OPŠTE PREVENTIVNE MERE

- ODGOVARAJUĆA LOKACIJA OBJEKATA (prilaz vatrogasnim vozilima, prostorno izdvojeni opasni pogoni ili
protivpožarno odvojeni)
- OBJEKTI GRAĐENI OD VATROOTPORNOG MATERIJALA (konstrukcija objekta,stubovi,grede,nosivi zidovi)
- NAMENSKO KORIŠĆENJE PROSTORIJA-OBJEKATA (kod promene namene,neophodno prilagoditi novim
potrebama, finalni proizvod kao i sirovinu držati u magacinima skladištima)
- ODGOVARAJUĆE IZVEDENA ELEKTROINSTALACIJA,GROMOBRANSKA INSTALACIJA ( održavanje i
kontrola kako je to predviđeno tehničkim propisima)
- KOD GASNIH INSTALACIJA-AKO JE IMA (izvedba i održavanje kako je to propisano a gasni potrošaći atestirani za
te namene.)
- LOŽIŠTA I DIMNJACI (propisno izvedeni i održavani)
- EVAKUACIONI PUTEVI ( uvek slobodno-nezakrćeni robom i sl.)
- U KRUGU PROTIVPOŽARNI PUTEVI I PRILAZI OBJEKTIMA ( nezakrćeni)
- OPASNI RADOVI U SKLADU SA PROPISIMA (sečenje,rezanje,lemljenje,paljenje otvorene vatre i sl.)
- HIDRANTSKA INSTALACIJA (odgovarajuće izvedena, opremljena i kontrolisana u propisanim rokovima)
- PROTIVPOŽARNI APARATI ( odgovarajući broj, pristupačni,ispravni i kontrolisani u roku)
- OBUKA ZAPOSLENIH LICA ( radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i načinom upotrebe raspoloživih
sredstava za gašenje požara – obuka 1 u 3 godine, testiranje 1. godišnje) .

SPECIFIČNE-POSEBNE PREVENTIVNE MERE

U zavisnosti od opasnosti a koje mogu biti;
- opasnosti od stvaranja eksplozivnih smeša (gasovi,pare,prašine)
- opasnosti od sakupljanja statičkog elektriciteta
- opasnosti od nekontrolisanog pregrevanja,samozagrevanja i sl.
- opasnosti od egzotermnih procesa i dr.
Pored navedenih opštih preventivnih mera koje se obavezno sprovode u zavisnosti od napred navedenih opasnosti
sprovode se i druge specifične-posebne preventivne mere i to:
- OPASNI POGONI (građeni od vatrootpornog materijala, prostorno izdvojeni ili zasebni požarni sektori)
- ODGOVARAJUĆA VENTILACIJA ( po mogućnosti prirodna ili veštačka u “S” izvedbi.
- POD OBJEKTA-OPASNOG POGONA (negoriv,elektroprovodljiv i da ne varniči)
- KROV OBJEKTA ( lagan krov 50 kg/m²)
- VRATA I PROZORI (od materijala koji ne varniči,uzemljeni)
- ELEKTROINSTALACIJA (u sugurnosnoj “S” izvedbi)
- SISTEM ZA OTPRAŠIVANJE ( usisna hauba,cevovodi,otpračivač,silosi bunkeri )
- GRANICE POŽARNOG SEKTORA (protivpožarni zidovi, PP vrata, PP klapne,zaštita otvora za prolaz kablova i sl.)
- DETEKCIJA GASA (održavanje u ispravnom stanju, kontrola ispravnosti i kalibracija)
- UREĐAJI ZA KONTROLU I REGULISANJE PRITISAKA I TEMPERATURE (manometri,termometri,sigurnosni ventili
-održavanje u ispravnom stanju a tehnička kontrola najmanje jednom godišnje)
- ISTAKNUTA UPOZORENJA I POŠTOVANJE ZABRANA (pušenja,upotrebe otvorenog plamena, alata koji varniči,
odeća i obuča radnika koja ne stvara statički elektricitet)
- AUTOMATSKA DOJAVA POŽARA (redovna kontrola i održavanje u ispravnom stanju)
- SISTEM ZA AUTOMATSKO GAŠENJE POŽARA (redovna kontrola i održavanje u ispravnom stanju)
- STRUČNA OSPOSOBLJENOST (radnici spec.zanimanja, radnici na održavanju el.instalacija “S” izvedbe,
rukovaoci,manipulanti,vozači opasnih materija ADR ispiti,ložači, varioci i sl.)
 POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PO GRANAMA INDUSTRIJE

70.POŽARNO OSETLJIVE TEHNOLOGIJE

U požarno osetljive tehnologije spadaju pre svega one u kojima se primenjuju i koriste požarno-opasne
materije a što je karakteristično za hemijsku industriju. Ovoj industriji pripadaju neorganske i organske
hemijske industrije, razni pogoni preradjivačke industrije, farmaceutska industrija itd.
U pogonima ovih industrija pored već rečenog prisutnosti opasnih materija, koriste se različiti grejni
i rashladni uredjaji, ventilacioni i klima uredjaji, obično su prisutne visoke temperature i pritisci što
sve usložava mere zaštite od požara.

01.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE LAKOVA I BOJA

Opis tehnološkog procesa

Lakovi se dobijaju rastvaranjem smola (prirodnih/veštačkih) ili odredjenih hemijskih jedinjenja u
odgovarajućim rastvaračima. Kada se lakovima dodaju pigmenti, dobijaju se bojeni lakovi ili kraće
»BOJA«.
Kao rastvarači koriste se aceton, alkohol alkil-acetat, butil.acetat.
Danas su u proizvodnji dve vrste boja: isparljive boje i masne boje.
Isparljive (nitro boje) dobijaju se rastvaranjem smola u ratvaračima.
Masne boje se dobijaju tako što se smola istopi i u nju se dodaju terpetinsko ulje i pigmenti (boja).
Proces proizvodnje:

mešanje odredjenih komponeti

filtriranje

centrifugiranje

mlevenje, uribavanje i sl.
Požarne opasnosti:
Osnovna opasnost je od stvaranja eksplozivnih ili zapaljivih mešavina para lakozapaljivih tečnosti i
vazduha, kao i to da je prisutna veća količina zapaljivih materija (pre svega zapaljivih tečnosti).
Izvori paljenja (statički elektricitet varnica, elektro uredjaji, grejna tela, pušenje i dr.).
Preventivne mere
- Objekat za proizvodnju lociran da ne ugrožava susedne,
- pod objekta negoriv, elektroprovodljivi i da ne varniči,
- zidovi objekta vatrootporni (4 časa),
- krov-latan (50 kg/m2)
- vrata i prozori od materijala koji ne varniči i uzemljeni,
- elektroinstalacija u »S« izvedbi,
- ventilacija odgovarajuća, broj izmena u »S« zaštiti,
- zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorena vatra, pušenje i dr.,
- radnici odeću od pamuka, obuća elektrovodljiva, nošenje nakita nije dozvoljeno,
- proces opremljen merno-rregulacionim elementima.
Sredstva za zaštitu i način gašenja
- Uredjaji za otkrivanje i dojavu (automatski i ručni),
- uredjaji za merenje koncentracije eksplozivnosti,
- uredjaji za stabilno gašenje tipa »Drenčer« sa raspršenim mlazom vode (event. CO 2),
- zidni hidranti,
- mobilnu opremu (aparate S)
Radnici moraju biti obučeni.

46.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE MASTI I ULJA

1. Opis tehnološkog postupka

Prema poreklu razlikujemo:

životinjeske masti i ulja,

biljne masti i ulja.
Razlikuju se tri načina dobijanja:

presovanje,

ekstrakcija,

topljenje.
Presovanje kod biljnih sirovina (soja, suncokret, maslina) može biti hladno i zagrevanje. Kod hladnog
kvalitet je bolji, stepen iskorišćenja mali.

2
Ekstrakcija je postupak kada na sirovinu masne materije deluje rastvaračima (benzin, etar, metil-alkohol,
aceton itd.), a posle se destilacijom razdvajaju rastvarač od masne materije.
Topljenje uglavnom kod masnih materija životinjskog porekla.
Danas je dosta prisutan postupak dorade ulja – njegova prerada u čvrste masti. Hidriranjem ulja –
postupak se sastoji u uvodjenju vodonika u ulje (u prisustvu katalizatora) na temperaturi od 180-200ºC pri
radnom pritisku od 5 bara.
2. Požarne opasnosti
Masti i ulja ne spadaju u lakozapaljive materije pa su i požarne opasnosti relativno male. Medjutim
opasnoti su prisutne u pogonima ekstrakcije (primenjuju se lakozapaljive tečnosti) i u postupku hidriranja
primenjuje se vodonik).
3. Preventivne mere
- Objekti vatrootpornosti 4časa,
- delovi objekata u kojima se vrši ekstrakcija i hidriranje (pod nevarnički i Ex provodljiv, isto vrata i
prozori, uzemljeni, efikasna ventilacija, el.instalacije i uredjaji u »S« izvdbi, alat koji ne varniči i dr.).
Napomena: Opasnosti se mogu smanjiti tako se kod ekstrakcije upotrebljavaju trihlor-etilen i tetrahlor-
etilen (nezapaljiv).
4. Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja

Uredjaji za otkrivanje i dojavu

eksplozimetri Objekti ekstrakcije hidriranja

mogu i stabilni sistemi za gašenje CO2

sredstva za gašenje »S« aparati.

04.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE GUME

1.Opis tehnološkog postupka

Guma se dobija preradom kaučuka (prirodnog ili sintetičkog) kome se dodaje sumpor, radi povećanja
elastičnosti i otpornosti na kidanje).
Najvažnija faza procesa je »VULKANIZACIJA« u kojoj se kaučuk sjedinjuje sa sumporom, a dobijeni
proizvod je »GUMA«. Vulkanizacija se može obavljati na hladno (gotov proizvod kaučuka se potopi u
rastvor sumpor monohlorida i ugljendisulfida).
2.Požarne opasnosti
Osnovne sirovine kaučuk, sumpor, čadj su zapaljive a prisutne su i visoke temperature. Sama guma se
teško pali ali se zapaljena teško gasi. Kod fino usitnjene vulanizirane gume može doći do samopaljenja.
Požarna ugroženost u delu gde se koriste zapaljive tečnosti (hladna vulkanizacija, lepljenje). Opasnsot
od statičkog elektriciteta zbog upotrebe valjka.
3.Preventivne mere
- Objekti od vatrootpornog materijala 4 časa,
- prostori dobro vetnilirani,
- odgovarajuća elektro instalacija »S« izvedbe (u opasnom pogonu),
- uzemljenje,
- proces opremljen merno regulacionim elementima.
4.Sredstva za zaštitu i način gašenja
- Javljači požara,
- preporučuje se stabilni sistem za gašenje raspršena voda ili CO 2,
- hidranti ili pp aparati »S«.

49.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE KOŽE

Opis tehnološkog procesa

Proces se sastoji iz sledećih faza:
1. Priprema za štavljenje (skidanje epiderma i masnog dela).
2. Štavljenje

kože koje može biti:
crveno štavljenje (biljnim ili sintetičkim materijalom koji sadrži tanin)

mineralno štavljenje (soli hroma ili aluminijuma)

masno štavljenje (ribljim uljem)

kombinovano štavljenje (kombinacija predhodnih)
3. Završni

radovi (dorada) radovi na finalizaciji kože i poboljšanju kvaliteta. Ovde spadaju
beljenje-impregnacija-lakiranje i dr.
4. Konfekcioniranje

(izrada gotovih predmeta)
krojenje-šivenje-lepljenje itd.
Požarne opasnosti
- U principu požarne opasnosti kod obrade kože su neznatne, uglavnom je proces u »mokroj« fazi.
- najveća opasnost kod lakiranja (zapaljive tečnosti)
- kod konfekcioniranja odredjena opasnost kod lepljenja i dosta usitnjenih otpadaka.
3
Preventivne mere
- Postorije za lakiranje kao i posebni požarni sektori u ovim prostorijama, ventilacija efikasno treba
ugraditi merač povećane koncentracije para kao i da se ventilacija isključi u slučaju požara
(automatsko).

Sredstva za zaštitu i način gašenja

- Prostorije opremljene sistemom za dojavu požara,
- prostor za lakiranje stabilim sistemom za gašenje (CO 2 ili šprinkler),
- protiv požarni hidranti i »S« aparati.

07.POŽARNE OPASNOSTI I MEREZAŠTITE KOD PROIZVODNJE I PRERADE DRVETA

Opis trehnološkog procesa

Prva faza – Mehanička obrada drveta, sečenje (rezanje) na komade odredjenih
dimenzija-strugara ili pilana
Druga faza – Sušenje drveta – može biti prirodna složi se u »VITKE« i traje 2-3 godine
Sušenje veštačko u sušnicama koje mogu biti komorne (drvo stoji toao vazduh se
kreće) Tunelske (drvo se kreće na vagonima kroz tunel).
Treća faza – Krojenje drveta i izrada predmeta željenog oblika i forme.
Da bi se drvo oplemenilo vrši se farbanje i lakiranje. Načini farbanja i lakiranja su:
- prskanjem (u kabinama sa vodenom zavesom, pomoću pištolja koji uz pomoć
komprimobanog vazduha raspršuje boju-lak po predmetu),
- potapanjem (ceo predmet se potopi u boju-lak, ocedi i zatim ide na sušenje).
Požarne opasnosti
Opasnosti od požara rastu sa svakim daljim stepenom obrade drveta. Drvo je usitnjenije – javlja se kod
obrade osušenog drveta fina prašina (eksplozivna) korišćenje boja i lakova u finalnoj obradi.
Mogući uzroci-izvori paljenja:
- statički elektricitet,
- samozapaljenje,
- pregrevanje pojedinih mašina,
- i dr.
Preventivne mere
- pogoni za preradu drveta, izdeljeni na više požarnih sektora. Otpordnost pregradnih zidova 4 časa.
- Izvesti efikasnu ventilaciju a u ventilacionim kanalima na granicama požarnih sektora
protivpožarne klapne,
- Uredjaji za automatsko otkrivanje i dojavu požara,
- Lakrivnica automatsko gašenje,
- Oko objekta odgovarajući prilazni putevi za vatrogasna vozila,
- Električna instalacija, odgovarajuće izvedbe (prašina ili eksplozivne pare),
- Lakirnica u svemu prema tehničkom propisu (pod i vrata da ne varniče, poseban požarni sektor,
uzemljen pištolj za prskanje, vodena zavesa).
Sredstva za zaštitu i način gašenja
- osnovno sredsrtvo za gašenje voda,
- unutrašnja i spoljašnja prstenasta hidrantska mreža,
- mobilna pp oprema (aparati »S« CO2).

52.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE TEKSTILA

Opis tehnološkog procesa

Tehnološki proces se deli na:
1. Mehaničku obradu
- predenje,
- tkanje.
2. Hemijska obrada
- smudjenje
- belenje
- farbanje
- apretiranje
Požarne opasnosti
Osnovne opasnosti u mehaničkoj obradi, pamuk je u rastresitom stanju, tako da se vrlo lako pali,
posebna oapsnsot, naslage fine, sitne pamučne prašine i preko koje se brzo prenosi. U fazi je veliki
broj elektromotora i statički elektricitet.
Preventivne mere
-odgovarajuća ventilacija i odprašivanje, (klima komoe kao poseban požarni sektor-pp klapne)
4
- el.instalacije i uredjaji bezbedni od prodora prašine,
- unutar objekta dojava požara,
- kružni put oko svih pogona.
Sredstva zaštite i način gašenja
- dojava požara,
- stabilni sistem za gašenje (magacin sirovina, gotove robe, klima komore),
- hidrantska mreža,
- mobilna oprema (PP aparati).

13.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE PLASTIČNIH MASA

Opis tehnološkog procesa

Plastične mase su sintetički prirodni modifikovani polimerni materijali.
Plastične mase se dele na:
- termoplastične: polistirol, polietilen, polipropilen, polivinil hlorid i dr. Imaju osobinu da mogu biti
oblikovani iznad svoje tačke omekšavanja a da hladjenjem predju u čvrsto stanje i zadržavaju oblik,

- termoreaktivne: fenol-formaldehidne smole i dr. Zadržava oblik i na tempereaturi iznad i ispod

temperature omekšavanja,
- hemoočvršćivajuće: poliestarske smole uz dodatak katalizatora mogu biti prevedene.
U tehnološkom smislu plastične mase se dobijaju od raznih vrsta smola i dodataka (plastifikatori,
omekšivači, stabilzatori, pigmenti itd.). proces se odvija u specijalnim posudama – autoklave uz povećan
pritisak od 12 bara i temeprature od 250ºC smole se dobijaju procesom polimerizacije (hemijska lančana
reakcija gde se od više malih stvaraju veliki makromolekuli ili polimeri).
Požarne opasnosti
Većina materija sa kojima se radi je organskog porekla tj. gorive su. U procesu proizvodnje kao i prerade
koriste se visoki pritisci i temeprature. Posebnu opasnost predstavlja korišćenje katalizatora gde može
kod nepravilnog doziranja doći do naglog povećanja temperature i paljenja reakcione smeše.
Preventivne mere
- objekti od materijala vatrootpornosti 4 časa,
- prostori dobro ventilirani,
- odgovarajuća električna instalacija,
- uredjaji za automatsku kontrolu procesa kao i merno regulaciona tehnika,
- sprovodjenej opštih protivpožarmnih mera.
Sredstva zaštite i način gašenja
- od sredstava za gašenje suvi prah i pena i CO2 za celokupni prostor,
- sistem za otkrivanje i dojavu požara.

37.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE ACETILENA

Opis tehnologije
Proces dobijanja acetilena C2H2(HC=CH) sastoji se u tome da se na CaC2 (kalcijum karbid) deluje sa
vodom, pri čemu se oslobadja gas-acetilen
CaC2+2H2O→C2H2+Ca(OH)2
Postoje dva načina proizvodnje: mokri i suvi postupak, zasivno od toga da li se karbid preliva vodom ili
se potapa u vodu.
Acetilen se dobija u generatorima – razvijačima acetilena.
Na tržište dolazi u bocama (otapa rastvoren) u acetonu (disu-
gas). Pritisak u bocama 15 bara.
Požarne opasnosti
Proističu iz karaktera acetilena, interval eksploziv. Od (2-80%) kao i od upotrebe acetona (lakozapaljiva
tečnost). Mogućnosti paljenja velike, od statikog elektriciteta, ne odgovarajućih Ex uredjaja, alata koji
varniči. Dodir C2H2 sa nekim metalima (srebro, bakar, živa) nastaju osetljiva eksplozivna jedinjenja.
Preventivne mere
- uredjaj za proizvodnju acetilena u posebnom objektu,
- objekat jedna »izduvna strana« ili latan krov, pod i bravarija od materijala koji ne varniči
elektroprovodljivi i uzemljeni,
- el.instalacija i uredjaji u »S« izvedbi,
- ventilacija priordna (otvori u zoni poda i plafona acetilen lakši od vazduha),
- kod veštačke ventilacijew »S« izvedba,
- zabranjena upotreba alata koji varniči,
- odeća i obuća radnika od materijala koji ne stvara statički leketicitet.
- Magacin kalcijum karbida (hermetčnost posuda i voditi računa o procentu vlažnosti),
- Gromobrasnka zaštita objekata obavezna.
5
Sredstva za zaštitu i način gašenja
- kao sredstva za gašenje suvi prah i CO2,
- zabranjena upotreba vode.

10.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE VODONIKA

Opis tehnolgije
Vodonik se dobija iz prirodnog gasa, tako što se vrši parcijalna oksidacija gasa, nakon čega se vodonik
čisti od primesa. Prirodni gas koji je bogat metanom (CH 4) sagoreva u kiseoniku, pri čemu se dobija
gasna smeša (vazduh i CO). Ova smeša se ispira vodom u kruberima. Na tržište vodonik dolazi u
bocama sa pritiskom od 150 bara.
Koristi se u postupku hidriranja, kod rezanja metala, kao tehničko gorivo i dr.
Požarne opasnosti
Vodonik je zapaljiv i eksplozivan gas. Interval eksplozivnosti (4,1-74,2 %). Bez mirisa i znatno lakši od
vazduha.
Paljenje vodonika može izazvati statički elektricitet – varničenje-el.uredjaji i instalacije, alat koji varniči-
otvorena vatra i dr.
Preventivne mere
- objekti za proizvodnju locirani na bezbednom rastojanju,
- pod i bravarija nevarničeći, elektroprovodljivi, uzemljeni,
- ventialcija, prirodna unakrsna (H2 lakši od vazduha),
- uredjaji za detekciju gasa,
- boce se drže u uspravnom stanju kao i acetilesnke i obezbedjene od pada,
- objekte štititi automatikom za dojavu i gašenje požara.
Sredstva za zaštitu i način gašenja
- detekcija,
- automatika za dojavu i gašenje,
- gašenje sa CO2 i suvi prah.

39.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U INDUSTRIJI NAFTE

Nafta je glavni predstavnik mineralnih ulja i nalazi se u naslagama u zemlji na dubinama i preko 5 km.
Nastala od materija životinjskog i biljnog porekla, na temepraturi 120-150ºC uz visoke pritiske.
Tehnološki proces
Tehnološki proces prerade nafte sastoji se u tome da se putem zagrevanja izdvajaju pojedine (frakcije)
komponente. Ovaj proces se naziva frakciona destilacija. Dobijeni proizvodi svrstavaju se u 5 osnovnih
grupa (frakcija).
- PETROLEJ (150-300ºC)
- PLINSKO ULJE (150-300ºC)
- ULJE ZA PODMAZIVANJE (iznad 300ºC)
- PARAFINSKO ULJE (iznad 350ºC)
Benzin se dobija »krekovanjem« pri čemu se teži ugljovodonici raspadaju na lakše )one koje sačinjavaju
benzin), ovaj proces se dovija u prisustvu katalizatora.
Požarne opasnosti
Opasnosti su izrazite i najveće su kod lakših frakcija:Uzroci paljenja zapaljivih para: - neodgovarajuća
el.instalacija i uredjaji – pregrejana grejna tela – statički elektricitet-varničenje-otvoren plamen,-
atmosferski elektricitet-proces rada je sa povišenim temperaturama pritiscima.
Preventivne mere
- samo postrojenje za preradu na otvorenom prostoru a u objektima (komandno postrojenje,
mernoregulaciona tehnika kao i energetika),
- ukoliko se deo postrojenja nalazi u objektu (zidovi otporni na požar, krov latan, pod negoriv i
elektroprovodljiv, vrata i prozori uzemljeni od materijala koji ne varniči, prostorije dobro ventilirane,
elektro instalacija i uredjaji u »S« izvedbi, objekat mora imati gromobransku zaštitu),
- neophodna ugradnja stabilnih sistema za dojavu,
- rezervoari sistem za rashladjivanje.
Sredstva za zaštitu od požarai način gašenja
- osnovno sredstvo za gašenje je pena )na otvorenom prostoru i rezervoarima), ugljendioksid i prah (u
zatvroenom prostoru). Izuzetno može i vodena magla.
- Primena ovih sredstava je moguća preko mobilne opreme, požarnih hidranata, stabilnih sistema za
gašenje, vatrogasnih vozila.

6
16.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE DJUBRIVA

A SUPERFOSFAT
Opis tehnološkog procesa
Proces se sastoji iz : 1. Mlevenja kalcijum fosfata
2. Razlaganje fosfata sa sumpornom kiselinom
3. Dozrevanje i konačna obrada
Superfosfat je smeša kalcijum monofosfata Ca(H2PO4)2xH2O, fosforne kiseline, fosfata, gvoždja,
aluminijuma i kalcijumsulfata.
Požarne oapsnosti
Kako su sirovine negorive to se radi o tehnologiji koja nije požarno ugrožena.
Preventivne mere
Na nivou uošte prevencije, nema posebnih
zahteva. Sredstva za zaštitu i način gašenja
Dozvoljena upotreba svih sredstava (mobilna oprema, hidranti, stabilni sistemi).

B AMONIJUM-NITRATNA DJUBRIVA
Osnovna komponenta je amonijum nitrat (NH4NO3) kome se dodaje kalcijum karbonat CaCO3.
Opis tehnološkog procesa
Proizvodnja amonijum nitrata sastoji se iz sledećih faza:
- neutralizacija azotne kiseline amonijakom,
- uparavanje dobijenog rastvora,
- granulacija (kristalizacija) nastalih soli NH4NO3,
- pakovanje gotovog proizvoda NH3+HNO3=NH4NO3+Q.
U čistom stanju amonijum nitrat se može upotrebiti kao komponenta za dobijanje eksploziva.
Požarne opasnosti
Amonijum nitrat nije osetljiv na trenje, udar ili varnicu. Medjutim pri odredjenim uslovima ima eksplozivna
svojstva i to iz sledećih razloga:
1. Termičko razlaganje
2. Delovanje detonatora dovoljne snage
3. Termičko razlaganje u prisustvu organskih materija
4. Uticajem na neke neorganske materije i metale (mineralne kiseline a posebno metali u prahu A l,
Zn, Ni) grade nitrite opasnost se povećava.
Preventivne mere
- skladištenje u vatgrootpornim objektima,
- pakovanje u propisnu ambalažu (do 60 kg. plastične folije),
- magacin provetren, pod ne sme biti od drveta, metala,
- ukoliko se radi o količinama od 100-1000 tona udaljenost magacina min. 250 metara od stambenih
zgrada, 100 metara od javnih
saobraćajnica. Sredstva za gašenje
- osnovno sredstvo voda koja pored hladjenja rastvara amonijum nitratnu so.

19.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE KOD PROIZVODNJE EKSPLOZIVNIH MATERIJA

Pod pojmom »eksplozivne materije« podrazumevaju se čvrste i tečne hemijske materije, kao i predmeti
punjeni tim materijama, koje imaju osobinu da pod pogonim spoljnim uticajem, ekspolozivnim hemijskih
razlaganjem oslobadjaju energiju u vidu toplote i gasova.
U eksplozivne materije se svrstavaju:
- eksplozivi (uključujući i barute),
- predmeti punjeni eksplozivnim materijama (privr.municija),
- sredstvaz za paljenje eksploziva,
- pirotehnički proizvodi,
- sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju eksplozivnih materija.
Prema načinu upotrebe dele se na:
- primarrne (inicirajuće) – živin fulminat, olovo azit,
- sekundarne (brizantne) – nitroglicerin, trinitratoluuol, penirit, heksogen, oksogen i dr.

ŽIVIN FULMINAT HgC2N2O2

Opis tehnološkog postupka
Na živu se deluje azotnom kiselinom i alkoholom uz slabo zagrevanje – zatim se osuši u vakuum
sušnici. Vlažan je bezopasan, u suvom stanju izuzetno osetljiv na najmanji udar.
Požarne opasnosti
Tehnologija izuzetno opasna, osnovna opasnost proističe od korišćenja alkohola, opasnosti u mokroj fazi
i kod sušenja.
7
Preventivne mere
- identične kao kod pogona zapaljivih tečnosti.
Sredstva za gašenje
- za mokru fazu pena i prah,
- za suvu fazu vodena magla i ugljendioksid,
- prednost stabilni sistemi za gašenje.

TRINITROTOLUOL (TNT) – C6H2(CH3)(NO2)3

Opis tehnološkog procesa
Na toluol se deluje smešom koncentrovane sumporene i azotne kiseline a zatim nitrovanjem stvara se
trinitrotouol – u obliku kristala ljuspičaste forme.
Požarne opasnosti
- osnovna opasnost od toluola (lako zapaljiva tečnost),
- sam proces egzoterman i ako se oslobodjena toplota ne odvede blagovremeno, može dovesti do
paljenja i eksplozije.
Preventivne mere
- pored opštih kod zapaljivih tečnosti, dodatne mere su:
strogo definisan režim doziranja smeše za nitriranje,

visok stepen automatizacije,

maksimalna primena merno-regulacione tehnike uz stalno praćenje parametara temperature i pritiska,

obezbedjeno rezervno napajanje i dr.
Sredstva za gašenje
- fino raspršena voda, pena, prah, ugljendioksid preko stabilnih sistema.

PRAŠKASTI RUDARSKI EKSPLOZIVI (AMONITI)

Opis tehnološkog postupka
Ova vrsta eksploziva služi za miniranje. Postupak dobijanja je da se u posudu za mešanje komponenti
(kolodrob) stavi amonijumnitrat (80%) i trinitrotoluol (5 % i više). Ova smeša se podvrgava mrvljenju dok
se ne dobije homogena smeša.
Požarne opasnosti
Imajući i u vidu da su komponente gorive paljenje istih je moguće, ali su znatno veće opasnosti od
amonijumnitrata.
Preventivne mere
Poštovati pravila pravilnog skladištenja komponenti.
Sredstvo za gašenje
Voda u velikim količinama i to iz hidranata ili vatrogasnih vozila.

NITROCELULOZNI BARUT
Opis tehnološkog procesa
Proces se sastoji u predhodnom nitrovanju celuloze smešom azotne i sumporne kiseline, izvodi se u
centrifugama, nakon čega se nitroceluloza pere i neutrališe. Zatim se melje i nitroceluloza sa više od
12.6% azota se ubaja u eksplozive. Visokonitrovana celuloza se rastvara u acetonu i dobija se
želatinozna masa koja se propušta kroz dizne, seče i nakon čega se dobijaju barutna zrna. Gotov
proizvod se pakuje u metalne kante.
Požarne opasnosti
Izuzetno velike, osnovne komponente celuloza koja se lako pali i brzo sagoreva, zatim u procesu
nitrovanja, može doći do povećanja temperature, zatim rastvaranje u acetonu i alkohol etu /(lako zapaljive
tečnosti).
Preventivne mere
- sve mere kao kod vikorizičnih materija i procesa.
Sredstva za gašenje
- stabilnim sistemom za gašenej tipa (drenčer) skladište može šplinker,
- voda u vidu vodene magle, pena, prah.

43.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U PROIZVODNJI PAPIRA

Opis tehnološkog procesa

- glavna sirovina su razne vrste celuloznih vlakana kojima se dodaju mineralni punioci kaolin, gips,
magnez.kalijum, talk i razne boje i lepkovi.
- Prva faza sitnjenje, dodavanjem vode transportuje se u rezervoar sa mešalicom gde se dodaju
supstance – sušenje i na kraju se izvlače papirne trake.
Požarne opasnosti
- ugrošene faze su usitnjavanje i sušenje kao i skaldište sirovina.
8
Preventivne mere
- skladišni prostor odvojiti od tehnološkog dela,
- mašine za sušenje i izvlačenje rolni.uzemljenje,
- priprema lepkova (zabrana otvorene vatre).
Sredstva za zaštitu od požara i gašenje
- najefikasnije sredstvo voda, raspršena,
- brzog brzine gorenja preoporučuje se stabilni sistem za gašenje.drenčer,
- automatika za dojavu (jonizacioni i term.javljač).

67.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U MLINOVIMA I SILOSIMA

Opis tehnološkog procesa

- silosi služe za smeštaj i čuvanje žitarica, unutar silosa trasnportni mehanizam (pneumatski) –
elevator,
- mlinovi – čišćenje, mlevenje, prosejavanje – transport pneumatski ili elevatorima
Požarne opasnosti
- osnovna opasnsot od eksplozije prašine, eksp.konc.od 20-2000 grama/m 3 vazhduha, temperatura
paljenja410-500ºC,
- primarne i sekundarne eksplozije,
- samozagrevanje i samopaljenje.
Preventivne mere
- temperatura i vlažnost žitarica stalna kont.
- ventilacioni sistem efikasan,
- uklanjanje nataložene prašine (sek.ekspl.).
Sredstva ga gašenje
- efikasno sredstvo voda,
- PP aparati,
- Stabilne instalacije za gašenje (šprinkler i drenčer)

73.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI ŠEĆERA

Opis tehnološkog procesa

Proizvodnja šećera deli se na dve faze:
1. Proizvodnja sirovog šećera.
2. Proizvodnja rafinisanog
šećera. Požarne opasnosti
Unutar same tehnologije požarno opasne faze su:
- faza sušenja rezanaca (može da se upale),
- manipulacija sa već osušenim šećerom u prahu (eksplozija)
eksplozivni sistem (min 15-20 gr/m3),
- uzroci aktiviranja i paljenja

statički elektricitet,

samopaljenje rezanaca i dr.
Preventivne mere
- kontrola temperature unutar uskladištene mase rezanaca,
- dobra i efikasna ventiulacija,
- uzemljen transportnih cevi i mašina
- primena opštih mera (zabrana pušenja, otvorene vatre i dr.).
Sredstva za zaštitu i način gašenja
- osnovno sredstvo voda (hidranti, stabilni sistem, drenčer i šprinkler),
- aparati za gašenje (»S«, CO2).
22.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U METALOPRERADJIVAČKOJ INDUSTRIJI
Opis tehnologije
Mnoge od faza su požarno ugrožene:
- proces topljenja (praskavi gas),
- proces livenja,
- proces kaljenja (može doći do upale ulja u kadama),
- zavarivanje (neuklanjanje gorivih materijala),
- mehanička obrada (kovanje, brušenje),
- proces farbanja (pare zapaljivih tečnosti).
Požarne opasnosti
Kod paljenja (praskavi gas) itd.

9
Najugroženiji je farbanje (statički elektricitet, alat koji varniči, el.uredjaji, instalacije koje nisu u »S«
izvedbi).
Preventivne mere
- da rastopljena masa ne dodje u dodir sa instalacijama,
- kod kaljenja efikasna ventilacija,
- mesta za zavarivanje pripremljena,
- farbare treba da budu izdvojene sa eksplozionim oduškom i efikasnom ventilacijom,
- električna instalacija u farbari »S« izvedbe.
Sredstva za gašenje
- topljenje i livenje (suvi prah i CO2 – voda zabranjena),
- kod mehaničke obrade i farbanja može i vodena magla.

34.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U SAOBRAĆAJU

- Drumski saobraćaj – Kod drumskih vozila prisutna opasnsot zbog pogonskih goriva (benzin, dizel,
butan). Na samom voziulu najčešći uzroci: karburator, greške (kvarovi) na sistemu za dovod goriva,
el.instalacija i dr. Do požara dolazi često i zbog sudara vozila.
Radionice i garaže su često mesta nastanka požara – PP aparati.
- Železnički saobraćaj – Požarom su ugrožene pre svega lokomotive, kod električnih 8zbog proboja ili
oštećenja na izolaciji provodnika) kod dizel lokomotiva zbog curenja goriva na zagrejane površine
motora. Za sva šinska vozila zajednička opasnost je paljenje maziva u osovinama (ležištima) ukoliko
se ne menja na vreme.
- Avio saobraćaj – postoji niz opasnosti. Svi savremeni avioni snadbeveni su stabilnim sistemom za
gašenje požara na svim vitalnim mestima (halon). U unutrašnjosti pp aparati.
Hangari i radionice za avione stabilnim sistemom za gašenje (najčešće pena).
- Brodski saobraćaj – Pored pogonskih goriva opasnost od požara je od električne instalacije, nehat i
dr. Kod tankera za prevoz nafte (pena) a u komorama ugljendioksid.
25.POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA POLJOPRIVRENIM DOBRIMA
- Priprema za žetvu i žetveni radovi.
- Pravilnik o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi.
- Traktori, kombajni i dr.

10
1) МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У УРБАНИЗМУ
1.1 УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА

Планирање и уређење простора, односно изградња насеља и инфраструктурних објеката

изводи се према Закону о планирању и уређењу простора.
Поред општих услова предвиђених Законом о планирању и уређењу простора, на различитим
нивоима (Република , покрајина, регион општина, град и др.) доносе се:
ПРОСТОРНИ и УРБАНИСТИЧКИ,
 ПРОСТОРНИ, ДЕТАЉНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН
 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН (ГУП),
 ДЕТАЉНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ
(ДУП) као и одлуке које их замењују.

ГЕНЕРАЛНИМ УРБАНИСТИЧКИМ ПЛАНОМ се зонира намена простора - терена, на пример за

стамбену изградњу, пословне и јавне објекте, индустрију, складишта, рекреацију итд. Планира се
изградња мреже основних инфраструктурних објеката - водоснабдевања, снабдевања
електричном и топлотном енергијом, магистралне саобраћајнице, магистрални гасоводи и
нафтоводи итд.

Овим плановима у погледу мера заштите од пожара а сходно чл.29 ЗОП-а утврђује се следеће:
 изворишта снабдевања водом, капацитети градске водоводне мреже који обезбеђују довољне
количине воде за гашење пожара;
 удаљеност између зона предвиђених за стамбене и јавне објекте и зона предвиђених за
индустријске објекте и објекте специјалне намене (складишта лако запаљивих течности, гасова и
експлозивних материја);
 удаљеност између објеката различите намене унутар индустријске зоне и објеката специјалне
намене, која омогућава спровођење мера противпожарне заштите;
 ширина путева који омогућавају приступ ватрогасним возилима до сваког објекта и њихово
маневрисање за време акције гашења и спасавања;
 простор за изградњу објеката за потребе ватрогасних јединица , добровољних ватрогасних
друштава и њихових савеза,

1.2 ЛОКАЦИЈА ОБЈЕКАТА-БЕЗБЕДНОСТ СА АСПЕКТА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА

Урбанистичким планирањем одређују се величине грађевинских парцела , намена, висина и

положај објеката.
Код нас се у градским и рекреативним амбијентима прописују мале парцеле за
изградњу
стамбених кућа ширине 15 до 20 м, тако да су нам куће удаљене једна од друге свега неколико
метара што није безбедно растојање за преношење пожара. Минимална ширина парцеле морала
би бити 25 м.
Уколико се на парцели предвиђа смештај сена, сламе и других пољопривредних производа у виду
стогова и сл. парцела би морала бити ширине најмање 35 м.
ВИСОКИ ОБЈЕКТИ захтевају већа безбедносна растојања. Како се ови објекти обично граде у
ужим градским центрима, потребно је претходно пажљиво сагледати опасности везане за избијање
пожара, за безбедну евакуацију људи у случају пожара или неких других акцидената који могу
довести до рушења објекта или зарушавања.
За складишта и производне погоне експлозивних материја безбедносна растојања се одређују на
посебан начин имајући у виду све ефекте експлозије.
На основу неких старих норми безбедоносна растојање између стамбених зграда одређују се на
следећи начин:
11
 Између два једноспратна објекта.............12 м
 Између два четвороспратна објекта .........16 м
 Између два осмоспратна објекта ............22 м
 Између два шеснаетоспратна објекта ......30м

Код одређивања растојања између мање и више пожаром угрожених објеката увек је растојање
потребно одређивати према објекту у коме бораве лица , посебно ако су угрожена деца и
хендикепирани. У овом послу није паметно прихватити минималне услове. Неке развијене земље
већ стотинама година уназад поклањају посебну пажњу на удаљеност између објеката, ширину
саобраћајница што је дало резултате да не дође до великх катастрофалних пожара у којима горе
читави градови.

1.3 ПРИСТУПНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ

Са аспекта заштите од пожара врло је битно, правилно планирање и изградња

саобраћајница које омогућавају несметан прилаз свим ватрогасним возилима за гашење
пожара и спашавање људи и имовине.

Треба имати у виду да саобраћајнице за комунална возила не одговарају и за ватрогасна

возила и кад имају исту шасију. Ватрогасна возила, због опреме коју носе и средства за гашење,
имају већу ширину захватања (лестве и сл.) и високо тежиште а и крећу се нешто већом брзином
тако да захтевају веће ширине саобраћајница да би имали стабилност у кривини.
За правилно пројектовање саобраћајница постоји Правилник о техничким нормативима за
приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката
повећаног ризика од пожар ("Сл. лист СРЈ", бр. 8/95 ). Овим правилником прописују се технички
нормативи за приступне путеве, окретнице и платое уређене за кретање ватрогасних возила и
извођење интервенција у близини објеката повећаног ризика од пожара.
Сходно Правилнику значење израза је:
 ПРИСТУПНИ ПУТ за ватрогасна возила је део јавног пута или посебна саобраћајница
којом се прилази објекту, а којој најудаљенија тачка коловоза није даља од 25 м од
габарита објекта,
 ОКРЕТНИЦА је уређени део пута на коме се мења смер кретања возила за више од
120°,
 ПЛАТО је уређени проширени део пута по коме се крећу ватрогасна возила и на коме се
организује и изводи ватрогасна интервенција.

Код планирања саобраћајница треба омогућити ватрогасним возилима прилаз објекту

странама на којима се налазе прозори, врата или други отвори. За интервенцију при гашењу
пожара мора се обезбедити плато на коме је могуће коришћење аутомеханичких лестава и
платформе.
Приступни пут око објекта и плато за интервенције морају се израдити тако да су приступ и
кретање ватрогасних возила омогућени само вожњом унапред.
Мора се имати у виду да ће на просечан пожар изаћи најмање два до три возила а по процени на
лицу места и више. На развијеном пожару, касно примећеном и дојављеном, стиче се и више од 10
ватрогасних возила разне намене, нека од њих морају да се смењују (цистерне за воду) па им је
потребно обезбедити могућност брзог пристизања до радних возила (аутомеханичких лестви и
платформи) и напуштања локације да би отишле по воду и ослободиле место другим возилима.
У градским условима је минимално потребно рачунати на приступ најмање 3 возила сваком
високом објекту, било стамбеном, јавном, пословном а исто би требало обезбедити и за
складишне и индустријске објекте већег ризика од пожара.

12
1.4 БЕЗБЕДАН РАЗВОД ЦЕВОВОДА ЗА ЗАПАЉИВЕ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВЕ
Урбанистичко планирање трасе гасовода и нафтовода је врло важно са аспекта
заштите од пожара. Изградња гасовода и нафтовода врши се сходно Закону о
цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника („Сл. Лист СРЈ“,
бр. 29/97) и Правилнику о техничким условима и нормативима за безбедан
транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и
гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт („Сл.
Лист СРЈ“, бр. 26/85).
Гасоводи, нафтоводи и продуктоводи могу се градити у коридору утврђеном
просторним планом, на траси за коју се утврди да се у погледу природних и
вештачких (радом створених) услова и применом техничких прописа обезбеђује
сигурност живота и здравља људи, животне средине и материјалних добара.
Заштитни појас гасовода, нафтовода и продуктовода је прописани
простор ширине по 200 м са једне и друге стране цевовода, у коме други
објекти (густина насељености) утичу на њихову сигурност.
Зоне опасности су прописани делови простора у којима се налазе или
постоји могућност да се нађу запаљиве или експлозивне смеше пара
течности и ваздуха, односно гаса и ваздуха.

Гасоводи, нафтоводи и продуктоводи могу бити за:

 међународни транспорт,
 магистрални транспорт и
 локални транспорт.

У ЗАШТИТНОМ ПОЈАСУ ГАСОВОДА, нафтовода или продуктовода не смеју

се изводити радови и друге активности пре него што се добије одобрење
предузећа које обавља делатност транспорта.
У ПОЈАСУ ШИРИНЕ ОД 30 М ЛЕВО И ДЕСНО ОД ОСЕ ГАСОВОДА, након
изградње гасовода, забрањено је градити зграде намењене за становање или
боравак људи, без обзира на степен сигурности са којим је гасовод изграђен.
Изузетно, зграде намењене за становање или боравак људи могу се градити у
појасу ужем од 30 м ако је градња већ била предвиђена урбанистичким планом
пре пројектовања гасовода и ако се примене посебне мере заштите, с тим да
најмање растојање насељене зграде од гасовода мора бити, и то:
 за пречник гасовода до 125 мм -10 м;
 за пречник гасовода од 125 мм до 300 мм -15 м;
 за пречник гасовода од 300 мм до 500 мм -20 м;
 за пречник гасовода већи од 500 мм - 30 м.

13
ТЕХНОЛОШКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА ОБЈЕКТИМА СА ЗАПАЉИВИМ
ТЕЧНОСТИМА
1. КЛАСИФИКАЦИЈА ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ
Запаљиве течности, у смислу ових прописа, деле се према температури
запаљивости у три основне групе, и то:
о
1) I група - течности чија је температура запаљивости испод 38 С;
о о
2) II група - течности чија је температура запаљивости од 38 С до 60 С;
о
3) III група - течности чија је температура запаљивости преко 60 С до 100
о
С.
Лако запаљиве течности дакле Течности из I групе деле се на три подгрупе, и
то:
о
1) I1 подгрупа - течности чија је температура запаљивости испод 23 С и
о
температура кључања испод 38 С;
о
2) I2 подгрупа - течности чија је температура запаљивости испод 23 С, а
о
температура кључања преко 38 С;
о о
3) I3 подгрупа - течности чија је температура запаљивости од 23 С до 38 С.

2.КОНСТРУКЦИЈА РЕЗЕРВОАРА ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ

Резервоар може бити надземни и подземни. Надземни резервоар је непокретни и
непропусни суд, постављен односно изграђен на површини земље, за смештај
запаљивих течности.

Резервоар за запаљиве течности мора бити одобрен.

Резервоар мора на видном месту имати следеће ознаке:
- назив произвођача;
- фабрички број;
- годину израде;
- номиналну и стварну запремину;
- максимални радни и испитни притисак;
- врсту течности и групу запаљивости;
- ознаку југословенског стандарда или број атеста по ком је резервоар
израђен.

3. ОПРЕМАЊЕ РЕЗЕРВОАРА ЗАШТИТНИМ УРЕЂАЈИМА (СИГУРНОСНА

АРМАТУРА РЕЗЕРВОАРА)

Опрема резервоара је сва она опрема која је непосредно уграђена у резервоар и

на резервоару и чини функционалну целину за потребну сигурност приликом
коришћења резервоара.
НАДЗЕМНИ РЕЗЕРВОАРИ, из разлога сигурности приликом коришћења, морају
имати уграђену следећу опрему:
 НОРМАЛНИ ОДУШАК (дишни вентил), спречавање натпритиска или
потпритиска за време пуњења и пражњења резервоара, као и за време промене
спољашње температуре. Унутрашњи пречник не срне бити мањи од
32 мм.
 СИГУРНОСНИ ОДУШАК, ради заштите од превеликог притиска који може
настати због угрожености резервоара од пожара - може бити поклопац са
аутоматским затварањем улазног отвора мора бити назначен капацитет
3
одушивања у м /х, као и притисак на који је баждарен и испитан
14
 3
 ОДУШНЕ ЦЕВОВОДЕ, Судови запремине до 10 м у којима се држи сирова
3
нафта и атмосферски резервоари запремине до 4 м у којима се држе течности
подгрупе И1, могу имати отворене одушке.
 ЗАДРЖАЧЕ ПЛАМЕНА, су направе које штите резервоар од продора пламена у
његову унутрашњост за време од 10 минута а у случају експлозије и
детонације морају издржати настали притисак експлозије.
 ПОКАЗИВАЧЕ НИВОА ТЕЧНОСТИ, Отвори за мерење нивоа течности морају
бити изведени тако да се могу затварати капама или поклопцима непропусним
за течности паре. Те отворе не могу отварати неовлашћена лица, мора бити
одобрен
 УРЕЂАЈ ЗА ПУЊЕЊЕ И ПРАЖЊЕЊЕ, КАО И УРЕЂАЈЕ ЗА ОСИГУРАЊЕ
ПРОТИВ ПРЕПУЊАВАЊА, морају омогућити сигуран прикључак стално
положених цевовода или савитљиве цеви и искључити могућност настајања
варница при причвршћивању или скидању цевовода и опасност због пражњења
статичког електрицитета.
 ОТВОРЕ ЗА УЛАЗ И ПРЕГЛЕД мора мати најмање један отвор за улаз и
преглед.

ОПРЕМА ПОДЗЕМНИХ РЕЗЕРВОАРА битно се не разликује од опреме која је

потребна за сигурно функционисање надземних резервоара потребно је обратити
нарочиту пажњу на исправност уређаја за одзрачивање ових резервоара.
Излаз одушног цевовода мора бити на висини од најмање 30 цм изнад околног
терена али не сме бити на висини нижој од отвора цевовода за пуњење
резервоара.
Сви други уређаји на нивоу су истих прописа као за надземне.

4.ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈСКИХ УСЛОВА ЗА БЕЗБЕДАН СМЕШТАЈ

ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА
Запаљиве течности су течности чије се паре пале у додиру са извором
о
паљења, и које на температури од 35 С нису у чврстом или тестастом стању,
0 2
а на температури од 50 С имају парни притисак до 3 кр/см .
Нестабилне течности су течности које у чистом стању као финални производи или
због транспорта могу да полимеризирају, распадају се, кондензују или да постану
самореактивне потресањем или променом притиска и температуре

Ускладиштење запаљивих течности и гасова, подразумева свако трајно и

привремено држање и смештај ових течности и гасова у објектима, на слободном
простору, у посудама без обзира на величину и врсту посуда у којима се држе

ОБЈЕКТИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И УСКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ

ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА (складишта, магацини и резервоари, нафтоводи и
гасоводи, станице за снабдевање горивом моторних возила), могу се градити
односно постављати на начин којим се не ствара опасност од пожара или
експлозије за ове и друге објекте.
ЛОКАЦИЈУ за изградњу објекта из става 1. овог члана одобрава и даје
сагласност на инвестиционо-техничку документацију:
1. ОПШТИНСКИ ОРГАН УПРАВЕ надлежан за унутрашње послове, ако се
ради о објектима у којима се смештају или производе запаљиве течности укупне
3 3
запремине до 500 м и гасови до 200 м ,

15
 2. РЕПУБЛИЧКИ ОРГАН УПРАВЕ надлежан за унутрашње послове
односно на територији Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине надлежни
покрајински орган управе, ако се ради о гасоводима и нафтоводима који прелазе
преко територије две или више општина и о смештају и производњи запаљивих
3
течности и гасова преко 500 односно 200 м .
ТЕХНОЛОШКЕ МЕРЕ ЗОП НА ОБЈЕКТИМА СА ЕКСПЛОЗИВНИМ МАТЕРИЈАМА

1.КЛАСИФИКАЦИЈА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА

Експлозивним материјама, сматрају се:

1. привредни експлозиви, материје које се употребљавају за рушење или
обликовање објеката и материјала енергијом ослобоненом хемијским реакцијама
експлозивног разлагања.
2. средства за паљење експлозива, се све врсте каписла, упаљача и штапина и
пиротехничка средства која се употребљавају при минирању.
3.пиротехнички производи, средства која се употребљавају за ватромете,
противградне ракете и друге ракете које се користе у научне, привредне и друге
сврхе, као и предмети који садрже експлозивне састојке, прскаве састојке са
дејством експлозива или друге састојке, који служе за постизање ефеката
разарања, ватре, светлости, пуцања или дима.
4. привредна муниција, меци, патрони и чауре опремљене капислом и напуњене
барутом.
5. барут, црни и малодимни барут намењен за рударске и спортске потребе.
6. сировине експлозивног карактера за производњу материја из тачака 1. до
5. које по хемијском саставу и осетљивости на паљење имају особине експлозива
и способне су за експлозивно разлагање, а намењене су за производњу
експлозивних материја.

2.ЛОКАЦИЈСКИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА ЗА ЕКСПЛОЗИВНЕ

МАТЕРИЈЕ
Објекти у којима се производе и држе експлозивне материје могу се градити
само на таквим местима и на такав начин да се тиме не ствара опасност од
пожара и експлозије за ове и друге објекте.
Објекти се изграђују у складу са просторним урбанистичким планом,односно
одлуком која тај план замењује и посебним условима које утврнује републички
орган управе надлежан за унутрашње послове и ванредне ситуације.
Магацини за смештај експлозивних материја морају да буду на прописаној
удаљености од јавних путева, железничких пруга, далековода високог напона,
гасовода, нафтовода, индустријских објеката и насељених места.
За ускладиштење експлозивних материја до 500 килограма користе се
типизирана преносна или превозна контејнерска складишта која су изграђена за
складиштење експлозивних материја.
Контејнерска складишта морају се градити и постављати по одредбама овог
закона и техничким прописима.
ЛОКАЦИЈУ за изградњу објеката у којима се производе и држе експлозивне
материје, одобрава у складу са прописаним техничким нормативима:
1. ОПШТИНСКИ ОРГАН УПРАВЕ надлежан за унутрашње послове уз сагласност
општинског органа управе надлежног за народну одбрану, ако се ради о смештају
експлозивних материја у области промета ДО 1.000 килограма,

16
2. РЕПУБЛИЧКИ ОРГАН УПРАВЕ надлежан за унутрашње послове уз сагласност
републичког органа управе надлежног за народну одбрану, односно одговарајући
надлежни покрајински органи управе ако се ради о смештају експлозивних
материја из области промета ПРЕКО 1.000 килограма.
Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта мора уз захтев
приложити:
1. ситуациони план терена на коме се намерава градити објекат за који се тражи
одобрење места, са уцртаним положајем и габаритима већ постојећих објеката
оверен од надлежног

органа за урбанизам,
2. технички опис терена приказаног на ситуационом плану,
3. технички опис објекта који се намерава градити и
4. попис врсте и количине експлозивних материја

17