AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA GASOM

Osnovni efekat gaenja kod ovih sistema je uguu-jui, odnosno

smanjenje koliine kiseonika u vazduhu ispod minimuma koji je
neophodan za sagorevanje (cea 15%). U zavisnosti od vrste gasa koji se
koristi za gaenje, postoje dve vrste ovih automatskih stabilnih sistema
(Slika broj 2):
1. automatski stabilni sistemi za gaenje poara ugIjen-dioksidom i
2. automatski stabilni sistemi za gaenje poara halonom.
Automatski stabilni sistemi za gaenje poara gasom, u zavisnosti od
naina gaenja, mogu biti dvojaki:
-namenjeni za gaenje celog tienog prostora
-potpuna zatita i
-namenjeni za zatitu opreme ili ureaja u prostoriji
-delimina zatita.
Automatski sistemi za potpunu zatitu primenjuju se za gaenje poara u
prostorijama ija je povrina otvora koji se ne mogu zatvoriti najvie 3%
zapremine prostorije. Sredstvo za gaenje, dovodi se u tienu prostoriju
pomou cevovoda i mlaznica. Pre aktiviranja instalacije za gaenje, moraju
se automatski iskljuiti tehnoloki proces proizvodnje i svako prinudno
strujanje vazduha (ventilacija, klimatizacija) i automatski zatvore svi otvori u
tienoj prostoriji (vrata, prozori, klapne) preko pobu-dnog signala na
dojavnoj centrali, da bi se mogla postii potrebna koncentracija gasa za
gaenje. Za otvore koji se ne mogu zatvoriti moraju se predvideli gasne
zavese
Automatski sistemi za deliminu zatitu primenjuju se za gaenje
poara opreme i ureaja u sluajevima kada je primena sistema za
potpunu zatitu tehniki ili ekonomski neopravdana. Proraunska
zapremina za dclimino gaenje poara odreuje se prema tlocrtnoj
povrini opreme ili ureaja i njihove visine. Tom prilikom se sve raunske
gabaritne mere (duina, irina i visina) poveavaju za 1 metar.
Ukoliko kod delimine zatite koliina gasa iznosi vie od 5% ukupne
zapremine tiene prostorije, potrebno je predvideti sve mere zatite za
ljude kao kod potpune zatite.
Radi brzog postizanja potrebne koncentracije gasa za gaenje, kod
delimine zatite potrebna koliina gasa za istu zapreminu u odnosu na

potpunu zatitu je znatno vea, dole je vreme zasiivanja prostora mnogo

manje i ne srne da proe 30 sekundi

Slika broj 26. ema automatskog stabilnog sistema za gaenje poara

gasom

1. Pilot boca
1 A. Boca sa gasom
2. Runi aktivator
3. Ventil
4. Pneumatski aktivator
5. Nepovratni ventil
6. Cevovod za pilot boce
7. Sabirna cev
8. Priguni ventil
9. Zonski ventil

10. Elektromagnetni ventil

11. Mlaznica
12. Mera pritiska
13. Automatski javlja poara
14. Sirena
15. Sirena
16. Runi javlja poara
17. Sabirna kutija
18. Reducir pritiska

MESTO POSTAVLJANJA BOCA ILI REZERVOARA ZA GAS

Baterije boca ili rezervoar sa gasom sa pripadajuom opremom (ventil,
mehanizmi za aktiviranje i dr.) ne smeju biti ugroeni poarom. Zato se
moraju smestiti u posebnu prostoriju minimalne otpornosti na poar 90
minuta, koja se zove protivpoarna stanica. Ova prostorija se mora dobro
provetravati (dve izmene vazduha na as) i mora biti u blizini prostorije ili
opreme koja se titi. U ovoj prostoriji se ne smeju nalaziti drugi ureaji koji
mogu uticati na rad automatske instalacije. Dozvoljena temperatura u
prostoriji je od 263 K do 313 K (-10C do 40 C). Izlaz iz ove prostorije treba
predvideti direktno sa spoljanje strane, ili na stepenite i hodnike koji vode
direktno van objekta.
. Iz jedne baterije boca ili iz rezervoara moe se tititi vie prostorija,
najvie pet, s tim da svaka prostorija koja se titi predstavlja poseban
poarni sektor. Tada se u svaku prostoriju ugrauje poseban cevovod sa
mlaznicom i razdelnim ventilom. Koliina gasa i dimen-zionisanje sistema
proraunava se prema zapremini najvee prostorije koja se titi.
UREAJI ZA VIZUELNU KONTROLU STEPENA PUNJENJA BOCA I
REZERVOARA ZA GAS
Svaki sistem mora da ima sopstvenu kontrolu napu-njenosti boca i
rezervoara sa gasom. Za ovu kontrolu se najee koriste kontaktni
manometri, koji se postavljaju u telo ventila boce ili rezervoara. Kod pada
pritiska - isputanja gasa iz boce ili rezervoara, dolazi do zatvaranja radnog
kontakta manometra i slanja signala do dojavne centrale.
Slina informacija se moe dobiti i postavljanjem krajnjih prekidaa na
bateriji sa bocama, tako da svaka boca ispadanjem iz ravnotenog poloaja
usled gubitka teine za vie od 5% oslobaa kontakte krajnjeg prekidaa.
Osim preko dojavne centrale, kontrola napunjenosti boca moe se vriti i
vizuelno, na samoj bateriji boca.
SNABDEVANJE ELEKTRINOM ENERGIJOM AUTOMATSKIH
STABILNIH SISTEMA ZA GAENJE POARA GASOM
Svi delovi sistema koji troe elektrinu energiju moraju se napajati iz dva
nezavisna izvora elektrine struje, od kojih jedan mora biti akumulatorska
baterija predviena za najmanje 48 asova rada, smetena u odvojenu
prostoriju - lako pristupanu, koja nije ugroena poarom i koja je odvojena
u poseban poarni sektor otporan na poar 90 minuta. Napajanje

elektrinom energijom mora biti pouzdano. Provodnici koji slue za

snabdevanje elektrinom energijom ne smeju da se koriste za napajanje
drugih potroaa. Oni se moraju potpuno zatititi. To se obezbeuje
njihovim voenjem kroz posebne kanale, kroz koje ne prolaze drugi elektrini provodnici, pri emu njihova trasa ne treba da prolazi kroz i pored
prostorija sa visokim poarnim optereenjem.
Ukoliko se ovi provodnici vode kroz kanale sa ostalim provodnicima,
treba ih itavom duinom preprskati zatitnom poarnom masom, koja e
omoguiti zadravanje njihovih elektrinih karakteristika za vreme poara.
Napojni provodnici koji se kroz objekat vode nezatieni, van kanala,
moraju se itavom duinom od izvora elektrine energije do instalacije tititi
od poara zatitnim premazima
AUTOMATSKI STABILNI SISTEM ZA GAENJE POARA UGLJENDIOKSIDOM
Automatski stabilni sistemi za gaenje poara ug-Ijen-dioksidom je
sistem za zapreminsko-trodimenzionalno gaenje. Ugljen-dioksid se
preko ce-vovoda i mlaznica dovodi na mesto poara, u prostoriju ili do
opreme i ureaja koji se nalaze u prostoriji (slika broj 27).
Osnovni delovi sistema
Automatski stabilni sistem za gaenje poara ug-Ijen-dioksidom sastoji
se od sledeih delova (slika broj 28):
1. baterije boca (ili rezervoara) napunjenih ugljendioksidom;
2. instalacije za ukljuivanje automatskog sistema za gaenje poara
(automatska instalacija za dojavu poara);
3. cevovod za razvod ugljen-dioksida od boca do mlaznica i
4. ureaja za uzbunu koji se sastoji od alarmnih sirena.
Aktiviranje sistema vezano je na signal poara iz centrale za dojavu
poara (poz. 2). U tom trenutku, elektromehaniki okida (poz. 5) preko
mehanizma utega otvara dve boce sa ugljen-dioksidom (poz. 6), koje
imaju mehanike ventile. To su tzv. pilot boce, iz kojih ugljen-dioksid struji
cevovodom do pneumatskih ventila na preostalim bocama sa ugljendioksidom u
bateriji i otvara ih. U trenutku pre aktiviranja elektromehanikog okidaa
(poz. 7), otvara se razdelni ventil (poz.. 8) na cevovodu koji vodi u prostor
iz kojeg je dobijen signal za poar.
Podela automatskih stabilnih sistema za gaenje poara ugljendioksidom

Podela ovih sistema vri se u odnosu na nain aktiviranja i prenos

komandi za aktiviranje i upuivanje ug-Ijen-dioksidima u tieni prostor na:
A - runi sistem;
B - mehaniki sistem;
C - mehaniko-pneumatski sistem;
D - mehaniko-elektrini sistem i
E - elektrino-elektrini sistem.
Prvi sistem je runi, a ostala etiri automatska. Pojam mehanikog i
elektrinog kod sistema pod B, C, D i E (prvi deo izraza) odnosi se na
nain aktiviranja osnovnog elementa za aktiviranje (npr. temperaturnog topljenog elementa), a pojam-pneumatskog i elektrinog jeste nain
prenoenja komandi. Tako bi, kod automatskog sistema B, C i D, osnovni
elementi za aktiviranje bili temperaturni (topljivi ili ampule), a kod sistema E
bili bi javljai poara.
Ova podela nije stroga, pa se pojedini sistemi mogu i kombinovati. To je, na
primer, sluaj kad imamo vie prostorija koje se zatiuju istom baterijom,
ali je indikacija poara razliita. Tako bi kod jednog poara najbolja
indikacija mogla biti temperatura, a kod drugog dim, to bi znailo da
osnovni aktivirajui elementi ne bi bili isti.
Princip rada sistema sa mehanikim aktiviranjem
Kada se u prostoriji gde se pojavio poar postigne odreena
temperatura, dolazi do topljenja oksidnog elementa od lako topljive legure
ili prskanja staklene ampule na temperaturnom rastavljivom lanku, koji se
nalaze na elinom zategnutom uetu i prekidanja elinog ueta za oko
400 mm. Tada se oslobaa teg, koji oslobaa poluge komandnog ormana.
Posle vremenskog usporenja, oslobaaju se tegovi na bateriji boca ugljendioksida, koji povlae poluge i istovremeno otvaraju sve ventile na bocama,
ugljen-dioksid iz boca preko sabirnih cevi i kolektora odlazi u cevni razvod i
kroz mlaznice izlazi i vri gaenje.
Ako postoji vie zona gaenja, prethodno se, takoe automatski, pomou
osloboenog tega, otvori preko mehanikog razvodnika odgovarajui ventil
- da bi ugljen-dioksid bio upuen u odgovarajuu zonu gaenja.
Runo aktiviranje se moe izvriti povlaenjem poluge na komandnom
ormaru, ili oslobaanjem elinog ueta. Pre toga je potrebno runo otvoriti
ventil za odgovarajuu zonu gaenja.
Princip rada sistema sa mehaniko-pneumatskim aktiviranjem
Osnovni princip rada ovog sistema je sledei (slika broj 29):

Pri povienoj temperaturi, koja se javlja pri poaru, topivi elementi (poz. 10)
kidaju vezu elinog ueta. Na taj nain se oslobaa teg (poz. 12), koji
svojom teinom probija membranu komandne boce (poz. 3) za automatsko
aktiviranje. Sada mehaniko aktiviranje prelazi u pneumatsko. Pogonska
energija ugljen-dioksida iz pogonske boce otvara na razvodniku zonski
ventil (poz. 8), koji vodi u prostoriju gde je poar izbio i aktivira ba teriju
boca (poz. 1) i na taj nain upuuje ugljen-dioksid cevovodima (poz. 11) u
odgovarajuu prostoriju. Istovremeno se ukljuivanjem zonskog ventila,
preko mikro-prekidaa ukljuuje elektrini prekida, koji ukljuuje elektrinu
sirenu pre isticanja ugljen-dioksida. Aktiviranje boca sa ugljen-dioksidom
vri se posle izvesnog vremena - na koje je sistem regulisan (vreme
zadravanja aktiviranja). Pored elektrine, mora da postoji i pneumatska
sirena (poz. 9).
Runo aktiviranje se vri otvaranjem ventila komandne boce za runo
aktiviranje.
-

Slika broj 29. Mehaniko-pneumatski sistem aktiviranja

1 Baterija boce
2.Vaga

8.Zonski ventil
9.Pneumatska sirena

3.Komandna boca
4.Signalno-elektrini orman
5. Elektrino zvono
6.Vremenski zadriva
7. Sklopka

10.Topljivi element
11 .Cevovod sa mlaznicama
12.Teg
13.Kotur
14.Brzootvarajui ventil

Princip rada sistema sa mehaniko-elektrinim

aktiviranjem
Kod ove instalacije aktiviranje je mehaniko, preko topivog elementa do
razvodnika. Dalja komanda aktiviranja baterije boca je preko
elektromagneta koji otputa teg. Uloga elektromagneta je ista kao uloga
pneumatskog okidaa kod mehaniko-pneumatskog sistema.
Princip rada sistema sa elektrino-elektrinim
aktiviranjem
Kod ovog sistema, sve komande su elektrine (slika broj 30). Automatski
javljai poara (temperaturni, joni-zacioni i dr.) kod ovog tipa sistema imaju
onu funkciju koju su imali topivi elementi kod mehanikog aktiviranja. U
sluaju poara, dolazi do aktiviranja automatskih jav-Ijaa (poz. 10),
elektrini impuls se prenosi, pojaava i pretvara u elektrinu komandu u
centrali za dojavu poara (poz. 4), i dalje prenosi i aktivira komandnu bocu
(poz. 3) i zonski ventil (poz. 8). Gas iz pilot boce prolazi kroz "vremenski
zadriva", a nakon toga dolazi do aktiviranja baterija boca, iz kojih ugljendioksid kree ka tienom prostoru. Pri aktiviranju automatskih javljaa,
istovremeno se vri i ukljuivanje alarmnih ureaja (zvunih i svetlosnih).
Runo aktiviranje se vri pomou runog javljaa poara

Slika broj 30. Elektrino-elektrini sistem aktiviranja

1. Baterija boca
2Vaga
3.Komandna boca
4.Centrala za dojavu
poara
5.Elektrino zvono
6Vremenski zadriva
7.Sklopka
8.Zonski ventil
9Elektrina sirena
10.avlja poara
11 .Cevovod sa mlaznicama
12.Brzootvarajui ventil
13.Ventil komandne boc
14.Elektromagnetski okida
CO2 stanica
Sastavni delovi CO2 stanice su: baterija boca ili rezervoar, pneumatski i

mehaniki ventili za boce, sabirna i izduvna cev, gumena creva visokog

pritiska sa nepovratnim ventilima, vaga, elektromehaniki okida, vodica
tega sa mikrosklopkom i blokadom, teg, poluga mehanizma za aktiviranje,
okvir baterije sa zatitnom mreom i kutija runog aktiviranja.
CO2 stanice se izvode najee sa jednim, odnosno s dva reda boca, pa
se prema tome i dele na jednoredne i dvoredne. Ugrauju se boce
zapremine 40 i 67 litara, a punjenje boca zavisi od klimatskih uslova.
Svi delovi CO2 stanice moraju biti zatieni od svih izvora toplote
(sunce, grejna tela i dr.).
Rezervoari i baterija boca za skladitenje ugljen-dioksida
Ugljen-dioksid koji slui za gaenje poara skladiti se u bocama pod
visokim pritiskom, ili u elinim rezervoarima pod niskim pritiskom. Kada je
uskladiten u bocama koje su povezane u bateriju, ne moe se koristiti za
druge namene osim gaenja, a ako je uskladiten u rezervoarima, moe
se koristiti i za tehnoloke potrebe, s tim da koliina ugljen-dioksida
potrebna za gaenje mora biti uvek obezbeena i. ne srne se troiti za
druge potrebe. Kod automatskih.stabilnih instalacija za gaenje poara
mnogo veu primenu;ima baterija boca.
Boce i rezervoari moraju se podvrgavati redovnim i vanrednim
pregledima i ispitivanjima pritiskom koji se vri pod nadzorom nadlenog
organa inspekcije u skladu sa Pravilnikom o tehnikjm normativima za
stabilne posude pod pritiskom (Slubeni list SFRJ", broj 16/83) i
Pravilnikom o. tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove, za.
komprimirane, tene.i pod pritiskom rastvorene gasove (Slubeni list
SFRJ", broj 25/80).
Obezbeenje od natpritiska prostora u kome se gasi poar
Kod prostora gde postoji mogunost izlaska kroz vrata, prozore i druge
otvore koji dobro ne dihtuju, obe-zbeeno je dovoljno rastereenja, tako
da u tim prostorima nije potrebno obezbeivati posebne sigurnosne
oduke.
Kod zatvorenih, zaptivnih prostora, isticanje ugljen-dioksida moe da
uzrokuje opasno poveanje pritiska, pa se moraju predvideti
odgovarajui sigumosni oduci

Mlaznice su krajnji elementi instalacije za gaenje poara, na kojima se

vri rasprivanje ugljen-dioksida i njegovo usmeravanje na objekat

zahvaen poarom.
Poloaj mlaznice na cevnoj mrei treba da je takav da ravnomerno ispuni
tieni prostor. Ako su neka mesta posebno izloena opasnosti od poara,
o tome semora voditi rauna pri rasporedu mlaznica, a njihov broj odreuje
se prema koliini ugljen-dioksida. Koliina ugljen-dioksida po jednoj
mlaznici iznosi 45-75 kg. Kod potpune zatite,
jednom mlaznicom se moe pokriti najvie 30 m tiene povrine

Maksimalno vreme isticanja ugljen-dioksida

Da bi mogla da se postigne potrebna koncentracija ugljendioksida za
gaenje poara, maksimalno vreme isticanja ugljen-dioksida kod
automatskih stabilnih instalacija za gaenje poara je tano definisano i
dato u tabeli broj 21.
Tabela broj 21. Vreme isticanja ugljen-dioksida iz instalacije
Vrsta
Maksimalno vreme
instalacije
isticanja ugljen-dioksida
u sekundama

potpuna
zatita

delimina
zatita

sa bocama

60

30

sa
rezervoarom

120

30

AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA HALONOM

HALONI su halogenizirani ugljo-vodonici (hlor, fluor, brom..)
Automatski stabilni sistemi za gaenje poara halo-nom su u principu
tehniki identini sa automatskim stabilnim sistemima za gaenje poara
ugljen-dioksidas tim to je razlika u ventilu, punjenju i u pritisku punjenja.
Danas se za gaenje najvie koriste dve vrste halo-na, s tim to se halon
1211 najvie koristi za deliminu zatitu, a halon 1301 za potpunu zatitu.
Ovim sistemima vri se gaenje poara s trodimenzionalnim efektom
gaenja. To znai da su aktivirajui elementi i mlaznice ovog sistema
postavljeni neposredno na mestu gde e doi do eventualnog poara, a
kod zatite opreme i ureaja, iznad ili na samoj opremi, odnosno ureaju.
Halon se iz boca preko cevovoda mlaznica dovodi do ugroene prostorije,
ili iznad opreme, odnosno ureaja. Posle postizanja potrebne zapreminske koncentracije poar e biti ugaen.
Najjednostavniji automatski stabilni sistem za gaenje poara halonom
sastoji se od jedne boce, jednog cevovoda i jedne mlaznice (slika broj 31.)
Takav sistem je u principu mogu, jer su potrebe za malim koliinama
halona este, postoje koliina proseno tri puta manja od koliine ugljendioksida za istu zapreminu koja se titi.
Ako je za gaenje potrebna koliina halona koja premauje i najveu
bocu, onda treba postaviti vie boca povezanih za jednu zajedniku
sabirnu cev. Skup vie boca povezanih na ovaj nain naziva se baterija
boca. Primena rezervoara sa halonom skoro je potpuno izbaena iz
upotrebe.
Svaki hatonski sistem trebalo bi da se moe aktivirati na sledee naine:
automatski, poluautomatski i runo na samom ventilu. Automatsko
aktiviranje je omogueno preko centrale za dojavu poara, kada se na
pojavu poara elektrinim ili pneumatskim putem automatski otvaraju

ventili na bocama i halon izlazi cevovodom i mlaznicama u tieni prostor

1. Dimni javljai
2. Centrala za dojavu poara alarmiranja, runo i automatsko
aktiviranja gaenja
1. Boca sa halonom
2. Elektrini aktuator
3. Staklena ampula
4. Elektrini kablovi
5.Cev
6. Unutranjost tienog prostora
Slika broj 32. Najjednostavniji automatski stabilni sistem za gaenje poara
halonom
Poluautomatsko aktiviranje primenjuje se u sluajevima kada nije uspelo
ili ne postoji automatsko aktiviranje. Tada je mogue pritiskom na dugme
smeteno izvan tienog prostora aktivirati instalaciju.
Runo aktiviranje omoguava da se povlaenjem osiguraa na halonskom
ventilu aktivira instalacija

Opis rada sistema

U sluaju pojave poara, prvo reaguju automatski javljai poara, obino
elektrini (poz. 4. na slici broj 32). Oni prenose indikaciju poara do
upravljako-komandnog dela automatske instalacije (poz. 5) - iji je
zadatak da aktivira instalaciju za gaenje, da da alarm (poz. 8), iskljui
ventilaciju i tehnoloki proces i zatvori vrata i klapne. Trideset sekundi posle
prijema impulsa i pojave zvunog alarma, otvara se ventil zone gde je
dolo do poara i ventil na bocama (poz. 1), pa pogonski gas potiskuje
halon iz boca kroz cevovod i mlaznice (poz. 3) do tienog prostora

Slika broj 33: Automatski stabilni sistem za gaenje poara halonom

1.Baterija boca
1.
Zonski ventil
2.
Mlaznica
3.
Javlja poara
5.Central
6.Akumulatorska baterija
7.Zvono
8.Alarm
9.Sklopka

Osnovni delovi sistema

utomatski stabilni sistemi za gaenje poara halonom sastoje se od
sledeih delova:
1. baterija boca napunjenih halonom (poz. 1);
2. instalacija za ukljuivanje automatske instalacijeza gaenje poara automatska instalacija za dojavu
poara (poz. 4.5 i 6);
3. cevovod za razvod halona od boca do mlaznica (poz. 3);
4. ureaja za uzbunu koji se sastoji od zvona i alarmnih sirena (poz. 7 i
8) i
zonskih ventila sa mogunou daljinskog i runog aktiviranja
Podela automatskih stabilnih sistema za gaenje poara halonom
Podela automatskih stabilnih sistema za gaenje poara halonom vri se
prema nainu aktiviranja i prenoenja komandi za aktiviranje sistema za
gaenje. Svi naini aktiviranja i prenoenja komandi mogu se svesti na tri
osnovna naina: mehaniko, pneumatske i elektrino. Razlika izmeu ovih
osnovnih naina aktiviranja i prenoenja komandi za aktiviranje sistema za
gaenje su male, ali je zato sluaj kombinovanja ova tri naina, pa i
primene sva tri naina na jednom automatskom sistemu
Mehaniko aktiviranje
Mehaniko aktiviranje se obavlja pod uticajem temperature, a sile
aktiviranja su teine tegova. ematski prikaz mehanikog aktiviranja
automatskog stabilnog sistema za gaenje poara halonom dat je na slici
broj 33.
Dostizanjem odreene temperature pri pojavi poara dolazi do prskanja
staklene ampule ili top linija lakotopljive legure (poz. 1) na lancima koji
ostvaruju vezu ueta. Prekidom elinog ueta (poz. 2) oslobaa se teg
(poz. 6) koji svojom teinom, preko razvodnog mehanizma (poz. 7),
oslobaa elino ue baterije (poz. 5). Na taj nain, otvara se odgovarajui
zonski ventil i oslobaa teg (poz. 8) na bateriji. Ovaj teg svojom teinom
otvara boce sa halonom (poz. 9) i halon, preko sabirne cevi, cevovoda,
razvodnika i mlaznica, dolazi u prostoriju, ili iznad opreme ili ureaja gde je
izbio poar. Cevovodi i mlaznice nisu prikazani na slici

Slika broj 34. ematski prikaz mehanikog aktiviranja automatskog

stabilnog sistema za gaenje poara halonom
Runo aktiviranje moe se izvriti preko mehanizma (poz. 4), ime se
oslobaa teg na kraju ueta, kao i kod automatskog aktiviranja, pa se ceo
postupak aktiviranja dalje obavlja na isti nain. Pri aktiviranju instalacije mora se dati signal o pojavi poara. Ovaj se alarm ostvaruje preko elektrine
sirene i mikroprekidaa. Na ovaj kontakt moe se iskljuiti ventilacija,
tehnoloki proces, a signal se moe preneti na daljinu
Mehaniko aktiviranje je potrebno ponekad preneti na daljinu, jer je
baterija udaljena. Kako prenoenje aktiviranja preko elinih uadi, duih
od pedeset metara, nije preporuljivo, prenoenje komande se obavlja
pneumatski ili elektrino. U tom sluaju imamo kombi-novano aktiviranje.
Pneumatska ili elektrina komanda se, opet, preko tegova ili pneumatskih
cilindara pretvara u mehaniku silu koja otvara boce sa balonom i ventile
na razvodniku. Ako je prenoenje komande elektrino, onda se preko
elektromagneta otputaju tegovi na bateriji i razvodniku.
Mehaniko-pneumatsko aktiviranje
Mehaniko-pneumatsko aktiviranje automatskog stabilnog sistema za
gaenje poara balonom prikazano je na slici broj 34. Pri porastu
temperature ponovie se isti proces kao i kod mehanikog aktiviranja. Teg
komandne boce (poz. 5) otvorie komandnu bocu (poz. 6.) a preko
komandnih cevovoda, nepovratnih ventila (poz. 7) i pneumatskih cilindara
(poz. 8) otvorie se odgovarajui razvodni ventili i osloboditi tegovi na bateriji. Tegovi e, svojom teinom, otvoriti ventile na bocama halona (poz. 9) i
halon e, preko sabirnog i magistralnog cevovoda, razvodnog ventila i
mlaznica, dospeti u prostoriju gde je izbio poar. Runo aktiviranje je isto
kao i kod mehanikog, s tim da se ono moe vriti aktiviranjem komandne
boce. Po pravilu, runo aktiviranje moe se vriti i na bateriji, uz prethodno

ostvarenje razvodnog ventila (ukoliko ima vie zona gae nja).

Dobijanje signala i njegovo dalje prenoenje, iskljuivanje ventilacije i
tehnolokog procesa je isto kao i kod mehanikog aktiviranja
Elektrino aktiviranje
Elektrino aktiviranje automatskog stabilnog sistema za gaenje poara
halonom (slika broj 32) je najee korien nain aktiviranja ovog sistema
i vri se preko automatskih ureaja za dojavu poara. Ureaji za dojavu
poara, pored svoje osnovne funkcije da izveste o pojavi poara, imaju
zadatak i da aktiviraju sistem za gaenje
Automatski aparati sa halonom
Za zatitu opreme ili ureaja u prostoriji i za zatitu manjih prostorija vrlo
esto se primenjuju automatski aparati napunjeni halonom 1211 ili 1301.
Ovi aparati su tako konstruisani da u potpunosti obezbeuju automatsku
zatitu tokom svih 24 asa. Jednostavne su konstrukcije, vrlo su efikasni,
ekonomini i pouzdani.
Automatskih halon-aparata ima vie vrsta, kako po veliini tako i po
nainu aktiviranja. Najee je u pri-meni aparat sa temperaturnim
aktivirajuim elementom (staklena ampula), postavljenim na donjem delu
aparata (slika broj 35). Njihovo aktiviranje vri se na projektnoj temperaturi,
u zavisnosti od izbora, staklene ampu-le. Pri dostizanju projektovane
temperature, ampula prska i halon, raspren od mlaznice, izlazi iz aparata.
Svaki aparat ovog tipa je nezavisan u radu. Primena oviti aparata je
naroito esta za zatitu ureaja i opreme. U ovim aparatima nalazi se
halon 1211.
Kod potpune zatite neke prostorije ovim aparatima, ne garantuje se
njihovo jednovremeno aktiviranje, tako da je gaenje poara dovedeno u
pitanje. Gaenje moe biti uspeno jedino ako se svi aparati istovremeno
aktiviraju. Jednovremeno aktiviranje vie aparata moe se ostvariti samo
onda kad je aktiviranje povezano sa dojavom poara (slika broj 36)

Slika broj 36. Automatski aparat sa halonom

Kod potpune zatite koriste se automatski aparati sa halonom 1301. U
ovom sluaju se pri pojavi poara aktiviranje obavlja preko automatskih
javljaa poara (poz. 1). Elektrini impuls sa centrale (poz 2.) aktivira
detektor eksplozivnog punjenja,koji otvara istovremeno sve ventile na
aparatima i halon ispunjava prostoriju (poz. 3). Kod ovog tipa aparata, u
donjem delu, u neposrednoj blizini staklene ampule, nalazi se elektrini aktuator. Svi aktuatori su meusobno elektrino povezani, tako da se posle
dobijanja impulsa sa centrale svi aparati (poz. 4) istovremeno aktiviraju.
Elektrini aktuator (slika broj 37) se sastoji od malog barutnog punjenja i
klipa, koji su smeteni u kuitu. Barutno punjenje se aktivira elektrinim
putem, preko struje koju daje centrala u stanju alarma. Eksplozija barutnih
gasova potiskuje klip, a ovaj velikom silom udara u staklenu ampulu, razbija
je - ime se omoguuje isticanje halona iz aparata

Slika broj 37. Potpuna zatita automatskim aparatima sa halonom

Slika broj 38. Automatski aparat sa elektrinim aktuatorom

Vreme pranjenja halona
Automatske stabilne instalacije za gaenje poara balonom planiraju se i
projektuju tamo gde se trai velika brzina gaenja. Kod njih mora postojati
veoma brzo aktiviranje i pranjenje. Ukoliko bi postojalo zakanjenje u
aktiviranju instalacije, odnosno gaenja, poar bi se proirio, gaenje bi bilo
oteano, poveala bi se koncentracija toksinih proizvoda raspadanja.
Pranjenje instalacije posle aktiviranja zbog toga mora biti kratko, najvie
10 sekundi.
U zavisnosti od planirane koncentracije i vremena pranjenja instalacije,
koja ne srne biti vea od 10 sekundi, dobija se protok u jedinici vremena.
Cevovodi i mlaz-nice moraju biti tako dimenzionisani da omogue planirani
protok

Primarni uslov gaenja poara halonom je stvaranje predviene
zapreminske koncentracije od min 5% halona za vreme od 10 sekundi u
cilju to breg gaenja poara kako bi se spreilo razlaganje halona pod
dejstvom visoke temperature iznad 482C.
U boci je halon u tenom stanju s obzirom da je pritisak u boci 42,4 bar. Za
stvaranje pritiska u bocama, odnosno kao pogonski gas koristi se azot
zbog svoje manje rastvorljivosti u tenom halonu u odnosu na ugljendioksid.
Ako se u prostoriji koja se titi stalno nalaze ljudi moraju se projektom
predvideti ureaji koji od momenta aktiviranja daju alarmne signale i odlau
izlaenje halona 1301 tako da ljudi mogu bezbedno da napuste prostoriju,
ali ne manje od 10 ni vise od 30 sekundi. Svaka prostorija mora imati
svetlei pano sa natpisom GAS - NAPUSTI PROSTORIJU". Ovaj pano se
aktivira istovremeno sa sirenom u trenutku kad protivpoarna centrala primi
dojavu poara od dva nezavisna javljaa poara.
Projektom se mora predvideti mogunost blokiranja ureaja u zateznom
vremenu (10 do 30 sekundi).
ora predvideti mogunost runog aktiviranja stabilnog ureaja pomou
runog tastera
Pri izlasku iz mlaznica halon stvara pritisak u zatvorenom prostoru. U

najveem broju sluajeva ovaj stvoreni pritisak ne zahteva postavljanje

posebnih oduaka. Poro-znost, nezaptivenost prozora i vrata pruaju
mogunost oduka, pa nema potrebe za ugradnjom posebnih otvora za
ventilaciju - oduaka. Ali, ako se halon ubacuje u prostorije koje su potpuno
zaptivene, potrebno je napraviti otvore - oduke za ventilaciju
Uputstvo za sluaj poara
Uputstvo za sluaj poara je sastavni deo projekta. U njemu treba da
stoji sledee:
- Nakon aktiviranja stabilnog ureaja za gaenje potrebno je da obuena
lica, sa izolujuim aparatima za zatitu organa za disanje izvre pregled
prostorija, utvrde da li je poar ugaen i provere da li ima onesveenih lica
u prostorijama. Ako je lice pretrpelo toksiko dejstvo halona treba ga izneti
na sve vazduh. Pri tom izbegavati davanje aponefrina (adrenalina) i
slinih lekova.
Nakon izvrenog gaenja poara (ne ranije od 30 minuta) izvriti
otvaranje protivpoamih klapni u ventila cionim kanalima i ukljuiti ureaj
za odsisavanje vazduha zajedno sa halonom, dimom i otrovnim produktima
razlaganja halona na visokim temperaturama. Ponovni ulazak u prostorije
dozvoljen je tek nakon 1 sata rada ureaja za odsisavanje, odnosno kada
se izvri 12-15 izmena vazduha u prostorijama u kojima je dolo do
aktiviranja sta bilnog ureaja za gaenje (s obzirom da je halon pet puta
tei od vazduha, reetke za odsisavanje moraju biti pri podu).

INERTNA SREDSTVA ARGONIT

IG-55 I ARGON IG-01 MOGUNOST
PROIZVODNJE I PRIMENE

Azot, argon, ugljen-dioksid kao i njihove smee nalaze danas iroku

primenu kao sredstva za gaenje poara i preventivnu zatitu od poara i
eksplozije. Standardom NFPA-National Firc Protection Asociatin 2001
(Primena istih sredstava za gaenje poara) verifikovano je 11 sredstava
meu kojima su i inertna sredstva gasovi IG-01 i IG-55.
Tabela 1 - Kvalitet istih inertnih sredstava (NFPA 2001)
NAZIV
IG-01
IG-55
INERTNIH
Sadraj
Ar99,9
Ar50
u % (po
5
Sadraj
maksimu maksimum
vode, u % m 0,005
0,005
Inertni gasovi poare gase fizikim putem, zaguiva-njem. Pri tome
zapreminska koncentracija inertnih gasova mora smanjiti zapreminsku
koncentraciju kiseonika u vazduhu na 15 % ili nie. Pojam istog sredstva
za gaenje podrazumeva:
-da sredstvo ima sposobnost gaenja poara, prven
stveno poara sa plamenom
-da ne provodi elektrinu struju
-da posle isparavanja nema nikakvog ostatka
da ima ekoloka svojstva
je najrasprostranjeniji gas i glavni sastojak atmosfere (78,3%
zapreminskih, odnosno 75,5 teinskih delova). To je gas bez boje, ukusa i
mirisa, ne gori niti potpomae gorenje i nije toksian. Teko stupa u hemijske reakcije sa drugim elementima i jedinjenjima. Lo je provodnik toplote i
elektriciteta. Slabo se rastvara u vodi i drugim rastvaraima. Kao gas laki
je od vazduha
Argon spada u retke inertne atmosferske gasove. Sadraj argona u
atmosferi je 0,93% zapreminskih delova. To je gas bez boje, ukusa i mirisa,
ne gori niti potpomae gorenje i nije toksian. Argon je veoma inertan i ne
stupa ni u kakve hemijske reakcije, odnosno ne gradi nikakva jedinjenja.
Slabo se rastvara u vodi.
Proraun koliine Ar za gaenje poara

Potrebna koliina Ar za gaenje poara odreenog poara izraava se

zapreminskom koncentracijom (u %) po jedinici zapremine.
Teorijska zapreminska koncentracija Ar za gaenje izraunava se na
zapreminske koncentracije kiseonika u vazduhu od 21% na 15% kada se
prekida proces sago-revanja, odnosno gasi poar (min. zapreminska
koncentracija Ar).
Ova teorijska zapreminska koncentracija odnosi se na sve gasove
koji imaju zaguujui efekat (npr CO 2, iner-gen i dr.) odnosno koji
smanjuju zapreminsku koncentraciju kiseonika. Ovo ne vai za gasove
koji hemijskim efektom gase poar (haloni,).
Minimalnu zapreminsku koncentraciju Ar treba poveati faktorom
sigurnosti od 20%, tako da se dobija praktino minimalna
koncentracija od 34% (28,5 x 1,2 = 34,2).
Minimalna praktina koncentracija od 34% izraava se u masi Ar
po jedinici zapremine (kg/m 3), je 1 kg.
Ar, pri normalnim uslovima, zauzima oko 0,561 (m 3) zapremine, pa za
koncentraciju od 34% sledi:
Ar kg 34% = 0,61 (kg/m3)
Gas u bocama jedinine zapremine 10,7; 20; 40; 67,5 ili 80 lit ili baterijama
nalazi se na visokom pritisku od 160 bar.

Opis funkcionisanja
Kao to je ve reeno, sredstvo za gaenje poara (Ar) se skladiti u
gasovitom stanju u boce pod pritiskom od 160 bar-a. Zavisno od potrebe
za gasom vie boca se povezuju u jednu bateriju. Iskljuivanje baterija
boca vri se elektrinim PAE ili pneumatskom deblokadom mehanike
iskljuenja u ormanu.
Jedan mehaniki ureaj za pomeranje doputa da istie argon tek
nakon odreenog vremena upozorenja, koje je unapred regulisano.
Isticanje argona iz boce se oitava preko jednog mehaniko-optikog
pokazivaa (manometar), koji se nalazi na svakoj pojedinanoj boci.
Preko prekidaa na ormanu iskljuenja, mogue je iskljuenje svih elektro
pogona i aparata kao i dalje eksterno elektrino zadavanje signala u
zatitnom podruju

INERGEN
Najbolje efekte, do sada, u procesu gaenja poara u zatvorenim
prostorima pokazali su halogenizirani ugljo-vodonici, poznati pod nazivom
haloni. Ovim gasom, uglavnom, se titi skupa elektronska oprema raunskih
centara, vrednosni papiri u bankama, dragoceni predmeti u muzejima i si.
Dobra osobina halona je u tome to svojim dejstvom prilikom gaenja ne
oteuje tienu opremu. Meutim, pored svojih dobrih osobina, halon ima i
nedostatke koji se ogledaju u prvom redu zbog njegove toksinosti, pri
razlaganju na povienim temperaturama, i ugroavanju ozonskog omotaa
Zemlje. Da bi se smanjilo razaranje ozonskog omotaa, Montrealskim
protokolom (1987. god.) zabranjena je proizvodnja i upotreba freona ijoj
hemijskoj grupi pripadaju i haloni (fiuor, hlor, uglje-nik).
Odmah po zabrani proizvodnje halona, prestalo se i sa projektovanjem
novih stabilnih sistema za gaenje poara koji koriste ovaj gas. Posle
usvojene inicijative o zabrani korienja halona u stabilnim sistemima za
gaenje poara, mnogi postojei tieni objekti ostali su bez zatite.
Meutim, istraivanja su usmerena na iznalaenje novog gasa koji bi u
potpunosti mogao da zameni halon, a da ne teti ivotnoj sredini. Jedno
od reenja naeno je u inertnim gasovima, i to smei azota, argona i
ugljen-dioksida, pri emu je ovom gasu dat naziv INERGEN
Inergen je smea tri prirodna gasa: azot 52%, argon 40% i ugljendioksid
8%, sa odlinim karakteristikama za gaenje poara u objektima gde se
nalazi skupa elektronska oprema i vrednosni papiri.
Poreenje inergena sa vazduhom prikazano je u tabeli 1:
Tabela 1 Procentualni sastav vazduha i inergena
VAZDUH
INERGEN
78%

AZOT(N2)

21%

KISEONIK(02)

1%

ARGON (Ar)

0,03%

52%

40%

UGLJEN-DIOKSID (CO2) 8%

Odmah posle zabrane korienja halona istraivanja su usmerena na

iznalaenje alternativnih reenja i novog gasa koji bi u potpunosti zamenio

halon namenjen stabilnim sistemima za gaenje poara.

Savremena zatita od poara postavila je zahtev, da novi gas bude gas
budunosti, koji e da zadovolji tri vana uslova:
1. zatitu materijalnih dobara
2. zatitu ljudskih ivota
3. da ne zagauje ivotnu sredinu
1. Zatita ljudskih ivota
a. Nema opasnosti od guenja
Revolucionarni aspekt primene INERGENA je u tome to je potpuno
eliminisana opasnost od guenja ljudi koji su zarobljeni u prostoriji
zahvaenoj poarom. Smanjeni procenat prisustva kiseonika zamenjen je
prisustvom ugljen-dioksida tako da su obezbeeni uslovi za normalno
disanje ljudi. Osim toga, nema nikakvih otrovnih nuz-produkata.
b.
Evakuacioni putevi su bezbedni
Inergen, prilikom isticanja iz stabilnih instalacija za automatsko gaenje
poara stvara maglu tako da su svi evakuacioni putevi u istom stanju kao
pre aktiviranja ovog sistema.
c.
Nema pojave otrovnih nuzproizvoda na visokoj
temperaturi poara
Inergen je smea prirodnih gasova tako da, prilikom gaenja poara,
nema pojave tetnih ili otrovnih nuzproizvoda.
Halon, kao i alternative na bazi halogenih elemenata, su hemijski
proizvodi koji se na visokim temperaturama u poaru razlazu na supstance
tetne po ljudsko zdravlje.
Zatita ljudskih ivota odnosi se na sledee injenice. Fizioloki
uravnoteena koliina ugljen-dioksida u inerge-nu pospeuje disanje, to
znai da je organizam opskrbljen dovoljnom koliinom kiseonika, ak iako
je koncentracija kiseonika u prostoriji smanjena na svega 12%.
U normnalnoj atmosferi vazduh priblino sadri 21% kiseonika i 0,03 do
1,0% ugljen-dioksida pri ijoj koncentraciji nema prepoznatljivih tetnih
efekata po oveka tokom celog ivota. Pri veoj koncentraciji
ugljendioksida od 1% pojaava se respiratorna stimulacija i tekoe u
disanju, jer se smanjuje sadraj kiseonika. Smanjenjem koliine kiseonika
na 15% u atmosferi prestaje proces gorenja zapaljivih materija.
Pri gaenju poara inergenom u zatvorenom prostoru sadraj kiseonika se

redukuje na 12,5%, a poveava sadraj ugljen-dioksida na 3%

Laboratorijskim ispitivanjem je utvreno da inergen ne utie na disajne
organe i kardiovaskularni sistem kod ljudi. Lica koja se nau u atmosferi
ovog gasa pri gaenju poara nisu ugroena i mogu izvesno vreme boraviti
u prostoriji, to nije sluaj pri gaenju poara halonom ili ugljen-dioksidom.
Inergen je ispitan i proveren od strane mnogih svet-skih medicinskih
institucija. Ove institucije su odobrile primenu inergena kao beztetnog
sredstva za gaenje poara u prostorijama u kojima borave ljudi.
Uticaj inergena na ljude je potpuno ispitan. Hiljade ispitanika je izloeno
njegovom uticaju tako da je pouzdano zakljueno da korienje inergena
nema nikakvih negativnih uticaja na ljudsko zdravlje.
2. Zatita ivotne sredine
a.

Zatita ozonskog sloja u atmosferi

Inergen je komponovan od prirodnih supstanci koje se nalaze u

atmosferi oko nas. Kada inergen obavi svoju funkciju gaenja poara,
njegove komponente nastavljaju svoju prirodnu funkciju u vazdunoj
atmosferi.
b.

Nema tetnih uticaja na prirodnu sredinu

Ugljen-dioksid, koji je prisutan u inergenu, dobijen je kao proizvod

prirodnih procesa, tako da ne izaziva efekat globalnog zagaivanja ivotne
sredine.
Zatita ivotne sredine ogleda se u tome to se ne razara ozonski
omota, jer je inergen u potpunosti sastavljen od prirodnih gasova koji se
nalaze u atmosferi (azot, argon i ugljendioksid). Kada se inergen ispusti iz
sistema za gaenje poara njegovi sastavni elementi samo nastavljaju
svoju prirodnu ulogu u atmosferi.
3. Zatita materijalnih dobara
a. Brzina korienja prostorije posle gaenja poara
Jedna od najveih mana halonskih sistema je potreba izvoenja posebnih
ventilacionih sistema za uklanjanje halona iz prostorije posle gaenja

poara. Zbog toga, potrebno je dugo vreme do stvaranja bezbednih uslova

za nesmetan ulazak i boravak ljudi.
Meavina, od koje je sainjen inergen, efikasno rea-va ovaj problem jer
se njene komponente, posle gaenja poara, odmah vraaju u svoju
prirodnu sredinu - u atmosferu tako da se prostorija moe odmah
koristiti, bez ikakve opasnosti po ljude.
b.
Nema opasnosti od korozije
Prilikom gaenja poara halonom, jedan od produkata koji nastaje jeste i
hidrogenfluorid, visoko korozivna kiselina.
Inergen, na visokim temperaturama, ne reaguje he-mijski tada nema
nikakvih korozivnih nuzproizvoda.
c.

Neznatan rizik prilikom gaenja elektrinih instalaija i ureaja

Primena inergena kod gaenja zapaljivih elektrinih instalacija i ureaja

ne prouzrokuje porast statikog elektriciteta.
Inergen smanjuje vlanost tako da to, neposredno, smanjuje
elektroprovodljivost lokalne atmosfere u prostoriji.
Zatita imovine sastoji se u tome to inergen ne prouzrokuje koroziju
materijala i ne oteuje elektronsku i drugu vrednosnu opremu pri
gaenju poara

PROCES GAENJA POARA INERGENOM

Inergen prekida proces gorenja na taj nain to ispunjava zatvoreni
prostor, istiskuje vazduh i tako menja kvantitet gasa u zatvorenom prostoru.
Smanjuje koliinu kiseonika ispod 15%, do nivoa na kom veina zapaljivih
materija nee vie goreti. Istovremeno poveava koliinu ugljen-dioksida
izmeu 2 i 4,5% i time stimulie ljudsko disanje.
Optimalni rezultati pri gaenju se postiu kad je koncentracija kiseonika
u prostoru koji se titi izmeu 12 i 14%, a koncentracija ugljen-dioksida
izmeu 3 i 5%.

Na slici 3 - prikazani su uporedni procesi gaenja poara (voda, pena,

halon).

KARAKTERISTIKE INERGENA
Ovaj gas ima dobre osobine koje se ogledaju u sle-deem: ne kodi
ljudima, ne zagauje ivotnu sredinu, nije toksian, ne prouzrokuje koroziju
materijala, ne oteuje elektronsku i drugu vrednosnu opremu kod gaenja
poara, ne oteuje ozonski omota, ne stvara maglu pri gaenju poara
(nevidljiv gas), i ima nisku specifinu pro-vodljivost.

Produkti
raspadanja

Vreme
zadravanja
gasa (koliko
e dugo uguenje trajati)

Halon

Inergen

CO2

Otrovni sporedni
proizvodi - kiseline s
halogenom (tj. gas
fosgen) koje su otrovne
i korozivne

Nema tetnih
sporednih
proizvoda

Mogue
kondenzacije,
kratko
kruenje

Brzo e, izai iz
propusnog prostora.
Integritet prostora je
znaajan

Proiavanje Gas je otrovan. Otrovni

prostora
su i sporedni produkti

Potpuno je iste
Gui od
gustine kao i
vazduha.
vazduh, znai dugo
Integritet
vreme zadravanja. prostora je
Integritet prostora veoma vaan
nije od posebnog
iz razloga
znaaja
vanih za
ivotnu
bezbed.
Gas nije otrovan.
Nema otrovnih
sporednih
produkata
Nevidljiv gas.
Nema
zamagljenja.

Gas je
smrtonos.
Formira se
bela magla do
10 minuta i
zamagljuje
izlaze

Vidjivost

Bela magla u prvih

trideset sekundi

Statiko
irenje i
jaa voltaa

Tenost u cevima
-statiko irenje

Smanjeno statiko
irenje -gas u
cevima

Vreme
oputanja

Vatra se mora u ranom

stadijumu suzbiti zbog
otrovnih sporednih
proizvoda

Fleksibilniji.
Poeljno kasno
izlazno vreme, ali
nije neophodno.

Rizinost
blizine gasa

Rizino.
Tenost u
cevima.
Mora biti vertikalan,
Isto
kao i kod
Moe biti postavljen
jedino ako nije u obliku
halona.
i bono (nema
specijalnog sifona
sifona). Gas je
manje promenljiv
(ispariv) od tenosti

Konfiguracija
rezervoara
(boca)

Cevi

Poar A
klase

Rizino. Tenost u
cevima

Tenost u
cevima
-statiko
irenje
Automatski
sistem ne
moe biti
upotrebljen u
oblastima
naseljenim
ljudima

Nije rizino. ist

gas.

Protok u dve faze i

Gas u cevima, tako
Potreban
potreban veliki prenik da nema protoka u protok u dve
(brzo pranjenje).
dve faze.
faze.
Nema efekta kod
snanih poara A
klase.

Vreme zadrke
dozvoljava jae
uguenje.

Ne moe brzo
da ugui poar klase A

SKLADITENJE INERGENA
Inergen se uva u bocama pod pritiskom. Baterija boca sa inergenom data
je na slici 4
Pritisak u bocama je 150 bara. Boce su napunjene inergenom kao to je
prikazano u tabeli 3.
Tabela 3 Koliina inergena u bocama
Zapremina Koliina
Koliina
boce
inergena
80 u
15,5 u inergena
13 u
67
15,5
11
40
9,2
6,5
27
6,2
4,3
13,4
3,1
2,2
Standardne boce koje se najvie koriste su boce od 80 litara. Jedna
baterija boca moe-da sadri max. 100 boca. To je broj boca u bateriji koji
je ekonomski i tehniki opravdan.
Za prostore zapremine manje od 100m 3 koriste se boce od 67,40,27 ili
13,4 litara.
Instalacija mora da ima boce iste zapremine.
Koliina gasa u bocama se kontrolie kontaktnim manometrima
Baterija boca sa inergenom i pripadajuom opremom ne sme biti
ugroena poarom izloena sunanim zracima. Zato se mora smestiti u
posebnu prostoriju minimalne otpornosti na poar od 90 minuta. Ova
prostorija treba da bude u blizini prostora koji se titi. U ovoj prostoriji se ne
smeju nalaziti drugi ureaji koji mogu uticati na rad instalacije.
Dozvoljena temperatura u ovoj prostoriji je od 0 do 50C.
Izlaz iz ove prostorije treba predvideti direktno sa spo-Ijne strane, ili na
stepenite i hodnike koji vode direktno van objekta.
Iz jedne baterije boca moe se tititi vie prostorija, s tim da svaka prostorija
koja se titi predstavlja poseban poarni sektor.
POTREBNE KOLIINE INERGENA ZA GAENJE POARA
Potrebna koliina inergena za gaenje poara zavisi od namene
prostora koji se titi, tako da je kod zatite raunarskih centara potrebno:
0,51 m3 inergena za 1m3 tienog prostora, ili za distributivne centre i
prostorije u kojima se uvaju vrednosni papiri (0,47m3 /m3).
Moe se zakljuiti da je za gaenje istog poara znatno potrebna vea

zapremina za smetaj inergena nego halona. Ovo bi bio jedan od

nedostataka primene inergena za gaenje poara
Instalacija za automatsko gaenje poara inergenom je najslinija
instalaciji za automatsko gaenje poara ugljen-dioksidom, s tim to
instalaciji sa inergenorn nije potreban zadrziva aktiviranja pa je vreme
ispune ovim gasom prostorije koja se titi znatno krae.
Prostori koji se tite inergenom ne moraju da imaju sistem havarijske
ventilacije.
Ovakva instalacija slui za potpunu zatitu (za gaenje celog tienog
prostora). Inergen se dovodi u tienu prostoriju pomou cevovoda i
mlaznica. Pre aktiviranja instalacije za gaenje, moraju se automatski
iskljuiti tehnoloki proces, svako prinudno strujanje vazduha (ventilacija i
klimatizacija) i automatski zatvoriti svi otvori u tienoj prostoriji (vrata,
prozori, klapne), preko pobud-nog signala na dojavnoj centrali, kako bi se
mogla postii potrebna koncentracija gasa za gaenje.
Stabilna automatska instalacija za gaenje poara inergenom prikazana
je na slici 6, gde je:
1 - baterija boca .
2 - brzo otvarajui ventili
3 - ruica za aktiviranje cevovoda
4-cevovod
5 - elektrini pokreta
6 - mlaznica
7 -javlja poara
8 - tabla za detekciju i kontrolu
9 - runo aktiviranje
10-sirena

Jedna mlaznica za inergen pokriva max. 30 m tie-noig prostora kada

visina tienog prostora nije vea od 5 metara.

NAIN AKTIVIRANJA INSTALACIJE

Instalacija se aktivira preko sistema za automatsku dojavu poara u
dvozonskoj zavisnosti, s tim to postoji i mogunost runog aktiviranja.
Nain aktiviranja pilot boce je elektrini preko elektro magnetnog ventila
dok se boce aktiviraju pneumatski preko pneumatskih ventila, slika 8.

1. ruica za aktiviranje
2. nepovratni ventil

3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

nepovratni ventil pilot boce

sigurnosni ventil
ureaj za pneumatske aktiviranje
crevo DN 8
elektromagnetni ventil SF-1 (24V, 11Q)
elektromagnetni ventil SF-1 ("EX")
zvuni signal (220V, 24V)

10. svetlosna lampa (220V, 24V)

11. kontrolna tabla
12. taster za runo aktiviranje
13. cevovod za aktiviranje
14. pilot boca
15. boce napunjene inergenom
16. brzootvarajui ventil na bocama svi 12-8
17. crevo DN 10
18. kontaktni manometar
19. sabirna cev
20. oslonac sabirne cevi
21. reducir pritiska
22. mlaznica
23. oslonac, ram za boce
24. oslonac za mlaznicu
25. cevovod pilot boce
Kod instalacije su sve komande elektrine. U sluaju poara, u tienom
prostoru dolazi do aktiviranja automatskih javljaa poara. Elektrini
impuls se prenosi do centrale za dojavu poara gde se vri njegovo
pojaanje, kako bi se omoguilo aktiviranje pilot boce i zonskih ventila. Gas
iz komande pilot boce aktivira bateriju boca, iz koje inergen odlazi ka
tienom prostoru. Pri aktiviranju automatskih javljaa, istovremeno se vri
i ukljuivanje alarmnih ureaja. Pored automatskog postoji mogunost i
runog aktiviranja.
Svi delovi instalacije koji troe elektrinu energiju moraju se napajati iz
dva nezavisna izvora elektrine energije, od kojih jedan mora biti
akumulatorska baterija predviena za najmanje 48 asova rada. Napajanje
elektrinom energijom mora biti pouzdano. Provodnici koji slue za
snabdevanje elektrinom energijom ne smeju da se koriste za napajanje
drugih potroaa. Oni se moraju potpuno zatititi. To se obezbeuje
njihovim voenjem kroz posebne kanale, kroz koje ne prolaze drugi

elektrini provodnici, pri emu njihova trasa ne treba da prolazi kroz i

pored prostorija sa visokim poarnim optereenjem.
Ukoliko se ovi provodnici vode kroz kanale sa ostalim provodnicima,
treba ih itavom duinom preprskati zatitnom poarnom masom, koja e
omoguiti zadravanje njihovih elektrinih karakteristika za vreme poara.
Napojni provodnici koji se kroz objekat vode nezatieni, van kanala,
moraju se itavom duinom od izvora elektrine energije do instalacije titi
od poara zatitnim premazom.
Na slici 9. prikazan je nain aktiviranja instalacije za gaenje poara
inergenom.
ZAKLJUAK
Na osnovu injenica reprezentovanih u radu, moe se konstatovati
sledee:
1. Primena halona za gaenje poara zabranjena je usvajanjem
Montrealskog protokola. Ova zabrana je usledila zbog toga to je
dokazano da je halon jedno od jedinjenja koje razara ozonski
omota. Razaranjem ozonskog omotaa ugroava se zdravlje oveka,
menja klima i biosfera.
2.
Do potpune primene alternativnog sredstva za ga enje poara,
mogu se koristiti postojee stabilne instalacije za gaenje poara. Viak
halona za industrijske potrebe bie reciklovan ili uniten sredstvima koja
nee tetiti ivotnoj sredini.
3. Inergen je jedno od alternativnih sredstava koje se primenjuje umesto
halona u stabilnim sistemima za gaenje poara. Ovo sredstvo je smea tri
prirodna gasa (azot 52%, argon 40%, ugljen-dioksid 8%), koji prilikom
razgradnje kod gaenja poara nastavljaju svoju prirodnu ulogu u atmosferi.
Prednost inergena u odnosu na halon je u tome to se njegovim
isputanjem u atmosferu pri gaenju poara ne razgrauje ozonski
omota. Prime-nom inergena za gaenje poara zadovoljena su tri vana
uslova: tite se materijalna dobra, ljudski ivoti, i ne zagauje se ivotna
sredina.
3.
AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA
PRAHOM
Automatski stabilni sistemi za gaenje poara prahom upotrebljavaju se u
vrlo retkim i specifinim sluajevima, najee kada su za gaenje poara
svi drugi automatski stabilni sistemi - neprimenljivi.

Prah je univerzalno sredstvo za gaenje poara, koji gasi poare

uguujue i antikatalitiki. Prahom se mogu gasiti i elektrini ureaji pod
naponom. Potpuno je neot-rovan, nekodljiv i otporan na niske
temperature.
Veliki mu je nedostatak sklonost ka sleganju i grud-vanju, to je i glavni
razlog za vrlo retku primenu automatskih stabilnih sistema za gaenje
poara prahom.
Sastavni delovi sistema
Automatski stabilni sistem se sastoji iz sledeih delo-va (slika broj 38):
rezervoara za prah, boce za pogonski gas sa mehanizmom za aktiviranje
sistema, cevovoda; mlaznica, elemenata za aktiviranje i upravljanje i
ureaja za signalizaciju i alarm.
Od elinih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do izlaznih
mlaznica, sistemi su isti, jedino se elementi za aktiviranje, koji e na neku
od indikacija poara otvoriti boce, meusobno razlikuju. Ako je temperatura
indikacija poara, onda je mehaniki sistem sa topljivim elementima ili
ampulama ili temperaturi javljai poara. Ako je dim indikacija poara,
postavljaju se jonizacioni javljai.
Automatski stabilni sistem za gaenje poara prahom koji se koristi za
zapreminsko gaenje prostora gde se nalaze ljudi mora imati pouzdan
sistem zvune signalizacije, a gaenje se moe zapoeti tek posle datog
zvunog signala, tako da sva lica mogu napustiti prostor koji se titi.
Vreme od poetnog zvunog signala za uzbunu do gaenja ne treba da
bude vee od 30 sekundi

Opis rada sistema

Prah za gaenje se nalazi u posebnom rezervoaru u koji se uvodi

pogonski gas (ugljendioksid, azot ili vaz-duh), koji svojom pogonskom
energijom nataloeni prah iz sistema dovodi na mesto poara
Aktiviranje sistema se vri automatski (preko automatskih javljaa
poara), a moe biti mehaniko, pneu-matsko i elektrino - ili kombinacija
navedenih naina. Sistem mora da ima i mogunosti poluautomatskog
aktiviranja (pritiskom tastera) i runo, na samom sistemu.
Ako prostori koji se tite imaju otvore (vrata, prozori i si.), ovi treba
automatski da se zatvaraju pri gaenju. Isto tako, svi pogonski ureaji treba
da se automatski iskljue iz rada (ventilacija, klimatizacija, elektropogoni i
dr.).
Otvori koji se ne mogu zatvoriti ne smeju po svojoj ukupnoj povrini biti
vei od 3% zapremine tienog prostora. Ako otvori premauju ovu
povrinu, mora se i koliina praha poveati. Otvori koji se ne mogu zatvoriti
moraju biti opremljeni dopunskim mlaznicama za prah.
Kod dobro zaptivenih prostora, kod kojih se pri gaenju moe stvoriti
vei pritisak (dozvoljeni pritisak je 350 mm VS), moraju se na najviem
mestu prostorije postaviti automatski ureaji za rastereenje pritiska.
Potrebna koliina praha za gaenje
Minimalna potrebna koliina praha za gaenje iznosi 1kg/m3 zapremine
tienog prostora prema DIN-u 14492.
Automatskim stabilnim sistemom moe se vriti zatita vie odvojenih
prostora ili objekata, s tim to se potrebna koliina praha odreuje prema
najveem prostoru, odnosno objektu. Ovakav sistem mora za svaki
prostor da ima poseban zonski ventil.
Vreme isticanja praha
Od najvee vanosti za efikasnost gaenja je da potrebna koliina praha
bude dovedena na mesto poara za vreme koje ne srne da bude vee od
30 sekundi
Mlaznice
Mlaznice slue da raspre prah po tienom prostoru. Raspored treba da im
je takav da oblak praha ispuni brzo prostor koji se titi. Njihov izbor se vri
prema veliini protoka i prema povrini koju mogu pokriti.

AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA VODENOM

PAROM
Automatski stabilni sistem za gaenje poara vodenom parom
preporuuje se u onim industrijskim pogonima koji za svoje tehnoloke
potrebe stalno koriste velike koliine vodene pare i gde se vodena para
moe koristiti za gaenje kada se pojavi poar.
Gaenje vodenom parom se zasniva na principu smanjivanja procenta
kiseonika u vazduhu, do take kad prestaje gorenje, na nain koji je slian
gaenju poara ugljen-dioksidom ili drugim internim gasovima.
Automatski stabilni sistem za gaenje poara vodenom parom najvie
se primenjuje za gaenje poara u suarama drveta i tekstila, kanalima i
dimnjacima gde se mogu pojaviti i taloiti gorivi sastojci garei, cevnim i
kablovskim kanalima, kompresorskim gasnim stanicama i slino.
Opis rada sistema
Na slici broj 39. prikazana je ema rada stabilnog sistema za gaenje
poara vodenom parom.
Pri pojavi poara u tienom prostoru, automatski jav-Ija poara (poz. 7)
alje impuls do protivpoarne centrale (poz. 5), posredstvom koje se otvara
elektromotorni ventil (poz. 1.), ime se omoguava prolaz vodenoj pari
prema perforiranim cevovodima (poz. 3.), koji se postavljaju na visini 200300 mm od poda prostorije i imaju zadatak da pravilno raspodele vodenu
paru po tienom prostoru. Otvori na cevovodima se postavljaju tako da
struja vodene pare bude horizontalno upravljena unutar tienog prostora.
Cevovodi se postavljaju pod nagibom, sa ureajima za isputanje
sakupljene kondezovane vodene pare. Svaki sistem za zapreminsko
gaenje poara treba da bude opremljen sirenom (poz. 6) koja se ukljuuje
30 sekundi pre isticanja vodene pare - da bi se izbe-gle opasnosti od
povreda i opekotina osoblja

Pre isticanja vodene pare, komande sa protivpoarne centrale treba da

iskljue tehnoloki proces proizvodnje i prinudnu ventilaciju.
Razvodni ventili sistema treba da se nalaze izvan prostora koji se titi,
na mestu koje je lako pristupano.
Potrebna koliina vodene pare
Za gaenje poara se u principu koristi suva zasiena vodena para, a
dozvoljava se korienje pregrejane i povratne vodene pare
Da bi se spreilo dalje gorenje, potreban je vei pro-cenat vodene pare
nego to je to sluaj sa internim gasovima koji slue za gaenje poara. Za
uspeno gaenje je neophodno stvoriti koncentraciju vodene pare u
vazduhu od 35%