Planirane mere:

1) uspostavljen sistem akreditacije poslodavaca i instruktora koji obuavaju uenike/polaznike

praktine nastave u preduzeima;

2) razvijen sistem majstorskog obrazovanja za najmanje 30 zanimanja i najmanje tri generacije

majstora steklo majstorsko pismo;

3) najmanje 50% nastavnika/instruktora praktine nastave u preduzeima poloio majstorski ispit i

akreditovani kao nastavnici u nadlenoj instituciji;

4) usaglaena/doneta zakonska i podzakonska regulativa u ovoj oblasti.

Usavravanje nastavnika

Nastavnici strunih predmeta i modula u SSOV nemaju inicijalno nastavniko obrazovanje, a veina
nema ni prethodno struno iskustvo u matinoj struci, jer im je ovo prvo zanimanje. Neophodan je
permanentni profesionalni razvoj nastavnika, valjana obuka kako u oblasti pedagoko - psiholoko
metodikih kompetencija, tako i u matinoj struci (v. deo Obrazovanje nastavnika).
Uvoenje karijernog voenja i savetovanja u SSOV, podrazumeva i obuku strunih saradnika i
nastavnika za ove poslove.

Planirane mere:

1) razviti razliite modele strunog usavravanja, ukljuujui i praksu nastavnika u matinoj struci koja
se realizuje u preduzeima, odnosno ustanovama;

2) razviti programe strunog usavravanja nastavnika kojima bi se ojaale njihove kompetencije da

kod uenika podstaknu kreativnost, inovativnost i preduzimljivost;

3) obuiti sve nastavnike da koriste informaciono - komunikacione tehnologije u nastavi ili njenoj
pripremi;

4) uspostaviti sistem merenja efekata strunog usavravanja zasnovan na prethodno prihvaenoj

metodologiji;

5) uspostaviti sistem osposobljavanja nastavnika za primenu sistema karijernog voenja i savetovanja

u SSOV.

Razvoj programa obrazovanja na osnovu standarda kvalifikacija

Programi obrazovanja se razvijaju na osnovu standarda kvalifikacija kojima se utvruju strune

kompetencije, odnosno ishodi znanja i vetina koji se moraju dostii zavretkom obrazovanja za datu
kvalifikaciju.

Jedan od stratekih ciljeva Kopenhagenkog procesa je jaanje kreativnosti, inovativnosti i

preduzimljivosti, kao i korienja informacionih tehnologija. Uvoenjem Preduzetnitva kao nastavnog
predmeta u programe strunog obrazovanja obezbeuje se osposobljavanje uenika/polaznika u
SSOV da upoznaju osnovne ekonomske principe preduzetnitva, neophodnu zakonsku regulativu, ali
i steknu osnovne vetine izrade biznis plana za realizaciju odabrane ideje. Uvoenjem raznovrsnih
metoda aktivnog uenja i nastave u svim predmetima i modulima, ali i u sklopu vannastavnih
aktivnosti, stvaraju se mogunosti da se kod uenika razvijaju kreativnost, inovativnost i
preduzimljivost, kao i sticanje informaciono - komunikacionih kompetencija. Ovo iziskuje dodatno
obuavanje nastavnika u oblasti metoda i tehnika nastave ali i korienja informaciono -
komunikacionih tehnologija.

Deo programa treba da je izbornog karaktera kako bi se omoguilo uenicima/polaznicima da

zadovolje i svoje specifine obrazovne potrebe i sklonosti bilo u oblasti strunog ili opteg
obrazovanja. Na ovaj nain poveava se efektivnost kroz zadravanje dva mogua izlaza (ka svetu
rada i ka nastavku obrazovanja). S druge strane, doprinosi unapreivanju obrazovno-vaspitnog
procesa u koli kada je sama kola kreator dela obrazovnog programa u skladu s potrebama i
mogunostima lokalne sredine i u skladu sa sopstvenom obrazovnom ponudom. Na ovaj nain
omoguilo bi se lake kretanje uenika kroz srednje obrazovanje.

Neke od tih kvalifikacija potrebno je prebaciti iz sistema kolskog obrazovanja u sistem obuka.

Planirane mere:

1) sve programe formalnog strunog obrazovanja razviti na osnovu standarda kvalifikacija utvrenih u
sektorskim veima, a ti programi su zasnovani na ishodima uenja, organizovani modularno ili
predmetno;

2) uvesti preduzetnitvo u programe obrazovanja i obuke;

3) uvesti obavezni i izborni deo u sve programe strunog obrazovanja;

4) uvesti savremene metode aktivnog uenja i nastave i obuiti nastavnike za njihovu primenu;

5) obuiti nastavnike srednjih strunih kola za izradu otvorenog dela kolskog plana i programa i
aktivno ih ukljuivati u taj proces;

6) uvesti Evropski sistem prenosa kredita u strunom obrazovanju;

7) uspostaviti sistem akreditacije programa neformalnog strunog obrazovanja;

8) razviti programe podrke zainteresovanim kolama i ustanovama za razvoj programa obuka.

Fleksibilna organizacija nastave

Organizaciju nastave je neophodno postaviti fleksibilno ili omoguiti razliite varijetete u zavisnosti od
prirode sektora za koji se koluju budui kadrovi (npr. poljoprivreda, turizam, graevinarstvo,
zdravstvo), od zavisnosti da li je kola regionalna ili lokalna, da li je za pojedine nastavne sadraje
potrebno krae ili due vreme i dr. Potrebno je doneti niz mera kako na osnovu sopstvenih iskustava,
tako i na osnovu iskustava zemalja u okruenju i EU.

Planirane mere:

1) organizaciju nastave u kolama uskladiti sa optimalnim nainima uenja (npr. predmetna i

modularna nastava se organizuju tokom jednog polugodita ili u blokovima);

2) organizaciju nastave u kolama koje obrazuju kadrove za potrebe oblasti poljoprivrede, turizma,
graevinarstva i zdravstva uskladiti sa prirodom delatnosti;

3) obezbediti zakonskom i podzakonskom regulativom da se norma rada nastavnika prvenstveno

utvruje na godinjem nivou, a preraspodela tokom kolske godine se utvruje na osnovu zahteva
plana i programa.

Usklaivanje mree strunih kola i ponudu obrazovnih programa (profila) sa potrebama

privrede

Usklaivanje nove mree srednjih strunih kola sa potrebama privrede i demografskim kretanjima u
regionu i lokalnoj samoupravi treba da se obaviti na osnovu istraivanja koje e se sprovesti na
celokupnoj teritoriji u saradnji sa regionalnim privrednim komorama, udruenjima proizvoaa koji
nisu ukljueni u komorski sistem i lokalnim samoupravama.

Promena politike upisa u SSOV je vana za razvoj ne samo obrazovanja nego i privrede i drugih
drutvenih delatnosti. Na osnovu iskustava iz prethodnog perioda potrebno je uskladiti ponudu i
tranju - broj uenika koji zavravaju osnovnu kolu i broj mesta u kolama. Zbog velike disproporcije
dolo je do ozbiljnog uruavanja ravnotee izmeu trogodinjeg i etvorogodinjeg strunog
obrazovanja, pri emu su odeljenja velike veine trogodinjih profila ostala bez uenika, ili sa veoma
malim brojem uenika da je nemogue formirati odeljenje.

Kvalitetno struno obrazovanje je skupo, a posebno praktina nastava, pa veoma mali broj kola
moe da obezbedi dobre uslove za realizaciju praktine nastave u kolskom prostoru. Radi
ujednaenosti steenih kompetencija kod uenika, potrebno je pojedine strune kole uspostaviti kao
regionalne tehnoloke centre za odreene oblasti, uz korienje kapaciteta domova za smetaj
uenika. Istovremeno, ovi tehnoloki centri bi dobili i ulogu resursnih centara za nastavnike praktine
nastave.

Neophodno je razmotriti kriterijume za verifikaciju srednjih strunih kola, osavremeniti standarde

prostora i opreme za obrazovne profile, izvriti ponovnu verifikaciju kola i ustanoviti koje od njih
zadovoljavaju propisane kriterijume.
Planirane mere:

1) razviti mehanizme identifikacije potrebnih kvalifikacija u regionu i na nivou lokalne samouprave za

period od jedne do pet godina u regionalnim privrednim komorama;

2) utvrditi novu mreu srednjih strunih kola koja je usklaena sa potrebama privrede i sa
demografskim kretanjima u regionu i lokalnoj sredini;

3) uspostaviti najmanje pet regionalnih tehnolokih centara za odreene sektore, korienjem

kapaciteta privrede, postojeih kolskih objekata i domova uenika;

4) doneti zakonsku i podzakonsku regulativu koja ureuje rad regionalnih tehnolokih centara, nain
finansiranja njihovog rada, rad nastavnik/instruktora u ovim centrima ali i "gostujuih" nastavnika;

5) izvriti verifikaciju svih srednjih strunih kola;

6) unaprediti prag znanja (zbirni broj bodova postignut na zavrnom ispitu i uspeha u osnovnoj koli)
za upis na razliite obrazovne programe u SSOV;

7) ponudu obrazovnih programa uskladiti sa podacima o nezaposlenima sa trita rada i ekonomskim

i tehnolokim potrebama drave i regiona;

8) uvesti kvalifikacioni ispit za upis na odreene programe obrazovanja gde je potrebna provera
specifinih psiho-fizikih sposobnosti.

Smanjenje stope ranog naputanja SSOV

Nedostaju pouzdani podaci o stopi ranog naputanja sistema obrazovanja, pa je potrebno utvrditi
jedinstvenu metodologiju praenja osipanja uenika iz obrazovanja. Potrebno je utvrditi sistem mera
kojima bi se smanjio broj onih koji naputaju obrazovanje, i to:

1) uvesti sistem karijernog voenja i savetovanja u kole;

2) zbog realizacije inkluzivnih principa u obrazovanju osmisliti programe pomoi za osetljive grupe;

3) u skladu sa potrebama sektora uvesti programe strunog obrazovanja na svim nivoima NOK, a
naroito za ona zanimanja za koja postoji velika potranja na tritu rada, a mala zainteresovanost za
upis u odgovarajue obrazovne profile.

Planirane mere:

1) primeniti metodologiju praenja i merenja stope ranog naputanja sistema obrazovanja i preko
jedinstvenog informacionog sistema pratiti broj uenika u svakoj upisanoj generaciji;

2) aktuelnu stopu osipanja smanjiti za 50%;

3) obuiti nastavnike i strune saradnike u svakoj srednjoj strunoj koli za karijerno voenje
uenika/polaznika;

4) razviti, proveravati na probnom uzorku i primeniti u praksi razliite programe pomoi za osetljive
grupe;

5) obezbediti da uenici koji su napustili srednje obrazovanje dobiju neki vid strunog obrazovanja i
obuavanja i steknu prvu kvalifikaciju;
6) u sektorima gde vlada velika potranja za odreenim kvalifikacijama, a mala je zainteresovanost
uenika za upis i velika je stopa naputanja kole, razviti posebne programe strunog obrazovanja i
obuka na potrebnim kvalifikacionim nivoima.

Ukljuivanje poslodavaca u proces programiranja, razvoja i realizacije SSOV

Nacionalni sistem kvalifikacija utvruje se radom sektorskih vea. Ona su zasnovana na principima
socijalnog partnerstva i njihovi lanovi su predstavnici u sektoru reprezentativnih i uspenih privrednih
drutava, udruenja poslodavaca; reprezentativnog granskog sindikata; visokoobrazovnih ustanova;
NSZ; resornog ministarstva nadlenog za poslove konkretnog sektora; zajednice kola; MP; Zavoda
za unapreenje obrazovanja i vaspitanja i Privredne komore Srbije. Sektorska vea se uspostavljaju
sa viegodinjim mandatom radi kontinuiteta u obavljanju svojih zadataka.

Zadaci sektorskih vea treba da budu:

1) analiza postojeih i odreivanje potrebnih kvalifikacija u sektoru;

2) identifikovanje kvalifikacija koje treba osavremeniti;

3) identifikovanje kvalifikacija koje vie ne odgovaraju potrebama sektora;

4) utvrivanje predloga standarda kvalifikacija i davanje podrke za njegovu izradu u okviru sektora;

5) davanje miljenja o oekivanim ishodima znanja i vetina za kvalifikacije unutar sektora;

6) promovisanje dijaloga i neposredne saradnje izmeu sveta rada i obrazovanja;

7) promovisanje mogunosti za obrazovanje, obuku i zapoljavanje unutar sektora;

8) identifikovanje mogunosti za obuavanje odraslih unutar sektora;

9) razmatranje implikacija NOK na kvalifikacije unutar sektora.

Uvoenjem poslodavaca u rad sektorskih vea gde se utvruju standardi kvalifikacija, u nastavni
proces kao instruktora i u ispitne komisije na ispitima za sticanje kvalifikacija omoguava se da
poslodavci aktivno kreiraju potrebnu radnu snagu neophodnu za uspeno poslovanje. Neformalno su i
do sada poslodavci bili ukljueni u ove procese, ali da bi se obezbedilo njihovo puno uee
neophodno je doneti i niz sistemskih mera (lanstvo u kolskim odborima, nadoknade za rad u
komisijama, akreditacija instruktora praktine nastave iz preduzea kao nastavnika, akreditacije
radnih mesta za realizaciju praktine nastave, poreske olakice za preduzea u kojima se realizuje
praktina nastava i sl.)

Planirane mere:

1) razviti sistem akreditacije i sertifikacije poslodavaca kod kojih se realizuje praktina nastava;

2) doneti zakonsku i podzakonsku regulativu za finansijske stimulacije poslodavaca u ijim se

privrednim drutvima realizuje praktina nastava;

3) ukljuiti bar 10% poslodavaca u rad sektorskih vea, ispitnih komisija i u realizaciju praktine
nastave.

Uspostavljanje sistema praenja i vrednovanja srednjeg strunog obrazovanja

Korienjem iskustava u praenju i vrednovanju realizacije oglednih programa, postojeeg sistema

samovrednovanja i eksternog vrednovanja mora se postaviti adekvatan sistem koji bi omoguio bre
reakcije onih koji upravljaju sistemom obrazovanja, odnosno poreenje sa drugim evropskim
obrazovnim sistemima. Stoga je neophodno uspostavljanje sistema merenja indikatora o praenju
stanja u obrazovanju i vaspitanju koje je usvojio Nacionalni prosvetni savet.

Planirane mere:

1) dopuniti standarde kvaliteta rada obrazovnih ustanova dodatnim standardima i indikatorima

specifinim za SSOV;

2) razviti sistem praenja i vrednovanja strunog obrazovanja (indikatori, instrumenti, procedure,

nadlena tela/ustanove, zakonska i podzakonska regulativa).

Definisanje jasne podele odgovornosti, uloga i zadataka svih nosilaca upravljanja u SSOV

Radi obezbeivanja i razvoja efikasnog sistema upravljanja SSOV na svim nivoima neophodno je
jasno utvrditi podelu odgovornosti svih nosilaca SSOV na svim nivoima.

U tom smislu neophodno je:

1) obezbediti jasan i koherentan sistem upravljanja kljunim instrumentima razvoja SSOV;

2) definisati uloge i odgovornosti svih uesnika i nosilaca SSOV na svim nivoima;

3) jaanje odgovornosti svih donosilaca odluka u oblasti obrazovanja u realizaciji stratekih ciljeva i
obezbeivanju konzistentne implementacije;

4) osavremenjavanje normativnog regulisanja u svim segmentima realizacije SSOV;

5) uspostaviti mehanizme koordinacije i saradnje nosilaca na pojedinim nivoima SSOV.

Planirane mere:

1) na osnovu analiziranog stanja SSOV uspostaviti sistem upravljanja SSOV na svim nivoima koji e
u sebi sadrati jasno utvrene uloge i odgovornosti nosilaca SSOV;

2) unaprediti propise kojima se preciziraju obaveze i odgovornosti nosilaca SSOV.

7. Potrebne promene u okruenju sistema SSOV

Presudan uticaj na realizaciju zadatih ciljeva u strategiji razvoja srednjeg strunog obrazovanja ima
stanje privrede. Niz predvienih mera u strategiji razvoja strunog obrazovanja i vaspitanja oslanja se
na saradnju i podrku poslodavaca i privrede u celini - najvea pretnja sprovoenju predloenih
aktivnosti bie nemogunost privrede da se ukljui u predviene aktivnosti, jer e biti preokupirana
svojim problemima.

U sluaju takvog scenarija, dinamika promena bie uslovljena prilivom sredstava iz stranih fondova.

S druge strane, ukoliko se ostvare mere date Strategijom i politikom razvoja industrije Republike
Srbije od 2011. do 2020. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 55/11), postoji realna ansa da se
SSOV, ili bar jedan njegov deo, transformie i ostvari eljene ciljeve. Prioriteti razvoja SSOV u
pogledu delatnosti koje i navedena strategija prepoznaje su: informaciono komunikacione tehnologije,
proizvodnja i prerada hrane, saobraaj i energetika i energetska efikasnost.

Radi ostvarenja vizije sistema SSOV potrebno je da reformski procesi zahvate i druge podsisteme
obrazovanja i da oni, kao kontinualna obrazovna spirala, meusobno budu usklaeni.
 8. Potrebne strateke relacije sa drugim sistemima

Za formulisanje strategije razvoja i reformu obrazovnog sistema u dananjem trenutku izrazito je

nepovoljno stanje ekonomije u Republici Srbiji, posebno u odnosu na novi talas globalne ekonomske
krize.

Promovisanje znanja kao kljunog reenja za izlaz iz sveopte krize, moe se realizovati preko
osmiljene i permanentne kampanje promovisanja najuspenijih u svojim oblastima na osnovu
njihovih obrazovnih rezultata. Neophodno je stalno afirmisati najbolje nastavnike, uenike i studente u
sistemu.

Neophodno je uskladiti i koordinirati reformske zahvate u svim podsistemima obrazovanja. Strunjaci

koji se bave srednjim strunim obrazovanjem moraju imati uvid u sve promene vezane za osnovno,
opte srednje i visoko obrazovanje i vaspitanje, kao i uvid u promene u svim delatnostima za koje
ovaj podsistem priprema kadrove. Tako bi se izbegla produkcija kadrova kojih ve ima previe na
tritu rada a za ijim kompetencijama je prestala potreba zbog promena u delatnosti. Sektorska vea
koja se uspostavljaju NOK su upravo tela na kojima se moe voditi uspean dijalog i planirati
odreene promene na osnovu zahteva privrede, visokog obrazovanja i srednjih strunih kola.

Uspostavljanjem rada koordinacionog tela koje bi inili predsednici sva tri nacionalna saveta
(Nacionalnog prosvetnog saveta, SSOVOO i Nacionalni savet za visoko obrazovanje), kolegijum
ministarstva i direktori zavoda stvorili bi se znatno povoljniji uslovi za usaglaeno planiranje i
delovanje na reformskom planu. SSOV se realizuje i na jezicima nacionalnih manjina, pa je potrebno
sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina usaglasiti donoenje odluka i zakonskih i podzakonskih
akata u oblasti obrazovanja.

Prethodni

Deo trei
STRATEGIJA RAZVOJA VISOKOG OBRAZOVANJA
 Slika 1: ematski prikaz sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji: ISM - integrisane studije
medicine (360 ECTS); IAS - Integrisane akademske studije (300 ECTS; DAS - diplomske akademske
studije (240 ECTS); OAS - Osnovne akademske studije (180 ECTS); OSS - Osnovne strukovne
studije (180 ECTS); MAS - Master akademske studije (60 ili 120 ECTS); MSS - Master strukovne
studije (120 ECTS); SSS - Specijalistike strukovne studije (60 ECTS); ASS - akademske
specijalistike studije (60 ECTS); DS - Doktorske studije (180 ECTS).

I. ZAJEDNIKI OKVIR RAZVOJA VISOKOG OBRAZOVANJA

Delatnost visokog obrazovanja od posebnog je znaaja za Republiku Srbiju, i deo je meunarodnog,
a posebno evropskog, obrazovnog, naunog, odnosno umetnikog prostora.

Misija visokog obrazovanja jeste da kroz organizovane studije i istraivanja neprekidno obavlja
transfer i kreiranje naunih znanja i strunih kompetencija kojima se omoguava, u prvom redu,
socijalni, kulturni, ekonomski i drugi napredak nae zemlje i njenih graana, u stalno promenljivim
okolnostima ivota i razvoja.

1. Razvojna opredeljenja visokog obrazovanja, 2012 - 2020.+ godine

Sistem visokog obrazovanja se suoava sa izvesnim brojem izazova svog razvoja do 2020.+ godine i
na njih se odaziva sledeim razvojnim opredeljenjima:

1) Sistem visokog obrazovanja e u prvom redu, usmeravati strukturu svojih obrazovnih i istraivakih
aktivnosti ka zadovoljenju razvojnih potreba privrede i drutva u Republici Srbiji;

2) Visoko obrazovanje je otvoreno prema svima koji ele da ih sistem kvalitetno pripremi za
zaposlenje i dalji razvoj, pri emu sistem preuzima obavezu da im pomogne, kroz savremeno i
kvalitetno obrazovanje, da ostvare svoje ivotne ambicije;
3) Sistem visokog obrazovanja e unaprediti svoje performanse s ciljem da se povea uee
populacije s visokim obrazovanjem u ukupnoj populaciji Republike Srbije;

4) Sistem visokog obrazovanja i svaki njegov deo podredie svoju delatnost, funkcionisanje i razvoj
doslednom ispunjavanju misije koju ima u kontekstu celoivotnog uenja i razvojnih potreba
zajednice;

5) Sistem visokog obrazovanja razvijae do 2020. godine svoje resurse i poboljati svoje rezultate
tako da se mogu preuzeti obaveze ostvarivanja ambicioznih ciljeva u vezi s njegovim regionalnim i
meunarodnim ugledom i konkurentnom pozicijom;

6) Finansiranje visokog obrazovanja je ulaganje u budunost. Povean nivo ulaganja i sistem

finansiranja u potpunosti usmeriti prema formiranju kreativnih, inovativnih, odgovornih
visokoobrazovanih ljudi koji su neophodni da bi se ostvario ekonomski rast, smanjila nezaposlenost i
ostvarila opta demokratizacija drutva. Finansiranje visokog obrazovanja obavljae se prema novom
sistemu koji e uvaiti sve dobre strane postojeeg. Novi sistem finansiranja e simultano i eksplicitno
podravati (a) kvalitetne ishode, relevantnost i efikasnost upotrebe resursa i vremena studiranja; (b)
odgovornost studenata i visokokolskih ustanova (u daljem tekstu: VU) za uspenost studiranja; (c)
omoguavanje studiranja onima koji ele da studiraju, bez obzira na socijalni, ekonomski i drugi
status; (d) transparentnost trokova i cena studiranja, pribavljanja, alokacije i potronje prihoda VU.
Uvee se elementi koji na osnovu ukupnih indikatora kompetentnosti omoguuju VU pristup
dodatnim finansijama;

7) Tekue stanje, ispoljene tendencije spontanog razvoja i oekivana uloga visokog obrazovanja
nalau da se pristupi radikalnom unapreenju visokog obrazovanja u svakom njegovom segmentu;

8) VU e razvijati svoju organizacionu strukturu usmerenu ka jaanju integracije i saradnje osnovnih

jedinica (fakulteti, visoke kole), integrisanom univerzitetu i integrisanim akademijama strukovnih
studija, radnoj i organizacionoj integraciji s institucijama i delovima istraivakog sistema, posebno u
osnovnim istraivanjima, stvaranju zajednikih studija, posebno doktorskih, sve do formiranja
jedinstvenih nacionalnih ili regionalnih centara za doktorske studije i saradnji s proizvodnim i drugim
sistemima;

9) Visoko obrazovanje e preuzeti ulogu inicijatora breg podizanja kvaliteta obrazovanja na svim
nivoima tako to e visok kvalitet doktorskih studija delovati na podizanje kvaliteta obrazovnog
sistema od ovih studija nanie.

2. Republika Srbija u evropskom prostoru visokog obrazovanja

Visoko obrazovanje e svoj rad, razvoj i ponaanje i dalje usklaivati sa principima na kojima se
formira Evropski prostor visokog obrazovanja (u daljem tekstu: EHEA) i Evropski istraivaki prostor
(u daljem tekstu: ERA). Za ostvarenje ovog opredeljenja neophodno je:

1) osigurati da se ovi procesi odvijaju uz potovanje institucionalne autonomije i akademskih sloboda i

uz puno uee studenata, nastavnog osoblja, VU, naune, strune javnosti i poslodavaca;

2) u fokus implementacije Bolonjskog procesa postaviti ishode uenja, znanja, vetine i kompetencije
studenata. Promovisati paradigme "Student u centru uenja" i "Celoivotno uenje";

3) sistem visokog obrazovanja harmonizovati i konsolidovati kroz: (a) finalizaciju strukturnih reformi;
(b) unapreenje sistema osiguranja kvaliteta obrazovnog procesa koji obuhvata istraivanje,
celoivotno uenje i promovie mogunost zapoljavanja (c) iru dostupnost studiranja (d) mobilnost;

4) usvojiti i primeniti NOK koji je usklaen sa Okvirom kvalifikacija za evropski prostor visokog
obrazovanja i sa Evropskim okvirom kvalifikacija za celoivotno uenje, a koji se zasnova na ishodima
uenja i jedinstvenom sistemu osiguranja kvaliteta;
5) ostvariti kontinualnu koordinaciju s evropskim institucijama u svim procesima koji se odnose na
priznavanje kvalifikacija i potpunu implementaciju Lisabonske konvencije;

6) dalju harmonizaciju sa EHEA s ciljem poveanja fleksibilnosti sistema visokog obrazovanja

ostvarivati i kroz uvoenje "kratkog ciklusa";

7) pratei pravce razvoja EHEA razviti institucionalne i druge strateke mere koje e talentovanima
omoguiti veu dostupnost visokog obrazovanja u sva tri ciklusa studija;

8) u sistem visokog obrazovanja uvesti mobilnosti kao element kvaliteta i faktor koji utie na
zapoljavanje i prihvatiti strategiju "Mobilnost za bolje uenje", a na nacionalnom nivou usvojiti
strategiju koja e obuhvatiti mobilnost inostranih i domaih studenata i nastavnika;

9) neprekidno razvijati mere koje vode poveanju zapoljavanja svrenih studenata, ukljuujui
samozapoljavanje kroz preduzetnitvo, koristiti ishode uenja kao alat za unapreenje dijaloga
izmeu visokokolskih ustanova, studenata i poslodavaca u procesu prilagoavanja studijskih
programa zahtevima trita rada.

3. Struktura i mesto visokog obrazovanja u celoivotnom uenju

U okviru sistema visokog obrazovanja ostvaruju se dva tipa studija, akademske (koje se ostvaruju
kroz tri ciklusa) i strukovne studije (koje se ostvaruju kroz dva ciklusa), a radi osiguranja boljeg
kvaliteta, fleksibilnosti i transparentnosti visokog obrazovanja, VU e dodatno precizirati razlike
izmeu strukovnih i akademskih studija u ishodima uenja, vetinama i kompetencijama koje se stiu
na tim tipovima studija tako to e dosledno potovati misije tih studija.

Univerziteti i fakulteti e realizovati oba tipa studija, akademske i strukovne, ako objedinjuju nauno-
istraivaki, primenjeno-istraivaki, struni, odnosno umetniki rad i obrazovanje.

Akademije strukovnih kola i visoke kole strukovnih studija usmerie se na razvoj profesionalnog
obrazovanja za odreene struke, a fokus e biti na razvoju dugorone saradnje s potencijalnim
korisnicima u oblasti privrede i javnog sektora i bie usklaivan s potrebama regiona u kojima su te
institucije, pri emu e ustanove koje sprovode strukovno obrazovanje pri osnivanju i akreditaciji
demonstrirati spremnost i uslove za praktini trening studenata.

Na akademijama strukovnih studija koje imaju organizovana i zapaena primenjena i razvojna

istraivanja mogu se organizovati master strukovne studije (120 ECTS, strukovni master) u ijoj
realizaciji uestvuju iskljuivo nastavnici koji imaju doktorate i odgovarajua zvanja steena na
akademiji strukovnih studija ili na univerzitetu.

Kao poseban oblik svoje delatnosti u okviru svojih obrazovnih oblasti, VU e organizovati i sprovoditi
celoivotno obrazovanje pratei opti tehnoloki napredak, razvoj oblasti i potrebe trita radne
snage, a celoivotno obrazovanje prilagodie se sistemu ECTS, i u njega e se ukljuiti elementi koji
se odnose na neformalno obrazovanje.

U obrazovanju odraslih VU treba da nude obrazovne programe koji omoguavaju brzo

preorijentisanje zaposlenih na nove oblasti rada, i to naroito na one koji omoguavaju
samozapoljavanje.

VU e, svojim studijskim programima, drugim aktivnostima i ponaanjem, biti stalan aktivan inilac
ouvanja kulturne tradicije, nacionalnih i kulturnih specifinosti i razvoja nacionalnog identiteta.

Studijski programi, istraivanja, procesi domae i meunarodne saradnje, socijalni, kulturni, sportski i
zabavni ivot studenata, nastavnika i drugih zaposlenih u ustanovama visokog obrazovanja zasnivae
se na razumevanju i saradnji razliitih kultura, interkulturalnosti, toleranciji te pozitivnom vrednovanju i
ouvanju kulturnih raznolikosti i meusobnog uticaja i obogaenja razliitih kultura.
 4. Restrukturiranje ustanova visokog obrazovanja

Polazei od osobenosti strukture visokog obrazovanja sledeim akcijama prevesti dotinu strukturu u
buduu, valjaniju strukturu, na sledei nain:

1) mreu VU prilagoditi potrebama i mogunostima Republike Srbije;

2) razviti i primeniti modele integracije kojim se unapreuje nastavni i istraivaki proces, ostvaruje
vea efikasnost i racionalnost u korienju resursa, zadrava autonomija i poveava drutvena
odgovornost VU;

3) svi univerziteti treba da integriu svoje funkcije pre svega u sledeim domenima: strateko
planiranje, donoenje studijskih programa, obezbeenje i kontrola kvaliteta, politika upisa studenata,
izbor u zvanja nastavnika, izdavanje diploma i dodatka diplomi, meunarodna saradnja, investicije,
politika zapoljavanja i angaovanja nastavnika, razvoj jedinstvenog informacionog sistema,
izvoenje nastave iz zajednikih nastavnih predmeta, ostvarenje izborne nastave, politika i standardi
ostvarivanja prihoda, zastupanje interesa lanica u javnosti i prema drugim akterima iz okruenja
univerziteta;

4) osnaiti ustanove strukovnih studija, formirajui akademije strukovnih studija, na principima

disciplinarnog ili regionalnog povezivanja i ostvariti integraciju u domenima: stratekog planiranja,
donoenja studijskih programa, obezbeenja i kontrola kvaliteta, politici upisa studenata, izboru
nastavnika, izdavanju diploma i dodatka diplomi i meunarodnoj saradnji;

5) redefinisati uslove za osnivanje i akreditaciju samostalnih VU, a pre svega univerziteta, imajui u
vidu neophodnost kritine mase u strunim telima koja donose odluke o studijskim programima i
pravilima studiranja, izboru i zapoljavanju nastavnika i sl;

6) omoguiti formiranje univerziteta kao ustanove koja ostvaruje obrazovni i istraivaki proces na sva
tri nivoa u minimalno tri obrazovna polja i/ili jeste aktivna i produktivna u minimalno etiri naune
discipline (FRASCATI) i u najmanje pet obrazovnih oblasti (ISCED).

5. Ulaz u visoko obrazovanje

Osnovni ciljevi promena u sistemu ulaska u visoko obrazovanje su: unaprediti kvalitet prijema i
selekcije kandidata i ujednaiti proceduru upisa u VU, to se postie visokim kvalitetom zavrnih
ispita - mature u srednjem obrazovanju. S obzirom na ovo, uslovi za ulazak u visoko obrazovanje
su sledei:

1) opta matura daje pravo upisa na sve VU (strukovne i akademske studije) bez polaganja
prijemnih ispita (izuzetak je ulazak u one studijske grupe koje zahtevaju specijalne sposobnosti, tj.
posebne talente (umetnike i sline);

2) umetnika matura daje pravo upisa na odgovarajue studijske programe na fakultetima

umetnosti. Fakulteti umetnosti, pored uzimanja u obzir rezultata umetnike mature, mogu uvesti i
proveru posebnih sposobnosti (talenata). Srednjokolci sa umetnikom maturom mogu se upisivati i
na druge VU ako poloe dodatne ispite iz pojedinih predmeta koje odrede VU za koje konkuriu;

3) struna matura daje pravo upisa bez prijemnog ispita u matinim disciplinama na strukovnim i
akademskim studijama.

Osnovni uslov za uspeno uvoenje novog sistema ulaska u visoko obrazovanje jeste to da zavrni
ispiti (mature) budu visokog kvaliteta, tako da su svedoanstvo o usvojenosti svih osnovnih standarda
uenikih postignua u itavom etvorogodinjem srednjem obrazovanju.

6. Obuhvat u visokom obrazovanju

Projekcija obuhvata visokim obrazovanjem na ulazu u ovaj sistem i projekcija uea
visokoobrazovanih u posmatranoj generaciji, najee u populaciji starosti 30 - 34 godine starosti,
data je u Delu prvom u glavi: "Ciljevi razvoja obrazovanja".

Struktura upisa na osnovne akademske i strukovne studije odreena je brojem mesta za upis koji je
utvren i odobren akreditacijom visokokolskih ustanova. Struktura upisa na studijske programe
regulie se i finansijskim instrumentima tako to se vie podravaju studijski programi koji obrazuju za
prioritetnije ili znaajnije potrebe. Tim instrumentom se vie ili manje podravaju postojei studijski
programi i inicira razvoj onih studijskih programa iji kapaciteti su nedovoljni ili pak uopte ne postoje
(otvaranje novih studijskih programa).

7. Osiguranje i kontrola kvaliteta

Kvalitet visokog obrazovanja, koji obuhvata akademski i struni rad i vrednuje kvalitet nastave,
istraivanja, uspeha zaposlenih, studenata i svrenih studenata u zemlji i inostranstvu, nuno je
znaajno unaprediti, to e se postii na sledei nain:

1) Sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju e potpuno prilagoditi svoje standarde

Evropskim standardima u visokom obrazovanju (European Standards and Guidelines, ESG), i pratiti
njihova poboljanja. U sistem ugraditi etike norme i principe, usvojiti etiki kodeks istraivanja i
visokog obrazovanja;

2) Kvalitet obezbeivati kroz jedinstvo unutranjeg i spoljanjeg sistema osiguranja i kontrole kvaliteta
i kroz primarnu odgovornost VU, sistem ojaati uvoenjem dodatnih mera, mehanizama i indikatora,
a ustanove obavezati da rezultate svoga rada javno publikuju;

3) VU su obavezne da unapreuju procedure samovrednovanja, da angauju zaposlene i studente u

neprekidnom poboljanju nastavnog procesa, pri emu se sledi princip "student u centar uenja";

4) U svakom studijskom programu koji se izvodi potuju se akademski standardi a ishodi uenja i
vetine su u skladu s NOK i kljunim kompetencijama;

5) to pre razviti posebne standarde i mere kojima se unapreuje i osigurava kvalitet u oblasti
doktorskih studija i obrazovanja nastavnika, jer su ove oblasti sutinska osnova razvoja celokupnog
obrazovnog sistema;

6) Unapreenje nastavnog procesa obezbediti kroz poboljanje kompetencija nastavnog osoblja u

strunom, naunom i didaktikom pogledu. Osniva VU e obezbediti uslove za nauni i struni
napredak i didaktiki trening nastavnika, a izbore nastavnog osoblja reformisati tako to e se:
obavezno primenjivati jedinstveni, javno publikovani kriterijumi, izborna tela formirati od dovoljnog
broja nastavnika u naunoj oblasti i s odgovarajuim zvanjem, u komisije referenata ukljuiti
nezavisne eksperte u oblasti iz drugih VU (domaih i/ili inostranih), izbori nastavnika i istraivaa
sprovoditi transparentno i oglaavati preko EURAXESS mree;

7) Odnos broja studenata i nastavnika poboljati, naroito u polju drutveno-humanistikih nauka gde
taj odnos sada viestruko nadmauje uobiajene evropske standarde i za svako obrazovno nauno i
umetniko polje definisati obavezna gornju granicu tog odnosa;

8) Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: KAPK) unapredie svoj rad tako to e:
(a) uz puno uee akademske zajednice, studenata i poslodavaca pristupiti neophodnim izmenama
standarda; (b) u proces akreditacije ukljuiti nezavisne (domae i inostrane) eksperte, studente i
poslodavce (c) javno objavljivati izvetaje o nalazima recenzenata i KAPK koji su relevantni za
donoenje odluke o akreditaciji;

9) Sve VU koje izvode studijske programe na teritoriji Republike Srbije obuhvatiti procesom
akreditacije;
10) Spoljanju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu trebalo bi da sprovodi
nacionalno telo koje deluje potpuno nezavisno od akademske zajednice i ministarstva i koje bi bilo
punopravni lan meunarodnih asocijacija ENQA i EQAR. Polazei od pozitivnih iskustava drugih
zemalja, potrebno je razmotriti mogunost, odnosno celishodnost da se KAPK transformie u
Nacionalnu akreditacionu agenciju koja bi zadovoljavala navedene kriterijume;

11) Razviti i dopuniti informacione sisteme na VU i u relevantnim dravnim organima, koji e pruiti
podrku definisanim ciljevima, a posebno kontinualno praenje indikatora kvaliteta i kompetentnosti,
vei stepen elektronske administracije kao i praenje uspeha i zapoljivosti studenata.

8. Modernizacija studijskih programa i novi vidovi nastave

Modernizacija studijskih programa je obavezan kontinuirani proces kojim e se obezbediti saglasnost

izmeu oekivanih ishoda uenja i potrebnih kompetencija svrenih studenata. U te svrhe e se
primenjivati sledee:

1) studijski programi bie usklaivani sa savremenim tokovima naunog, tehnolokog, ekonomskog,

socijalnog i kulturnog razvoja tako da krajnji ishod obrazovanja, meren kvalitetom naune i strune
osposobljenosti svrenih studenata, potpuno odgovara zahtevima trita radne snage;

2) u studijske programe uvesti elemente istraivanja, sadraje kojima se podstie preduzetnitvo,

unapreuju praktine vetine i kompetencije;

3) VU e sprovoditi reformu postojeih studijskih programa, razvoj novih studijskih programa, kao i
harmonizaciju modela studija tokom prva dva ciklusa uz neposredno uee studenata i poslodavaca;

4) relevantna javnost (predstavnici poslodavaca, strukovnih organizacija i dr.) i asocijacije srodnih

fakulteta uspostavie ekspertska tela sa zadatkom da na nacionalnom nivou definiu jezgra struke
potujui dobru praksu evropskih i drugih univerziteta u svetu;

5) postojee studijske programe dodatno podesiti, u svim oblicima studentskog angaovanja, uskladiti
optereenje studenata, ishode uenja i metode ocenjivanja, uz obavezno potovanje maksimalnog
optereenja studenata (1ECTS = 30sati);

6) studijske programe kroz koje se obrazuju nastavnici na nivou celokupnog sistema harmonizovati u
pogledu duine studiranja, identinog definisanja jezgra odgovarajue struke i zvanja koja se stiu
zavretkom studija;

7) u realizaciju postojeih i razvoj novih studijskih programa uvoditi nove metode i informacione
tehnologije, a VU podrati u modernizaciji, nabavci i implementaciji najsavremenijeg softvera i
hardvera;

8) podrati vee korienje metodologije i tehnologija e-uenja kao dopunu tradicionalnom uenju,
kroz razvoj studijskih programa koji se izvode paralelno (u klasinom obliku i kao studije na daljinu) i
studijskih programa koji se realizuju samo kao studije na daljinu i standarde kvaliteta za studije na
daljinu uskladiti s praksom u svetu i EU, posebno vodei rauna o standardu kojim se definie
optereenje nastavnika.

9. Istraivaka, inovaciona i preduzetnika komponenta

Visoko obrazovanje bazirano na istraivanjima osnovni je preduslov za socijalni, ekonomski i kulturni

napredak i razvoj drutva. Da bi se ovo ostvarivalo treba uiniti sledee:

1) Poveati udeo visokoobrazovanih koji se bave istraivanjima i inovacijama u VU, institutima i

preduzeima;
2) Promenom organizacionih struktura, nainom finansiranja i podsticajnim merama za integracije
osigurati da istraivanja i razvoj inovacija u odgovarajuoj meri uvek budu sastavni deo visokog
obrazovanja;

3) Podrati primenjena istraivanja koja se oslanjaju na osnovna istraivanja usmerena prioritetima i

koja pruaju osnov za nastanak inovacija i podsticati integralne programe koji objedinjuju usmerena
osnovna i primenjena istraivanja te razvoj inovacija i neophodne preduzetnike aktivnosti novih i
postojeih privrednih drutava;

4) Organizovanim istraivakim radom na svim univerzitetima, bez obzira na veliinu i vlasniku

strukturu, obuhvatiti znatno vei broj saradnika (nastavnika i asistenata), a stratekim merama za
poboljanje istraivakog rada na univerzitetima obuhvatiti izvore i naine finansiranja, obavezno
vlastito ulaganje u istraivanja srazmerno visini sopstvenih prihoda, meunarodnu saradnju, saradnju
s privredom, uslove za napredovanje i izbor nastavnika i organizaciju istraivanja u okviru doktorskih
studija;

5) Uspostaviti primenjena istraivanja na akademijama strukovnih studija kao jedan od oslonaca za

njihovo formiranje i razvoj, a primenjena istraivanja na ovim akademijama sprovoditi u saradnji s
privredom, preko budetski sufinansiranih projekata u oblasti tehnolokog razvoja i u okviru podrke
inovacionim projektima;

6) Sve VU treba da kroz nastavu ili projekte koje e studenti raditi, osposobljavaju studente za
razvoj inovacija i preduzetnitvo, a VU treba da osposobljavaju studente za samozapoljavanje i da
stvaraju uslove za celoivotnu podrku njihovom obrazovanju, inovativnom pregalatvu i
preduzetnitvu;

7) Podrati koncept "preduzetnikog univerziteta" jer omoguava da takvi univerziteti budu nukleusi
stvaranja nove industrije zasnovane na znanju;

8) Posebnim programom pomoi i podstaknuti VU da osnivaju poslovne inkubatore u kojima

nastavnici i diplomirani studenti mogu da osnivaju firme radi komercijalizacije svojih ideja i razvoja
inovacija. Drava e podsticati osnivanje fondova rizinog kapitala zbog neophodne podrke
preduzetnikim inicijativama u okviru VU, davati podsticajna nepovratna sredstva, plaati bar deo
neophodnih savetodavnih usluga i razvijate druge podsticaje, posebno one koji su provereni u praksi
slinih zemalja;

9) Kako bi se privukle inostrane kompanije da otvaraju svoje istraivako-razvojne centre u Republici

Srbiji, ili da sarauju s VU i njihovim istraivakim centrima, neophodan je poseban program
podrke razvoju centara istraivako-obrazovne-privredne izvrsnosti koji ukljuuju, prema dobroj
praksi u svetu, ustanove visokog obrazovanja i to putem umreavanja i drugih organizacionih oblika
saradnje.

10. Intra-univerzitetsko i inter-univerzitetsko povezivanje i saradnja

Radi poveanja istraivake izvrsnosti, unapreenja nastavnog procesa i racionalnog korienja

resursa uspostaviti institucionalne i druge oblike saradnje, formirati intra-univerzitetske i inter-
univerzitetske mree.

Unutranju organizaciju univerziteta prilagoditi kako bi fakulteti mogli da formiraju, akredituju i

realizuju zajednike interdisciplinarne, multidisciplinarne i transdisciplinarne studijske programe i
nauno-istraivake projekte, a odreene oblike povezivanja finansijski stimulisati.

Podsticati dravne univerzitete da pored fakulteta u svoj sastav ukljuuju i istraivake i istraivako-
razvojne institute i tako jaaju istraivaki i obrazovni potencijal i harmonizovati izbore u nauno-
istraivaka i nastavnika zvanja i tako omoguiti razmenu nastavnog i istraivakog osoblja.
Posebnim merama obavezivati i podsticati meuuniverzitetsku saradnju u formiranju zajednikih
doktorskih studija u oblastima u kojima je to znaajno za naciju, tamo gde se oekuje znaajna
meunarodna afirmacija i posebno, kada su pojedinani resursi nedovoljni za postizanje visokog
kvaliteta doktorskih studija.

VU koje realizuju strukovne studije (Akademije strukovnih studija, Visoke kole strukovnih studija)
podsticati da pored saradnje s privrednim i javnim sektorom ostvare saradnju s nauno-istraivakim
organizacijama kroz zajednika primenjena i razvojna istraivanja i formiranje zajednikih
istraivakih centara i mrea.

Strategijom mobilnosti obuhvatiti sve aspekte mobilnosti nastavnika i za razvoj pravila za horizontalnu
i vertikalnu mobilnost studenata unutar sistema visokog obrazovanja ime e se ostvariti vea
fleksibilnost studija.

11. Modernizacija upravljanja, menadmenta i poslovne administracije

VU u uslovima kada jaaju trini elementi njihovog poslovanja, internacionalizacija i globalizacija

visokog obrazovanja, treba da razviju i primenjuju moderno upravljanje, efektivan menadment i
efikasnu poslovnu administraciju. U te svrhe treba uiniti sledee:

1) Postojei sistem upravljanja ustanovama visokog obrazovanja, koji je veoma slian u zemljama
EHEA, unaprediti u pogledu kvaliteta i efikasnosti odluivanja i prilagoavanja specifinostima VU
koje najveim delom proistiu iz njihovih misija i veliine, odnosno organizacione sloenosti;

2) Usled promena u okruenju VU i ustanova nastae razliiti modeli upravljanja i menadmenta.

Izbor, adaptacija i razvoj modela za svaki konkretan sluaj najbolje je potpuno ostaviti odnosnoj VU.
Jedini uslov koji se pri tome ima potovati jeste to da modeli upravljanja i menadmenta osiguravaju
sled misije i dostizanje ciljanih nivoa obuhvata, kvaliteta, efikasnosti i relevantnosti njihovog rada;

3) Odluku o svojoj organizacionoj strukturi potpuno samostalno donose univerziteti i akademije

strukovnih studija, u uverenju da e to garantovati formiranje drutveno odgovorne, efikasne i
efektivne strukture. VU svojim aktima definiu odgovornosti, nain izbora, kontrolu rada i
nagraivanje organa izvrnog menadmenta (rukovoenja);

4) Obavljanje menadment funkcija profesionalizovati u najveoj moguoj meri, a upravljanje uiniti

drutveno reprezentativnim i odgovornim;

5) Obezbediti da studenti u svim telima u kojima uestvuju budu ravnopravni akteri u donoenju
odluka;

6) Na univerzitetima koji u svom sastavu pored fakulteta imaju institute, biblioteke i druge
organizacione jedinice, uspostaviti korporativno upravljanje i menadment uz potpuno potovanje
akademskih sloboda;

7) Administrativne procedure u svim podrujima rada i poslovanja VU jasno, dovoljno i kvalitetno

definisati zakonskim normama, statutima ustanova i standardima kvaliteta, u administrativnom
poslovanju primenjivati savremene metode i tehnike organizacije rada i obavljanja administrativnih
poslova i veoma modernizovati informacione tokove unutar ustanove i prema spoljnom svetu, izradu,
uvanje, pretraivanje i distribuciju dokumentacije, administrativnu podrku upravljanju,
menadmentu, istraivakom i obrazovnom procesu, studentima i svima koji komuniciraju i/ili
sarauju sa VU.

12. Meunarodna otvorenost i mobilnost

Meunarodna saradnja VU, mobilnost nastavnika i studenata je element koji doprinosi boljem
kvalitetu visokog obrazovanja, poveava kompetencije kako nastavnika tako i studenata i daje im
vee anse za zaposlenje. O ovoj oblasti e se odvijati sledee aktivnosti:
1) Sve ustanove i institucije sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji pratei akcije i trendove
usko sarauju s odgovarajuim institucijama EHEA i ERA;

2) Ustanove visokog obrazovanja e, radi svog usavravanja i razvoja, internacionalizovati svoje

aktivnosti kroz zajednike studijske programe, meunarodne istraivake projekte i mobilnost
studenata, nastavnika i istraivaa;

3) Politiku mobilnosti zasnovati na razliitim merama kojima se obezbeuje finansiranje mobilnosti,

dostupnost infrastrukturi, potpuno priznavanje rezultata studiranja i podrka tokom studiranja, a
inostranim studentima omoguiti efikasno odobrenje studentskih viza i reavanje drugih pitanja
znaajnih za njihov ivot u Republici Srbiji (zdravstvena zatita, smetaj, ishrana i dr.);

4) Mogunosti za mobilnost kreirati u sva tri ciklusa obrazovanja, u strukturi studijskih programa i
programa za sticanje zajednikih diploma s inostranim univerzitetima i obavezati VU da svakom
studentu izdaju uz minimalnu nadoknadu Dodatak diplome na engleskom ili nekom drugom svetskom
jeziku;

5) to pre sasvim konkretizovati politiku obaveznog usavravanja nastavnika (kroz post-doktorske

boravke) i studenata-doktoranata na stranim univerzitetima. Ova politika mora biti veoma selektivna i
sa osiguranim finansiranjem. Sva budetska sredstva namenjena stipendiranju, nagradama i strunim
usavravanjima nastavnika i studenata, objediniti radi voenja valjane i odgovorne dravne politike u
ovoj oblasti;

6) Akreditovati, po posebnoj proceduri, studijske programe koji se nude inostranim studentima (na
engleskom, nekom drugom svetkom jeziku ili na srpskom) kako se ne bi desilo da za to nespremna
VU ponudi neprimerene programe za strane studente i time ugrozi renome Republike Srbije u
visokom obrazovanju;

7) Visoko obrazovanje u Republici Srbiji ima potencijal da svojim kvalitetom i kapacitetima privue
veliki broj studenata iz okruenja jer za veinu studenata ne postoje jezike barijere, a za korienje
te mogunosti treba organizaciono i finansijski podrati oblasti obrazovanja u kojima ve imamo
zadovoljavajui konkurentni status, odnosno ona u kojima e se taj status tek razviti;

8) Do 2020. godine formulisati i sprovesti sasvim konkretne politike, akcije i mere kojima se
poboljava internacionalna konkurentnost i prepoznatljivost srpskog visokog obrazovanja, usled ega
se kao posledica ovakve politike oekuje poboljanje poloaja univerziteta iz Republike Srbije na
kredibilnim meunarodnim rang listama ili u regionu.

II. AKADEMSKE STUDIJE - OSNOVNE I MASTER

Misija akademskog visokog obrazovanja jeste da formira vrhunski obrazovanu i kreativnu populaciju
koja zadovoljava potrebe razvoja Republike Srbije zasnovanog na humanim vrednostima i naunom
znanju i koja doprinosi jaanju drutvene kohezije i promovisanju drutvenih i kulturnih vrednosti.

1. Vizija razvoja akademskih studija

Za odreenje vizije koriste se sledea kljuna obeleja: Kvalitet, Relevantnost, Efikasnost, Obuhvat,
Internacionalizacija, Mobilnost studenata i Osavremenjavanje organizacije akademskih studija.

Obrazovanje na akademskim studijama znaajno doprinosi tehnolokom razvoju, demokratizaciji

zemlje, socijalnoj inkluziji i smanjenju siromatva, podizanju kulturnog nivoa stanovnitva, odravanju
i razvoju nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina, negovanju kulturne
raznolikosti i tolerancije.

Obuhvat
1) Republika Srbija do 2020. godine ima najmanje 38,5% (a kasnije najmanje 40%)
visokoobrazovanih graana starosti od 30 do 34 godine, sa strukturom kvalifikacija koja je usaglaena
s potrebama privrede i drutva u Republici Srbiji u periodu od 2020. godine;

2) Najmanje 70% studenata koji upisuju prvu godinu osnovnih studija, upisuje akademske studije;

3) Planirani porast proporcije akademski obrazovanih graana trebalo bi ostvariti u onim akademskim
podrujima koja su prioritetno znaajna za ukupni razvoj Republike Srbije, pre svega na polju
tehnikih i prirodnih nauka;

4) Akademske studije su dostupne svim graanima koji ostvare neophodne preduslove za upis, pri
emu se obezbeuje ravnopravnost svih graana u pravu i na mogunost studiranja. Posebnu
podrku treba da imaju studenti iz socijalno ugroenih grupa ili lica sa smetnjama u razvoju. Svako ko
ispunjava uslove upisa i eli da studira, treba da ima pravo na neki od vidova finansijske podrke iz
budeta, a posebno ako je slabijeg imovnog stanja, sem u sluaju upisa studijskih programa u
oblastima u veem broju nego to je u interesu drutva;

5) Na master akademske studije se upisuje najmanje 50% studenata koje zavre osnovne
akademske studije.

Efikasnost

1) proseno studiranja je najvie za godinu dana due nego to je predvieno studijskim programom i
u tom periodu najmanje 70% zavrava upisane studije;

2) studije ne naputa vie od 15% studenata;

3) efikasnost se postie bez ugroavanja kvaliteta obrazovanja studenata.

Kvalitet

1) struktura i kvalitet diplomiranih studenata odgovara potrebama trita radne snage i drutva
zasnovanog na znanju;

2) diplomirani studenti poseduju savremena znanja, sposobni su da ih primene, spremni su da stalno

ue i trae kreativna reenja problema, imaju preduzetnike sposobnosti i inicijativni su, a oni
promoviu humane vrednosti koje doprinose kulturnom i nacionalnom razvoju i svojim profesionalnim
delovanjem doprinose konkurentnosti privrede, odnosno efikasnom i kvalitetnom radu organizacija u
kojima su zaposleni;

3) kvalitet akademskih studija ostvaruje se primenom jedinstvenog sistema osiguranja kvaliteta

Republike Srbije, koji je harmonizovan sa sistemom kvaliteta u EHEA.

Internacionalizacija i saradnja

1) akademske studije u Republici Srbiji primenjuju principe i standarde koji vae na univerzitetima
EHEA i prilagoene su i inostranim studentima, tako da najmanje 10% studenata bude iz
inostranstva;

2) trite visokog obrazovanja je otvoreno i za ponudu programa i inostranih univerziteta, pod istim
uslovima koji vae za domae univerzitete (akreditacija, dozvole rada i dr.);

3) univerziteti iz Republike Srbije aktivno sarauju s inostranim univerzitetima, prvenstveno s podruja

EHEA, nudei zajednike studijske programe (prvenstveno na nivou drugog stepena visokog
obrazovanja), podravajui razmenu studenata i nastavnika, i realizujui zajednika istraivanja u
skladu sa istraivakim programima ERA.
 Mobilnost studenata

1) horizontalna i vertikalna mobilnost studenata kako unutar sistema akademskih studija (u sva tri
stepena obrazovanja), tako i izmeu akademskih i strukovnih studija (na prva dva stepena
obrazovanja) moguna je, uz eventualno dodatne uslove uslove koje definiu VU;

2) razmenom ili na druge naine nastojati da do 20% studenata uestvuje u mobilnosti tako to e
domai studenti deo svog obrazovanja obavi na nekom inostranom univerzitetu i inostrani studenti
studirati na naim univerzitetima.

Organizacija akademskih studija

1) akademske studije (prvi i drugi stepen, tj. ciklus visokog obrazovanja) slede principe Bolonjskog
procesa visokog obrazovanja koji su primenjeni u EHEA i ERA;

2) OAS mogu da traju od tri do etiri godine (obezbeujui 180-240 ECTS), a MAS mogu da traju od
jedne do dve godine (60-120 ECTS). Neophodno je da se utvrdi model odvijanja akademskih studija
koji e vaiti za odreene profesije na nivou cele drave; to e se postii izborom modela 3+2 (180 +
120ECTS), 4+1 (240+ 60 ECTS) ili IAS (300 - 360 ECTS);

3) po planiranoj brzini studiranja postoje dve vrste studenata: oni koji studiraju normalnom brzinom
(ostvaruju 60 ECTS godinje) i oni koji sporije studiraju (ostvaruju manje od 60 ECTS godinje), to je
prilagoeno zaposlenim studentima (koji studiraju na daljinu). Obe vrste studenata stiu na studijama
ista znanja, vetine i kompetencije, te samim tim, dobijaju iste diplome;

4) pored programa OAS sa 180/240 ECTS i MAS sa 60/120 ECTS, studenti mogu da zavre i kratke
programe (short cycle) koji obezbeuju ua i funkcionalno povezana znanja sa 30 - 120 ECTS, u
skladu sa primenom kratkih programa na univerzitetima u EHEA;

5) reim studija je prilagoen specifinostima tipova studija i oblika studiranja, pri emu se posebno
vodi rauna o studentima koji su zaposleni;

6) pored obrazovne, znaajnu komponentu akademskih studija, a naroito na drugom stepenu,

predstavljaju istraivake aktivnosti, koje kod studenata razvijaju kreativnost, inventivnost i znatielju,
tj. sposobnost za istraivaki rad.

Relevantnost

1) OAS osposobljavaju studente da se uspeno prilagoavaju promenama koje nastaju na radnim

mestima, da uspeno obavljaju odreene poslove, ali i razvijaju njihovu kreativnost te daju neophodne
teorijske i metodoloke osnove za nastavu na drugom stepenu visokog obrazovanja;

2) MAS spremaju studente za obavljanje najsloenijih strunih poslova, ali i podstiu razvoj
kreativnosti, preduzetnitva, sposobnosti istraivanja i reavanja sloenih problema, te time daju
osnovu za studiranje na doktorskim studijama i bavljenje naukom;

3) ishodi studijskih programa usaglaeni su s NOK;

4) akademske studije su otvorene za obrazovanje odraslih u okviru koncepta celoivotnog uenja, a s

ciljem njihovog dodatnog obrazovanja ili sticanja novog obrazovanja radi promene kvalifikacija ili
profesije;

5) pored obrazovanja za potrebe razvoja Republike Srbije, akademske studije omoguuju i lini razvoj
graana (obogaivanje linosti, osposobljavanje za lini prosperitet, formiranje linosti s razvijenim
socijalnim i kulturnim potrebama).
 2. Sadanje stanje akademskih studija

Kvalitet

Znanja s kojima se studenti upisuju na prvu godinu OAS nisu na neophodnom nivou. S druge strane,
neke VU, u nastojanju da imaju to vei broj studenata i poveaju svoje prihode, imaju isuvie niske
kriterijume ocenjivanja, to se nepovoljno odraava na kvalitet njihovih diplomiranih studenata. Ne
postoji sistem za praenje i merenja kvaliteta znanja, vetina i kvalifikacija diplomiranih studenata.

Sprovedena akreditacija imala je odreeni pozitivan efekat na stepen sreenosti akademskih studija.
Proces obezbeenja kvaliteta nastave najee jo nije integrisan s procesom nastave i nije
uspostavljen na potrebnom nivou.

Relevantnost

Postoji neusaglaenost ishoda uenja pojedinih studijskih programa i strukture diplomiranih studenata
s potrebama Republike Srbije i stanjem na tritu rada (to se vidi iz strukture kvalifikacija
nezaposlenih lica). Ne postoji profesionalno odreivanje potreba za akademski obrazovanim
graanima (nijedna institucija ne bavi se time kvalifikovano i profesionalno) i nema detaljnih analiza o
tome u kojoj meri je potreban odreeni stepen obrazovanja zaposlenih. Nedostaje institucija koja bi
sistemski pratila i pouzdano utvrivala trenutne neusklaenosti kvalifikacione strukture diplomiranih
studenata i kvalifikacija koje se trae, a uz to i predviala potrebe Republike Srbije. Prilikom
akreditacije, svi studijski programi su definisali svoje ishode, ali ostaje problem s njihovom
neusklaenou sa zahtevima trita rada i dugoronim potrebama Republike Srbije.

Efikasnost

Efikasnost studiranja je niska (slika 1). Prosek studiranja pre primene Bolonjske deklaracije iznosio je
od sedam do osam godina. Stepen naputanja studija od 2000. do 2004. godine kretao se od 43% do
24% (s povoljnim trendom opadanja). Odnos broja diplomiranih posle etiri godine od upisa (OAS i
OSS) pokazuje rast od 28% do 53% u periodu od 2003. do 2008. godine. U 2008. godini na
univerzitetima je diplomirao (OAS) 25.931 student. Godine 2009. 13.545 studenata je zavrilo OSS i
OAS sa 180 ECTS, a 27.682 - OAS sa 240 ECTS, MAS i magistarske studije (po starom sistemu).
Meutim, uspeh iste generacije upisanih studenata (bez zateenih studenata), izraen relativnim
brojem diplomiranih posle etiri godine, znatno je nii.
 Slika 1: Broj studenata po godinama studija u periodu od 2000. do 2006. godine
(Izvor podataka: RZS)

Obuhvat

Procenjuje se da neto manje od 23% graana starosti od 30 do 34 godine ima visoko obrazovanje.
U 2009. godini etvorogodinju srednju kolu je zavrilo 56.843 uenika, a na prvu godinu OAS
upisalo se 37.417 studenata (65,8% maturanata), i to 80,74% na dravnim VU, a 19.26% na
privatnim VU. Na slici 2. prikazani su ti podaci i za upis u 2010, 2011. i 2012. godini. Oni pokazuju
trend poveanja broja upisa studenata na OAS na dravnim VU u odnosu na privatne.

Slika 2: Broj novoupisanih studenata na OAS

(Izvor podataka: RZS)

Procenjuje se da se u poslednjih par godina oko 40 - 42% graana starih 19 godina upisuje na OAS.
Ukupni upisni kapaciteti na prvom stepenu akademskih studija (OAS i IAS) iznose 42.445 studenata,
to je zadovoljavajue, jer su za oko 14% vei od potreba, tj. na broj upisanih u 2010. godini.
Akreditovani kapacitet upisa na MAS je upola manji od akreditovanog kapaciteta upisa na OAS (slika
3).

Slika 3: Akreditovani kapacitet osnovnih, master i doktorskih studija

(Izvor podataka: KAPK)

U 2009. i 2010. godini na 32 fakulteta upisano je 4.258, odnosno 4.110 studenata vie od dozvoljenog
broja, ime je dozvoljeni broj "probijen" za 43%, odnosno za 42%, a to predstavlja 10,7% broja
upisanih u prvu godinu OAS, ili oko 60% broja upisanih na privatnim univerzitetima, koji su najvie
oteeni ovom pojavom.

Tabela pokazuje oblasti studiranja studenata u 2008/09. godini, kao i relativno mali broj
1. diplomiranih studenata.

Tabela 1: Ukupan broj studenata po podrujima u 2008/9.

Podruja prema klasifikaciji Republikog zavoda Broj studenata Diplomiralo Procenat

za statistiku Republike Srbije 2008/9. 2008. diplomiranih
Obrazovanje 14.589 4.598 31,52%
Umetnost i humanistike nauke 23.965 3.446 14,38%
Drutvene nauke, poslovanje i pravo 94.578 16.778 17,74%
Prirodne nauke, matematika i informatika 22.648 1.839 8,12%
Tehnika, proizvodnja i graevinarstvo 33.397 5.752 17,22%
Poljoprivreda i veterina 8.021 1.121 13,98%
Zdravstvo i socijalna zatita 20.524 3.310 16,13%
Usluge 18.220 2.486 13,64%
UKUPNO: 235.942 39.330 16,67%

Izvor: Republiki zavod za statistiku Srbije

Na slici 4. prikazano je uee budetskih i samofinansirajuih studenata prve godine OAS u

poslednje tri kolske godine. Vidi se da skoro polovina studenata plaa svoje studije, s tim da oko 2/3
njih studira na dravnim, a 1/3 na privatnim univerzitetima.
 Slika 4: Uee budetskih studenata i samofinansirajuih studenata u prvoj godini OAS
(Izvor podataka: RZS)

Besplatno studiranje dobijaju kandidati za upis na studije na bazi uspeha u srednjoj koli i ocena s
prijemnih ispita. Socijalni kriterijumi se ne koriste, to ini akademske studije nedostupnim studentima
iz socijalno ugroenih grupa, koji zbog okolnosti u kojima ive i ne postiu uspeh u srednjoj koli na
osnovu koga bi im bilo omogueno besplatno studiranje.

Internacionalizacija i saradnja

Po uvoenju Zakona o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10)
univerziteti u Republici Srbiji su primenili Bolonjski proces visokog obrazovanja. To omoguava bliu
saradnju s univerzitetima iz zemalja EHEA. I saradnja u oblasti istraivanja takoe se odvija u okviru
programa FP7 - ERA. Malo je studenata iz inostranstva jer je malo studijskih programa na engleskom
jeziku ili drugom stranom jeziku, ali ima studenata iz bivih jugoslovenskih republika koji mogu da
prate nastavu na srpskom jeziku. Studenti iz inostranstva imaju dosta administrativnih barijera (vize,
dozvola boravka, osiguranje i dr.) to dodatno ometa njihov dolazak na studije u Republiku Srbiju.
Retki su zajedniki studijski programi s inostranim univerzitetima. Priznavanje inostranih diploma je
vrlo oteano na nekim VU jer one primenjuju svoje kriterijume i standarde (za priznavanje doktorata,
na primer), ili izjednaavaju studijske programe (to nije u saglasnosti sa zakonskom procedurom
priznavanja inostranih diploma), zahtevajui od studenata s validnim diplomama s inostranih
univerziteta da polau dodatne ispite.

Mobilnost studenata

Horizontalna i vertikalna mobilnost studenata u okviru akademskih studija mogua je i primenjena je.
Najvei broj VU do izvesne mere omoguavaju ovu mobilnost pa upisuju studente sa zavrenim ili
nezavrenim OSS na OAS uz odreivanje diferencijalnih ispita, kako bi se otklonile vee razlike u
nastavnim programima. Studenti s diplomom OSS ne mogu direktno da se upiu na master studije.
Organizovani odlazak studenata sa srpskih univerziteta na univerzitete zemalja EHEA radi
zavravanja dela studija vrlo je retka pojava, jer Republika Srbija do sada nije bila deo Erasmus
programa EU. Takoe, postoje i finansijske tekoe za odlazak studenata iz Republike Srbije u
inostranstvo radi studija (finansiranje boravka). S druge strane, sve je izraeniji trend studiranja u
inostranstvu, pre svega u zemljama EHEA, ali to nije u okviru meuuniverzitetske saradnje, ve je to
rezultat samostalne odluke studenta da studije u celosti zavri u inostranstvu. Kako je u nekim
zemljama EHEA participacija u plaanju kolarine, tj. cene obrazovanja (simbolina) niska, to
studiranje u tim zemljama postaje prihvatljiva mogunost svim studentima koji mogu sami, ili pomou
stipendija, pokriti trokove boravka u inostranstvu za vreme studija.

Organizacija akademskih studija

Oba modela visokog obrazovanja (3+2 i 4+1) primenjena su u Republici Srbiji, ak i u istoj oblasti ili
disciplini obrazovanja. To oteava nastavak studija na drugom stepenu studija (master studije), kada
studenti prelaze s modela 3+2 na 4+1 i suprotno. Studenti koji su zaposleni imaju probleme da
studiraju. Studije na daljinu (on-lajn) koje im najvie odgovaraju, ograniene su jer je odlukom
Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje reeno da studenata na daljinu ne sme biti vie od 30%
od ukupnog broja studenata VU. S druge strane, reim studija nije prilagoen mogunostima
zaposlenih studenata, jer oni imaju potekoa da ostvare brzinu studiranja od 60 ECTS za godinu
dana. Uz to formalnim gubitkom godine gube motivaciju i imaju dodatne finansijske trokove
(ponovno plaanje dela kolarine). Zbog finansijskih motiva veina VU (oko 80%) prela je na model
4+1, i u sluajevima kada im je model 3+2 bio potpuno prikladan.

Nedostaje vea primena aktivnog uenja, kao i uenja za praktinu primenu steenog znanja, a
istraivaki rad studenata, i na master nivou, nedovoljno se primenjuje u nastavi. Dominira klasian
nain nastave, u kome je student uglavnom pasivan subjekt koji treba da shvati i naui ono to mu je
dato, i da na ispitu to pokae. Iako je primena Bolonjske deklaracije doprinela da se sa studentima
vie radi u toku semestra, to je na nekim fakultetima ipak svedeno na minimum i na formalnost.
Znaajan deo nastave dre saradnici (dre vebe i rade sa studentima na predispitnim obavezama),
dok je vremensko angaovanje nastavnika u nastavi i u radu sa studentima malo (jer je svedeno
samo na predavanja). Na nekim fakultetima bilo je i pojava korupcije (kupovina ocena). Ima pojava
prepisivanja projektnih, domaih i ispitnih zadatka i testova, a javljaju se i druge nepravilnosti u
studentskom obavljanju predispitnih obaveza (npr. ima sajtova na kojima se nudi izrada projekata,
domaih zadataka i dr.). Veliki broj ispitnih rokova (est) u toku godine, remeti nastavni proces.

U kolskoj 2008/09. godini u punom radnom odnosu na VU je bilo 7.878 nastavnika i 5.461
saradnik. Od 2002/03. do 2009/10. kolske godine (sem 2007/08. godine) poveavao se broj
nastavnika na VU. Prosean broj studenata po nastavniku je oko 35, uz napomenu da je na
fakultetima s velikim brojem studenata broj studenata po nastavniku vrlo veliki (preko 100 i vie). Oko
85% nastavnika je u punom radnom odnosu (slika 5). Na pojedinim univerzitetima reizbor nastavnika
najee se ne odvija u uslovima konkurencije, te biva da se biraju nastavnici i bez zadovoljenja
kriterijuma koje je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a ti kriterijumi su odgovarajui broj
naunih radova odreene kategorije, uee u istraivakim i industrijskim projektima i dr. Najvei
broj univerzitetskih nastavnika nije u svojoj karijeri stekao obrazovanje iz metodike nastave, didaktike,
pedagogije i dr. ili nije imao obuku u tim domenima. To negativno utie na pedagoki rad pojedinih
nastavnika i na rezultate tog rada.
 Slika 5: Broj nastavnika i saradnika od kolske 2002/03. do 2008/09. godine
(Izvor podataka: RZS)

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage/potencijali

1) tradicija i iskustvo u visokom obrazovanju;

2) razvijena mrea VU;

3) kvalitet pojedinih fakulteta ili katedri i visok kvalitet znatnog broja nastavnika;

4) razvijene akademske studije u velikom broju obrazovnih oblasti.

Unutranje slabosti

1) nedovoljan rad jednog broja nastavnika, istraivaki i vannastavni rad nastavnika (malo prisustvo i
rad na fakultetu, malo angaovanje u radu van asova nastave, nedovoljno organizovan istraivaki
rad i dr.);

2) nastavno osoblje se dri tradicija, nespremni su na promene, a vlada i dugogodinja navika da se

promene prividno uvode, ali da se u sutini nita ne menja;

3) neusaglaenost standarda kvaliteta (koji se postavljaju po svetskim uzorima) s nivoom finansiranja

akademskih studija koji je mnogo nii od zemalja koje pokuavamo da sledimo, to dovodi VU u
teku finansijsku situaciju (ako potuju standarde) ili ih navodi na nepotovanje standarda kvaliteta
(npr. veliina nastavnih grupa, optereenje nastavnika);

4) nain izbora nastavnika - nepostojanje konkurencije, neretko nepotovanje definisanih kriterijuma,

a sami kriterijumi esto ne obuhvataju i pedagoke rezultate i sposobnosti nastavnika;

5) zbog finansijskih interesa, na pojedine VU se upisuje previe studenata, a ne obezbeuje se

potreban nivo kvaliteta obrazovanja (nedovoljan prostor za nastavu, prevelike nastavne grupe i dr.)

Povoljnosti u okruenju/Spoljne prilike

1) visoko interesovanje mladih za sticanje diploma i dalje kolovanje (jer nemaju mnogo mogunosti
za zapoljavanje);
2) studenti iz susednih bivih jugoslovenskih republika rado dolaze na studije u Republiku Srbiju jer,
uz ostalo, nemaju jezikih barijera u praenju nastave (ako su iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore,
Hrvatske);

3) povoljno iskustvo i tradicija studiranja u Republici Srbiji studenata iz Afrike i s Bliskog istoka;

4) ulazak Republike Srbije u EHEA i u evropske programe mobilnosti studenata i nastavnika.

Nepovoljnosti u okruenju/Spoljne neprilike/rizici/opasnosti

1) povoljni uslovi studiranja u nekim zemljama EU (naroitu na drugom i treem stepenu visokog
obrazovanja) - odlazak mladih u inostranstvo (esto i trajno);

2) otvaranje centara inostranih univerziteta i ponuda njihovih usluga graanima Republike Srbije, a
njihov rad nije ogranien standardima koji vae za domae VU, te mogu imati povoljnije uslove za
uspeno poslovanje;

3) pad standarda i slaba zaposlenost diplomiranih studenata destimulie mlade da studiraju ili da
ozbiljno pristupe svojim obavezama prilikom studiranja.

4. Strategija razvoja akademskih studija

Glavni izazovi

1) opte podizanje kvaliteta akademskih studija u skladu sa svetskim i evropskim standardima, kao i
njihovo ujednaavanje;

2) usaglaavanje ishoda studijskih programa sa zahtevima trita i potrebama Republike Srbije;

3) poveanje efikasnosti akademskih studija: proseno vreme studiranja je najvie za godinu dana
due nego to je predvieno studijskim programom i u tom periodu najmanje 70% zavrava upisane
studije; od ukupnog broja studenta, vie od 70% studenata upisuje akademske studije;

4) internacionalizacija akademskih studija: 10% studenata iz inostranstva.

Glavna opredeljenja

1) kvalitet studija poveati uvoenjem sistema odravanja kvaliteta i veom konkurencijom VU;

2) pristup akademskim studijama i efikasnost poveati finansijskim podsticajima podstiui studente;

3) ishode studijskih programa prilagoditi zahtevima trita i procenjenim buduim potrebama

Republike Srbije;

4) podravati strateka partnerstva izmeu VU u Republici Srbiji i u svetu, kao i partnerstva izmeu
VU i privrede, administracije i drugih aktera u ekonomiji znanja.

Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Ovde se za ostvarenje postavljenih stratekih ciljeva navode neophodne akcije i mere za njihovo
ostvarenje i mogui indikatori za prikaz napretka u ostvarivanju ciljeva. Strateki ciljevi se navode
grupisano u okviru sledeih stratekih pravaca:

1) poveanje kvaliteta;

2) usaglaenost studijskih programa s potrebama trita;

3) poveanje efikasnosti studija;

4) poveanje obuhvata i dostupnosti akademskih studija;

5) internacionalizacija akademskih studija;

6) poveanje mobilnosti studenata;

7) osavremenjavanje organizacije akademskih studija.

Ovde se navode mere kojima se ostvaruju navedeni ciljevi, a u okviru karakteristinih obeleja.
Pojedine mere utiu na vie obeleja i ciljeva, ali se navode kod onih gde daju najvei efekat.

Poveanje kvaliteta
Strateki ciljevi Akcije i mere Indikatori napretka
Razviti celoviti Sistem Usavravati standarde za akademske Doneti novi standardi
osiguranja kvaliteta (SOK) studije Utvrena ogranienja broja
Ograniiti broj studenata po nastavniku studenata po nastavniku
Sprovoditi spoljnu kontrolu upisa i
potovanja standarda kvaliteta
Podsticati kvalitetne Dodeljivati posebne sertifikate kvaliteta Uvesti sertifikat "Izvrstan
studijske programe VU koje primenjuju stroe kriterijume za studijski program"
ocenu relevantnosti programa, kvaliteta
izvoenja nastave, ostvarenih rezultata i
izbora nastavnika
Ocenjivati kvalitet Afirmisati takmienja studenata u znanju Broj godinjih takmienja u
diplomiranih studenata na nacionalnom nivou znanju po disciplinama
Sprovoditi periodino anketiranje Godinja anketa poslodavaca
poslodavaca o kvalitetu zaposlenih
diplomiranih studenata
Usaglaenost studijskih programa s potrebama trita
Odreivanje potreba Osnovati instituciju osposobljenu da Periodini izvetaji o
privrede i drutva profesionalno i kvalifikovano utvruje zahtevima trita
zahteve trita i procenjuje budue Godinje procene buduih
potrebe Republike Srbije potreba Republike Srbije (za
pet godina unapred)
Usaglaavanje studijskih Pri akreditaciji, svi studijski programi kroz Uvoenje u primenu
programa s potrebama ishode uenja treba da dokau svoju poboljanog standarda za
usaglaenost s kvalifikacijama dokaz relevantnosti studijskog
neophodnim za obavljanje poslova za programa
koje studijski program obrazuje studente
Podsticanje stvaranja Finansijskim podsticajima iz javnih izvora Donoenje zakonskog reenja
programa u prioritetnim usmeravati studente na studijske za ove finansijske podsticaje
oblastima programe koji su u skladu s odreenim
prioritetima
Jasnije pozicionirati OAS Obezbeuju vei sadraj trajnih, ali Studenti sa zavrenim OAS
relevantnih znanja (akademsko- lako se prilagoavaju
opteobrazovnih, teorijsko-metodolokih i potrebama radnih mesta
nauno-strunih predmeta), ali i sa
sposobnou primene steenih znanja u
jednoj uoj oblasti ili disciplina
Do 20% ECTS izbornih predmeta
(struno-aplikativni predmeti) koji
obezbeuju specijalizovana i primenljiva
znanja.
 Sposobnost uenja i prilagoenja
potrebama posla
Jasnije pozicionirati MAS Obezbeuju dublja i napredna znanja u Studenti sa zavrenima MAS
odreenoj specijalizovanoj oblasti koja osposobljeni za najsloenije
sadri i teorijska i primenjena znanja, strune poslove
visok nivo analitinosti, kritike evaluacije Primena metoda
i profesionalne primene znanja, kao i personalizovanog uenja
sposobnost reavanja sloenih problema, Propisi za priznavanje
samostalnog i analitikog zakljuivanja. neformalnog i iskustvenog
Najmanje 30% ECTS izbornih predmeta. znanja
Mogunost primene jednogodinjih
modula za fleksibilno kreiranje
jednogodinjih i dvogodinjih studija.
Primena personalizovane nastave i
uenja
Priznavanje neformalnog uenja i
iskustvenog znanja u skladu s posebnim
propisima i kriterijumima
Obrazovanje odraslih i Omoguiti zaposlenim studentima da Mogunost parcijalnog sticanja
celoivotno uenje parcijalno realizuju studijski program a da ECTS kredita pomou metoda
ga kasnije u celosti zavre ako ele postepenog studiranja
(postepeno studiranje) Kursevi obuke prilagoeni
Programi obuke odraslih, a posebno zaposlenima
zaposlenih
Usmeravanja studenata i Osnivanje centara za pomo studentima u Broj univerziteta sa osnovanim
pomo studentima u njihovoj profesionalnoj orijentaciji i operativnim centrima za
profesionalnoj orijentaciji pomo studentima
Studijski programi i VU Posebno finansiranje studijskih programa Usvajanje programa VU i
posebnog znaaja za i VU koji su posebno znaajni za programa koji su dobili status
drutvo drutveni i kulturni razvoj i bezbednost institucija posebno znaajnih
Srbije za drutveni i kulturni razvoj i
Za VU koje ne mogu opstati na tritu a bezbednost Republike Srbije
njihov rad je od opteg interesa

Poveanje efikasnosti studiranja

Strateki ciljevi Akcije i mere Indikatori napretka
Stimulisati studente da Finansijski podsticaji za bre studiranje
Proseno trajanje studiranja je
bre zavravaju studije Samo za studente koji ostvaruju 60 ECTS
najvie za godinu dana due
godinje vai bilo koji vid (su)finansiranja
nego to je predvieno
studiranja iz javnih izvora studijskim programom, i u tom
periodu najmanje 70%
zavrava upisane studije
Savremenijom nastavom Primena metoda aktivnog uenja, principa Bre studiranje (kao gore)
ubrzati studiranje "student u centru uenja", i stalnog rada Samo 15% studenata
studenata u toku semestra naputaju studije
Razvoj kreativnosti i preduzetnitva kod Broj novoosnovanih privrednih
studenata drutava i diplomiranih
Personalizovano uenje studenata
Bolja priprema novih Uvoenje zavrnog ispita - mature Broj studijskih programa sa
studenata za studije organizovanom pripremnom
nastavom
Do 10% zadravanje
studenata u prvoj godini
Vea otvorenost, obuhvat i dostupnost akademskih studija
Vei upis na akademske Poveati broj uenika gimnazija 70% studenata koji upisuje
studije Jaanje saradnje srednjih kola i VU studije, upisuje OAS
(takmienja uenika, radionice, dodatna 50% uenika srednje kole ui
nastava i dr.) u gimnazijama
Organizovana promocija programa OAS u OAS upisuje 95% onih sa
srednjim kolama zavrenim gimnazijama
Obezbediti finansijsku podrku iz javnih Svi studenti koji studiraju u
izvora to veoj populaciji studenata u prioritetnim oblastima imaju
skladu sa njihovim uspehom u neki od vidova finansijske
obrazovanju i socijalnom statusu, a podrke iz javnih izvora.
posebno iz socijalno ugroenih grupa Vei upis studenata iz
socijalno ugroenih grupa
Internacionalizacija akademskih studija
Ponuda studijskih Formirati studijske programe za strane Najmanje 10% studenata
programa na stranim studente akademskih studija su iz
jezicima Obezbediti posebnu finansijsku podrku iz inostranstva
javnih izvora univerzitetima koji razvijaju
studijske programe za inostrane studente
Doneti standarde za studijske programe
namenjene strancima
Poveanje broja Prilagoditi standarde i uslove akreditacije Poveanje broja zajednikih
zajednikih studijskih zajednikih studijskih programa njihovim programa s inostranim
programa naroito master specifinostima univerzitetima i broja
studija s inostranim studenata na njima
univerzitetima
Poveati mobilnost Pojednostaviti administrativne uslove za Broj inostranih nastavnika na
nastavnika u zemlje EHEA privremeni boravak inostranih nastavnika privremenom radu u Republici
koji e u Republici Srbiji drati nastavu Srbiji
Podravati privremeni odlazak nastavnika Broj nastavnika iz Srbije na
iz Republike Srbije u zemlje EHEA radi privremenom radu na VU u
dranja nastave i naunog usavravanja zemljama EHEA radi nastave i
istraivanja
Poveanje mobilnosti studenata
Poveati mobilnost Propisima omoguiti horizontalnu i Broj studenata koji uestvuje u
studenata izmeu vertikalnu mobilnost studenata izmeu mobilnosti unutar sistema
programa OAS na VU u programa akademskih studija na VU u visokog obrazovanja
Srbiji Republici Srbiji
Mobilnost s inostranim Pojednostaviti administrativne postupke Broj inostranih studenata na
VU za dolazak inostranih studenata u VU u Republici Srbiji
Republiku Srbiju Broj studenata iz Republike
Podrati odlazak studenta iz Republike Srbije na VU zemalja EHEA
Srbije na studije u zemlje EHEA u trajanju
od jednog semestra do godinu dana
Priznavanje inostranih diploma
pojednostaviti i ubrzani, a u skladu sa
principima Lisabonske konvencije o
priznavanju diploma
Osavremenjavanje organizacije akademskih studija
Davanje mogunosti i Mogunost modularizacije master studija Studenti sa trogodinjih studija
studentima koji su zavrili radi fleksibilnog formiranja jednogodinjih mogu posle prve godine MAS
trogodinje OAS da posle i dvogodinjih master studija (sa 60 ili 120 dobiti diplomu za zvanje
4. godine studije steknu ECTS) "diplomirani", ako je prva
diplomu sa zvanjem godina MAS u istoj disciplini
"diplomirani". kao i OAS
Sticanje sertifikata sa 30 Uvesti mogunost organizovanje kratkih Studenti stiu ue kvalifikacije
do 60 ECTS programa sa 30 do 60 ECTS Usavravanje zaposlenih
 pomou kratkih programa
Poveati kompetencije Obezbediti dodatno obrazovanje i obuku Broj nastavnika sa steenim
nastavnika univerziteta nastavnika iz pedagogije dodatnim obrazovanjem iz
Uslovima za izbor nastavnika podsticati i pedagogije
njihov istraivaki rad i ostvarivanje Broj nastavnika koji imaju
rezultata u nastavi radove kategorije M20
Posebni modeli Integrisane akademske studije (IAS) sa Usaglaeni modeli studiranja
akademskih studija za 300 ECTS za obrazovanje nastavnika za pojedine profesije u skladu
pojedine profesije IAS sa 360 ECTS za studente medicine i s praksom u zemljama EHEA
veterine
Primena specifinih modela akademskih
studija za regulisane profesije
Primeniti specifinosti Revidirati postojee i uvesti posebne Povoljniji i odgovarajui uslovi
obrazovanja u polju standarde akreditacije studiranja u polju umetnosti
umetnosti Definisati i minimalno optereenja
nastavnika
Uskladiti nazive diplomiranih studenata
prema njihovim strukama
Uskladiti prethodne nivoe umetnikog
obrazovanja s visokim obrazovanjem
Uskladiti uslove prijemnih ispita na
fakultetima (razliitih) umetnosti
Omoguiti zakonskom regulativom da
studenti fakulteta umetnosti koji zavre
OAS mogu da se zaposle u predkolskom
obrazovanju i u niim razredima osnovnog
obrazovanja;
Primeniti model 3+2 akademskih studija
Fakultetima umetnosti obezbediti
odgovarajue materijalne trokove i
adekvatan prostor za rad
Omoguiti veu mobilnost studenata
tokom OAS i MAS

5. Potrebne promene u okruenju akademskih studija

1) usmeravati ekonomski razvoj Republike Srbije ka ekonomiji baziranoj na znanju, u kojoj akademski
obrazovani ljudi mogu sebi obezbediti odgovarajue poslove;

2) posebna institucija e profesionalno i kvalifikovano pratiti zahteve trita rada i vriti procene
buduih potreba Republike Srbije za kvalifikacijama zaposlenih i objavljivae periodine izvetaje sa
svojim nalazima kako bi se na osnovu njih VU usmeravale svoje obrazovne usluge, tj. studijske
programe i obrazovne kapacitete;

3) pripremiti i primeniti NOK, uskladiti klasifikaciju delatnosti, nomenklaturu zanimanja, listu

kvalifikacija za pojedina zanimanja i dr;

4) potrebno je prilagoditi propise za dolazak stranaca u Republiku Srbiju na studije i na rad

(pojednostavljenje viznog reima, dozvola, zdravstvenog osiguranja i drugih uslova iz oblasti radnih
odnosa);

5) zakonsku regulativu u oblasti radnih odnosa treba promeniti kako bi se podrale specifinosti rada
na univerzitetima (rad doktoranata, rad i posle sticanja prava na penziju i dr.);

6) dosledno sprovesti promene zakonske regulative u skladu s potrebama realizacije ove strategije.
 6. Strateke relacije akademskih studija s drugim sistemima

Najvanije su relacije akademskih studija sa srednjim obrazovanjem, strukovnim studijama,

istraivakim sistemom i privredom.

Akademske studije - srednje obrazovanje:

1) poveati kvalitet srednjeg obrazovanja, poveati broj uenika u etvorogodinjim srednjim kolama,
a pre svega u gimnazijama (jer one primarno obrazovno pripremaju uenika za akademske studije);

2) zajednika organizacija razliitih oblika dodatne nastave za zainteresovane uenike (kursevi,

radionice, projekti i dr.);

3) zajednika organizacija takmienja uenika u znanju.

Akademske studije - strukovne studije:

1) omoguiti horizontalnu i vertikalnu prolaznost izmeu akademskih i strukovnih studija, na razliitim

nivoima studija;

2) saradnja u usaglaavanju studijskih programa, uz jasnije isticanje specifinosti akademskih i

strukovnih studija, kako bi novi studenti imali jasan izbor pri odreivanju puta svog obrazovanja;

3) izrada programa mobilnosti studenata (uslova za prohodnost studenata) radi prelaska sa

strukovnih studija na akademske studije i suprotno, te ugovaranje saradnje radi pruanja podrke
studentima koji ele da preu s jednih studija na druge;

4) zajednika primenjena i razvojna istraivanja, uz uee i privrede, odnosno nosilaca razvojnih

projekata.

Akademske studije - istraivaki sistem:

1) doktorske studije i istraivaki projekti doktoranata dobijaju odgovarajuu finansijsku podrku iz

javnih izvora i imaju znaajnu ulogu u istraivakom sistemu Republike Srbije;

2) razvoj i umreavanje nastavnika i istraivaa na VU radi stvaranja zajednikih laboratorija, kako bi

dobili status centara izvrsnosti i privlaenje domaih i inostranih kompanija u razne oblike saradnje
(zajedniko osnivanje i voenje centara ili laboratorija, dugoroni programi zajednikih istraivanja i
dr.).

Akademske studije - privreda:

1) usaglaavanje studijskih programa akademskih studija s potrebama privrede, kao i saradnja u

realizaciji strune prakse studenata, kako bi studenti na studijama stekli to vie znanja, vetina i
kompetencija koje su relevantne potrebama poslodavaca;

2) dodatno formalno i neformalno obrazovanje zaposlenih u privredi kako bi mogli da zadovolje nove
zahteve poslova kojim se bave ili onih kojima ele da se bave;

3) angaovanje u nastavi na VU istaknutih strunjaka, ne samo kao gostujuih predavaa, ve i u

zvanju spoljnog profesora, s tim da spoljni profesor moe biti izabran u ovo zvanje i ako nije
doktorirao, a za potrebe voenja nastave na jednom predmetu u oblasti u kojoj ima znaajne rezultate
u praksi;
4) zajedniki rad na inovacionim projektima koji se realizuju u inovacionim centrima pri VU, a na
kojima su angaovani studenti i strunjaci iz Privrednih drutava, s ciljem realizacije ideja koje mogu
dovesti do razvoja inovacija;

5) zajednika primenjena i razvojna istraivanja, u kojima se na odgovarajui nain angauju resursi

univerziteta (dodatno obrazovanje, istraivake aktivnosti, zajednike laboratorije, angaovanje
nastavnika i studenata i dr.);

6) radi na obezbeivanju uslova koji e omoguiti da svaki univerzitet moe da osnuje bar jedan
poslovni inkubator da bi pomogao preduzetnike inicijative svojih diplomiranih studenata i time
doprineo stvaranju nove industrije zasnovane na naunom znanju.

III. DOKTORSKE STUDIJE

Misija doktorskih studija je da kroz nova znanja obezbedi primarnu ulogu nauke na univerzitetima,
razvije i unapredi istraivaki potencijal, formira nastavni kadar za visoko obrazovanje i vrhunski
strunjaci za sve druge oblasti, i da se time doprinese optem razvoju znanja, brem naunom i
tehnolokom razvoju, unapreenju kulturnog i ouvanju nacionalnog identiteta.

Doktorske studije su dugorona investicija u intelektualni potencijal, njihova je funkcija da od

nadarenih studenata stvore obuene istraivae, osposobljene za obavljanje poslova u kojima se
zahteva najvii nivo znanja i vetina.

1. Vizija razvoja doktorskih studija

Kljuna strateka obeleja Doktorskih studija su obuhvat, kvalitet, relevantnost i efikasnost, a

specifina obeleja po kojima se ovaj nivo obrazovanja razlikuje od svih ostalih nivoa obrazovanja u
Bolonjskom procesu su ishodi istraivanja, istraivako okruenje i meunarodna otvorenost.

Razvoj drutva zasnovanog na znanju te realizacija optih i specifinih stratekih opredeljenja

Republike Srbije baziraju se na unapreenom istraivakom potencijalu zemlje koji se realizuje kroz
doktorske studije.

Obuhvat

1) studenti se upisuju u skladu sa istraivakim kapacitetima univerziteta, utvrenim prioritetima

naunog i tehnolokog razvoja i iskazanim zahtevima poslodavaca;

2) najmanje 10% studenta koji zavre master studije nastavlja studiranje na doktorskim studijama;

3) daroviti studenti imaju uslove za istraivaki rad i napredak.

Efikasnost

1) godinje najmanje 200 doktoranata na milion stanovnika zavri studije u predvienom roku;

2) minimalno 60% studenata doktorskih studija zavrava studije u vremenu njihovog trajanja.

Kvalitet

1) za kvalitet doktorskih studija odgovorne su ustanove koje ih realizuju;

2) kvalitet se utvruje na osnovu standarda koji vae u zemljama EHEA i unapreenih Standarda za
akreditaciju i samovrednovanje doktorskih studija;
3) kvalitet doktorskih studija se bazira na razvijenim indikatorima za svaku pojedinanu disciplinu, na
usvajanju profesionalne etike i razvijanju svesti o odgovornosti naunika prema vrednostima
humanizma i prirodne sredine;

4) vrednuje se ukupni istraivaki rezultat ustanove/institucije i studenata doktorskih studija;

5) sistematino se prati i podstie napredak studenata doktorskih studija;

6) studijski programi doktorskih studija ostvaruju potpunu transparentnost.

Ishodi istraivanja

1) svi univerziteti i fakulteti u sastavu univerziteta imaju organizovana istraivanja (sopstvene,

nacionalne i/ili meunarodne projekte), s tematikom koja pokriva oblasti doktorskih studija, a u okviru
njih studenti realizuju svoj istraivaki rad;

2) naune i umetnike vrednosti doktorskih disertacija zadovoljavaju standarde utvrene na

nacionalnom i meunarodnom nivou, a svaka doktorska disertacija ima originalni nauni ili umetniki
doprinos, koji ocenjuju nezavisni eksperti (domai ili meunarodni) u oblasti u kojoj je student
obavljao svoja istraivanja;

3) sve nauno-istraivake ustanove koje realizuju doktorske studije ostvaruju rast istraivake
izvrsnosti kroz publikacije, citiranost, broj patenata i njihovu realizaciju;

4) u polju umetnosti razvijen je novi koncept doktorskih studija koji prati savremena kretanja u svetu.

Istraivako okruenje

1) doktorske studije obuhvataju sve istraivake i materijalne resurse univerziteta i instituta;

2) u realizaciji doktorskih studija angaovani su nastavnici i istraivai koji imaju internacionalno

prepoznatljive rezultate u oblastima u kojima studenti rade svoje doktorske disertacije;

3) svaki student ima odgovarajue istraivako okruenje i kompetentnog mentora i u doktorske

studije su ukljueni naunici iz nae naune dijaspore;

4) organizovane "doktorske kole" su prepoznatljive u evropskom sistemu obrazovanja;

5) posebnim merama e se podsticati interuniverzitetske doktorske studije u cilju objedinjavanja

resursa i podizanja kvaliteta doktorskih studija.

Meunarodna otvorenost

1) najmanje 10% studijskih programa doktorskih studija zajedniki su s inostranim univerzitetima;

2) inostrani nastavnici uestvuju u nastavi i mentorstvu;

3) strani studenti studiraju na naim univerzitetima;

4) kroz meunarodne istraivake projekte obezbeena je mobilnost nastavnika i studenata, a svaki

peti student uestvuje u programu mobilnosti;

5) na svakom meunarodnom projektu su angaovani studenti doktorskih studija;

6) najmanje 10% studijskih programa realizuje se na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku.
 Relevantnost

1) studijski programi su modifikovani i usaglaeni s poslovima i potrebama u javnom sektoru,

industriji, trgovini i uslugama;

2) razvijeni su interdisciplinarni ili multidisciplinarni studijski programi koji doprinose usmeravanju

mladih doktora nauka na poslove koji nisu istraivaki, a zahtevaju visok nivo inventivnosti i
kompetentnosti;

3) do 2020. godine postii da oko 40% svrenih studenata doktorskih studija bude osposobljeno za
nastavak karijere u neakademskom sektoru;

4) obavezno je postdoktorsko usavravanje za kandidate koji ele da nastave karijeru u visokom

obrazovanju, to podrazumeva privremeno angaovanje mladih doktora nauka na istraivakim
projektima u odreenom vremenu i omoguiti postdoktorsko usavravanje kao novi vid usavravanja
mladih doktora nauka.

2. Sadanje stanje doktorskih studija

Obuhvat i efikasnost

1) upis studenata nije usklaen sa istraivakim kapacitetima univerziteta i utvrenim prioritetima

naunog i tehnolokog razvoja;

2) broj lica koja godinje zavravaju doktorate kree se izmeu 65 i 75 na milion stanovnika, to je
viestruko manje od proseka u ERA;

3) izrada doktorskih disertacija je u prethodnom periodu (pre uvoenja doktorskih studija po

Bolonjskom procesu) trajala znatno due od tri godine.

Ishodi istraivanja

Studijski programi doktorskih studija realizuju se na fakultetima u okviru 18 akreditovanih univerziteta,

a istraivaki rad u okviru domaih i meunarodnih projekata je organizovan na 70% fakulteta koji
pripadaju akreditovanim univerzitetima, s tim da je od ukupno 5.000 studenata koji trenutno studiraju
na akreditovanim univerzitetima, 47% je ukljueno u istraivake projekte koji su finansirani iz
budeta.

Trenutno samo deo odbranjenih doktorskih disertacija ima originalni nauni ili umetniki doprinos, i
ocene nezavisnih domaih ili meunarodnih eksperata. Postoje standardi za ocenu kvaliteta
doktorske disertacije, ali ih mnogi univerziteti ne potuju. Ne postoje mehanizmi kojim se moe uticati
na ovu pojavu.

U prethodnih nekoliko godina znaajno je porastao broj publikacija u meunarodnim asopisima s

recenzijom, ali one stiu iz manjeg broja naunoistraivakih ustanova, pa tako od ukupnog broja
publikacija, 70% radova objavljuju istraivai iz 25 ustanova, a njih ima 176. Trenutno je vrlo malo
patenata i inovacija. Nai univerziteti se ne nalaze ni na jednoj listi rangiranih univerziteta jer jo uvek
imaju nedovoljnu naunu produkciju, imaju generalno mnogo studenata po nastavniku i ne dostiu
druge kvantitativne parametre koji se vrednuju pri rangiranju.

U polju umetnosti su postavljene doktorske studije za sve oblasti, to nije zabeleeno u drugim
obrazovnim sistemima zemalja koje pripadaju EHEA.

Istraivako okruenje
Sadanjim studentima nije uvek obezbeeno odgovarajue istraivako okruenje, a esto ni
kompetentno mentorstvo to je posledica malog istraivakog kapaciteta pojedinih ustanova,
nedovoljnog razvoja nekih oblasti i razjedinjenosti istraivanja, pri emu su doktorske studije
organizovane na fakultetima koji samo u nekim sluajevima sarauju s institutima.

Na odreenom broju studijskih programa angaovani su nastavnici koji ne ispunjavaju minimum

propisanih standarda, nemaju odgovarajui broj publikacija u internacionalnoj periodici. Odreen broj
(20% - 30%) studijskih programa doktorskih studija organizovan je s veoma malim brojem mentora (tri
do pet) ili s veim brojem mentora koji jedva ispunjavaju zahteve minimalnih standarda za
akreditaciju, tako da studenti doktorskih studija nemaju odgovarajue istraivako okruenje.

Naa nauna dijaspora broji nekoliko hiljada istraivaa koji rade na poznatim naunim institucijama u
svetu, ali je malo njih angaovano na doktorskim studijama u naoj zemlji.

I pored toga to se u pojedinim oblastima postiu izuzetni rezultati istraivanja koje se sprovode u
institutima, ta istraivanja nisu sistemski ukljuena u doktorske studija, a pojedini univerzitetski centri
nemaju kritinu istraivaku masu za organizaciju kvalitetnih doktorskih studija u odreenim
oblastima.

Meunarodna otvorenost

Sistem visokog obrazovanja u Republici Srbiji je zatvoren, zanemarljiv je broj zajednikih studijskih
programa sa stranim univerzitetima i broj stranih studenata, a mobilnost kako nastavnika, tako i
studenata, veoma je malog obima.

Izuzetno mali procenat (manje od 0,5%) studijskih programa doktorskih studija akreditovan je za
izvoenje na engleskom jeziku i nema zajednikih studijskih programa izmeu naih univerziteta i
renomiranih inostranih univerziteta, a trenutno se u naoj zemlji realizuje vei broj inostranih
projekata, na nekima su angaovani studenti doktorskih studija, ali je obim i broj meunarodnih
projekata jo uvek nedovoljan, pri emu ni mobilnost nastavnika i studenata nije sistemski reena,
nema stratekih opredeljenja, ne postoje finansijski i administrativni preduslovi za realizaciju
neophodne mobilnosti.

Relevantnost

U ovom trenutku studijski programi doktorskih studija skoro su potpuno izolovani u okviru jednog
fakulteta i jedne naune discipline. Zanemarljiv je broj studijskih programa s interdisciplinarnim ili
multidisciplinarnim ishodom, koji obrazuju studente za ira podruja rada i razvoja karijere. Studijski
programi koji doprinose usmeravanju doktora prema poslovima u neakademskom sektoru, a
zahtevaju visok nivo znanja, vetina i inventivnosti, nisu formirani ni na jednom univerzitetu. Sada se
sa zavretkom doktorskih studija ne dostie dovoljan nivo istraivakih i drugih profesionalnih vetina,
neophodnih za izbor u nastavnika zvanja u visokom obrazovanju.

Razvoj studijskih programa doktorskih studija nije povezan s tritem rada i zahtevima poslodavaca.

Osiguravanje kvaliteta

VU su, rukovodei se principom ispunjavanja minimalnih zahteva iz akreditacije, na studijske

programe upisivale studente, ne vodei pri tome rauna da li oni imaju stvarno obezbeene uslove za
rad i mentora, i kakve su anse svrenih studenata doktorskih studija da se zaposle.

Kvalitet doktorskih studija se zasniva na nekoliko osnovnih standarda za akreditaciju i

samovrednovanje i nisu razvijeni specifini indikatori za svaku pojedinanu disciplinu, a posebno su
izraeni problemi u oblasti drutveno-humanistikih nauka i umetnosti.

Vrednovanje istraivakih rezultata ustanova sprovodi se samo na osnovu standarda za akreditaciju

nauno-istraivakih ustanova koji su uopteni i nedovoljno precizni, a kako su doktorske studije tek
nedavno uvedene, jo uvek nisu razvijene metode i kriterijumi za kompletno vrednovanje rada
studenata doktorskih studija.

Studijski programi doktorskih studija su ogranieni na 180 ESPB i na tri godine, a opte je miljenje
da je to vreme veoma kratko.

Na veem broju univerziteta doktorske studije nemaju potpunu transparentnost, ne objavljuju se

podaci o disertacijama, mentorima itd.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage

Akademska zajednica Srbije ima veliko iskustvo u obrazovanju doktora.

Po uvoenju doktorskih studija kao treeg ciklusa Bolonjskog procesa znatno je poraslo interesovanje
studenata za nastavak studija na doktorskim studijama.

U Republici Srbiji neprekidno raste istraivaka izvrsnost koja se ogleda u broju radova na SCI, SSCI
i AHSCI i citiranosti.

U prethodnim godinama je unapreena istraivaka infrastruktura, u toku je znaajna nabavka

najsavremenije opreme i izgradnja kapitalnih infrastrukturnih objekata u svim univerzitetskim
centrima.

Unutranje slabosti

1) Republika Srbija je meu zemljama s najveim "odlivom mozgova";

2) Istraivaki kapaciteti su razjedinjeni;

3) Istraivanja u veoma maloj meri vode prema patentima i inovacijama;

4) Mala je zastupljenost primenjenih istraivanja;

5) Fakulteti ne potuju postojee standarde, a spremnost za prihvatanje unapreenja kvaliteta kroz

uvoenje stroih standarda na nezavidnom je nivou;

6) Doktorske studije nisu usmerene prema poslovima u neakademskom sektoru i na tritu rada.

Spoljne prilike

1) Dalji razvoj i intenziviranje meunarodne saradnje kroz uee naih istraivakih timova u
inicijativama FP7 i Horizont 2020 i u bilateralnim projektima, doprinee kvalitetu istraivanja,
meunarodnoj konkurentnosti i poboljanju doktorskih studija;

2) Znaajna ulaganja u infrastrukturne objekte i nauno-tehnoloke parkove (Beograd, Ni,

Kragujevac, Novi Sad, Centar za nanonauke, Centar za matine elije), kao i sredstva koja e se
realizovati kroz Fond za inovacionu delatnost, stvorie bolju osnovu za angaovanje u istraivanjima i
tehnolokom razvoju i studenata doktorskih studija i mladih doktora nauka;

3) Korienje mogunosti za usavravanje kroz programe Erazmus, Erazmusmundus, Leonardo da

Vinchi i Marie Ciriei akcija.

Spoljne neprilike/rizici/opasnosti
1) Nije dovoljno razvijena drutvena svest o potrebi da se kroz doktorske studije obrazuju specijalisti
najvieg nivoa obrazovanja potrebni u svim oblastima ivota i rada;

2) Trite rada ne prepoznaje doktorske studije, kao najvii obrazovni nivo;

3) U drugim sektorima nisu iskazane potrebe za doktorima nauka;

4) Zemlje EU imaju strategiju da privlae najtalentovanije studente na doktorske studije, pa uvode SCI
vizu i omoguuju izvanredne uslove za istraivanje - to e dodatno uticati na odlazak studenata iz
Republike Srbije.

4. Strategija razvoja doktorskih studija

Glavni izazovi i opredeljenje strategije su:

1) Istraivanja svakog studenta tokom doktorskih studija uvrstiti u istraivaki projekat, domai ili
meunarodni i to pravilo treba ugraditi u strateka dokumenta VU, standarde za akreditaciju i
unutranju proveru kvaliteta;

2) Objediniti visoko obrazovanje i istraivanje, sprovesti funkcionalnu integraciju univerziteta i

ostvariti vezu sa istraivanjima u institutima i mreno povezivanje odreenih oblasti izmeu
univerziteta.

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Strateki ciljevi Indikatori napretka

ISHODI ISTRAIVANJA
Svi univerziteti organizuju nauno-istraivaki rad, univerziteti Usvojene strategije i akcioni planovi
umetnosti istraivako-umetniki rad. Neprekidno jaati nauno istraivakog razvoja
istraivaki kapacitet i izvrsnost univerziteta univerziteta
Izvetaji o radu univerziteta
Meunarodne i domae rang-liste
univerziteta
Doktorske studije su deo organizovanog nauno-istraivakog strategija univerziteta
rada Broj publikacija, patenata i inovacija
Svaka doktorska disertacija se realizuje u okviru sopstvenog, Broj domaih i meunarodnih
nacionalnog ili meunarodnog istraivakog projekta projekata
Podsticati uspene ustanove i pojedince kroz: dodatno Porast broja publikacija. Povean
finansiranje istraivanja, nabavku nove istraivake opreme, broj inovacija i patenata. Povean
pogodnosti pri konkurisanju za nove projekte broj doktora nauka
Uvesti nagraivanje uspenih nauno-istraivakih ustanova i Godinje nagrade univerziteta za
pojedinca najuspeniju disertaciju i
najuspenije istraivae
Koristiti sredstva iz drugih izvora u poboljavanju uslova za Broj meunarodnih projekata,
istraivaki rad (nova oprema, prostor za rad i dr.), za vei obim studijskih boravaka, gostujuih
usavravanja u inostranstvu i poboljanje statusa linog profesora na inostranim
ivotnog standarda studenata doktorskih studija itd. univerzitetima
Istraivaka infrastruktura
Doktorske studije u polju umetnosti redefinisati, unaprediti i Standardi za akreditaciju i
uskladiti sa savremenim kretanjima u svetu te s potrebama doktorskih studija na polju umetnosti
naih VU, umetnikih institucija i ustanova kulture Inovirani i izmenjeni studijski
Sprovesti obimnu raspravu uz uee umetnike i akademske programi
javnosti i poslodavaca: definisati jasne ciljeve i ishode doktorskih
studija na polju umetnosti
ISTRAIVAKO OKRUENJE
Poveati kritinu masu istraivakih resursa kroz razliite oblike Prelazak i razmena nastavnika i
funkcionalne integracije univerziteta i dravnih instituta istraivaa
Formirati istraivake mree izmeu univerziteta. Neke institute Broj zajednikih istraivakih
ukljuiti u univerzitete projekata i studijskih programa
Formirati Nacionalne institute Broj dravnih instituta koji su u
sastavu univerziteta
Nacionalni instituti
Uspostaviti sistem koji omoguava i promovie Standardi za akreditaciju inter-
interdisciplinarne, multidisciplinarne i zajednike studijske disciplinarnih multi-disciplinarnih
programe unutar i izmeu univerziteta studijskih programa. Broj inter-
disciplinarnih multi-disciplinarnih i
zajednikih studijskih programa
Neprekidno inovirati opremu za istraivanje. Stanje istraivake infrastrukture
Organizovati "doktorske kole" u oblastima koje su atraktivne Zakon o visokom obrazovanju i
na regionalnom i internacionalnom nivou. Omoguiti da nauno istraivakom radu
Nacionalni instituti u okviru univerziteta formiraju "doktorske Broj razvijenih doktorskih kola i
kole" u oblastima gde postoji izuzetno istraivako okruenje njihova meunarodna
(izvanredna opremljenost, istraivaki rezultati i kadar koji je prepoznatljivost
internacionalno prepoznatljiv) Vei broj kompetentnih mentora u
"Doktorske kole" usmeriti prema stranim studentima a nastavu oblasti
organizovati na engleskom jeziku
Doktorske studije za oblast obrazovanja i obrazovnih politika Zakon o visokom obrazovanju i
formirati kao "nacionalnu doktorsku kolu" uz uee svih nauno istraivakom radu
dravnih univerziteta. Aktivnost podrati odgovarajuim oblikom Standardi za akreditaciju
finansiranja
Univerzitetima i fakultetima koji nemaju kritinu masu nastavnika Zakon o visokom obrazovanju i
s internacionalno prepoznatljivim rezultatima u oblasti doktorskih nauno istraivakom radu.
studija (manje od 10 nastavnika) omoguiti da realizuju studije Standardi za akreditaciju
kroz zajednike studijske programe univerziteta
Zajedniki studijski programi
Doktorske studije u pojedinim oblastima povezivati u mreu i Zajedniki studijski programi,
omoguiti unutar sistema mobilnost nastavnika i studenata korienje istraivake opreme,
razmena nastavnika.
Standardi za akreditaciju
RELEVANTNOST
Modifikovati postojee programe i kreirati nove uvodei sadraje Broj doktora nauka koji nastavljaju
kroz koje se razvija: liderstvo, inventivnost, inovativnost i karijeru u ne-akademskom sektoru
usmerenost ka preduzetnitvu Broj novih i modifikovanih studijskih
programa
Stepen zadovoljenja potreba trita
rada
Intenzivirati saradnju s privrednim i javnim sektorom, formirati Broj studijskih programa
zajednike konsultantske timove za razvoj novih studijskih Broj studenata
programa
Ukljuivati istaknute strunjake iz neakademskog sektora,
naroito ako se formiraju "profesionalni doktorati" Ukljuiti se u
akciju industrijski doktorati - European Industrial Doctorates -
Marie Cirie Actions.
Uvesti obavezno postdoktorsko usavravanje za one doktore Zakon o visokom obrazovanju i
nauka koji ele akademsku karijeru nauno-istraivakom radu
Razraditi sistem finansiranja (nacionalni i internacionalni fondovi
i projekti itd.)
Svakog domaeg studenta tokom studija angaovati u
nastavnom procesu najmanje tokom jednog semestra, s
minimalno etiri asa nastave
Mladim doktorima dati specijalne pogodnosti da zaponu Broj patenata i inovativnih reenja
samostalne istraivake projekte, rad u okviru tehnolokih Broj nagrada za najbolji patent i
parkova, inovacionih centara, centara izvrsnosti i istraivako inovaciju
razvojnih centara te "spin-offs" firmi
Otvarati radna mesta za najvii stepen kvalifikacija, kako u Stepen zapoljavanja doktora
visokom obrazovanju, tako u naunoistraivakim i kulturnim nauka.
ustanovama, privrednom sektoru i drugim oblastima u kojima Nacionalni okvir kvalifikacija
doktori nauka treba da imaju vodeu ulogu
U javnom sektoru definisati poslove za koje je potreban najvii Definisani poslovi za koje je
nivo znanja i vetina koji se stie tokom doktorskih studija potreban najvii nivo znanja i
vetina koji se stie tokom
doktorskih studija
MEUNARODNA OTVORENOST
Usvojiti nacionalnu strategiju koja obuhvata mobilnost inostranih Strategija mobilnosti u visokom
i domaih nastavnika i studenata Uspostaviti mehanizme obrazovanju
podrke mobilnosti najboljih studenata iz Republike Srbije i Strategija mobilnosti nastavnika i
dolazak dobrih studenata u Republiku Srbiju studenata univerziteta
Jednostavne i transparentne
procedure za dobijanje stipendija i
drugih oblika podrke
Uspostaviti sisteme podrke za uee nastavnika i studenata Broj meunarodnih projekata
na meunarodnim istraivakim projektima, pri tom mobilnost Porast razmene nastavnika
studenata vezivati neposredno za doktorsku disertaciju a Fond za meunarodnu saradnju
mobilnost nastavnika za pravila za unapreenja Intenzivirati sve Broj studenata koji ostvaruje
aktivnosti vezane za razliite evropske inicijative, kao to su: FP mobilnost u inostranstvu i broj
ili Erazmus, Erazmus Mundus itd. inostranih studenata u Republici
Srbiji
Razviti mehanizme i uslove za angaovanje inostranih Broj inostranih nastavnika i
nastavnika i istraivaa istraivaa
Uspostaviti regionalnu saradnju zapadno-balkanskih zemalja Ugovori o bilateralnoj saradnji
kao primer dobre prakse u okviru regionalne mobilnosti Bilateralni istraivaki projekti
Reiti administrativne probleme s boravinim i radnim statusom Izmena zakonske regulative
stranaca, kako bi se omoguilo njihovo angaovanje, studiranje i
zapoljavanje u visokokolskim ustanovama
Zajedniki studijski programi s inostranim univerzitetima, Broj zajednikih studijskih programa
zajednike ili dvostruke diplome Broj doktora na zajednikim
Uvoditi studijske programe na engleskom i drugim svetskim studijskim programima
jezicima. Broj studijskih programa na
engleskom jeziku
OBUHVAT
Upisnu politiku uskladiti sa realnim istraivakim kapacitetima Strategija naunog razvoja
domaih visokokolskih ustanova, svakom studentu obezbediti univerziteta.
uslove za rad (ukljuenje u istraivaki projekat, kompetentnog Standardi za akreditaciju doktorskih
mentora, radno mesto, mesto u laboratoriji i opremu), i sve to studija
verifikovati kroz akreditaciju Akt kojim se ureuje finansiranje
doktorskih studija i studenta
doktorskih studija
Broj upisanih studenata po pojedinim oblastima uskladiti sa Akcioni plan za realizaciju
stratekim prioritetima, podsticati studiranje prirodnih i tehniko- odgovarajuih stratekih
tehnolokih nauka koje su bitne za nauni i tehnoloki razvoj dokumenata
zemlje
Razviti celovit sistem finansiranja doktorskih studija usmeren Akt kojim se ureuje finansiranje
prema studentima koji su postigli izvanredne akademske doktorskih studija i studenata
rezultate i kroz prethodno obrazovanje pokazali izraen smisao doktorskih studija
za istraivaki rad a svoj lini i profesionalni razvoj ostvaruju u Broj studenata doktorskih studija
zemlji i pri tome postiu internacionalno prepoznatljive rezultate finansiranih iz budeta
Godinji izvetaj o realizaciji
doktorskih studija
Studentima doktorskih studija dati status mladih istraivaa Akt kojim se ureuje finansiranje
Definisati uzajamna prava i obaveze studenata i visokokolskih doktorskih studija i studenata
ustanova doktorskih studija
Ugovori o uzajamnim pravima i
obavezama studenata doktorskih
studija i visokokolske ustanove
Razvijenim sistemom finansiranja poveavati obuhvat, i do Akt kojim se ureuje finansiranje
2020. godine obuhvatiti minimalno 10% studenata koji su zavrili doktorskih studija i studenata
master ili integrisane studije doktorskih studija
Upis inostranih studenta i studenta iz regiona (koristiti nae Strategija mobilnosti u visokom
komparativne prednosti - postojanje niza razvijenih istraivakih obrazovanju Srbije
oblasti) to e u odreenoj meri doprineti jaanju materijalne
baze univerziteta
EFIKASNOST
Stalno pratiti i podsticati napredak svakog upisanog studenta Zakon o visokom obrazovanju i
doktorskih studija nauno istraivakom radu
Broj studenata koji su u
predvienom roku zavrili doktorske
studije
Redefinisati duinu trajanja doktorskih studija, i u oblastima gde Statuti univerziteta
je neophodno doktorske studije produiti na etiri ili pet godina Zakon o visokom obrazovanju i
Izvriti strukturne promene Produiti istraivanja nauno istraivakom radu
KVALITET
Primenjivati Evropske standarde (ESG), jaati mehanizme Publikacije univerziteta u skladu sa
unutranje kontrole kvaliteta ESG
Razviti mehanizme i kriterijume za sistematsko praenje, ocenu Akt o klasifikaciji i rangiranju
i promociju rezultata nauno-istraivakog rada: ustanova, institucija visokog obrazovanja
studenata doktorskih studija i svih lica angaovanih u
obrazovnom i istraivakom procesu
Etiki kodeks u visokom obrazovanju i istraivanju Prihvaen i uspostavljen etiki
kodeks u svim visokokolskim
ustanovama
Unaprediti postojei sistem kvaliteta. Uvesti specifine indikatore Unapreeni standardi i procedure za
kvaliteta za svako obrazovno-nauno i obrazovno-umetniko akreditaciju doktorskih studija
polje i discipline (ishod istraivanja, efikasnost okonanja Indikatori kvaliteta za obrazovno-
studija, broj doktora u odnosu na broj upisanih itd.) umetnika polja i discipline
Poveati broj nastavnika koji imaju istraivake kompetencije i Zakon o visokom obrazovanju i
meunarodno priznate rezultate nauno-istraivakom radu
Pored nastavnika sa univerziteta i istraivaa u odgovarajuem Usvojeni i primenjeni kriterijumi za
zvanju, mentori mogu biti i lanovi SANU i penzionisani izbore nastavnika na univerzitetu
nastavnici koji su istraivaki aktivni. Izbore mentora (za naune Registar nastavnika
oblasti FRASCATI) sprovoditi na nivou zemlje, primenjujui Usvojeni posebni kriterijumi za
jedinstvene kriterijume i procedure. izbore mentora. Registar mentora.
Izbore nastavnika i istraivaa oglaavati preko EUROAXSESS Republika Srbija u EURAXESS
mree preko koje se ostvaruje internacionalna mobilnost mrei
nastavnika
Doktorska disertacija: Potovati standarde u pogledu ishoda Jedinstvena pravila o doktorskoj
doktorske disertacije disertaciji Registar doktorskih
Uvesti meunarodnu recenziju doktorskih disertacija (recenzenti disertacija
mogu biti nai naunici iz dijaspore ili stranci ukoliko su teze Elektronska baza doktorskih
pisane na engleskom) i registar doktorskih disertacija disertacija Republike Srbije
Temu doktorske disertacije, kompetencije mentora i tekst
odbranjene doktorske disertacije u elektronskom obliku
obavezno javno objavljivati

6. Potrebne promene u okruenju doktorskih studija

1) Ustanoviti odgovarajue i odrivo finansiranje koje obavezno treba da obuhvati: finansiranje

istraivanja (to ukljuuje istraivaku opremu i trokove istraivanja), finansiranje nastave,
supervizije i mentorskog rada, i finansiranje samog studenta doktorskih studija pomou stipendija ili
plata - za doktorante zaposlene na VU;

2) Studentima doktorskih studija obezbediti osnovna prava koja proistiu iz rada - pravo na zaradu,
zdravstveno i penziono osiguranje - te autorska i patentna prava koja proistiu iz njihovih istraivanja,
jer su oni istraivai poetnici koji ine osnovnu radnu snagu u poslovima istraivanja, sredstva iz
javnih izvora selektivno upuivati u odreene prioritetne oblasti, odreenim olakicama stimulisati
privredni sektor da ulae u doktorske studije i kroz partnerstvo univerziteta i drugih institucija i
fondova ustanoviti i druge oblike finansiranja;

3) Reformom ukupnog preduniverzitetskog obrazovanja smanjiti udeo reproduktivnih znanja, a

poveati sadraje koji kod uenika razvijaju kreativnost, kritiko miljenje i sklonost istraivanjima, a
na svim nivoima obrazovanja stvoriti uslove za eksperimentalnu nastavu i trening nastavnika;

4) Neprekidno razvijati i unapreivati rad s talentima, s tim da univerziteti treba da uspostave

specijalne programe namenjene talentovanim uenicima i da u najveoj moguoj meri intenziviraju
saradnju sa ustanovama kao to su Matematika i Filoloka gimnazija, sa istraivakim stanicama
(Istraivaka stanica Petnica) i Centrom za promociju nauke uz objedinjenje svih fondova koji
podravaju talente;

5) Studentima osnovnih i naroito onima s master studija obezbediti uslove da se kroz samostalne
projekte neposredno susretnu sa istraivakim radom, a na nivou univerziteta ustanoviti fond iz koga
e izvanredni studenti osnovnih studija dobijati podrku za nauno-istraivaki rad tokom studija;

6) Na nivou fakulteta formirati istraivake projekte i u njih, kroz javni poziv, ukljuivati studente, a
istraivaki rad studenata afirmisati, podsticati i nagraivati, omoguiti im uee na domaim i
meunarodnim naunim skupovima.

7. Strateke relacije doktorskih studija s drugim sistemima

Opte relacije doktorskih studija i drugih sistema

Podsticati neprekidnu razmenu studenata i zaposlenih izmeu VU, privrede, kulturnih i drugih
sektora. Uspostaviti strukture i procedure u kojima ira drutvena zajednica uestvuje u razliitim
aktivnostima vezanim za doktorske studije, to ukljuuje dizajniranje modula i studijskih programa,
njihovu reviziju i akreditaciju. Doktori nauka moraju biti prepoznati na tritu radne snage, za poslove
najvieg nivoa znanja i vetina. U svakom sektoru predvideti kvalifikaciju ISCED (6 (1997), (8 2011))
nivoa.

Doktorske studije - privreda

Podizanje nivoa konkurentnosti zemlje i razvoj inovativnosti jeste neposredna veza izmeu doktorskih
studija i privrede. Kroz saradnju privrednih drutava, drave i akademskog sektora u oblastima:
fabrike budunosti, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, razvoj agrara, tj. tehnoloke
platforme za proizvodnju hrane - stvoriti novu generaciju doktora nauka osposobljenih i za razvoj
novih tehnologija i za efikasni transfer tehnologija i njihovu inkorporaciju u proizvodni sistem
Republike Srbije.
Doktorske studije treba da budu jedan od oslonaca za postavljanje nacionalne tehnoloke platforme
Republike Srbije. Malim i srednjim preduzeima i drugim privrednim subjektima treba omoguiti da
pod povoljnim poreskim olakicama zapoljavaju doktore nauka i ulau u istraivanje kroz doktorske
studije. Usloviti da se u projekte koji se direktno odnose na razvoj proizvoda i usluga a finansiraju se
iz fondova (kao to je Fond za inovacionu delatnost) obavezno ukljuuju studenti doktorskih studija.

Doktorske studije - zdravstvo

U oblasti medicinskih nauka treba uvesti potpuno novi sistem organizacije koji objedinjuje
obrazovanje, istraivanje i zdravstvo, i na taj nain omoguiti funkcionalnu vezu izmeu razliitih
institucija sistema i razliitih ministarstava. Posebnim propisima i standardima regulisati doktorske
studije iz oblasti klinike medicine, uvodei regulativu koja vai u zemljama EU.

Doktorske studije - kultura

Istraivanje u oblasti umetnosti, drutvenim i humanistikim naukama fundamentalno je bitno za

razvoj drutva, unapreenje kulturnog identiteta i ouvanje nacionalnog identiteta. Konkretni primer
socijalnog i ekonomskog uticaja istraivanja u oblasti umetnosti, drutvenih i humanistikih nauka vidi
se u direktnom uticaju na izvoake umetnosti, kreativnu industriju, finansijske servise i turizam.

Doktorske studije - zatita ovekove sredine

Potreba za multi-disciplinarnim znanjima najizraenija je u oblasti zatite ivotne sredine. Drava

treba da to vie podrava doktorske studije u ovoj oblasti upravo zbog neophodnih promena koje
prate neprekidni razvoj standarda za kontrolu, poznavanje ekolokih standarda, razvoj novih
tehnologija za reciklau, i sve zastupljenije potrebe za proizvodnim procesima i proizvodima koji su
nekodljivi za ivotnu sredinu. Dravne institucije zaduene za oblast zatite ivotne sredine
neposredno bi iskazivale potrebe za istraivanjima u ovoj oblasti, kroz doktorske studije usmeravale
svoje kadrove da doktoriraju i postavljale univerzitetima zahteve za obrazovanje istraivaa u
specifinim oblastima.

Doktorske studije - javna uprava

Savremena javna uprava zahtevae da na svim profesionalnim mestima rade strunjaci najvieg
nivoa znanja i obrazovanja. To je neophodno ostvariti, ne samo zbog razvoja dravne administracije i
rukovoenja u njoj, ve i u voenju i razvoju javnih preduzea, i drugim poslovima koji e zahtevati
savremeno obrazovane strunjake. Za zadovoljenje ovih potreba treba ustanoviti strateko
partnerstvo dravnih organa i institucija i univerziteta koji imaju istraivaki kapacitet da ponude
interdisciplinarna istraivanja (iz oblasti prava, ekonomije, politikih nauka, menadmenta, etike,
informacionih tehnologija). Unapreenje i osavremenjavanje dravne uprave treba ostvariti kroz
unapreeni kadrovski potencijal stvoren kroz prilagoeni i savremen koncept doktorskih studija.

IV. STRUKOVNE STUDIJE

Misija strukovnih studija jeste da unapreenjem, prenosom i razmenom znanja, pruaju mogunosti
drutvu i pojedincu da ostvare koristi od znanja i vetina usmerenih ka svetu profesije i tritu radne
snage.

1. Vizija razvoja strukovnih studija

Razvoj visokog strukovnog obrazovanja usmeren je na ostvarenje eljenog stanja optih stratekih
obeleja - obuhvat, kvalitet, efikasnost i relevantnost - i specifinih stratekih obeleja - drutvena
prepoznatljivost, saradnja s okruenjem, istraivaka delatnost i razvoj nastavnog kadra. U periodu do
2020. godine razvoj visokog strukovnog obrazovanja e ostvariti viziju koja se iskazuje sledeim
stanjem stratekih obeleja:
1. Obuhvat:

(1) najmanje 30% studenata koji upisuju prvu godinu osnovnih studija, upisuje strukovne
studije,

(2) obim obuhvata je utemeljen na geografskoj pokrivenosti mreom visokih strukovnih

kola, usaglaenoj sa strukturom privrede na regionalnom i nivou lokalne samouprave i
zasnovanoj na diversifikaciji i fleksibilnosti studijskih programa;

2. Efikasnost:

(1) proseno studiranje je najvie za godinu dana due nego to je predvieno studijskim
programom, i u tom periodu najmanje 70% zavrava upisane studije,

(2) studije naputa najvie 15% studenata,

(3) vei broj visokih kola strukovnih studija integrisan je u akademije strukovnih studija;

3. Kvalitet:

(1) NOK definisane su kompetencije svrenih studenata strukovnih studija,

(2) strukovni studijski programi obezbeuju strune kompetencije diplomiranim studentima

zasnovane na ishodima uenja i utemeljene na dugoronoj saradnji s potencijalnim
korisnicima njihovih znanja, a nastava je orijentisana ka postizanju praktinih znanja i
profesionalnih vetina i sposobnosti, s nastavnim planom u kome znaajno mesto
zauzima praktina obuka,

(3) znaajno unapreene kompetencije nastavnika, tako to svi nastavnici imaju vrhunska
praktina znanja, vetine i ostvarene rezultate u oblasti koje su relevantne za studijski
program,

(4) organizacija obrazovnog procesa zasnovana je na kvalitetnom didaktiko-metodikom

pristupu,

(5) uspostavljen je sistem merenja performansi zasnovan na evropskim indikatorima,

(6) unapreeni resursi koji omoguavaju studentima sticanje neophodnih praktinih znanja i
vetina, a u oblastima u kojima se izvode master studije organizovana su primenjena
istraivanja;

4. Relevantnost:

(1) relevantnost strukovnih studija (usklaenost broja i vrste studijskih programa s

potrebama na tritu radne snage, zahtevima profesije i interesima studenata) poveana
je kroz snanije povezivanje ovih studija s privredom i javnim sektorom regiona i lokalne
samouprave,

(2) udeo strukovnih studija u visokom obrazovanju podrava se kroz uravnoteen broj i
strukturu studenata finansiranih iz budeta;

5. Saradnja:

(1) strukovne studije su ukljuene u evropske asocijacije EURASHE (European Association

of Institutions in Higher Education), UAS (European Network for Universities of Applied
Sciences) i Kopenhaki proces i ostvaruju meunarodnu saradnju u obrazovanju i obuci,
 (2) poveano je uee u projektima meunarodne saradnje i u korienju pretpristupne
pomoi (pre-accession assistance - IPA, MIFF, MIPD),

(3) uspostavljena je dugorona saradnja s poslovnim svetom,

(4) u prostoru visokog obrazovanja ostvaren je institucionalni dijalog s akademskim

studijama i uspostavljena saradnja u oblasti obrazovanja i istraivakog rada;

6. Drutvena prepoznatljivost:

(1) razvijen je vei broj zajednikih programa sa VU iz inostranstva,

(2) uspostavljena je koherentna struktura dvostepenog studiranja usklaena s Bolonjskom

deklaracijom - osnovne, specijalistike i master strukovne studije, a horizontalna i
vertikalna mobilnost studenata izmeu akademskih i strukovnih studija mogua je, uz
dodatne uslove koje definiu VU,

(3) usklaena su struna zvanja u zakonskoj regulativi koja definie radne odnose,

(4) konferencija akademija strukovnih studija postala je okosnica organizovanja,

reprezentovanja, promovisanja i afirmacije,

(5) studentska konferencija akademija strukovnih studija znaajno utie na status i razvoj
strukovnih studija,

(6) usaglaena su zvanja nastavnog osoblja sa svetskom praksom i kriterijumima za izbor

nastavnika;

7. Istraivako-inovaciona delatnost:

(1) istraivaka delatnost se obavlja u primenjenim istraivanjima, koja se preteno izvode

u saradnji sa privredom,

(2) istraivaka delatnost je postala strukturni element ugraen u organizaciju visoke

strukovne kole, povezana je s programima strukovnih specijalistikih i master studija,

(3) povean je obim istraivake i strune delatnosti i broj aktivnog istraivakog kadra;

8. Nastavni kadar:

(1) postoji vie nastavnikih zvanja i sva su reizborna i redefinisani su uslovi za izbor,
zapoljavanje, ocenjivanje i reizbor nastavnika ovih studija, specifino diferencirani od
uslova koji vae za akademske studije,

(2) vie od 50% nastavnika ima doktorate, relevantne naune ili strune rezultate u oblasti
koju predaju, a ostali nastavnici imaju vrhunska praktina znanja, vetine i ostvarene
rezultate tokom rada od najmanje tri godine u oblasti koje su relevantne za studijski
program,

(3) evaluacija, izbor i reizbor nastavnika predmet je autonomije VU koje imaju "kritinu
masu" za ove poslove, u skladu sa odrednicama navedenim u Zajednikom okviru i
obezbeena je javnost izbora i primena ujednaenih standarda i kriterijuma,

(4) angaovanje strunjaka iz realnog i javnog sektora u realizaciji studijskih programa, s

jedne strane, i boravak nastavnog osoblja na usavravanju i obuci, s druge, omoguavaju
dvosmernost saradnje s privredom i povean kvalitet strune nastave;
 (5) uspostavljen je sistem strune i pedagoke obuke i usavravanja nastavnog kadra.

2. Sadanje stanje strukovnih studija

Obuhvat

Strukovne studije se oslanjaju na relativno brojnu bazu uenika SSOV. Broj uenika u srednjem
strunom obrazovanju iznosi 285.596 to je 80,1% ukupnog broja srednjokolaca. Za razliku od
uenika gimnazija, znatan broj uenika strukovnog srednjeg obrazovanja ne nastavlja kolovanje te,
stoga, u strukturi nezaposlenog stanovnitva starosti do 29 godina ivota, 68,6% ine lica sa srednjim
obrazovanjem.

Upisna kvota akreditovanih studijskih programa strukovnih studija iznosi oko 18.684 studenata. Poto
upisna kvota akademskih studija iznosi oko 32.500, to je oko 35% ukupne upisne kvote studenata
godinje. Ukupan broj diplomiranih studenata u 2008. godini je iznosio 40.330. Od toga je 36,1%
(14.399 studenata) diplomirao na strukovnim studijama. U ukupnom broju budetski finansiranih
studenata (2009/2010. godine) strukovne studije su zapostavljene. Na univerzitetima se koluje
183.065, a na strukovnim kolama 43.707 studenata. Od toga, na univerzitetima je budetski
finansirano kolovanje 83.528 studenata (45%), a na strukovnim studijama 15.081 student (35%).
Jedan od razloga za ovakvo stanje jeste nedovoljno definisana politika o broju i strukturi budetskih
studenata. Praksa je da se broj studenata odreuje prema viegodinjem nasleenom stanju koje se
godinje koriguje na osnovu predloga VU.

Visoko strukovno obrazovanje ima razvijenu mreu od 65 kola, 47 dravnih i 18 privatnih, lociranih u
veini gradova, odnosno optina. U mnogim optinama one su jedine ustanove visokog obrazovanja
(abac, Poarevac Aranelovac, uprija, Aleksinac, Prokuplje, Pirot, Trstenik, Sremski Karlovci i
Sremska Mitrovica). Izuzetak ine mesta u kojima nema ustanova visokog strukovnog obrazovanja ali
postoje ustanove akademskih studija (Panevo, Sombor, Bor, Kraljevo, Novi Pazar i Jagodina). Broj i
geografska distribucija kola usklaeni su s potrebama javnog i realnog sektora.

Kvalitet

Studijskim programima osnovnih strukovnih studija obuhvaeno je svih pet naunih, strunih i
umetnikih polja, u oblastima u kojima na tritu rada postoji potreba za visokoobrazovanim
strunjacima.

Strukovne studije se odvijaju u okviru dva ciklusa: osnovne strukovne studije (180 ECTS, strukovni
BSc) i specijalistike strukovne studije (minimalno 60 ECTS, strukovna specijalizacija), zavravaju se
etvorogodinjim obrazovanjem, trenutno nemaju mogunost ni horizontalne ni vertikalne prohodnosti
prema akademskim studijama.

Visoke kole strukovnih studija su samostalne VU koje autonomno donese studijske programe,
izdaju diplome, biraju nastavnike nemaju uvek kritinu masu nastavnog osoblja, to se odraava na
kvalitet nastavnog procesa.

Visoke kole strukovnih studija nisu u proteklom periodu iskoristile mogunost formiranja Akademija
strukovnih studija.

Efikasnost

Efikasnost studiranja karakterie i znaajno odustajanje od studija, to vai za oko 30% upisanih
studenata, i relativno dugo studiranje - oko pet godina. Jedan od izvora nie efikasnosti je
fragmentiranost ovih obrazovnih institucija - 65 relativno malih ustanova - koja vodi nedovoljno
efikasnom korienju nastavnog i administrativnog kadra, bibliotekih i laboratorijskih resursa itd.

Relevantnost
Visoko strukovno obrazovanje je relevantan podsistem obrazovanja stanovnitva jer, u strukturi
ukupnog broja stanovnika Republike Srbije starih 15 i vie godina, 5,5% su lica sa zavrenom viom
kolom, 7,5% s fakultetom, akademijom ili visokom kolom, 48,5% sa srednjom kolom, 22,6% sa
osnovnom i 15,9% bez osnovne kole ili s nepotpunom osnovnom kolom. U strukturi zaposlenih
5,6% je s viom kolom, 7,5% s fakultetom, akademijom ili visokom kolom, 55,9% sa srednjom
kolom, 23,9% sa osnovnom i 6,3% bez osnovne kole ili s nepotpunom osnovnom kolom. Ovakva
kvalifikaciona struktura radne snage nije u skladu s potrebama trita. Tako je u Evropi, u proseku,
30% studenata na institucijama profesionalno usmerenog visokog obrazovanja dok je u Republici
Srbiji od ukupne studentske populacije samo 19,3% studenata strukovnih studija (kolska 2008/09.
godina).

Saradnja

Visoke kole strukovnih studija u znatnijoj meri imaju uspostavljenu saradnju sa privredom, ali zbog
gaenja mnogih privrednih subjekata ta saradnja nije ostvarena u meri koja je potrebna za kvalitetno
strukovno obrazovanje. Dosadanja saradnja s akademskim studijama je veoma malog obima.
Pojedinani sluajevi razmene nastavnog osoblja, uea u istraivakim projektima, korienja
zajednikih prostornih i laboratorijskih resursa nisu dovoljni za ostvarenje ukupne misije visokog
obrazovanja.

Strukovne studije ne ostvaruju u dovoljnoj meri meunarodnu saradnju niti koriste pomoi koje
postoje u EU za projekte u oblasti obrazovanja (Tempus, Erasmus, Erasmus mundus, IPA, MIFF,
MIPD i dr.). Ostvareni su skromni rezultati u mobilnosti nastavnika i studenata, razvoju istraivakog i
umetnikog rada i nastavnog kadra, poveanju atraktivnosti i prepoznatljivosti u nacionalnim i
meunarodnim okvirima, poboljanju materijalnih resursa te unapreenju i razvoju studijskih
programa.

Drutvena prepoznatljivost

Najvei broj ustanova visokog strukovnog obrazovanja spada u naslednice viih kola koje batine
poluvekovnu tradiciju profesionalnog vieg obrazovanja i koje su kroz postupak akreditacije i dobijanja
dozvola za rad prevedene u prostor visokog obrazovanja Republike Srbije. U poetnoj fazi reforme
visokog obrazovanja uinjen je prvi korak ka institucionalnoj diversifikaciji. Meutim, nije dolo do
dalje razrade, programske diversifikacije i usaglaavanja s dobrom praksom u EHEA. Pravilnicima o
akreditaciji i obezbeenju kvaliteta, uputstvima i tumaenjima Nacionalnog saveta za visoko
obrazovanje i KAPK, proces je usmeren ka uobliavanju strukovnih studija po ugledu na akademske
studije. Ima vie razloga za ovakvo stanje. Prvo, reforma visokog obrazovanja je sprovedena uz
dominantan uticaj akademske zajednice. Drugo, sistem strukovnih studija je bio nedelotvoran u
sopstvenom organizovanju, reprezentovanju, promovisanju i afirmaciji. Konferencija akademija
strukovnih studija konstituisana je tek 2011. Godine, a Studentska konferencija akademija strukovnih
studija 2010. godine. Institucionalna povezanost i organizovanost ustanova strukovnih studija nalazi
se poetnoj fazi razvoja. Konferencija akademija strukovnih studija nije uspostavila sve potrebne
funkcije za integrisanje, reprezentovanje i saradnju na nacionalnom i evropskom nivou. Stoga nisu u
potpunosti ostvareni ciljevi diversifikacije vezani za poveanje broja visokoobrazovanih mladih ljudi,
fleksibilniji obrazovni sistem usaglaen s potrebama trita rada, efikasnije i ekonominije visoko
obrazovanje, vei prodor primenjenih istraivanja u svet profesije itd.

Dosadanja primena binarnog sistema visokog obrazovanja je dovela do znatnih problema s

prepoznatljivou strukovnih studija u politikoj, drutvenoj i akademskoj sredini, u svetu rada i meu
mladima. Trite radne snage nedovoljno prepoznaje struna zvanja i kvalifikacije koje nose svreni
studenti, naroito oni sa strukovnih studija. Neadekvatna je klasifikacija novih struka, jer se u
slubama za zapoljavanje koriste klasifikacije delatnosti prilagoene strukama od pre deset i vie
godina. Tako se u NSZ koristi klasifikacija delatnosti iz 1996. godine, a za podatke o podrujima rada,
zanimanjima i stepenu strune spreme, jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. godine i ifarnik
zanimanja i strune spreme iz 1998. godine. U tom pogledu, eklatantan je sluaj strukovnih
specijalistikih studija koje se i u EHEA ne prepoznaju kao drugi stepen formalnog visokog
obrazovanja.
 Istraivaka delatnost

U pogledu zastupljenosti i ureenja istraivakog rada, sistem strukovnih studija je u znaajnoj meri
neusaglaen s praksom u evropskom i svetskom neuniverzitetskom sektoru. Istraivaka delatnost se
ostvaruje u manjem obimu dok je njen sadraj uglavnom izdavanje naunih publikacija, odravanje
naunih skupova, objavljivanje naunih i istraivakih radova i, neto manje, primenjena i razvojna
istraivanja. Precizni podaci o ovoj delatnosti ne postoje. Izuzetno je bitan problem to to istraivaka
delatnost nije uspostavljena kao strukturni element ugraen u organizaciju ustanova pa samim time
izostaje: saradnja s profesionalnim svetom koja omoguuje integraciju znanja i vetina u nastavni
proces; kontakt s profesionalnim svetom u kome bi ustanove strukovnih studija mogle biti znaajan
partner u oblasti inovacija te primena rezultata nauno-istraivakog rada i unapreenje kvaliteta
nastavnog kadra i formiranje nastavnog podmlatka. Formalna iskljuenost iz nauno-istraivake
delatnosti umanjuje i konkurentsku sposobnost strukovnih studija na tritu usluga.

Nastavni kadar

Problematika nastavnog kadra u strukovnim studijama iskazuje se sledeim trima pitanjima: (a) da li
se dovoljno prepoznaju specifinosti potrebnih kompetencija nastavnika strukovnih studija; (b) gde,
kako i da li se generie dovoljan broj potrebnog nastavnog kadra; (v) koje su metode i instrumenti
raspoloivi u regrutovanju nastavnika potrebnih profila?

Kompetencija nastavnika svodi se na nauno zvanje i rezultate nauno-istraivakog rada, kako je to

definisano u postojeim standardima i normativnoj praksi obezbeenja kvaliteta. Specifinost
strukovnih studija u odnosu na akademske studije jeste to to su, uporedo sa istraivakim i
pedagokim sposobnostima, izuzetno znaajne i strune kompetencije u odreenoj oblasti i praktino
iskustvo u reavanju problema iz sveta profesije. Pitanje o kompetenciji nastavnika potrebnih za
organizovanje efikasnog procesa uenja u vezi je s metodikom nastave. Zanemariv broj ustanova je
realizovao neke oblike obuke nastavnog kadra u ovoj oblasti.

Obnavljanje i razvoj nastavnog kadra je jedno od znaajnih iskuenja s kojim se ove studije
suoavaju. Do sada su izvori nastavnog kadra bili istraivaki instituti, razvojni sektori u okviru velikih
privrednih sistema, sopstveni kadar i kadar s univerziteta. Kao posledica drastine izmene strukture
privrede Republike Srbije, mogunosti za izbor novog nastavnog kadra s relevantnim iskustvom u
struci su izrazito smanjene. U narednom periodu jedinu realnu osnovu za popunu kadra inie
naunoistraivaki kadar koji se koluje na doktorskim studijama. Trenutno 50% nastavnog kadra
ine nastavnici koji su magistri nauka, stepen obrazovanja koji u novom sistemu visokog obrazovanja
ne postoji.

Na visokim kolama strukovnih studija nema organizovanog naunoistraivakog rada, niti su

nastavnici ukljueni u projekte koji imaju budetsko finansiranje.

Regrutovanje kvalitetnog nastavnog osoblja nailazi na ogranienja jer je za strunjaka privlaniji realni
sektor nego visoko strukovno obrazovanje. Mogunost napredovanja nastavnog kadra je ograniena
uskim izborom zvanja (predava i profesor strukovnih studija). Ta zvanja su u direktnoj vezi s
naunim zvanjem magistra ili doktora nauka. Zvanje vieg predavaa, koje je do reforme postojalo i
iroko je zastupljeno u svetu, ne postoji u zakonskoj nomenklaturi.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage su:

1) relevantnost podsistema u pogledu akreditovanih kapaciteta, mree kola te broja studenata i

diplomiranih studenata;

2) poluvekovna tradicija visokog strukovnog obrazovanja u Republici Srbiji;

3) dobra saradnja u izvoenju nastave s privredom i javnim sektorom;

4) meunarodno uporedivi studijski programi.

Unutranje slabosti su:

1) nedostatak kvalitetnog nastavnikog kadra s praktinim znanjima i ograniene mogunosti za

regrutovanje takvog kadra;

2) visoke kole strukovnih studija i nastavno osoblje nisu ukljueni u organizovan istraivaki rad;

3) nedovoljna ulaganja u odravanje i razvoj objekata, infrastrukture i nastavnih sredstava;

4) nizak nivo znanja s kojim srednjokolci ulaze u visoko strukovno obrazovanje.

Spoljne prilike/pogodnosti su:

1) obrazovna politika EU uvaava i podrava znaaj neuniverzitetskog visokog obrazovanja i podstie

meunarodnu saradnju i razmenu;

2) oslonjenost na iroku bazu srednjih strunih kola;

3) politika MP o upisu populacija sa srpskog ivotnog prostora.

Spoljne neprilike/opasnosti su:

1) ekonomska kriza i nerazvijenost Republike Srbije;

2) demografski trendovi, pad brojnosti populacije mladih;

3) sistemski i zakonski nedefinisana istraivaka i umetnika delatnost ustanova visokih strukovnih

studija;

4) neusaglaenosti sistema visokog obrazovanja s evropskom praksom u pogledu vertikalne i

horizontalne prohodnosti studenata i to to drugi stepen (specijalistike strukovne studije) nije
prepoznat u evropskom obrazovnom prostoru;

5) nedovoljno efikasan sistem nadzora u visokom obrazovanju.

4. Strategija razvoja strukovnih studija

Glavni izazovi i opredeljenja strategije

Kao i u prethodnom periodu, razvoj strukovnih studija e se suoiti sa izazovima koji su prevashodno
vezani za otpor promenama iz okruenja i sukobljenost interesa pojedinih grupa VU (akademske -
strukovne studije, privatne - dravne ustanove).

Za razvoj strukovnih studija vana je opte prihvaena saglasnost u sledeim stavovima i

opredeljenjima. Prvo, sistem strukovnih studija mora biti usaglaen s principima jedinstvenog
obrazovnog prostora Evrope i zasnovan na meunarodno uporedivim osnovama binarnog sistema
visokog obrazovanja. Drugo, neophodno je uspostaviti jasnu programsku i institucionalnu odreenost
i nepreklapanje akademskih i strukovnih studija.

Strukovne studije, svojim ishodima, moraju biti u funkciji ostvarenja misije, usaglaene s potrebama
trita radne snage i profesije i snano povezane s privredom i javnim sektorom.

Kvalitet obrazovne delatnosti strukovnih studija zasnovan je na konceptu ishoda uenja i potrebnim
kompetencijama svrenih studenata.
 Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Vizija visokog strukovnog obrazovanja ostvarie se kroz dosledno zalaganje na realizaciji sledeih
stratekih pravaca:

1) saradnja s okruenjem;

2) istraivaka i umetnika delatnost kao osnova daljeg razvoja;

3) ureeno okruenje;

4) atraktivan i konkurentan sistem visokog strukovnog obrazovanja.

Saradnja s okruenjem
Strateki ciljevi Kljuna pitanja Indikatori napretka
Uee u projektima Transparentnost na nacionalnom nivou Broj projekata
meunarodne saradnje u oblasti Blagovremena informisanost Broj ukljuenih
obrazovanja i pretpristupne Obuka za izradu kvalitetnih zahteva ustanova
pomoi Razvoj zajednikih programa sa Broj zajednikih
ustanovama u inostranstvu programa
Ukljuenost u evropske lanstvo u EURASHE i UAS Status u asocijacijama
asocijacije
Povezivanje i saradnja s Nacionalni savet za visoko obrazovanje Broj pokrenutih i
nacionalnim telima iz oblasti Nacionalni savet za strukovno obrazovanje realizovanih inicijativa
obrazovanja. Zavod za unapreivanje obrazovanja i
vaspitanja
Zajednice srednjih strunih kola
Proirenje saradnje s poslovnim Sadraj i struktura studijskih programa Broj i procenat
svetom Kompetencije svrenih studenata, ishodi preispitanih studijskih
uenja programa
Potrebe trita rada Broj donetih
Saradnja u nauno-istraivakoj i umetnikoj profesionalnih
delatnosti standarda ili
specifinih
kompetencija
Analiza potreba trita
rada
Obim NID-a
Unapreenje komunikacije sa Ureenje referata za visoke strukovne Broj pokrenutih i
Sektorom za visoko studije radi neposrednijeg prezentovanja i reenih predmeta
obrazovanje MP reavanja problema
Zakonodavna inicijativa
Otvaranje dijaloga s Obrazovna delatnost Identifikacija domena
akademskim studijama i Nauno-istraivaka i umetnika delatnostsaradnje,
uspostavljanje saradnje memorandum o
namerama
Istraivaka i umetnika delatnost kao osnova daljeg razvoja
Sistemsko uvoenje u oblast Zakonska ogranienja Dopune Zakona o
istraivake delatnosti NID-u
Uspostavljena istraivaka Organizaciono uspostavljanje delatnosti u Broj registrovanih
delatnost kao strukturni element ustanovama kola u NID-u
ugraen u organizaciju visoke
strukovne kole
Uspostavljeni programi Zakonska regulativa Broj akreditovanih
strukovnih master studija sa Razvoj studijskih programa master strukovnih
istraivakim sadrajem programa
usmerenim na praktinu
primenu
Poveani obim naune i strune Jaanje nauno-istraivakih kapaciteta Broj nauno-
delatnosti i broj aktivnog podsistema istraivakih i
istraivakog kadra umetnikih radova
Broj angaovanog
nastavnog osoblja
Ureeno okruenje
Koherentna struktura Vertikalna i horizontalna prohodnost Izmene i dopune
dvostepenog studiranja - master Master strukovne studije Zakona o visokom
strukovne studije obrazovanju
Usaglaena zvanja nastavnog Proirenje liste nastavnikih zvanja Izmene i dopune
osoblja sa svetskom praksom i Zakona o visokom
kriterijumi za izbor nastavnika obrazovanju
Definisanje specifinih Specifine kompetencije strukovnog profila Broj strunih oblasti s
kompetencija (profesionalnih potrebne tritu rada definisanim specifinim
standarda) u okviru nacionalnog kompetencijama
okvira kvalifikacija
Uspostavljen sistem strune i Definisanje sistema (razvojni centri za Broj realizovanih
pedagoke obuke i nastavne kompetencije, mogunosti linog programa obuke
usavravanja nastavnog kadra usavravanja, stimulacija izvrsnosti u Broj kola u kojima je
nastavi, postepeno uvoenje zahteva za realizovan program
metodiku kompetentnost u nastavi na
sistemskom nivou)
Poboljani uslovi za Definisani i poboljani uslovi za Izmene i dopune
regrutovanje kvalitetnog napredovanje nastavnika Zakona o visokom
nastavnog osoblja Lista nastavnikih zvanja obrazovanju
Moderan sistem visokog strukovnog obrazovanja
Poveana atraktivnost i Sva strateka obeleja podsistema Broj upisanih
konkurentnost na nacionalnom i Razvoj zajednikih programa studenata
regionalnom nivou zasnovana Broj diplomiranih
na kvalitetu i usklaenosti sa Procenat onih koji su
EHEA. odustali
Povean broj upisanih i Informisanost, savetovanje i karijerno Broj upisanih
diplomiranih studenata voenje studenata studenata
Unapreenje modela studiranja uz rad Broj diplomiranih
Razvoj programa za smanjenje odustajanja Procenat onih koji su
od studija odustali
Konferencija akademija Jaanje uloge i funkcija Konferencije na Obim i sadraj
strukovnih studija kao okosnica utvrivanju zajednike politike u ostvarivanju aktivnosti Konferencije
organizovanja, reprezentovanja, zajednikih interesa (analize i izvetaji)
promovisanja i afirmacije
podsistema
Znaajniji uticaj Studentske Jaanje komunikacije i saradnje kola i Obim i sadraj
konferencije akademija studenata aktivnosti Konferencije
strukovnih studija, kao najvieg (analize i izvetaji)
nivoa organizovanja zatite
studentskih prava
Uspostavljen sistem merenja Identifikatori stanja Usvajanje liste
performansi podsistema Uspostavljanje sistema u okviru indikatora na nivou
zasnovan na evropskim Konferencije akademija strukovnih studija podsistema
indikatorima Periodine ocene
napretka
Integracija visokih kola Zakonski okviri u definisanju akademija Izmene i dopune
strukovnih studija i
uspostavljanje akademija
strukovnih studija
strukovnih studija Zakona o visokom
Dogradnja postupaka i standarda za obrazovanju
akreditaciju Izmene i dopune
Razvoj ostvarivog i funkcionalnog modela postupaka i standarda
akademije strukovnih studija za akreditaciju

5. Potrebne promene u okruenju visokog strukovnog obrazovanja

Za ostvarenje stratekih ciljeva primarno je uspostavljanje efikasnog i delotvornog sistema nadzora

preko koga bi se relativno dobro definisan obrazovni sistem Republike Srbije dosledno primenjivao ali
i oistio od velikog broja devijacija i loe prakse. Uporedo, realizaciju stratekih ciljeva i akcionog
plana mora podrati uspostavljeni sistemom praenja i vrednovanja napretka iji sastavni deo mora
biti i dopunjena i modifikovana metodologija RZS.

Sa stanovita strukovnih studija, neophodno je temeljno preureenje zakonske regulative iz domena

radnih odnosa. Prihvatanje i prepoznavanje strunih naziva u NSZ, na tritu rada i u javnosti,
neophodno je reiti i stoga valja uskladiti normative iz oblasti radnih odnosa (klasifikacija delatnosti,
jedinstvena nomenklatura zanimanja, ifrarnik zanimanja i strune spreme i sl.). U skladu s tim,
neophodno je urediti i prepoznatljivost zvanja sa strukovnih studija u sistemu komor i drugim
profesionalnim asocijacijama.

Neophodne su dopune u sistemu nauno-istraivake delatnosti kako bi se sektor strukovnih studija

sistemski ukljuio u ovu oblast.

6. Strateke relacije s drugim sistemima

Dve su strateke relacije koje se moraju uspostaviti ili unaprediti, a odnose se na veze strukovnih
studija sa susednim obrazovnim podsistemima i sa svetom poslodavaca i profesije.

Priroda delatnosti i postojee stanje upuuju na snaniju vezu strukovnih studija sa SSOV
obrazovanjem i akademskim studijama. Osnova saradnje sa srednjim obrazovanjem mora biti
unapreenje kvaliteta nastavnih programa po pojedinanim oblastima i usmerenjima, a na osnovama
meusobnog usaglaavanja i integrisanja u koherentni viestepeni proces obrazovanja mladih.
Podjednako je znaajan i zajedniki razvoj i racionalnije korienje nastavnih i laboratorijskih
kapaciteta. U tom pogledu mogua su znatna unapreenja kvaliteta i savremenosti, podjednako kao i
racionalnije korienje ionako ogranienih materijalnih resursa. Inicijatori i nosioci procesa
uspostavljanja stratekih relacija su Konferencija akademija strukovnih studija, sa jedne strane, i
Zajednica srednjih strunih kola, sa druge strane.

Znaajno je usklaivanje nastavnih programa u zajednikim oblastima sa akademskim studijama te

zajedniki razvoj i korienje laboratorijskih kapaciteta i resursa za podrku nastave. I dalje, kao
znaajni sadraji saradnje navode se: razmena nastavnika, meusobno usaglaavanje sistema
horizontalne i vertikalne prohodnosti, saradnja u oblasti nauno-istraivakog rada, zajedniko uee
u meunarodnim projektima i sl. Inicijatori i nosioci procesa uspostavljanja stratekih relacija su
Konferencija akademija strukovnih studija i Konferencija univerziteta Srbije.

Sa svetom poslodavaca i profesije neophodno je ostvariti strateke relacije u onim oblastima gde se
strukovne studije javljaju kao izvor visokoobrazovane profesionalne radne snage. U tom pogledu
podjednako su znaajni privreda, zdravstvo, kultura, javna uprava, vojska, policija i ostali segmenti
drutva. Osnovni sadraj saradnje treba da bude rad na razvoju i usavravanju studijskih programa u
skladu s potrebama trita rada i definisanje kompetencija svrenih studenata. Mogua podruja
saradnje su: primenjena istraivanja, korienje tehnolokih i organizacionih resursa za potrebe
nastave, angaovanje kadra za potrebe nastave, struno usavravanje nastavnog kadra i dr. U ovoj
saradnji neophodno je i aktivno uee NSZ, Privredne komore Srbije i predstavnika profesionalnog
sistema komor.
Za strukovne studije posebno je znaajno ostvarenje saradnje i povezanost sa svetom rada i tritem
radne snage na regionalnom i nivou lokalne samouprave. Time bi se usaglasio razvoj infrastrukture i
obrazovnih politika koje su povezane s tritem rada u okviru politika regionalnog razvoja.

V. OBRAZOVANJE NASTAVNIKA
Misija obrazovanja nastavnika je izgradnja nacionalnog sistema profesionalnog razvoja nastavnika
na svim nivoima obrazovanja i osposobljavanje nastavnika tako da se garantuju visoki vaspitno-
obrazovni standardi.

Funkcije sistema obrazovanja nastavnika jesu sticanje nastavnikih kompetencija koje se odnose na:
nastavnu oblast (predmet iz koga izvode nastavu), metode nastave/uenja i sisteme ocenjivanja
postignua uenika, to e obezbediti visoke standarde obrazovnih postignua onih koje ue, mereni
na objektivan nain, zatim saradnju s drugim nastavnicima i lokalnom samoupravom, razumevanje
prirode obrazovnog sistema u kome deluju i na razumevanje kulturnog konteksta u kome se odvijaju
procesi vaspitanja i obrazovanja.

1. Vizija razvoja obrazovanja nastavnika

Najkasnije do 2020. godine, sa svim predkolcima, uenicima, studentima i polaznicima svih sistema
kasnijeg neformalnog obrazovanja rade kvalitetno i savremeno obrazovani i pripremljeni nastavnici.
Kvalitetno znai da nastavnici poznaju i razumeju svoju struku i imaju sve relevantne nastavnike
kompetencije (potrebne za podrku u uenju, afektivnom i socijalnom razvoju, za saradnju u okviru i
izvan ustanove itd.). Priprema kvalitetnih nastavnika podrazumeva i razvijanje kompetencija za
vaspitni rad. Savremeno znai da je koncept te nastave/uenja nauno zasnovan (u skladu s
najnovijim naunim dostignuima i saznanjima struke, psihologije uenja, psihologije razvoja i
motivacije te metodike nastave), da je fleksibilan, da se nastavnik uspeno prilagoava novim
tendencijama u obrazovanju i usavrava u skladu s novinama koje e biti neophodne u budunosti.

Nastavnici su sposobni da uspostave kritiki odnos prema propisanom i izbornom gradivu, da izaberu
relevantnu grau i poveu razliite predmete. Nastavnici imaju znaajnu autonomiju u radu kroz koju
uspeno povezuju programske sadraje s realnim situacijama i ivotnim okolnostima; ona je praena
potpunom odgovornou za uspeh u uenikim/studentskim postignuima.

Profesija nastavnika, koju karakteriu dostojanstvo i integritet, prepoznata je i ukljuena je u NOK s

jasno definisanim nivoima kvalifikacija i odgovarajuim kompetencijama, visoko je cenjena i dobro
plaena. Tako je stvorena klima u kojoj e sposobne i kvalitetne kandidate privlaiti nastavnika
profesija.

Selekcija studenata - buduih nastavnika znatno je kvalitetnija jer je uspostavljen sistem po kome su
najbolji u struci motivisani da uu u sistem obrazovanja za nastavniki poziv i postoji usklaenost
broja kandidata za nastavnike s nivoom potreba za njima.

Studijski programi za inicijalno obrazovanje nastavnika tokom redovnih studija obezbeuju sticanje
svih profesionalnih kompetencija na modelu refleksivne prakse. To je postignuto preureenjem
postojeeg sistema obrazovanja za nastavniku profesiju tako da je rezultat toga profesionalizacija
profesije nastavnik.

U inicijalnom obrazovanju nastavnika uzimaju se u obzir specifinosti potreba na svim nivoima

obrazovanja, od predkolskog, preko osnovnog i srednjokolskog, do visokokolskog. Obrazovanje,
pored vrhunskog teorijskog znanja, obezbeuje i odgovarajue praktino znanje koje se stie kroz
kvalitetnu kolsku praksu.

Nacionalna doktorska kola obrazovanja u kojoj dominantno mesto zauzima metodike nastave
uspeno formira visokokvalitetne kadrove za istraivake centre i projekte kojima se obezbeuje
dostizanje kvalitetnog inicijalnog obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika prvenstveno na
osnovu potreba obrazovanja u Republici Srbiji. Istraivanja iz oblasti metodike, koncipirana na
visokim naunim i strunim standardima, definisana su kao kljuni pokreta razvoja obrazovanja na
svim nivoima, ona su temelj kvalitetnog obrazovanja nastavnika i znaajno utiu na definisanje
obrazovne politike.

Selekcija buduih studenata, kvalitetni studijski programi za obrazovanje nastavnika i usklaenost

broja studenata s potrebama ostvaruju znaajnu efikasnost; ukupan broj studenata koji zavravaju
studije premauje 80%.

Nakon zavretka studija nastavnici, u proceduri prijema u radni odnos, prolaze kroz niz razvojnih i
kontrolnih faza koje su zakonom predviene: od pripravnikog staa do sticanja licence nastavnika.
Struno-metodiki deo ispita za dobijanje licence je organizovan na univerzitetima. Merila kvaliteta u
tom procesu ujednaena su za celu teritoriju Republike Srbije i tako se spreavaju lokalne razlike
zasnovane na nestrunim merilima.

Struno usavravanje nastavnika obavlja se na osnovu akreditovanih kvalitetnih i proverenih

programa kroz koje se ostvaruje obrazovna politika Republike Srbije. Nastavnik (aktiv nastavnika,
kola) bira meu tim programima one koji najvie doprinose unapreivanju njegove nastavne prakse.

Profesionalna promocija i vrednovanja nastavnika temelje se na rezultatima obuhvatne i sistematske

kontrole kvaliteta profesionalnog rada nastavnika (prosvetna inspekcija, struno-pedagoki nadzor,
savetodavna sluba, objektivni pokazatelji novina koje je nastavnik uveo u nastavnu praksu, bolja
postignua njegovih uenika u odnosu na njihov poetni nivo, struni radovi itd.) tj. izvode se na
osnovu kriterijuma za napredovanje koji su zasnovani na standardima profesionalnih kompetencija i
profesionalnog razvoja nastavnika. Kriterijumi za sve vrste napredovanja nastavnika su jasni, a
procedure njihove primene transparentne.

2. Sadanje stanje sistema obrazovanja nastavnika

Svi nastavnici u obrazovanju formiraju se na nivou visokog obrazovanja (strukovne ili akademske
studije) osim sestara-vaspitaica (koje rade u jaslama i drugim ustanovama u kojima se sprovode
programi za rani uzrast) i majstora u srednjim strunim kolama, koji se formiraju na nivou srednjih
kola.

Postoji znaajan viak svrenih uitelja i nedostatak nastavnika za neke predmete (matematika,
fizika, engleski jezik) pre svega zbog njihovog odliva u traenije (bolje plaene) delatnosti.

Zbog neodgovarajue pravne regulative, odnosno zbog nedostatka standarda za profesiju nastavnika,
sadanji sistem obrazovanja nastavnika ne daje kvalitetno reenje jer, s jedne strane, uiteljski
fakulteti stavljaju akcenat na pedagoke kompetencije buduih uitelja i to uz znaajan nedostatak
strunih kompetencija, a s druge, fakulteti na kojima se obrazuju predmetni nastavnici razvijaju, pre
svega, strune kompetencije, zanemarujui PPM kompetencije.

3. Sadanje stanje kljunih obeleja

U Republici Srbiji postoji mrea fakulteta za obrazovanje nastavnika i visokih kola strukovnih studija
za obrazovanje vaspitaa koja je po kapacitetu dovoljna za potrebe Republike Srbije, ak je u nekim
segmentima i preobimna. Fakulteti su rasporeeni na sedam dravnih univerziteta. Specifinost su
fakulteti za obrazovanje uitelja kojih ima i u manjim sredinama, dok su fakulteti za obrazovanje
nastavnika gotovo u potpunosti locirani u veim gradovima, odnosno u seditima univerziteta.

Na univerzitetima ili ne postoje ili su u povoju specijalizovani interdisciplinarni master programi za

strunjake koji bi se bavili razvojem obrazovnih politika ili drugim znaajnim segmentima za razvoj
obrazovanja osim obrazovanja nastavnika

U tekuem vremenu kvalitet svrenih srednjokolaca koji upisuju studijske programe za obrazovanje
nastavnika za rad u koli veoma je nizak, jer je celokupni sistem obrazovanja (finansijski i statusno)
veoma potcenjen. Programi nastave i pristupi u radu s buduim nastavnim osobljem ne prate
savremene tokove obrazovanja u toj oblasti. Ne postoji korelacija izmeu broja odobrenih budetskih
mesta i realnih potreba za odgovarajuim profilom nastavnika. Ne primenjuju se validne projekcije
potreba za kadrovima, pa otud ne postoji ni odgovarajui nain planiranja.

U sadanjoj situaciji, koja je nastala nakon primene Zakona o visokom obrazovanju i primene
Bolonjske deklaracije, normativno postoje tri osnovna modela za inicijalno obrazovanje za profesiju
nastavnika: model 1 - simultani model, u kome nastavnik stie nivo mastera akademskih studija u
nekoj nastavnoj oblasti, a istovremeno i u tesnoj povezanosti s tom oblau stie pedagoke i druge
kompetencije koje su vane za nastavniku profesiju; model 2 - konsekutivni model ima iste
zahteve u pogledu strunih i pedagokih kompetencija ali dozvoljava da se te kompetencije steknu u
razliito vreme; u model 3 - prelaznom modelu (vai za nastavnike koji su ve zaposleni) osoba koja
ima master diplomu iz odreene struke posle studija mora stei i dodatno obrazovanje od 36 ESPB
bodova (6 ESPB iz kolske prakse) iz pedagoko-psiholoko-metodikih oblasti. Ovi modeli zasad
nisu primenjeni u praksi (sem sporadino). U akreditaciji koja je pokrenuta 2006. godine i kroz koju su
proli svi fakulteti na kojima se obrazuju nastavnici nisu na odgovarajui nain sagledani zahtevi za
obrazovanjem nastavnika. To se pre svega ogleda u nedostatku interdisciplinarnosti, odnosno
obrazovanje nastavnika je vezano iskljuivo za standarde obrazovno-naunog polja kojem pripada.
To to nije sainjen NOK u procesu akreditacije, dodatno je nepovoljno uticalo na definisanje
studijskih programa tako da zasad ne postoji formalno definisana profesija nastavnik.

Posledica sadanjeg sistema uvoenja u posao nastavnika jeste to da oni koji se zapoljavaju kao
nastavnici tokom studija ne stiu osnovne kompetencije koje su potrebne za profesiju nastavnika. U
sluaju deficitarnog kadra veoma se esto zapoljavaju kao predmetni nastavnici nesvreni studenti,
koji nedovoljno poznaju i samu oblast, a posebno PPM sadraje. U strunim kolama nastavu iz
strunih predmeta po pravilu izvode ili fakultetski obrazovani ljudi ili oni struni (majstori), bez
pedagokih kompetencija.

I dalje se primenjuje ista praksa u obrazovanju visokokolskih nastavnika: niti je ustanovljena niti je
sistemski definisana obuka za nastavniku ulogu. Znaajno se vie vrednuje osnovno znanje struke
(sadraji) nego kako se to znanje posreduje drugima. Na univerzitetima, u okviru sprovoenja
izbora/reizbora nastavnika ne postoje pravi indikatori za ocenu kvaliteta nastavnika (sem za struku,
to se iskazuje brojem naunih/strunih radova). U minimalne kriterijume za izbore spadaju i precizno
definisani pokazatelji naunog, odnosno umetnikog rada, dok se obrazovni rad uopte ne vrednuje.
On se sad ili procenjuje kroz nedovoljno relevantne pokazatelje kao to su studentske ankete, ili
potpuno nedostaju objektivni pokazatelji za procenu kvaliteta naina i metoda izvoenja nastave.

Ovo je pogotovo vano od kada je poela Bolonjska reforma, a veoma oteano zbog injenice da u
Republici Srbiji univerziteti ne funkcioniu kao celina jer se ta aktivnost ne moe razvijati na
pojedinanim fakultetima. U Republici Srbiji se metodika nastave bilo kog pojedinanog predmeta po
pravilu ne doivljava kao deo te naune oblasti ve samo kao deo (opte) metodike (pedagoke)
struke, pa se i ne razvija u matinim naukama. Istraivanja iz oblasti metodike nastave sprovode se
samo sporadino i esto su nedovoljno kvalitetna ili ne poboljavaju nastavni proces u Republici
Srbiji.

U okviru sistema daljeg profesionalnog razvoja nastavnika svih nivoa ne postoji sistem napredovanja
nastavnika u preduniverzitetskom obrazovanju i ne postoji sistem za evaluaciju profesionalnog rada
nastavnika (struno-pedagoki nadzor, ocenjivanje nastavnika). Za struno usavravanje postoje
programi, ali veliki broj nije dovoljno selektivan, i uz to mnogi uopte ne slue unapreivanju kvaliteta
nastave i realizaciji obrazovne politike. Postojei propisi ne definiu pokazatelje praktine primene
onih znanja koja su steena u procesu strunog usavravanja. Otud se o kvalitetu nastave (i
nastavnika) moe samo posredno zakljuivati na osnovu obrazovnih postignua uenika osnovnih
kola na nacionalnim i internacionalnim testiranjima uenika (PISA, TIMMS).

Neke odredbe krovnog zakona o obrazovanju dale su mogunosti za popravljanje kvaliteta

obrazovanja, tako da postoje sporadine mere iji je cilj unapreivanje kvaliteta obrazovanja:
Standardi kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova za eksterno ocenjivanje kola (koji je uveden u
probni rad), Standardi profesionalnih kompetencija i profesionalnog razvoja nastavnika, Standardi
kvaliteta udbenika. Uvoenje ovih skoro usvojenih standarda u praksu je tek zapoelo, pa je
potrebno vreme za procenu njihove primene i znaaja.

U obrazovnim ustanovama, poevi od osnovnih kola, pa do univerziteta, ne postoje unutranje

snage za sprovoenje odgovarajueg postupka samovrednovanja na osnovu kojeg bi se pravili
razvojni planovi i koji bi podizao kvalitet nastavnog procesa. Sistem kvaliteta je najee formalno
definisan, dok njegova implementacija nije zapoela u poeljnom obimu.

4. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage/potencijali su:

1) Relativno je duga tradicija obrazovanja nastavnika;

2) Postoji razgranata mrea dravnih visokih kola za obrazovanje i fakulteta na kojima se realizuju
studijski programi za obrazovanje nastavnika, tako se dravi prua mogunost da znaajno utie na
podizanje kvaliteta obrazovanja;

3) Postoji znaajan broj strunih drutava u kojima se odravaju struni susreti univerzitetskih
profesora i nastavnika u kolama.

Unutranje slabosti/mane su:

1) Profesija nastavnika je izgubila drutveni status i drutveno-ekonomski poloaj nastavnika je lo,

posledice su to da nema dovoljno kvalitetnih kandidata zainteresovanih za nastavnika zvanja, te da
postoji nekontrolisana hiperprodukcija kadra u jednoj oblasti (razredna nastava/uitelji) i nedostatak
nastavnika u drugim oblastima (predmetna nastava za odreene predmete);

2) Univerziteti su neintegrisani, to povlai za sobom nedovoljno kvalitetnih interdisciplinarnih

studijskih programa za obrazovanje nastavnika i istraivanja koja se odnose na obrazovanje i
nastavnike;

3) Jezgra struke ni u jednoj oblasti nisu jedinstveno definisana, tako da svaka VU individualno i
samostalno formira svoj studijski program, esto uslovljen trenutno raspoloivim nastavnikim
kadrom;

4) U kriterijumima za akreditaciju studijskih programa koji su primenjeni u periodu od 2007. do 2011.

godine nisu uzete u obzir specifinosti obrazovanja nastavnika;

5) Struna drutva nisu dovoljno aktivna i njihov rad, pre svega, zavisi od entuzijazma grupe
nastavnika i profesora, ne postoje preporuke za rad strunih drutava u domenu obrazovanja; nema
profesionalnih udruenja nastavnika;

6) NOK nije usvojen, pa ne postoje definisani ishodi uenja koji se oekuju od svake kvalifikacije, a
upravo je to potreban uslov (temelj) za definisanje posebnih znanja, vetina i kompetencija za
profesiju nastavnik.

Spoljne prilike su:

1) ZOSOV uveden je potreban uslov od najmanje 30 ESPB iz PPM predmeta i est ESPB iz kolske
prakse i uvedena su etiri nivoa za napredovanje kao oblik profesionalnog napredovanja nastavnika;

2) U novijim dokumentima evropskih institucija koje se bave obrazovnom politikom (OECD, EU,
UNESKO) veoma je naglaena uloga nastavnika i kvaliteta nastavnika kao kljunog faktora kvaliteta
obrazovanja, u Republici Srbiji se realizuje znaajan broj meunarodnih projekata za podizanje
kvaliteta obrazovanja nastavnika.
Spoljne neprilike su:

1) Kljuna prepreka (neprilika) jeste drutveni poloaj profesije nastavnik;

2) Jo uvek ne postoje presudni nacionalni dokumenti (na primer NOK) u kojima bi bila definisana
profesija nastavnik;

3) U postupku akreditacije ustanova i studijskih programa nisu izdvojeni i jasno definisani standardi za
studijske programe za obrazovanje nastavnika;

4) Postoji velika neusklaenost finansiranja broja studenata na osnovnim i master studijama;

5) Nije uraeno na odgovarajui nain polaganje strunih ispita (ispita za licencu), koje je MP
preuzelo od fakulteta (a oni bi trebalo da su matino zainteresovani za svoj kadar);

6) Ne postoje odgovarajui podaci o potrebama za nastavnikim zvanjem, niti o broju studenata koji
se koluju za rad u obrazovanju jer ne postoji odgovarajui informacioni sistem i ne postoji dobro
definisana metodologija prikupljanja podataka vezanih za obrazovanje nastavnika;

7) Paralelno se formiraju vaspitai i na akademskim studijama i na strukovnim studijama;

8) Uiteljski fakulteti upisuju veliki broj studenata (to znatno premauje potrebe), a uz to su uiteljski
fakulteti preteno izmeteni u manje sredine, ime je ugroen kvalitet nastavnikog kadra i realizacije
nastave.

5. Strategija razvoja sistema obrazovanja nastavnika

Glavni izazovi i opredeljenja u strategiji

Loi rezultati uenika na PISA i TIMMS meunarodnim testiranjima i na nacionalnim testiranjima

otvorili su pitanje kakvi su nam nastavnici, jer je svima jasno da su oni kljuni faktor uspeha uenika.

U najviim organima koji se bave obrazovanjem nema uvida da je profesija nastavnika - posebna
profesija. U Listi strunih, akademskih i naunih zvanja koju je usvojio Nacionalni savet za visoko
obrazovanje skoro da ne postoji zvanje nastavnik/profesor. S druge strane, vaei pravilnici o vrsti
strune spreme nastavnika i strunih saradnika za rad u koli, unosi dodatne probleme jer u njemu
veoma esto nisu navedene precizne nastavnike kompetencije (nastavu jezika po tim pravilnicima
moe da izvodi diplomirani filolog, nastavu biologije diplomirani biolog-istraiva i sl.).

Pri akreditaciji studijskih programa (sem izuzetaka) nisu bili akreditovani programi ija je
nedvosmislena misija bilo obrazovanje nastavnika, a bilo je velikih dilema da li se nastavnici obrazuju
na osnovnim ili master studijama (tu dilemu je kasnije razreio krovni zakon o obrazovanju).
Nastavnici koji rade u visokokolskom obrazovanju nikad nisu imali nikakvu podrku za pedagoki rad
i sistemsku obuku za realizaciju nastavnog procesa na univerzitetima i visokim kolama.

Osnovno opredeljenje strategije razvoja obrazovanja nastavnika jeste zahtev za potpunu

profesionalizaciju profesije nastavnik u svim fazama profesionalnog ivota nastavnika. Ona e biti
dostignuta kroz:

1) dobro inicijalno obrazovanje svih nastavnika i kontinuitet u razvoju profesionalnih kompetencija

nastavnika kako bismo imali nastavnike sa znaajnom autonomijom u radu i visokim stepenom
odgovornosti;

2) kvalitetna nauna i struna istraivanja u oblasti metodike nastave;

3) formiranje interdisciplinarnih univerzitetskih centara.

 Strateke politike, mere i akcije

Osnovna politika je izgradnja nacionalnog sistema profesionalnog razvoja nastavnika za sve nivoe
obrazovanja, a politika je uspostavljanje (u nekim delovima obrazovnog sistema samo dogradnja)
izgraenog sistema evaluacije kvaliteta nastavnika koji treba da daje jasne pokazatelje na osnovu
kojih se prepoznaje dobar nastavnik, tj. onaj koji daje kljuni doprinos ostvarivanju visokih obrazovnih
postignua kod onih koji ue.

Strateka politika omogui e da sistem celovito rei probleme sa: (a) regrutovanjem studenata koji
upisuju studijske programe za obrazovanje nastavnika; (b) inicijalnim obrazovanjem nastavnika; (c)
uvoenjem novih nastavnika u posao (pripravniki sta, dobijanje licence); (d) profesionalnim
usavravanjem nastavnika; (e) ocenjivanjem kvaliteta rada nastavnika; (f) profesionalnim
napredovanjem nastavnika.

Sistem e biti efikasan kako bi se obezbedilo nagraivanje kvalitetnih nastavnika i postepeno

eliminisanje loih nastavnika iz nastave sistemom reizbora, i to za sve nivoe obrazovanja. Stalno
praenje kvaliteta, donoenje i primena preventivno-korektivnih mera obezbedie da su u nastavnom
procesu u svakom trenutku najkvalitetniji nastavnici. Kako bi se postigli najbolji rezultati, nastavnici e
se stalno usavravati, usavravae se normativi, ispiti za licencu, kriterijumi za izbore, postupci
samovrednovanja i spoljanje provere kvaliteta. Preduslov za dostizanje najboljeg reenja je
depolitizacija rada svih obrazovnih ustanova i uvoenje obaveze da svaki zaposleni ima iskljuivo
strune kompetencije.

Strateka politika bie detaljnije razraena i konkretizovana u odgovarajuem Akcionom planu, a bie
sprovedena pomou sledeih stratekih mera:

1) U NOK za sve nivoe obrazovanja definisati, to pre, profesiju nastavnik (razliitih nivoa kao to su
sestra-vaspita, vaspita u predkolskom vaspitanju, uitelj, predmetni nastavnik u osnovnoj i srednjoj
koli, te razliita zvanja nastavnika u visokom obrazovanju), a u tim dokumentima e se definisati
razliiti nivoi kvalifikacija za nastavniku profesiju i odgovarajue profesionalne kompetencije;

2) U procesu revizije sistema za akreditaciju (naroito standarda za akreditaciju) bie precizno

definisane kompetencije koje studenti treba da steknu za profesiju nastavnik na svakom studijskom
programu za obrazovanje nastavnika. Pored pet nauno-obrazovnih polja definisanih u Zakonu o
visokom obrazovanju, bie definisano i polje obrazovanja sa posebnim standardima za akreditaciju
studijskih programa za obrazovanje nastavnika. Formirae se odgovarajua podkomisija u
akreditacionoj komisiji koja e biti odgovorna za primenjivanje novih standarda;

3) Nacionalni prosvetni savet usvojio je standarde profesionalnih kompetencija i profesionalnog

razvoja nastavnika za nastavnike u preduniverzitetskom obrazovanju; oni e, posle analize poetne
primene, biti obnovljeni i unapreeni. Profesionalne kompetencije nastavnika sadre sledee
komponente: strune kompetencije iz predmeta (discipline) iz koje nastavnik treba da izvodi nastavu,
pedagoke kompetencije (poznavanje metoda nastave/uenja, metoda ocenjivanja uenikih
postignua, podrka razvoju linosti, komunikacije i saradnje, poznavanje obrazovnih resursa i naina
njihovog korienja, poznavanje informacione tehnologije i njene upotrebe u obrazovanju, poznavanje
obrazovnog i kulturnog konteksta u kome se izvodi nastava);

4) Preduzee se mere za privlaenje najboljih kandidata na studijske programe za obrazovanje

nastavnika, i to:

(1) MP e praviti projekciju potreba za zapoljavanjem nastavnika na svim nivoima

obrazovanja, a popravljanje kvaliteta uenika koji dolaze da studiraju na fakultetima koji
koluju za nastavnika zvanja (za rad u predkolskom, razrednom i predmetnom delu
osnovne kole i u srednjoj koli), kao element pozitivne selekcije, postii e se
usklaivanjem broja potrebnih nastavnika s brojem mesta finansiranih iz budeta na
studijskim programima za univerzitetsko obrazovanje nastavnika (nalik sistemu gde
zdravstvo propisuje potreban broj lekara odgovarajuih specijalnosti, zavisno od potreba),
 (2) vea konkurencija na upisu, uz odreenu sigurnost zapoljavanja, podii e kvalitet
upisanih studenata,

(3) kvalitet upisanih e se dalje znaajno poboljati davanjem stipendija za studente koji
studiraju za deficitarne nastavnike profile;

5) U zakonskim i podzakonskim aktima precizno e se definisati tri osnovna modela za inicijalno

obrazovanje za profesiju nastavnik (ranije navedena u ovom tekstu).

Za nastavnike opteobrazovnih predmeta u osnovnoj koli i u gimnaziji te za nastavnike

opteobrazovnih predmeta u srednjim strunim kolama i u umetnikom obrazovanju najefikasniji je
model 1, tj. sistematski povezano sticanje strunih i pedagokih kompetencija u inicijalnom
obrazovanju. Usavravanjem i irenjem tog modela, kroz definisanje petogodinjih integrisanih
studija, na najbolji nain e se obezbediti sve potrebne profesionalne kompetencije nastavnika, pri
emu bi poeljan odnos sadraja naunih/strunih sadraja predmeta prema predmetima koji
nastavnicima obezbeuju ostale nastavnike kompetencije (ukljuujui i struno-metodike predmete
i hospitovanje u kolama), izraen u ECTS bodovima, bio 180: 120.

U okviru inicijalnog obrazovanja za razrednu nastavu posebnu panju treba obratiti na

osposobljavanje nastavnika za rad u malim grupama (s obzirom na jako veliki broj malih kola u
Republici Srbiji) i/ili na jezicima nacionalnih manjina, kao i inkluzivno obrazovanje. Isto vai i za
predmetnu nastavu u nekim delovima Republike Srbije, gde je potrebno osmiljeno reiti problem
tako to e se uvesti dvopredmetne studije koje bi se realizovale na matinim fakultetima za svaki
predmet. Na ovaj nain moe se reiti i problem sa kolovanjem nastavnika za uenje srpskog kao
nematernjeg jezika za manjinske narode i manjinskih jezika za uenike kojima je srpski jezik maternji.

Problemi s koncepcijom inicijalnog obrazovanja i njegovom realizacijom reavae se u veoma tesnoj

saradnji s univerzitetima u Republici Srbiji, s Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje i MP. U
reavanju tih problema treba se osloniti i na standarde za akreditaciju visokokolskih programa koji,
pored ostalog, trae veoma precizno definisanje misije i ciljeve svakog programa (za koju vrstu
poslova i radnih zadataka priprema dati program), odnosno potrebno je razraditi standarde
akreditacije programa za sticanje nastavnikih kompetencija.

Definisae se indikatori i procedure prikupljanja podataka o kvalitetu nastavnika u kolama za potrebe

ustanova koje obrazuju nastavnike. Na osnovu analize povratnih informacija iz kola, fakulteti e
razvijati i korigovati studijske programe. Na taj nain uspostavie se povratna sprega izmeu fakulteta
na kojima se obrazuju nastavnici i institucija u kojima se zapoljavaju svreni studenti;

6) Uvoenje u posao (koncepcija pripravnikog staa, uslovi za sticanje i odravanje licence)

regulisae se zakonskim odredbama. Postupak sticanja licence za nastavnike dodatna je prilika za
usavravanje sistema profesionalnog razvoja nastavnika. Polaganje struno-metodikog dela za
sticanje nastavnike licence valja vratiti kompetentnim matinim VU, tj. fakultetima na kojima se
nastavnici tog profila inicijalno obrazuju. Jer, samo se na tim mestima mogu pratiti tokovi savremene
nauke o nastavi, vriti nauna istraivanja iz kojih bi proisticali doktorati nauka, a neto od toga
prenosie se u kolski ivot i uionice;

7) Profesionalni razvoj nastavnika i saradnika u toku rada ostvaruje se kroz akreditovane i kvalitetne
programe strunog usavravanja u cilju sticanja profesionalnih kompetencija koje su potrebne za
efikasno obavljanje nastavnike funkcije u odreenoj obrazovnoj ustanovi i za profesionalno
napredovanje nastavnika.

Sistem odobravanja i izbora ovih programa je unapreen i zasniva se na potrebama obrazovnog

sistema koji su odreeni na osnovu strune analize. Akreditovani programi, izmeu ostalog, imaju za
cilj i otklanjanje uoenih nedostataka, tj. koristie se i kao korektivne mere u postizanju kvalitetnog
obrazovnog procesa u kolama.
Izuzetno je znaajno struno usavravanje trenutno zaposlenih nastavnika, od kojih e najvei broj
raditi jo nekoliko decenija. Ono treba da nuno uvede one novine u proces nastave/uenja koje
mogu da poveaju obrazovna postignua uenika. Izbor prioritetnih programa za struno
usavravanje koje odreuje MP mora maksimalno da bude u slubi izgradnje nacionalnog sistema
obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika. Kroz akreditovane programe (koji zahtevaju
posebnu analizu) treba pomeriti ka interdisciplinarnosti nastavniki kadar koji je ve u nastavnom
procesu;

8) Profesionalno napredovanje nastavnika u preduniverzitetskom obrazovanju ostvaruje se na osnovu

zakonskih odredbi o nivoima i vrstama napredovanja, uz odgovarajue poveanje plata. Za realizaciju
profesionalne promocije vrednovanja svih nastavnika i njihovog napredovanja u karijeri neophodno je
uspostaviti obuhvatnu sistematsku kontrolu profesionalnog rada i definisati kriterijume za
napredovanje nastavnika. Ocena steenosti kompetencija za profesionalno napredovanje vri se na
osnovu objektivnih merila (uee u programima za struno usavravanje i pokazatelji praktine
primene tako steenih znanja i kompetencija, novine u nastavnoj praksi, primena sistema za
evaluaciju nastavnika, objavljeni struni radovi i slino).

Izuzetno je bitno da se ve od naredne budetske godine pone primenjivati zakonom predvien

sistem napredovanja nastavnika u osnovnim i srednjim kolama. Napredovanje treba da bude
zasnovano pre svega na uvoenju u praksu inovacija i poboljanja procesa nastave/uenja koji daju
bolje obrazovne rezultate uenika (primena novina koje se uvode u sistem obrazovanja, nalaenje
novih reenja za uenje onih delova gradiva koji stvaraju tekoe, smisleni proces uenja, ocenjivanje
uenika prema standardima postignua, nalaenje reenja za bolji uspeh uenika iz socijalno-kulturno
nepovoljnih sredina, stvarno uvoenje inkluzivnog obrazovanja i sl.).

MP e odmah zapoeti razvoj slube struno-pedagokog nadzora. Ovaj razvoj obuhvata i formalno
usavravanje strunjaka iz struno-pedagokog nadzora;

9) Obrazovanje sestara-vaspitaa (za rad u jaslama) ostaje specifino obrazovanje na nivou srednje
kole, uz mogunost specijalizacija. I za ovaj kadar vai adekvatan sistem profesionalnog
napredovanja. Vaspitai za rad u predkolskom vaspitanju i obrazovanju formiraju se na visokim
kolama strukovnih studija na programima od 180 ESPB bodova, sa mogunou kasnijih
specijalizacija;

10) Preduzee se mere za privlaenje najboljih kandidata za rad u VU. Prekinue se praksa da se
za rad u odreenoj VU biraju studenti koji su tu diplomirali. Bude li se akreditacija doktorskih studija
omoguila samo za najbolje univerzitete u Republici Srbiji, omoguie se da svi nastavnici u Republici
Srbiji imaju minimalni garantovani kvalitet. Tamo gde je mogue (s obzirom na broj i vrstu fakulteta)
moe se iskoristiti odlino reenje (na primer, britansko ili nemako) prema kome student na jednom
univerzitetu doktorira, na drugom se bira u prvo zvanje, a na treem u naredno zvanje itd. Alternativa
je formiranje zajednikih doktorskih studija; na primer, doktorske studije iz metodike nastave kao
zajednike studije dravnih univerziteta;

11) Radi inicijalnog formiranja nastavnika za tercijarno obrazovanje (akademske i strukovne studije)
formirae se univerzitetski centri za razvoj obrazovanja. U tim centrima izradie se i primeniti
standardi kompetencija i profesionalnog razvoja univerzitetskih nastavnika kao realno ostvarivi
profesionalni portret visokokolskog nastavnika budunosti, uz definisanje posebnih indikatora za
kvalitet. Nastavnici u visokom obrazovanju sticae pedagoke kompetencije najkasnije po izboru za
prvo nastavniko zvanje. To e se regulisati zakonom o visokom obrazovanju. U statute VU treba
predvideti odredbe o tome i pri izboru i napredovanju nastavnika treba konkretizovati merila za
utvrivanje pedagokih kompetencija;

12) Sistemski obavezati nastavnike u visokokolskom obrazovanju na dopunsko obrazovanje u PPM

oblastima, uz povezivanje napredovanja nastavnika i s profesionalnim nastavnikim kompetencijama
(a ne samo s naunim i strunim, kao do sada). Formirani univerzitetski centri za razvoj obrazovanja i
nastave/uenja na integrisanim univerzitetima i na veim univerzitetima obavljaju tu funkciju za manje
(i privatne) univerzitete i visoke strukovne kole;
13) MP e zaduiti kompetentne organizacije (zavode i institute) za razvoj pouzdanog sistema
evaluacije kvaliteta nastavnika. U izgradnju nacionalnog sistema procene kvaliteta nastavnika na svim
nivoima obrazovanja valja uloiti viegodinji profesionalni rad. Za te svrhe treba koristiti i mogunosti
meunarodne saradnje;

14) Definisae se skup relevantnih indikatora za svaku fazu razvoja nastavnika;

15) Za podizanje kvaliteta obrazovanja neophodno je obezbediti finansiranje istraivanja iz metodike

kao nezavisno projektno finansiranje. Potrebno je oformiti bazu podataka iz te oblasti, uiniti strana
iskustva dostupnim i koristiti strunu podrku iz onih stranih univerzitetskih sredina koje u tome imaju
dobre rezultate i vie iskustva od nas.

6. Potrebne promene u okruenju obrazovanja nastavnika

Kako bi se prevaziao problem zbog nedovoljnog broja kompetentnih nastavnika i nastavak njihovog
strunog usavravanja, potrebno je formirati kvalitetne doktorske studije iz oblasti metodike nastave
svih pojedinanih predmeta. Zajednike studije na nivou svih zainteresovanih univerziteta ili
nacionalna doktorska kola, jesu najefikasnije i najkvalitetnije reenje. Treba sainiti mreu
univerzitetskih centara koja e razvijati zajednike studijske programe na sva tri nivoa (osnovne,
master i doktorske studije).

Treba preuzeti odgovarajue korake u podizanju naunih istraivanja u oblasti obrazovanja. Valja
insistirati na to veem broju projekata iz ove oblasti i znaajnijem povezivanju s institucijama iz
regiona i EU. Vana je interdisciplinarnost ovakvih projekata tj. zajedniki rad pedagoga, psihologa i
istraivaa iz struke. Jezgro istraivanja treba da ostane u domenu struke, uz strunu podrku
istraivaa iz oblasti pedagogije i psihologije.

Neophodno je pojaati postojee standarde za akreditaciju studijskih programa, odnosno uvesti

dodatne koji e se odnositi na postizanje strunih i PPM kompetencija. Procena ovakvih studijskih
programa mora biti ekspertska i rezultat moraju biti studijski programi za obrazovanje nastavnika na
svim univerzitetima usklaeni po sadraju. Neophodno je prekinuti praksu da sadraji studijskih
programa zavise od raspoloivih nastavnika na fakultetu.

Univerzitetima treba omoguiti fleksibilnost u pristupu obrazovanju nastavnika, za ta postoje sledee

nekolike mogunosti:

1) uvesti integrisane studijske programe za obrazovanje nastavnika ime bi se postigao vei kvalitet
te izbegao problem s finansiranjem i velike razlike u broju mesta na osnovnim i master studijama;

2) uvesti mogunost da se u viim razredima osnovnog obrazovanja zaposle dvopredmetni nastavnici

koji bi bili jednako kompetentni za oba predmeta;

3) uvesti module ili dvostruke diplome za nastavnike strunih predmeta u srednjim strunim kolama.

Univerziteti treba da preuzmu obavezu da e podii kvalitet svojih nastavnika. To e postii tako to
e prilikom reizbora uvesti dodatne kriterijume koji su u vezi s nastavnikim radom i definisati
indikatore kojima e se meriti pedagoki rad univerzitetskih nastavnika. Tek posle toga moe se
oekivati da se na univerzitetu napravi pomak u promeni (dosadanjeg) pristupa profesionalnom
razvoju univerzitetskih nastavnika.

Lokalna samouprava treba da preuzme deo odgovornosti za razvoj osnovnog obrazovanja, delom i
srednjokolskog. Plan razvoja svake lokalne samouprave (grada, optine) mora ukljuivati ulaganje u
obrazovanje kao primarni zadatak.

Potrebno je povezati struna drutva s univerzitetima i MP. Struna drutva treba da preuzmu deo
odgovornosti za praenje stanja nastave u svojoj oblasti i za njen dalji razvoj.
Zakonsku regulativu o napredovanju nastavnika treba usaglasiti sa zakonom kojim su regulisana
pitanja o radnim odnosima. Treba otvoriti mogunost gubitka radnog mesta u obrazovanju u sluaju
neispunjavanja minimalnih nivoa pokazatelja uspenosti i zbog nedostatka kompetencija. Na
univerzitetima to je i do sada postojalo kao mogunost kroz sistem reizbora (inae, neiskorien).

7. Strateke relacije obrazovanja nastavnika s drugim sistemima

Sa kolama

1) omoguiti kvalitetno hospitovanje (realizaciju kolske prakse) u svim vrstama kola radi sticanja
praktinih znanja (kole treba da budu vebaonice za studente nastavnikih fakulteta, za realizaciju
vebi, obavljanje studentske prakse, izradu seminarskih radova, malih projekata, zavrnih radova na
studijama) uz izbor izuzetnih nastavnika za mentore studentima nastavnikih fakulteta, uz struni
nadzor i savetovanje;

2) obavljati kvalitetnu kontrolu opte i strune mature, zavrnih ispita na kraju kolovanja, kako bi se
obezbedio kvalitetan ulaz na univerzitet;

3) osigurati kontinuitet u razvoju karijernog voenja nastavnika;

4) uskladiti standarde obrazovanja za zavretak srednje kole i studijskih programa na fakultetima koji
obrazuju nastavnike, te ishode celih studija;

5) znatno ojaati vezu univerziteta s gimnazijama kao najveom bazom buduih studenata, a
univerziteti treba da ozbiljno utiu na razvijanje kvaliteta obrazovanja u gimnazijama;

6) poveati kvalitet nadzora u kolama, razmotriti mogunost dodatnog obrazovanja nadzornika u

vidu specijalistikih studija;

7) uspostaviti mehanizam za dobijanje podataka o kvalitetu svrenih studenata u institucijama,

odnosno kolama, u kojima su se zaposlili i to, pre svega, kroz ankete za poslodavce (direktore) i
diplomirane studente.

Sa institucijama kulture i medijima

1) promocija uenja i sticanja znanja i vetina treba da postane primarni cilj svih zaposlenih u
obrazovanju;

2) osigurati zajedniki nastup nastavnika sa svih nivoa obrazovanja u svim vrstama medija u cilju
razvijanja svesti o znaaju kvalitetnog obrazovanja (trenutno se najjai mediji koriste, pre svega,
zarad iznoenja negativnih primera - male plate, tue u kolama, korupcija i sl.), akcenat staviti na
pozitivne stvari.

Deo etvrti
PROIMAJUE STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA OBRAZOVANJA

I. OBRAZOVANJE ODRASLIH
Misija obrazovanja odraslih jeste da omogui odraslim graanima pravo na obrazovanje i uenje
tokom itavog ivota i da time doprinese njihovom linom i profesionalnom razvoju, boljem
zapoljavanju i socijalnoj participaciji.

Obrazovanje odraslih, kao integralni deo celovitog sistema obrazovanja i manifestacija koncepta
celoivotnog uenja, ima sledee funkcije: odgovoriti na potrebe trita rada i pojedinaca za novim
znanjima i vetinama; unaprediti mogunosti za zapoljavanje; omoguiti profesionalnu mobilnosti i
fleksibilnost radno sposobnog stanovnitva; poveati vrednost ljudskog kapitala i mogunost odrivog
socio-ekonomskog razvoja zemlje i njene integracije u globalnu ekonomiju; doprineti smanjivanju
siromatva, poveanju inkluzije i meugeneracijske solidarnosti te kvalitetu ivota, razvoju
demokratije, interkulturalnosti i tolerancije.

1. Vizija razvoja obrazovanja odraslih

Kljuna strateka obeleja obrazovanja odraslih u kontekstu celoivotnog uenja su: obuhvat, kvalitet,
relevantnost, efikasnost, priznavanje prethodnog uenja i karijerno voenje i savetovanje odraslih.

Obuhvat

U 2020. godini najmanje 7% populacije odraslih u Republici Srbiji obuhvaeno je programima

obrazovanja odraslih. Obrazovanje odraslih je dostupno svim kategorijama odraslih nezavisno od
njihovih socio-ekonomskih, fizikih, uzrasnih, intelektualnih, regionalnih, nacionalnih, jezikih, etnikih,
verskih i drugih karakteristika.

Kvalitet

Obezbeen je visok kvalitet sredine/uslova, programa (kurikuluma), procesa nastave/uenja i ishoda

uenja. Razvijen je i primenjen sistem akreditacije ustanova/institucija i programa obrazovanja
odraslih u skladu s meunarodnim standardima. Uspostavljena je meunarodna saradnja u oblasti
monitoringa i evaluacije kvaliteta sistema obrazovanja odraslih.

Relevantnost

Obrazovanje odraslih je postalo jedna o znaajnih snaga razvoja ne samo pojedinaca, ve i drutva, i
to svih njegovih aspekata - ekonomskih, socijalnih, graanskih, politikih. Obrazovanje odraslih
doprinosi unapreenju znanja i vetina radno sposobnog stanovnitva u skladu sa zahtevima trita
rada i time pozitivno utie na ekonomski i drutveni razvoj zemlje i na kvalitet ivota njenih graana.
Doprinos obrazovanja odraslih je prepoznat i u suoavanju sa izazovima starenja drutva,
migracijama i potrebama posebno osetljivih grupa.

Efikasnost

Poveana je efikasnost obrazovnog procesa kroz unapreenje svih parametara kvaliteta ishoda
obrazovanja i racionalnu upotrebu resursa. Raznovrsna ponuda formalnih i neformalnih oblika
obrazovanja odraslih prilagoena je potrebama pojedinaca i oslanja se na racionalno korienje
diversifikovanih izvora finansiranja. Ulaganje pojedinaca, drave i poslodavaca u programe
celoivotnog uenja shvaeno je kao isplativa dugorona investicija u razvoj ljudskih resursa.

Sistem priznavanja prethodnog uenja

Razvijen je i u potpunosti se primenjuje sistem priznavanja prethodnog uenja koji kompetencije i

kvalifikacije steene neformalnim i informalnim obrazovanjem prepoznaje i sertifikuje u skladu sa
NOK i evropskim okvirom kvalifikacija. Uveden je sistem koji priznaje ECVET i ESPB bodove na
osnovu kompetencija i kvalifikacija pojedinaca, bez obzira na to kako su steeni.

Sistem karijernog voenja i savetovanja

Razvijen je i potpuno se primenjuje sistem karijernog voenja i savetovanja, koji savetodavno pomae
odraslima u boljem zapoljavanju i veoj socijalnoj participaciji kao i u sticanju znanja, vetina i
kompetencija za donoenje valjanih odluka u svim podrujima ivota i rada odraslih.

2. Sadanje stanje obrazovanja odraslih

 Obuhvat

U nedostatku pouzdanih podataka, sluimo se podacima Eurostata iz 2008. godine, prema kojima je
u Republici Srbiji samo 3% odraslih (25 - 64 godine starosti) uestvovalo u nekom programu
obrazovanja odraslih. Institucionalni okvir kroz niz akata (ZOSOV, Zakon o spreavanju diskriminacije
osoba sa invaliditetom, Strategija za smanjenje siromatva, Strategija za unapreivanje poloaja
Roma u Republici Srbiji i dr.) predvia ili propisuje dostupnost, nediskriminaciju i kvalitetne uslove za
obrazovanje za sve dravljane Republike Srbije nezavisno od njihovih fizikih, intelektualnih,
uzrasnih, verskih, kulturnih, nacionalnih i ostalih karakteristika. Meutim, i dalje u velikoj meri postoji
problem sa ukljuenou svih u programe dodatnog obrazovanja i uenja, a naroito najsiromanijih i
pripadnika osetljivih grupa. Jedan od problema jeste i mala participacija starih u obrazovanju.
Teritorijalni raspored kapaciteta za obrazovanje odraslih veoma je nepovoljan, posebno za populaciju
koja ivi u seoskim podrujima, jer je veina ustanova u gradovima - 90% kola za obrazovanje
odraslih nalazi se u Centralnoj Srbiji i Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, dok su ostali delovi Republike
Srbije nedovoljno pokriveni tim ustanovama. Broj ustanova u oblasti formalnog obrazovanja odraslih
smanjivan je od poetka devedesetih godina prolog veka i sveden je na mali broj kola za osnovno
obrazovanje odraslih. Oekivalo se da e postojee institucije formalnog obrazovanja razviti programe
obrazovanja odraslih. Primetna je tendencija poveanja obuhvata odraslih u neformalnim oblicima
obrazovanja, pre svega u programima obrazovanja i uenja koje nude nevladine organizacije i privatni
pruaoci usluga obrazovanja. Tekui neformalni pruaoci usluga obrazovanja odraslih su: centri za
profesionalni razvoj zaposlenih; narodni, radniki i otvoreni univerziteti; Privredna komora Srbije;
agencije i institucije za regionalni, privredni i ekonomski razvoj i preduzetnitvo; profesionalna
udruenja i asocijacije; organizacije civilnog drutva; privatne obrazovne ustanove i firme (trening
centri, konsalting firme i sl.); fondacije i humanitarne organizacije; muzeji, biblioteke, itaonice,
pozorita, bioskopi i galerije; naune i strune institucije; kazneno-popravne ustanove; institucije za
drutvenu brigu o starima i NVO za tree doba. Najistaknutija je uloga i obim delatnosti NSZ koja nudi
razliite obuke, i to: prekvalifikacije i dokvalifikacije za potrebe trita rada i poznatog poslodavca i
funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih.

Kvalitet

Ne postoji adekvatan sistem kontrole, evaluacije i unapreenja kvaliteta obrazovanja odraslih, niti
sistem nacionalnih standarda kvaliteta. Iako je mnogo prualaca usluga obrazovanja, jo uvek ne
postoje jasni kriterijumi za procenu kvaliteta obrazovnih usluga. Izraen je nedostatak odgovarajue
opreme, didaktikih sredstava a nema ni dovoljno prostora za izvoenje procesa obrazovanja.
Postojei obrazovni planovi i programi nisu modifikovani na osnovu potreba i ciljeva obrazovanja
odraslih. Postoji problem s raspoloivou, brojnou i kvalitetom nastavnog osoblja i drugog osoblja
u oblasti andragogije. Ne postoji posebno razvijena metodologija za monitoring i evaluaciju
obrazovanja odraslih, ve se primenjuju isti instrumenti i kriterijumi kao i za obrazovanje dece i
omladine. Glavna struna i referentna ustanova za evaluaciju kvaliteta obrazovanja je Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji u okviru formalnog sistema ne prepoznaje odrasle
kao posebnu ciljnu grupu.

Relevantnost

Postojei sistem obrazovanja odraslih ne obezbeuje znanja i vetine koje korespondiraju s

potrebama potencijalnih korisnika, trita rada i drutvene zajednice. Ne postoji dovoljna ponuda
programa obrazovanja odraslih, iako se stanovnitvo Srbije svrstava u grupu izrazito starih populacija,
s prosenom starou od 41 godine, s tendencijom da se uee starije populacije (+65 godina
ivota) do 2050. godine povea na 23,2%. Pored toga, zbog nepovoljne obrazovne i kvalifikacione
strukture i zaposlenog stanovnitva i ukupnog stanovnitva, neophodna je vea ponuda programa
prekvalifikacija i profesionalnih obuka. Postoji velika potreba za obrazovanjem odraslih iz osetljivih
grupa, posebno najsiromanijeg stanovnitva, jer 71% nije zavrio osnovnu kolu, ili od obrazovanja
imaju samo osnovnu kolu. Nedostaje sistemski pristup razvoju obrazovanja i uenja odraslih koji bi
bio u skladu s politikom celoivotnog uenja i pruio raznovrsnu i fleksibilnu ponudu formalnog i
neformalnog uenja.
 Efikasnost

Postojei sistem ne ispunjava potrebe pojedinaca i/ili poslodavaca u odgovarajuem vremenskom

periodu i s odgovarajuom ponudom programa i obuka. Neefikasnost je posledica neravnotee u
alokaciji resursa tokom ivotnog ciklusa pojedinca, jer se u obrazovanje uglavnom ulae do uzrasta
od 25 godina. Nije prepoznata neophodnost i znaaj stalnog usavravanja radne snage kroz inovaciju
znanja, dokvalifikacije i prekvalifikacije. Obrazovanje odraslih se ne posmatra kao isplativo ulaganje.
Nije utvreno koliko se sredstava izdvaja u Republici Srbiji za sve oblike obrazovanja odraslih i
celoivotnog uenja, od direktnih izdvajanja iz budeta po osnovu aktivnosti razliitih ministarstava,
zatim izdvajanja lokalnih samouprava i javnih preduzea, izdvajanja poslodavaca, izdvajanja
pojedinaca i stranih donacija.

Priznavanje prethodnog uenja

Ne postoji jasno definisan zakonski okvir priznavanja prethodnog uenja. Osnovu za razvoj sistema
priznavanja neformalnog i informalnog uenja ini evropski okvir kvalifikacija i NOK. U Republici Srbiji
je jo u toku proces definisanja i usvajanja NOK-a. Priznavanjem znanja i vetina steenih u
neformalnom i informalnom procesu uenja potuje se pravo pojedinca i istovremeno ostvaruje
znaajna ekonomska i drutvena korist za pojedince, zajednicu i dravu.

Karijerno voenje i savetovanje odraslih

Sistem karijernog voenja i savetovanja delimino je razvijen, jer je 2010. godine doneta Strategija
karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 16/10) i Akcioni plan za
njeno sprovoenje. Predvien je dalji razvoj postojeih i otvaranje novih centara za informisanje i
profesionalno savetovanje za sve korisnike NSZ-a, u cilju boljeg obuhvata nezaposlenih lica i
korisnika koji pripadaju osetljivim ciljnim grupama. Od 2005. godine NSZ organizuje radionice za
aktivno traenje posla, uee u klubovima za traenje posla, treninge za osobe koje se tee
zapoljavaju, dugorono nezaposlene, povratnike na trite rada te za one koji spadaju u viak
zaposlenih. Korisnici usluga su prevashodno nezaposleni odrasli ili pojedinci koji hoe da promene
zaposlenje. Tokom poslednje dekade osnovani su centri za razvoj karijere i savetovanje studenata na
VU. Ti centri su prevashodno okrenuti pruanju usluga studentima i nisu usmereni prema iroj
populaciji odraslih.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage - Nizak procenat populacije koji prerano naputa obrazovanje (10%) u poreenju s
drugim zemljama jugoistone Evrope. Povean je broj prualaca usluga obrazovanja i obuke. Budui
da je 2006. godine usvojena Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji ("Slubeni
glasnik RS", broj 1/07) i Akcioni plan za njeno sprovoenje, tako su preduzeti vani koraci u
institucionalnom razvoju sistema obrazovanja odraslih.

Unutranje slabosti - Nerazvijenost neformalnog i nefleksibilnost formalnog sistema obrazovanja.

Obrazovni sadraji su nedovoljno orijentisani na razvoj kljunih kompetencija radne snage.
Nedovoljan broj obrazovnih institucija i nizak nivo njihove tehnike opremljenosti te nedostatak
kadrova u oblasti obrazovanja odraslih. Neusklaenost obrazovnih programa s potrebama trita
rada. Ne postoji NOK koji bi omoguio priznavanje prethodnog uenja. Nema jasnog sistema interne i
eksterne provere kvaliteta niti modela za finansiranje obrazovanja odraslih.

Mogunosti - Prepoznati znaaj koncepta doivotnog uenja i obrazovanja odraslih za socio-

ekonomski razvoj drave. Usklaivanje obrazovnih programa s potrebama trita rada za novim
znanjima, vetinama i kompetencijama. Harmonizacija nacionalnih normativnih akata s referentnim
okvirom EU i s drugim meunarodnim organizacijama. Ukljuivanje u meunarodne projekte kroz
programe celoivotnog uenja i razvoj saradnje kroz umreavanje s transnacionalnim institucijama.

Pretnje - Nedostatak finansijskih sredstava za dodatno obrazovanje i obuke. Neadekvatna promocija

kulture uenja. Poveanje obrazovnog jaza izmeu pripadnika razliitih socijalnih grupa. Otpori
sprovoenju neophodnih reformi i reorganizacije procesa unutar ustanova formalnog obrazovanja.
Nepostojanje sistema za priznavanje kompetencija i kvalifikacija dobijenih kroz neformalno
obrazovanje ili informalno uenje.

4. Strategija razvoja podsistema obrazovanja odraslih

Strategija obrazovanja odraslih u kontekstu celoivotnog uenja odnosi se na sve oblike i nivoe
obrazovanja i obuhvata sve starosne uzraste, od rane mladosti do treeg doba, i razliite ciljne grupe.
Ova strategija obuhvata:

1) osnovno obrazovanje odraslih koji nisu bili obuhvaeni formalnim obrazovanjem;

2) odrasle koji su napustili formalno obrazovanje - osnovno, srednje opte ili struno, visoko - i
potrebno je da dobiju drugu ansu;

3) kontinuirano obrazovanje odraslih u razliitim profesijama u cilju unapreenja znanja i vetina,

prekvalifikacije i dokvalifikacije;

4) obrazovanje odraslih koji su prethodno izali iz formalnog sistema visokog obrazovanja a ele da
nastave obrazovanje (kratki ciklusi, specijalistike strukovne studije, specijalistike akademske
studije, master studije);

5) obrazovanje nezaposlenih radi veih mogunosti zapoljavanja;

6) profesionalno obrazovanje seoskog stanovnitva s ciljem unapreivanja poljoprivrednih delatnosti

(na primer, osposobljavanje za ekoloku poljoprivrednu proizvodnju, za razvijanje seoskog turizma u
domaoj radinosti, obnavljanje starih zanata itd.);

7) obrazovanje odraslih radi sticanja kljunih kompetencija definisanih evropskim okvirom kvalifikacija
za celoivotno uenje;

8) obrazovanje odraslih za uloge aktivnih graana;

9) obrazovanje za tree doba.

Glavni izazovi i opredeljenja ove strategije

Strategija razvoja podsistema obrazovanja odraslih zasniva se na konceptu celoivotnog uenja koji
obuhvata sve podsisteme obrazovanja i omoguava svima, od osoba s predkolskim obrazovanjem
do visokoobrazovanih, da pod istim uslovima steknu kljune kompetencije zasnovane na znanju,
potrebne za ukljuivanje u drutvo i ekonomiju.

U uslovima ubrzanog razvoja nauke i procesa globalizacije, uz istovremeno starenje stanovnitva,

obrazovanje odraslih svojim kvalitetom direktno utie na stepen iskorienosti ljudskog potencijala
jedne zemlje. Obrazovanje odraslih mora odgovoriti na potrebe trita rada i potrebe pojedinaca, biti
korektiv redovnog sistema obrazovanja, biti dovoljno fleksibilan i inovativan podsistem koji se
prilagoava zahtevima novih tehnologija i odrivog razvoja.

Primena koncepta celoivotnog uenja zahteva povezivanje i saradnju svih socijalnih partnera i
relevantnih interesnih grupa. U razvoju strategije koriena su iskustva iz dobre prakse zemalja
lanica EU, uz potovanje kulturnih i nacionalnih specifinosti Republike Srbije. Ova strategija se
zasniva na politici EU u oblasti celoivotnog uenja, iskazanoj u dokumentu Evropske komisije "ET
2020", tj. na programu "Nove vetine za nove poslove".

Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

 Obuhvat

Svakom pojedincu se mora omoguiti pristup procesu uenja na svim nivoima i oblicima obrazovanja,
pod jednakim uslovima i na nain koji najbolje odgovara njegovim mogunostima i potrebama. Zbog
toga je neophodno obezbediti institucionalnu i programsku raznovrsnost obrazovnih mogunosti i
uiniti da odrasli mogu odabrati razliite puteve i naine sticanja kljunih kompetencija. U formalnom
sistemu obrazovanja, od osnovne kole do VU, potrebno je ponuditi programe obrazovanja odraslih.
Neformalni sistem obrazovanja mora postati deo ukupnog sistema obrazovanja.

Akcije su:

Razviti iroku mreu prualaca usluga obrazovanja odraslih koji e za odreene programe
obrazovanja raditi pod istim uslovima i standardima. Izdvojiti sledee kategorije prualaca usluga:

1) formalni sistem obrazovanja - ustanove od osnovnog do visokokolskog obrazovanja;

2) neformalni sistem obrazovanja - ustanove, institucije i organizacije specijalizovane za obrazovanje

odraslih (narodni, radniki, otvoreni univerziteti), NVO u oblasti obrazovanja;

3) neformalni sistem obrazovanja - privredne komore, strukovna udruenja, privredna drutva i

njihove asocijacije;

4) neformalni sistem obrazovanja - ostale ustanove, institucije i organizacije, poput kulturnih i

sportskih ustanova, institucija i organizacija, lokalne samouprave, politikih organizacija i sl.

Formalne i neformalne ustanove, institucije i organizacije za obrazovanje odraslih prolaze proces

akreditacije po istim standardima.

Celovita ponuda programa obrazovanja odraslih u kontekstu celoivotnog uenja mora obuhvatiti:

1) ekonomski orijentisane obrazovne programe (nezaposleni, lica bez kvalifikacija, tehnoloki vikovi,
zaposleni, preduzetnici i lica koja zapoinju sopstveni posao, seosko stanovnitvo);

2) socijalno orijentisane obrazovne programe (za nepismene i lica bez potpunog osnovnog
obrazovanja, lica s posebnim potrebama, etnike manjinske grupe, ene, stare);

3) personalno orijentisane programe obrazovanja radi razvoja linosti tj. znanja, stavova i vetina
pojedinaca u skladu s njegovim eljama i interesovanjima.

Mere za sprovoenje su:

1) ukinuti specijalizovane osnovne kole za obrazovanje odraslih i osnovati centre za uenje u

postojeim obrazovnim ustanovama sa novim programskim sadrajima prilagoenim potrebama
obrazovanja odraslih kako bi se to ekonominije iskoristila postojea mrea (u popodnevnim
asovima i tokom vikenda) i ostvarila dobra geografska rasporeenost;

2) razviti i primeniti programe osnovnog obrazovanja odraslih;

3) razviti programe strunog usavravanja odraslih u skladu s potrebama trita rada;

4) razviti ponudu profesionalnog usavravanja za odrasle kroz programe kratkih kurseva i obuka na
VU, kojima se ostvaruju ESPB bodovi i omoguavaju fleksibilne putanje uenja;

5) razviti programe uenja na daljinu i elektronskog uenja;

6) osnovati univerzitete za tree doba.

Indikatori progresa su:

1) broj formalnih i neformalnih ustanova/institucija za obrazovanje odraslih;

2) broj i struktura polaznika u formalnom i neformalnom sistemu obrazovanja odraslih;

3) broj i raznovrsnost programa za obrazovanje odraslih;

4) geografska rasprostranjenost ponude programa i ustanova/institucija za obrazovanje odraslih.

Kvalitet

Raznovrsnost programa, brojnost prualaca usluga obrazovanja odraslih i potreba za fleksibilnou

programa i procesa nastave zahtevaju obezbeenje kvaliteta tako to e se definisati standardi
kvaliteta, jasne procedure primene standarda i njihovo usavravanje. Kvalitet obrazovanja odraslih
najbolje se procenjuje kroz ishode obrazovanja izraene standardima kvaliteta postignua. Evropski
okvir kvalifikacija za celoivotno uenje zajedniki je referentni okvir za sve nivoe kvalifikacija
ostvarene kako u optem, strunom i akademskom obrazovanju, tako i u inicijalnom i kontinuiranom
obrazovanju.

Akcije:

1) razviti sistem za praenje i vrednovanje kvaliteta sredine/uslova, procesa nastave/uenja i

obrazovnih postignua (kljune kompetencije) u obrazovanju odraslih;

2) definisati standarde za programe obrazovanja, za profesionalno usavravanje nastavnika i

facilitatora za obrazovanje odraslih i za nastavni proces;

3) obezbediti kvalitet nastavnih programa - povezati sa obezbeivanjem obrazovnih postignua u

skladu s nacionalnim i evropskim okvirom kvalifikacija za celoivotno uenje i kljunim
kompetencijama;

4) intenzivirati meunarodnu saradnju u oblasti monitoringa i evaluacije kvaliteta sistema obrazovanja

odraslih i celoivotnog uenja, kroz uee Republike Srbije u meunarodnom programu za procenu
kompetencija odraslih - PIAAS.

Mere:

1) razviti sistem za akreditaciju organizacija u formalnom i neformalnom obrazovanju odraslih;

2) osnovati nezavisnu instituciju koja e biti nadlena za definisanje i uvoenje sistema kvaliteta,
akreditaciju i sertifikaciju neformalnog obrazovanja odraslih u skladu s meunarodnim instrumentima i
standardima za istraivanje, praenje i evaluaciju u obrazovanju odraslih;

3) stvoriti stimulativnu sredinu za uenje kroz implementaciju programa rekonstrukcije te adaptacije

postojeih prostora i njihovo opremanje savremenom audio-vizuelnom opremom;

4) doneti zakon kojim e se urediti obrazovanje odraslih i podzakonske akte koji e omoguiti primenu
tog zakona i formiranje odgovarajuih tela i organizacija na nacionalnom i regionalnom nivou i nivou
lokalne samouprave.

Indikatori:

1) nivo razvijenosti, funkcionalne osposobljenosti i stvarnog funkcionisanja sistema za akreditaciju

institucija;
2) osnovana nezavisna institucija za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja odraslih;

3) stepen implementacije programa rekonstrukcije i adaptacije postojeih prostora i njihovo

opremanje savremenom audio-vizuelnom opremom;

4) primenjuje se zakon kojim e se regulisati pitanja o obrazovanju odraslih i podzakonska akta

donetih na osnovu tog zakona.

Relevantnost

Poboljanje relevantnosti sistema obrazovanja odraslih postie se kroz praenje i istraivanje trita
rada i usklaivanje obrazovnih programa s uoenim potrebama. Neophodno je obezbediti visok
stepen uticaja svih zainteresovanih aktera (socijalnih partnera) na sistem obrazovanja odraslih, tj. na
obrazovnu politiku, definisanje i sprovoenje programa i verifikacije steenih kompetencija i
kvalifikacija.

Akcije:

Relevantnost sistema se postie kroz fleksibilnost, odnosno sposobnost organizacija i institucija za

obrazovanje odraslih da pravovremeno i adekvatno reaguju na potrebe za novim znanjima i
vetinama:

1) fleksibilnost obrazovanja - obavezna izgradnja sistema neformalnog obrazovanja i priznavanje

kompetencija i kvalifikacija steenih neformalnim programima;

2) fleksibilnost nastavnih planova - modularizacija nastavnih planova i izrada modela NOK. U Evropi
se u takvim okvirima posebno naglaava strukovno obrazovanje i oni olakavaju mobilnost radnika i
pristup procesu obrazovanja;

3) fleksibilnost sadraja - umesto orijentacije prenos/sticanje to vee koliine znanja, neophodno je

fokusirati se na sticanje vetina: uenje uenja, kreativnost, preduzetnike vetine, sposobnost
reavanja problema;

4) fleksibilnost na nivou metodike/didaktike - sve vei naglasak na samoorganizovanom i

samostalnom uenju.

Mere:

1) praenje i istraivanje trita rada i usklaivanje obrazovnih programa;

2) razvoj obrazovnog sistema koji obezbeuje fleksibilne putanje uenja;

3) izborni moduli moraju da obezbede kvalifikacije koje omoguavaju dalji razvoj ili promenu karijere.

Indikatori:

1) uee socijalnih partnera u definisanju kurikuluma;

2) postoji sistem praenja potreba na tritu rada;

3) fleksibilne putanje uenja na svim nivoima obrazovanja.

Efikasnost

Neophodno je podizanjem zahteva za kvalitet obrazovanja odraslih obezbediti maksimalnu

iskorienost postojeih kapaciteta i resursa. Primenom standarda obezbedie se svrsishodno
korienje kapaciteta i napora (finansijskih, materijalnih, institucionalnih i ljudskih). Efikasnost sistema
e se uspostaviti kroz maksimalnu iskorienost postojeih ustanova formalnog obrazovanja -
redovnih kola za osnovno, srednje i visoko obrazovanje, kao i ustanova i institucija za obrazovanje
odraslih iz neformalnog sistema obrazovanja. Usluge savetovanja i karijernog voenja doprinee
boljoj informisanosti o znaenju i funkcijama celoivotnog uenja, vrstama programa, uslovima i
mogunostima profesionalnog i linog razvoja. Definisae se model odrivog sistema finansiranja
obrazovanja, odraslih, prilagoen potrebama svih interesnih grupa, koji e koristiti razliite izvore
finansiranja od budetskih, preko direktnih ulaganja poslodavaca i pojedinaca, do meunarodnih
donatorskih projekata.

Akcije:

1) usvojiti standarde za proveru kvaliteta uslova, procesa i postignua u oblasti obrazovanja odraslih;

2) napraviti jedinstven registar svih ustanova, institucija i organizacija u oblasti formalnog i

neformalnog obrazovanja od nacionalnog do lokalnog nivoa i proceniti njihove raspoloive kapacitete;

3) organizovati usluge savetovanja i karijernog voenja u centrima za uenje u okviru postojeih

formalnih i neformalnih obrazovnih institucija, filijala NSZ-a, socijalnih institucija i privrednih drutava;

4) uspostaviti sistem finansiranja obrazovanja odraslih.

Mere:

1) definisati standarde za proveru kvaliteta u oblasti obrazovanja odraslih;

2) sredstva iz budeta prvenstveno usmeriti ka potrebama osetljivih grupa;

3) uvesti poreske olakice koje e podstai poslodavce da ulau u struno usavravanje zaposlenih;

4) ustanoviti finansijske podsticaje za pojedince u korienju usluga obrazovanja odraslih;

5) podsticati napore obrazovnih institucija i ministarstava u apliciranju za strane donacije.

Indikatori:

1) usvojeni standardi za akreditaciju i proveru kvaliteta u oblasti obrazovanja odrasli;

2) iz budeta izdvojen iznos za razvoj podsistema obrazovanja odraslih;

3) poslodavci izdvajaju sredstva za programe strunog usavravanja i obuku;

4) zakonska regulativa;

5) broj donatorskih projekata.

Priznavanje prethodnog uenja

Do 2020. godine neophodno je razviti jedinstven sistem za priznavanje prethodnog uenja koji e
kompetencije i kvalifikacije steene kroz praksu i dodatne obuke priznati i sertifikovati u skladu s
kompetencijama koje e biti definisane u NOK, tako da one budu priznate na nacionalnom nivou.
Sistem priznavanja prethodnog uenja mora biti zasnovan na sledeim glavnim principima:

1) jedinstveno pravo svakog pojedinca - odnosi se na priznavanje neformalnog i informalnog uenja.

Neophodno je obezbeenje jednakog pristupa i postupka prema svakom pojedincu u procesu
priznavanja, uz obavezno potovanje privatnosti i prava pojedinaca;
2) obaveza interesnih grupa - u skladu s svojim pravima, odgovornostima i kompetencijama interesne
grupe moraju uspostaviti sistem za identifikovanje i priznavanje neformalnog i informalnog uenja;

3) pouzdanost - procesi, procedure i kriterijumi za identifikovanje i priznavanje neformalnog i

informalnog uenja moraju biti fer, transparentni i utemeljeni na mehanizmima kontrole kvaliteta;

4) kredibilitet i legitimnost - sistem mora biti priznat na nacionalnom nivou i zasnovan na

meunarodnim standardima.

Akcije:

1) definisati NOK i Nacionalni okvir strunih kvalifikacija;

2) usvojiti ECVET sistem (European Credit System for VET) u cilju davanja kredita za prethodno
steene strune kompetencije, bez obzira na to gde i kako su dobijene;

3) sistem univerzitetskog celoivotnog uenja (kratki kursevi i obuke, posebni programi za zaposlene,
programi na daljinu, programi elektronskog uenja, itd.) zahteva uvoenje ESPB i sertifikovanje
steenih kompetencija;

4) priznavanje prethodnog uenja zahteva uee u zajednikim meunarodnim programima radi

sagledavanja dobre prakse u zemljama EU i formulisanja odgovarajuih modela u skladu sa
specifinostima obrazovnog sistema Republike Srbije.

Mere:

1) Usvojiti NOK i Nacionalni okvir strunih kvalifikacija u 2012. godini;

2) Promeniti Zakon o visokom obrazovanju tako to e se u njega ukljuiti razni oblici univerzitetskog
celoivotnog uenja kroz kratke kurseve - do 30 ESPB - modularizaciju, uvoenje profesionalnih
mastera i mastera za potrebe poslodavaca;

3) Razviti model priznavanja prethodnog uenja prilagoen obrazovnom sistemu Republike Srbije;

4) Akreditovati institucije koje e sprovoditi proces priznavanja prethodnog uenja.

Indikatori:

1) Usvojen NOK i Nacionalni okvir strunih kvalifikacija;

2) novi zakon o visokom obrazovanju;

3) model priznavanja prethodnog uenja;

4) broj institucija za priznavanje prethodnog uenja;

5) poetak procesa priznavanja prethodnog uenja i izdavanja Europass-a.

Karijerno voenje i savetovanje odraslih

U skladu s konceptom celoivotnog uenja, a u cilju boljeg razvoja vetina i znanja potrebnih za
trite rada i adekvatnu socijalnu participaciju odraslih, neophodno je dalje razviti i unaprediti sistem
karijernog voenja i savetovanja odraslih u obrazovanju i zapoljavanju. Proces voenja i savetovanja
odraslih pomae pojedincima u ispravnom sagledavanju mogunosti i donoenju pravih odluka o
nainu sticanja znanja, vetine i kompetencije koje e im koristiti u individualnom i profesionalnom
razvoju. Sistem je posebno vaan za socijalno iskljuene pojedince, koji su u nepovoljnom poloaju
zbog starosti, pola, klasne, etnike i verske pripadnosti, radnog statusa i nepismenosti.

Akcije:

1) pruanje informacija i pomoi u razumevanju i tumaenju informacija, u otkrivanju elja,

mogunosti i potreba prilikom izbora karijere;

2) voenje i savetovanje o nainu sticanja vetina neophodnih za donoenje vanih odluka o

profesionalnom usavravanju;

3) prikupljanje informacija o stepenu zadovoljstva korisnika i socijalnih partnera, prvenstveno

poslodavaca.

Mere:

1) neophodno je osnivanje centara za karijerno voenje i savetovanje odraslih u ustanovama i

institucijama formalnog i neformalnog obrazovanja;

2) savetovanje u oblasti dodatnog obrazovanja i zapoljavanja odraslih;

3) stvaranje jedinstvene baze podataka o odraslima koji su zainteresovani za dodatne profesionalne

obuke (prekvalifikaciju i dokvalifikaciju);

Indikatori:

1) broj centara za karijerno voenje i savetovanje;

2) broj korisnika usluga u centrima;

3) organizovanje seminara, treninga, radionica i drugih oblika edukacije za odrasle u skladu s

njihovim potrebama.

5. Potrebne promene u okruenju

1) Sainiti institucionalni okvir koji bi podrao uspostavljanje i razvoj podsistema obrazovanja odraslih,
jer su se do sada zakonske regulative sporo definisale i neefikasno primenjivale. Zbog toga se u
praksi pojavljuje niz fragmentiranih akcija i mera pojedinih ministarstava, a one su meusobno
nedovoljno sinhronizovane i sa zanemarljivim efektima u odnosu na potrebe za obrazovanjem
odraslih;

2) Uspostaviti socijalni dijalog izmeu relevantnih partnera (poslodavci, sindikati, drava) i interesnih
grupa (privredne komore, struna drutva, zajednice strunih kola, profesionalna udruenja) kako bi
se identifikovale potrebe za obrazovanjem, definisao program i vrednovali ishodi. Partnerstvo valja
razvijati na svim nivoima - od lokalnog, preko regionalnog do internacionalnog;

3) Na republikom i lokalnom nivou osnivati, u skladu sa zakonom, savetodavna tela za razvoj

ljudskih resursa u kojima bi bili podjednako zastupljeni predstavnici poslodavaca, zaposlenih, graana
i obrazovnih institucija formalnog i neformalnog sektora. Tako e predstavnici poslovnog sveta i
sindikata i sami graani uticati na formiranje ponude za obrazovanje odraslih. Kako bi se ponuda
prilagodila potrebama lokalnog trita rada, na lokalnom nivou partnerstvo valja ostvariti izmeu
potencijalnih studenata i obrazovnih institucija, filijala NSZ-a, centara za karijerno voenje i
savetovanje odraslih, istraivakih centara, preduzea, lokalne samouprave i NVO. Pravnu prirodu,
nadlenosti i procedure osnivanja saveta formulisati u akcionom planu;
4) Ostvariti saradnju s meunarodnim organizacijama (EU, OECD, UNESCO) i uee u zajednikim
programima i projektima posredstvom mree institucija i centara. Za Republiku Srbiju je najvanije da
usaglasi zakonske regulative sa EU, kako bi imala pristup fondovima koji su specijalno namenjeni
razvoju podsistema obrazovanja odraslih i konceptu celoivotnog uenja. Za ovaj tip partnerstva
neophodno je i uestvovanje u meunarodnim sistemima kontrole kvaliteta, na primer u Programu za
procenu kompetencija odraslih - PIAAS;

5) Diversifikovati izvore finansiranja - Ukljuiti privatni sektor, poslovni svet i pojedince u finansiranje
programa celoivotnog uenja. Fiskalnom politikom omoguiti fiskalne olakice za pojedince i
poslodavce ukoliko ulau u programe obrazovanja odraslih. Kroz razvoj meunarodne saradnje
obezbediti pristup raznovrsnim fondovima vezanim za obrazovanje npr. strukturnim fondovima EU u
oblasti obrazovanja - Tempus, Leonardo da Vinci, Lifelong Learning Programs, Grundtvig, Comenius;

6) Menjati medijski odnos prema obrazovanju - Potrebno je definisati nacionalni program podrke i
promocije koncepta celoivotnog uenja. Uvesti nauno-obrazovni kanal i specijalizovane emisije koje
promoviu i naglaavaju neophodnost obrazovanja odraslih.

6. Strateke relacije podsistema obrazovanja odraslih s drugim sistemima

1. obrazovanje odraslih - privreda:

(1) definisanje programa i obuka na svim nivoima obrazovanja u skladu s potrebama trita
rada i privrede, kao i sa eljama i potrebama pojedinaca,

(2) saradnja u karijernom voenju i savetovanja na svim nivoima obrazovanja, naroito u

savetovanju odraslih pri izboru odgovarajuih programa za unapreenja znanja i vetina;

2. obrazovanje odraslih - profesionalna udruenja:

(1) zajednika istraivanja u oblastima meuresorne saradnje, uestvovanje u

zakonodavnim aktivnostima,

(2) zajedniko uestvovanje na meunarodnim projektima,

(3) definisanje potrebnih vetina i znanja,

(4) saradnja pri definisanju obrazovnih profila,

(5) razvoj sistema za priznavanje prethodnog uenja,

(6) dijalog i partnerstvo na razliitim nivoima planiranja, razvoja i ostvarivanja obrazovanja

odraslih;

3. obrazovanje odraslih - fiskalni sistem:

(1) uvoenje poreskih olakica na ulaganja poslodavaca u dodatno obrazovanje i

obuavanje zaposlenih,

(2) fiskalne olakice za pojedince koji ulau u sopstveno obrazovanje;

4. obrazovanje odraslih - kultura:

(1) programi obrazovanja odraslih mogu doprineti poveanju nacionalnog i kulturnog

identiteta populacije u celini, kao i potovanju individualnih vrednosti pojedinaca,
 (2) neophodno je da programe finansiraju MP i ministarstvo nadleno za kulturu,
informisanje i informaciono drutvo.

II. FINANSIRANJE OBRAZOVANJA

Misija finansiranja obrazovanja je efikasno usmeravanje budetskih i drugih sredstava, u skladu s
obrazovnim strategijama, radi postizanja eljenih efekata. Funkcije finansiranja vezane su za svaki
nivo obrazovanja pojedinano, dok se odnosi meu nivoima reguliu u skladu s definisanom optom
obrazovnom strategijom. Finansiranje obrazovanja predstavlja jedan od najvanijih instrumenata
realizacije obrazovnih strategija i unapreenja obrazovnog sistema.

1. Vizija sistema javnog finansiranja

Polazei od injenice da obrazovanje predstavlja vrstu produktivnog javnog rashoda, osnov na kome
se razvija vizija sistema obrazovanja je poveanje uea ukupnih javnih rashoda za obrazovanje na
nivo od 6% bruto domaeg proizvoda do 2020. godine. Ovo poveanje mora da bude kontinualno,
kao strateko opredeljenje drave.

Poveanje javnih rashoda za obrazovanje mora da postigne etiri kljuna efekta:

1) poveanje kvaliteta obrazovanja;

2) unapreenje dostupnosti, tj. obuhvata obrazovanja;

3) poveanje efikasnosti sistema obrazovanja;

4) poveanje relevantnosti obrazovanja, tj. osiguravanje podrke onim nivoima, oblicima i programima
obrazovanja koji daju najvei doprinos razvoju drutva i privrede.

Poveanje kvaliteta predstavlja najvaniji cilj obrazovnog procesa. Sistem finansiranja obrazovanja
na svim nivoima mora da postane snaan instrument obrazovne strategije koji doprinosi poveanju
kvaliteta.

Unapreenje dostupnosti kod predkolskog i osnovnog obrazovanja predstavlja poveani obuhvat

dece predkolskim vaspitanjem, osigurava potpuni obuhvat pripremnim predkolskim programom i
osnovnim obrazovanjem, predupreuje osipanje tokom osnovnog obrazovanja i poveava broj
uenika koji upisuju srednje obrazovanje. U srednjokolskom i visokom obrazovanju sistem
finansiranja mora kroz dodatno finansiranje i sistem stipendiranja i kreditiranja uenika i studenata
nieg socioekonomskog porekla obezbediti kvalitet i jednakopravnost. Sistem finansiranja
akademskih i doktorskih studija mora da obezbedi pokrivanje svih trokova nauno-obrazovnog
procesa ime se obezbeuje univerzalna dostupnost i primena naela izuzetnosti na najviem nivou
formalnog obrazovanja. Celoivotno obrazovanje mora postati sastavni deo procesa rada i
napredovanja svakog radno sposobnog graanina i stoga mora biti posebno stimulisano.

Poveanje efikasnosti mora da obezbedi bolje upravljanje obrazovnim sistemom uz smanjenje

neracionalnosti i skraenje prosenog trajanja studiranja. Meutim, poveanje ekonomske efikasnosti
ne sme ugroziti kvalitet obrazovanja niti sme smanjiti dostupnost.

Poveanje relevantnosti obrazovanja ostvaruje se tako to se finansijska sredstva u veoj meri

usmeravaju ka onim oblicima obrazovanja, pre svega u visokom obrazovanju, koji formiraju kadrove u
oblastima prioritetnim za razvoj Republike Srbije.

Dalji tekst konkretno razrauje gore navedene principe i sadri dve celine, prvu posveenu
preduniverzitetskom obrazovanju, i drugu - visokom obrazovanju. S obzirom da se od visokog
obrazovanja i nauno-istraivakog rada oekuje da postanu istinski generatori razvoja celokupnog
drutva, jedan od najvanijih instrumenata za realizaciju tog cilja je model finansiranja visokog
obrazovanja i nauke. Zbog toga je neophodno da se kroz izradu Akcionog plana formulie u ovom
smislu konzistentna politika finansiranja. Model prikazan u daljem tekstu jedan je od moguih modela
jednog od segmenata tog sistema, koji tek kroz celovitu strunu evaluaciju treba proveriti i verifikovati.

2. Finansiranje preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja

Kratak opis postojeeg sistema po nivoima obrazovanja

U postojeem sistemu finansiranja nisu definisani odnosi i prioriteti na tri nivoa na kojima se moe
posmatrati sistem finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, a to su:

1) makronivo - nivo uea izdvajanja za obrazovanje u bruto domaem proizvodu;

2) mezonivo - odnosi u ulaganjima u pojedine nivoe obrazovanja;

3) mikronivo - odnosi unutar pojedinih nivoa obrazovanja.

Na makronivou potrebno je spreiti smanjenje uea javnih ulaganja, a u uslovima privredne

ekspanzije obezbediti poveanje uea javnih ulaganja za obrazovanje u bruto domaem proizvodu,
i to kroz propisavanje fiskalnih pravila kojima se ograniava diskreciona vlast nosilaca fiskalne i
obrazovne strategije te omoguava stabilan nivo finansiranja obrazovanja u srednjem i dugom roku.

Na mezonivou potrebno je otkloniti sistemske nedostatke i usmeriti sredstva uteena na nekom

nivou, ka nivou obrazovanja za koji se ustanovi da su mu neophodna dodatna ulaganja. Primer
unapreenja upravljanja na mezonivou je smanjenje broja srednjih strunih kola, transformacija
odreenog broja srednjih strunih kola i otvaranje veeg broja gimnazija. Uteena sredstva se
mogu preusmeriti ka unapreenju uslova u kojima se odvija obrazovni proces, kupovini savremene
opreme i uila i dr.

Na mikronivou potrebno je utvrditi prioritete u okviru odreenog nivoa obrazovanja i preusmeriti

uteena sredstva radi postizanja definisanih ciljeva. Stoga je, ako uzmemo za primer osnovno
obrazovanje, sredstva koja e se generisati usled smanjenja broja odeljenja i spajanja kola mogue
uloiti u unapreenje rada s decom kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrka.

Upravljanje finansijama na tri navedena nivoa mora se sprovoditi dvojako:

1) usvojene odluke moraju imati dugoroan karakter i predstavljati strateko opredeljenje drave u
odreenom sektoru obrazovanja;

2) upravljanje finansijama postaje instrument za sprovoenje razvojnih obrazovnih strategija.

Postojei sistem finansiranja predkolskog obrazovanja je decentralizovan i zasnovan je na modelu

u kome su sufinansijeri lokalna samouprava i roditelji. Po postojeem modelu, lokalna samouprava
obezbeuje sredstva koja pokrivaju 80% trokova, a roditelji obezbeuju 20% trokova (prosean
nivo, dok nivo uea u pojedinanom sluaju zavisi od socioekonomskog statusa roditelja). Nadalje
e se razvijati modeli javno-privatnog partnerstva sa ciljem obezbeivanja veeg obuhvata dece
predkolskog uzrasta.

Sredstva za pripremni predkolski program obezbeuju se u republikom budetu i prenose se

lokalnim samoupravama na osnovu broja formiranih grupa. Navedeni sistem je pokazao razliite
efekte, u zavisnosti od naina upravljanja sredstvima na nivou lokalne samouprave. Jedan od
znaajnih primera neefikasnosti je izgradnja novih predkolskih ustanova u lokalnim samoupravama
gde postoji viak prostora u kolama u kojima je broj uenika drastino smanjen. Preureenjem
prostora u kolama za potrebe predkolskog obrazovanja, postigle bi se znaajne utede:

1) ne bi se zidao novi objekat;

2) administrativno osoblje kole bi moglo da obavlja iste poslove i za predkolsku ustanovu.

Poto u prethodnom periodu nije bilo planiranja i koordinacije republikog nivoa i nivoa lokalne
samouprave, nastala je neadekvatno razvijena mrea predkolskih ustanova, posebno u ruralnim
sredinama i nerazvijenim lokalnim samoupravama. Samim tim, u postojeem sistemu nije zastupljena
dostupnost i jednakopravnost za ugroene grupe dece i uenika, ije je socioekonomsko poreklo nie
od republikog proseka, pa se poveavaju anse za rano naputanje kolovanja i nastavak
reprodukcije kruga siromatva.

Sistem finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja zasnovan je na vie ulaznih varijabli, pri emu
je najvanija varijabla broj odeljenja. Kako je demografski trend negativan, direktori kola se bore da
dobiju odobrenje za odravanje postojeeg broja odeljenja ili to je mogue manje smanjenje tog
broja. Time, zbog neadekvatnog smanjenja broja odeljenja, nastaje fundamentalna neefikasnost u
osnovnom obrazovanju. U periodu od kolske 1990/91. godine do kolske 2008/09. godine, broj
uenika u osnovnom obrazovanju smanjen je za oko 215 000 (RZS). U istom periodu, broj odeljenja
smanjen je za samo oko 2300, a broj kolskih objekata (centralne kole i izdvojena odeljenja) za 86.
Moe se zakljuiti da je realno ulaganje po ueniku znaajno poveano, ali i to da sredstva nisu
ulagana u razvoj obrazovanja ve u zadravanje postojeeg broja zaposlenih. Smanjenje broja
uenika nije bilo praeno odgovarajuom optimizacijom mree osnovnih kola. U srednjokolskom
obrazovanju uoava se dominacija srednjeg strunog obrazovanja, koje je znaajno skuplje od
gimnazijskog. Kad se ima u vidu injenica da najvei broj uenika po zavretku srednjeg strunog
obrazovanja upisuje visoko obrazovanje, nastaje dodatna neefikasnost, jer su uenici srednjeg
strunog obrazovanja pohaali skuplje nastavne planove i programe, i spremali se za trite rada, a
ne za upis na VU. Sledi da je neophodno optimizovati mreu srednjih kola i poveati broj uenika u
gimnazijama, ime se mogu otkloniti prikazane neefikasnosti i utedeti odreena sredstva. Takoe,
postojei sistem finansiranja nije na odgovarajui nain regulisao profesionalno usavravanje
nastavnika za ije finansiranje su nadlene lokalne samouprave. U praksi postoje velike razlike u
primeni, koje u najveoj meri koreliraju s ekonomskim razvojem lokalnih samouprava jer siromanije
lokalne samouprave nisu imale dovoljno sredstava da bi ispunile postavljene zakonske uslove.

Glavni nedostaci postojeeg sistema

Pored navedenih problema, u postojeem sistemu gde se 95% budetskih sredstava za

preduniverzitetsko obrazovanje troi na plate zaposlenih u okviru pripremnog predkolskog, osnovnog
i srednjeg obrazovanja, nije mogue utvrditi strateko opredeljenje drave niti je upravljanje
finansijama mogue. Postojei dualni sistem finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, prema
kome je republika nadlena za isplatu plata a lokalne samouprave za obezbeivanje kapitalnih
ulaganja, materijalnih trokova i drugih rashoda, pokazao je i druge znaajne nedostatke. Negativni
efekti postojeeg sistema finansiranja ogledaju se u injenici da ne postoje odgovarajua sredstva na
nivou lokalne samouprave za razvojne projekte (izgradnja novih predkolskih ustanova, finansiranje
profesionalnog usavravanja nastavnika, kupovine savremene opreme i uila), to je posebno
izraeno u siromanijim lokalnim samoupravama koje imaju simboline izvorne prihode. Zbog toga je
postojee stanje vaspitno-obrazovnih objekata u datim lokalnim samoupravama loije od republikog
proseka, te se s vremenom razlike izmeu najrazvijenijih i najnerazvijenijih lokalnih samouprava samo
poveavaju. Posledino, poveanje razlika u opremljenosti objekata, strunim znanjima nastavnika i
dostupnosti savremene opreme i uila dovodi do loijih obrazovnih postignua uenika iz nerazvijenih
lokalnih samouprava i osipanje tokom trajanja osnovnog i srednjeg obrazovanja. Takoe, u osnovi
postojeeg sistema finansiranja je odravanje postojee mree obrazovnih ustanova.

Nov model finansiranja

Opisane manjkavosti postojeeg sistema predstavljaju osnovni generator ideja za uvoenje novog
modela finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, sa zadatkom da doprinese prebacivanju fokusa
s postojee statike dimenzije (odslikane u odravanju iste mree ustanova i broja zaposlenih), na
novu - dinamiku dimenziju, usmerenu ka planiranju mera razvoja obrazovanja i ka podizanju
njegovog kvaliteta i efikasnosti. Ispunjavanje ovih ciljeva moe se ostvariti jedino uvoenjem sistema
finansiranja prema broju uenika, u okviru koga e se nivo finansiranja uenika razlikovati u zavisnosti
od obrazovnih potreba i socioekonomskih osobenosti sredina u kojima uenik pohaa nastavni
proces.

Osnovni instrument finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja je uvoenje sistema finansiranja

prema broju dece, odnosno uenika.

Pritom, sistemu preduniverzitetskog obrazovanja se pristupa kao jedinstvenom (a ne kao zbiru tri
razdvojena sistema - predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja) u kome se definiu principi,
kljuna obeleja i nadlenosti centralnog i lokalnog nivoa.

Preduslov za uvoenje novog sistema finansiranja je postojanje informacinog sistema, iz koga e se

prikupljati podaci i na nivou lokalne samouprave i na nivou svake pojedinane kole.

U novom modelu finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja kreiraju se tri kljuna elementa:

1) centralna formula - u okviru koje se cena po detetu, odnosno ueniku diferencira na osnovu
razlika utvrenih nastavnim planom i programom;

2) sistem podele trokova - odreivanje uea centralnog i lokalnog nivoa u finansiranju deteta i
uenika;

3) lokalne formule - pravila odreivanja nivoa sredstava na lokalnom nivou.

Uloga centralne formule je prevashodno izraunavanje cene obrazovnog procesa za tipino dete i
uenika, dok je svrha sistema podele trokova i lokalne formule obezbeivanje adekvatnog nivoa
finansiranja u skladu sa specifinim obrazovnim potrebama deteta i uenika u odreenoj lokalnoj
samoupravi. Sistem podele trokova mora obezbediti pravednost i razliit (ili jednak) procenat
uea centralnog i lokalnog nivoa. Ceo sistem mora uzeti u obzir razlike u ekonomskoj moi lokalnih
samouprava i na taj nain obezbediti vee uee centralnog nivoa u finansiranju uenika koji
nastavu pohaaju u kolama koje pripadaju lokalnim samoupravama s manjom ekonomskom moi.
Nakon primene modela podele trokova radi izjednaavanja nivoa sredstava, lokalne samouprave
moraju razviti modele lokalnih formula u okviru kojih e kvantitativno izraziti sve specifinosti
obrazovnog procesa i uz to se moraju imati u vidu razliite lokalne okolnosti (mrea kola, broj
izdvojenih odeljenja, razliiti oblici dodatnih obrazovnih potreba). Ispunjenje ciljeva obrazovnih
strategija jedino je mogue uz koordinaciju sva tri elementa novog modela finansiranja.

U centralnoj formuli sistem utvrivanja plata zaposlenih je centralizovan i jedinstven za sve

zaposlene. S obzirom na to da fiskalna decentralizacija implicira i decentralizaciju u odreivanju plata,
potrebno je definisati nivo autonomije koju e lokalne samouprave imati u odreivanju plata. Sigurno
je da bi potpuna deregulacija mogla dovesti do velikog broja negativnih, neeljenih efekata (veliki
raspon plata izmeu razvijenih i nerazvijenih optina, nastavnici naputaju optine s manjim nivoom
plata i dr.), pa se stoga namee odreeni vid ograniene samostalnosti optina u definisanju plata.
Prema tom reenju, lokalne samouprave bi, u skladu sa sistemom podele trokova, mogle da plate
zaposlenih u kolama poveaju najvie do odreenog procenta, ime bi plate u tim lokalnim
samoupravama mogle biti vee od propisanih na nivou republike za odreeno zvanje.

Proces definisanja formule na centralnom nivou potrebno je zasnovati na utvrivanju specifinosti

programa obrazovanja, vodei rauna o indikatorima i definisanim kriterijumima koji utiu na cenu, po
odreenoj kategoriji uenika:

1) obrazovni ciklus i profili (pripremni predkolski program, osnovno obrazovanje od prvog do etvrtog
razreda, osnovno obrazovanje od petog do osmog razreda, osnovne muzike kole, gimnazije -
opte, filoloke i matematike ili druge specijalizovane - razliiti profili u srednjim strunim kolama i
dr.);

2) obrazovanje na manjinskim jezicima;

3) broj dece s posebnim potrebama;

4) gustina populacije na teritoriji lokalne samouprave;

5) kvalitet puteva;

6) stanje socioekonomskih indikatora u lokalnoj samoupravi u odnosu na republiki prosek.

Novi sistem finansiranja mora ukljuiti u tekue rashode i rashode neophodne za profesionalno
napredovanje nastavnika predviene ovom strategijom i zakonskim propisima. Iako u strogo
fiskalnom smislu poveanje plata nastavnika predstavlja deo tekuih rashoda, odreeno procentualno
poveanje sredstava u budetu za finansiranje poveanja plata nastavnika koji su stekli vie zvanje,
sutinski e predstavljati oblik jasne obrazovne strategije drave kojom se nastavnici stimuliu da
kontinualno rade na svom usavravanju i sticanju novih znanja i vetina.

Navedeni indikatori predstavljaju smernice za definisanje i izraunavanje koeficijenata u okviru

centralne formule koji opredeljuju nivo dodatnih sredstava u odnosu na cenu jedininog uenika
(uenik od prvog do etvrtog razreda osnovne kole). To konkretno znai da e se u okviru centralne
formule iznos sredstava koji lokalna samouprava dobija za preduniverzitetsko obrazovanje
izraunavati mnoenjem cene jedininog uenika sa brojem uenika i zbirom svih koeficijenata, koji
odraavaju specifinost obrazovnog procesa u lokalnoj samoupravi. Samim tim, cena uenika istog
obrazovnog nivoa nee biti ista u svim lokalnim samoupravama, ve e odraavati realne razlike koje
postoje u realizaciji obrazovnog procesa.

Na pravila o centralnoj formuli se naslanja i mogunost da lokalne samouprave razvojem posebnih

modela lokalnih formula izvre dodatna prilagoavanja i uvrste dodatne indikatore i izraunaju
dopunske koeficijente, ijom primenom e sredstva biti transferisana do svake pojedinane kole.

Teite finansiranja u novom modelu potrebno je prebaciti s finansiranja postojee mree ustanova
na finansiranje programa obrazovanja koji se definiu republikim propisima, kao i na finansiranje
razvoja obrazovanja. Kroz novi sistem finansiranja moraju da se obezbede sredstva za finansiranje:

1) tekuih rashoda vezanih za obrazovni proces;

2) kapitalnih izdataka;

3) sredstava za razvoj obrazovanja.

Finansiranje tekuih rashoda

Principi novog modela finansiranja tekuih rashoda su:

1) fiskalna decentralizacija;

2) efikasnost;

3) efektivnost;

4) jednakopravnost.

Navedeni principi meusobno su povezani i ine koherentnu celinu. Dok princip fiskalne
decentralizacije predstavlja opredeljenje da je potrebno podeliti nadlenosti vezane za finansiranje
obrazovanja izmeu centralnog i lokalnog nivoa, ostala tri principa stvaraju vezu izmeu modela
finansiranja i ciljeva obrazovne strategije. Princip fiskalne decentralizacije podrazumeva dve osnovne
vrste nadlenosti centralnog nivoa:
1) definisanje centralne formule i propisivanje obavezujuih pravila u vezi sa strukturom modela
finansiranja i vrednostima koeficijenata za razliite kategorije ulaznih varijabli - dece i uenika;

2) kontrola prenosa sredstava s nivoa lokalne samouprave ka kolama i kontrola strukture alociranih
sredstava u skladu s jasno definisanim pravilima na osnovu principa obrazovne strategije.

Ovime se uloga lokalne samouprave poveava kroz upravljanje sredstvima i resursima na mikronivou,
a to su: mrea predkolskih ustanova, osnovnih i srednjih kola, formiranje odeljenja u skladu s
propisanim maksimalnim brojem uenika po odeljenju, zavisno od vrste kole i odeljenja, razvoj
sistema prevoza uenika, stipendiranje uenika iz socijalno ugroenih porodica i dr.

Za poveanje efikasnosti, efektivnosti i jednakopravnosti, i smanjenje tekuih jedininih trokova po

detetu, odnosno ueniku te poveanje ulaganja u opremu i razvoj obrazovnog sistema, mogua su
sledea sredstva:

1) optimizacija mrea osnovnih i srednjih kola;

2) poveanje radnog angaovanja nastavnika u kolama;

3) smanjenje broja uenika u srednjim strunim kolama i poveanje broja uenika u gimnazijama;

4) smanjenje broja asova neposredne nastave u srednjim kolama.

Efikasnost i efektivnost su osnovni kriterijumi za usmeravanje sredstava koja koja mogu biti uteena
na odreenom nivou obrazovanja ka drugim nivoima ili drugim ciljevima finansiranja u okviru istog
nivoa obrazovanja.

Svrha kriterijuma jednakopravnosti jeste obezbeivanje dodatne obrazovne podrke deci i uenicima
na osnovu dodatnih obrazovnih potreba koje proistiu iz linih potreba i mogunosti, ili iz
socioekonomskog porekla deteta i uenika. U praksi, ovaj princip mora da se ispuni tako to e se
uvesti razliiti korektivni faktori.

Veza izmeu efikasnosti, efektivnosti i pravednosti ima uzrono-posledini sled: efikasnija upotreba
sredstava i resursa (efikasnost) stvara uslove za definisanje i sprovoenje mera kojima se postiu
poeljni efekti (efektivnost), to u krajnjoj instanci smanjuje socijalne i druge razlike nastale zbog
socioekonomskog porekla ili linih karakteristika deteta i uenika. Time se i doprinosi smanjenju
socijalnih razlika izmeu najugroenijih delova stanovnitva i populacije u proseku i smanjuje se
potreba za razliitim oblicima socijalne pomoi u budunosti.

Finansiranje razvoja obrazovanja

Sredstva za finansiranje razvoja obrazovanja deo su budeta MP i imaju karakter programskog dela
budeta. Programski deo budeta funkcionie po sistemu spojenih sudova s delom budeta koji je
alociran za tekue trokove obrazovnog procesa. Time se obezbeuje odrivost nivoa finansiranja
preduniverzitetskog obrazovanja u bruto domaem proizvodu i u sluaju smanjenja broja uenika u
odnosu na prethodnu godinu ili smanjenja odreenih varijabli koje odreuju nivo tekuih rashoda.
Dakle, za isti ukupni budet (ne raunajui usklaivanje za inflaciju), nivo tekuih izdvajanja e se
smanjivati, a nivo sredstava za razvoj obrazovanja poveavati.

Sredstva za razvoj obrazovanja obezbedie uslove za sprovoenje kolskih razvojnih planova, koji
obuhvataju razliite aktivnosti vezane za unapreenje funkcionisanja i kvaliteta nastavnog procesa
(profesionalno usavravanje nastavnika, realizacija seminara, radionica, sekcija za uenika, nabavka
opreme i savremenih uila i sl.). Lokalna samouprava e zajedno sa kolama na svojoj teritoriji
definisati predloge kolskih razvojnih planova i predlagati nivo procentualnog uea u finansiranju
realizacije razvojnih planova. MP e na osnovu definisanih prioriteta donositi odluke o prihvatanju i
nivou finansiranja pojedinanih kolskih razvojnih planova.
Kao dodatni oblik finansiranja razvoja obrazovanja, MP e alocirati odreena sredstva, u okviru
programskog dela budeta, namenjena za sprovoenje odreenog razvojnog prioriteta znaajnog za
naciju. U tom sluaju, MP e raspisivati konkurs za finansiranje razvojnog prioriteta, i kole koje
ispune definisane uslove dobie sredstva za realizaciju odreenog programa.

Izuzeci od modela finansiranja prema broju uenika

Kad se imaju u vidu negativni demografski trendovi i migracije prema veim centrima, sistem
finansiranja prema broju dece i uenika ne moe se primeniti u odreenom broju lokalnih
samouprava. Naime, u pojedinim lokalnim samoupravama (posebno u osnovnom obrazovanju), zbog
malog broja dece, kroz novi sistem finansiranja obrazovanja ne bi se alocirao dovoljan nivo sredstava
za nesmetano i kvalitetno odvijanje nastavnog procesa. U tim sluajevima predviaju se sledei
mehanizmi:

1) definisati kriterijume na osnovu kojih se odreene lokalne samouprave, odnosno vrste kola
(etvorogodinje, osmogodinje, male seoske kole sa izdvojenim i kombinovanim odeljenjima),
izuzimaju iz sistema finansiranja prema broju dece i uenika;

2) pored varijabilnog dela finansiranja na osnovu broja upisane dece i uenika, prilagoditi novi sistem
finansiranja uvoenjem fiksnog dela - institucionalnog granta, ija e visina zavisiti od broja izdvojenih
odeljenja, broja kombinovanih odeljenja i drugih faktora.

Nov sistem finansiranja e predstavljati pravilo, dok su predloena dopunska reenja samo potvrda
da nijedan sistem finansiranja nije idealan i da je neophodno uoiti izuzetke. Odrivost sistema
finansiranja je mogua samo ukoliko se obezbedi ispunjenje proklamovanog cilja da poveanje
efikasnosti ne sme ugroziti efektivnost, kvalitet i jednakopravnost.

Potrebni uslovi za implementaciju novog modela finansiranja

Uvoenje novog modela finansiranja ve je, u naelu, propisano ZOSOV te e u narednom periodu
biti neophodno usvajanje izmena i dopuna tog zakona, kojima e biti detaljnije definisan nain
usvajanja centralne formule, sistema podele trokova i uloge lokalnih formula. Takoe, nakon izmena
i dopuna navedenog zakona, usledie i usvajanje novih podzakonskih akata, kojima e biti
obezbeeno zaokruivanje novog modela finansiranja i time stvoreni preduslovi za uspenu primenu
u praksi.

3. Finansiranje visokog obrazovanja

Kratak opis postojeeg sistema

Tekui model finansiranja regulisan je Uredbom o normativima i standardima uslova rada univerziteta
i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budeta ("Slubeni glasnik RS", br. 15/02, 100/04, 26/05,
38/07 i 110/07), iji su elementi vezani za stari sistem studija (nebolonjski), pa je samim tim
neophodno tu uredbu uskladiti s novim sistemom studiranja ili zameniti drugim modelom finansiranja.
S druge strane, Zakonom o visokom obrazovanju predvieno je zakljuivanje posebnih ugovora o
finansiranju izmeu MP i svake samostalne VU, to, takoe, jo uvek nije realizovano u praksi. Zato
u iroj, a i uoj javnosti vlada uverenje da je potrebno kritiki preispitati i poboljati sistem finansiranja.

Uredba u najveoj meri alocira sredstava u srazmeri s brojem prvi put upisanih budetskih studenata,
uz uzimanje u obzir i drugih elemenata kao to su: veliina nastavne grupe, broj grupa, broj
nastavnog osoblja za te grupe, povrina zgrade, broj odreenih nenastavnih pozicija itd. Na taj nain
odreuje se ukupan nivo sredstava (iskazan i kroz broj potrebnih zaposlenih), koji se koriguje u
zavisnosti od stvarnog stanja zaposlenih na VU. Na osnovu godinjeg obrauna, odreeni nivo
sredstava meseno se uplauje svakoj VU za plate, bez obzira na to da li je svako zaposleno lice
finansijski pokriveno. Svaka VU iz te sume (i eventualnih sopstvenih prihoda) odreuje nivo plata
svojih zaposlenih.
Sredstva za materijalne trokove odreuju se na osnovu utvrenih normativa i zavrnih rauna VU i
u tekuim trokovima predstavljaju procenat uea budetskih sredstava u ukupnim sredstvima VU
primenjen na svaki realan raun. Trokove za opremu i investiciono odravanje budet, zbog
nedostatka sredstava, praktino ne isplauje iako je po Uredbi na to obavezan (sredstva za te
namene MP koristi samo interventno).

Drava ve vie godina ne isplauje materijalne trokove na nivou definisanom prema formuli iz
Uredbe. To stvara velike probleme dravnim VU kad treba da obezbede sredstava za grejanje i
druge operativne trokove svog poslovanja, a posledica je ugroavanje odvijanja i kvaliteta nastave.

Sadanji sistem obezbeuje jednom delu studenata finansiranje obrazovanja na dravnim VU na

teret republikog budeta (oko 50% upisanih studenata). Pritom su nekima pokriveni i trokovi ivota,
dok drugima nisu, to oteava situaciju studentima koji studiraju van mesta u kome ive a nisu u
studentskim domovima. Jedan deo studenata dravnih VU (koji nisu u kategoriji budetskih
studenata) i svi studenti na privatnim VU sami plaaju svoje kolarine.

Nauno-istraivaki rad na univerzitetima nije sastavni deo Uredbe, ve se realizuje putem projektnog
finansiranja, na osnovu Strategije naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije za period od 2010.
do 2015. godine. Tako formalno postoji razdvojenost u finansiranju istraivanja i visokog obrazovanja,
to ne odgovara sutini misije akademskog obrazovanja gde su ove dve oblasti nerazdvojivo
povezane.

Realizacija doktorskih studija, koje objedinjuju obrazovnu i naunoistraivaku delatnost, na nekim

univerzitetima zapoela je jo 2006. godine, a jo ne postoji definisan sistem finansiranja. Sami
studenti doktorskih studija u najveem broju nadoknauju kolarine koje su ustanovili univerziteti.
Neto iznad 50% procenata studenata doktorskih studija ukljueno je u projekte preko kojih se
finansiraju trokovi istraivanja, i kroz koje su studenti angaovani ili kao stipendisti (obezbeeno
samo zdravstveno osiguranje) ili kao mladi istraivai sa statusom istraivaa pripravnika u institutima
ili asistenata na univerzitetima (obezbeeno zdravstveno i penziono osiguranje).

kolarine na svim nivoima studija, koje su ustanovili univerziteti, na pojedinim fakultetima veoma su
visoke i nisu zasnovane na transparentnim kalkulacijama stvarnih trokova studiranja.

Glavni nedostaci postojeeg sistema

Primenu postojeeg modela finansiranja visokog obrazovanja u Republici Srbiji prate sledei
problemi:

1) VU, ponekad voene kratkoronim finansijskim interesima, prevelikim upisom i nekontrolisanim

otvaranjem svojih odeljenja irom zemlje, ugroavaju kvalitet i efikasnost studija;

2) Dosadanja dravna upisna strategija i delom nain finansiranja doveli su do neadekvatnog broja
upisanih (i posledino diplomiranih) studenata po strunim i naunim oblastima u odnosu na potrebe
razvoja zemlje. Manji broj studenata upisuje fakultete prirodnih i tehnikih nauka, a vei broj fakultete
drutvenih nauka. Zbog toga je neophodno sprovesti planski upis studenata na fakultete, usklaen sa
prioritetima privrednog i drutvenog razvoja;

3) Sadanji sistem finansiranja pravi veliku razliku izmeu budetskih i samofinansirajuih studenata.
Deo budetskih studenata, nakon ispunjenja odgovarajuih uslova, dobija i dodatnu budetsku
podrku koja obezbeuje vrlo povoljan smetaj i ishranu, te druge studentske beneficije.
Samofinansirajui studenti sami plaaju kolarinu i nemaju nikakvo pravo na korienje navedenih
beneficija;

4) Istraivanja su pokazala da uenici boljeg materijalnog stanja postiu i bolji uspeh tokom
srednjokolskog obrazovanja, tako da se primenom rangiranja samo po uspehu studentima koji su
slabijeg materijalnog stanja smanjuje dostupnost studijama;
5) Sistem finansiranja je netransparentan - javnost ne zna se koliko kota kolovanje jednog studenta
na nekom fakultetu. Studenti takoe ne znaju koliko drava izdvaja za njihovo obrazovanje;

6) Nije postavljen valjan celovit sistem finansiranja doktorskih studija. Sistem prijema studenata
doktorskih studija na finansirane istraivake projekte nije u dovoljnoj meri transparentan. Studentima
nisu javno dostupne informacije o mogunostima ukljuivanja u projekte;

7) Gledano u celini, postojei sistem finansiranja visokog obrazovanja ne reava probleme ni

ravnopravnosti u dostupnosti obrazovanja, ni efikasnosti studiranja, ni kvaliteta studija, niti podrava
studiranje u onim oblastima koje su posebno vane za razvoj privrede i drutva u Republici Srbiji.

Navedeni nedostaci pokazuju da finansiranje visokog obrazovanja nije na adekvatan nain

postavljeno, pa se kao posledica javlja socijalno nezadovoljstvo i meu studentima, i meu
nastavnicima, i u segmentima drutva koja se oslanjaju na visoko obrazovanje.

Socijalni, ekonomski, obrazovni i drugi razlozi za formulisanje novog modela finansiranja

Smernice za usvajanje novog sistema finansiranja proistiu iz pobrojanih uoenih slabosti sadanjeg
sistema finansiranja.

Vaan i uvek prisutni parametar svakog dobrog sistema finansiranja je podizanje kvaliteta
obrazovanja. Postojei sistem finansiranja podstie sve VU na to vei upis studenata, a implicitno i
na veu efikasnost studiranja, tj. prolaznost na ispitima. To, samo po sebi, nisu neprihvatljivi ciljevi, jer
i novi sistem treba da ih ostvaruje. Meutim, postojei sistem nije obezbedio mehanizme koji bi
spreavali da se ti ciljevi ostvare na raun kvaliteta obrazovanja. Novi sistem bi takve korektivne
mehanizme trebalo da obezbedi, jer kvalitet obrazovanja je primarni cilj, a iz njega se izvode dva
sekundarna cilja - poveanje broja studenata i poveanje efikasnosti studiranja.

Model unapreenja finansiranja visokog obrazovanja na dravnim fakultetima

Novi model finansiranja mora i dalje jedinstveno obuhvatati razliite nivoe i vrste studija (akademske i
strukovne) i ustanovljavati jedinstvena pravila. Strateki cilj je dostizanje evropskog proseka
relativnog izdvajanja za visoko obrazovanje iz javnih sredstava njegovim poveanjem na 1,25% BDP.
Ispunjenje datog cilja moe se postii postepeno, sledeom dinamikom: u 2014. godini poveanje na
0,9%, u 2016. godini poveanje na 1,05%, u 2018. godini poveanje na 1,15% i u 2020. godini
poveanje na 1,25%. Ovde su uraunate sve vrste sredstava koja se izdvajaju - kolarine,
subvencionisanje kredita i kolarina, studentski standard, i sva druga sredstva koja se iz budeta, po
bilo kom osnovu, usmeravaju u visoko obrazovanje za finansiranje tekuih trokova i za razvoj.

Osnovna ideja novog modela finansiranja je javno utvrivanje iznosa trokova studiranja po pojedinim
oblastima i institucijama i za najvei broj studenata (sufinansirajui) uvoenje obaveze da i drava i
studenti plaaju po deo kolarine. Tako raspodeljena dravna i studentska participacija ima za cilj
ukidanje sadanje nepravedne velike razlike meu onim studentima koji nita ne plaaju i onim koji
plaaju sve. Osnovu sistema finansiranja i dalje predstavlja broj studenata, ali e na VU iji je
osniva Republika Srbija sada postojati:

1) budetski studenti (samo uspeni i nadareni studenti slabijeg imovnog stanja koji znaju koliko kota
njihovo studiranje, a drava u potpunosti pokriva utvrene trokove studiranja);

2) sufinansirajui studenti (kojima deo trokova studiranja pokriva drava, a drugi deo do punog
iznosa kolarine plaaju sami, uz mogunost da ako ele koriste subvencionisani kredit od drave);

3) samofinansirajui studenti (koji pun iznos kolarine plaaju sami, takoe uz mogunost da ako ele
koriste subvencionisani kredit od drave).

Rang-liste studenata, po kojima e drava definisati kvote za budetske i sufinansirajue studente,

kao i kvote po oblastima i ustanovama visokog obrazovanja, bie jedinstvene za neku instituciju i za
prvu godinu studija formirane ne samo na osnovu pokazanog uspeha (kakvo je sadanje stanje), ve i
na osnovu socijalnog statusa studenta. Svake kolske godine drava utvruje navedene kvote i
striktno kontrolie njihovu primenu u skladu sa uslovima akreditacije.

Svake godine drava donosi odluku o nivou sredstava i o strukturi raspodele tih sredstava po
oblastima, u zavisnosti od procene prioriteta. Stoga je potrebno paljivo planirati kvote za upis
budetskih i sufinansirajuih studenata po pojedinim oblastima na osnovu kriterijuma kvaliteta i
relevantnosti VU i njihovih studijskih programa. Kvote moraju da budu usklaene s utvrenim
stratekim prioritetima i s potrebama javnog i privatnog sektora. U poetnom trenutku ovom
strategijom se predvia da bi odnos upisanih budetskih i sufinansirajuih studenata trebalo da bude
oko: 15% - prirodne, 35% - tehniko-tehnoloke, 15% - medicinske i 35% - drutveno-humanistike
nauke. Osim toga, u novi model finansiranja potrebno je ugraditi i posredne podsticaje za studiranje
prirodnih i tehniko-tehnolokih nauka.

Novi model finansiranja se dalje oslanja na postojeu Uredbu, gde je posebno znaajan nain
utvrivanja potrebnog broja nastavnog i nenastavnog osoblja, kao i princip postojanja i raspodele
sopstvenih prihoda. Pored potrebnog inoviranja u pogledu usaglaavanja sa studiranjem po
Bolonjskim principima (modeli finansiranja OAS, OSS, MAS, MSS i doktorskih studija), Uredbu je
potrebno posebno doraditi na sledei nain:

1) Utvrditi iznose trokova studiranja po pojedinim oblastima i institucijama uzimajui u obzir

normative Uredbe, pritom vodei rauna o kvotama broja studenata koje MP planira da odobri u
skladu s akreditacionim uslovima. Utvrditi faktore koji utiu na nivo potrebnih rashoda, uraditi
neophodne korekcije nivelisanja po ustanovama i odrediti iznos trokova studiranja koji bi studentu
sluio kao referentni iznos u odnosu na koji e mu se traiti sufinansiranje. Pojedine VU mogu
propisati kolarinu i veu od iznosa trokova studiranja, uraunavajui i javno prikazujui i ostale
trokove koji nisu obuhvaeni normativima Uredbe;

2) Ukinuti nepravednu razliku izmeu budetskog i samofinansirajueg studenta, to se odnosi na

ekstremne sluajeve potpunog neplaanja kolarine i plaanja u celini, i to uvoenjem linearne skale
sufinansiranja kolarine svakog sufinansirajueg studenta. Dakle, za neku visokokolsku instituciju bi
se formirala jedinstvena rang-lista studenata rangiranih po uspehu, i samo za prvu godinu studija
kombinovana i sa kriterijumom socijalnog stanja (odnos kriterijuma moe biti na primer 50:50%, uz
striktnu kontrolu validnosti socijalnog statusa). Na osnovu nje, postojali bi potpuno budetski studenti
(najbolje plasirani na rang-listama), dok bi se za ostale studente uvela lina participacija u kolarini
(do maksimalnog iznosa kvote za sufinansirajue studente). Iznos participacije bi se utvrivao prema
mestu koje student zauzme na rang-listi. Studenti iz gornjeg dela liste imali bi manje uee u
finansiranju kolarine, dok bi oni pri dnu imali vee. Sredstva za sufinansiranje kolarine studenti bi
obezbeivali ili gotovinskim uplatama (kako je u sadanjem sistemu) ili iz kredita koje bi nudila
Nacionalna razvojna banka i zainteresovane komercijalne banke (i koje bi svi takvi studenti po
zavretku studija vraali), a sve te kredite bi subvencionisala drava. U iznos kredita mogu da se
dodaju i ivotni trokovi, posebno za one studente koji studiraju van mesta u kome ive, a nisu dobili
mesto u studentskom domu. U tom cilju, drava bi pregrupisala raspoloiva budetska sredstva i
stvorila poseban budetski konto za te namene. Akcionim planom e se detaljnije definisati razliiti
naini su - i samofinansiranja kroz ugovore i kredite;

3) Novi sistem finansiranja e i dalje stimulisati VU da deo sredstava ostvaruju kroz saradnju s
privredom i uee u razliitim tipovima projekata. U tom smislu, uz striktno potovanje normativa
kvaliteta nastave i istraivanja, VU bi se omoguilo:

(1) da samostalno (uz aktivno delovanje saveta VU gde radi uticaja i kontrole postoje
dravni predstavnici) raspolau imovinom koju su stekle iz sopstvenih prihoda, da
samostalno raspolau sopstvenim prihodima, ukljuujui njihovo ukamaivanje, kao i da
samostalno odluuju, bez postojeih ogranienja, o raspodeli tih prihoda za plate
zaposlenih i sl;
 (2) da pokriju sve fiksne materijalne trokove (npr. grejanje i sl.), a delimino i ostale
trokove (struja, komunalije, telefoni i sl.) i to primenom postojeeg principa iz Uredbe o
procentu kojim sopstveni prihodi uestvuju u pokriu ukupnih materijalnih trokova (tj.
VU pokrivaju materijalne trokove iz sopstvenih prihoda u procentu kojim njihovi prihodi
uestvuju u ukupnim prihodima). Takoe bi se, u znaajnoj meri, poveali trokovi za
tekue i investiciono odravanje, trokovi za rad biblioteka, laboratorija i sl. i to prema
zahtevima Bolonjskog procesa;

4) Koeficijente za sloenost posla zaposlenih na dravnim VU postepeno poveavati, do odnosa 1:7

od najnie do najvie kvalifikovanog, a tzv. vrednost boda poveati, u skladu s budetskim
mogunostima;

5) Razviti i u model finansiranja ugraditi indikatore kojima se meri kvalitet obrazovnog procesa i
podstie izvrsnost nastavnog kadra. Pritom, posebnu panju posvetiti pootravanju uslova za izbor
nastavnika i postojanju i primeni stvarne ocene njihovog pedagokog rada;

6) Ako novi model finansiranja (na primer, zbog malog broja upisanih studenata) ugroava rad i
poslovanje nekih dravnih VU koje su posebno znaajne za naciju, ili posebno bitne za nacionalnu
kulturu, drava treba da primeni institucionalno budetsko finansiranje. Pritom, svi studenti mogu imati
status budetskih;

7) Za pojedine discipline MP moe od dravne ili privatne VU da narui poseban obrazovni program
koji e posebno i da finansira;

8) Model finansiranja doktorskih studija mora da obuhvati: kolarinu (trokove nastave, mentorstvo,
administrativne trokove); trokove istraivanja (materijalni i reijski trokovi, oprema za istraivanje,
mobilnost, uee na naunim skupovima, podrka za publikovanje); rad studenta doktorskih studija -
mladog istraivaa poetnika (lina primanja, zdravstveno i/ili penziono osiguranje). Statusi studenata
su analogni s onim statusima na osnovnim i master studijama, i potrebno je definisati prava i obaveze
kako studenta, tako i VU korisnika budetskih sredstava. Broj studenata doktorskih studija, kao i
kvote budetskih i sufinansirajuih studenata, zasnivati na potrebi za razvojem neophodnih
akademskih disciplina na univerzitetima i prioritetnih oblasti naunog, tehnolokog, privrednog,
drutvenog i kulturnog razvoja. Broj budetski finansiranih i sufinansiranih studenata doktorskih
studija treba da raste kako bi do 2020. godine dostigao 10% studenata koji zavravaju master studije;

Pored toga, potrebno je uspostaviti i druge modalitete finansiranja doktorskih studija kroz delimino
finansiranje iz javnih izvora, uz uee privatnog sektora, fondacija, pri emu je neophodno osigurati
da svaki student doktorskih studija bude ukljuen u organizovan nauno-istraivaki rad. Potpuno
finansiranje doktorskih studija od strane studenata omoguiti samo u onim sluajevima kada VU
studentu garantuje organizaciju istraivakog rada koji je obuhvaen kolarinom. Posebnim aktom
potrebno je odrediti pravila finansiranja doktorskih studija, ije e odrednice biti sprovoene javno i
konsekventno. Njime je potrebno predvideti sredstva za podsticanje mobilnosti studenata i profesora,
posebno dolazaka studenata i profesora iz inostranstva. Po mogustvu uvesti poreske podsticaje za
privredna drutva koja alju svoj mladi kadar na doktorske studije;

9) Definisati pravila alokacije sredstava za investiciono odravanje (prostor, infrastruktura), kao i za

finansiranje razvoja visokog obrazovanja - nabavka didaktike opreme (audiovizuelnih sredstava,
informatike opreme za nastavu, opremanje laboratorija za nastavu u VU), izvora za uenje
(literature, pretplata na asopise i baze podataka), podrka osnivanju centara za unapreenje i
evaluaciju nastave, finansiranje nezavisnih recenzenata nastavnog procesa, itd;

10) Potrebno je uraditi strunu ekonomsku analizu efikasnosti postojee mree VU i jasno definisati
kriterijume za gaenje nekih institucija i za otvaranje novih. Naroito se mora voditi rauna o
odrivosti pojedinih institucija i cele mree, uz jasnu ideju o ukljuivanju kvalitetnih nauno-
istraivakih instituta u akademsku mreu;
11) Intenzivirati struni i finansijski nadzor nad radom VU, ukljuujui i angaovanje eksternih
evaluatora, uz striktno praenje usklaenosti rada po akreditacionim i finansijskim normativima;

12) Uslove akreditacije i standarde kvaliteta treba uskladiti s metodologijom obrauna cene
obrazovanja, kako bi se odredio optimalni odnos kvalitet/trokovi, pri emu je gornji nivo trokova
ogranien mogunostima finansiranja, a donji nivo - trokovima koji obezbeuju minimalno prihvatljiv
kvalitet obrazovanja (koje se najee definie standardima akreditacije);

13) Novi nain finansiranja uskladiti sa finansiranjem nauno-istraivakog rada, kao i uvoenjem
elemenata koji se odnose na: opremanje, nauno i struno usavravanje nastavnika, podsticanje
razvoja nastavno-naunog i nastavno-umetnikog podmlatka; rad sa darovitim studentima;
meunarodnu saradnju i mobilnost; informacionu podrku istraivanjima; finansiranje opreme i uslova
za studiranje studenata sa hendikepom, itd.

Efekti uvoenja novog modela finansiranja bili bi:

1) vea pravednost u dostupnosti studiranja;

2) transparentnost: za svakog studenta je poznato koliko kota njegovo obrazovanje i koliko drava u
to ulae;

3) studenti imaju ista prava, tj. pravo na dravnu pomo, zavisno od svog materijalnog stanja, uspeha
u studiranju i oblasti studiranja;

4) unapreenje strukture diplomiranih studenata (po oblastima/disciplinama), putem finansijskih

podsticaja za usmeravanje studenata pri izboru studija;

5) ostvarenje vee efikasnosti studiranja (studiranje u roku), zbog gubljenja prava na budetsko
(su)finansiranje u sluaju slabih rezultata u studiranju i odgovornost studenta za sredstva koja su
uloena u njegove studije, jer ima obavezu da vrati ta sredstva ako ne zavri studije;

6) zadovoljstvo studenata (i njihovih roditelja), jer svako moe da dobije i budetsko (su)finansiranje
(u meri definisanoj odreenim uslovima) i povoljan studentski kredit, ime se moe pokriti ceo iznos
kolarina, a deo se mora vratiti kroz otplatu kredita nakon zapoljavanja.

S druge strane, najosetljivije je pitanje reakcije studenata koji su do sada u mnogo veoj meri imali
potpuno besplatno studiranje, a koji s novim sistemom to sebi ne uspeju da obezbede. Procena je da
bi mnogo vei broj studenata trebalo da prihvati s odobravanjem ovaj novi sistem finansiranja, jer on
svim budetskim i sufinansirajuim studentima obezbeuje delimino besplatno finansiranje, uz
mogunost da, korienjem povoljnog studentskog kredita, plaaju deo kolarine koji nije pokriven iz
budeta. Studentski kredit se otplauje po zavretku studija, tako da tokom studija studenti nisu
optereeni otplatom kredita.

Potrebni uslovi za implementaciju novog modela finansiranja

Neophodno je da se formira nacionalna razvojna banka i da se predvidi fond sredstava za

subvencionisanje kredita studenata. Nacionalna razvojna banka i zainteresovane komercijalne banke
bi sa studentom ugovorali uslove kreditiranja radi plaanja kolarina. Iz predvienog fonda sredstava
bi se kroz subvencije bankama obezbedili posebno povoljni kreditni uslovi (dugi poek, niske kamate).

Neophodno je da Vlada usmerava VU na racionalnije poslovanje, uz bolje korienje svih resursa

kojim VU raspolau, ali nikako na nain koji bi prouzrokovao da VU zbog toga umanjuju kvalitet
obrazovanja.

Radi ostvarivanja i praenja potrebne strukture visokokvalifikovanog kadra, trebalo bi razmotriti

mogunost osnivanja nove ili osposobljavanja neke od postojeih nacionalnih institucija, s
kvalifikovanim i nezavisnim strunjacima, za razmatranje pitanja i predlaganje mera na osnovu kojih
bi Vlada donosila odluke o prioritetima i o broju studenata (po oblastima) za koje se obezbeuje
budetsko finansiranje s razliitim nivoom sufinansiranja. Ta institucija mogla bi biti i u sastavu NSZ,
ili u okviru neke druge postojee organizacije koja raspolae kapacitetima za blagovremeno i
kontinualno praenje kretanja u drutvu i potreba za kadrovima, trendove razvoja u svetu i u Republici
Srbiji, i na osnovu toga pravi procene potrebnih kadrova i njihovih kompetencija.

4. Finansiranje obrazovanja odraslih

Model finansiranja celoivotnog uenja, odnosno posebno obrazovanja odraslih, nije sistemski
utvren, pa u ovom trenutku i ne postoji. Dodatno obrazovanje i usavravanje nije usklaeno s
potrebama drutva i trita, pa finansiranje bilo iz javnih, bilo iz privatnih izvora nije kontinualno, ve
sporadino, od sluaja do sluaja.

Hronian nedostatak sredstava u budetu i njihovo usmeravanje za osnovne vrste obrazovanja, ini
da za obrazovanje odraslih ne postoje posebni javni fondovi. Tako je nastala velika nesrazmera u
izdvajanju sredstava za obrazovanje mlaih i odraslih, kao i ostale nesrazmere opisane u delu
strategije posveene obrazovanju odraslih. S druge strane, kao blaga (jer ulaganja nisu velika)
kompenzacija, u ovoj vrsti obrazovanja najizraenije je samofinansiranje privatnih kompanija i lica.

Stoga, u ovom trenutku odmah treba primeniti sledee mere:

1) U skladu s budetskim mogunostima, tamo gde drava (na republikom ili lokalnom nivou) ima
interes da finansira one oblike obrazovanja odraslih koji su joj potrebni (razne dokvalifikacije, inovacije
znanja, sticanje novih potrebnih kompetencija itd.), naroito u javnom sektoru, primeniti opisani model
finansiranja visokog obrazovanja. Dakle, kombinovati javno i individualno finansiranje (participaciju
odraslih koji se obrazuju, poto e oni od toga imati dobit u vidu lakeg zapoljavanja ili novog i bolje
plaenog posla), pri emu to ukljuuje i pravo odraslih koji se obrazuju na podizanje subvencionisanih
kredita;

2) Uvoditi mere koje oigledno dovode do poveanja finansijskih ulaganja u ovu vrstu obrazovanja i to
naroito iz privatnog sektora, npr. usvajanjem odreenih oblika poreskih podsticaja. Naime, kad
postoje poreski podsticaji, kompanije bi sredstva alocirale u profesionalno usavravanje i trening
zaposlenih, umesto da uplauju sredstva u budet. Time bi se stvorila i pozitivna povratna sprega jer
bi kompanije direktno sagledavale pozitivne efekte ulaganja u zaposlene i poboljanje svog
poslovanja. Podsticaje treba uvesti i za pojedince koji sami ele da nastave svoje obrazovanje, kao i
za formiranje trita ponude i potranje u ovoj vrsti obrazovanja.

Na osnovu primera dobre prakse, postepeno se moe ustanoviti odriv sistem finansiranja
obrazovanja odraslih i doivotnog uenja, uz korienje svih vrsta izvora finansiranja - budeta,
privatnih ulaganja poslodavaca i pojedinaca, kao i meunarodnih donatorskih projekata.

5. Finansiranje uenikog i studentskog standarda

Tekui model finansiranja uenikog i studentskog standarda vrlo je dobar, ali ne i dovoljan. Nivo
izdvajanja, kao i pravila za dobijanje povlastica, godinama su razraeni i uhodani. S obzirom na
ukupnu ekonomsku situaciju, nivo izdvajanja omoguava relativno irok obuhvat uenika i studenata
kojima se dodeljuju povlastice, ali sve vie se osea nedostatak kapaciteta. Zato u ovom segmentu s
takvom praksom obavezno treba nastaviti, uz poveanje kapaciteta i time dostupnosti obrazovanju.

Vanost odranja postignutog nivoa finansiranja, kao i njegovog podizanja, naroito e se ogledati u
odnosu na novi model finansiranja kolarina. Dakle, kako e veliki broj studenata morati da plaa
kolarinu, to e sigurno porasti zahtevi za boljim (za studenta jeftinijim, a za dravu skupljim)
standardom (smetaj, hrana, prevoz, deparac itd.). U odnosu na sadanji sistem, morae nastati
promene, to znai da se povlastice dele svaka posebno (a ne nekom sve, a nekom nita), a takoe i
da se deo tih trokova vraa kroz kredit koji student podie (analogno sa kolarinom). Dakle, kao to
se procentualna participacija drave predvia u kolarinama, tako e se ona vriti i kod studentskog
standarda.
 6. Finansiranje obrazovanja iz drugih izvora

U odnosu na finansiranje iz javnih izvora (kome je dominantno bila posveena panja), finansiranje
obrazovanja mora sve vie da ukljuuje i druge izvore kao to su privatni (lino, porodino,
kompanijsko i drugo nevladino) i meunarodni (donatorski i drugi projekti). U sistemima i
preduniverzitetskog i visokog obrazovanja prikazani su naini privatnog ulaganja, i oni se uglavnom
ogledaju kroz samofinansiranje i sufinansiranje. Ako se samo za visoko obrazovanje uzme u obzir da
je broj studenata na privatnim univerzitetima oko 20% ukupno upisanih, a da je na dravnim
univerzitetima odnos budetskih i samofinansirajuih priblino pola-pola, to znai da u sistemu
visokog obrazovanja pored prikazanog nivoa sredstava iz javnih prihoda, postoji jo priblino 40 -
50% sredstava iz privatnih izvora.

Nivo ulaganja javnih sredstava meren procentom BDP predstavlja jasan cilj ove strategije a to je
dostizanja proseka razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, dok to veim podsticajima (od kojih su
neki opisani ranije) treba podii i nivo ulaganja iz privatnih izvora. Takoe, do 2020. godine visina
sredstava koja se moe dobiti iz meunarodnih projekata uopte nije mala, i zadatak svih obrazovnih
ustanova na svim nivoima obrazovanja jeste da se ukljue u te projekte. Ovo je sigurno bitno s
finansijske strane, ali jo vie s obrazovne, kako bi se oni koji upravljaju finansijama kroz te projekte
bolje obuili i usaglasili s borbom za finansije koja se svuda vodi.

III. OBRAZOVANJE I VASPITANJE POJEDINIH KATEGORIJA UENIKA

1. Obrazovanje i vaspitanje pripadnika nacionalnih manjina

Obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina je integralni deo sistema obrazovanja Republike Srbije.
Iz toga sledi da i za obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina vae sva strateka opredeljenja iz
SROS, uz uvaavanje svih prava koje manjine imaju u oblasti obrazovanja na osnovu ustavnih i
zakonskih odredbi.

U tom smislu misija obrazovanja nacionalnih manjina je da osigura, s jedne strane, pravo na
kvalitetno obrazovanje, kao i za sve graane Republike Srbije, i time omogui integraciju pripadnika
manjina u drutvenu zajednicu, a s druge starne, da osigura pravo na ouvanje i razvijanje
nacionalnog i kulturnog identiteta svih nacionalnih manjina.

Posebne strateke mere kojima se ostvaruje takva misija obrazovanja nacionalnih manjina su
sledee:

1) dodatno finansiranje specifinih trokova obrazovanja nacionalnih manjina (npr. tampanje

niskotiranih udbenika na jezicima nacionalnih manjina);

2) razvijanje obrazovnih programa u onim disciplinama (kolskim predmetima) koje su od posebnog

znaaja za ouvanje i razvoj nacionalnog i kulturnog identiteta;

3) posebno pravo na negovanje maternjeg jezika svake nacionalne manjine, pravo na izvoenje
nastave na maternjem jeziku, a u sluajevima kada je to mogue i obezbeivanje obrazovanja
nastavnika na maternjem jeziku za izvoenje nastave na maternjem jeziku i obezbeivanje
obrazovnih resursa na maternjem jeziku;

4) odgovarajue predstavljanje u organima upravljanja i rukovoenja obrazovno-vaspitnim

ustanovama;

5) pravo na uee u donoenju odluka o mrei obrazovno-vaspitnih ustanova kada je to vano za

prava nacionalnih manjina na obrazovanje;

6) posebne mere za poveanje dostupnosti obrazovanju i druge mere podrke, posebno za one
nacionalne manjine iji pripadnici u veoj meri pripadaju obrazovno defavorizovanim socijalnim
grupama (Romi, Vlasi);
7) u obrazovanju pripadnika nacionalnih manjina treba, gde god je to mogue, razvijati prave
dvojezine institucije i programe koji obuhvataju pripadnike i manjinskih zajednica i veinskog naroda
u cilju razvijanja dobrih meuetnikih odnosa i bolje socijalne kohezije i integracije.

2. Obrazovanje i vaspitanje obdarenih i talentovanih uenika i studenata

Obdareni/talentovani uenici, odnosno uenici i studenti koji postiu izuzetno visoka obrazovna
postignua predstavljaju onaj deo populacije dece i mladih koji imaju potencijale da postanu vodei
resurs u stvaranju novih vrednosti u razliitim oblastima. Ovim kategorijama uenika i studenata treba
omoguiti obrazovanje koje e podsticati puni razvoj njihovih sposobnosti uz voenje rauna o
njihovom celovitom razvoju. Da bi se izalo u susret njihovim potrebama i mogunostima u okviru svih
vaspitno-obrazovnih podsistema, obezbedie se mere za kontinuiranu podrku radu i razvoju ovih
uenika i studenata:

1) Razvijanje sistema za identifikaciju talentovane i obdarene dece bez obzira na sredinu u kojoj ive.
Posebno je vano prepoznavanje te dece u nerazvijenim, siromanim i socijalno defavorizovanim
sredinama, gde lokalna zajednica, seoski uitelji i saradnici u odeljenjima MP mogu da imaju kljunu
ulogu. Vee ukljuivanje dece iz osetljivih kategorija u predkolsko vaspitanje i obrazovanje
omoguie i bolju ranu identifikaciju talentovanih;

2) Primenom modernih koncepcija nastave/uenja i metoda aktivnog uenja/nastave, istraivake

nastave i slino u pred-univerzitetskom i univerzitetskom obrazovanju obezbeuje se vei stepen
individualizacije nastave i prilika da obrazovanje izae u susret razliitim tipovima dece i mladih;

3) Postojanjem izborne nastave i bogate ponude vannastavnih aktivnosti u koli otvara se prostor za
razvoj specifinih interesovanja, sposobnosti i talenata uenika i uvoenje iroke palete razliitih
aktivnosti prema vrstama i sloenosti. Vannastavne aktivnosti koje ukljuuju saradnju kole sa
naunim, kulturnim, sportskim, tehniko-tehnolokim i drugim institucijama i organizacijama poseban
su prostor za talentovane i obdarene uenike;

4) Jednosmenski rad i dobri uslovi za rad u koli (oprema, knjige, materijali za uenje i rad)
omoguavaju vienamensko korienje kolskih prostora i opreme i stvaranje uslova za grupni rad,
vrnjaku edukaciju, razmenu i saradnju sa referentnim strunjacima i institucijama u okviru malih
istraivanja i projekatske nastave, to sve zajedno daje mogunosti da se na razliite naine ukljue
svi koji imaju posebna interesovanja, sposobnosti i talente;

5) Postojanje mogunosti modularizacije nastave i da se razliitim trajektorijama uenik kree kroz

opte srednje obrazovanje daje priliku da se biraju razliiti programi i izazovnije metode
nastave/uenja (istraivaka nastava, projekatsko-mentorski sistem rada, ukljuivanje u projekte
istraivakih institucija, individualni projekti);

6) Razvijeni standardi postignua definiu i postignua u najviim kategorijama, a mere i akcije

planirane u okviru ove strategije usmerene su na znaajno poveanje broja uenika u tim najviim
kategorijama postignua;

7) Razvijeni sistem karijernog voenja i savetovanja u kolama i visokoobrazovnim ustanovama;

8) Razvoj aktivnog uenja u vankolskim aktivnostima (istraivake, umetnike, sportske i druge

letnje kole, kampovi, ekskurzije, nastava u prirodi, i sl.) daje mogunost da se kolska i akademska
znanja poveu, osmisle i praktino primene, to je dodatni izazov za kolski i akademski uspene
mlade;

9) Pored podsticanja intelektualnog razvoja i razvoja odreenih talenata, jednaka panja se posveuje
i drugim aspektima razvoja ove kategorije uenika. U radu sa talentovanom i obdarenom decom i
mladima posebna panja e se obraati na vaspitni aspekt: na podsticanje njihove saradnje sa
drugima; na odnos prema vlastitoj sredini; na razvoj svesti o meusobnoj meuzavisnosti; na
razumevanje prava i obaveza; i na psiho-socijalnu podrku toj grupi uenika u razvoju realne slike o
sebi, sposobnosti samoevaluacije, metakognitivnih znanja i vetina, radi boljeg i efikasnijeg
upravljanja vlastitim ivotom i karijerom;

10) Razvijanje etosa kole i VU mora ukljuivati stvaranje klime u kojoj se podravaju i vrednuju:
uloeni trud i istrajan rad, inicijativnost, konstruktivna saradnja sa drugima, iroko i raznovrsno znanje
i umenje koje se ume povezati i primeniti u svakodnevnom ivotu, tenja ka izvrsnosti i vrhunskim
postignuima, participacija i svest o vlastitoj odgovornosti, briga o dobrobiti vlastite zajednice i
odrivom razvoju, humanitarni rad i rad u zajednici. Takva sredina koja podrava i ukazuje na sve
dobre i kvalitetne aktivnosti i produkte podie opti nivo i kvalitet rada u koli i stvara plodnu osnovu i
za razvoj vrhunskih dostignua;

11) U obrazovanju i vaspitanju obdarenih/talentovanih treba izbegavati tendenciju trke za nagradama,

naroito u takmienjima koja se fokusiraju na jednostrane i uproene pokazatelje uspenosti koji
potiskuju obrasce uenosti koju karakterie dubina i irina znanja, umenja, umenosti i stvaralakih
rezultata i unutranja motivacija. Potrebno je koncipiranje novih oblika takmienja koji podravaju
zaista vrhunska postignua u uenju i stvaralako uenje, koji podravaju istinske produkte
stvaralatva mladih;

12) U vrednovanju rada kola, i specijalizovanih i redovnih, kljuno merilo je procena pedagoke
dodate vrednosti kole, tj. specifinog doprinosa kole razvoju, vaspitanju i obrazovanju uenika, a
ne ono to je efekat sposobnosti i talenata uenika, dobrih kunih, socio-kulturnih i ekonomskih
okolnosti, ili rada sa privatnim nastavnicima;

13) Razviti celoviti sistem podrke i podsticaja obdarenim i talentovanim uenicima i studentima.
Osnovna misija tog sistema je da formira vrhunske strunjake koji se dokazuju kvalitetom rezultata,
da uvede standarde izvrsnosti u na obrazovni sistem koji na najviim nivoima obrazovanja (master i
doktorske studije, postdoktorski programi) stvara nove vrednosti inovacije, istraivake i umetnike
produkte;

14) Sistem podsticaja obdarenim/talentovanim uenicima i studentima, odnosno uenicima i

studentima koji postiu izuzetne rezultate u uenju ine: razne nagrade, posebne stipendije, fondovi i
fondacije za nauni i umetniki podmladak, centri izvrsnosti, centri za talente, specijalizovane kole i
programi, istraivake stanice, regionalni centri za talentovane, umetnike kolonije, letnje kole, itd.
Svi ti oblici podsticaja obdarenih /talentovanih koji se finansiraju iz javnih izvora treba da budu
usklaeni u pogledu funkcija koje imaju, da budu povezani sa drutvenim prioritetima, da budu
zasnovani na istim principima davanja finansijske podrke. Svi ti sistemi podrke moraju biti u okviru
MP, jer su vaan deo sistema obrazovanja i vaspitanja i treba da budu usklaeni sa misijom
obrazovanja u celini;

15) Drava treba da podstie (putem poreskih olakica, isticanjem onih koji pokazuju drutvenu
odgovornost u ovoj oblasti) formiranje sistema podrke obdarenim/talentovanim uenicima i
studentima od strane privrednih drutava, lokalnih samouprava, privatnih osnivaa koji treba da imaju
punu slobodu da definiu oblasti u kojima se postiu vrhunski rezultati i naine podsticaja i podrke.

3. Obrazovanje i vaspitanje osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, osoba sa

tekoama u uenju i osoba iz defavorizovanih sredina

Osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, osobe sa tekoama u uenju i osobe iz

defavorizovanih sredina i socijalnih grupa (deca, adolescenti i odrasli) imaju puno pravo na kvalitetno
obrazovanje i vaspitanje uz uvaavanje njihovih specifinosti (OECD klasifikacija).

Osnovno strateko opredeljenje u obrazovanju ovih osoba je inkluzivni pristup u obrazovanju koji
obezbeuje njihova prava i omoguava njihovu socijalnu inkluziju.

Uzimajui u obzir karakteristike ovih osoba u realizaciji obrazovanja primenjivae se sledea dva
modela obrazovanja:
1) inkluzivno obrazovanje;

2) specijalno obrazovanje (obrazovanje u specijalnim vaspitno-obrazovnim ustanovama i

programima).

Model inkluzivnog obrazovanja e se primenjivati po pravilu za sve osobe koje spadaju u kategorije
osoba iz defavorizovanih sredina (drutvenih grupa), za sve osobe sa tekoama u uenju i za sve
osobe sa smetnjama u razvoju za koje je to reenje najpovoljnije.

Odluke o tome koji od dva modela e se primenjivati treba da se zasniva na strunoj proceni koje
reenje je u najboljem interesu osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, osoba sa tekoama u
uenju i osoba iz defavorizovanih sredina, ali i procene efekata inkluzije i za ostale osobe u
inkluzivnim grupama.

Odluke o tome koji model obrazovanja je najpovoljniji za osobe sa invaliditetom i smetnjama u

razvoju, za osobe sa tekoama u uenju i za osobe iz defavorizovnih sredina u praksi e se donositi
na osnovu miljenja strunjaka (lekara, pedijatara, dejih psihijatara, psihologa, defektologa i
pedagoga). Uvoenje modela inkluzivnog obrazovanja i postepeno prevoenje pojedinih kategorija iz
modela specijalnog obrazovanja u model inkluzivnog obrazovanja, naroito za osobe sa smetnjama u
razvoju, donosie se na osnovu miljenja strunjaka i poto se obezbede svi uslovi za to prevoenje:
osiguranje dodatnog finansiranja, priprema ustanova i posebna pomo ustanovama koje imaju vei
broj takvih osoba, obuka kadrova, obezbeivanje adaptiranih prostornih i drugih uslova, razvijanje
odgovarajuih programa (ukljuujui i individualnih obrazovnih planova), resursa za uenje i tehnikih
pomagala, obezbeivanje posebnih sistema podrke (ukljuujui i personalne/pedagoke asistente).

Uvoenjem inkluzivnog modela i ustanove za specijalno obrazovanje nuno menjaju svoj karakter (u
pogledu osoba koje obuhvataju, naina rada, dobijaju i novu ulogu specifinog resursnog centra).

Napredovanje u uenju osoba u inkluzivnom obrazovanju treba redovno da prate struni timovi i da
na osnovu praenja odreuju koje vrste specifine podrke treba pruati tim osobama u daljem radu.

S ciljem obezbeivanja dostupnosti obrazovanja za osobe sa smetnjama u razvoju, pored optih

uslova, moraju se osigurati i posebni uslovi, kao to su: obezbeivanje prevoza kada su obrazovne
institucije na veoj udaljenosti, fizika dostupnost prostora u kojima se odvija vaspitno-obrazovni
proces, obezbeivanje tehnikih pomagala, mogunost korienja adaptiranih informaciono-
komunikativnih sredstava i uenja na daljinu, pomo personalnog asistenta, itd.

U pogledu standarda obrazovnih postignua osoba sa smetnjama i tekoama u razvoju koje se

mogu obrazovati potrebno je da se razmotre sledee alternative: da za njih vai osnovni nivo
standarda koji su uraeni za odgovarajui nivo obrazovanja u redovnim kolama ili da se definiu
posebni standardi (ili da to bude zavisno od kategorije i stepena smetnji u razvoju). Programi
obrazovanja ovih osoba moraju da se razvijaju polazei od tako definisanih standarda postignua.

Prednosti inkluzivnog pristupa u obrazovanju ne ogledaju se samo u realizaciji prava na obrazovanje

za sve, poveanju socijalne inkluzije i smanjenju siromatva, ve on ima znaajne vaspitne efekte.
Inkluzivni pristup u kolama i u VU stvara osnovu za formiranje i razvoj saradnje, solidarnosti i
uzajamnog potovanja, tolerancije na razliitost, otvorenosti prema drugom i drugaijem i preventive
za spreavanje predrasuda i stereotipa u miljenju i ponaanju.

Deo peti
IMPLEMENTACIJA
1. Akcioni plan

Dalje aktivnosti na razradi dokumenta SROS ukljuie izradu akcionog plana i definisanje konkretnih
mera, nosilaca aktivnosti, rokova za realizaciju aktivnosti i potrebnih sredstava.
Sprovoenjem akcionog plana realizovae se ciljevi postavljeni ovim dokumentom.

Sredstva za realizaciju SROS bie predviena akcionim planom u skladu sa sredstvima obezbeenim
u budetu Republike Srbije.

2. Odnos SROS i ranije donetih stratekih dokumenata

Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 1/07) i
Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 1/07)
primenjivae se do isteka perioda na koji su donete, s tim to e se Akcioni plan za sprovoenje
Strategije razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji, za period 2009 - 2015. godine ("Slubeni
glasnik RS", broj 21/09) primenjivati do poetka kolske 2013/2014. godine, do kada e se doneti
akcioni plan za sprovoenje SROS, kojim e biti obuhvaene i mere i aktivnosti relevantne za
realizaciju Strategije razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji i Strategije razvoja obrazovanja
odraslih u Republici Srbiji.

3. Prilozi

Ova strategija sadri: Prilog 1. - Srbija 2020+: Vizija razvoja i zahtevi prema sistemu obrazovanja i
Prilog 2 - Razvoj i upotreba obrazovne statistike i informacionog sistema u obrazovanju, koji su
odtampani uz ovu strategiju i ine njen sastavni deo.

4. Objavljivanje

Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1:
SRBIJA 2020+: VIZIJA RAZVOJA I ZAHTEVI PREMA SISTEMU
OBRAZOVANJA
Opti trendovi dugoronih strukturnih promena u privreivanju, javnim delatnostima,
nauci i tehnologiji, kulturi i stilu ivota u irem okruenju Republike Srbije

Uvaavajui opte trendove dugoronih strukturnih promena u irem okruenju primarni razvojni cilj
Republike Srbije jeste podizanje konkurentnosti srpske privrede. Opti trendovi ukazuju da dinamian
razvoj srpske privrede nije mogu bez strukturnih promena, iji e tempo prevashodno zavisiti od tri
faktora: (1) poveanja investicija; (2) reforme obrazovnog sistema; (3) unapreenja poslovne klime.
Samo nova ulaganja mogu da stvore konkurentnu proizvodnju i odrivi privredni rast zasnovan na
otvaranju novih radnih mesta. Pod ulaganjima se ovde smatraju i privatna ulaganja, koja u znaajnoj
meri zavise od poslovne klime, ali i ulaganja drave, posebno u infrastrukturu. Ulaganje u javnu
infrastrukturu mogue je ostvariti i bez ozbiljnog poveanja zaduenosti ukoliko se unapredi
efikasnost javnog sektora; to podrazumeva uspostavljanje programskog budeta, suzbijanje korupcije
i restrukturiranje javnih preduzea.

Pored negativnih demografskih trendova, tehnolokog i industrijskog zaostajanja i velikih regionalnih

razlika, uporedna analiza razvojnog jaza, posebno ukazuje na trend obrazovnih razlika:

Tabela 1. Obrazovne razlike

Norveka eka Slovenija Maarska Rumunija Bugarska Srbija

Oekivani broj godina kolovanja 17,3 15,6 16,9 15,3 14,9 13,7 13,7
dece
Prosean broj godina obrazovanja 12,6 12,3 11,6 11,1 10,4 10,6 10,2
25+
Indeks obrazovanosti 0,985 0,924 0,933 0,933 0,831 0,802 0,790

Izvor: UNDP, HDR 2011.

Vizija sistema obrazovanja u Srbiji u 2020. godini oslanja se na usvojeni strateki koncept novog
modela privrednog rasta Srbija 2020: Koncept razvoja Republike Srbije do 2020. godine, koji
pretpostavlja nekoliko bitnih promena u okruenju: makroekonomski rizici bie sve izraeniji,
regulatorni zahtevi na nacionalnom i meunarodnom planu e se pootriti, a rast javnih rashoda
najveeg broja zemalja u svetu koji je spreio drastino smanjenje tranje privremenog je karaktera.
Pored navedenih spoljnih faktora, privredni rast Republike Srbije u ovoj deceniji bie uslovljen i
domaim nasleenim problemima i buduim izazovima. Kljuni nosilac ekonomskog razvoja
Republike Srbije u prethodnoj dekadi bilo je unapreenje produktivnosti rada, ali prevashodno na
osnovu smanjivanja broja zaposlenih, a u strukturnom smislu to je bilo praeno naglim razvojem
sektora usluga i proizvodnje nerazmenljivih dobara, uz nagli pad uea industrije, posebno
preraivake i poljoprivrede. Globalni razvojni trendovi nedvosmisleno ukazuju da ovakav karakter
rasta nije odriv i ta se tendencija mora preokrenuti u pravcu poveanja zaposlenosti i
reindustrijalizacije.

Reindustrijalizacija e se u Republici Srbiji odvijati kroz dva uporedna procesa:

1) revitalizaciju i modernizaciju preraivake industrije i za nju vezane usluge;

2) razvoj niza industrija zasnovanih na znanju, a posebno kreativnih industrija.

Obrazovni sistem mora pruiti ovim procesima snanu podrku. Sutina reforme obrazovanja ogleda
se u prilagoavanju celog sistema obrazovanja potrebama ukupnog razvoja Republike Srbije, a
posebno budueg trita rada, zadovoljavajui tranju koju e formirati poslodavci krajem ove
decenije.

Uvaavajui globalne trendove dugoronih strukturnih promena vizija razvoja Republike Srbije u ovoj
deceniji treba da bude izrastanje u drutvo u kome obrazovani i kreativni ljudi stvaraju
visokokvalitetne inovativne robe i usluge. Teite se mora staviti na podizanje konkurentnosti,
odnosno na poveanje produktivnosti i bolje korienje svih raspoloivih resursa, kao i na
transformaciju privrede ka oblastima sa viom produktivnou, a koje podravaju rast kreativnog
potencijala privrede Republike Srbije. Jedino tako je mogue smanjiti apsolutni i relativni jaz u razvoju
u odnosu na druge zemlje. Uloga obrazovanja u Republici Srbiji, kao poluge privrednog rasta i
drutvenog napretka, jeste da razvija sposobnosti razumevanja i kritikog razmiljanja, kao i da
podstie inicijativu, stvaralatvo i preduzetniki duh, uz timski rad i pozitivne drutvene vrednosti.
Slobodno, otvoreno i kvalitetno obrazovanje, svima dostupno kao osnovno demokratsko pravo, ono
koje se protee na ceo ivot i koje ukljuuje i etiki i estetski odnos prema svetu, treba da predstavlja
okvir za razvijanje naih potencijala i za pomeranje naeg drutva na lestvici kompetencija i aktivnog
uea na svetskom tritu. Stvaranje nove klase mladih ljudi, dobro obrazovanih, kreativnih,
energinih, uz vrednosti individualne slobode i drutvene odgovornosti koju odlikuje posveenost
radu, racionalno postizanje dobiti, zdrava konkurencija i takmienje na tritu, tednja i investicije,
bie odrednica budueg ekonomskog rasta. Istovremeno treba napraviti jednako veliki napor da se
prekvalifikuje i usavrava sadanja radna snaga, sticanjem znanja i vetina koje iziskuje nova
privredna struktura.

Oekivane promene u zahtevima trita rada u Evropi koje proizlaze iz strategije

"Evropa 2020"

Osnovna pretpostavka strategije Evropa 2020 jeste da budue trite rada u Evropi treba uiniti
obrazovanijim, inovativnijim i preduzetnijim s ciljem odravanja i podizanja konkurentnosti u
globalnom kontekstu. S obzirom na to da cena rada u naoj zemlji raste, zakljuak je da Republika
Srbija treba da pokrene istu inicijativu, stremei razvoju obrazovane radne snage koja e privui
ulaganja u proizvodnju vie dodate vrednosti, a istovremeno biti podloga za podsticanje stvaranja i
rast inovativnog preduzetnitva.

Jaanje znanja i inovacija kao pokretaa budueg "pametnog" rasta podrazumeva napreivanje
kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, slobodno kretanje ljudi, veu mobilnost studenata i radne
prakse, uenje stranih jezika, sticanje iskustva kroz studiranje i ivot u inostranstvu, izgradnju mrea,
podizanje istraivake infrastrukture i kvaliteta istraivanja, promovisanje inovacija i prenosa znanja,
maksimiziranje praktine koristi od istraivanja za mala i srednja preduzea, razvoj javno-privatnih
partnerstava, podsticanje karijere istraivaa, pristup povoljnim kreditima za inovativne proizvode,
kvalitetan pristup internetu itd.

EU je odredila kljune kompetencije opisane u Evropskom okviru kvalifikacija koje treba stei: 1)
komunikacija na maternjem jeziku; 2) komuniciranje na stranim jezicima; 3) poznavanje matematike i
osnovnih znanja iz nauka i tehnologije; 4) poznavanje rada na raunaru; 5) nauiti kako se ui; 6)
drutvena i graanska osposobljenost; 7) smisao za inicijativu i preduzetnitvo; 8) svest o kulturi i
kulturno izraavanje. Sa ciljem podizanja nivoa kvaliteta rada na univerzitetima u EHEA utvreni su
sledei standardi: odgovornost za kvalitet; interes drutva za visoki standard; kvalitet akademskog
programa; efikasna organizacija; transparentnost i spoljna ekspertiza za osiguranje kvaliteta;
odgovornost prema privatnim i dravnim investicijama; otvorenost za raznolikost, kreativnost i
inovacije.

Proces prilagoavanja promenama u Evropi Republika Srbija je zapoela sa iniciranjem Bolonjskog

procesa reforme univerziteta kao ravnopravan partner, ali i uz odreenu nedoslednost. Posebnu brigu
predstavljaju injenice da i danas imamo veliki broj studenata po profesoru, da veliki broj studenata
ne diplomira u roku, da je niska interaktivnost na nastavi, da profesori i dalje napreduju u zvanju bez
objavljenih radova itd. Zatvorenost univerziteta prema novim ljudima i novim idejama smatra se
kljunom preprekom za ostvarenje potrebnih reformi i pored mnogih TEMPUS i drugih univerzitetskih
programa EU koji su za cilj imali veu integraciju srpskih univerziteta sa tokovima reformi i
unapreenih obrazovnih programa i standarda nastave u EU. Proces prilagoavanja promenama u
Evropi podran je u Republici Srbiji i ukljuivanjem u istraivake projekte poput Okvirnog programa 7
(u daljem tekstu: FP7) sa vie uspeha u odnosu na prosek u regionu Zapadnog Balkana. Ovo je
posebno znaajno, zbog toga to oko polovine srpskih FP7 projekata imaju za cilj podizanje
istraivakih kapaciteta. Meutim, do reforme naunoistraivakih organizacija i vrednovanja
naunoistraivakog rada instituta nije dolo, imajui u vidu da je finansiranje samo po imenu
projektno jer prolaznost iznosi oko 90%, a zarade svih istraivaa su sline (samo delimino utie
uspeh u objavljivanju), ime se ne podstiu najbolji ve proseni. Sticanjem statusa zvaninog
kandidata za lanstvo u EU, Republici Srbiji se otvaraju dodatne prilike za naune i obrazovne
evropske integracije uz znaajnu podrku EU.

Predvianje demografskih kretanja

Demografsku tranziciju Republike Srbije, posebno u poslednje dve dekade, odlikuje izraena
demografska regresija: ukupan broj stanovnika se u periodu 2002 - 2011. godine smanjio za 377.335
ili za vie od 5%. Regionalno posmatrano, broj stanovnika manji je u 146 optina, a vei samo u njih
22. Prirodni prirataj konstantno opada od 1992. godine, to se odrazilo na apsolutni pad broja
stanovnika, bez obzira na pozitivan migracioni saldo. Zabeleen je pad stope fertiliteta sa 1,6 na 1,4
deteta po eni, ime se Republika Srbija svrstala u grupu zemalja koje nisu obezbedile ni prostu
reprodukciju stanovnitva.

Indeks starenja Republike Srbije se za poslednjih 50 godina udvostruio. U strukturi ukupnog

stanovnitva Republike Srbije u 2010. godini mladi do 14 godina starosti uestvuju sa svega 15%, to
je manje od uea stanovnitva starijeg od 65 godina (17%). Radnosposobno stanovnitvo ine
svega 67,6% ukupnog stanovnitva u 2010, to je manje nego u veini tranzicionih drava. Oekivano
trajanje ivota mukog stanovnitva Republike Srbije u 2010. godini iznosilo je 71,4, a enskog 76,6
godina. U proteklih 60 godina srednje trajanje ivota enskog stanovnitva Republike Srbije
produeno je za 20 godina (sa 56,9 na 76,6).
Trend regionalnog demografskog pranjenja nerazvijenih i prigraninih podruja vodi ka njegovom
potpunom demografskom gaenju. Prostorno, preovlauju naselja sa malim brojem stanovnika,
odnosno, naselja do 300 stanovnika. Unutranje migracije se i dalje odvijaju ustaljenim pravcima, tj. iz
podruja nerazvijenih, izolovanih u privredno razvijenija, sa boljim uslovima za ivot i viim ivotnim
standardom (prednjae Grad Novi Sad sa stopom migracionog salda od 9,4 i Grad Beograd sa
stopom od 7,8).

Karta 1. Regionalna demografska tipologija podruja

Demografske projekcije, zasnovane na aktuelnim pretpostavkama, ukazuju na to da e ukupno

projektovano stanovnitvo Srbije do 2020. biti manje u svim varijantama u odnosu na 2011. godinu.
Pod pretpostavkom ostvarenja niske varijante, broj stanovnika u Srbiji 2052. godine bio bi za oko dva
miliona manji nego u 2002. godini. U periodu 2010 - 2050. godine uee mladog stanovnitva (15 -
24) u ukupnom stanovnitvu palo bi sa 12,1% na 11,2% (prema srednjoj varijanti).

Tabela 2. Projekcija demografske strukture Srbije do 2050. godine

Kljuni demografski pokazatelji 2010 2050 Rast/pad

Mladi (15-24) % ukupnog 12,1 11,2 -0,9
Stariji (65+) % ukupnog 16,9 23,2 6,3
Radni kontigent (15-64) % ukupnog 67,6 61,1 -6,5
Stopa demografske zavisnosti starijih 24,9 37,9 13
Uee starijih u radnosposobnom 20,9 21,6 0,7
Uee jako starih (80+) u starim (65+) 22,3 26,4 4

Izvor: RZS

Sve varijante demografskih projekcija pokazuju znaajan rast uea starijih osoba (65+) u ukupnoj
populaciji, sa 16,9% u 2010. na 23,2% u 2050. godini. Stopa aktivnosti u Republici Srbiji, usled
relativno niskog nivoa (62% u 2010. godini) u poreenju sa dravama lanicama EU, postepeno e se
poveavati, na ta upuuju i projekcije Evropske komisije. Za oba pola u starosnoj grupi 15 - 24
godina stope aktivnosti e se tokom itavog perioda smanjivati, to odraava trend oekivanog
poveanja vremena trajanja obrazovanja.
Porast prosene starosti, poveanje oekivanog trajanja ivota i uea starijeg stanovnitva
uzrokovae promene u starosnoj strukturi radne snage. Oekuje se odreeno poveanje uea
starijih radnika (55+) u ukupnoj radnoj snazi, sa 13% u 2010. godini na 14% u 2040. godini. Meutim,
ukoliko doe do porasta aktivnosti osoba starijeg uzrasta oba pola, a posebno ena, uee starijih
radnika bi se u intervalu 2010 - 2050. godine moglo uveati za 3%.

Tabela 3. Projekcija strukture radne snage - prema srednjoj demografskoj varijanti uz rastuu stopu
aktivnosti -

2010 2020 2030 2040 2050 Rast/pad 2010 - 2050

Mladi 15 - 24 8,6 9,0 9,3 9,0 9,4 0,8
Radni uzrast 25 - 54 78,2 78,6 76,1 74,4 75,0 -3,2
Stariji radni uzrast 55 - 64 13,3 12,5 14,6 16,7 15,7 2,4

Izvor: RZS

Najvei broj radnika u 2010. godini nalazio se u starosnoj grupi 30 - 34 godine, a u 2020. godine
najvie potencijalno zaposlenih se moe oekivati u starosnoj grupi 35 - 39. Predvia se da e za 20
godina polovina zaposlenih u nekoj organizaciji u svetu biti angaovana na osnovu nepunog radnog
vremena (to direktno utie na nain obrazovanja). Takvi trendovi e znaiti rast imigracija, a za
Republiku Srbiju opasnost od jo veeg odliva talenata i strunjaka i nemogunost privlaenja
strunjaka iz inostranstva, ukoliko se proizvodni sistem, drutveni ambijent i kultura ne promene. Kao
to je gore prikazano, fundamentalne promene na tritu rada, pre svega smanjenje uea mlaih
generacija, dovee do nove strukture zapoljavanja koja treba da privue i zadri stariju populaciju u
radnom statusu. Intenzitet ove promene neposredno e zavisiti od nivoa i kvaliteta steenog
obrazovanja, ali i od uspostavljanja vee rodne ravnopravnosti i vee socijalne ukljuenosti svih
marginalizovanih grupa.

Otuda su od posebnog znaaja razvoj celoivotnog obrazovanja i masovnije obrazovanje odraslih kao
mehanizama strukturnog prilagoavanja radne snage novim zahtevima trita rada. Ti procesi se
mogu podstai inovacijama znanja, prekvalifikacijama, dokvalifikacijama itd.

Struktura budueg proizvodnog sistema Republike Srbije i vrsta tehnologija koje e se

koristiti - promene u strukturi tranje na tritu rada

Industrija i obrazovni sistem su povezani i funkcionalno komplementarni sistemi, a njihov razvoj u

stabilnom drutvenom okruenju je uvek koevolutivni proces. Zato SROS u jednom svom znaajnom
delu, mora da bude usklaena sa strategijom razvoja industrije i aktivno doprinese ostvarivanju
kljunih ciljeva industrijske politike.

Industrijski sistem Republike Srbije nalazi se u stanju duboke krize. Razvojni diskontinuitet koji se
dogodio poetkom devedesetih godina prolog veka, u svojim osnovama odrava se do dananjih
dana i samo delimino je nadomeen novim ulaganjima koja su pokrenuta tranzicijom zapoetom
krajem 2000. godine. Svetska ekonomska kriza iz 2008. godine dodatno je oteala situaciju,
ograniavajui ulaganja a istovremeno pootravajui konkurenciju. Ovaj proces je imao velike
posledice na stanje trita rada i na tehnoloki profil aktivnog dela privrede. Danas je teite
tehnolokog profila Republike Srbije u sektorima niskih i srednjeniskih tehnologija u kojima je
zaposleno preko 80% industrijskih radnika i u okviru kojih se ostvaruje isti toliki udeo od ukupnog
obima industrijskih aktivnosti. Industrijska proizvodnja, kao i struktura izvoza, najveim je delom
zasnovana na proizvodima male dodate vrednosti.

U stratekom dokumentu Srbija 2020: Koncept razvoja Republike Srbije do 2020. godine, prepoznaje
se ovo stanje i konstatuje da "nastavak privrednog rasta po postojeem modelu osim to nije
poeljan, vie nije ni mogu", pri emu se izriito navodi neophodnost uspostavljanja "nove
industrijske politike zasnovane na proizvodnji industrijskih dobara, podsticanju izvoza, tednji resursa
i energetskoj efikasnosti" (2010). U ovom kontekstu, Strategija i politika razvoja industrije Republike
Srbije za period od 2011. do 2020. godine dalje razrauje postavljene okvire i detaljno ih kvantifikuje
(2010).

Tabela 4: Projekcija broja zaposlenih do 2020. godine u privredi Srbije

2020. godina
Stanje u Relativno
Delatnost 2010. god. uee Relativno
Rast
(x1000) (%) uee
(%)
(%)
Ukupno zaposlenih 2.540,0 100 16,9 100
Poljoprivreda 621,0 24,4 3,2 21,6
Industrija 614,5 24,2 27,3 26,4
Vaenje ruda i kamena 27,3 1,1 26,4 1,2
Preraivaka industrija 422,1 16,6 17,8 16,7
El. energija, gas, voda 45,8 1,8 3,0 1,6
Graevinarstvo 119,3 4,7 70,6 6,9
Uslune delatnosti 1.304,5 51,4 18,4 52,1
Trgovina 347,2 13,7 43,5 16,8
Hoteli i restorani 76,4 3,0 7,9 2,8
Saobraaj i veze 158,4 6,2 29,5 6,9
Kom. i line usluge 119,1 4,7 7,9 4,3
Nekretnine, iznajmljivanje 89,6 3,5 14,8 3,5
Finansijsko posredovanje 55,5 2,2 7,9 2,0
Administracija, vojska, MUP 128,2 5,1 1,7 4,4
Obrazovanje 148,6 5,9 2,5 5,1
Zdravstveni i socijalni rad 174,1 6,9 2,4 6,0

Izvor: Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2010. do 2020. godine

Privrede zasnovane na uslugama uspene su ukoliko u svojoj strukturi imaju razvijenu preraivaku
industriju. Zbog toga su Republici Srbiji potrebni:

1) revitalizacija i tehnoloki reinenjering preraivake industrije, koja je tesno povezana sa razvojem

klastera, otvorena za saradnju sa univerzitetima i naunoistraivakim institutima, konkurentna i
izvozno orijentisana;

2) razvoj irokog spektra uslunih delatnosti koje prate tu proizvodnju.

U skladu sa aktuelnom industrijskom politikom, osnove budueg proizvodnog sistema Republike

Srbije do 2030. godine bie odreene procesom obnove i transformacije tehnolokih osnova u oblasti
tradicionalnih (niih i srednjih), odnosno LMT (Low and middle technologies) industrijskih sektora.
Nova industrijska strategija odreuje da e ovaj proces biti ostvaren primenom tri transformaciona
instrumenta (3R paket): revitalizacija (2011 - 2015. godine), reinenjering (2015 - 2020. godine) i
razvojna ekspanzija (2020 - 2030. godine), pri emu se neki od ovih instrumenata mogu vremenski
preklapati.

U ovom kontekstu, transformacioni procesi i vrste tehnologija budueg proizvodnog sistema Srbije
bie dominantno odreeni uticajem tri kljuna faktora, koja su povezani sa optim trendovima razvoja
proizvodnih tehnologija u globalnim okvirima i globalnim drutvenim megatrendovima povezanim sa
inenjerstvom:

1) nova proizvodna paradigma personalizovane, odnosno multivarijantne proizvodnje;

2) standardi energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i efikasnosti u korienju prirodnih
resursa;

3) standardi zatite ivotne sredine i klimatske promene.

Tehnoloku osnovu nove proizvodne paradigme ine industrijske ICT tehnologije, osnaene
kognitivnim funkcijama ugraenim u proizvodnu opremu: inteligentni roboti, inteligentne numeriki
upravljane maine, inteligentna automatizacija, inteligentni proizvodni sistemi. Sa aspekta
inenjerstva u decenijama koje dolaze od znaaja su strateki programi koje je uspostavila Evropska
komisija pod nazivom Factories of Future (FoF), koji obuhvata tri kljune komponente:

1) pametne fabrike (Smart Factories) - tehnoloka platforma za agilnu proizvodnju i personalizaciju,

ukljuujui automatsko upravljanje proizvodnim procesima, planiranje proizvodnje, simulaciju i
optimizaciju, robotiku i kompleks alata za odrivi razvoj;

2) virtuelne fabrike (Virtual Factories) - tehnoloka platforma za stvaranje nove vrednosti u okvirima
globalno umreenog poslovanja, ukljuujui menadment globalnih lanaca snabdevanja;

3) digitalne fabrike (Digital Factories) - tehnoloka platforma za projektovanje proizvodnih procesa i

sistema za efektivno upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda, ukljuujui simulaciju, modeliranje i
druge ICT CAx inenjerske tehnike, koje zahvataju kompletan ivotni ciklus proizvoda.

Bez obzira na aktuelno stanje domae industrije i njenu objektivnu distancu od ovakvih proizvodnih
koncepata, za Republiku Srbiju je od egzistencijalne vanosti da kroz obrazovni sistem stvori
potrebne resurse, posebno u delu inenjerstva i istraivanja s ciljem da u bliskoj budunosti stvori
jaku i dovoljnu bazu za efikasan transfer proizvodnih tehnologija ove vrste i njihovu inkorporaciju u
industrijski sistem Republike Srbije.

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije stvorie vrlo irok korpus proizvodnih aktivnosti kroz
tehnoloke promene koje e zahvatiti LMT industrijske sektore i kroz osvajanje novih proizvoda. S tim
u vezi, pojavie se potreba za sasvim novim zanimanjima / kompetencijama / vetinama, koje u ovom
trenutku u industriji Republike Srbije ne postoje. Na primer, vrlo veliki prostor se otvara u delu
obnovljivih izvora energije: energija vetra, solarna energija i energija izvedena iz biomase, to
predstavlja potpuno novi prostor za razvoj novih industrijskih sektora i stvara novu tranju radne
snage specijalizovanog profila. Energetska efikasnost takoe nosi velike potencijale, pre svega za
graevinarstvo, koje kroz razliite RJR programe moe da dobije veliki razvojni zamah u izgradnji
transsektorskog korpusa industrijske proizvodnje proizvoda visoke dodate vrednosti. Ovde je posebno
znaajan program energetski efikasnih i ekoloki neutralnih zgrada, ukljuujui i pametne zgrade koje
povlae razvoj novih, visokovrednih graevinskih tehnologija sa mehatronskim osnovama, novim
materijalima i novim proizvodnim procesima (industrijska fabrikacija zgrada). U sektoru saobraajnih
sredstava, posebno automobilska industrija, razliiti aspekti energetske efikasnosti i uticaja na ivotnu
sredinu u narednim decenijama dominantno e uticati na tehnoloki razvoj.

Standardi zatite ivotne sredine i klimatske promene, kao odgovor na korespondentni globalni
megatrend, imaju veliki potencijal tehnolokog razvoja sa izuzetno irokim transsektorskim zahvatom
u kompletnom LMT domenu, ukljuujui i kapacitet individualnog razvoja specifinih i sada nepoznatih
tehnologija i industrijskih sektora. Industrija Republike Srbije e u sklopu evropskih integracionih
procesa morati da se prilagodi tim standardima, a taj proces mora da zapone odmah, jer e
standardi ove vrste morati da budu primenjeni na izvozne proizvode. Industrija reciklae e u
narednoj deceniji imati znaajan razvojni prostor, pri emu e se pojam reciklae znaajno izmeniti u
tehnolokom smislu, na primer kroz intenzivni razvoj tehnologije demontae (minimalna degradacija
materijala) sa masovnom primenom industrijskih robota na ovim zadacima. Paralelno, standardi u
ovoj oblasti drastino e izmeniti industrijske proizvode kroz uvoenje novog konceptualnog okvira za
projektovanje, danas poznatog kao sustainable/environmental design, sa fokusom na primenu
ekoloki neutralnih materijala, funkcionalni kvalitet i trajnost, ponovnu upotrebljivost, pogodnost za
recikliranje, energetsku efikasnost sa niskom emisijom ugljenika, biomimikriju i slino. Korpus ovih
tehnologija mora da bude iroko zastupljen na svim nivoima obrazovanja, uz paralelno izgraivanje
svesti o znaaju uticaja tehnologije na okruenje i sa tim u vezi posledica na kvalitet ivota.

U kontekstu LMT tehnolokih sektora posebno su znaajni agrar i prehrambena industrija. Republika
Srbija poseduje ogroman prirodni potencijal za razvoj agrara, ali se on ne moe valorizovati bez: 1)
radikalne promene tehnolokih osnova (mehanizacija, automatizacija procesa i digitalizacija procesa
kroz ekstenzivnu primenu ICT u organizacionom korpusu); 2)ekstenzivni razvoj i primenu
biotehnologija; 3) izgradnju jakog sektora industrije hrane, sa dva osnovna cilja: proizvodnja zdrave
hrane i proizvodnja proizvoda visoke dodate vrednosti. Zato SROS u ovom kontekstu mora da bude
opredeljena tako da razvoj agrara treba imperativno posmatrati u okviru razvoja ire tehnoloke
platforme za proizvodnju hrane, a ne kao izolovanu privrednu granu. Za Republiku Srbiju bi bilo
korisno da strane investicije budu orijentisane ka izvoznim sektorima.

Iz navedenog, oigledna je velika tehnoloka i programska distanca izmeu postojeeg stanja

proizvodnog sistema, odnosno industrije Republike Srbije i stanja u koje taj sistem treba da se
prevede do 2020. godine. S tim u vezi, pred obrazovni sistem postavljaju se vrlo obimni i kompleksni
zadaci. Bez obzira na stereotip kojim se kao komparativna prednost Republike Srbije navodi
visokokvalitetna radna snaga, zbog stanja u kome se industrija nalazi, odnosno enormnog razvojnog
diskontinuiteta i enormnog gubitka industrijskih radnika, Republika Srbija u ovom trenutku objektivno
ne raspolae kvalifikacionom strukturom zaposlenih koja je usklaena sa zahtevima koje e planirani
industrijski razvoj u procesu revitalizacije i tehnolokog reinenjeringa proizvodnih osnova postaviti
pred trite rada u narednim decenijima. Erozija intelektualnog kapitala za domen proizvodnih
tehnologija i industrijske proizvodnje je enormnih razmera i taj proces ima stabilan negativan trend.
Slian stav se moe izvesti i za obrazovni sistem, posebno na nivou SSOV i na kompletnom nivou
tercijarnog obrazovanja, gde su oigledne neusaglaenosti aktuelne ponude kompetencija, znanja i
vetina, sa oekivanim stvarnim potrebama industrijskih kompanija u LMT industrijskim sektorima.

Intenzivan razvoj proizvodnih tehnologija neminovno povlai za sobom promene na tritu rada u
smislu pomaka njegovog teita ka kvalifikacijama tercijarnog nivoa obrazovanja (u modernim
fabrikama inenjeri upravljaju cnc mainama, robotima i fleksibilnim linijama). U tom smislu,
indikativno je opredeljenje EU koja je kao svoj primarni cilj postavila da u oblasti proizvodnih
tehnologija najmanje 40% industrijskih radnika mora da poseduje kvalifikacije nastale na tercijarnom
nivou obrazovanja do 2030. godine (projektovana struktura za 2020. godinu EU27 + Norveka +
vajcarska: visoko - 34.9%, srednje - 50.1%, nisko - 15%). Polazei od ovih injenica Republika
Srbija mora da uskladi svoj industrijski i obrazovni sistem, ne samo zbog procesa prikljuivanja EU,
ve pre svega zbog podizanja konkurentnosti ekonomskog sistema na globalnom tritu. U tom
smislu revitalizacija inenjerstva je od sutinskog znaaja. Transfer tehnologija, transfer tehnolokog
znanja, kao i postepeno jaanje sopstvenih razvojnih aktivnosti ne mogu se ostvariti bez jakog
inenjerskog korpusa. Za industrijski razvoj od sutinskog znaaja je postojanje preduzetnikog duha
kao nacionalnog obeleja i usmerenost preduzetnitva ka proizvodnji i proizvodnim tehnologijama.
Mlade generacije, poev od osnovnog obrazovanja, moraju da se usmeravaju u ovom pravcu, sa
posebnim fokusom na sistematski razvoj sledeih osobina: inovativnost, agilnost, sklonost ka riziku,
spremnost suoavanja sa neuspehom i kreativnost u stvaranju poslovnih ideja koje mogu da se
komercijalizuju i donesu profit. U procesu stvaranja preduzetnikog duha i vetina koristiti
multidiciplinarne pristupe. Tehniki, ekonomski i pravni fakulteti su posebno znaajni za razvoj
preduzetnitva. Pored obrazovnih sadraja, neophodno je stvaranje opteg ambijenta u drutvu koji
e afirmisati i podsticati preduzetnitvo i samoinicijativu ove vrste.

Usklaivanje tehnolokog razvoja industrije i obrazovnog sistema ostvaruje se kroz interakciju koja
nastaje na tritu rada. Polaznu taku u ovom procesu predstavlja meusobno razumevanje industrije
i obrazovnog sistema, odnosno uspostavljanje zajednikog jezika kroz izgradnju usaglaenog
klasifikacionog sistema vetina/kompetencija, kvalifikacija i zanimanja. Takav klasifikacioni sistem
stvara osnove za dublje razumevanje potreba trita rada i tako omoguava uspostavljanje nastavnih
programa i planova koji efektivnije povezuju ishode obrazovnog procesa sa poslovima koji se
obavljaju na industrijskim radnim mestima (fokus produktivna umesto pasivnih znanja). U tom smislu,
Republika Srbija treba da iskoristi okvir EU 2020 inicijative "Nove vetine za nove poslove" i uz
neophodna prilagoenja primeni evropski standard ESKO (European Skills/Competences,
Qualifications and Occupations standard - ESCO).
 Politika meunarodne konkurentnosti Republike Srbije

Tranzicija Srbije od 2000. godine bila je praena strukturnim promenama koje su izmenile osnovne
karakteristike srpske privrede, smanjujui uee poljoprivrede i industrije u korist uslunih delatnosti
u strukturi kako BDP, tako i dodate vrednosti. Ostvareni rast je bio zasnovan na prilivu stranih
ulaganja koja su, koristei relativno jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu, prevashodno bila usmerena na
kupovinu domaeg trita. Efekat priliva stranog kapitala nije se odrazio na poveanje zaposlenosti i
rast izvoza u meri koja bi obezbedila vii privredni rast i razvoj.

Nivo BDP Republike Srbije u 2010. godini iznosio je 36,5 mlrd USD (27,6 mlrd ), dok je u 2008.
godini, pre krize, iznosio 47,7 mlrd USD (32,7 mlrd ). Svetski BDP danas se kree oko 63.000 mlrd
USD, tako da Republika Srbija zauzima 82. mesto u svetu po nivou BDP, sa ueem od 0,058% u
svetskoj privredi. Nivo BDP po stanovniku (BDPpc), iskazano po paritetu kupovnih snaga, koji se
smatra najboljom osnovom za poreenje zemalja, u Republici Srbiji u 2010. godini iznosio je oko
10.500 USD, dok je 2008. godine iznosio preko 11.000 USD. Po ovom pokazatelju Republika Srbija
se nalazi oko 75. mesta u svetu, a ovaj nivo odgovara svetskom proseku. Ostvareni izvoz roba i
usluga od 16 mlrd USD u 2011. uestvuje u ukupnom svetskom izvozu (12.650 mlrd USD) sa
0,126%. Po nivou konkurentnosti, iskazano po metodologiji Svetskog ekonomskog foruma i Svetske
banke, Republika Srbija je 2011. godine bila na 95. mestu, dok je 2008. godine bila na 85. mestu.
Republika Srbija je skromno popravljala svoju ocenu konkurentnosti; tempo popravljanja bio je znatno
sporiji od tempa koji su ostvarili nai kljuni konkurenti tako da su nas u meuvremenu pretekli, zbog
ega je rang pogoran za itavih 10 mesta. Radi podizanja rasta i ivotnog standarda graana
Republike Srbije potrebno je ostvariti srednjoroni rast od 4,5 - 5% godinje, to u dananjim
okolnostima iziskuje znaajna sredstva iz inostranih izvora i efikasnije reforme poslovne klime i javnog
sektora, pored kljune reforme obrazovanja. Makroekonomske nestabilnosti nas upozoravaju da je
ostvareni rast u Republici Srbiji nedovoljan. Mikroekonomske slabosti, pre svega one vezane za
funkcionisanje pravne drave i kvalitet poslovnog okruenja, ukazuju na to da postoji ogroman prostor
za unapreenje konkurentnosti. Postoji veliki raskorak izmeu ranga Republike Srbije prema GDPpc
na bazi pariteta kupovnih snaga (75. mesto) i nivou konkurentnosti (95. mesto), to govori da je
produktivnost upotrebe raspoloivih resursa (ljudskih, kapitalnih, finansijskih) na niskom nivou, a
tekua potronja previsoka.

Velike slabosti u konkurentskom poloaju Republike Srbije predstavljaju neefikasna antimonopolska

politika i nedostatak domae konkurencije, problem svojinskih prava i izdavanja graevinskih dozvola,
loi odnosi poslodavaca i zaposlenih itd. Veoma zabrinjavaju i podaci o obrazovnoj strukturi
stanovnitva. Najvea stopa nezaposlenosti je kod onih koji su zavrili srednju kolu (pogotovo
strunu), te se postavlja pitanje njihovih kompetencija, a verovatno i potrebe za nekim od tih
zanimanja. Istovremeno se ne smanjuje broj profila koji su godinama viak, poput lekara, gde je i
dalje veoma visoka budetska podrka, ime se na kraju paradoksalno podstie "odliv mozgova".

U teoriji konkurentnosti odreena su tri stanja razvoja nacionalne konkurentnosti: privrede voene
faktorima, investicijama voene privrede i inovacijama voene privrede. Republika Srbija se nalazi u
ovoj drugoj fazi, gde kljune poluge razvoja predstavljaju unapreenje kvaliteta ljudskog kapitala, pre
svega podizanjem kvaliteta obrazovanja, posebno visokog; jaanje lokalnog rivaliteta; otvaranje
trita; napredna infrastruktura; snani podsticaji za jaanje produktivnosti i osnivanje i aktiviranje
klastera. Sutina ove faze jeste podizanje nivoa produktivnosti u proizvodnji roba i usluga. Osnovno
obeleje nivoa konkurentnosti Republike Srbije predstavlja injenica da je ona u sredinu fazu ula sa
nedovoljno razvijenom osnovnom (putevi, pruge, aerodromi, luke i dr.) i administrativnom
infrastrukturom (pravna drava, javna uprava, suzbijanje korupcije i sl.), to je bitno uticalo na nizak
nivo konkurentnosti u svetu. Iz toga proizlazi da se Republika Srbija mora ozbiljno baviti
ostvarivanjem nezavrenog posla iz prethodne faze, a da istovremeno stvara uslove za jaanje onih
elemenata konkurentnosti u kojima ima dobru poziciju, a koji joj u perspektivi mogu biti osnov za
prelaz u viu, inovacionu fazu konkurentnosti. U tom procesu veoma je znaajno stvoriti to
kvalitetnije uslove za razvoj inovativnosti. Snaan podsticaj ovim procesima treba da prui drava.
Institucionalno okruenje koje podstie kulturu uenja, kreativnost, inovativnost i preduzetnitvo
kljuni su inioci ekonomije zasnovane na znanju.
Sutina nove industrijske politike, tj. reindustrijalizacije, u potpunosti se razlikuje od starih industrijskih
politika vezanih za granske i sektorske politike koje su unapred proglaavale pobednike. Taj model
tzv. vertikalnog usmeravanja resursa naputen je u svetu pre vie od 20 godina.

Nova industrijska politika se povezuje sa unapreivanjem konkurentnosti horizontalnim merama, tj.

merama koje su usmerene ka svim proizvoaima. Cilj ovih mera jeste da se ublae nesavrenosti
trita, uz istovremeno izbegavanje rizika administrativnog usmeravanja resursa.

Nova industrijska politika ne treba da ulazi u tzv. vertikalne politike usmeravanja resursa ka
specifinim podsektorima ili privrednim drutvima. Umesto toga, potrebno je uklanjati eventualne
propuste trita ali i propuste regulatornog okvira koji spreava odriv razvoj. Bolje je podsticati
potroae da kupuju automobile iz "zelenog" programa nego stimulisati proizvoaa "zelenih"
automobila; razlika je u tome to ovo jaa konkurentnost i podstie sve proizvoae, a ne samo
jednog, na inoviranje proizvoda. Drava stoga treba da podstie, recimo "zelene" tehnologije
uvoenjem tzv. horizontalnih mera koje podravaju istraivanje i razvoj u tim tehnologijama, kao i
razvoj potrebnih vetina koje vode inovacijama.

U okviru analize konkurentnosti Republike Srbije, Amerika agencija za meunarodni razvoj - USAID,
pored prehrambene industrije, utvrdila je sledeih 12 privrednih aktivnosti kao izuzetno znaajnih za
privredu Republike Srbije: turizam, obrazovanje, odevna industrija, graevinske usluge, film i
produkcija, medicinski materijali i ureaji, logistika i saobraaj, obnovljiva energija, graevinski
materijali, informacione i komunikacione tehnologije, auto-delovi, obrada drveta i nametaj.

Institucionalno okruenje koje podstie kulturu uenja, kreativnost, inovativnost i preduzetnitvo

kljuna je determinanta ekonomije zasnovane na znanju. Sve vie uticaja treba da preuzimaju
kreativne industrije koje su intenzivne znanjem (npr. raunarsko programiranje, inenjering, privredna
istraivanja i razvoj, medicina i biotehnologija, hemijska industrija, energetika, univerzitetsko
obrazovanje i istraivanje itd.), ali i mikrobiznis, umetnost, arhitektura, zanati, grafiki, kompjuterski i
industrijski dizajn, marketing, moda, vizuelne i scenske umetnosti, film, internet, muzika, sport,
turizam, proizvodnja zdrave hrane, kulturna batina, usluge (finansije, zdravstvo, obrazovanje,
dravna uprava). Kreativnoj industriji su potrebni ljudi sa znanjem, linim idejama i iskustvom, pa se
ona oslanja na obrazovanje, istraivanje i razvoj.

Republika Srbija trenutno nema posebne mere za podsticanje razvoja kreativne industrije.
Svojevremeno je bilo potrebno da mere za podsticanje stranih ulaganja i zapoljavanje idu u tom
pravcu. Meutim, ta zamisao nije sprovedena u delo jer se podstie i zapoljavanje niskokvalifikovane
radne snage, a mere za podrku izvozu su ograniene. Politika konkurentnosti, kako je definisana
Akcionim planom za jaanje konkurentnosti Republike Srbije iz 2010. godine, prevashodno predvia
unapreenje poslovne klime dok se investicije u infrastrukturu i obrazovanje navode kao srednjoroni
prioriteti. Naalost najvei broj mera, ak i onih koje ne zahtevaju nova ulaganja ve samo dobru volju
za izmenu propisa, nije sproveden u delo. Percepcija korupcije je i dalje visoka i predstavlja ozbiljnu
prepreku za investitore.

Bez promene privredne strukture, u kojoj e nove industrije sa visokim sadrajem znanja dobiti na
znaaju, Republika Srbija bi na dugi rok ostala u tzv. zamci srednje razvijenosti bez mogunosti da
pree u viu fazu razvijenosti.

Politika socijalne kohezije i skladnog regionalnog razvoja ukljuujui decentralizaciju i

ruralni razvoj

Stvaranje kreativne preduzetnike i inovativne trine privrede treba da bude praeno brigom o
socijalnoj sferi drutva. Borba protiv siromatva i socijalne iskljuenosti predstavlja kljunu
komponentu socijalne politike drava lanica EU i svakako Republike Srbije. Politika socijalne
ukljuenosti ima za cilj otklanjanje uzroka siromatva, obezbeenje adekvatnog nivoa ivotnog
standarda i stvaranje uslova za aktivno uee stanovnitva u ekonomskom, socijalnom i kulturnom
ivotu. U evropskom socijalnom modelu, socijalna kohezija predstavlja sredstvo za postizanje
ekonomskog razvoja.
Snani recesioni talasi, uz nedovren proces transformacije srpske privrede i veliki tranzicioni
zaostatak, doprineli su poveanju socijalnih nejednakosti u Republici Srbiji. Na to ukazuju svi kljuni
ekonomsko-socijalni parametri: najnia stopa uea i najnia stopa zaposlenosti radnosposobnog
stanovnitva u Evropi, visoko uee zaposlenih u poljoprivredi, jedna od najviih stopa
nezaposlenosti u Evropi, posebno izuzetno visoke stope nezaposlenosti mladih i dugorone
nezaposlenosti. U strukturi nezaposlenih prema nivou obrazovanja Republika Srbija ima u poreenju
sa dravama EU najviu stopu nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem (15,9% u 2011. godini,
Bugarska 9,6%, itd.), dok je u 2011. godini stopa nezaposlenih sa visokim obrazovanjem od 3,3%
ispod proseka EU (5,7%) i jedna od najniih u regionu (u Hrvatskoj 9,3%, Rumuniji 5,9%, itd.).

Siromatvo je snano povezano sa statusom na tritu rada i nivoom obrazovanja. Sve je izraeniji
trend poveanja koeficijenta ekonomske zavisnosti: na jednog zaposlenog dolaze dva stanovnika koja
pripadaju jednoj od socijalnih kategorija (nezaposleni, penzioneri i mladi do 15 godina starosti) i taj se
odnos iz godine u godinu poveava:

1) 670.000 siromanih (9,2%);

2) 670.000 nezaposlenih (prema Anketi o radnoj snazi);

3) 120.000 dece nema osnovne potrebne stvari za normalan ivot;

4) 1,7% visokoobrazovanih je siromano;

5) ruralno stanovnitvo je dvostruko vie izloenije siromatvu od urbanog;

6) romska populacija je najugroenija grupa stanovnitva.

Tranzicioni proces smanjio je stepen ionako niske regionalne kohezije u Republici Srbiji. Ekonomske
neravnomernosti na nivou makroregionalnih celina (NSTJ-2) iznose 3:1, na nivou regionalnih oblasti
(NSTJ-3) iznose 4:1 (Grad Beograd u odnosu na Topliku, Jablaniku ili Pinjsku oblast), dok su na
nivou optina iznose 11:1 (Grad Novi Sad u odnosu na Opovo, Lebane ili Bojnik).

Tabela 4: Stepen regionalne kohezije 2010. godine

Indikatori Region (NSTJ-2) Oblast (NSTJ-3) Optina

Neto zarade 3: 1 4: 1 11:1
po stanovniku Beogradski: Juna i Ist. Srbija Beograd: Toplika Novi Sad: Opovo
Stopa nezaposlenosti 3: 1 4: 1 5: 1
Juna i Istona Srbija: Jablanika: Lebane: Beograd
Beogradski Beograd
Demografsko pranjenje (-16,3): (+36) (-32,2): (+36) (-82,8): (+62)
1971-2011 Juna i Istona Srbija: Pirotska: Beograd Crna Trava: Novi Sad
Beogradski
Stepen obrazovanja 3: 1 4: 1 12: 1
Beogradski: Juna i Ist. Srbija Beograd: Beograd: Malo Crnie
Branievska
Infrastrukturna 2: 1 3: 1 10,4: 1
opremljenost Beogradski:umadija i Zap. Junobaka: Baka Topola:
Srbija Pinjska Bosilegrad

Izvor: RZS, Agencija za privredne registre

Razmere regionalnih neravnomernosti dodatno odlikuju sledei procesi:

1) Intenzivan proces demografskog pranjenja ruralnog, prigraninog, nerazvijenog i industrijski
devastiranog podruja. Prema indeksu demografskih resursa ak 110 optina je demografski
ugroeno: 73 pripada grupi krajnje ugroenog, a 37 grupi ve ugroenog podruja;

2) Od ukupno 145 optina, u ak njih 85 stanovnitvo se nalazi u stadijumu duboke demografske

starosti, dok je u 51 optini zabeleen stadijum najdublje demografske starosti;

3) Tranzicioni trend koncentracije privrednih aktivnosti u dunavsko-savskom pojasu, odnosno

gradovima Beogradu i Novom Sadu;

4) Prema zakonskim reenjima, nerazvijeno podruje ini 46 optina u kojima ivi neto vie od
813.000 stanovnika, ili 11% ukupnog stanovnitva.

Problem regionalne distorzije kulminirao je nakon nakon razornih efekata globalne recesije na
zaposlenost i devastiranost preraivake industrije. Pored tridesetak hronino nerazvijenih optina,
grupi nerazvijenih optina prikljuila se i nova grupa od petnaestak optina, uzrokovana tzv. novim
tranzicionim siromatvom - optine koje su izgubile vie od 70% dohotka ("gradovi fabrike") u protekle
dve decenije.

Regionalna ekonomska polarizacija je sve dublja, proces koncentracije privrednih aktivnosti u

dunavsko-savskom pojasu, odnosno gradovima Beogradu i Novom Sadu, sve je intenzivniji (vie od
2/3 svih ekonomskih aktivnosti), dok je, sa druge strane, nerazvijeno podruje (sa vie od 800.000
stanovnika) prostorno sve vee.

Imajui u vidu opisano stanje potrebno je prilagoditi regionalni raspored VU, regionalnu mreu
srednjih strunih kola i postaviti sistem finansijske podrke siromanim slojevima kako bi se
obezbedila socijalna inkluzija.

Proces regionalizacije i decentralizacije

Republika Srbija je danas 2012. godine, visokocentralizovana, ekonomski zatvorena i infrastrukturno

slabo povezana sa okruenjem. Uspostavljeni statistiki makroregioni (2009. i 2010. godine)
nefunkcionalni su, ekonomska regionalizacija, kao sistemski instrument upravljanja dravnim
resursima (prirodnim, kulturnim, ekonomskim, obrazovnim, demografskim) i kao instrument
interregionalne alokacije resursa, nalazi se na samom poetku. Samim tim, zaustavljen je proces
decentralizacije i prenosa nadlenosti na nove teritorijalne jedinice, njihovo pribliavanje graanima,
kako bi se racionalnije donosile odluke. U Republici Srbiji danas ne postoji srednji nivo planiranja
razvoja (izuzimajui asimetrian poloaj Autonomne Pokrajine Vojvodina).

Proces decentralizacije nadlenosti do 2020. godine mogao bi da se razvija po sledeem modelu:

regulaciona funkcija ekonomskih aktivnosti pripada centralnom nivou, privatni sektor je nadlean za
proizvodnju i distribuciju javnih dobara i usluga. Generalno, regulaciona i nadzorna funkcija pripada
viim nivoima (dravi i regionima), dok je izvrenje preputeno niim nivoima dravne organizacije
(regionu i optini) i privatnom sektoru.

Kvalitetan obrazovni sistem nije mogu bez reavanja problema finansiranja obrazovanja, odnosno
smanjivanja jaza izmeu obrazovnih potreba i finansijskih mogunosti drave. Izlazi se trae u
trinim mehanizmima. S obzirom na to da je obrazovanje javna potreba i da trine mehanizme
finansiranja obrazovanja treba aktivirati u svim moguim segmentima obrazovnog sistema (trine
mogunosti finansiranja tercijarnog obrazovanja nesumnjivo su vee od finansiranja osnovnog i
srednjeg obrazovanja), kljuni zadatak jeste uspostavljanje efikasnog modela finansiranja
obrazovanja. Neophodno je uspostaviti pokazatelje uspeha koji prate finansiranje dravnih obrazovnih
ustanova kao to su zapoljavanje diplomaca, vreme koje je potrebno da se zaposle i drugi
pokazatelji koji e voditi ka usklaivanju studijskih programa sa potrebama trita rada i podsticati
obrazovne reforme.
SROS treba da uvaava regionalne specifinosti Republike Srbije i da, u skladu sa mogunostima,
reformski potezi u kljunim segmentima (standardizacija, fleksibilniji parcijalni nastavni programi,
motivacija, individualizacija) ukljue regionalnu i socijalnu dimenziju.

Oekivane promene u zahtevima trita rada u drugim sektorima u Republici Srbiji -

zdravstvo, obrazovanje, kultura, javna uprava itd.

Reforma niza drutvenih slubi, zdravstva, obrazovanja, kulture ali i javne uprave, podrazumeva
decentralizaciju, depolitizaciju, profesionalizaciju, racionalizaciju i modernizaciju. U Republici Srbiji je
neophodno uspostaviti ureen sistem koji podrazumeva demokratski poredak, potovanje pravila i
zakona. Taj zahtev podrazumeva efikasnu borbu protiv korupcije. Uporedne analize ukazuju na to da
javna uprava u Republici Srbiji nije prevelika ali da na nekim poslovima postoji prekomeran broj
zaposlenih, dok na drugim nema dovoljno strunjaka. Oekivana tranja na tritu rada u oblasti
javnog sektora bie prvenstveno vezana za znanja koja iziskuju evropske integracije (posebno znanje
pravnih tekovina EU, tehnikih standarda) i vetine savremenog poslovanja, kao to su efikasna
komunikacija (ukljuujui poznavanje stranih jezika, rad na raunaru, izradu prezentacija), upravljanje
kadrovima i dr.

Upotreba informacionih tehnologija kao to su elektronsko voenje sudskih predmeta ili elektronsko
voenje sednica, unapredila je rad javne uprave i poveala njenu produktivnost, ali je takoe
nametnula potrebu za dodatnim usavravanjem zaposlenih.

Pored privlaenja novih strunjaka obrazovanih u evropskom pravu i stranim jezicima, ili onih koji su
se usavrili u tehnikim oblastima koje zahtevaju evropske integracije (npr. poznavanje ekolokih
standarda), neophodno je podsticati usavravanje, obuiti zaposlene u dodatnim znanjima i
vetinama i nagraivati ih. Od 2001. godine u mnogim institucijama u Republici Srbiji sproveden je
veliki broj obuka, ali jo uvek nedostaje njihova sistematska organizacija. Strategija strunog
usavravanja dravnih slubenika u Republici Srbiji za period 2011 - 2013. godine ("Slubeni glasnik
RS", broj 56/11), usvojena u julu 2011, usmerena je na unapreenje ovog procesa i pretpostavlja
izmene u Zakonu o dravnim slubenicima ("Slubeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 -
ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08 i 104/09) i jaanje Slube za upravljanje kadrovima i
uspostavljanje posebne, centralizovane vladine institucije za organizaciju obuka.

Odreeni broj zaposlenih u drutvenim slubama treba podstai i na akademsko usavravanje. U

Republici Srbiji se, recimo, javna uprava izuava na pravnim, ekonomskim i politikolokim fakultetima,
ali ne interdisciplinarno. Za izuavanje javne uprave neophodno je da obavezni programi sadre
predmete iz oblasti prava, ekonomije i menadmenta (poslednje podrazumeva vetine komunikacije).

Vaan segment razvoja su primarna zdravstvena zatita i preventiva jer omoguavaju zdraviji ivot,
smanjuju trokove bolovanja i poveavaju produktivnost ljudi. Zdravstveni sistem moe da podri i vii
nivo razvoja u smislu pruanja usluga van granica zemlje u oblasti estetske hirurgije, banjskog
turizma ili stomatologije. Danas je u zdravstvu Republike Srbije raskorak izmeu potreba trita rada i
stanja u prosveti posebno izraen. Godinama se upisuje veoma visok broj studenata medicine iako je
broj specijalizacija izuzetno ogranien. Istovremeno medicinski fakulteti nisu dovoljno napredovali u
dostizanju bolonjskih standarda nastave.

Znaajna komponenta napretka drutva jeste i razumevanje svoje kulture i drugih kultura, to
podrazumeva: znanje o kulturi i o osnovnim naelima interakcije meu razliitim kulturama, svesnost
da se opaaju i tumae posebne situacije; i, vetine potrebne da svoje ponaanje uinimo primerenim
i uspenim u mnogim razliitim situacijama Kulturne potrebe su sastavni deo razvoja drutva jer se
pomou njih izgrauje ovekova linost i aktivno se deluje, stvaraju se nove duhovne i materijalne
vrednosti. To su potrebe za jezikim izraavanjem i komunikacijom, saznavanjem, stvaralake,
estetske i umetnike potrebe. Obrazovne institucije treba da budu na prvom mestu u usvajanju
kulturnih vrednosti. To podrazumeva poboljanje saznajnih i stvaralakih potencijala, kulturnih
sadraja u kolama (organizovanje priredaba, predstava, likovnih radionica i izlobi, knjievnih veeri i
muzikih predstava), organizovanje periodinih poseta pozorinim predstavama, bioskopima,
muzejima, umetnikim izlobama, spomenicima kulture, knjievnim veerima, sajmovima itd. Pritom
je izuzetno znaajan multidisciplinarni pristup, koji povezuje kreativno stvaralatvo sa drugim
predmetima, tako da se u osnovnoj koli na likovnom crta ili vaja ono to se ui o istoriji ili o nekoj
prirodnoj pojavi, a kasnije se koriste filmovi kao dodatak nastavi, uz visok nivo interaktivnosti.

Zakljuak - pretpostavke reformi

Razvoj Republike Srbije bie usmeren ka reindustrijalizaciji, i to u dva pravca:

Prvo, ka revitalizaciji i tehnolokoj modernizaciji preraivake industrije kao osnovne privredne

aktivnosti za stvaranje materijalnih proizvoda velike dodate vrednosti, ukljuujui i irok korpus
pripadajuih usluga; posebno industrija hrane (zdrava hrana i organska proizvodnja),
metalopreraivaka industrija, industrija proizvoda za iroku potronju (industrija nametaja i prerade
drveta, tekstilna i industrija modnih proizvoda), industrija poljoprivrednih maina, autoindustrija; zatim
sektor energetike sa fokusom na alternativne i obnovljive izvore energije (ukljuujui energiju biomase
u sprezi sa agrarom i industrijom hrane, energiju vetra itd.), graevinarstvo (zelena arhitektura i
inteligentne zgrade), iri korpus automobilske industrije i industrije transportnih sredstava sa fokusom
na ekoloku komponentu;

Drugo, ka razvoju niza privrednih aktivnosti zasnovanih na intenzivnoj primeni znanja, a posebno: (a)
usluge zasnovane na znanju - komunikacije, obrazovni i istraivaki projekti, vodeni i vazduni
transport, nekretnine, finansijsko posredovanje, osiguranje i penzioni fondovi, zdravstvo i rekreativne,
kulturne i sportske aktivnosti; (b) kreativne i kulturne industrije - oglaavanje, arhitektura, film, video,
izrada raunarskih programa, muzike, vizuelne i scenske umetnosti, izdavatvo, televizija, dizajn
(modni i komunikacioni); (v) nauke o ivim biima - proizvodnja lekova i farmacija, kozmetika,
ekologija, proizvodnja medicinskih ureaja i pomagala, sport itd;

Tree, ka razvoju industrijske informaciono-komunikacione infrastrukture i iroke primene u

upravljanju proizvodnim i poslovnim procesima industrijskih kompanija, ukljuujui i interakciju sa
akademskom, istraivakom i irom obrazovnom zajednicom.

Republika Srbija danas nema potrebnu kvalifikacionu strukturu koja zadovoljava zahteve trita rada,
a sasvim je sigurno da postojei sistem nee moi da zadovolji potrebe trita rada koje e postojati
za deset i vie godina imajui u vidu gore pomenuta dva kljuna pravca budueg razvoja. Oekivane
promene u strukturi tranje na tritu rada zahtevaju duboke promene u obrazovnom sistemu
Republike Srbije. Sutina promena treba da bude u prilagoavanju sistema obrazovanja
zadovoljavanju potreba poslodavaca i bitnom smanjivanju broja onih koji ne mogu da se zaposle na
bazi steenih kvalifikacija i kompetencija.

Zbog toga je klju razvoja Republike Srbije u sledeim decenijama u ostvarenju trougla znanja koji
ine obrazovanje, istraivanje i inovacije. Sr stvaranja ekonomije zasnovane na znanju, kao
razvojnog okvira Republike Srbije, upravo lei u trouglu znanja koji treba da sledi gore pomenuta dva
osnovna razvojna pravca Republike Srbije.

Osnovni parametri za unapreivanja sistema obrazovanja Republike Srbije su sledei:

1) stalno podizanje kvaliteta sistema obrazovanja i poveanje investicija u obrazovanje, ali uz

sistemske promene koje nee esto menjati koncept reforme, kao to se deavalo od 2001. godine
do danas i uz unapreen sistem finansiranja koji vodi rauna o ishodu;

2) uspostavljanje obrazovnog sistema koji obezbeuje veu fleksibilnost i sigurnost na tritu

rada, na osnovu temeljnog opteg obrazovanja koje prua mogunost izbora oblasti dodatnog
usavravanja;

3) jaanje veza izmeu obrazovnih institucija, istraivakih centara i privrede podsticanjem

programa saradnje, to podrazumeva i izmene regulatornog okvira sa ovim ciljem; usklaivanje
obrazovnih profila sa potrebama poslodavaca; donoenje nacionalnog okvira kvalifikacija u skladu sa
potrebama trita rada u Republici Srbiji; razvoj klastera koji povezuju privatni i javni sektor i
obuhvataju grupu preduzea, dobavljaa, uslunih delatnosti i povezanih institucija (obrazovne i
istraivake institucije, instituti, fakulteti, kole).

Radi boljeg odreivanja potreba za odgovarajuim strukovnim profilima neophodno je da univerziteti i

srednje kole ponu da prate pokazatelje kao to su procenat zaposlenih, procenat studenata koji
nastavljaju drugu vrstu studija, vreme koje je potrebno da se oni zaposle, gde se zapoljavaju (u
zemlji ili inostranstvu i u kom sektoru), kao i da se redovno sprovodi nezavisno anketiranje
relevantnog dela privrede u vezi sa osposobljenou radne snage koju proizvodi odreena kola ili
odreeni fakultet. S tim ciljem, neophodno je institucionalno ojaati saradnju obrazovnih institucija i
privrede:

1) ojaati centre za razvoj karijere na obrazovnim ustanovama (osnovati ih tamo gde ne postoje);

2) osnovati savete za reformu planova rada pri obrazovnim ustanovama (posebno fakultetima) u
kojima e biti predstavnika privrednika;

3) unaprediti rad NSZ da poput institucije EU CEDEFOP moe da predvia potrebe trita rada.

Prilog 2:
RAZVOJ I UPOTREBA OBRAZOVNE STATISTIKE I
INFORMACIONOG SISTEMA U OBRAZOVANJU
Voenje statistike pomae nam da bolje upoznamo i pratimo obrazovanje i njegovo funkcionisanje, da
dobijemo dobre uvide u kakvom je stanju sistem i da li je i na koji nain potrebno intervenisati u njemu
da bi se obezbedila dostupnost, relevantnost, efikasnost i kvalitet obrazovanja. Dakle, ona znaajno
utie na mogunost izvoenja sigurnih zakljuaka i preporuka za obrazovnu politiku.

U Republici Srbiji postoje dobri preduslovi za voenje validne obrazovne statistike: postoji duga
tradicija prikupljanja, obrade i analize statistikih podataka, razvijena infrastruktura, obueni kadar,
tehnika podrka i pravna regulativa. Za voenje obrazovne statistike kljuna su dva sistema, sistem
prikupljanja i obrade podataka o obrazovanju u RZS (ukljuujui i DevInfo bazu) i sistem prikupljanja i
analize podataka o obrazovanju u MP. Ova dva sistema nisu usaglaena i dosta esto daju razliite
informacije.

U obrazovnoj statistici u Republici Srbiji postoje brojni nedostaci, pa su ograniene i mogunosti za

izvoenje pouzdanih zakljuaka. Postoje viestruki ozbiljni problemi u voenju obrazovne statistike:
od problema s indikatorima, prikupljanjem i kontrolom kvaliteta prikupljenih podataka, preko izbora
metodologije koja se primenjuje, neadekvatnog izvlaenja zakljuaka iz raspoloivih podataka, do
manjka koordinacije izmeu razliitih institucija koje prikupljaju podatke u zemlji i neusaglaenosti s
evropskim nainima voenja obrazovne statistike. Po obrazovnim nivoima gledano, to je vii
obrazovni nivo, to je manje podataka. Najvie podataka i najpouzdanije analize imamo za
predkolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovnu kolu, a najmanje imamo za visoko obrazovanje.

Reavanje problema voenja obrazovne statistike u Republici Srbiji podrazumeva vie vanih mera, a
meu kljunima su sledee:

1) Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji moe da obezbedi relevantne podatke o

celini sistema, njihovo redovno unoenje u sistem, auriranje i kontrolu njihovog kvaliteta. Da bi
sistem dobro funkcionisao neophodno je njegovo redovno odravanje i administriranje po svim
vaspitno-obrazovnim ustanovama;

2) Praenje generacije (godita) u kretanju kroz obrazovni sistem (umesto proseka, npr. raunanje
stope zavravanja osnovne kole u odnosu na ukupan broj dece koja su se upisala u O bez obzira
na eventualne promene u osipanjima ili prilivima dece iz razliitih razloga). Praenje generacije daje
mogunost da tano znamo ta se zbiva u obrazovnom sistemu, kao i razloge za ta zbivanja. Uz to,
omoguava vrlo fokusiranu socijalnu i prosvetnu akciju (na primer, akcije za prevenciju siromatva i
za preduzimanje pravih mera za popravljanje nastalog stanja);

3) Svi podaci moraju se voditi ralanjeno (dezagregisano) da bi se omoguile celovite analize

dostupnosti, efikasnosti i kvaliteta obrazovanja (kako izgleda obrazovanje u specifinim podgrupama,
npr. na selu, u siromanim porodicama, za romsku decu, decu sa smetnjama i tekoama u razvoju,
itd.). Vana je i dubina do koje se ide u prikupljanju podataka (nivo regiona, okruga, optine ili
naselja), jer republiki proseci mogu da zamagle i zakrive sliku o obrazovanju i pokriju probleme koji
se deavaju na nivou lokalne samouprave;

4) Odgovarajui broj kvalifikovanih ljudi koji se u bave voenjem obrazovne statistike i potrebnim
analizama u RZS i MP. Za praenje statistikih obrazovnih indikatora redovnost i aurnost su od
izuzetne vanosti, pa prekidi praenja, "gaenje" aktivnosti i njihovo ponovno uspostavljanje nanose
veliku tetu celom poslu i znatno poveavaju finansijska ulaganja;

5) Definisanje meusobnih odnosa institucija koje vode obrazovnu statistiku i usaglaavanje

metodologije raunanja i praenja odabranih indikatora s meunarodnim standardima;

5) Definisanje sistema statistikih pokazatelja koji su neophodni za praenje realizacije usvojenih

stratekih dokumenta i obrazovne politike u zemlji;

6) Razvijanje sistema indikatora u obrazovanju na takav nain da omoguava meunarodne

komparacije (sa Eurydice sistemom EU, sa zajednikim indikatorima UNESCO, OECD i EU);

7) Usaglasiti informacione sisteme u prosveti i referentnim dravnim organima, to e omoguiti

kontinuirano praenje indikatora kvaliteta i efikasnosti sistema i njegovih pojedinih nivoa. Pored toga,
to bi omoguilo praenje specifinih aspekata, pitanja kroz sistem, kao i vei stepen elektronske
administracije u obrazovanju.