Wabco-Kočni Agregati Prikolice

2.
Koni agregati za prikolice
63
2.
Dvovodi pneumatski koni sistemi

za prikljuna vozila
Prikolica koja odgovara PREG
Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

od vazdunih jastuka

od vazdunih jastuka
Smernice Evropske zajednice 71/320/

EWG (PREG), kao i ECE-Pravilnik 13,
sadrani su u priruniku Zakonski
propisi. Taj prirunik moe da se porui
64
pod brojem 815 000 051 3 iz naeg

odeljenja Am-M4, tel. 049 511 9 22 1688.
Dvovodi pneumatski koni sistemi

za prikljuna vozila
2.
Poluprikolica koja odgovara PREG

od vazdunih jastuka

od vazdunih jastuka
Legenda:
1. Spojnika glava
2. Cevni filter
3. Dvostruki otkoni ventil sa
nepovratnim ventilom
4. Koni ventil prikolice
5. Dvokruni ventil
6. Koni cilindar
7. Rezervoar za vazduh
8. Drenani ventil
9.
10.
11.
12.
13.
Brzoispusni ventil
ABS-elektronika
ABS-rele ventil
ABS-parkirna kutija
Prazna spojnica sa
privrenjem
14. ARSK-ventil sa integrisanim
elastinim telom
15. ARSK-regulator sa integrisanim
kontrolnim ventilom
16. ARSK- tablica reglane

vrednosti
17. ABS-elektro spiralni kabl
18. Tristop-cilindar
19. Ventil za ogranienje pritiska
20. Proporcionalni ventil
65
2.
Cevni filter i otkoni ventil prikolice
Cevni filter
432 5000
Namena:
Zatita pneumatskih konih sistema od
prljanja.
Nain rada:
Sabijeni vazduh koji se dovodi u cevni
filter preko prikljuka 1 prolazi kroz
uloak preistaa. Time se zadravaju
eventualno prisutne estice prljavtine, a
sabijeni vazduh dospeva proien od
prikljuka 2 ka prikljuenim konim
ureajima.
Pri nedovoljnom protoku (zaepljenje)

potiskuje se uloak preistaa nasuprot
sili pritisne opruge na gore. Sabijeni
vazduh struji tada preien kroz cevni
filter. Ako se pri zaepljenom uloku
preistaa isprazni prikljuak 1, pritisak u
prikljuku 2 moe da potiskuje uloak
preistaa na dole, nasuprot sili opruge.
Time je garantovano povratno strujanje
iz prikljuka 2 prema prikljuku 1.
Prikolini otkoni ventil

963 00. 0
Namena:
Otkoenje konih sistema za pomeranje
prikljunih vozila u solo stanju. Dvostruki
otkoni ventil je za kone sisteme sa
Tristop-cilindrom.
Nain rada:
Pri spajanju poluprikolice za motorno
vozilo napojni vazduh struji preko
prikljuka 11 u prostor B. Ako bi se klip
(a) nalazio jo u otkoenom poloaju,
onda se napojnim vazduhom potiskuje u
poloaj za vonju. Napojni vazduh tada
dospeva preko prikljuka 2 ka
prikolinom konom ventilu i dalje ka
rezervoaru vazduha poluprikolice.
66
U neukljuenom stanju prikljuak 11 se

prazni, a time i prostor B. Za otkoenje
konog sistema klip (a) se rukom preko
dugmeta za aktiviranje (b) potisne do
graninika. Prolaz od prikljuka 11 ka
prikljuku 2 se zbog toga blokira i stvara
vezu izmeu prostora A i prikljuka 2.
Napojni pritisak iz rezervoara na
prikljuku 12 poluprikolice struji preko
prikljuka 2 ka prikolinom konom
ventilu i deluje na njegovo prebacivanje
u vozni poloaj, pri emu se koni cilindri
prazne.
2.

963 001 05 . 0
Namena:
Otkoivanje konog sistema (za ureaj
sa Tristop cilindar) za pokretanje
prikljunog vozila u otkaenom stanju.
Nain rada:
Radi prikljuivanja prikljunog vozila na
motornom vozilu potrebno je posvetiti
panju i injenici da li je klip (a) stalno u
parkirnom poloaju. Ukoliko da, morate
ga rukom gurnuti u poloaj za vonju.
Nakon prikljuivanja spojnikih glava
sabijen vazduh prolazi prikljukom 1-1 u
prostor A. Ako je klip (c) jo uvek u
poloaju oslobaanja, rezervni pritisak
e ga pomeriti u poloaj za vonju.
Nakon toga napojni vazduh prolazi kroz
prikljuak 21 do konog ventila prikolice i
dalje do rezervoara za vazduh
prikljunog vozila.
Iz rezervoara za vazduh sabijen vazduh
prolazi kroz prikljuak 1-2 u prostor B,
otvara povratni ventil (b) i kroz prostor C
i prikljuak 22 prolazi do prikljunog
dvosmernog ventila brzog oslobaanja
konice i puni komore oprunoakumulacionog dela cilindara Tristop.
U odvojenom stanju je zato prikljuak 11, to znai i prostor A, bez vazduha.

Radi oslobaanja konog sistema treba
klip (c) rukom ubaciti posredstvom
kontrolnog elementa u granini poloaj.
Time se blokira prolaz od prikljuka 1 -1
do prikljuka 21, a otvara se put izmeu
prostora A i prikljuka 1-2 .
Pritisak
rezervoara
za
vazduh
poluprikolice na prikljuku 1 -2 prolazi
kroz prikljuak 21 do konog ventila
poluprikolice i prebacuje ga u poloaj za
vonju, prilikom ega se isputa vazduh
iz konih cilindara.
Prilikom pokretanja sistema parkirne
konice klip (a) izlazi. Sabijen vazduh u
prostoru C, to znai i na prikljuku 22,
isputa se kroz izlaz 3. Prikljueni ventil
brzog isputanja vazduha se prebacuje
u drugi poloaj i dolazi do ispuanja
vazduha
iz
komora
oprunoakumulacionih delova cilindara Tristop.
67
2.
Prikolini koni ventil sa

predkoenjem
971 002 150 0 i otkoni
ventil 963 001 012 0
Namena:
Regulacija dvovodog konog sistema
prikolice.
Nain rada:
1. Prikolini koni ventil
Sabijeni vazduh koji dolazi iz motornog
vozila preko spojnike glave napajanje
dospeva preko prikljuka 1 prikolinog
konog ventila, prolazi na kruni leb (c)
ka prikljuku 1-2 i dalje ka rezervoaru
prikolice.
Pri aktiviranju konog sistema motornog
vozila sabijeni vazduh dospeva preko
spojnike glave konica i prikljuka 4
na gornju stranu klipa (a). On se pokree
na dole, zatvara izlaz (b) nasedanjem na
ventil (f) i otvara ulaz (g). Sabijeni vazduh
iz rezervoara prikolice (prikljuak 1-2)
sada struji preko prikljuka 2 ka
nailazeim konim ventilima kao i preko
kanala A u prostor C, a na ventilu (k) se
stvara sila.
im sila u prostoru C prevlada, ventil (k)
se otvara nasuprot dejstvu sile pritisne
opruge (i). Sabijeni vazduh struji preko
kanala B u prostor D i deluje sa donje
strane klipa (a). Sabiranjem sila koje
deluju u prostorima D i E, nadvladava se
upravljaki pritisak koji deluje na gornju
68
Prikolini koni ventili
stranu klipa (a) i pokree klip (a) na gore.

U podruju deliminog koenja zatvara
se nailazei ventil (f), ulaz (g) i postignuto
je zatvoreno stanje. Pri max koenju klip
(a) dri ulaz (g) otvoren za svo vreme
trajanja koenja.
Promenom prednapona pritisne opruge
(i) pomou navojne ivije (h) moe da se
podesi pritisak predkoenja na prikljuku
2 nasuprot prikljuka 4, do max 1 bar. Po
prestanku koenja motornog vozila i sa
tim u vezi pranjenja prikljuka 4, klip (a)
se pritiskom u prikljucima 2 kree u svoj
gornji poloaj. Pri tome zatvara ulaz (g),
a izlaz (b) otvara. Sabijeni vazduh u
prikljucima 2 izlazi kroz ventil (f) i izduv
3 u atmosferu. Zbog pada pritiska u
prostoru C, sabijeni vazduh dospeva u
prostor D preko otvora (j) na ventilu (k)
ponovo u prostor C, a odatle u izduv 3.
Pri odvojenoj prikolici ili zbog pucanja
napojnog voda, prikljuak 1 se prazni i
rastereti klip (d) na gornjoj strani. Zbog
sile pritisne opruge (e) i pritiska na
prikljuku 1-2, klip (d) se kree na gore, a
ventil (f) zatvara izlaz (b). Klip (d) se pri
svom daljem kretanju na gore udaljava
od ventila (f) i otvara ulaz (g). Pritisak na
prikljuku 1-2 prikolice struji preko
prikljuka 2 u punom intenzitetu ka
prikljuenim konim ventilima.
2.
Otkoni ventil prikolice
Kod primene prikolinog konog ventila

u vezi sa ARSK-ventilom, odnosno sa
jednim regulatorom sile koenja sa

runim podeavanjem bez otkonog
poloaja, otkoni ventil prikolice 963
0010 omoguava kretanje otkaene
prikolice. Zato se klip (I) rukom, preko
dugmeta (m), potisne do graninika.
Prolaz od prikljuka 11 otkonog ventila
prikolice ka prikljuku 1 prikolinog
konog ventila se time blokira i veza
izmeu prikljuka 1 prikolinog konog
ventila i prikljuka 12 je stvorena.
Vazduh iz rezervoara na prikljuku 12
prikolice struji u prikljuak 1 prikolinog
konog ventila i aktivira njegovo
prebacivanje u poloaj vonje, zbog
ega se koni cilindri prazne.
Ako se ponovnim prikljuenjem prikolice
na motorno vozila klip (I) ne moe rukom
izvui do graninika, onda ga istiskuje
pritisak iz motornog vozila preko
prikljuka 11. Potom se otkoeni ventil
ponovo nalazi u normalnom poloaju, u
kojem su prikljuak 11 otkonog ventila i
prikljuak 1 prikolinog konog ventila
meusobno spojeni.
2.

predkoenjem
971 002 152 0
Namena:
poluprikolice pri aktiviranju konog
sistema vunog vozila. Otpoinjanje
automatskog koenja poluprikolice pri
deliminom ili potpunom padu pritiska u
napojnom vodu.
Taj koni ventil prikolice trebao bi
specijalno da nae primenu kod
dugakih poluprikolica sa vie osovina.
(e) zatvara izlaz (a) i otvara ulaz (f).

Sabijeni
vazduh
iz
rezervoara
poluprikolice (prikljuak 1-2) struji sada
preko prikljuka 2 ka prikljuenim konim
cilindrima.
Istovremeno sabijeni vazduh struji kroz
kanal B u prostor D i na ventilu (i) se
stvara jedna sila.
Nain rada:
a) Koenje radnom konicom
im sila u prostoru D prevlada, ventil (i)

se otvara nasuprot sili pritisne opruge
(h). Sabijeni vazduh struji preko kanala C
u prostor E i potiskuje klip (k) sa donje
strane. Sabiranjem sila koje deluju u
prostoru A i E nadvlada se upravljaki
pritisak koji deluje sa gornje strane klipa
(k) i klip (k) se kree na gore.
Sabijeni vazduh dolazei sa motornog

dospeva preko prikljuka 1 prikolinog
konog ventila na prsten sa lebom (b)
ka prikljuku 1-2 i dalje ka rezervoaru
poluprikolice.
U podruju deliminog koenja nailazei

ventil (e) zatvara ulaz (f) i postignuto je
zatvoreno stanje. Pri max koenju klip (k)
dri ulaz (f) otvorenim za vreme trajanja
procesa koenja.
Istovremeno se klip (c) kree optereen

pritiskom iz rezervoara nasuprot sile
pritisne opruge (d) na dole i povlai ventil
(e) sa sobom. Izlaz (a) se otvara i
prikljuci 2 su povezani sa izduvom.

(h) pomou navojne ivije (g), moe se
podesiti
pritisak
predkoenja
na
prikljuku 2 nasuprot prikljuku 4 do max
1 bar.
Kod
aktiviranja
konog
sistema
motornog vozila, sabijeni vazduh struji
preko spojnike glave konica i
prikljuka 4 na gornjoj strani klipa (k). On
se kree na dole i nasedanjem na ventil
Pri otkoenju konog sistema motornog

vozila i sa tim povezanog pranjenja
prikljuka 4, klip (k) se pod dejstvom
pritiska u prikljucima 2 kree u svoj
gornji krajnji poloaj. Pri tome ostaje ulaz
(f) zatvoren, a izlaz (a) se otvara.

Sabijeni vazduh na prikljucima 2 izlazi
kroz srednji otvor ventila (e) i izduva 3 u
atmosferu. Zbog pada pritiska u prostoru
A, pritisak iz prostora E dospeva preko
otvora (j) ventila (i) ponovo u prostor D, i
odatle takoe ka izduvu 3.
b) Automatsko koenje
Pri razdvajanju ili kod prekida napojnog
voda, prikljuak 1 se prazni i klip (c) se
rastereuje s gornje strane od dejstva
pritiska. Usled sile opruge (d) i pritiska iz
rezervoara na prikljuku 1-2, klip (c) se
kree na gore. Ventil (e) zatvara izlaz (a).
Klip (c) se pri svom daljem kretanju na
gore podie sa ventila (e) i izlaz (f) se
otvara. Pun pritisak iz rezervoara
dospeva preko prikljuka 2 ka konim
cilindrima.
Kod prekida konog voda otpoinje
automatsko koenje, kao to je
prethodno opisano, poto pritisak u
napojnom vodu opada u sprezi sa
komandnim ventilom prikolice preko
defektnog konog voda, im vuno
vozilo koi.
69
2.

predkoenjem
971 002 300 0
Namena:
prikolice.
Nain rada:
Sabijeni vazduh dolazi preko spojnike
glave napajanje iz motornog vozila,
preko prikljuka 1 prikolinog konog
ventila do prstena sa lebom (c) ka
prikljuku 1-2 i dalje do rezervoara
prikolice.
vozila sabijeni vazduh dospeva preko
spojnike glave konica i prikljuka 4
na gornju stranu klipa (a). On se kree na
dole i nasedanjem na ventil (f) zatvara
izlaz (b) i otvara ulaz (g). Sabijeni vazduh
iz rezervoara prikolice (prikljuak 1-2)
sada struji preko prikljuka 2 ka
prikljuenim konim ventilima kao i preko
70
kanala C u prostor B i na ventilu (k)

stvara jednu silu.
im sila u prostoru B prevlada, otvara
ventil (k) nasuprot dejstva sile pritisne
opruge (i). Sabijeni vazduh struji preko
kanala A u prostor D i sa donje strane
deluje na klip (a). Sabiranjem sila koje
deluju u prostoru D i E, savladava se
upravljaki pritisak, koji deluje na gornju
stranu klipa (a) i pokree klip (a) na gore.
U podruju deliminog koenja nailazei
ventil (f) zatvara ulaz (g) i postignuto je
zatvoreno stanje. Pri max koenju klip (a)
dri ulaz (g) otvoren za vreme trajanja
procesa koenja.
(i) uz pomo navojne ivije (h) moe da
se podesi pritisak predkoenja prikljuka
2 nasuprot prikljuku 4 do max 1 bar.
Posle prestanka koenja motornog
vozila i u vezi s tim pranjenja prikljuka
4, klip (a) se zbog pritiska na prikljuku 2
kree u svoj gornji krajnji poloaj. Pri

tome se zatvara ulaz (g) i izlaz (b) se
otvara. Sabijeni vazduh u prikljucima 2
izlazi kroz ventil (f) i izduva 3 u
atmosferu. Zbog pada pritiska u prostoru
B, sabijeni vazuh iz prostora D dospeva
preko otvora (j) ventila (k) ponovo u
prostor B, a odatle ka izduvu 3.
Pri odvajanju prikolice, ili zbog pucanja
napojnog voda, prikljuak 1 se prazni i
rastereuje klip (d) sa njegove gornje
strane. Usled sile pritisne opruge (e) i
pritiska vazduha na prikljuku 1-2, klip
(d) se kree na gore i ventil (f) zatvara
izlaz (b). Klip (d) se podie sa ventila (f),
pri njegovom kretanju na gore, i ulaz (g)
se otvara. Sabijeni vazduh na prikljuku
1-2 prikolice, struji preko prikljuka 2 u
punom intenzitetu ka prikljuenim
konim ventilima.
Prikolini koni ventil se nabavlja pod
porudbenim brojem 971 002 7.. 0 sa
otkonim ventilom 963 001 01. 0. Nain
rada vidi na strani 68.
Reduktori pritiska
2.
Reduktor pritiska
475 0100
475 010 0 . . 0
475 010 3 . . 0
Namena:
Ogranienje regulisanog pritiska na
odgovarajuu podeenu vrednost.
Nain rada:
Regulisan sabijeni vazduh struji preko
prikljuka 1 (visok pritisak) u prostor A
kroz ulaz (d) u prostor B i dalje ka
prikljuku 2 (nizak pritisak). Istovremeno
se klip (e) potiskuje pritiskom, koji se
prvo posredstvom pritisne opruge (f) dri
u svom gornjem krajnjem poloaju.
Ako pritisak u prostoru B dostigne za
stranu niskog pritiska podeenu visinu,
klip (e) se kree na dole nasuprot dejstva
sile pritisne opruge (f). Nailzei ventili (a
i c) zatvaraju ulaz (b i d). Ako je pritisak u
prostoru B premaio podeenu vrednost,
klip (e) se kree jo vie na dole i time
otvara izlaz (h). Viak sabijenog
vazduha izlazi sada kroz srednji otvor
klipa (e) i izduva 3 u atmosferu. Pri
postizanju podeene vrednosti pritiska,
izlaz (h) se ponovo zatvara.
Ako bi zbog nezaptivnosti u vodu niskog

pritiska nastao gubitak pritiska, onda klip
(e) podie ventil (a) zbog rastereenja
pritiska. Ulaz (b) se otvara i
odgovarajua
koliina
sabijenog
vazduha se nadoknadi. Kod reda
gradnje 475 010 3.. 0, klip (e) podie
ventil (c) i tako otvara ulaz (d).
Pri pranjenju prikljuka 1, vii pritisak u
prostoru B podie ventil (c) kao i mirni
ventil (a). Ulaz (d) se otvara i vri se
pranjenje voda niskog pritiska preko
prostora A prikljuka 1. Pri tome se klip
(e) vraa usled dejstva sile pritisne
opruge (f) u svoj gornji krajnji poloaj.
Podeeno ogranienje pritiska moe da
se menja promenom prednapona
pritisne opruge (f) uz pomo vijka za
podeavanje (g) unutar odreenog
podruja.
71
2.
Rele ventili
Rele ventil
973 0010 i
973 011 00. 0
973 001 . . . 0
Namena:
Brzo punjenje i pranjenje pneumatskih
ureaja, kao i skraenje trajanja pobude
i praga kod pneumatskih konih sistema.
Nain rada:
Pri aktiviranju konog sistema sabijeni
vazduh struji preko prikljuka 4 u prostor
A i pokree klip (a) na dole. Pri tome se
izlaz (c) zatvara, a ulaz (b) otvara.
Napojni vazduh na prikljuku 1 struji
sada u prostor B i preko prikljuka 2 ka
prikljuenim konim cilindrima.
Pritisak koji nastaje u prostoru B
potiskuje donju stranu klipa (a). im je taj
pritisak neto vei od upravljakog
pritiska u prostoru A, klip (a) se kree na
72
973 011 00 . 0
gore. Ulaz (b) se zatvara i postignuto je

zatvoreno stanje.
Ako doe do deliminog snienja
upravljakog pritiska u vodu, klip (a) se
kree ponovo navie, pri tome otvara
izlaz (c), pa suvian pritisak na prikljuku
2 izlazi preko izduva 3. Pri potpunom
nestanku upravljakog pritiska na
prikljuku 4, pokree pritisak u prostoru
B klip (a) u njegovu gornju krajnju
poziciju i otvara izlaz (c). Prikljueni
koni cilindri se potpuno prazne preko
izduva 3.
Ogranini i brzoispusni ventil
2.
Ogranini ventil
964 0010
Namena:
Ogranienje vertikalnog hoda kod vozila
sa pneumatskim ureajima.
Nain rada:
Ogranini ventil je osovinicom (c)
privren za okvir vozila. Podiza (b)
vezan je elinim uetom za osovinu.
preko ventila sa obrtnim razvodnikom,

ventil (a) ga sledi i zatvara prolaz od
prikljuka 1 ka prikljuku 2. Pri daljem
izvlaenju podizaa (b), prikljuak 2 se
prazni.
Posle sputanja okvira vozila, podiza
(b) se vraa u svoj poetni poloaj i ventil
(a) daje ponovo slobodan prolaz.
Ako se pri podizanju vozila poveava

rastojanje izmeu okvira vozila i osovine,
Brzoispusni ventil
973 5000
Namena:
Brzo pranjenje dugakih upravljakih
vodova ili konih vodova i konih
cilindara.
Nain rada:
U praznom stanju (bez pritiska)
membrana (a) lei lako prednapregnuta
na izduv 3 i zatvara sa spoljnom ivicom
prolaz od prikljuka 1 ka prostoru A.
Sabijeni vazduh koji dolazi preko
prikljuka 1 pritiska spoljnu ivicu nazad i

dospeva preko prikljuka 2 ka
Pri padu pritiska na prikljuku 1,
membrana (a) se zbog vieg pritiska u
prostoru A ispupi na gore. Prikljueni
koni cilindri se sada preko izduva 3
srazmerno padu pritiska na prikljuku 1
delimino ili potpuno prazne.
73
2.
Proporcionalni ventil i 3/2 ventil
Proporcionalni ventil sa
pravom karakteristikom
975 0010
Namena:
Nain rada:
Redukuje kone sile odgovarajue

osovine kod deliminih koenja, kao i
brzo pranjenje konih cilindara.
Klip (b) dri pritisna opruga (c) u

njegovom gornjem krajnjem poloaju.
Membrana (a) zatvara prolaz od
prikljuka 1 ka prikljucima 2. Pri
aktiviranju konog sistema sabijeni
vazduh struji preko prikljuka 1 na gornju
stranu membrane (a) i stvara tu jednu
silu. im ona postane vea od sile
pritisne opruge (c) podeene vijkom (d),
klip (b) se potiskuje na gore. Sabijeni
vazduh struji preko spoljnje ivice
membrane (a) i prikljuka 2 ka
Kod prikolica koje rade na brdovitom

terenu i imaju due vonje na nagibu,
uvek dolazi do jaeg troenje konih
obloga prednjih tokova, jer zbog
smetaja veih konih cilindara na
prednjim tokovima projektovanih za
stop koenja, nastupa pri deliminom
koenju prejako koenje prednje
osovine. Primenom proporcionalnog
ventila kona sila se smanjuje za prednju
osovinu kod deliminog koenja, toliko
da se obe osovine ravnomerno koe, bez
da se zbog toga utie na kone sile pri
max koenju na bilo koji nain.
Pritisak nastao na prikljucima 2 deluje i

na donju stranu membrane (a) i podupire
silu pritisne opruge (c). im ona postane
vea od sile koja deluje na gornju stranu
membrane (a), klip (b) se ponovo kree u

svoj gornji krajnji poloaj. Postignuto je
zatvoreno stanje.
Daljim poveavanjem pritiska na
prikljuku 1, postepeno se savladava sila
pritisne opruge (c) i sabijeni vazduh
nesmanjenog pritiska napokon dospeva
ka konim cilindrima. Posle pada konog
pritiska na prikljuku 1, opruga (c)
pritiska klip (b) u njegov gornji krajnji
poloaj. Pritisak u prostoru B ispupi
membranu (a) na gore i koni cilindri se
preko otvora A i izduva 3, u zavisnosti od
pada pritiska na prikljuku 1, prazne
delimino ili potpuno.
3/2 ventil
463 0360
Namena:
Nain rada:
Naizmenino vezivanje radnog voda

(potroai) sa vodom pod pritiskom ili
izduvom pri emu ventil ostaje ukljuen u
svakom poloaju.
Aktiviranjem obrtnog dugmeta (a) u

smeru obrtanja, klip (b) se kree, preko
jednog ekscentra, nanie. Izlaz (d)
zatvara, a ulaz (c) otvara i sabijeni
vazduh na prikljuku 1 struji preko
74
prikljuka 2 u radni vod. Povratkom

obrtnog dugmeta (a) na poetnu poziciju,
klip (b) se zbog sile povratne opruge
kree ponovo u svoju poetnu poziciju.
Ulaz (c) zatvara, a radni vod se prazni
preko izlaza (b), kao i prikljuka 3.
2.
Magnetni ventili
3/2 upusni magnetni ventil
472 1.. 0
3
e
A
a
1
Namena:
Punjenje sabijenim vazduhom nekog
radnog voda pri dovodu struje na
magnet.
Nain rada:
Vod koji dolazi iz rezervoara prikljuen je
na prikljuak 1. Kotva magneta (d),
oblikovana kao telo ventila, dri ulaz (c)
pomou sile opruge (b) zatvoren.
Dovoenjem struje na namotaj magneta

(a), pokree se kotva (d) na gore, izlaz
(e) se zatvara, a ulaz (c) se otvara.
Napojni vazduh sada struji od prikljuka
1 ka prikljuku 2 i puni radni vod.
Usled prekida dovoda struje na kalem
magneta (a), pritisna opruga (b) vraa
kotvu (d) u njen polazni poloaj. Pri tome
se zatvara ulaz (c), a otvara izlaz (e), pa
se radni vod prazni preko prostora A,
otvora B i izduva 3.
3/2 ispusni magnetni ventil

472 1.. 0
1
a
e
3
Namena:
Nain rada:
Dovoenjem struje ka kalemu magneta

(a) kree se kotva (d) nagore, ulaz (e) se
zatvara, a izlaz (c) otvara. Sabijeni
vazduh iz radnog voda izlazi sada preko
prikljuka 3 u atmosferu i prikljueni
radni cilindar se prazni.
Vod iz rezervoara za vazduh prikljuen

je na prikljuak 1, tako da napojni
vazduh struji preko prostora A i
prikljuka 2 u radni vod. Kotva magneta
(d), oblikovana kao telo ventila, dri izlaz
(c) zatvoren pomou sile opruge (b).
Usled prekida dovoda struje na kalem

magneta (a), opruga (b) vraa kotvu (d)
u njen poetni poloaj. Pri tome se izlaz
(c) zatvara, ulaz (e) otvara, a napojni
vazduh ponovo dospeva preko prostora
A i prikljuka 2 u radni vod.
Pranjenje radnog voda pri dovodu

struje na magnet.
75
2.
ARSK - koni ventil

prikolice
475 7120
ARSK - koni ventil prikolice
Namena:
prikolice pri aktiviranju konog sistema
vunog vozila. Automatska regulacija sile
koenja u zavisnosti od optereenja
vozila pomou integrisanog ARSK
ventila.
Aktiviranje
automatskog
koenja
prikolice pri deliminom ili potpunom
gubitku pritiska u napojnom vodu. ARSK
ventil za prikolicu koncipiran je
specijalno za poluprikolice sa vie
osovina.
Nain rada:
ARSK ventil za prikolicu privren je za
okvir vozila i preko polu`ja, odnosno
oprunog tela, povezan sa jednom
fiksnom
takom
na
osovini.
U
neoptereenom stanju postoji veliko
rastojanje izmeu osovine i ARSK
konog ventila prikolice, poluga (j) nalazi
se u svom najniem poloaju.
Ako je vozilo optereeno, to rastojanje se
smanjuje, a poluga (j) se kree iz
poloaja prazno u poloaj puno.
Podeen breg pokree podiza ventila (I)
76
u istom smeru sa polugom (j) u poziciju

koja
odgovara
svakom
stanju
optereenja.
Sabijeni vazduh koji dolazi sa motornog
dospeva preko prikljuka 1 do prstena sa
lebom (h) ka prikljuku 1-2 i dalje ka
rezervoaru poluprikolice. Istovremeno se
klip (k) potiskivan pritiskom napajanja
kree nadole i povlai ventil (g). Izlaz (n)
se otvara, a prikljuci 2 su povezani sa
izduvom 3.
vozila sabijeni vazduh struji preko
spojnike glave konica i prikljuka 4 u
prostor A i optereuje klip (b). On se
kree nanie, zatvara izlaz (d) i otvara
ulaz (p). Sabijeni vazduh na prikljuku 4
dospeva u prostor C ispod membrane (e)
i deluje na aktivnu povrinu relejnog klipa
(f).
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (a) kao i kanala E u
prostor B i deluje na gornju stranu
membrane (e). Zbog te predregulacije
pritiska, anulira se redukcija u podruju
ARSK - koni ventil prikolice

deliminog optereenja pri malim
upravljakim pritiscima (max do 1,0 bar).
Ako upravljaki pritisak raste i dalje, klip
(r) se kree na gore, nasuprot sili opruge
(s) i ventil (a) zatvara.
Zbog pritiska nastalog u prostoru C
relejni klip (f) se kree na dole. Izlaz (n)
se zatvara i ulaz (m ) se otvara. Napojni
vazduh na prikljuku 1-2 struji sada
preko ulaza (m) u prostor D i dospeva
preko prikljuka 2 do prikljuenih
pneumatskih
konih
cilindara.
Istovremeno u prostoru D nastaje
pritisak, koji deluje na donju stranu
relejnog klipa (f). im je taj pritisak neto
vei od onog u prostoru C, relejni klip (f)
se kree na gore i ulaz (n) se zatvara.
Membrana (e) nalee pri kretanju klipa
(b) nadole na lepezastu plou (o) i tako
stalno poveava aktivnu povrinu
membrane. im se sila koja je u prostoru
C i deluje na donju stranu membrane
izjednai sa silom koja deluje na klip (b),
on se kree na gore. Ulaz (p) se zatvara
i postignuto je zatvoreno stanje.
Poloaj podizaa ventila (I), koji je
zavisan od poloaja poluge (j) je
merodavan za regulisan pritisak.
Klip (b) sa lepezastom ploom (o) mora
da napravi hod koji odgovara podizau
ventila (I), pre nego to pone rad ventila
(c). Ovim hodom se menja i aktivna
2.
povrina membrane (e). U poloaju
punog optereenja pritisak na prikljuku
4 se upravlja u odnosu 1:1 u prostoru C.
U njemu se relejni klip (f) optereuje
punim pritiskom, on dri ulaz (m) stalno
otvoren i ne vri se regulacija
upravljakog konog pritiska.
Pri
otkoivanju
konog
sistema
motornog vozila pranjenjem prikljuka
4, klip (f) se kree pritiskom u
prikljucima 2 u svoj gornji krajnji
poloaj.
Prikljuci (d i n) se otvaraju i sabijeni
vazduh na prikljucima 2, kao i u
prostoru C izlazi preko izduva 3 u
atmosferu. Automatsko koenje pri
odvajanju prikolice, ili pri pucanju
napojnog voda, prazni prikljuak 1 i klip
(k) rastereuje sa svoje gornje strane.
Napojni pritisak iz rezervoara koji vlada
na prikljuku 1-2 pokree klip (k) na gore.
Ventil (g) zatvara izlaz (n). Klip (k) se
podie pri svom daljem kretanju na gore
sa ventila (g) i izlaz (m) otvara. Pun
pritisak iz rezervoara dospeva preko
prikljuka 2 ka konim cilindrima. Pri
pucanju konog voda automatska
konica se otputa, kao to je prethodno
opisano, poto se pritisak u napojnom
vodu gubi u vezi sa komandnim
prikolinim ventilom preko defektnog
konog voda im vuno vozilo koi.
77
2.
Automatski regulator sile

koenja
475 7130
Automatski regulator sile koenja u

zavisnosti od optereenja (ARSK)
na dole, zatvara izlaz (c) i otvara ulaz (k).

Sabijen vazduh dospeva sada u prostor
E ispod membrane (d) kao i preko
prikljuka 2 ka prikljuenim pneumatskim
konim cilindrima.
regulisanom pritisku iz prikolinog

konog ventila u ARSK ventil kod
deliminog optereenja i u praznom
stanju vozila taj pritisak podlee vie ili
manje jakoj redukciji.
Istovremeno struji sabijeni vazduh preko

otvorenog ventila (a), kao i kanala B u
prostor D i deluje na gornju stranu
membrane (e). Zbog predupravljanja
pritiskom, anulira se redukcija u podruju
deliminog
koenja,
pri
malim
upravljakim pritiscima. Ako upravljaki
pritisak ponovo poraste, klip (I) se kree
navie nasuprot sili opruge (m) i ventil (a)
zatvara.
Po opadanju konog pritiska, klip (b) se

zbog pritiska u prostoru E kree na gore.
Izlaz (c) se otvara, a sabijeni vazduh
izlazi preko podizaa ventila (i) i izduva 3
u atmosferu.
Namena:
Automatska regulacija sile koenja
pneumatskih
konih
cilindara
u
zavisnosti od stanja optereenja vozila.
Nain rada:
Regulator sile koenja privren je na
okvir vozila i upravlja se preko ueta,
koje je sa zateznom oprugom
privreno na osovinu. U stanju prazno
postoji najvee rastojanje izmeu
osovine i ARSK-ventila, poluga (f) nalazi
se u poloaju prazan koni pritisak.
Ako se vozilo optereti smanjuje se to
rastojanje i poluga se kree iz poloaja
prazno u poloaj puno. Ploa s bregom
(g) podeena preko poluge (f) pokree
podiza ventila (i) u odgovarajuu
poziciju, koja odgovara svakom stanju
optereenja vozila.
Regulisan sabijeni vazduh iz prikolinog
konog ventila struji preko prikljuka 1 u
prostor A i deluje na klip (b). On se kree
78
Za vreme hoda klipa (b) na dole, odvaja

se membrana (d) od prekrivke u
regulatoru i nalee u znatnoj meri na
lepezasti deo klipa (b). Aktivna povrina
membrane se tako stalno poveava dok
ne nadvlada povrinu gornje strane
klipa. Onda se klip (b) ponovo podie i
zatvara ulaz (k). Postignuto je zatvoreno
stanje. (Samo na punom optereenju
1:1 ostaje ulaz (k) otvoren). Merljiv
pritisak tada pri max optereenom vozilu
u
konim
cilindrima
odgovara
Pri svakom koenju sabijeni vazduh

struji preko kanala C u prostor F i
potiskuje zaptivni prsten (e). On se sabija
nasuprot podizau ventila (i) i pri konom
pritisku > 0,8 bar nastaje prionjiva veza
izmeu podizaa ventila (i) i kuita.
Odnos redukcije regulartora koenja se
time blokira i ostaje da postoji, ako se
rastojanje izmeu osovine i okvira i dalje
menja. Tu promenu rastojanja preuzima
zatezna opruga (h) vezana za osovinu.
Jedna torziona opruga integrisana u
regulator, brine o tome da podiza
ventila (i) pri lomu elastine veze ide u
poloaj puno.
Automatski regulator sile koenja u

zavisnosti od optereenja (ARSK)
Automatski regulator sile

koenja
475 7140
Namena:
Automatska regulacija konog pritiska
pneumatskih konih cilindara na
osovinama sa vazdunim ogibljenjem
(osovinski agregati) u zavisnosti od
upravljakog
pritiska
vazdunih
gibnjeva.
Nain rada:
ARSK-ventil privruje se na okvir
vozila sa izduvom 3 na dole. Prikljuci 41
i 42 povezuju se sa vazdunim
gibnjevima desne i leve strane vozila.
Pritisak vazduha (upravljaki pritisak) iz
vazdunih gibnjeva deluje na klipove (m
i k). U zavisnosti od pritiska vazduha on
odgovara optereenju voica (i) se
gura sa upravljakim bregom (h) koji se
nalazi na njoj nasuprot opruge (z) i
podeava se u regulacioni poloaj koji
odgovara optereenju.
Aktiviranjem
pneumatskog
konog
sistema regulisan sabijeni vazduh struji
iz prikolinog konog ventila preko
prikljuka 1 u prostor A i deluje na klip
(d). On se kree na dole, zatvara izlaz (e)
i otvara ulaz (c). Sabijeni vazduh
dospeva u prostor B ispod membrane (f)
2.
kao i preko prikljuaka 2 ka prikljuenim

pneumatskim konim cilindrima.
sabijeni vazduh izlazi preko podizaa

ventila i izduva 3 u atmosferu.

otvorenog ventila (b), kao i preko kanala
F u prostor C i optereuje gornju stranu
membrane (f). Predregulacijom pritiska,
anulira se redukcija u podruju
upravljakim pritiscima. Ako upravljaki
pritisak i dalje raste, klip (a) se kree na
gore nasuprot dejstvu sile opruge (s) i
zatvara ventil (b).
Pri svakom procesu koenja, sabijeni

vazduh struji preko kanala D u prostor E
i optereuje gumeni fazonski deo (p). On
se sabija nasuprot podizau ventila (r) i
pri svakom konom pritisku > 0,8 bar
nastaje prionjiva veza izmeu podizaa
ventila (r) i kuita. Redukcija regulatora
je time blokirana i ostaje i pri dinamikoj
preraspodeli osovinskog optereenja za
vreme procesa koenja. Ako bi se u
podruju
deliminog
optereenja
poveao pritisak vazdunog gibnja,
rolnica (g) se potiskuje nasuprot opruge
(o). Podiza (r) ostaje u poloaju
regulacije, kao to je bila pri aktiviranju
konice.
Za vreme radnog hoda klipa (d), odvaja

se membrana (f) od prevlake u
regulatoru i nalee u poveanoj meri na
deo klipa (d) u obliku lepeze. Aktivna
povrina membrane na donjoj strani
membrane (f) stalno se tako poveava,
dok se ne izjednae sile sa gornje i sa
donje strane klipa sa donjom stranom
membrane. Otuda se klip (d) ponovo
podie i zatvara ulaz (c). Postignuto je
zatvoreno stanje. (Samo u poloaju
punog optereenja ostaje otvoren ulaz
(c)). Pritisak meren u konim cilindrima
odgovara tada optereenju i konom
pritisku upravljanom iz motornog vozila,
odnosno prikolinog konog ventila.
Za proveru ARSK-ventila, privruje se

na prikljuak 43 kontrolno crevo.
Navrtanjem se klip (n) potiskuje u
kuite, pa se time prekida veza
prikljuka 41 i 42 ka klipovima (m i k).
Istovremeno se uspostavlja i pneumatska veza od prikljuka 43 ka
klipovima (m i k). U tom stanju postavlja
se ARSK-ventil u regulacioni poloaj, koji
odgovara pritisku vazduha u kontrolnom
crevu.
Pri padu konog pritiska (otkoivanje),

klip (d) se zbog pritiska u prostoru b
kree na gore. Izlaz (e) se otvara i
79
2.
ARSK-prikolini koni ventil

475 7150
Namena:
Regulacija dvovodog prikolinog konog
sistema pri aktiviranju konog sistema
vunog vozila.
Automatska regulacia kone sile
integrisanim ARSK-ventilom u zavisnosti
od optereenja vozila, a time i
upravljakog
pritiska
vazdunih
gibnjeva.
Aktiviranje
automatskog
koenja
prikolice pri deliminom ili potpunom
gubitku pritiska u napojnom vodu.
ARSK-prikolini koni ventil je specijalno
koncipiran za poluprikolice sa vazdunim
gibnjevima sa vie osovina.
Nain rada:
ARSK-prikolini koni ventil privruje
se na okvir vozila sa izduvom 3
okrenutim na dole. Prikljuci 41 i 42
povezani su sa vazdunim gibnjevima
desne i leve strane vozila.
Pritisak vazduha (upravljaki pritisak) iz
vazdunih gibnjeva deluje na klipove (p i
80
o). Ve prema upravljakom pritisku, on

zavisi od optereenja, voica (n) se sa
upravljakim bregom na njoj potiskuje
nasuprot sili opruge (m) i podeava na
regulacioni poloaj u zavisnosti od stanja
optereenja.
Sabijeni vazduh koji dolazi preko
spojnike glave napajanje sa motornog
vozila, dospeva preko prikljuka 1 na
prsten sa lebom (h) ka prikljuku 1-2 i
dalje ka rezervoaru poluprikolice.
Istovremeno se kree klip (r) optereen
napojnim pritiskom na dole i povlai
ventil (g). Izlaz (t) se otvara i prikljuci 2
su povezani sa izduvom 3.
vozila sabijeni vazduh struji preko
spojnike glave konica i prikljuka 4 u
prostor A i deluje na klip (b). On se kree
na gore, zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (v).
Sabijeni vazduh regulisan na prikljuku 4
dospeva u prostor C ispod membrane (e)
i deluje na aktivnu povrinu relejnog klipa
(f).
2.

otvorenog ventila (a), kao i kanala G u
prostor B i deluje na gornju stranu
membrane (e). Zbog predregulacije
pritska, anulira se redukcija u podruju
upravljakim pritiscima (max do 1,0 bar).
Ako upravljaki pritisak raste i dalje, klip
(w) se kree nasuprot sile opruge (x) na
gore i zatvara ventil (a).
Zbog pritiska u prostoru C, relejni klip (f)
se kree na dole. Izlaz (t) se zatvara, a
ulaz (s) se otvara. Napojni vazduh na
prikljuku 1-2 struji sada u prostor D i
preko prikljuaka 2 dospeva ka
prikljuenim
pneumatskim
konim
cilindrima.
U prostoru D stvara se pritom pritisak,
koji deluje sa donje strane relejnog klipa
(f). Dok je taj pritisak neto vei, nego
onaj u prostoru C, relejni klip (f) kree se
na gore i zatvara ulaz (s).
Membrana (c) pri kretanju klipa (b) na
dole nalee na lepezastu plou (u) i tako
stalno poveava aktivnu povrinu
mambrane. Dok je sila, koja deluje u
prostoru C na donju stranu membrane
jednaka sili koja deluje na klip (b), on se
kree na gore. Ulaz (v) se zatvara i
postignuto je zatvoreno stanje.
Poloaj podizaa ventila (i), koji je
zavisan od poloaja voice (n) je
merodavan za regulisan koni pritisak.
Klip (b) sa lepezastom ploom (u) mora
da napravi hod koji odgovara poloaju
podiaa ventila (i), pre nego to pone
rad ventila (c). Zbog tog hoda menja se i
aktivna povrina membrane (e). U
poloaju max optereenja, regulisan
pritisak na prikljuku 4 upravlja se u
odnosu 1:1 u prostoru C. U njemu se
relejni klip (f) optereuje punim
pritiskom, on dri ulaz (s) stalno otvoren
i ne vri se regulacija upravljanog
konog pritiska.
Kod
otputanja
konog
sistema
motornog vozila i pranjenjem prikljuka
4 koji je sa tim u vezi, relejni klip (f) se
zbog dejstva pritiska na prikljucima 2
kree u svoj krajnji gornji poloaj. Izlazi
(d i t) se otvaraju, a sabijeni vazduh na
prikljucima 2, kao i u prostoru C izlazi
preko izduva 3 u atmosferu.
Kod svakog procesa koenja, sabijeni
vazduh struji preko kanala F u prostoru E
i deluje na gumeni fazonski komad (k).
On se sabija nasuprot podizau ventila
(i) i pri svakom konom pritisku > 0,8 bar
nastaje prijanjajua veza izmeu
podizaa ventila (i) i kuita. Redukcioni
odnos regulatora je time blokiran i
opstaje pri dinamikoj preraspodeli
osovinskog optereenja za vreme
procesa koenja. Ako bi se u podruju
deliminog optereenja poveao pritisak
u vazdunom gibnju, rolnica (I) se
potiskuje nasuprot dejstva opruge (j).
Podiza (i) ostaje u regulacionom
poloaju koji je bio pri aktiviranju
koenja. Za proveru ARSK-ventila na
prikljuak 43 se privrsti ispitno crevo.
Navrtanjem se klip (q) potiskuje u kuite
i time se prekida veza prikljuaka 41 i 42
ka klipovima (p i o). Istovremeno se
stvara pneumatska veza od prikljuka 43
ka klipovima. U tom stanju se podeava
ARSK-ventil na regulacioni poloaj, koji
odgovara pritisku vazduha u ispitnom
crevu.
Automatsko koenje:
Pri odvajanju prikolice ili zbog pucanja
napojnog voda, prikljuak 1 se prazni, a
klip (r) se rastereuje sa donje strane.
Zbog pritiska iz rezervoara na prikljuku
1-2, klip (r) se kree navie, a ventil (g)
zatvara izlaz (t). Klip (r) se pri daljem
kretanju navie odvaja od ventila (g) i
otvara ulaz (s). Pun pritisak iz rezervoara
dospeva preko prikljuka 2 ka konim
cilindrima.
81
3.
Antiblokirajui sistem (ABS)
83
3.
Uvod:

Antiblokirajui sistemi (ABS) ili optije
izraeno automatski protiv blokirajui
ureaj (ABV) imaju zatadak, pre svega,
da spree blokiranje tokova vozila
usled snanog aktiviranja radne konice
na glatkom kolovozu. Otuda treba da
ostanu zadrane bone sile voenja i pri
max koenjima, na koenim tokovima,
da bi se tako garantovala stabilnost
vonje i upravljivost nekog vozila u
okviru fizikih mogunosti. Istovremeno
treba da bude optimalno iskorienje
raspoloivog
prianjanja
izmeu
pneumatika i tla i time usporenje vozila i
zaustavni put.
ABS-funkcije
Od uvoenja ABS-a 80-tih godina od

strane WABCO Fahrzeugbremsen, dela
preduzea WABCO Standard GmbH,
antiblokirajui sistemi su u ponudi kod
skoro svih evropskih proizvoaa
privrednih vozila.
p Pneumatska regulacija motora
Proteklih
godina
WABCO
je
permanentno poboljavao visok kvalitet i
uinak ABS-a.
Istiemo:
p Uvoenje
protiv proklizavajue
regulacije ASR 1986. god.
p Uvoenje ABS sistema VARIO-C

sredinom 1989. god. specijalno
razvijenog za prikljuna vozila.
Poveani
zahtevi
proizvoaa
prikolica za to je mogue
jednostavniju montau i kontrolu sa
uobiajenim WABCO-kvalitetom su
razlozi za razvoj nove generacije
WABCO ABS-a tj. VARIO Compakt
ABS VCS. Oba baukasten sistema
zasnivaju se na najnovijoj tehnologiji
elektronike sa snanim mikro
kompjuterima, kao i memorijom
podataka i uzimanjem u obzir
savremenih principa dijagnoza.
p Sa ABS/ASR C garancije za
kamione i autobuse WABCO je
predstavio jedan sistem koji je nudio
sledee bitne tehnike novitete:
84
p Kvalitet regulacije
Daljom optimalizacijom regulacionog

algoritma
moglo
se
iskorienje prijanjanja i komfora
regulacije jo poboljati.
p Parametrisanje elektonike
Sa modernim memorijskim elementima mogu se specifini podaci

vozila podesiti ili za vreme
proizvodnje elektronike ili na kraju
linije montae kod proizvoaa.
ASR-funkcije
U vezi sa jednim za to razvijenim
proporcionalnim ventilom i jednim
odgovarajuim podeavajuim cilindrom u komandnom poluju pumpe
visokog pritiska postie se znatno
poboljanje vue i komfora regulacije.
p Elektonska regulacija motora
Elektronika raspolae interfejsom za

uobiajene elektrine ili elektronske
sisteme motora, kao i sa odgovarajuim SAE-interfejsom.
p Pokazivanje funkcija
Reakcija
ASR-sistema
moe
direktno da se pokae preko
kontrolne lampe i da slui kao
upozorenje za prisustvo leda na
podlozi.
Specijalne funkcije
p Ograniiva brzine
p ABS/ASR prekida funkcije
p Interfejs za dijagnozu / trepui kod
WABCO je permanentno poboljavao
sposobnosti tog sigurnosnog sistema.
Stalno rastui pritisak konkurencije u
transportnoj delatnosti i stalno opadajui
trokovi vozila nisu se zaustavili ni pred
ABS-om.
U nastavku nazvano Highlights 4. ABS/
ASR generacije usmerene su na to da se
tim zahtevima izae u susret.
3.

ABS/ASR D-verzija
Nova generacija upravljakih
ureaja ili elektronika
Izmenjeni koncepti vozila, elja za
daljom optimizacijom funkcija i stalno
snienje trokova sistema, dovelo je do
razvoja ABS/ASR D-verzije.
p Do
sada
poznati
eksterno
rasporeeni rele ventili integri-sani
su kod D generacije u upravljaki
ureaj (elekroniku).
p D-verzija
raspolae interfejsom
Databus-a za komunikaciju sa
ostalim sistemima.
Specijalna svojstva:
p Koncept pojedinanih konektora.
p Kod ABS/ASR sistema predvia se

jo samo jedan ASR magnetni ventil
(ventil za konicu diferen-cijala).
Ta koncepcija omoguava raspored delova elektroinstalacije u

vozilu ka odgovarajuim konektorima.
4-kanalni ABS/ASR (C-verzija)

2-osovinsko teretno vozilo sa pogonom
na zadnju osovinu
ABS/ASR-komponente
ABS-komponente
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
12.
13.
14.
15.
Polarni toak i senzor

Membranski cilindar (prednja
osovina)
ABS-magnetni regulacioni ventil
Rezervoar za vazduh
Tristop-cilindar (zadnja osovina)
ABS-magnetni regulacioni ventil
Dvosmerni ventil
Ventil za konicu diferencijala
Elektronika
Proporcionalni ventil
ASR-podeavajui cilindar
ASR-prekida funkcije
ABS-lampa funkcije
ASR-lampa funkcije
4-kanalni ABS/ASR (D-verzija)
85
3.
sigurnosna lampa
Podeavajui cilindar
za regulaciju motora
Ventil za regulaciju motora
kontrolna lampa
Tempo-set/ASRprekida funkcije
Signal tahografa
Rezervozr za vazduh
ABS/ASR
GBPROP-elektronika
Integrisani ograniiva
brzine GBProp
WABCO-ograniiva
brzine
sa
proporcionalnim
ventilom
(GBProp)
ispunjava nove evropske odredbe za
opremanje tekih kamiona sistemima za
ogranienje brzine i poseduje EGupotrebnu dozvolu dela.
U njegove komponente osim ABS/ASRelektronike spadaju i propor-cionalni
ventil i podeavajui cilindar, koji su se
poslednjih godina ve uspeno pokazali
u WABCO-ABS/ASR sistemu za
pneumatsku regulaciju motora. Ostali
delovi su granini cilindar praznog hoda
(neophodan samo kod jednopolune
PVP), tempo-set/ASR-prekida funkcije i
ASR kontrolna lampa, kao i tahograf sa
izlazom C3/B7.
Funkcija ograniivaa brzine poinje da
radi upravo, pre nego to vozilo dostigne
unapred zadatu dozvoljenu max brzinu,
memorisanu u elektronici u jednoj
neprolaznoj EEPROM-memoriji. Preko
proporcionalnog ventila i podeavajueg
cilindra, regulaciona poluga PVP se tako
podeava, da se dozvoljena max brzina
vozila ne prekorai.
86
Osim toga voza moe kod GBProp da

podesi po slobodnom izboru graninu
brzinu izmeu 50 km/h i programirane
max brzine aktiviranjem tempo-set/ASR
prekidaa na eljenoj brzini i da prepusti
kontrolu sistemu, pri emu svakako
pedala gasa mora da ostane i dalje
aktivirana (nije pun tempomat).
Memorisanu max ogranienu brzinu u
elektronskom upravljakom ureaju
(elektronika-ECU) moe da upie
pomou WABCO-Diagnostic Controllera ili proizvoa vozila (na kraju
montane trake) ili autorizovani zakonski
priznat struni personal u nekoj servisnoj
radionici.
Elektronika
memorie
eventualno
nastajue greke prema vrsti i
uestalosti i prua mogunost da se
preko ISO 9141 ukomponovanog
interfejsa iita i obrie memorija greke
sa Diagnostic Controller-om, kao i da se
sprovede funkcionalna kontrola i podese
parametri sistema.
3.

Vario Compact ABS za
prikljuna vozila
ABS rele ventil**)

Napajanje
ISO 7638
Dijagnoza
24N (24S)
Napajanje*)
1. i 2.
rele ventil
3. rele ventil
upravljanje retardera*)
integrisan prekia
brzine (ISS)*)
*)opcija **)opcija - privreno na kompaktnu celinu
VCS
je
ABS-sistem
kompaktno
pripremljen za ugradnju na prikljuna
vozila, koji ispunjava sve zakonske
kategorije A.
Paleta sistema se protee od 2S/2Msistema za poluprikolicu, pa do jednog
4S/3M-sistema za prikolicu sa rudom ili
npr. poluprikolicu sa upravljanom
osovinom.
Prema
specifinim
zahtevima
proizvoaa vozila VCS je na
raspolaganju kao kompaktna jednica,
odnosno u razdvojenom nainu gradnje,
tj. elektronika i ventili se ugrauju
odvojeno. Mogu se koristiti kako ABSrele ventili, tako i ABS magnetni
regulacioni ventili. Izbor zavisi od konog
sistema, a naroito od raspoloivog
vremena. Za to se koristi odgovarajua
elektronika.
Bez elektrinog upravljanja regulacionim ventilima, voza normalno ne
utie na eljeni rast ili pad pritiska.
Specijalnom funkcijom dranje konog
pritiska poboljava se ABS-dobrota
regulacije i smanjuje se potronja
vazduha.
p Elektronika ECU (Electronic Control
Unit, elektronski upravljaki ureaj)

sa jednim, dva ili tri regulaciona
kanala, deli se po funkcionalnim
grupama
l
l
l
l
Ulazno integralno kolo

Glavno integralno kolo
Sigurnosno integralno kolo
Upravljanje ventila
U ulaznom integralnom kolu se filtriraju

signali proizvedeni u induktivnim
senzorima i zbog definisanja trajanja
periode pretvaraju se u digitalne
informacije.
Glavno integralno kolo sastoji se od
mikro
kompjutera.
On
sadri
kompleksan program za proraunavanje
i logino povezivanje regulacionih
impulsa kao i za izdavanje veliina za
podeavanje upravljanja ventilima.
Sigurnosno integralno kolo proverava
ABS sistem na poetku vonje, kao i u
vonji sa koenjem i ne koenjem, tj.
senzore, magnetne regulacione ventile,
elektroniku i elektro instalaciju. Ono
pomou
upozoravajue
lampe
signalizira vozau greke koje mogu da
nastanu i iskljuuje zbog toga sistem ili
delove sistema. Konvencionalni koni
sistem ostaje u funkciji, samo je
ograniena zatita od blokiranja,
odnosno otpada.
Upravljanje ventilima sadri tranzistore
snage (zavrni stepen), koji reguliu
impulse iz glavnog integralnog kola i
ukljuuju
struju
za
aktiviranje
regulacionih ventila.
Elektronika
Vario
Compact
ABS
predstavlja dalji razvoj potvrenog Vario
C ABS-a i nadgrauje se na njegovim
oprobanim principima.
87
3.
Magnetni regulacioni
ventil
472 1950
Namena:
Magnetni regulacioni ventil ima zadatak
da za vreme procesa koenja, u
zavisnosti od regulacionih impulsa iz
elektronike u milisekundnom rasponu
povea, smanji ili odri pritisak u
konim cilindrima.
Nain rada:
a) Rast pritiska
Oba magnetna ventila I i II nisu
pobuena, ulaz ventila (i) i izlaz ventila
(h) su zatvoreni. Predupravljaka
komora (a) membrane (c) je bez pritiska.
Sabijeni vazduh na prikljuku 1 dospeva
iz prostora A preko otvorenog ulaza (b) u
prostor B, a odatle preko prikljuka 2 ka
konim cilindrima. Istovremeno sabijeni
vazduh struji i preko otvora (d) u
predupravljaku komoru (g) membrane
(f) i izlaz (e) ostaje zatvoren.
b) Pad pritiska
Ako ABS-elektronika daje signal za
pranjenje, magnet ventila I se
pobuuje, ventil (i) zatvara vezu ka
izduvu 3 i prolaz ka predupravljakoj
komori (a) se otvara. Sabijeni vazduh iz
88
prostora A struji u predupravljaku

komoru (a) i membrana (c) zatvara ulaz
(b) ka prostoru B. Istovremeno
prebacuje magnet ventila II, ventil (h)
zatvara prolaz otvora (d), tako da u
predupravljakoj komori (g) sabijeni
vazduh moe da izae preko izduva 3.
Membrana (f) otvara izlaz (e), a koni
pritisak na izlazu 2 izlazi preko izduva 3
u atmosferu.
c) Odranje pritiska
Odgovarajuim impulsom zatvara se, pri
prebacivanju magnetnog ventila II od
ventila (h), prolaz ka izduvu 3. Sabijeni
vazduh u prostoru A struji preko otvora
(d) ponovo u predupravljaku komoru
(g), a membrana (f) zatvara izlaz (e).
Spreava se porast pritiska, odnosno
pad pritiska u prostoru B, a time i u
konim cilindrima.
3.

ABS-rele ventil
472 195 02. 0
Namena:
ABS-rele ventil ima zadatak da za vreme
procesa koenja, u zavisnosti od
regulacionih impulsa iz elektronike u
milisekundnom rasponu povea, smanji
ili odri pritisak u konim cilindrima.
Sastoji se od 2 grupe:
od rele ventila i od upravljakog ventila.
b) Nain funkcionisanja
regulacije:
kod
ABS-
Rast pritiska:
Magneti (M1 i M2) su bez napona, a
upravljaki pritisak je u prostoru A. Klip
(a) nalazi se u svom donjem krajnjem
poloaju i napojni vazduh struji od
prikljuka 1 prema 2.
Nain rada:
a) Napojni pritisak postoji, ali ne i
upravljaki pritisak.
Prstenasti klip (c) pritiska opruga (d) na
sedite (b) i zaptiva prikljuak 1 prema
prostoru B (a time i prikljuak 2).
Ako na prikljuku 4 postoji upravljaki
pritisak (npr. 1 bar), on struji preko
magneta (m1 i M2) u gornji prostor klipa
A i pritiska klip (a) na dole. Otvara se
uzani prorez na seditu (b) i napojni
vazduh iz prikljuka 1 struji u prostor B.
Na izlazu 2, a time i u konim cilindrima
nastaje pritisak. Poto gornja i donja
strana klipa (a) imaju iste povrine, klip
se postavlja u prvobitni poloaj im je
pritisak na 2 jednak pritisku na 4.
Prstenasti klip (c) ponovo nalee na
sedite (b), a prorez 1 ka prostoru B je
blokiran.
Ako nedostaje upravljaki pritisak, klip
(a) se podie, a pritisak na prikljuku 2
izlazi preko prostora b ka izduvu 3.
Odranje pritiska:
Magnet M1 je pobuen i kotva
privuena. Time je (uprkos porastu
upravljakog pritiska) prekinut dovod
vazduha od prikljuka 4 prema prostoru
A.
Uspostavlja se ravnotea pritiska
izmeu prostora A i B. Prstenasti klip
ponovo nalee na sedita (b). Sabijeni
vazduh ne moe da struji od 1 prema 2,
niti od 2 prema 3 (napolje).
Pad pritiska:
Magnet M2 je pobuen, a time i prolaz ka
prostoru A zatvoren. Podignuta zaptivka
u podnoju M2 oslobaa put ka izduvu 3,
i pritisak iz prostora A izlazi kroz
unutranji otvor prstenastog klipa (a) u
atmosferu. Zbog toga se klip (a) i podie
i pritisak iz prikljuka 2 i prikljuenog
konog cilindra izlazi u prostor B i izduv
3 u atmosferu.
89
3.
ABS - rele ventil

472 195 04 . 0
(bokser ventil)
Namena:
ABS rele ventil (bokser ventil) sastoji se
od dva rele ventila sa zajednikim
prikljucima za napojni i upravljaki
pritisak. Postavlja se u konim sistemima
sa sabijenim vazduhom ispred konih
cilindara i slui za modulaciju pritiska
unutar konog cilindra. Ako ABS
elektronika aktivira ventil, nastaje
modulacija (nastajanje, dranje i gubitak
pritiska) u cilindru nezavisno od
upravljanog pritiska iz motornog vozila/
prikolinog konog ventila. U pasivnom
stanju ( bez aktiviranja magneta), ureaj
ima funkciju dva rele ventila i slui zbog
kratke pobude i kratkog vremena
otputanja za brzo punjenje i pranjenje
konih cilindara.
Nain rada:
Nastajanje pritiska bez ABS
regulacije:
oba magneta (M1 i M2) ventila su bez
napona, prstenasti klip (f) je pritisnut
oprugom (b) na sedite (e), pa je prolaz
od prikljuka 1 ka prostoru B zatvoren.
Ako je na prikljuku
upravljaki pritisak on
90
4 regulisan
struji preko
magneta (M1 i M2) u gornji prostor klipa

A,
potiskuje
klip
(c)
nasuprot
prstenastom klipu (f) i otvara uzani
prorez na seditu (e). Napojni pritisak na
prikljuku 1 struji kroz preista (a) u
prostor B i na prikljucima 23 kao i u
konim cilindrima pritisak raste. Isti
proces se odvija i na suprotnom rele
ventilu za prikljuke 22. Poto gornja i
donja strana klipa (c) imaju iste povrine,
klip se vraa u prvobitni poloaj - im je
pritisak na 22 i 23 jednak pritisku na
prikljuku 4-. Prstenasti klip (f) nalee
ponovo na sedite (e) i prolaz od
prikljuka 1 ka prostoru B je zatvoren.
Ako upravljaki pritisak opadne, klip (c)
se podie i pritisak se na prikljucima 22
i 23 prazni preko prostora B ka izduvu 3.
Nain funkcionisanja pri ABS
regulaciji:
a) nastanak pritiska
Magneti (M1 i M2) su bez napona i
upravljaki pritisak nastaje u prostoru A.
Klip (c) se nalazi u svom levom krajnjem
poloaju a napojni vazduh struji od
prikljuka 1 preko prikljuaka 22 i 23 ka
konim cilindrima.
b) gubitak pritiska
Magnet (M2) se pobuuje i zatvara
prolaz od prikljuka 4 ka prostoru A.
Podignuta zaptivka na podnoju M2
oslobaa put ka izduvu 3 i zaostali

pritisak iz prostora A izlazi kroz
unutranji otvor klipa (c) ka izduvu 3.
Time se klip (c) podi`e i pritisak konog
cilindra se srazmerno gubi.
c) dranje pritiska
Magnet (M2) je ponovo bez napona.
Magnet (M1) je pobuen i kotva je
privuena. Time je (uprkos porastu
upravljakog pritiska) dovod vazduha od
prikljuka 4 ka prostoru A prekinut.
U prostoru A i B postoji ravnotea pritiska
i prstenasti klip (f) nalee na sedite (e)
pod dejstvom pritisne opruge (b).
Sabijen vazduh moe ponovo da struji od
1 ka 22 i 23 jo od 22 i 23 ka 3 (u
atmosferu).
d) gubitak pritiska
Magneti (M1 i M2) su pod naponom.
Prolaz od prikljuka 4 ka prostoru A je
zatvoren a sabijen vazduh iz prostora A
curi preko preko nepovratnog ventila (d)
na prikljuku 4, a pritisak iz prostora B
kao i preko prikljuaka 22 i 23 curi sad
preko potpuno otvorenog izlaza ( klip (c)
nalazi se u svom desnom krajnjem
poloaju) na seditu (e) i izduva 3 u
atmosferu.
3.

ABS-senzor
Obrtanje toka snima se pomou

rotirajueg polarnog toka (1) u glavini i
senzora (3) koji proizvodi impulse, koji se
postavlja posredstvom elastine aure
(2) u plou nosaa konice.
Polarni tokovi za srednje i teke
kamione imaju 100 zuba.

Zbog stvaranja dijagonalne referentne
brzine, mora da bude odnos broja zuba i
obima toka na prednjim i zadnjim
tokovima jednak ili sa malim
procentualnim odstupanjem.
Induktivni
uglavnom
polom i
kretanjem
magnetni fluks obuhvaen kalemom i

tako se proizvodi naizmenini napon,
ija je frekvenca proporcionalna brzini
toka.
ABS-cilindrini senzor
441 0320
cilindrini senzor sastoji se

od magneta sa cilindrinim
jednog kalema. Obrtnim
polarnog toka menja se
Elastina aura
899 760 510 4
Elastina aura ima 4 drea opruna

elementa
po
strani,
koji
pod
optereenjem stvaraju silu izmeu
senzora i otvora, koja stvara definisano
trenje u smeru izvlaenja senzora.
Zbog toga se senzor pomou elastine
aure tako dri, da se pri montai moe
gurnuti kroz auru dok ne dodirne polarni
toak, koji se onda u vonji sam od sebe
podesi na min zazor. Time nije potrebno
podeavanje zazora
senzora (izlaz kabla).
usmerenje
Kod otvorene ugradnje elastina aura i

senzor se postavljaju premazani mau
otpornom na temperaturu i vodu
(Staburags ili silikonska mast
porudbeni broj 830 502 06. 4), zbog
zatite od korozije i prljavtine.
91
3.
Proporcionalni magnetni ventil

472 250 . . . 0 (GBProp)
Namena:
Proporcionalni
ventil
upravlja
regulacionu polugu PVP preko pritiska
regulisanog ka cilindru za podeavanje.
Regulisan pritisak stoji u direktnom
odnosu prema struji magneta, preko koje
se upravlja proporcionalni ventil, koja se
kontrolie iz ECU (GBProp) pomou
impulsne modulacije (PWM). Mala
histereza omoguava dalje iroko
podruje
pritiska
cilindra
za
podeavanje, koji omoguavaju, kako
veoma brza, tako i kvazi stacionarna
podeena kretanja regulacione poluge.
Nain rada:
U osnovnom poloaju (magnet ventila
nije pobuen) kotva magneta nalee na
podiza (a) i dri ulaz (b) zatvoren.
92
Dovodom struje na magnet, kotva

pritiska podiza (a) na dole i otvara ulaz
(b). Napojni vazduh na prikljuku 1 struji
sada
preko
prikljuka
2
ka
podeavajuem cilindru. Prema impulsu
kojim upravlja elektronika, sada se
odrava pritisak u regulacionom cilindru
(kotva privlai i zatvara ulaz) ili opet
opada (kotva privlai i dalje, otvara izlaz
(c) i sabijeni vazduh izlazi preko
prikljuka 3).
3.

Radni cilindar
(podeavajui cilindar)
421 44. . . . 0 (GBProp)
Sl. 1
Sl. 2
Podeavajui cilindar smeta se u

regulaciono podruje izmeu pedale
gasa i regulacione poluge PVP. Pri
pobuivanju proporcionalnog ventila
sabijeni vazduh struji preko prikljuka 1 u
prostor A i pokree klip na levo.
Uvlanom
klipnjaom
regulaciona
poluga PVP se podeava u smeru

poloaja praznog hoda. Ve prema
ugradbenoj situaciji, primenjuju se
podeavajui cilindri sa uvlanim (slika
1) ili sa izlaznim (slika 2) klipnjaama.
Radni cilindar (cilindar

ogranienja praznog hoda)
421 444 . . . 0 (GBProp)
Cilindar ogranienja praznog hoda

potreban je za jednopolune PVP, da bi
se izbeglo zaustavljanje motora, kod
ogranienja brzine, ukoliko polugu
pumpe regulacioni cilindar moe da
dovede u nulti poloaj.
93
4.
Sistemi trajne konice na

motornim vozilima
95
4.
Sistemi trajne konice na motornim

vozilima
Legenda:
a
etvorokruni zatitni ventil
Rezervoar za vazduh
Koni ventil motornog vozila
Relej sa radnim kontaktom
Radni cilindar za pumpu za

ubrizgavanje goriva
Radni cilindar za priguni leptir

izduva
3/2-ventil
Sl. 1
Autobusi sa doputenom ukupnom

masom veom od 5,5 t kao i druga
motorna vozila sa doputenom ukupnom
masom preko 9 t moraju dodatno da
budu opremljena prema 41 StVZO
trajnom
konicom.
Pod
trajnom
konicom podrazumevaju se motorne
konice ili po konom dejstvu istovetne
naprave.
Koni sistemi za priguenje motora ima
zadatak da prikouje vuno vozilo

nezavisno od konog sistema radne
konice, ime se znaajno uvaju
mehanike konice u tokovima.
Slika 1:
Ukljuivanje sistema motorne konice
vri se preko nonog trosmernog ventila
(h), koji puni radni cilindar prigunog
leptira i PVP.
Legenda:
a
etvorokruni zatitni ventil
Rezervoar za vazduh
Relej sa radnim kontaktom
3/2 magnetni ventil
Radni cilindar za pumpu za

ubrizgavanje goriva
Radni cilindar za priguni leptir

izduva
Koni ventil motornog vozila sa

elektrinim prekidaem
Sl. 2
Slika 2:
ema
veze
elektro-pneumatskog
sistema motorne konice u vezi sa
pneumatskim konim sistemom. Pri
aktiviranju dvokrunog konog ventila
motornog vozila (i) stavlja se u funkciju
96
putem elektrinog prekidaa, motorna

konica preko radnog kontakta releja (d)
i 3/2 magnetnog ventila (e). Ona se dakle
ukljuuje pri svakom radnom koenju,
ime se znaajno uvaju mehanike
konice u tokovima.

vozilima
4.
3/2-ventil
463 0130
Namena:
Punjenje i pranjenje radnih cilindara,
npr. za sistem motorne konice.
Nain rada:
Sabijeni vazduh iz rezervoara dospeva
preko prikljuka 1 u 3/2 ventil i zastaje
ispod zatvorenog ulaznog ventila (e).
Pritiskom dugmeta za aktiviranje (a),
podiza (b) kree se na dole, nasuprot
dejstva sile opruge (c). On pritom
naseda na ulazni ventil (e), zatvara izlaz
(d) i otvara, pri daljem kretanju na dole,
ulazni ventil (e). Sabijeni vazduh struji

sada preko prikljuka 2 ka prikljuenim
radnim cilindrima.
Otputanjem dugmeta (a), opruga (c)
pokree podiza (b) u gornji krajnji
poloaj. Optereen napojnim pritiskom i
oprugom (f), upusni ventil (e) sledi
kretanje podizaa (b) na gore i zatvara
prolaz ka prikljuku 2. Preko otvarajueg
izlaza (d) struji sabijeni vazduh na
prikljuku 2 ka prikljuku 3 i radni cilindar
se opet prazni.
97
4.

vozilima
Radni cilindri
421 4100 i
421 4110
412 410
421 411
Namena:
Zaustavljanje dizel PVP, odnosno,
aktiviranje prigunog leptira sistema
motorne konice.
Nain rada:
Sabijeni vazduh dolazei iz 3/2 ventila,
odnosno 3/2 magnetnog ventila struji
preko prikljuka 1 u radni cilindar. On
deluje na klip (a) i izvlai klipnjau (b)
nasuprot dejstva sile opruge (c).
Kod radnog cilindra 421 4100, sila koja
deluje na klip (a) se prenosi na radnu
polugu PVP (pumpa visokog pritiska za
ubrizgavanje goriva) i dovodi je iz
pozicije praznog hoda u zaustavnu
poziciju. Poluje pedale gasa povezano
98
je sa radnim cilindrom tako da nije

mogue aktiviranje pedale gasa za
vreme dok je ukljuena motorna konica.
Kod radnog cilindra 421 4110 sila klipa
se prenosi na priguni leptir u izduvnom
vodu, koji se zbog toga zatvara. Zbog
povratnog
nagomilavanja
izduvnih
gasova dolazi do snanog usporavanja
rada motora i time do usporavanja
kretanja vozila.
Kod pranjenja cilindara, klip (a) se
pritisnom polugom (c) dovodi ponovo u
svoju poetnu poziciju.

vozilima
4.
Prekida pritiska
441 0140
Namena:
U zavisnosti od varijante, ukljuivanje,
odnosno iskljuivanje elektrinih ureaja
ili sijalica.
Nain rada:
Izvedba E (prekida ukljuenja):
Pri postizanju pritiska ukljuenja,
membrana
(d)
se
zajedno
sa
kontaktnom ploicom (e) podie i
uspostavlja se spajanje polova (a i b).
Pri padu pritiska, taj se spoj ponovo

prekida.
Izvedba A (prekida iskljuenja):
Pri postizanju pritiska prekidanja,
membrana (d) se zajedno sa podizaem
(c) podie. Podiza (c) podie kontaktnu
ploicu i spoj polova (a i b) se prekida.
Pri padu pritiska taj se spoj ponovo
uspostavlja.
3/2 magnetni ventil za

punjenje
472 1700
Namena:
Punjenje radnog voda pri dovoenju
struje na magnet.
Nain rada:
Napojni vod iz rezervoara za vazduh
prikljuen je na prikljuak 1. Magnetna
kotva (b) oblikovana kao telo ventila dri
otvor (c) zatvorenim pomou sile opruge
(d).
Dovoenjem struje na kalem magneta

(e), kotva (b) se kree na gore, izlaz (a)
se zatvara, a ulaz (c) se otvara. Napojni
vazduh struji sada od prikljuka 1 ka
prikljuku 2 i puni radni vod.
Prekid dovoda struje na kalem magneta
(e) vraa opruga (d) kotvu (b) u njenu
polaznu poziciju. Pri tome zatvara ulaz
(c), izlaz (a) otvara, a radni vod se prazni
preko otvora A i izduva 3.
99
5.
EBS - elektronski regulisan

koni sistem
101
5.
EBS-elektronski regulisan koni sistem
Uvod:
Rastui
konkurentski
pritisak
u
transportnoj brani dovodi dotle, da
zahtevi u pogledu konog sistema stalno
rastu. Uvoenje elektronski upravljanog
konog sistema EBS je prema tome
logian korak, da bi se odgovorilo tom i
drugim zahtevima. EBS daje mogunost
za trajno optimalno usaglaavanje
konih sila izmeu pojedinanih konica
u toku, kao i izmeu vunog i
prikljunog vozila.
Mnotvo funkcija za dijagnozu i kontrolu

elektronski regulisanog konog sistema
su pretpostavka za efektivna logistiku
voznog parka. Dodatno se poveava
bezbednost
vozila
i
saobraaja,
skraenjem
zaustavnog
puta,
poboljava se kona stabilnost, a
pokazivanje istroenosti konih obloga
je upeatljivo.
Prednosti EBS-a
Elektronski upravljan koni sistem

objedinjuje mnotvo funkcija. Cilj je
snienje servisnih trokova pri max
bezbednosti
koenja,
npr.
smanjenjem troenje konih obloga
konica.
obloga. Ravnomernim optereenjem

svih konih obloga smanjuje se
zbirno troenje. Uz to se poklapaju
termini servisa i zamene obloga.
Trokovi stajanja (vreme kada vozilo
nije u eksploataciji) se drastino
sniavaju.
Regulacija pritiska prema kriterijumu

istroenosti na prednjoj i zadnjoj
osovini ujednauje troenje konih
Koncepcija sistema
Opisan sistem je zajedniki razvoj

Daimler Benz AG i WABCO i odnosi se
na Telligent koni sistem (ranije EKK elektronski kontrolisana konica).
Taj sistem je sastavni deo teke klase
vozila ACTROS iz Daimler Benz-a. On
sadri nekoliko specifinih karakteristika,
komponenata i funkcija za Daimler Benz,
koje su za EBS primenu kod drugih
proizvoaa vozila zamenjene sa
sopstvenim WABCO reenjima. Tu
spadaju sledee opisane komponente i
funkcije:
Redundantni ventil,
zadnje osovine
redundacija
Specijalna regulaciona funkcija u

podruju raspodele kone sile,
regulacija troenja konih obloga i
upravljanje prikolicom.
WABCO EBS baukasten

Koncepcija i struktura WABCO EBS
omoguava visoku fleksibilnost za
proizvoaa vozila pri projektovanju
sistema. U tom pogledu obim sistema
moe da ispune mnogostruke zahteve.
WABCO preporuuje EBS za ispunjenje
bitnih zahteva korisnika vozila, koji
raspolae individualnom regulacijom
102
pritiska na prednjoj i zadnjoj osovini i

upravljanje prikolicom.
Taj EBS sastoji se od dvokrunog isto
pneumatskog radnog dela sistema i
jednog sloenog jednokrunog elektropneumatskog
dela
sistema.
Ta
konfiguracija opisuje se kao sistem 2P/
1E.
Jednokruni elektro-pneumatski deo
sistema sastoji se od centralnog
elektronskog
upravljakog
ureaja
(centralni
modul),
osovinskog
modulatora,
sa
integrisanom
elektronikom za zadnju osovinu davaa
konice sa 2 integrisana senzora i kona
prekidaa, kao i jednog proporcionalnog
rele ventila, dva ABS ventila za prednju
osovinu i jednog elektro-pneumatskog
prikolinog upravljakog ventila.
Osnovni dvokruni pneumatski deo
sistema odgovara po svojoj strukturi u
biti jednom konvencionalnom konom
sistemu. Taj deo sistema slui kao
redundanta i aktivira se samo pri ispadu
elektro-pneumatskog kruga.
5.
EBS-koni sistem za kamion 4x2:
Legenda: 1 Centralna upravljaka jedinica

4 ABS-magnetni ventil
7 Prikolini upravljaki ventil
2 Dava konice
3 Proporcionalni rele ventil
5 Modulator za zadnju osovinu 6 Reduntantni ventil
103
5.
Legenda:
1 Dava konice
2 Proporcionalni rele ventil
3 ABS-magnetni ventil
upravljanje prikolicom
Funkcionalna ema veze:
4 Senzor broja obrtaja

5 Senzor istroenja
6 Redundantni ventil
7 Modulator za zadnju osovinu
BWG
prednja osovina
zadnja osovina
8 Prikolini upravljaki ventil
104
5.

Centralni modul
446 1300
Centralni modul slui za upravljanje i

kontrolu elektronski regulisanog konog
sistema. Zadato usporenje vozila se
dobija iz primljenog signala davaa
konice. Zadato usporenje je sa
izmerenom brzinom toka iz senzora
broja
obrtaja
ulazni
signal
za
elektropneumatsku regulaciju, koja sa
tim proraunava potrebne vrednosti
pritiska za prednju osovinu, zadnju
osovinu i upravljaki ventil prikolice.
Potrebni pritisak prednje osovine
uporeuje se sa izmerenom stvarnom
vrednosti, a prisutne razlike reguliu se
pomou proporcionalnog rele ventila.
Slino se vri regulacija upravljakog
pritiska
prikolice.
Dodatno
se
izraunavaju brzine toka, da bi se pri
tenji ka blokiranju modulacijom konih
pritisaka sprovela ABS regulacija u
konim cilindrima. Centralni modul sa
osovinskim modulom (kod 6S/6H
sistema sa osovinskim modulatorom)
razmenjuje
podatke
preko
EBS
sistembusa. Elektrino koena prikolica
upravlja se preko interfejsa podataka po
ISO 11992.
Centralni modul komunicira sa drugim
sistemima (regulacija motora, retarder,
itd.) motornog vozila preko busa za
prenos podataka vozila.
Centralni modul
Dava konice
480 0010
Dava konice slui za proizvodnju

elektrinih i pneumatskih signala za
punjenje i pranjenje elektronski
regulisanog konog sistema. Ureaj je
realizovan kao dvokruno pneumatski i
dvokruno elektrini. Poetak aktiviranja
se
registruje
elektrinim
putem
posredstvom dvostrukog prekidaa (a).
Put podizaa za aktiviranje (b) se senzira
i izdaje kao elektrini signal impulsno
modulisan.
Dalje
se
pneumatski
redundantni
pritisci
upravljaju
u
krugovima 1 (prikljuak 21) i 2 (prikljuak
22). Pri tome se pritisak kruga 2
neznatno zadrava. Preko dodatnog
upravljakog
prikljuka
4
postoji
mogunost (specijalna elja kupca)
uticaja na pneumatsku karakteristiku 2.
kruga. Pri otkazu jednog kruga (elektrini
ili pneumatski) ostali krugovi ostaju u
ispravnoj funkciji.
105
5.
Proporcionalni rele ventil

480 2020
Proporcionalni rele ventil se u elektronski
regulisanom konom sistemu koristi kao
regulacioni lan za upravljanje konim
pritiscima na prednjoj osovini.
Redundantni ventil
480 2050
Redundantni ventil slui za brzo punjenje
i pranjenje konih cilindara na zadnjoj
osovini u sluaju redundacije i sastoji se
iz vie ventilskih jedinica, koje izmeu
ostalog moraju da ispune sledee
funkcije:
106
Sastoji
se
od
proporcionalnog
magnetnog ventila (a), rele ventila (b) i
senzora
pritiska
(c).
Elektrino
upravljanje i kontrola vri se centralnim
modulom hibridnog sistema (elektropneumatski ili pneumatski).
Upravljaka struja zadata iz elektronike
se pomou proporcionalnog magnetnog
ventila (a) pretvara u upravljaki pritisak

za rele ventil. Izlazni pritisak (prikljuak
2) proporcionalnog rele ventila je
proporcionalan
tom
pritisku.
Pneumatsko upravljanje rele ventila
(prikljuak 4) vri se redundantnim
(potpornim) pritiskom koji se regulie
davaem konice, prikljuak 22.
Funkcija 3/2 ventila za zadravanje

redundance
kod
ispravnog
elektropneumatskog konog kruga
redundantnom sluaju sinhronizovao

poetak regulacije pritiska na
prednjoj i zadnjoj osovini
Funkcija rele ventila da bi se

poboljalo vremensko ponaanje
redundance
Zadravanja pritiska, da bi se u
Redukovanje pritiska, da bi se u
redundantnom
sluaju
po
mogunosti izbeglo suvino koenje
zadnje osovine (redukovanje oko
2:1).
Osovinski modulator
480 1030
5.
Osovinski modulator regulie pritisak

konog cilindra na obe strane jedne ili
dve osovine.
vrednost se modifikuje. Predvien je

prikljuak
za
dva
senzora
za
signaliziranje troenja konih obloga.
On raspolae sa dva pneumatski

nezavisna regulaciona kanala (kanali A i
B) uvek sa po jednim ventilom za
punjenje i pranjenje, sa senzorom
pritiska
i
jednom
zajednikom
regulacionom elektronikom. Zadavanje
potrebnih pritisaka i spoljna kontrola se
vri posredstvom centralnog modula.
Osovinski modulator raspolae jednim

dodatnim redundantnim pneumatskim
konim krugom. Jedan dvokruni
nepovratni ventil po strani regulie vii
od ta dva pritiska u sluaju redundanse
na zadnjoj osovini (elektropneumatski ili
redundantno) ka konom cilindru.
Dodatno se brzine toka snimaju i

izraunavaju preko dva senzora broja
obrtaja. U sluaju tenje ka blokiranju ili
proklizavanju, unapred zadata potrebna
107
5.
Prikolini upravljaki
ventil
480 2040
Prikolini upravljaki ventil primenjuje se

u elektronski regulisanom konom
sistemu kao regulacioni lan za
upravljanje pritiscima u spojnikim
glavama.
Prikolini upravljaki ventil se sastoji od
proporcionalnog magnetnog ventila (a),
rele ventila (c), opteg sigurnosnog
ventila (d) i senzora pritiska (b).
Elektrino upravljanje i kontrolisanje vri
se u centralnom modulu. Upravljaka
struja zadata u elektronici pretvara se
108
pomou proporcionalnog magnetnog

ventila u upravljaki pritisak za rele
ventil. Izlazni pritisak komandnog ventila
prikolice je proporcionalan tom pritisku.
Pneumatsko upravljanje rele ventila vri
se reduntantnim pritiskom davaa
konice (prikljuak 42) i izlaznog pritiska
runog konog ventila koji je na
prikljuku 43.
5.

EBS u prikljunom vozilu
Na emama na stranama 64 i 65
predstavljen je EG koni sistem sa
sabijenim vazduhom koji je danas
uobiajen u Evropi. U sutini se taj koni
sistem kod poluprikolice sastoji od
prikolinog konog ventila, jednog ARSK
ventila i ABS sistema. Na prikolicama
sa rudom te se komponente poveavaju
za jedan dodatni ARSK ventil, ventil
prilagodjenja na prednjoj osovini i za
jedan ventil ogranienja pritiska na
zadnjoj osovini. Iako je EG koni sistem
postigao visok stepen razvoja, a naroito
i primenom ABS sistema, daje se prostor
za dalja poboljanja:
q
Smanjenje kompleksnosti i broja

komponenata a time i trokova
instalacije.
Zamena neophodnih pneumatskih

ventila i njihovog podeavanja
uvodjenjem elektronske regulacije i
time
mogueg
jednostavnog
parametrisanja.
Primenom
egzaktnih
radnih
regulacionih krugova pritiska mogu
se danas postojea odstupanja
karakte-ristika pneumatskih ventila
pribli`no eliminisati.
Elektrinim konim vodom i

elektronskom regulacijom mo`e se
vremensko ponaanje delom bitno
poboljati i time doprineti skraenju
zaustavnog puta i poveanje
stabilnosti vozila i celog vunog
voza.
Proirenje
mogunosti
dijagnostikovanja za celokupan koni
sistem, ukljuujui odravanje i
uputstvo za opravke.
Ta mogua poboljanja bila su osnova

za razvoj jednog elektronski regulisanog
konog sistema EBS u prikljunom
vozilu.
EBS za poluprikolice 4S/2M

1
EBS prikolini koni

ventil
EBS prikolini
modulator
ABS senzori
Senzor osovinskog
optereenja
Senzor pritiska
Prekida pritiska
Redundantni ventil
napajanje
konica
Sl. 1
Opis sistema
EBS standardni sistem, npr. za 3osovinsku
poluprikolicu
(slika
1)
elektronski regulie kone pritiske po
strani (vozila). Sistem se sastoji od
jednog
dvokrunog
kompaktnog
prikolinog modulatora sa digitalnim
interfejsom podataka prema ISO 1199-2
ka EBS vunom vozilu, EBS
prikolinog konog ventila, senzora

osovinskog optereenja kao i ABS
senzora. Kod primene na prikolicama sa
rudom
ili
poluprikolicama
sa
upravljakom osovinom, potreban je
sistem sa dodatnim EBS- rele ventilom
na upravljakim osovinama, slika 2.
Prikljuna vozila sa elektronskim konim
109
5.

sistemom moraju biti kompatibilna sa
konvencionalnim vunim vozilima i EBS
koenim vunim vozilima, a kod otkaza
EBS da se mogu koiti pneumatski
redundantno (rezervno).
prenos potrebnih vrednosti preko CAN

interfejsa. Zadavanje potrebnih vrednosti
vri se-preko senzora pritiska u
prikolinom konom ventilu, koji senzira
upravljaki pritisak prikolice.
Otuda se dobijaju tri mogue pogonske

kombinacije:
Redundantni rad
Rad iza novih vunih vozila sa EBS kao i

proirenim ISO 7638 konektorom sa
CAN interfejsom.
Mogu se koristiti sve EBS funkcije.
Zadavanje potrebne vrednosti iz vunog
vozila vri se preko interfejsa podataka u
prikljunom vozilu.
Rad iza konvencionalnih vunih vozila sa
ISO 7638 konektorom (ABS prikljuna
kutija) za napajanje prikljunog ABS, ali
bez CAN interfejsa.
EBS za prikolicu sa rudom

4S/2M
Pri otkazu elektrinog napajanja moe

da se koi uvek isto pneumatski,
svakako bez ARSK i ABS funkcije. U
redundantnom radu vremenski odziv
odgovara dananjem konvencionalnom
konom sistemu. Kod pneumatskog
upravljanja EBS prikolice dobija se
poboljan vremenski odziv, poto se
elektrinim senziranjem upravlkjakog
pritiska dobija na vremenu. U pogonu iza
EBS vunog vozila i upravljanja preko
CAN vri se porast pritiska u EBS
prikljunom
vozilu
priblino
sinhronizovano ka porastu pritiska u
vunom vozilu.
Iskoristive su sve EBS funkcije za
1 EBS prikolini koni

ventil
2 EBS prikolini
modulator
3 ABS senzori
4 Senzor osovinskog
optereenja
napajanje
5 Senzor pritiska
6 Prekida pritiska
7 Redundantni ventil
8 EBS rele ventil
konica
Sl. 2
110
6.
Vazduno ogibljenje i ECAS

(elektronska regulacija nivoa)
111
6.
Vazduno ogibljenje
Na privrednim vozilima i autobusima sve

vie se primenjuje sistem vazdunog
ogibljenje.
Otuda se na autobusima i privrednim

vozilima primenjuju sistemi vazdunog
ogibljenja
sa
otvorenim
krugom
vazduha. Poto kod tog sistema vazduh
koji se ne koristi odlazi u atmosferu pa
kompresor mora da bude veeg
kapaciteta.
Ta
vrsta
vazdunog
ogibljenja je jednostavna za povezivanje
potrebnih ventila.
Kod privrednih vozila se zbog toga

postie dua spremnost za korienje,
poto su vremena utovara i istovara zbog
izmenjivih tovarnih sanduka znatno
smanjena. Kod autobusa se poveava
komfor vonje zbog sile gibnja (vazduni
gibnjevi) prilagodjene broju putnika u
autobusu i jedne uvek konstantne visine
ulaza.
Obe vrste ogibljenja (mehaniki elementi

ogibljenja
ili
sistemi
vazdunog
ogibljenja) svakako nisu u stanju da
ispune
sve
tehnike
zahteve.
Uporedjenje obe vrste ogibljenja
pokazuje, da vazduno ogibljenje
raspolae znatnim prednostima u
odnosu na mehaniko ogibljenje. To vai
naroito tada ako zahtev za odvajanjem
elemenata vodjenja toka od kojih treba
uzeti u obzir ogibljenje zbog boljeg
leanja vozila na putu.
Vazduna ogibljenja
U okviru projektovanja i izvodjenja
sistema vazdunog ogibljenja do sada
su se koristili sledei sistemi:
a)
Vazduna ogibljenja sa zatvorenim

krugom vazduha
b)
Vazduna ogibljenja sa poluzatvorenim krugom vazduha
c)
Vazduna ogibljenja sa otvorenim

krugom vazduha.
5. U domenu izmenjivih tovarnih

sanduka vazduno ogibljenje se nudi
za racionalni utovar i istovar u
kontejnerskom saobraaju.
6. uvanje povrine puta.
U sistemu vazdunog ogibljenja uredjaji
moraju da ine usaglaenu celinu kao
to su proizvodnja sabijenog vazduha,
akumulacija sabijenog vazduha i
pneumatsko upravljanje sa elementima
kao to su veanje toka i ogibljenje. Vidi
za to primer na slici levo, za sistem
vazdunog ogibljenja za poluprikolicu.
41
2, 3
iz
vonsistema
der
Betriebsbremsanlage
radne
konice
4
6
21
22
12
23
21
1
22
23
24
5
7
Primer za poluprikolicu (dizanje i sputanje)
112
2. Komfor ogibljenja ostaje priblino isti

u celom podruju optereenja zbog
promene pritiska u vazdunom
jastuku (gibnju). Putnik e u
autobusu oseati uvek isti, njemu
prijatan nain oscilovanja. Osetljiva
roba se moe transportovati bez
veih
oteenja.
Poznato
poskakivanje praznog ili delimino
optereenog
prikljunog
vozila
otpada, na primer: zbog primene
vazdunog ogibljenja.
4. Pritisak u vazdunim balonima u

zavisnosti od optereenja moe se
na idealan nain koristiti za
upravljanje ARSK ventilom.
Vazduni
jastuk
Luftfederbalg
Napajanje
1. Promenom pritiska u vazdunom

gibnju u zavisnosti od optereenja
uvek se iznova podeava jednako
rastojanje
izmedju
podloge
i
karoserije vozila. To znai da visina
ulaza od tla, visina u optereenom
stanju kao i podeenost farova ostaju
konstantni.
3. Stabilnost upravljanja i prenoenje

konih sila se poboljavaju, poto svi
tokovi prianjaju na podlogu.
Sistemi vazdunog ogibljenja navedeni

pod a) i b) koriste se uglavnom na
putnikim vozilima. Oni imaju prednost
da je mala potronja vazduha, pa shodno
tome i kompresor je manjeg kapaciteta.
Iz toga proizilazi i manje dejstvo
kondenzata i prljavtine. Takvi sistemi su
tehniki komplikovani i pri nabavci nisu
jeftini.
Vorrat
Prednosti vazdunog
ogibljenja
42
2
ARSK - regulator
ALB-Regler
(ALB)
Vazduno ogibljenje
6.
Ventil za vazduno
ogibljenje
464 006 ... 0
Namena:
Regulacija pritiska u jastuku vazdunog
ogibljenja u zavisnosti od odstojanja
asija / osovina. Ventil za vazduno
ogibljenje 461 006 100 0 ukazuje na
dodatni 3/2 ventil koji zatvara od
odredjenog, podesivog ugla poluge a pri
daljem aktiviranju poluge prelazi u
funkciju pranjenja. Tim ogranienjem
visine se spreava, da se vozilo podigne
iznad doputenog nivoa pomou ventila
sa obrtnim razvodnikom.
Nain rada:
Kod doputenog optereenja tovarni
sanduk se kree na dole sa ventilom
vazdunog ogibljenja vezanim za njega.
Veza izmedju ventila vazdunog
ogibljenja i osovine vozila pritiska u tom
procesu polugu (f) i preko ekscentra (e)
vodjicu (d) na gore. Podiza na vodjici
otvara pri tome ulazni ventil (b). Sabijen
vazduh koji iz rezervoara preko
prikljuka 1 i nepovratnog ventila (a)
dospeva u uredjaj moe da struji samo
preko prikljuaka 21 i 22 ka vazdunim
jastucima. Da bi se potronja vazduha
svela na minimalnu meru, menja se
popreni
presek
zbog
lebastih
unutranjih buotina podizaa za prolaz
vazduha u zavisnosti od veliine otklona
poluge u 2 koraka.
Zatvoreno stanje ventila se postie zbog

punjenja vazdunih jastuka i podizanja
tovarnog sanduka i preko poluge (f)
upravljanog zatvaranja ulaznog ventila
(b). U tom poloaju su prikljuci 21 i 22
medjusobno povezani preko poprene
prigunice.
Rastereenje vozila utie na obrnut
redosled dogadjanja. Nadgradnja vozila
se podie zbog previsokog pritiska u
oprunim jastucima, a poluga (f) sa
ekscentrom (e) kao i vodjicom (d) se
vue na dole. Otuda se podiza sputa
sa svog zaptivnog sedita na ulazni
ventil (b), tako da suvian vazduh iz
balona gibnja moe preko ispusnog
otvora (c) podizaa i ispusnih otvora 3 da
ode u atmosferu. Sputanje tovarnog
sanduka nastalo zbog toga vraa polugu
(f) u njen normalni vodoravni poloaj.
Zatvaranjem otvora za isputanje (c)
nasedanjem podizaa na ulazni ventil
(b), ventil vazdunog gibnja je ponovo u
zatvorenom poloaju.
113
6.
Vazduno ogibljenje
Ventil sa obrtnim
razvodnikom
463 032 0
III IV V
23 22
24
21
II
STOP
STOP
Namena:
Upravljanje podizanjem i sputanjem
asije vunog i prikljunog vozila sa
vazdunim veanjem kao i asija
izmenjivih tovarnih sanduka i asija
poluprikolica (uredjaj za dizanje).
Nain rada:
U poloaju rune poluge za vonju
uredjaj za podizanje je iskljuen. Obrtni
razvodnik ima slobodan prolaz za
sabijen vazduh koji struji izmedju ventila
za vazduno ogibljenje (prikljuci 21 i 23)
i vazdunih jastuka (prikljuci 22 i 24).
Uredjaj doputa osim toga etiri
zaustavna poloaja ruice u kojima se
moe vriti za podizanje i sputanje
potrebno
punjenje
i
pranjenje
vazdunih jastuka gibnjeva.
Za podizanje asije ruica se deblokira
aksijalnim pritiskom na dole i dovede u
poloaj podizanje u kojem su prikljuci
21 i 23 zabravljeni a jastuci gibnja (22 i
24) povezani sa rezervoarom vazduha
preko prikljuka 1.
114
Posle dostizanja potrebne visine dizanja,

ruica se kree u zatvoren poloaj stop.
U tom poloaju su prikljuci ventila
vazdunog gibnja 21 i 23 povezani sa
izduvom 3, a prikljuci jastuka 22 i 24 su
zatvoreni. Oslonci (noge) tovarnog
sanduka se mogu otvoriti. Posle toga
potrebno
sputanje
asije
ispod
normalnog nivoa zbog postavljanja
kontejnera izmenjivog tovarnog sanduka
na oslonce i izvlaenja vozila odigrava
se u poloaju ruice sputanje. Kao i
kod podizanja prikljuci 21 i 23 su
zatvoreni. Nasuprot tome jastuci gibnja
(22 i 24) se prazne preko izduva 3.
I taj se proces zavrava daljim
ukljuivanjem u zatvoreni stop poloaj.
Prikljuci 21 i 23 pune se samo iz
rezervoara, a prikljuci 22 i 24 su
zatvoreni. Po izvlaenju vozila (asije)
ponovo se prebaci na regulaciju nivoa
preko ventila vazdunih jastuka, pri
emu se ruica postavi u poloaj za
vonju.
ECAS - Elektronska regulacija nivoa

Uvod:
6.
Engleska oznaka ECAS znai

Electronically
elektronski
Controlled
regulisan
Air
vazduh
Suspension
ogibljenje
ECAS je elektronski regulisan sistem

vazdunog ogibljenja za vozila, koji kao
sistem objedinjuje mnotvo funkcija.
Korienjem elektronskih upravljakih
jedinica konvencionalni sistem se
mogao bitno poboljati:
q
Smanjenje potronje vazduha za

vreme vonje
Razliiti nivoi (npr. za utovarne

rampe)
se
automatski
mogu
konstantno
drati
pomou
automatske regulacije
Instalacija je kod skupih sistema

jednostavnija, koristi se manje cevnih
vodova
visoka
fleksibilnost
sistema
(programiranje na kraju montane
trake)
Dodatne funkcije kao nivo vozila koji

moe da se memorie, kompenzacija
pritiska u pneumaticima, zatita od
preoptereenja, pomo pri polasku i
automatsko upravljanje podiuom
osovinom se bez problema mogu
integrisati
Velikim presecima ventila procesi

punjenje i pranjenja se ubrzavaju
Visok komfor rukovanja pri najveoj

sigurnosti za osoblje zbog jedne
jedinice za rukovanje
Programibilnost elektronike pomou

funkcionalnih parametara postoji
Izraen koncept bezbednosti

mogunost dijagnoze
Nasuprot
mehaniki
upravljanom
vazdunom ogibljenju kod kojeg se
mesto za merenje nivoa uzima i za
upravljanje vazdunim gibnjevima, kod
ECAS-a regulaciju preuzima elektronika,
koja regulie vazdune gibnjeve na
osnovu mernih vrednosti senzora preko
magnetnih ventila.
Pored regulacije normalnog nivoa,
elektronika pokriva, u vezi sa jedinicom
za rukovanje, i upravljanje sa ostalim
funkcijama,
koje
se
kod
konvencionalnog upravljanja vazdunim
gibnjevima mogu ostvariti mnotvom
dodatnih ventila.
Tako se sa ECAS-om mogu realizovati
dodatne funkcije. Sa ECAS-om se mogu
opremiti u razliitim verzijama razliiti
tipovi prikolica.
ECAS radi samo pri ukljuenom paljenju.
Kod prikolica se napajanje obezbedjuje
preko ABS sistema. Dalje, ABS sistem
stavlja na raspolaganje sistemu ECAS
tzv. C3 signal, o aktuelnoj brzini vozila.
Da bi se prikolica odvojena od motornog
vozila mogla regulisati po visini
opcionalno se predvidja korienje
akumulatora u prikolici kao dodatni izvor
napajanja.
Funkcionalni primer:
poluprikolica bez podiue
osovine
1
2
3
4
5
ECU (elektronika)
Jedinica za rukovanje
Senzor pomeraja
Magnetni ventil
Jastuk vazdunog gibnja
potreban nivo
Osnovni sistem:
115
6.

Opis funkcionisanja
Senzor pomeraja (3) obuhvata stalno
visinu vozila i saoptava merne vrednosti
elektronici (1). Ako elektronika posle
obrade signala prepozna odstupanje od
potrebnog nivoa, pobudjuje se magnetni
ventil (4), da se postigne punjenjem ili
pranjenjem neophodna promena nivoa.
Preko jedinice za rukovanje (2) rukovaoc
moe ispod zadatog praga brzine (u
mestu) da menja potreban nivo (vaan
npr. za rad na rampi).
Preko signalne lampe pokazuje se nivo
razliit od nivoa propisanog za vonju
(normalni nivo).
Klema 15
Klema 30
Masa
Taho signal
Stop svetlo
ECAS elektronika
Dijagnoza
ECAS modul
za napajanje
ABS
Vario C
24N
116
ISO 7638
24S
Treptanje te lampe javlja preko

elektronike ECU (Electronic Control Unit
= upravljaka elektronika) ustanovljenu
greku sistema.
ema veze osnovnog sistema:

1
2
3
4
5
ECU (elektronika)
Jedinica za rukovanje
Senzor pomeraja
Magnetni ventil
Jastuk vazdunog ogibljenja
6.

ECAS - elektronika (ECU)
446 055 . . 0
ECU 35-p elektronika

ECU elektonika za prikljuna vozila
Upravljaka elektronika (ECU)

Upravljaka elektronika je jezgro sistema
i povezana je 35-polnim ili 25-polnim
konektorom
sa
pojedinim
komponentama. Elektronika (ECU)
smetena je u kabinu.
ECAS elektronika za prikljuna vozila
smeta se zajedno sa utikakom
ploom, koja ini vezu izmedju
elektronike i drugih komponenti, u
poklopac zatitnog kuita na okviru
prikolice. To zatitno kiite odgovara
sistemu ABSVARIOC.
Sa elektronikom se moe realizovati
mnotvo konfiguracija sistema. Za svaki
senzor pomeraja, senzor pritiska i
magnetne ventile nalazi se na ploi sa
konektorima prikljuno mesto. U
zavisnosti od izvedbe sistema jedan deo
konektorske ploe ostaje neiskorien.
Kao kod ABS-VARIO-C sistema kablovi
prolaze kroz bone otvore u donji deo
kuita.
ka magnetnim ventilima i kontrolnim

lampama
ukljuuju
se
preko
pobudjivaa.
kontrola osovinskih optereenja

(kod sistema sa senzorima pritiska)
ispitivanje prihvatljivosti prikljunih

signala za prepoznavanje greaka
Zadatak ECU-elektronike je
obrada greaka.
stalna kontrola emitovanih signala
pretvaranje tih signala u brojne

vrednosti (Counts)
uporedjenje tih vrednosti (aktuelne

vrednosti)
sa
memorisanim
vrednostima (potrebne vrednosti)
izraunavanje reakcije upravljanja

pri odstupanju
Da bi se garantovala brza reakcija

upravljanja na promenu aktuelne
vrednosti,
odradjuje
mikroprocesor
fiksno programiran program ciklino u
deliima sekunde, pri emu tok
programa ispunjava sve gore navedene
zadatke. Taj program je nepromenjivo
upisan u jedan segment programa
(ROM).
upravljanje magnetnim ventilima.
Dodatni zadaci elektronike su
upravljanje i memorisanje razliitih

potrebnih vrednosti (normalni nivo,
memorija, etc.)
razmena podataka sa prekidaima

za rukovanje i dijagnostikim
uredjajem
redovna kontrola
delova sistema
Funkcija
ECU je realizovana sa mikroprocesorom, koji obradjuje samo digitalne
signale. Tom procesoru je pridodata
memorija za upravljanje podacima. Izlazi
funkcije
Taj program zahvata brojne vrednosti,

koje
su
upisane
u
slobodnu
programibilnu memoriju. Te brojne
vrednosti, parametri utiu na raunske
operacije, a time i na upravljake reakcije
elektronike. Sa njima se saoptavaju
raunskom
programu
kalibrisane
vrednosti, konfiguracija sistema i drugo
koje se odnosi na pred podeavanje
vozila i funkcija.
svih
117
6.
Magnetni ventili

Za ECAS-sistem su razvijeni specijalni
blokovi
magnetnih
ventila.
Objedinjavanjem vie magnetnih ventila
u jedan kompaktan blok dobijaju se mali
gabariti i trokovi instalisanja.
Pobudjeni iz elektronike kao regulacioni
lan,
magnetni
ventili
pretvaraju
prikljuen napon u proces punjenja,
odnosno pranjenja, tj. oni podiu,
sputaju ili odravaju zapreminu
vazduha
u
jastucima
vazdunih
gibnjeva.
Da bi se postigao veliki protok vazduha,
koriste se unapred regulisani ventili.
Magneti ukljuuju najpre ventile sa
malim nazivnim otvorom, iji se

upravljaki vazduh tada dovodi na
povrinu klipa ukljunih ventila
(NW 10, odnosno NW 7).
U zavisnosti od namene koriste se
razliiti tipovi magnetnih ventila; za
regulaciju samo jedne osovine dovoljan
je dosedni ventil, za upravljanje
podiue osovine se koristi skuplji
gurajui ventil. Oba tipa magnetnog
ventila koncipirana su u jednom
baukasten sistemu: ve prema primeni
oprema se jedno isto kuite sa razliitim
delovima ventila i magneta.
Navedeni magnetni ventil poseduje tri

magneta. Magnet (6.1) upravlja centralni
ventil za punjenje i pranjenje (nazvan i
kao centralni 3/2 ventil), drugi upravljaju
vezu izmedju vazdunih jastuka (2/2
ventili) sa centralnim ventilom za
punjenje i pranjenje.
Sa tim ventilom moe da se koncipira
tzv. regulacije u 2 take kod koje se sa
senzorima pomeraja regulie na obe
strane osovine odvojeno visina obe
strane vozila i tako se uprkos
neravnomerne raspodele optereenja
nadgradnja odrava paralelno sa
osovinama.
Crte pokazuje ventil za punjenje i

pranjenje u stanju pranjenja, kod kojeg
vazduh moe da struji iz prostora (5)
preko otvora upravljakog klipa (3) ka
prikljuku 3.
Pri stavljanju magneta 6.1 pod napon,
upravljaki klip (3) se gura na dole, pri
emu
se
najpre zatvara
otvor
upravljakog klipa sa ploom ventila (6).
Na kraju se ploa ventila potiskuje sa
svog sedita (otuda i naziv ventil sa
seditem), tako da vazduh iz rezervoara
moe da struji u prostor (5).
Druga dva ventila povezuju vazdune
jastuke sa prostorom (5). U zavisnosti od
stavljanja ventila 6.2 ili 6.3 upravljaki
klipovi (9) i (10) se optereuju preko
otvora (7) i (8) i otvaraju ploe ventila
(11) i (12) ka prikljucima 22 i 23. Na
prikljuak 21 moe da se prikljui jedan
magnetni ventil za upravljanje 2. osovine
vozila.
ECAS-Magnetni ventil
472 900 05. 0
Osovina sa dva senzora
pomeraja
Koncepcija ventila
Sa magnetom 6.1 ukljuuje se
predupravljaki ventil (1), iji upravljaki
vazduh deluje preko otvora (2) na
upravljaki klip (3) ventila za punjenje i
pranjenje. Napajanje predupravljakog
ventila vri se preko prikljuka 11
(napajanje) i spoljnog otvora (4).
118
6.
472 900 02. 0
Osovina sa jednim senzorom
pomeraja
Taj ventil je slian sa gore opisanim

ventilom, ali je realizovan sa smanjenim
brojem delova.
Spajanjem prikljuka 14 na prikljuak 21
na gore opisanom ventilu otpada ventil
za punjenje i pranjenje. Takodje se
koristi i samo jedan predupravljaki
ventil (1). Sa dva spojna otvora (2)
optereuju se upravljaki klipovi (3) oba
ventila vazdunih jastuka, tako da se
svako punjenje i pranjenje odvija preko
prostora (5) paralelno za oba jastuka.
Ako magnet nije pod naponom, onda su

ventili kako su prikazani na slici,
zatvoreni. Izmedju jastuka postoji tada
samo jedna veza preko poprene
prirubnice (7), preko koje se mogue
razlike pritiska izmedju strana osovina
mogu polako izjednaiti.
Preko prikljuka 12 povezuje se ventil sa
napajanjem. Taj prikljuak potreban je
samo, da bi predupravljaki ventil mogao
da gura upravljaki klip.
472 905 1 . . 0
Gurajui ventil sa blokom
zadnje i podiue osovine
472 900 05. 0
Ventil za funkciju naginjanja
(knilinga) jedne strane
autobusa
119
6.
ECAS-Jedinica za
rukovanje
446 056 0.. 0
446 056 1.. 0
446 056 0.. 0

Sa jedinicom za rukovanje, vozau se
nudi mogunost da utie na nivo vozila u
okviru doputene granice visine.
Pretpostavka za promenu visine je
mirovanje vozila, odnosno brzina vozila
unutar parametrisanog ogranienja
brzine.
Dugmad za rukovanje za promenu nivoa
smetena su u kuite pogodno za ruku.
Preko spiralnog fleksibilnog gajtana i 1polne utikake kutije na vozilu
uspostavlja se veza sa elektronikom.
U zavisnosti od izvedbe sistema na
raspolaganju su razliite jedinice za
rukovanje. Na slici je prikazana jedinica
sa najveim mogunostima. Funkcije te

jedinice za rukovanje su:
dizanje i sputanje nadgradnje
podeavanje normalnog nivoa
stop
memorisanje i regulisanje dva

prioritetna nivoa
dizanje i sputanje podiue

osovine, odnosno
rastereenje i optereenje pratee

osovine
ukljuivanje i iskljuivanje
automatike podiue osovine.
ECAS-Senzor pomeraja
441 050 0.. 0
Senzor pomeraja je spolja slian

konvencionalnom
WABCO
ventilu
vazdunog ogibljenja, tako da je mogua
ugradnja na istom mestu na okviru vozila
(slika otvora za oba gornja vezna otvora
odgovara onom od ventila vazdunog
ogibljenja). U kuitu senzora nalazi se
kalem u kojem se kotva kree gore dole.
Kotva je preko krivaje povezana sa
ekscentrom, koji se nalazi na vratilu
poluge. Poluga je povezana sa
120
osovinom vozila. Kada se menja

rastojanje izmedju nadgradnje i osovine,
poluga se okree, zbog ega se kotva u
kalemu pomera u kalem i iz kalema.
Time se menja induktivnost kalema.
Elektronika meri tu vrednost u kratkim
rastojanjima i pretvara je u vrednost
rastojanja (pomeraja).
6.

Senzor pritiska
441 040 00. 0
Senzor pritiska daje napon koji je

proporcionalan pritisku. Merno podruje
je od 0 do 10 bar, ali se pritisak od 16 bar
ne sme prekoraiti.
Preko prikljunog konektora dovodi se
signalni napon na elektroniku. Osim toga
senzoru se dovodi napon napajanja iz
elektronike, preko jednog treeg
provodnika. Kablovski snop se mora
dodatno zatititi crevom ili neim slinim,
da se omogui ventilacija inae
vodozaptivenog kuita.
Senzor pritiska ne bi trebao ni u kom
sluaju da se prikljuuje na spojni vod
vazduni gibanj magnetni ventil, poto
to moe da dovede do pogrenih
merenja zbog stalnog procesa punjenja i
pranjenja.
Ako se vazduni jastuk ne isporuuje sa
dva navojna prikljuka, kako ga nude
poznati proizvodjai vazdunih gibnjeva,
trebao bi da se koristi specijalni
prikljuak. Taj prikljuak moe da se
sastoji od T cevnog prikljuka na koji je
u prikljuak senzora pritiska zalemljena

cevica koja ulazi u unutranjost jastuka
i tamo senzira umiren pritisak jastuka.
Ako se takvom ravom ne raspolae,
moe se normalnom T ravom ostvariti
zadovoljavajua funkcija:
Jedna osovina se senzira (npr.

prikolica sa rudom sa podiuom
osovinom): Senzor pritiska se
prikljuuje T ravom vee
dimenzije na vazduni jastuk. Veza
izmedju T rave i magnetnog
ventila uvodi se sa NW 6.
Senziraju se dve osovine (npr. 3osovinska

poluprikolica
sa
podiuom osovinom): Svaki jastuk
gibnja dobija po jedan T komad.
Na jedan T komad montira se
senzor pritiska, drugi dobija spoj ka
magnetnom ventilu. Za kraj se jo
T komadi medjusobno spoje. U
tom sluaju presek voda sme da
bude NW 9.
121

Wabco-Kočni Agregati Prikolice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Wabco-Kočni Agregati Prikolice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2.

Koni agregati za prikolice

Dvovodi pneumatski koni sistemi

Prikolica koja odgovara PREG

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

Smernice Evropske zajednice 71/320/

pod brojem 815 000 051 3 iz naeg

Dvovodi pneumatski koni sistemi

Poluprikolica koja odgovara PREG

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

16. ARSK- tablica reglane

Cevni filter i otkoni ventil prikolice

Pri nedovoljnom protoku (zaepljenje)

Prikolini otkoni ventil

U neukljuenom stanju prikljuak 11 se

Prikolini otkoni ventil

Prikolini otkoni ventil

U odvojenom stanju je zato prikljuak 11, to znai i prostor A, bez vazduha.

Prikolini koni ventil sa

Prikolini koni ventili

stranu klipa (a) i pokree klip (a) na gore.

Otkoni ventil prikolice

Kod primene prikolinog konog ventila

jednim regulatorom sile koenja sa

Prikolini koni ventili

Prikolini koni ventil sa

(e) zatvara izlaz (a) i otvara ulaz (f).

im sila u prostoru D prevlada, ventil (i)

Sabijeni vazduh dolazei sa motornog

U podruju deliminog koenja nailazei

Istovremeno se klip (c) kree optereen

Promenom prednapona pritisne opruge

Pri otkoenju konog sistema motornog

(f) zatvoren, a izlaz (a) se otvara.

Prikolini koni ventil sa

Prikolini koni ventili

kanala C u prostor B i na ventilu (k)

kree u svoj gornji krajnji poloaj. Pri

Ako bi zbog nezaptivnosti u vodu niskog

gore. Ulaz (b) se zatvara i postignuto je

Ogranini i brzoispusni ventil

preko ventila sa obrtnim razvodnikom,

Ako se pri podizanju vozila poveava

prikljuka 1 pritiska spoljnu ivicu nazad i

Proporcionalni ventil i 3/2 ventil

Redukuje kone sile odgovarajue

Klip (b) dri pritisna opruga (c) u

Kod prikolica koje rade na brdovitom

Pritisak nastao na prikljucima 2 deluje i

membrane (a), klip (b) se ponovo kree u

Naizmenino vezivanje radnog voda

Aktiviranjem obrtnog dugmeta (a) u

prikljuka 2 u radni vod. Povratkom

Dovoenjem struje na namotaj magneta

3/2 ispusni magnetni ventil

Dovoenjem struje ka kalemu magneta

Vod iz rezervoara za vazduh prikljuen

Usled prekida dovoda struje na kalem

Pranjenje radnog voda pri dovodu

ARSK - koni ventil

ARSK - koni ventil prikolice