BIBLIOTEKA »HORIZONTI«

PLATON
\

Urednik
VITO MARKOVIC

DIJALOZI
Preveo
SLOBODAN U. BLAGOJEVIĆ

GRAFOS — BEOGRAD
I yHHeeF3HTETOfA 6MEJIH0TEKA
^ in n tf MAMnmi*>uarpi|
wpwv originala:
PLATONIS OPERA
RECOGNOVIT BREVIQUE ADNOTATIONE
CRITICA INSTRUXIT
IOANNES BURNET
(FIFTEENT IMPRESSION 1977)
OXFORD

DIJALOZI

%
 TEAG

.I
121

Demodok: Sokrate, treba da nasamo s tobom

po razgovaram o nečemu, ako si dokon. I, ako
nisi baš u nekom velikom poslu, ipak mene
radi nađi vremena.
Sokrat: Ali i inače sam dokon, a posebno radi
tebe. Ako hoćeš nešto da govoriš, izvoli.
De.: Želiš li da odemo odavde do trema Zevsa
Oslobodioca?
So.: Ako želiš . . .
De.: Hajdemo, dakle.
Sokrate, čini se da se svim biljkama, što
rastu iz zemlje, a i čoveku i ostalim životi­
njama, isto događa. Naime, nama koji obra­
đujemo zemlju lako je pripremiti sve za sa-
đenje a i samo sađenje je lako; no, kad već
to što je posađeno zaživi, nega onog što je
uzraslo postane i velika i teška i mučna. Slič­
no tome je i s ljudima. Iz vlastitog iskustva
zaključujem i za sve ostale. Naime, meni je
kod ovog ovde sina, najlakše od svega bilo
sađenje ili rađanje, bilo kako da to treba zva­
ti, a odgajanje mi je bilo mučno i uvek sam
bio u strahu za njega. Moglo bi se o mnogo
čemu drugom govoriti, ali njegova sadašnja
želja me mnogo plaši, jer nije neplemenita, a
opasna je. Ovaj tu, Sokrate, želi da nam, kako
kaže, postane mudar. Čini mi se da su ga '
 nili neki njegovi vršnjaci iz deme koji silaze
u grad. Oni mu pripovedaju nekakve priče, za
kojima on čezne. Odavno mi stvara neprilike
tražeći da se pobrinem za njega i da dam no­
vac nekom sofisti koji će ga učiniti mudrim.
122 A meni je manje do novca, već sm atram da on
tamo kuda žuri, ide u ne malu opasnost. Tako
sam ga neko vreme zadržavao nagovarajući ga.
A*li, budući da za to više nisam sposoban, mi­
slim da je najbolje da ga poslušam, da ne pro­
padne družeći se često s nekim bez mog zna­
nja. Tako sam došao do istog, zbog čega ću
ga preporučiti nekom od ovih koji izgledaju
sofisti. Ti si se zaista u dobar čas pojavio,
(jer) najpre bih želeo s tobom da se posave-
tujem o tome, pošto nešto moram da činim.
Ako imaš šta da me posavetuješ na osnovu
onoga što si čuo od mene, slobodno savetuj i
treba da savetuješ.
b So.: No zaista, Demodoče, govori se da je sa-
vet nešto sveto. Ukoliko je svet savet bilo o
čemu drugom, svet je i ovaj u kome bi se ti
sada savetovao. Jer ne postoji nešto božan-
stvenije o čemu bi se čovek mogao savetovati
od obrazovanja njega samog i njegovih uku­
ćana. Složimo se ja i ti najpre u tome što mi­
slimo da je to o čemu se savetujemo, da ja ne
c smatram da je to jedno, a ti da je nešto sa­
svim drugo, pa da kasnije u razgovoru prime-
timo da smo smešni, i ja što savetujem i ti
što si savetovan, pošto ne mislimo na iste
stvari.
De.: Ćini mi se Sokrate da pravilno govoriš i
treba tako činiti.
So.: Jeste, pravilno govorim ali ne baš sasvim.
d Dodajem, naime, nešto neznatno. Bojim se da
ovaj momčić ne želi to što mi mislimo već
nešto drugo, pa bismo bili još neobičniji save­
tuj ući se o nečemu drugom. Ćini mi se da je
najpravilnije počeli upravo od toga: pitati ga
šta je to što želi.
De.: Izgleda da je najbolje tako kako ti kažeš.
So.: Reci mi, koje lepo ime nosi mladić? Kako
da ga zovemo?
De.: Zove se Teag, Sokrate. * ^
So.: Zbilja lepo i svetom mestu dolično ime si
dao sinu, Demodoče. Recd nam, Teaže, potvr­
đuješ li ti da želiš da postaneš mudar i da
tražiš od ovog ovde oca da ti pronađe društvo
nekog takvog Čoveka koji će te učiniti mu­
drim?
Teag: Da.
So.: A da li mudrima nazivaš znalce, pa bilo
u čemu da su znalci, ili one koji to nisu?
Te.: Svakako, znalce.
So.: Molim!? Zar te otac nije naučio i obra­
zovao u onome u čemu su i drugi sinovu lepih
i dobrih otaca obrazovani, kao što je pisanje,
sviranje na kitari, rvanje i ostale borilačke
veštine?
Te.: Jeste.
So.: Misliš lii da nedostaje još neko znanje
zbog kojeg priliči da se otac za tebe pobrine?
Te.: Svakako.
So.: Koje je to z n a n je ? Reci i nama, da ti bu­
demo zahvalni.
Te.: I ovaj zna, Sokrate — pošto sam mu če­
sto govorio — ali namemo govori s tobom
tako kao da doista ne zna šta ja želim. Jer to
što on govori je drugo. On je protiv mene i
ne želi nikom da me predstavi.
So.: No, to što si ti ranije rekao njemu, bilo
je govoreno bez svedoka. Uzmi sada mene za
svedoka i preda mnom reci kakva je to mud­
rost za kojom žudiš. Jer, pretpostavimo da si
poželeo onu kojom ljudi upravljaju brodovima
i da sam te ja slučajno upitao: »Teaže, koja

ti to mudrost nedostaje pa prekorevaš oca da
ne želi da te odvede onima kod kojih bi po­
stao mudar?«, šta bi mi odgovorio? Koja je
to mudrost? Zar ne mudrost Jkrmarenja?
v Te.: Da.
So.: Kad bi želeći da budeš mudar u onoj
mudrosti kojom se bojna kola upravljaju pre-
korevao oca, i kad bi te ja opet pitao koja je
to mudrost, šta bi mi odgovori-o? Zar ne da je
to mudrost upravljanja kolima?
Te.: Da.
So.: A ona koju eto sada želiš, da li je bezime­
na ili ima ime?
Te.: Ja mislim da ima ime.
So.: Da li dakle nju poznaješ ali ne i njeno
ime, ili znaš i ime?
Te.: I ime.
So.: Pa, koje je? Reci!
Te.: Koje bi drugo ime, Sokrate, njoj moglo
da se da nego mudrost?
So.: Zar nije i upravljanje kolima mudrost?
Ili ti se čini da je to neznanje?
Te.: Nikako.
So.: Već mudrost?
Te.: Da.
So.: Za šta nam ona koristi? Nije li to ona
pomoću koje možemo upravljati jarmovima
konja?
Te.: Da.
So.: Nije li i krmarenje mudrost?
Te.: Meni se čini.
So.: Zar to nije ona kojom možemo uprav­
ljati brodovima?
Te.: Ta je.
So.: A ona koju ti želiš kakva je to mudrost?
Cime možemo upravljati pomoću nje?
Te.: Meni se čini da pomoću nje možemo up­
ravljati ljudima.
So.: Možda je to ona kojom se upravlja bole­
snima?
Te.: Nikako.
So.: Ovo je lekarska veština/mudrost, zar ne?
Te.: Da.
So.: Da li je to ona pomoću koje možemo
upravljati pevačima u horovima?
Te.: Ne.
So.: Jer ova je muzička veština?
Te.: Svakako.
So.: No, da li je to ona kojom možemo uprav­
ljati vežbačima?
Te.: Ne.
So.: Jer ovo je gimnastička veština/mudrost?
Te.: Da.
So.: U kakvoj delatnosti se pomoću nje up­
ravlja ljudima? Potrudi se da kažeš kao što
sam ja tebi rekao za prethodne.
Te.: Meni se čini da se pomoću nje upravlja
ljudima u gradu/državi.
So.: Zar nisu u gradu i bolesni?
Te.: Jesu, ali pomoću nje se ne upravila je­
dino njima već i ostalima koji su u gradu/dr­
žavi.
So.: Jesam ld shvatio o kojoj veštini govoriš?
Ćini mi se da ne govoriš o onoj pomoću koje
umemo da vladamo žeteocima, beračima, oni­
ma koji sade, seju i vršu. Jer to je zemljo­
radnička veština pomoću koje upravljamo tim
ljudima. Zar nije?
Te.: Jeste.
So.: Mislim da ne govoriš ni o onoj pomoću
koje umemo da upravljamo testerašima, svrd-
larima, tesarima i tokarima. Jer, nije li to
graditeljska veština?
 Te.: Da.
So.: No možda je to ona mudrost pomoću
koje umemo da upravljamo i samim zemljo­
radnicima i graditeljima i svim zanatlijama,
te pojedincima, ženama d muškarcima.
Te.: 0 toj odavno, Sokrate, želim da govorim.
So.: Možeš Ii da ustvrdiš da je Ajgist ubivši
Agamemnona vladao u Argu tim ljudima o ko­
jima ti govoriš, zanatlijama i običnim ljudi­
ma, svim muškarcima i ženama, ili nekim
drugim?
Te.: Ne, već ovim.
So.: Šta, dakle? Nije li Pelej Ajakovsin vla­
dao u Ftiji istim ovim ljudima?
Te.: Da.
So.: Zar Periandra sina Kipselova si već čuo
da je bio vladalac u Korintu?
Te.: Da.
So.: Ne vlada li istim ovim ljudima u svom
gradu/državi?
Te.: Da.
So.: A Arhelaj sin Perdikin, taj doskorašnji
vladalac Makedonije? Ne misliš li da je istim
ovim vladao?
Te.: Svakako.
So.: A Hipija sin Peisistratov u ovoj državi,
Šta misliš, nad kime je vladao? Zar ne nad
ovim?
Te.: Kako da ne?
So.: Bi Ii mi mogao reći koji naziv imaju Ba-
kid, Sibiia i naš zemljak Amfilitoj?
Te.: Koji drugi, Sokrate, nego naziv proroka?
So.: Pravo govoriš. No, pokušaj da mi i za
ove tako odgovoriš: koji naziv imaju Hipija
i Periandar zbog iste vlasti?
Te.: Mislim naziv tirana, koji drugi?
So.: Ne žudi li onaj koji žudi za tim da vlada
svim ljudima u državi, za istom vlašću kao i
oni, za tiranskom vlašću, i za tim da postane
tiranin?
Te.: Izgleda.
So.: Ne kažeš li ti da za takvom vlašću žudiš?
Te.: Tako se čini iz onoga što sam rekao.
125 So.: O luđače, zar zato što žudiš da nam bu­
deš tiranin odavno prekorevaš oca što te nije
poslao nekom učitelju tirana? A tebe, Demo-
doče, nije stid da, iako odavno znaš za čim
ovaj žudi i iako znaš gde ga možeš učiniti veš-
takom u toj mudrosti za kojom teži, zavidiš
i nećeš da ga pošalješ? Ali sada — vidiš li?
— pošto te je preda mnom optužio, hoćemo
li da se ja i ta zajedno posavetujemo kome
bismo ga poslali i usled čijeg bi društva mo­
gao postati mudar tiranin?
b De.: Tako mi Diva, Sokrate, savetujmo se do­
ista, jer čini mi se da je tu potreban savet i
to ne loš.
So.: Neka bude, dobri čoveče! Prvo da ga
dovoljno ispitamo.
De.: Samo pitaj.
So.: Ne smeta ti ako.se poslužimo Euripidom,
Teaže?
Euripid, naime, negde kaže:
»Tirani su mudri usled druženja s mu­
dracima.«
c Kad bi neko upitao Euripida: »Euripide,
u čemu su mudri ti mudraci usled čijeg dru­
štva isu tirani mudri?«, kao što bismo ga da je
rekao:
»Zemljoradnici su mudri/vešti usled dru­
ženja s mudracima«, pitali u čemu su mudri
ti mudraci, šta bi nam odgovorio? Zar bd nam
odgovorio išta drugo do to da su ti mudraci
mudri u stvarima zemljoradnje?
Te.: Ne bi, već to.
So.: A kad bi rekao:

»Kuvari su mudri/vešti usled druženja s
mudracima«, šta bi odgovorio kad bismo ga
pitali u čemu su mudri ti mudraci? Ne bi li
odgovorio da su mudri/vešti u kuvarskoj ve-
štini?
Te.: Da:
So.: A kad bi rekao:
»Rvači su mudri/vešti usled druženja s
mudracima«, šta bi odgovorio kad bismo ga
pitadi u čemu su mudri ti mudraca?
Ne bi li rekao da su mudri u rvanju?
Te.: Da.
So.: E pa, budući da je rekao:
»Tirani su mudri usled druženja s mud­
racima«, šta bi mogao reći na (naše pitanje:
»0 kojim mudracima govoriš, Euripide?« Šta
bi bilo to u čemu su oni mudri?
Te.: Zevsa mi, ne znam.
So.: Hoćeš li ja da ti kažem?
Te.: Ako želiš . . .
So.: To je ono za šta je Anakreon reikao da to
Kalikritija ume. Znaš li tu pesmu?
Te.: Svakako.
So.: Šta, dakle?! Žudiš li i ti za takvim dru­
štvom nekog čoveka koiji je istog zanata kao
Kalikritija Kianska i »zna tiranske stvari«,
kao što pesnik reče za nju, da bi i sam postao
tiranin nama i državi?
Te.: Odavtno mi se pocLnuguješ i poigravaš se
sa mnom, Sokrate!
So.: Molim! Zar ne kažeš da žudiš za takvom
mudrošću kojom bi mogao vladati svim gra­
đanima? Šta bi drugo do tiranin mogao biti
kad to činiš?
Te.: Bio bih, mislim, ponosan da postanem
tiranin. Najradije, tiranin svih ljudi, a ako ne
to, onda velikog broja. Mislim da biste i ti i
svi ostali ljudi bili takođe ponosni da posta­
nete tirani, a možda još više da postanete bo­
govi. Ali nisam rekao da za tim žudim.
So.: Pa šta je onda to za čim žudiš? Ne ka­
žeš li da žudiš da vladaš građanima?
Te.: Ne silom, niti kao tirani, već voljom
građana kao i drugi ljudi znameniti u državi.
So.: Da li kao Temistokle, Perikle, Kimon i
svi oni koji su izvrsni (deinoi) u poslovima
države?
Te.: Tako mi Zevsa, o njima govorim.
b So.: Šta bi dakle bilo da želiš postati vešt/mu-
da/r u konjaništvu? Kod koga bi mislio da
treba da dođeš pa da postaneš konjanik? Da
li kod drugog nekog do kod konjanika?
Te.: Zevsa mi, ne kod drugog.
So.: Nego kod onih koji su takođe izvrsni u
tome, koji i konje imaju, i koriste se u sva­
koj prilici i vlastitim i mnogim tuđim.
Te.: Jasno.
So.: A šta da žeMš postati vešt u koplianištvu?
Ne bi li mislio da ćeš postati vešt ako dođeš
kod onih kopljanika koji imaju koplja i ko­
riste se -uvelk mnogim i tuđim i vlastitim kop­
ljima?
c Te.: Čini mi se da je tako.
So.: Reci mi, dakle! Pošto želiš da postaneš
vešt u poslovima države, misliš Ii da ćeš to
postati ako odeš kod nekog drugog, a ne kod
tih državnika koji su i sami izvrsni u tim po­
slovima i učestvuju uvek u politici i u vlas­
titoj državi i u mnogim drugim državama,
budući da se bave i helenskim i varvarskim
državama? Ili misliš da ćeš postati mudar u
tome u čemu su oni mudri ako učiš kod nekog
drugog, a ne kod njih?
d Te.: Tži čuo sam, Sokrate, gde govore da ti
tvrdiš da sinovi tih državnika nisu ni malo
bolji od sinova obućara. I meni, koliko mogu
 videti, izgleda da istinu tvrdiš. Nerazuman bih
bio da mislim kako bi neko od ovih (državni­
ka) meni preneo svoju mudrost, a ne bi vla­
stitom sinu pomogao, kad bi nešto mogao da
u tome pomogne bilo kom drugom čoveku.
e So.: Kad bi tebi sin, pošto se rodio, takve ne­
prilike pravio te rekao da žudi za tim da po­
stane valjan slikar i prekorevao tebe, svoga
oca, što nećeš da na njega radi toga trošiš
novac, a stvaraoce same stvari, slikare, pot-
cenjivao i odbijao da od njih uči, šta bi uči­
nio? Ili kad bi potcenjivao frulaše mada hoće
frulaš da postane, ili kitaraše? Da li znaš šta
bi s njim i gde bi ga drugde poslao kad ne
želi da kod ovih uči?
Te.: Diva mi, ne znam.
127 So.: A sada iako sam činiš isto to svome ocu,
čudiš se i prekorevaš oca što ne zna šta će s
tobom i gde da te pošalje? Međutim upo-
znaćemo te s kojim hoćeš Atenjaninom ugled­
nim i veštim u državničkim poslovima, koji će
se s tobom besplatno družiti te ćeš i novac
sačuvati i mnogo više se odlikovati među lju­
dima nego da se s drugim nekim družiš.
Te.: Čemu to, Sokrate? Zar nisi i ti ugledan
i vešt čovek? Jer ako ti hoćeš da se družiš sa
mnom, to je dovoljno i ne tražim nikog dru­
gog.
b So.: Šta to govoriš, Teaže?
De.: Sokrate, zaista ne govori loše, a uz to ćeš
i meni ugoditi, jer ja ništa ne bih smatrao
• većom srećom nego kad bi ovaj bio zadovo­
ljan tvojim društvom i kad bi ti hteo da se s
njime družiš, štaviše, sramota me da kažem
kako puno to želim. Molim vas obojicu, tebe
da ne odbijaš da se s ovim družiš, a tebe da
ne tražiš drugog za druženje osam Sokrata.
c Oslobodićete me mnogih i strašnih briga. Jer
sada se puno plašim za ovoga da ne sretne
nekog drugog koji bi ga upropastio. /
Te.: Sad se više ne boj za mene, oče, ukoliko
možeš Sokrata da ubediš da prihvati moje
društvo.
De.: Baš lepo kažeš. Naredne reči bi te se,
Sokrate, već mogle ticati. Jer ja sam, ukratko,
rad da dam i sebe i, koliko je to moguće i
d uopšte potrebno, sve svoje, ako primiš ovog
mog Teaga i pomogneš mu koliko možeš.
So.: Demodoče, ne čudi me to što si zabrinut,
mada misliš da bih mu ja najviše koristio —
jer ne znam radi čega bi se pametan čovek *
više mogao brinuti nego radi vlastitog sina
kako bi što bolji bio — no, mnogo me čudi
otkud ti to da ja više mogu koristiti tvome
sinu da postane dobar građanin od tebe sa-
t* moga, i otkud to da on pomisli da ću mu ja
više koristiti od tebe. Prvo, ti si stariji od
mene, a zatim upravljao si već Atenjanima vr­
šeći mnoge i najveće funkcije. Dobio si naj­
više počasti od sugrađana iz deme Anagiroja,
a i od cele države ništa manje. A niko od vas
dvojice ništa od toga ne vidi kod mene. Za­
tim, ako Teag zaista potcenjuje društvo dr-
žaivnika, i traži neke druge ljucle koji se sma­
traju sposobnim da obrazuju mlade, ovde su
128 i Prodik Kejanin i Gorgija Leontinjanim i Pol
Akragantinjanin i mnogi drugi koji su tako
mudri da idući od grada do grada mame naj­
plemenitije i najbogatije mladiće, — koji se
mogu družiti besplatno s kojim žele građani­
nom, — i nagovaraju ih da napuste društvo
tih građana i da se s njima druže, da im pla­
te ne malu nadnicu i uz to da im budu za-
h hvalni. Pravo bi bilo da i tvoj sin i ti sam iza­
berete neke od ovih, a ne mene. Jer ja ništa
od tih naprednih i lepih učenja ne znam, ma­
da bih želeo da znam, već valjda uvek govo­
rim da ja tako reći ne znam ništa osim nešto

malo o erotskim stvarima. Međutim u ovom
učenju se smatram izvrsnim u poređenju s
bilo kojim čovekom koji je ranije živeo ili
sada živi.
Te.: Vidiš li, oče? Ovaj ovđe Sokrat mi baš
ne izgleda voljan da se nadalje druži sa minom,
c — mada bih ja rado, kad bi on hteo — već
nam sve ovo govori u šali. Jer ja poznajem
mladiće koji su moji vršnjaci ili su malo sta­
riji od mene, kojd ništa nisu vredeli pre nego
što su se s ovim družili, a pošto su njega su­
sreli za sasvim kratko vreme su se pokazali
bolji od svih onih oid kojih su ranije bili gori.
So.: A znaš li kako tu stoji stvar, sine Derno-
dokov?
Te.: Zevsa mi znam, jer, da ti hoćeš, i ja bih
mogao biti takav kakvi su oni.
d So.: Ne, dobri čoveče, već ti ne znaš kako je
to. Ja ću ti reći.
Na osnovu božanske odredbe postoji neki
demon što me sledi još od detinjstva. To je
neki glas koji mi, kad se pojavi, uvek nare­
đuje odustajanje od onoga što bih želeo da
učinim, a nikada me ne nagovara. Takođe,
ako me neki prijatelj pita za saveit i glas se
pojavi, to njega odgovara i ne dopušta mu da
čini. Pokazaću vam i svedoke za to što govo­
rim. Poznajete onog lepog Harmida Glauko-
e novog sina. Jednom, kad je trebao da vežba
trčanje u Nemeji, slučajno me je upitao za
savet i tek što je počeo da govori da bi tre­
bao da vežba, javio mi se glas. Sprečavao sam
ga i rekao mu: »Usred tvog govora javio mi
se glas demona. Nemoj vežbati!« »Valjda ti«,
reče on, »znamenuje da neću pobediti; no,
meni će koristiti ako za ovo vreme vežbam,
čak i ako nije određeno da pobedim.« Re­
kavši to, vežbao je. Vredi doista priupitati ga
šta mu se dogodilo zbog ovog vežbanja. Ako
129 pak hoćete, pitajte Kleitomaha Timarhovog
m
brata šta mu je rekao Timarh kada je umirao
zato što se 'suprotstavio demonu. iKleitomah i
Enatlije, trkač, prihavati'lii su ga u bekstvu.
Reći će vam da mu je Timarh rekao ovo.
Te.: Šta?
So.: Rekao je: »Kleitomaše, ja sada umirem
zato što nisam hteo verovati Sokratu.« A za-
I) što je to rekao Timarh? Ja ću vam reći. Kad
su Timarh i Filemon sin Filemonidov ustali s
večere da ubđiju Nikiju sina Heroskamandri-
jeva, niko osim njih mije znao za tu nameru,
a Timarh mi ustajući reče: »Šta veliš, Sokra-
te? Vi pijete, a ja moram poći. No, doći ću,
uspem li, malo kasnije.« Meni se javi glas i
rekoh mu: »Ne odlazi! Jer, javio mi se uobiča-
♦ jeni demonski znak.« I on se siuzdrža. Malo
je pričekao i opet mu se prohte da ide. »Idem
sad, Sokrate,« reče. Opet mi se javi glais. Opet
ga pnLsilih da se suzdrži. Treći put, želeći da
ode krišom, ustade, a da mi ništa nije rekao.
Ode neopaženo uvrebavši kad sam drugde gle­
dao. I tako brzo ode i učini ono zbog čega
je umro. Zato je rekao bratu ono što sam i ja
vama: da umire zbog toga što meni ne pove­
li rova. Uz to, čuste šta sam rekao u veza moo-
ih na Sikelijli, o propasti vojske. Znalci mogu
3 a čuju i o prošlim događajima, ali može se
i ovako okušati govori Ii zaista ovaj znak
nešto. Pokazao mi se znak u vezi odlaska u
rat lepog Saniona, a on sad odlazi s Trasilom
da ratuje protiv Efesa i Jonije. Mislim da će
on ili umreti ili zajedno s ovim mnogo pre-
trpeti, a za ostalu vojsku se mnogo plašim,
e Sve sam ti to ispričao zato što je ova
demonska moć svemoćna i što se tiče razgo­
vora s onima koji se sa mnom druže. Jer kod
mnogih se ona protivi i takvim ne može biti
od koristi druženja sa mnom, tako da se ne
mogu s njiima družiti. Međutim kod mnogih
onu me ne sprečava da se družim, ali im dru­
 ženje (opet) ne koristi ništa. A oni' kojima bi
. ta demonska moć pomogla u druženju, to su
oni koje si i ti video, jer odmah i neposredno
napreduju. Neki od ovih imaju čvrstu i po­
stojanu korist, ali mnogi dok su sa mnom
zadivljujuće napreduju, a kad se odvoje od
mene, opet se nimalo ne razlikuju od drugih.
130 To se jednom dogodilo Aristidu, sinu Lisima-
ha Aristidovog sina. Naime, družeći se sa
mnom mnogo je bio napredovao za kratko
vreme. Zatim je otišao u rat, a kad se vratio
zatekao je u mom društvu Tukidida sina Me-
b lesijina Tukididova. Dan ranije ovaj Tukidid
se bio zbog mržnje posvađao sa mnom. Kad
me je video, dakle, Aristid mi je pošto smo
se pozdravili i o svemu razgovarali, rekao:
»Sokrate, čujem da se Tukidid nešto uznosi
prema tebi i da besni kao da je neka veliči­
na!« »Tako je,« rekoh ja. »šta,« reče on, »pa
zar ne zna kako je bio neobrazovan pre nego
što je tebe sreo?« »Tako mi bogova,« rekoh
c ja, »ne izgleda da zna.« »Ali,« reče on, »i ja
sam se nalazim u smešnom položaju, Sokra­
te.« »U čemu je tačno stvar?« »Pre nego što
sam otišao u rat,« reče on, »mogao sam ras­
pravljati bilo s kojim čovekom i nisam bio
lošiji ni od koga u raspravama, tako da sam
i želeo društvo najobrazovanijih ljudi. Sada
pak, suprotno tome, bežao bih čim opazim ne­
kog obrazovanog. Tako se stidim zbog svoje
d prostote.« »Da li te je,« rehok ja, »ta moć
napustila iznenada ili malo po malo?« »Malo
po malo.« »A kad ti se pojavila,« rekoh, »da
li ti se pojavila pošto si nešto od mene naučio,
ili na koji drugi način?« »Reći ću ti, Sokrate,
istinu, mada je, tako mi bogova, neverovatna.
Naime, ja od tebe nikada nisam ništa naučio,
kao što i sam znaš; ali, napredovao sam kad
god bih bio s tobom, čak i kad bih samo u
istoj kući bio, a ne u istoj sobi. No, više sam
napredovao kad bih se nalazio u istoj sobi s
tobom, a, činilo mi se, mnogo više kad bih
nalazeći se u istoj sobi gledao u tebe dok go­
voriš — više nego kad bih drugde gledao.
No, daleko više i najviše sam napredovao kad
bih kraj tebe sedeo držeći te i dodirujući. A
sad je čitava ona sposobnost izvetrila.«
Takvo je, dakle, Teaže, naše druženje.
Bude li bogu drago, napredovaćeš veoma mno­
go i brzo, a ne bude li, nećeš. Gledaj dakle,
ne bi li ti bilo sigurnije da se obrazuješ kod
nekog od onih koji su sami gospodari kori­
sti koju pružaju ljudima, nego da kod mene
slučajno to postigneš.
Te.: Meni se, Sokrate, međutim čini da treba
ovako da učinimo: da družeći se međusobno
iskušamo tog demona. Pa ako nam dopusti,
nema boljeg, a ako ne, tada ćemo se odmah
smesta posavetovati šta da činimo, bilo da se
s drugim družimo, ili da samo to božanstvo
što ti se javlja pokušamo nagovarati molit­
vama i žrtvama i nečim drugim što bi vrači sa-
vetovali.
De.: Sokrate, u ovome nemoj više protivrečiti
mladiću. Jer dobro govori Teag.
So.: No, ako vam se čini da treba tako činiti,
činimo tako!
 HARMID

St. II
p. 153

a Sinoć smo došli iz vojnog tabora iz Pote-

idaje, te s radošću odoh na uobičajene razgo­
vore pošto sam se vratio nakon (dužeg) vre­
mena. Pa, uđoh u palajstru Taureja koja je
nasuprot hrama Basile1, i odmah se namerih
b na mnoge, neke nepoznate, ali većinom znan­
ce. I kad me videše gde neočekivano ulazim,
odmah su me izdaleka, odkud koji, pozdrav­
ljali. A Hajrefont, budući sklon preteramosti,
iskoči iz gomile, pritrča mi i uhvativši me za
ruku reče: Sokrate, kako si se spasio iz bitke?
Malo pre nego što ćemo mi otići bila je bitka
u Poteidaji, u kojoj su bili ovi što su ih sada
ispitivali.
A ja mu odgovorih: Tako kako vidiš,
c Ali ovde je, reče, javljeno da je bitka bila
prilično jaka i da su u njoj mnogi poznaiti po­
ginuli.
Prilično tačno je javljeno, rekoh.
Jesi li bio prisutan?
Jesam.
;r De, sedi, pa nam ispričaj. Jer nešto još
nismo jasno doznali. I ujedno me odvede i po-
sede do Kritije sina Kalaiskrovog.
d Sedajući kraj Kritije pozdravih i njega i
druge, i pričah im o ratnim događajima, šta
bi me ko pitao. A svako je drugo pitao.
 Kad smo se već do sita o tome napričali,
ja sam ih zauzvrat pitao o ovdašnjim prilika­
ma, o tome kako sada stoji stvar s filosofi-
jom, te o mladićima, jesu 11 se pojavili neki
među njima koji se odlikuju bilo mudrošću
154 bilo lepotom, ili i jednim i drugim. Tada Kri-
tija, pogledavši prema vratima i viidevši neke
mladiće kako ulaze i prepiru se među sobom,
i gomilu drugih kako ih sledi, reče: Ćini mi se
da ćeš odmah saznati nešto o lepim mladići­
ma. Jer upravo ovi što ulaze jesu predvesnici
i poštovaoci onoga koji je, čini se, sada naj-
lepši, a tu je izgleda i on sam i već blizu pri­
lazi.
Ko je taj i čiji je? upitah.
Znaš ga i ti, reče, no bio je još nedora-
stao pre nego što si otišao. To je moj rođak
b Harmid, sin mog ujaka Glaukona.
Znam ga svakako, Zevsa mi. Ni tada nije
bio običan mada je bio dete, a sada mislim
da bi vrlo lako već mogao biti momčić.
Odmah ćeš videti, reče on, i koliki je i
kakav je. I dok je on to govorio ušao je Har­
mid.
A ja, prijatelju, ništa nisam mogao zaklju­
čiti jer sam sasvim bela mema linija2 za le-
potane — naime, gotovo svi koji su te dobi iz­
gledaju mi lepi — ali i tada mi se pokazao
zadivljujući po veličini i lepoti. Činilo mi se
c da i svi druga žude za njim — tako su bili
zbunjeni i uzbuđeni kad je ušao — a i među
onima koji su ga sledili bili su mnogi drugi
obožavatelji. I, to što se s nama odraslim lju­
dima događalo nije bilo čudno, no primetio
sam da i od dečaka niko, ni onaj najmanji,
d nije drugde gledao, već da su svi posmatraili
njega kao kip. A Hajrefont me pozva i reče:
Kako ta se čini mladić? Nije li Iepolik?
Izvanredno, rekoh.
A prohte li mu se da se svuče, reče on,
učiniće ti se da ima ružno lice. Tako divan
stas (to eidos) ima.
I drugi su se složili s Hajrefontom u to­
me. A ja rekoh: »Herakla mi, složiću se s va­
ma, jer kažete da je neodoljiv, ako ima samo
još nešto neznatno.«
Šta?, reče Kriti ja.
e Ako je u duši, rekoh, zaista dobar. A ve-
rovatno je, Kritija, da bude takav pošto je iz
vaše kuće.
I u tome je plemenit i dobar, reče.
Sta, zar mu nećemo pre stasa razodenuti
i pogledati dušu? Jer sigurno već želi da raz­
govara, budući da je toliki.
Svakako, reče Kritija, pošto je zaista fi-
losof, i kao što se čini njemu samom i dru­
gima, dobar pesnik.
155 To dobro vam, rekoh, dragi Kritija, odav­
no pripada po srodstvu sa Solonom. No zaišto
ne pozva mladića ovamo da mi ga predstaviš?
Jer čak i da je slučajno mlađi, ne bi bilo pre-
korno da s nama razgovara pred tobom, svo­
jim starateljem i rođakom,
b Dobro govoriš, reče, i pozvaćemo ga. I
odmah se obrati sluzi: Dečko, zovi Harmida
i reci da hoću da ga upoznam s jednim lekarom
radi slabosti o kojoj mi je onomad govorio.
Okrenuvši se meni Kritija reče: Zbilja mi je
nedavno rekao da ga nešto muči glava kad
izjutra ustane. No, šta te sprečava da se pre­
tvaraš kako znaš neki lek za glavu?
Ništa, rekoh ja, samo neka dođe.
Ama doći će, reče.
c I tako bi. Došao je i izazvao mnogo srne-
ha. Jer svaki od nas što smo sedeli gurao je,
udaljujući se, svog suseda da bi Harmid kraj
njega seo, sve dok jedan od onih na kraju re­
da nije ustao, a drugi pao. A Harmid je do­
šao i seo između mene i Kritije. Tada sam,
 međutim, dragi moj, već bio na mukama, i
ranije moje pouzdanje da ću lako s njim raz­
govarati bi presečeno. A kad me je, pošto mu
d je Kritija rekao da sam ja taj koji zna lek,
pogledao, neizrecivo kako, svojim očima i kad
se pripremio da me pita, a svi u palaistri nas
okružiše u punom krugu, tada mu se, pleme­
niti čoveče, rastvorio plašt, a ja sam se ras­
palio i nisam više bio pri sebi. Pomislio sam
da je u erotskim stvarima najmudriji Kidija
koji je rekao u vezi lepih deČaka, a savetuju-
ći drugog, da se treba čuvati da mu ne »za-
e padne sudbina mesa« kao lanetu koje je »na
lava nabasalo«. Činilo mi se, naime, da me je
samog savladalo takvo stvorenje. Ipak kad me
je upitao da li znam lek za glavu, jedva ne­
kako odgovorih da znam.
Pa koji je?, reče.
Ja rekoh da je to neki list, ali da postoji
i ndka basma uz ldk. Ako se baja ova basma
i istovremeno koristi lek, ovaj tada potpuno
pomaže. No, bez basme ne može biti nikakve
koristi od leka.
156 A on reče: Zaista ću prepisati tu basmu
od tebe.
Da li ako me ubediš, ili i ako me ne ube-
diš?
On se nasmeja: Ako te ubedim, Sokraite.
Neka bude, rekoh. Ti mi znaš i ime?
Ako te to ne vređa..., reče, jer ne govori
se malo o tebi među mojim vršnjacima, a i se-
ćam se da si se s Kritijom družio kad sam
bio dete.
b Baš lepo od tebe, rekoh ja, jer ću ti slo­
bodnije govoriti o tome kakva je to basma.
Taman sam bio u neprilici na koji način bih
ti pokazao njenu moć. Jer, Harmide, to nije
c takva basma koja samo glavu može da leči.
Sigurno si već i ti čuo da dobri lekari kad­
god im dođe neko koga bole oči, govore da se
ne mogu prihvatiti samo lečenja očiju, već da
je nužno negovati i glavu, ako treba da bude
sve dobro s očima i, takođe, da je velika lu­
dost misliti da se glava može izlečiti sama za
sebe, bez celog tela. S tog razloga oni se ob­
raćaju ćelom telu i pokušavaju da deo negu-
ju i leče zajedno sa celinom. Zar nisi primetio
da tako o tome govore i da je to tako?
Jesam, reče.
Zar ti se ne čini da se dobro govori i pri-
hvataš li obrazloženje?
Svakako, reče.
Njegovo odobravanje me ohrabrilo, malo
po malo sam prikupio smelost i oživeo. Pa
rekoh: Tako nekako stoji stvar i s ovom bas-
mom, Harmide. Ja sam je naučio tamo, na
vojnom pohodu, od nekog Tračanina, Zalmok-
sidovog lekara, za koje se (lekare) govori da
iz mrtvih podižu. Ovaj Tračanin tvrdi da He­
leni to što sam ti ja sada rekao, dobro govore.
Ali naš kralj, reče mi, Zalmoksid koji je bog,
tvrdi da kao što ne treba pokušavati lečiti
oči bez glave nitoi glavu bez tela, tako ne tre­
ba pokušavali lečiti ni telo bez duše. Upravo
to je uzrok što helenski lekari ne mogu da
izleče mnoge bolesti. Jer ne brinu se za ce-
linu za koju bi se trebalo brinuti, pošto nije
moguće da delu bude dobro ako nije celini.
Sve, reče, i zlo i dobro za telo i za čitavog čo-
veka potiče iz duše i ističe odande kao iz gla­
ve u oči. Dakle, najpre i ponajviše treba dušu
negovati, ako se hoće da i glavi i čitavom, telu
bude dobro. A za dušu reče, dragi moj, da se
neguje nekakvim basmama i da su te basme
lepi razgovori/govori. Na osnovu ovakvih go­
vora nastaje u dušama razboritost (sophrosy-
ne), a kad ona nastane i kad je tu, tada..je
već lako obezbediti zdravlje i glavi i svom o&__
talom telu. Neka te niko, reče, ne ubedi da
mu ovim lekom neguješ glavu, dok ti naj-
 pre ne dopusti da mu dušu odneguješ ovom
basmom. Jer to je, reče, ono u čemu ljudi
greše: pokušavaju da budu neki lekari za raz­
boritost i zdravlje odvojeno. I strogo mi je
c zapovcdio da me niko, ma kako bio bogat,
plemenit ili lep, nc ubedi da činim druga­
čije. Ja ću ga, dakle, slušati — jer zakleo
sam mu se, i moram ga slušati — i tebi ću
staviti lcik ¡na glavu, alko dopuštaš da ti se
po naredbi stranca najpre duša baja basma-
ma ovog Tračanina. Ako pak, ne dopuštaš,
tada ne znam šta bismo mogli učiniti za tebe,
dragi Harmide.
Čuvši me, Kritija reče: Za mladića bi gla-
d vobolja bila sreća, ako bi ga primorala da
zbog glave postane pametniji. Međutim, velim
ti da se Harmid ne čini samo stasom različit
od svojih vršnjaka, već i samim time za šta
kažeš da poseduješ basmu. A to je razboritost,
zar ne?
Svakako, rekoh.
E pa, dobro znaj, reče, da se čini najraz­
boritijim od sadašnjih (svojih vršnjaka) i da
u svemu ostalom nije lošiji ni od koga uko­
liko mu je doba za to.
e Ta i pravo je Harmide, rekoh ja, da se u
svemu takvome razlikuješ od drugih. Jer mi­
slim da niko od prisutnih ne bi lako mogao
pokazati dve atenske kuće čije bi spajanje
donelo lepši i bolji porod, nego one iz kojih
ti potičeš. Vašu3 očinsku kuću, kuću Kritije
Dropidovog sina, proslavili su Anakreont, So-
158 lan i mnogi drugi pesnici kao izuzetnu i po
lepoti i po vrlini, i po svoj ostaloj dobrobiti,
a isto je i s kućom tvoje majke. Jer govori
se da u Aziji nije bilo lepšeg i većeg čoveka
od tvog ujaka Pirilampa, kadgod je on tamo
odlazio, bilo kod velikog kralja4 ili kod nekog
drugog kao ambasador, a i sva ta kuća nije
ni u čemu neznatnija od koje druge. Prirodno
b je da u svemu budeš prvi kad iz takvih kuća
potičeš. Što se tiče izgleda, dragi Glaukonov
sine, čini mi se da ne zaostaješ ni u čemu ni
za jednim od tvojih predaka. A ako si zaista
dovoljno obdaren i razbori tošću i svime os­
talim o čemu je Kritija govorio, tada te je,
dragi Harmide, majka srećnog rodila.
Dakle, ovako stoji stvar. Ako već imaš
razboritost, kao što kaže Kritija, i ako si do­
voljno razborit, tada ti više ne bi trebale ni
Zalmoksidove basme, ni basme Abarida Hiper-
c borejca, već bi ti odmah trebalo dati sam lek
za glavu. Ako pak misliš da ti to još uvek
nedostaje, tada treba bajati pre davanja leka.
Reci mi dakle, sam da li se slažeš s Kritijom i
tvrdiš da si već dovoljno razborit, ili ti ona
nedostaje?
Harmid je najpre pocrveneo i još lep-
šim se pokazao — jer i sramežljivost je doliko­
vala njegovoj dobi — a potom je pouzdano od­
govorio. Rekao je naime, da mu sada nije la-
d ko ni da se složi ni da porekne to što je re­
čeno. Jer kad bih, reče, poricao da sam raz­
borit, bilo bi i besmisleno da sam protiv sebe
tako nešto govorim, a i Kritiju i mnoge dru­
ge kojima, kako kaže Kritija, izgledam razbo­
rit, učinio bih lažljivcima. A kad bih potvrđi­
vao i hvalio samog sebe, sigurno bih bio ne­
ugodan.
e Izgleda mi da pravo govoriš, Harmide, re­
koh. I meni se čini da bismo trebali zajedno is­
traživati da li poseduješ ili ne to što te pitam,
eda ni ti ne bi na silu govorio ono što ne že­
liš, ni ja nesmotreno počeo lečenje. Daikle,
ako tebi odgovara, želim da zajedno istražu­
jemo. A ako ti ne odgovara, batalimo to.
Ama, sasvim mi odgovara, reče, i zato,
što se toga tiče, istražuj onako kako sam mi­
sliš da je bolje istraživati.
159 Mislim da se to ovako može najbolje is­
traživati. Jasno je da, ako poseduješ razbori­
tost u sebi, možeš tada nešto o njoj misliti.
Jer, nužno je da ona kad je u tebi, ukoliko
jeste u tebi, pruža neko poznanje (aisthesis),
na osnovu koga bi moglo nastati u tebi neko
mišljenje o tome šta je i kakva je razboritost.
Zar ne misliš da je tako?
Mislim, svakako, reče.
Zar ne bi to što misliš jamačno mogao i
reći, kad već znaš helenski?
Možda, reče.
Dakle, da bismo pogodili da li je ona u
tebi ili nije, reci šta je po tvom mišljenju raz­
boritost?
b On je, najpre, aklevao i nije baš želeo da
odgovori. Potom, reče da se njemu međutim,
čini da je razboritost pravilno i mimo de-
lanje, na primer šetnja ulicom i razgovara-
nje i vršenje svega drugog na isti način.
Ukratko, reče, čini mi se da je to za šta L is­
taš neka mirnoća/sporost,
c Da li dobro govoriš? Zaista, rekoh, Har-
mide, neki tvrde da su mirni ljudi razboriti,
ali pogledajmo da li išta govore. Reci mi, nije
li razboritost nešrto plemenito (kalom)?5
Sigurno, reče.
Da li je (kod pisara najbolje što slična slo­
va piše brzo, ili sporo?6
Brzo.
Šta je s čitanjem? Da li je bolje brzo ili
sporo?
Brzo.
Pa, i brzo sviranje na kitari i žestoko rva­
nje nije li mnogo bolje od sporog i slabog?
Da.
A šta je sa šakanjem i pankratijem?7 Zar
nije isto?
Svakako.
d A trčanje, skakanje i sve telesne aktivno­
sti? Zar ne pripadaju dobru one koje su že­
stoke i brze, a onom lošem one koje su slabe
i spore?
Izgleda.
Pokazuje nam se, dakle, rekoh ja, da kod
tela nije najbolje ono mimo već ono najbrže
i najžešće. Zar ne?
Svakako.
A razumnost je nešto plemenito?
Da.
Kod tela, dakle, ne bi mirnoća/sporost
bila nešto najrazboritije, ako je razboritost
dobro?
Čini se da je tako, reče.
Je 1'? Da li je bolja laikoća ili težina
učenja?
Lakoća.
Da li lakoća učenja znači brzo učenje, a
težina sporo i tromo?
Da.
Nije li, takođe, bolje brzo i žustro pouča­
vati drugoga nego sporo i tromo?
Jeste.
Zatim, da li je bolje sećati se i pamtiti
sporo i tromo ili žustro i brzo?
2ustro i brzo, reče on.
160 A oštroumlje, nije li ono neka brzina du­
še, a ne njena sporost?
To je istina.
Zar nije i shvatanje očnog što je rečeno,
bilo u slučaju pisara, kitaraša ili bilo gde
drugde, najbolje kad je najbrže, a ne kad je
najsporije?
Da.
b Osim toga, u istraživanjima i htenju duše
nije onaj najsporiji, kako ja mislim, i onaj
koji se jedva odlučuje i jedva otkriva vredan
pohvale, već onaj koji to čini i lako i brzo.
Tako je, reče.
 Ne pokazuje Ili nam se Harmide, i u duši
i u telu da je bolje ono što je brzo i žestoko
od onoga što je sporo i mirno?
Izgleda.
Dakle, razboritost ne bi mogla biti neka
mirnoća/sporost niti bi, iz ovog razloga, raz­
borit život mogao biti miran život, kad 'on
mora budući razborit da bude dobar. Jedno
je od dva: ili nikako ili veoma retko su u ži­
votu spore delatnosti bolje nego brze i snažne,
ili one stvarno nisu ništa manje dobre od ja­
kih i brzih. No, ni tada razboritost ne bi bila
pre sporo delanje, a ne snažno i brzo, i to ni
u hodanju ni u govoru ni igde drugde, niti
bi miran život bio razboritiji od nemirnog,
pošto se u dokazu pretpostavilo da je razbo­
ritost nešto dobro, a ono što je brzo ne izgle­
da manje dobro od onoga što je sporo/mimo.
Čini mi se, Sokrate, da si u pravu.
E pa Harmide, rekoh ja, pogledaj u sebe
ponovo i pažljivije. Razmisli o tome kakvim
te čini razboritost kada je prisutna i kakva je
ona kad te može takvim učiniti. Kad sve to
shvatiš, reci valjano i muški šta ti se čini da
je razboritost?
A on poćuta, baš muški razmisli u sebi,
pa reče: Izgleda mi da razboritost čini da se
čovek stidi i da čovetka čini stidlijvim, i da
je razboritost isto što i stid.
Neka bude, rekoh ja. Zar se nisi malopre
složio da je razboritost nešto plemenito?
Sigurno.
Zar nisu razboriti ljudi i dobri?
Jesu.
Da li može biti dobro ono što ne čini
ljude dobrim?
Nikako.
Nije dakle samo plemenito već je i dobra
Čini mi se.
Šta, dakle? Zar ne veruješ da Homer dob­
ro govori*:
»stid nije dobar za siromaha«?
Verujem, reče.
Stid dakle, kako izgleda, i jeste i nije
dobro.
Izgleda.
A razboritost je zbilja dobro, ako njeno
prisustvo čini ljude dobrim, a ne lošim.
I meni se takođe čini da je tako kako ti
kažeš.
Znači, razboritost ne može biti stid, uko­
liko je ona nešto dobro, a stid nije više dob­
ro nego zlo.
Izgleda mi Sokrate, reče on, da si u pra­
vu; no, pogledaj kako ti se čini ovo određe­
nje razboritosti. Upravo sam se setio da sam
čuo od nekoga da je razboritost raditi svoj
posao. Gledaj da li ti se to čini pravo rečeno.
A ja rekoh: Vragolane, to si čuo od ovog
Kritije ili od nekog drugog mudraca.
Izgleda da je od drugog čuo, reče Kritija.
Jer ja to zbilja nisam rekao.
Ali šta menja reče Harmid, od koga sam
čuo?
Ništa, rekoh, jer uopšte ne treba gledati •
ko je to rekao, već da li je istinito rečeno
ili ne.
Sada pravilno govoriš, reče on.
Da, Zevsa mi, rekoh. No čudio bih se ako
uopšte otkrijemo kako s tim stoji stvar. Jer,
liči na neku zagonetku.
Zašto tako misliš?
Zato što jamačno nije mislio tako kako
je rekao, ako tvrdi da je razboritost raditi
svoj posao. Zar ti misliš da učitelj u pisa­
nju ne radi ništa kad piše ili čita?
Ja mislim da on nešto radi.
Da li ti misliš da učitelj pisanja samo
sopstveno ime piše i čita ili samo tome po-
 dučava vas decu, ili ništa manje ne pišete ime­
na neprijatelja nego vaša imena i imena pri­
jatelja?
Ništa manje.
Da li se kad to radite uplićete u tuđe
poslove, i jeste li nerazboriti?
Nikako.
A ipak radite ono što nije vaš posao, uko­
liko pisati i čitati znači raditi nešto.
Znači, svakako.
I lečenje, prijatelju, i građenje i tkanje
i proizvođenje bilo kog dela bilo kojom veš-
tinom jamačno jeste raditi nešto.
Sigurno.
Šta, dakle? Zar ti se čini da ibi država
bila dobro upravljana zakonom koji bi zahte-
vao da svako tka i pere vlastiti ogrtač, da
pravi sebi obuću, nakit i češalj i, s istog raz­
loga, sve ostalo, te da ne dira tuđe, a svoje da
proizvodi i radi?
162 Ne čini mi se, reče on.
Međutim, kada bi bila razumno uređena
bila bi dobro uređena/upravljana.
Kako da ne?
Razboritost, dakle, ne može biti to da se •
takve (stvari) proizvode i da se tako radi
svoj posao.
Izgleda.
Znači, zagonetao je, kako izgleda i kao
što ja malopre rekoh, taj što reče da je raz­
boritost raditi svoj posao, jer valjda nije tako
prost. Da li ti je to rekao neki blesan, Har­
mide?
b Nikako, reče, pošto je zaista baš izgledao
mudar.
Tada je još sigurnije, kako mi se čini, da
je to postavio kao zagonetku misleći da je
teško shvatiti šta je to ,raditi svoj posao'.
Možda, reče.
Šta bi moglo značiti to ,raditi svoj po­
sao'? Možeš li reći?
Zevsa mi, reče on, ja ne znam. No mo­
žda ništa ne preči da ni on ne zna šta je mi­
slio. Na to se nasmeja i pogleda Kriti ju.
Odavno je bilo očito da je Kritija razdra-
žen i da je častoljubiv pred Harmiidom i pri­
sutnima. I dok se ranije jedva suzdržavao,
tada više nije mogao. Čini mi se naime isti­
nito više od svega da je Harmid, što sam ja
i misilo, od Kritije čuo taj odgovor o razbo­
ritosti. Harmid, želeći da ne nosi razgovor
sam, već onaj čiji je to odgovor, podstakao
ga je i izjavio da je odgovor odbačen/pobijen.
A Kritija nije istrpeo već mi se učini da se
na njega naljutio kao pesnik na glumca koji
loše recituje njegove pesme. Pogledavši ga,
reče: Zar misliš, Harmide, da i onaj koji je
rekao da je razboritost raditi svoj posao, ne
zna šta je pod tim mislio, ako ti ne znaš?
Ali, rekoh ja, najbolji moj Kritija, uop-
šte nije čudno što on u toj dobi to ne zna;
a prirodno je i zbog godina i zbog pažnje
koju si tome posvetio, da ti to znaš. Ako se
zaista slažeš da je razboritost to što taj tvrdi
i ako prihvataš raspravu, ja bih mnogo radi­
je istraživao zajedno s tobom, da li je to što
je rečeno istinito ili nije.
Potpuno se slažem, reče, i prihvatam ras­
pravu.
Baš lepo od tebe. Ali reci mi da li se sla­
žeš i s onim što‘sam malopre pitao, s tim da
sve zanatlije nešto stvaraju?
Da.
Da li ti se čini da oni samo svoje stva­
raju, ili i ono što pripada drugim zanatli­
jama?
I ono što pripada drugim.
I razboriti su mada ne stvaraju samo
svoje?
Th šta smeta?
Meni ne smeta ništa, rekoh. No gledaj
da ne smeta onome koji pretpostavivši da je
razboritost raditi svoj posao, opet tvrdi da
ništa ne smeta da i oni koji rade posao dru­
gih budu razboriti.
Ja sam se valjda, reče on, složio s time
da su razboriti oni koji rade posao drugih,
ako sam se složio za one koji stvaraju.
Reci mi, rekoh, da li je za tebe isto stva­
rati (to poiein) i raditi (t6 prattein)?
Naravno da nije. Nije isto i proizvođe­
nje (to ergadzesthai) i stvaranje. To sam na­
učio od Hesioda koji reče da »nijedan posao
(ergon) nije sramota'9. Misliš li da ibi on, kad
bi tvrdio da se takvi poslovi i proizvode/iz­
vršavaju i čine, mogao reći da nijednom obu­
ćaru, prodaivcu usoljene robe ili nadničaru u
kući lošeg glasa, posao nije sramota. Ne treba
to misliti, Sokrate. I on je mislim smatrao da
je stvaranje (poiesis) različito od činjenja i
obrta, i da posao nije nikada sramota dok
stvaranje katkad to postaje: kad nije spojeno
s dobrim. Jer je on ono što se lepo i korisno
stvara, nazivao poslovima/delima, a takva stva­
ranja proizvođenjima i činjenjima. Treba reći
i to da je jedino takva dela/poslove smatrao
svojstvenim (čoveku), a da je sve štetne sma­
trao stranim. Zato valja misliti da i Hesiiod
i koji god drugi pametan čovek, razboritim
zovu onog koji radi svoj posao.
Čim si počeo Kritija, rekoh, znao sam
dosta tačno da ćeš ono što je svojstveno/vla­
stito čoveku nazvati njegovim dobrom, i stva­
ranja dobrog činjenjima/radnjama. Jer slu­
šao sam i Prodika 'koji pravi hiljadu razlika
u vezi imena. Ali dopuštam ti da svako ime
pridaš kako ti želiš; objasni samo kako ko­
ristiš ime. A sada odredi) iznova jasnije: da li
tvrdiš da je činjenje (praksis) dobra, ili stva­
ranje ili kakogod ti želiš da se to nazove, raz­
boritost?
Da, reče on.
Nije znači, razborit onaj koji čini zlo, već
onaj koji čini dobro?
A tebi se, reče on, najbolji moj, ne čini
tako?
Ostavi se toga, rekoh. Jer ne ispitujemo
kako se meni čini, već ono što ti sada tvrdiš.
E pa, ja zaista poričem da je razborit
onaj koji ne čini dobro već zlo, a tvrdim da
je razborit onaj koji čini dobro, a ne zlo.
Jer jasno ti definišem razboritost kao činje­
nje dobrog.
I možda ti, rekoh, ništa ne stoji na putu
da istinu govoriš. Međutim, čudi me to da
misliš kako razboriti ljudi ne znaju da su
razboriti.
Ali, ja to ne mislim!
Pa zar nisi malopre rekao da zanatlije ni­
šta ne preči da budu razboriti, makar radili
posao drugih?
Rekao sam. Ali šta to sad znači?
Ništa. No, reci mi da li ti se čini da neki
lekar koji leči nekog (drugog), koristi i sa­
mom sebi i onome koga leči?
Da.
Zair nije razborit onaj koji vrši svoju duž­
nost?
Razborit je, svakako.
Nije li dakle nužno da lekar zna kada je
korisno leči ti, a kada nije? I svaki zanatlija
kad mu mora koristiti posao koji radi, a
kad ne?
Verovatno ne.
Ponekad dakle, rekoh ja, mada je (kori­
stio ili naškodio, lekar ne zna kako je učinio;
međutim kada je koristio, kako ti kažeš, tada
je razborito učinio. Zar nisi tako rekao?
Jesam.
Zar ne izgleda tada da ponekad, kada je
koristio, on radi razborito i razborit je, a sam
ne zna da je razborit?
 Ali to, Sakrate, reče on, ne može biti, već
ako ti misliš da to nužno sledi iz onoga sa
čime sam se ranije složio, tada bih radije ne­
što od toga promenio i ne bih se stideo reći
da nisam pravilno govorio, nego što bih se slo­
žio da je čovek razborit mada ne poznaje sa­
mog sebe. Jer malne samo to, poznavati samog
sebe, zovem razboritošću i slažem se s onim
koji je u Delfima postavio takav natpis. Ovaj
natpis, ■čini mi se, je talko postavljen kao da
je pozdrav od boga za one koji ulaze (u hram)
umesto .zdravo' — kao da ovaj pozdrav nije
pravilan te ne treba to da nalažu jedan dru­
gom, već razboritost. Tako bog pozdravlja one
koji ulaze u hram različito nego što se ljudi
pozdravljaju. To je imao na umu postavljač
natpisa. I nikad ne govori drugo onome koji
ulazi nego: »Budi razborit«. A zbilja veoma
zagonetno, kao prorok, govori. Jer mada ,spo­
znaj isebe' i ,budi razborit’ znače isto, kao
što kažu natpisi i ja, mogao bi neko pomisliti
da se razlikuju, što se, izgleda mi, dogodilo i
onima koji su kasnije postavljali natpise, na
pr. plićeg suviše' ili ,jemčiš ld, propast je tu’.
Naime oni su pomislili da je ,spoznaj sebe'
savet, a ne pozdrav koji bog upućuje onima
koji ulaze (u hram). Potom, da bi i sami po­
stavili ništa manje korisne savete, oni isu te
napisali i postavili. Ono radi čega sve to govo­
rim, Sakrate, jeste ovo: prepuštam ti sve Što
je ranije rečeno — jer možda si ti govorio o
tome pravilnije, možda ja, ali jasno nije bilo
ništa od onoga što smo govorili — no sad že­
lim da ovo raspravimo, ako se ne slažeš da je
razboritost poznavati samog sebe.
Ali Kritija, ti se ponašaš kao da sam ja
rekao da znam to o čemu pitam i kao da samo
do moje volje stoji da se s tobom složim. Nije
tako već ja uvek istražujem zajedno s tobom
ono što je pretpostavljeno zato što sam ne
znam, a kad istražim, imam volju da ti kažem
da li se slažem ili ne. Suzdrži se zato dok ne
istražim.
Istražuj, reče.
Pa i istražujem, rekoh. Ako je razboritost
zbilja neko poznavanje, tada je jasno da ona
mora biti neko znanje (episteme). Zar ne?
Jeste, i to znanje o sebi samom.
Zar nije i medicina, rekoh, znanje o
zdravlju?
Svakako.
Kad bi me, dakle, ti pitao za šta nam ko­
risti i šta proizvodi medicina, znanje o zdrav-
d Iju, rekao bih ti da nam ona donosi nemalu
korist. Jer, proizvodi zdravlje koje je, ako
nemaš ništa protiv, za nas dobar proizvod.
Nemam ništa protiv.
A kad bi me pitao za arhitekturu, koja je
znanje o građenju, koji proizvod proizvodi, re­
kao bih ti da proizvodi kuće. Isto je i s osta­
lim veštinama. E pa, treba da i ti za razbori­
tost, budući da tvrdiš da je ona znanje o sebi
samom, možeš da odgovoriš na pitanje: Kri-
e t-ija, koji nam to lep i dostojan imena proiz­
vod proizvodi razboritost, to znanje o sebi
samom? Hajde, reci!
Ali Sokrate, reče on, ne istražuješ pra­
vilno. Ta nije ona slična drugim znanjima, a
ni ona nisu jedna drugima slična. Ti, pak, is­
tražuješ kao da su slična. Jer reci mi šta je
takav proizvod u veštini računanja ili u geo­
metriji, kao što je to kuća u graditeljstvu, ogr­
tač u tkaćkoj veštini ili mnogi drugi takvi pro­
izvodi koji bi se kod mnogih veština mogli po-
166 kazati? Možeš li mi u ovim veštinama pokazati
takav nekakav proizvod? Sigurno ne možeš.
Ja rekoh da govori istinu no da mu kod
syih tih znanja mogu pokazati ono o čemu su
ta znanja, što se razlikuju od samog znanja.
Na primer, rekoh, veština računanja jeste
znanje o parnom i neparnom, o tome kako se
mnoštvo odnosi prema njima i kako se oni
međusobno odnose. Nije li tako?
Svakako, reče.
Nije li parno a neparno različito od same
veštine računanja?
Kako da nije?
Takođe, veština merenja je veština me-
renja težeg i lakšeg, a teško i lako se razlikuju
od same veštine merenja. Slažeš li se?
Naravno.
Pa reci onda o Čemu je to različitom od
same razboritosti, razboritost znanje?
To je ono Sokrate!, reče on. Došao si do
istog sluteći to po čemu se razboritost razli­
kuje od svih znanja; no ti tražiš neku sličnost
između nje i ostalih. Nije to taiko, jer dok sva
druga znanja jesu znanja o nečemu drugom, a
ne o samima sebi, ona jedina jeste znanje i o
drugim znanjima i o samoj sebi. Daleko o d ’
toga da ti to ne znaš; mislim da činiš ono što
si malopre poricao da činiš: pokušavaš da
mene opovrgneš ostavivši po strani predmet
rasprave.
Kako, rekoh, možeš misliti da ja, naravno
ako to činim, opovrgavam radi ičega drugog
do radi onoga zbog čega bih i samog sebe is­
pitivao?
Jer, bojim se da mi se ne potkrade da
mislim da nešto znam, a da zapravo ne znam.
Pa i sada, ja tvrdim da istražujem ponajviše
radi samog sebe, a sigurno i radi drugih, svo­
jih prijatelja. Ili ti misliš to da se svaka
stvar upozna onakva kakva je, nije zajedničko
dobro gotovo svim ljudima?
Svakako, Sokrate, reče on.
Onda, dragi moj, odgovori smelo kako se
tebi čini, na postavljeno pitanje, i ne misli o
tome da li je opovrgnut Kritija il'i Sokrat.
Obrati pažnju na sam dokaz i gledaj šta će
se dogoditi s opovrgnutim.
Ćini mi se, reče, da pametno govoriš, i
učiindou taJco.
Reci onda, šta tvrdiš o razboritosti?
Tvrdim da je ona jedina od svih ostalih
znanja znanje i o samoj sebi i o ostalim
znanjima.
Ukoliko je znanje o znanju, rekoh, zar
ne bi bila i znanje o neznanju?
Svakako, reče.
167 Znači, razborit čovek će jedini poznavati
samog sebe i biti sposoban da prosudi šta zna
a šta ne zna, i isto tako će moći da vidi šta
ostali znaju, misle da znaju i znaju zaista, ili
šta misle da znaju, a ne znaju. T o ‘neće moći
niko drugi do on. I upravo to znači biti raz­
borit, razboritost, i poznavati samog sebe: zna­
ti šta se zna, a šta se ne zna. Da fo je to ono
što tvrdiš?
Jeste.
b Pogledajmo onda ponovo, po treći, srećni
put10, najpre da li je to — znati da znaš ono
što znaš, i da ne znaš ono što ne znaš — mo­
guće, a potom, ako je stvarno moguće, kakvu
bismo korist imali od tog znanja.
Zaista treba istražiti.
Hajde, ¡Kritija, rekoh, pogledaj hoćeš Ii
o ovome izneti na videlo nešto prikladnije
nego ja, jer ja sam u neprilici. Da li te zanima
zašto?
Svakako, reče on.
Da li sve to što si rekao može, ako je tako
kako ti tvrdiš, značiti išta drugo do to da
postoji, neko jedinstveno znanje koje nije zna­
nje o nečem drugom već o samom sebi i osta-
c Hm znanjima i koje je takođe i znanje o ne­
znanju?
Upravo to.
Pogledaj prijane, rekoh ja, kakvu besmi­
slicu pokušavamo da tvrdimo. Jer ako isto to
razmotriš u drugim (stvarima), mislim da će
ti se učiniti nemogućim.
Kako, i koje su to druge {stvari)?
Ove. Misliš li da postoji neko gledanje
koje nije gledanje onoga čega su gledanja os­
tala gledanja, nego koje je gledanje sebe sa­
mog, ostalih gledanja i ne-gledanja isto tako,
koje mada je gledanje ne opaža nijednu boju,
već samo sebe i ostala gledanja? Misliš li da
postoji neko takvo gledanje?
Zevsa mi, ne mislim.
A slušanje koje ne sluša ni jedan zvuk,
već sluša samo isobe, ostala slušanja i ne-slu-
šanja?
Ni to.
Ukratko, da li ti se čini da kod bilo kog
opažanja postoji neko opažanje opažanja i sa­
mog sebe, koje ne opaža ništa od onoga što je
predmet opažanja?
Ne čini mi se.
Ali čini ti se da postoji neka žudnja koja
nije žudnja ni za kojim uživanjem, već za
samom sobom i drugim žudnjama?
Ama, nikako.
Ni htenje, mislim, koje neće ni jedno
dobro, već samo sebe i ostala htenja.
Svakako ne.
A da li bi mi mogao reći da postoji takva
ljubav koja nije ljubav ni prema kakvoj le-
poti, već prema sebi samoj i drugim ljuba­
vima?
Ne bih, reče.
Jesi li, ipak, ikada video nekakav strah
koji se boji sebe samog i ostalih strahova, a
ne boji se ničeg strašnog?
Nisam video, reče.
A mnenje koje je mnenje o mnenjima i o
sebi samom, i koje ne mni ništa od onoga što
druga mnenja mniju?
Nikako.
Međutim, kako izgleda, tvrdimo da pos­
toji neko takvo znanje koje nije znanje ni o
kom predmetu učenja, već je znanje o sa­
mom sebi i o ostalim znanjima?
Tvrdimo, zaista.
Nije li neobično, ako zaista postoji? Jer
mi nikako ne tvrdimo da ono ne postoji, već
još (uvek) istražujemo da li postoji.
Pravo govoriš.
Dobro. Ovo znanje jeste znaje o nečemu,
i ima takvu nekakvu moć da bude znanje o
nečemu. Zar ne?
Svakako.
Upravo kao što veće ima takvu neku moć
da bude veće od nečega?
Ima zaista.
Zar ne od nečega manjeg, ukoliko treba
da bude veće?
Nužno.
Kad bismo dakle otkrili nešto što je veće
od onoga što je veće, i od samog sebe, a koje
nije veće ni od čega od čega je (sve) ostalo
veće, tada bi njemu sigurno pripadalo i to da
bude manje od samog sebe, ukoliko je veće
od samog sebe? Zar ne?
To je sasvim nužno, Sokrate, reče on.
Ili, ako je nešto dvostrukost i u odnosu
na druge dvostrukosti i u odnosu na sebe, ne
bi li ono bilo polovina i samog sebe i drugih
dvostrukosti? Jer dvostruko nije dvostruko ni­
čeg drugog nego polovine.
Istina je.
A ono što je veće od samog sebe biće i
manje, ono što je teže biće lakše, a ono što je
starije, mlađe, i tako dalje. Sto god se u vla­
stitoj moći odnosi prema samom sebi, imaće
i onu suštinu prema kojoj se njegova moć
odnosi. Mislim na ovo: slušanje, na primer,
nije slušanje ničega drugog do zvuka, zar ne?
/
 Da.
Dakle, ukoliko ono treba da sluša samo
sebe, ono treba da sebe sluša kao ¡nešto što
daje zvuk, jer drugačije ne bi moglo čuti.
Sasvim nužno.
Pa i viđenje, najbotlji moj, nužno treba
imati boju ukoliko treba da vidi samo sebe.
e Jer viđenje/vid ne može videti nešto bezbojno.
Svakako ne.
Vidiš li K ritija da u svemu ovome što smo
razložili za jedno izgleda potpuno nemoguće,
a za drugo veoma neverovatno da se u vlas­
titoj moći odnose prem a sebi samima? Za veli­
čine, mnoštva, i tome slično, ovo je sasvim
nemoguće. Nije li tako?
Sasvim.
A što se tiče slušanja, viđenja, toga da
169 kretanje samo sebe kreće i toplota pali, i sve­
ga takvog, neki u to ne bi mogli verovati, a
drugi možda bi. Zaista velik čovek je potre­
ban, prijatelju, koji će zadovoljavajuće ovo
podeliti u svemu: da li ni jednoj stvari nije
prirođena da se u vlastitoj moći odnosi prema
samoj sebi, već (samo) prem a drugom, ili
nekima jeste a nekima nije prirođeno. Tako-
đe, ako postoje neke (stvari) koje se odnose
same prema sebi, da li je među njim a znanje
koje mi nazivamo razboritošću. Ne verujem
b da ja mogu to razdeliti. Zato niti mogu si­
gurno tvrditi je li moguće da postoji znanje
o znanju, niti, ako zaista postoji, prihvatam
da je to razboritost pre nego što ispitam kori­
sti li nam takvo nešto ili ne. Jer svakako slu­
tim da je razboritost nešto korisno i dobro.
Dakle, ti, sine Kalaishrov, — je r tvrdiš da je
to znanje o znanju a i o neznanju, razobritost
— pokaži na j pre da je to, o čemu sam malo-
pre govorio, moguće, a potom da je i korisno
c uz to što je moguće. I tada bi me možda sa-
svim uverio da pravilno govoriš o tome šta je
razboritost.
Kad je K ritija to čuo i kad je video da
sam zapao u teškoće, učini mi se da je i sam
usled mojih teškoća nagnan u teškoće i svla­
dan njima, kao otni koji kad drugi pred njim a
zevaju zevajiu i sami. Pošto je svagda na do­
brom glasu, stideo se prisutnih i nije hteo da
se složi sa mnom da nije moguće razlikovati,
na šta sam ga pozvao, te nije rekao ništa ja ­
ri sno, prikrivajući svoju nepriliku. Tada ja, da
bi se razgovor nastavio, rekoh: Ali, ako hoćeš *
yi Kritija, složićemo se zasad u tome da može
j postojati znanje o znanju, a drugi put ćemo
Y i istražiti da li je tako ili nije. Ako je to zaista
moguće, reci mi zašto to omogućava da se zna
šta neko zna, a šta ne zna? Jer valjda smo
rekli da je to poznavati sebe biti razborit,
zar ne?
e Svakako, reče on, i događa se tako, So-
krate. Jer ako neko poseduje znanje koje sa­
mo sebe zna, tada on može biti isti kao ono
što poseduje, kao što je čovek brz kad pose-
duje brzinu, lep kad poseduje lepotu, znalac
kad poseduje znanje. A kad poseduje znanje
koje je znanje o samom sebi, sam će biti zna­
lac samog sebe.
Ne sumnjam, rekoh ja, u to da neće po­
znavati kad poseduje to što zna samo sebe;
no, kakva je to nužnost da onaj koji to ipose-
duje zna šta zna, a šta ne zna?
170 Zato što je, Sokrate, to isto kao ono.
Možda, rekoh, ali ja sam, čini se, uvek
isti. Jer opet ne razumem kako je isto znati
šta se zna i znati šta se ne zna.
Kako to misliš?
Ovako, rekoh ja. Da li će ovo znanje o
znanju, budući takvo, moći razlikovati nešto
više do to da ovo jeste znanje, a ono nije?
Neće, već toliko.
b Je li ono isto kao znanje i neznanje o
zdravom, ili znanje i neznanje o pravednom?
Nikako.
Jedno je, mislim, medicina, drugo poli­
tika, a treće ništa drugo do znanje (koje tra­
žimo).
Ta kako da ne?!
Dakle, ako neko ne razume zdravo ili pra­
vedno, već poznaje samo znanje, pošto pose-
duje znanje samo o tome da nešto zna i da
poseduje neko znanje, tada bi on valjano po­
znavao i samog sebe i sve ostalo, zar ne?
Da.
c No kako će pomoću ovog znanja znati da
zna? Jer zaista, zdravlje se poznaje pomoću
medicine, a ne pomoću razboritosti, sklad po­
moću muzike, a ne razboritosti, i tako u sve­
mu, zar ne?
Izgleda.
1 Kako će se pomoću razboritosti, ukoliko
lje ona samo znanje o znanjima, znati da se
¡poznaje zdravlje ili gradnja?
Nikako.
d Znači, to, znati šta se zna a šta ne ma,
ne bi bila razboritost već, kako izgleda, s&mo
to da se zna i da se ne zna.
Verovatno.
Dakle, razborit čovek neće moći da ispita
kad neko ustvrdi da zna nešto, da li ovaj zna
to što tvrdi da zna, ili ne zna, već će znati
samo toliko da ovaj ima neko znanje, a o
čemu S to mu razboritost neće omogućiti
da zna.
Izgleda da neće.
e Neće, dakle, moći da razlikuje ni onog
koji se pretvara da je lekar, a nije, od onog
koji je to zbilja, niti kog drugog znalca od
neznalice. Pogledajmo to na primeru: ako raz­
borit čovek, ili bilo ko drugi, hoće da razluči
istinskog lekara od onog koji to nije, zar neće
ovako učiniti: neće s njim razgovarati o medi­
cini, jer lekar, kako rekosmo, ne zna ništa
osim zdravog i bolesnog?
Da, učiniće tako.
A o znanju ne zna (lekar) ništa, već to
jedino razboritosti pripada.
Da.
Dakle, lekar ne zna ništa o medicini, po­
što je medicina znanje.
Istina je.
Razborit čovek će, dakle, za lekara znati
da poseduje neko znanje, a ako je potrebno
da iskuša i koje je, tada će nešto drugo ispi­
tivati. Jer, ne određuje li se pomoću ovoga, tj.
svog predmeta, svako znanje da nije s&mo
znanje, već i koje je?
Upravo pomoću toga.
A medicina je određena kao različita od
drugih znanja po tome što je znanje o zdra­
vom i bolesnom.
Da.
Nije li nužno da onaj koji hoće da istra­
žuje medicinu istražuje to čime se ona bavi,
a nikako ne ono izvan nje, čime se ona ne
bavi?
Svakako.
Znači onaj koji ispravno istražuje, posma-
traće lekara kao lekara, u slučajevima zdravlja
i bolesti.
Izgleda.
On posmatra (lekara) u takvim stvarima,
bilo da se o njima govori ili da se na njima
radi, da li istinito govori i da li pravilno radi,
zar ne?
Nužno.
Da li bi iko mogao bez (poznavanja) me­
dicine pratiti ijedno od ova dva?
Nikako.
 te
c Kako izgleda, ne bi to mogao niko drugi
osim lekara, pa ni razborit čovek. Jer bio bi
lekar uz to što je razborit.
Tako je.
Tada je sigurno da, ako je razboritost
samo znanje o znanju i neznanju, neće ona
moći da razlikuje ni lekara koji zna svoj za­
nat od onog ikoji ine zna, već se pretvara ili
misli da zna, niti ikog drugog koji bilo šta
zna, osim u slučaju kad razborit čovek po­
znaje istu veštinu — kao i druge zanatlije.
Izgleda, reče.
d Kakve bismo, rekoh, Kritija koristi imali
od razboritosti ako je takva. Jer kad bi, kao
što smo pretpostavili na početku, razborit ćo-
vek znao šta zna, a šta ne zna, jedno da zna,
a drugo da ne zna, i kad bi bio sposoban da
ispita i drugog kome se isto ovo događa, bilo
bi nam veoma korisno da budemo razboriti.
Jer i mi sami koji posedujemo razboritost, i
ostali kojima bismo upravljali, proživeli bismo
e život kao bezgrešni. Mi sami ne bismo pokuša­
vali da radimo ono Što ne znamo, već bismo
pronašli one koji znaju, i njima prepustili, niti
bismo dopuštali da oni kojima upravljamo
rade nešto drugo do ono što bi, da rade, pra­
vilno radili — a to bi bilo ono što znaju — i
tako bi se zbog razboritosti dobro upravljalo
i kućom i državom i svim drugim. Jer kad je
172 greška odstranjena, a pravilnost vlada, tada je
nužno da takvi ljudi sve rade plemenito i do­
bro, a da oni koji dobro čine budu srećni.
Nismo li tako, rekoh ja, Kritija, govorili o raz­
boritosti ističući koliko je dobro da čovek zna
šta zna, a šta ne zna?
Svakako, reče, tako smo govorili. No, sada
vidiš da nam se pokazalo da takva nauka ni­
kako ne postoji.
Vidim, reče.
48
Da li, dakle, to što smo sada otkrili kao
razboritost, to znanje o znanju i neznanju,
pruža tu prednost da onaj koji ima razbori­
tost šta god da uči uči lakše i da mu je sve
jasnije, pošto uz sve što uči gleda to znanje,
i da bolje ispituje druge u onome što i sam
uči, dok oni ispitujući bez tog znanja rade to
slabije i lošije? Da li je, dragi moj, takva ne­
kakva korist koju od razboritosti možemo do­
biti, a mi gledamo u nešto veće i tražimo da
to bude veće nego što jeste?
Možda je tako, reče.
Možda, rekoh. A možda mi nismo valjano
potražili. Zaključujem po tome što ako je ta­
ko, tada se za razboritost pokazuje nešto be­
smisleno. Pogledajmo to, hoćeš li? Složimo se
i s tim da je moguće da se znanje zna, i s
onim što smo na početku predložili da je raz­
boritost znanje o tome šta se zna i šta se ne
zna. Dopustimo sve to fi (ništa) ne uklanjajmo.
I pogledajmo sada još bolje da ¡li bi nam za­
ista razboritost išta (koristila, takva kakva je.
Jer ono što smo malopre govorili — da bi raz­
boritost određujući upravljanje i 'kućoan i dr­
žavom, bila veliko dooro kad bi bila takva —
ne izgleda mi pravilno, Kritija.
Kako to?
Jer smo se, rekoh ja, olako složili u tome
da bi za ljude bilo neko veliko dobro kad bi
svako od nas radio ono što zna, a ono što ne
zna prepuštao znalcima.
Zar se nismo, reče on, s pravom složili?
Ne čini mi se, rekoh.
Zaista čudne stvari govoriš, Sokrate.
Tako mi psa, rekoh, i meni se tako čini
i sada a i malopre, kad sam rekao da mi se
pokazuje nešto neobično i da se bojim kako
ne istražujemo pravilno. Jer zbilja, ako je raz-
173 boristost zaista nešto takvo, ne izgleda mi ni
malo očito da nam ona donosi dobro.
49
 Kako to? Reci, da bismo i mi znali šta
misliš.
Mislim, rekoh, da govorim besmislice; pa
ipak, ako se čovek imalo brine o sebi, nužno
je da istražuje ono što mu se pokazuje čak i
ako je nepromišljeno.
Dobro govoriš.
De, poslušaj moj san, rekoh, bilo da je
došao kroz rog ili kroz slonovsku kljovu. Kad
bi rozboritost, takva kakvu smo je sad odre­
dili, zaista nama vladala, tada bi se sve radi­
lo na osnovu znanja i niti bi nas mogao preva­
riti neko ko za sebe govori da je krmanoš, a
nije to, niti bi se mogao prikriti lekar, vojsko­
vođa i bilo ko drugi ko sebe prikazuje kao
znalca nečega što ne zna. A kad bi ovi bili ta­
kvi istinski veštaci, da li bi nam se moglo do­
goditi išta drugo nego da u telu budemo zdra­
viji, da budemo spašeni iz opasnosti na moru
ili u ratu, da nam sva oprema, odeća, obuća,
i svi predmeti budu vešto napravljeni, i mno­
go toga drugog? Takođe, i gatanje će, vođeno
razboritošću, postati znanje o budućim doga­
đajima. Lažljivci će biti osujećeni, a istinski
gatari će biti postavljeni kao proroci buduć­
nosti. Da bi ljudski rod tako opremljen, živeo
i radio sa znanjem, s tim se slažem — jer raz­
boritost koja nas čuva ne bi dopustila da nam
neznanje prodrevši postame saradnik — ali da
bismo, radeći sa znanjem, radili dobro i bili
srećni, e to još ne možemo shvatiti, dragi moj
Kritija.
Ali zaista, reče on, nećeš lako pronaći neki
drugi cilj dobrog činjenja, prezreš Ii znalačko
činjenje.
Poučd me još, rekoh, u nečemu neznat­
nom. O kom znalačkom činjenju govoriš? Da
li o znalačkom sečenju koža?
Zevsa mi, ne.
Već o znalačkom radu s bronzom?
Nikako.
Već s vunom, drvetom, ili s nečim drugim
te vrste?
Nipošto.
Dakle, rekoh ja, ne ostajemo više pri tvrd­
nji da je onaj koji znalački živi srećan. Jer
ovi, mada žive sa znanjem, po tebi nisu srećni,
pa mi se čini da si ograničio sreću na neke
koji znalački žive. Možda misliš na onoga o
174 kome sam ja malopre govorio, na onoga koji
zna sve što treba da bude, na gatara. Govoriš
li o njemu ili o nekom drugom?
I o njemu, reče, i o drugom.
O kome? Zar ne o nekom takvom koji zna
sve o prošlosti i o sadašnjosti uz to što po­
znaje budućnost, i za koga nema ničega što
ne zna. Pretpostavimo da takav čovek postoji.
Mislim da ne možeš reći da postoji neko ko
od ovoga još znalačkije živi.
Ne mogu, svakako.
Želeo bih da znam još ovo: koje znanje
ga čini srećnim? Da li sva jednako?
Nikako, reče on.
b Nego koja ponajviše? Da li ono pomoću
koga zna ono što jeste, što je bilo i što treba
da bude? Da li je to ono znanje kockanja?
Ama, kakvo kockanje?
Već računanja?
Nikako.
Već znanje o zdravom?
To pre, reče.
A «no koje je najpre, rekoh, o čemiu je?
O dobru i o zlu, reče on.
O vragolane, rekoh, odavno me vodiš na­
okolo krijući (od mene) da ne čini da ljudi
dobro rade i srećno žive znalačko življenje, pa
c ni posedovanje svih drugih znanja, već samo
tog jednog znanja, znanja o dobru i zlu. Jer,
Kritija, ako odvojiš ovo znanje od ostalih
znanja, hoće li medicina išta manje izlečivati,
 obućarska veština proizvoditi obuću, tkačka
veština tkati, a krmanoška i vojskovodna spre­
čavati pogibiju na moru ili u ratu?
Ništa manje, reče.
No, dragi moj Kritija, ništa od ovog nam
neće biti dobro i korisno ako nije prisutno
ovo znanje.
Istinu govoriš.
Ali ovo znanje, kako izgleda, nije razbo­
ritost, već je to znanje čiji je zadatak (ergon)
da nam koristi. Jer ono nije znanje o znanji­
ma i neznanjima, već o dobru i zlu, tako da
ako je ovo korisno, razboritost bi bila nešto
sasvim drugo.
Ali zašto, reče on, ne bi sama donosila
korist? Jer ako je razboritost zaista znanje o
znanjima, te upravlja (svim) ostalim znanji­
ma, tada bi nam koristila pošto bi upravljala
bez sumnje i ovim znanjem o dobru.
Zar bi ona, rekoh, stvarala i zdravlje, a
ne medicina? I da li bi i ostale (predmete)
veština ona sama stvarala, a ne bi one stvarale
svaka svoje? Nismo li se odavno uverili da je
ona samo znanje o znanju i neznanju, ni' o
čemu drugom? Nije li tako?
Izgleda,' zaista.
Onda ona neće biti stvaralac zdravlja.
Nikako.
Jer zdravije pripada drugoj veštini, zar
ne?
Drugoj.
Dakle, razboritost nam prijatelju, ne do­
nosi ni korist. Jer ovaj smo zadatak malopre
prepustili drugoj veštini, zar ne?
Svakako.
Kako će nam onda razboritost koristiti,
kad ne stvara nikakvu korist?
Izgleda nikako, Sokrate.
Vidiš li, Kritija, da se opravdano odavno
plašim i s pravom sebe optužujem da pogre­
šno istražujem o razboritosti. Jer da sam ja
išta valjao ne bi nam se nikad ono za šta se
slažemo da je od svega najbolje, pokazalo ne­
korisno. A sad smo sasvim svladani i ne mo­
žemo da otkrijemo za koju je uopšte stvar za­
konodavac postavio ime »razboritost'. Među­
tim, složili smo se oko mnogo toga što nije
sledilo u razgovoru. Složili smo se da je raz­
boritost znanje o znanju, mada to razgovor
nije dopuštao niti je rekao da je tako. Složi-
smo se da ovom znanju pripada da poznaje i
zadatke drugih znanja, mada ni to razgovor
nije dopuštao, da bi nam razborit čovek (na
kraju) postao onaj koji zna da zna ono Što
zna i da ne zna ono što ne zna. U tome se
zai'sta sasvim velikodušno složismo, a da nismo
ni primetili da je nemoguće da čovek ipak
nekako zna ono što nikako ne zna. Jer, prema
našem slaganju on zna da ne zna — kako ja
mislim, nema toga od čega ovo ne bi bilo ne-
razumnije. I mada smo mi bili blagi, i nismo
bili strogi, istraživanje ipak nije moglo ništa
više otkriti istinu, već se toliko sebi narugalo,
da nam je veoma drsko kao nekorisno poka­
zalo ono oko čega smo se odavno složili i kao
fikciju postavili. Manje žalim sebe samog, no
tebe Harmide, veoma žalim. Jer ti, mada si po
liku takav, i uz to najrazboritiji po duši, ni­
kakve koristi nećeš imati od te razboritosti,
niti će ti pomoći u životu. Joiš više žalim zbog
basme koju sam naučio od Tračanina, ako
sam je s velikim naporom učio ni za šta vred-
no. Svakako ne mislim da je to tako već da
sam ja loš istraživač. Jer mislim da je razbo­
ritost zaista neko veliko dobro, i da si srećan
(Harmide) ako je zbilja poseduješ. Gledaj sa­
mo imaš li je, i ne triži nikakve basme. Jer
ako je imaš, ja bih te radije posavetovao da
mene smatraš brbljivcem i nesposobnim da
išta razumom ispitujem, a samog sebe utoliko
srećnijim ukoliko si razboritiji.
 A Harmid reče: Ali Zevsa mi, Sokrate, ne NAPOMENE
znam ni da li je imam ni da li je nemam. Tži
kako bih mogao znati ono što ni vi, kako ka-
b žeš, ne možete otkriti šta je? Međutim, ja tebi
ne verujem puno i za samog sebe, Sokrate, za­
ista mislim da mi treba ta basma. Što se mene
tiče ništa ne preči da mi bajaš danima — dok
ti ne kažeš da je dovoljno.
Neka bude tako, reče Kritija. Ako to uči­
niš Harmide, ako dopustiš Sokratu da ti baja
i ako ga ne ostaviš ni u velikom ni u malom,
meni će to biti dokaz da si razborit.
Veruj da ću ga slediti i da ga neću osta­ ' Basila (Kraljica) je božanstvo koje je zajedno s Nelejom
viti. Jer strašno (deina) bih činio, kad ne bih i Kodrom poštovano u Atini.
slušao tebe tvog staratelja i kad ne bih činio * »bela merna linija«, tj., nesposoban da razlikuje.
ono što zahtevaš. * To je porodica kojoj pripadaju i Harmid i Kritija.
4 »Veliki kralj« je titula persijskog kralja.
Zahtevam zaista, reče on.
Ciniću tako a to počevši od ovog dana. * Kalon znači mnogo više. Dalje je u tekstu samo pozitiv
(kalon) prevođen sa »plemenito«; komparativ (kallion)
Šta se, rekoh ja, vas dvojica dogovarate?
Šta da činite? ; sa »bolje«.
Ništa, reče Harmid. Već smo se dogo­ * Sokratov »argument« se zasniva na dvoznačnosti izraza
vorili. hesykhos (miran, spor).
Prisilićeš me znači, rekoh, i nećeš mi dati 1 pankration je borilačka veština sastavljena od šakanja
ni da prigovorim? i rvanja.
Da, reče, pošto ovaj naređuje. Prema to- * Od. 17.347.
d me, ti razmisli šta ćeš. ' Poslovi i dani, 309.
Ali nema svrhe, rekoh. Jer tebi se nije­ “ Kod Platona poslovični izraz »treći pehar spasitelju«.
dan čovek ne može suprotstaviti kad se pri­ »Spasitelj« je epitet Zevsa. Zevs Spasitelj je imao svoje
hvatiš nečega, pa i kad silu upotrebljavaš. hramove u lukama i tu mu se posvećivao treći pehar
vina. Ovaj treći pehar je tako postao simbol uspeha, a
Ne suprotstavljaj se, reče, dakle ni ti. treći pokušaj u nečemu je postao onaj srećni pokušaj.
Neću se suprotstavljati, rekoh.
 LAHET

St. II
p. 178

a Lisimah: Nikija i Lahete, gledali ste čoveka

pod oklopom u borbi; no nismo vam rekli
zašto smo vas ja i Melesija pozvali da zajedno
posmatramo, pa ćemo vam sada reći. Smatra­
mo da s vama treba slobodno da govorimo,
b jer postoje neki koji se takvima podsmevaju,
te ne kažu ono što misle upita li ih čovek za
savet, već govore drugo, protivno svom uve-
renju, pogađajući (stav) onoga koji traži sa­
vet. No pošto smo smatrali da vi i dovoljno
poznajete (stvar), i da ćete nam reći tačno
onako kako vam se čini, mi smo vas, eto, po­
zvali da se posavetujemo o tome šta nam je
179 činiti.
a Evo zbog čega pravim toliki uvod. Ovo su
nam sinovi, ovaj je Melesijin i po dedi nazvan
Tukidid, a ovaj je moj, i on takođe nosi de-
dovsko ime, ime mog oca — zovemo ga, na­
ime, Aristeid. Mi smo odlučili da im posve­
timo svu moguću brigu, i da ne učinimo kao
mnogi, tj., da ih kada se zamomče, pustimo
da rade šta im je volja, već da upravo sada i
b započnemo da se o njima brinemo koliko god
možemo. I, pošto znamo da i vi imate sinove,
smatrali smo da se vi, ako uopšte iko, brine­
te za sinove kako bi, kad ih odnegujete, bili
najbolji. Ako možda niste često mislili o tome,

57
mi vas podsećamo da to ne treba zanemariti,
i pozivamo vas da se zajedno s nama pobri-
nete za sinove. No, treba da čujete, Nikija i
Lahete, otkud nam to pade na pamet, mada je
malo poduže. . poslovima. Njima se uglavnom događa to o
Naime, ja i ovaj ovde, Melesija, živimo za­
jedno, a i naši momci takođe. Kao što sam i
na početku rekao, bićemo otvoreni prema va­
ma. Svaki od nas može da priča mladićima o
mnogim i lepim delima svoga oca, o onim
koja je počinio u ratu, upravljajući saborci-
ma, i o onima koja je počinio u miru, uprav­
ljajući gradom; nijedan od nas, međutim, ne
može pričati o svojim vlastitim delima. Zbog
toga nas je stid pred njima i optužujemo svo­
je očeve što su nas pustili da živimo razma­
ženo kad smo se zamomčili, a oni se bavili
brigama drugih. Isto to dokazujemo i ovim
mladićima govoreći im da će ostati bez slave
ako se ne brinu za sebe i ne slušaju nas, a da
će možda postati vredni imena koja nose,
ako se budu brinuli. Oni kažu da će nas slu­
šati, pa mi tražimo upravo to usled čega bi,
kad to nauče i tome se posvete, postali naj­
bolji. Neko nam je savetovao da bi za mladog
čoveka bilo dobro da nauči boriti se pod oruž­
jem, hvalio je čoveka čiju ste predstavu sad
gledali i pozvao nas da pogledamo. Nama se
učini da treba da dođemo na predstavu i da
vas pozovemo da zajedno posmatramo, a i da
se posavetujemo i udružimo, ako hoćete, u
brizi za sinove. To je ono što smo hteli da
vam saopštimo, a vaš je već zadatak da sa-
vetujete o ovom nauku, da li vam se čini da
ga treba učiti ili ne treba, i o ostalom — ako
možete da pohvalite neki nauk ili zanimanje
za mladog čoveka — i da nam kažete hoćete
li da se udružimo.
Nikija: Što se mene tiče, Lisimaše i Milesija,
ja hvalim vaš naum i rad sam da učestvujem,
a mislim da je i s Lahetom isto.
b Lahet: Tačno, Nikija. Jer ono što je Lisimah
upravo govorio o svom ocu i o Milesijinom
ocu, čini mi se da je veoma dobro rečeno i za
njdh, i za nas, i za sve koji se bave državnim
čemu on govori, i kod dece i kod (svega) os­
talog: svoje vlastito zapuštaju i nemarno žive.
Ali čudim se što nas pozivaš da se posavetu-
c jemo o obrazovanju mladića, a ovog ovde, So­
krata, ne pozivaš, mada je, prvo, iz tvoje de-
me, a potom uvek boravi tamo gde za mlade
postojii neko plemenito učenje i zanimanje
kakvo ti tražiš.
Li.: Ma šta govoriš, Lahete?! Sokrat se bavi
nečim te vrste?
La.: Svakako, Lisimaše.
Ni.: O tom bih ti i ja mogao (ponešto) reći
d ne lošije od Laheta, jer je i meni samom ne­
davno preporučio učitelja muzike za sina,Da-
mona Agatokleovog učenika, čoveka najučeni-
jeg ne samo u muzici, već i u (svemu) dru­
gom, sagovornika najveće vrednosti za mla­
dića u toj dobi.
Li: Ljudi moje dobi, Sokrate, Nikija i Lahe-
e te, ne poznaju više mlade, pošto uglavnom
zbog godina borave u kući. No ako ti, sine
Sofrotniskov, možeš nešto dobro posavetovati
svog suopštinara, treba da savetuješ. A pra­
vičan si, i po ocu si nam prijatelj. Jer ja i
tvoj otac smo uvek bilii drugari i prijatelji, i
do njegove smrti nije bilo nesloge među na­
ma. I, prisećam se, baš kad neko od ovih
govori, da ova deca često kod kuće u među­
sobnom razgovoru spominju Sokrata i veoma
ga hvale; međutim nikada ih nisam upitao
181 govore li o Sokratu Sofroniskovu. Ali, deco,
recite mi, je li ovo taj Sokrat koga često spo­
minjete?
Sin: Svakako oče, taj je.
Li: Tako mi Here, Sokrate, dobro je što či-
niš čast svom ocu koji je izvrstan čovek, i
što će se, pored toga, naša i vaša kuća (po­
novo) povezati.
La.: Zaista, Lisimaše, ne puštaj ga, jer ja
sam ga video kako proslavlja ne samo svog
oca već i otadžbinu. U bekstvu iz Delija on
se povlačio sa mnom, i ja ti kažem da bi
čast naše države bila sačuvana i da ne bi do-
živela takav pad, da su drugi bili takvi.
Li.: Ova pohvala, Sokrate, je zaista krasna,
budući da dolazi od ljudi vrednih poverenja
u tome u čemu te hvale. Dobro znaj da se ja,
kad to slušam, radujem zbog tvog ugleda, i
veruj mi da sam ti veoma naklonjen. Trebao
si nas i ranije posećivati i sm atrati nas svo­
jim domaćim, kao što je i pravo: od danas,
pošto smo se sreli, ne čini drugačije iveć dođi
i upoznaj se i s nama i s ovim mladićima kako
biste i vi čuvali naše (porodično) prijatelj­
stvo. Ti ćeš to učiniti, a i mi ćemo te iznova
podsećati.
No, šta mislite o onom čime smo započe­
li? Kako vam se čini? Da li je taj nauk borbe
pod oružjem prikladan za mladiće ili nije?
Sokrat? Ako budem mogao, Lisimaše, ja ću
pokušati da te o tome posavetujem i da te
ubuduće u svemu poslušam. No, čini mi se da
je na jispravni je da ja, pošto sam mlađi i ne-
iskusniji od vas, najpre čujem šta vi kažete
i da učim od vas. Ako budem imao nešto da
dodam, tada već treba da podučavam i uvera-
vam i tebe i njih. Ali, Nikija, zašto ne govori
neko od vas?
Ni.: Ništa ne preči, Sokrate.
Meni se čini da je mnogostruko korisno
da mladići poznaju ovaj nauk. Naime, dobro
je da se u dokolici ne bave nečim drugim, či­
me mladi ljudi vole da se bave, već time usled
čega nužno i telesno jačaju — jer to nije lo­
šije ni od jednog telesnog vežbanja, niti je ma­
nje naporno — a telesno vežbanje i jahanje
i priliči ponajviše slobodnom čoveku. Jer, je­
dino se oni koji vežbaju u rukovanju oružjem
vežbaju za boj čiji smo mi bojnici, i u onom
što on traži. Potom, i u samoj borbi će im
koristiti ovaj nauk kad se treba boriti u stro­
ju uz mnoge druge, a najveća je korist od
njega kad se stroj rasturi te kad već treba u
proganjanju napasti nekog ko se brani ili u
bekstvu odbiti progonitelja. Onaj koji to zna
sigurno ne bi trpeo nikakvo (zlo) od strane
jednog protivnika, a možda ni od strane mno­
gih, već bi uvek bio u prednosti. Ovakav nauk
takođe podstiče želju za jednim drugim ple­
menitim naukom, jer svako ko nauči da se
bori pod oružjem, poželi i naredni nauk, onaj
0 uređenju vrsta. A kada to nauči i postane u
tome častoljubiv, poželeće sve što sc tiče stra­
tegije. Jasno je da je i plemenito i veoma vred-
no za čoveka da poznaje i da se marljivo bavi
svim naucima kojima je to predmet, a čiji bi
početak mogao biti ovaj nauk. Pridodaćemo
tome ne malu prednost: ovo znanje će sva­
kog čoveka u ratu učiniti smelijim i hrabri­
jim. Nemojmo smatrati nevrednim pomena,
1 ako se nekom to čini beznačajnijim, ni to
da će ovo znanje prouzrokovati da se čovek
pokaže plemenitijim tamo gde treba, a isto­
vremeno i strašnijim za neprijatelje zbog ple­
menitosti. Dakle, meni se čini, Lisimaše, kao
što sam rekao, da mladiće treba podučavati u
tome, i rekao sam s kojih razloga mi se to
čini. No, rado bih čuo Laheta, ukoliko on ima
nešto da doda.
La.: Teško je, Nikija, za bilo koji nauk tvrditi
da ga ne treba učiti, jer izgleda dobro sve
znati. Pa i taj oklopnički treba učiti, ako to
jeste nauk, kao što tvrde oni koji podučavaju
i kao što Nikija govori. Ako pak, nije nauk,
već varaju oni koji se izdaju za učitelje, ili
jeste nauk al'i ne baš ozbiljan, zašto bi uop-
šte trebalo to učiti? Govorim tako mada sam
time zadivljen, zato što mislim da kad bi to
bilo nauk, tada ne bi ostao skriven Lakede-
monjanima, koji se u životu ne brinu ni za
šta drugo nego za to da istražuju ono a da
se vežbaju u onom što bi im omogućilo da
nadvladaju druge u ratu. Ako pak, oni to ne
znaju, a ovim učiteljima to nije ostalo skri­
veno, tada bi neko kad bi se u tome proslavio
kod njih koji najviiše od (svih) Helena za to
brinu, i kod drugih najveća blaga mogao za­
raditi, kao i tragični pesnik koji se kod nas
proslavio. Stoga onaj ko namerava da valja­
no stvara tragediju, ne obilazi Atiku spol ja u
krugu prikazujući je po drugim gradovima
već hita pravo ovamo, i, opravdano, prikazuje
je ovde. Nasuprot tome, vidim kako oni koji
se bore oklopljeni, smatraju Lakedajmon ne­
pristupačnim svetištem na koji ne stupaju ni
vrhom noge, već ga obilaze i svima se radije
prikazuju, a najradije onima koji bi se i sami
složili da mnogo za njima zaostaju u ratnič­
kim veštinama. Potom, Lisimaše, s ne malim
brojem tih ljudi sreo sam se na samom poslu
i znam 'kakvi su. Možete i odatle (isto) videti,
jer nijedan se čovek izvežban za borbu s oklo­
pom nikada nije proslavio u ratu. U svemu
drugom znameniti postaju oni koji su se iz-
vežbali u svojoj veštini; ovi su pak, ikako iz­
gleda, u tome veoma nesrećni mimo druge.
Na primer, i ovog Stesilaja, koga ste sa mnom
posmatrali kako se prikazuje pred tolikim na­
rodom i kako se veliča, ja sam posmatrao na
bolji način. U stvarnosti kada se uistinu pri­
kazivao protiv svoje volje. Kada je lađa na
kojoj je on bio mornar prilazila nekom to-
vamom brodu, on se borio srpastim kopljem
— oružje je bilo izuzetno kao i on sam. Nije
vredno pričati ostalo o tom čoveku, no s tom
mudrolijom sa srpom pri vrhu se zbilo ovako.
Dok se on borio, srp se zakači za snast (dru­
ge) lađe i ostade tamo. Stesilaj cimnu želeći
da ga otkači, no nije mogao; a lađe su pro­
lazile jedna mimo druge. Isprva je on trčao
184 po lađi držeći koplje, no kad je njihova lađa
mimoišla našu i povukla njega za sobom, on
je propustio koplje kroz ruke dok ga nije
uhvatio za vrh kopljače. Oni sa teretne lađe
su se smejali i tapšali pred prizorom koji je
pružao, a kada je on, pošto je neko bacio ka­
men na palubu kraj njegovih nogu, pustio
koplje, tada već ni ovi sa troveslarke nisu
mogli zadržati smeh kad su videli ono srpa-
sto koplje kako se mjiše na teretnjaku.
Možda, dakle, taj nauk može biti nešto,
kao što Nikija tvrdi; no, to je ono što sam ja
b iskusio. Kao što sam i na početku rekao, bilo
da to jeste nauk te pruža tako malo koristi,
ili da nije, već to samo (neki) tvrde i pretva­
raju se, nije vredno pokušavati naučiti ga.
Jer čini mi se da ako neki plašljivac misli
da poznaje taj (nauk), tada će se jasnije po­
kazati kakav je ikad usled tog poznavanja po­
stane drskiji, a ako je hrabar i ako pogreši
samo malo, tada će mnoga ogovaranja trpeti
pošto ga ljudi drže na oku. Jer preuzetnost
c takvoga znanja izaziva zavist, tako da ako
nije zadivljujuće to koliko neki čovek nad-
mašuje po svojoj vrlini ostale, nema načina
da izbegne podsmeh ako tvrdi da poseduje to
znanje. Takvom mi se nekakvom čini, Lisima­
še, marljivost oko ovog nauka.
No, kao što sam ti d na početku rekao,
treba tražiti i od Sokrata da savetuje kako
se njemu čini o tom predmetu, i ne puš­
tati ga.
d Li.: I ja to tražim, Sokrate. Jer čini mi se kao
da nam je potrebno mišljenje onog koji ko­
načno odlučuje. Da su se ova dvojica složili,
manje bi nam bio potreban neko takav. No,
Lahet se, kao što vidiš, suprotstavio Nikiji, pa
bi bilo dobro čuti s kojim od njih dvojice si
ti saglasan.
So.: Šta, Lisimaše, nameravaš li da prihvatiš
ono što većina od nas hvali?
Li.: Ta šta bi čovek mogao (drugo) učiniti,
Sokrate ?
So.: Hoćeš li i ti, Melesija, učiniti tako? A kad
bi odlučivao o tome šta treba sin da ti vežba,
da li bi verovao većini nas ili onom koga je
dobar učitelj gimnastike obučio i uvežbao?
Melesija: Svakako njemu, Sokrate.
So.: Znači, njemu bi više verovao nego nama
četvorici?
Me.: Verovatno.
So.: Mislim da ono što treba da bude valjano
odlučeno treba odlučivati na osnovu znanja,
a ne na osnovu mnoštva.
Me.: Kako da ne?!
So.: Ne treba li i sada najpre ispitati upravo
to da li je neko od nas vešt u onome o čemu
se savetujemo ili nije. Ako jeste, njemu jed­
nom treba verovati, a ostale ostaviti, a ako
nije, treba tražiti nekog drugog. Misliš li da
ti i Lisimah stavljate na kocku nešto neznat­
no, a ne najveći vaš posed? Jer čitava očinska
kuća će biti takva kakvi su sinovi, pa bilo da
su čestiti ili tome suprotno.
Me.: Istinu govoriš.
So.: Znači, tome treba posvetiti punu pažnju.
Me.: Svakako.
So.: Kako bismo, kao što sam malopre rekao,
mogli istraživati, kad bismo hteli da istražu­
jemo ko je od nas najveštiji u gimnastici?
Zar to ne bi bio onaj koji je to naučio i u
tome se izvežbao, koji je i učitelje imao za to?
Me.: Ćini mi se.
So.: Nećemo li pre toga istraživati šta je to
za šta tražimo učitelje?
Me.: Kako to misliš?
So.: Možda će ovako biti jasnije. Ne čini mi
se da smo se na početku složili šta je to o
čemu se savetujemo i ispitujemo ko je od nas
u tome vešt i ko je za to imao učitelje, a ko
nije.
Ni.: Zar ne istražujemo, Sokrate, to da li mla­
dići treba ili ne treba da uče nauk borbe pod
oklopom?
So.: Svakako, Nikija. No, kad se istražuje to
da li treba ili ne treba namazati lek na oči,
da li misliš da se tada odlučuje o leku ili o
očima?
Ni.: O očima.
So.: A kad se ispituje da li konju treba ili
ne treba staviti uzde u određeno vreme, ne
odlučuje li se tada o konju, a ne o uzdi?
Ni.: Tako je.
So.: Jednom rečju, dakle, kad god neko ispi­
tuje nešto radi nečega, odlučuje se o onome
radi čega se istraživalo, a ne o onome što se
radi nečeg drugog tražilo.
Ni.: Nužno.
So.: Treba dakle ispitivati savetodavca da ld
je vešt u nastojanju oko onoga radi čega is­
pitujemo kada ispitujemo.
Ni.: Svakako.
So.: Ne tvrdimo li da sada ispitujemo o na­
uku radi duše mladića?
Ni.: Da.
So.: Znači, treba ispitati to da li je neko od
nas vešt u nezi duše, sposoban da je dobro
odneguje, i sa dobrim učiteljima u tome.
La.: Šta, Sokrate, zar još nisi primetio da su
neki postali veštiji u nečemu bez učitelja, ne­
go sa njima?
So.: Svakako, Lahete. No ti njima ne bi hteo
poverovati kad bi ti rekli da su dobri u svom
poslu, ako ti ne bi mogli pokazati dobro izra-
186 đen proizvod svoje veštine, i to jedan ili više
njih.
La.: To je istina.
So.: Prema tome, i mi moramo, Lahete i Niki-
ja — pošto su nas Lisimah i Melesija pozvali
da se posavetujemo o njihovim sinovima, že­
leći da ovima duše budu bolje — ako može­
mo, pokazati neke učitelje koji su, prvo, i sa­
mi dobri, i duše mnogih mladih su odnegova-
li, a potom koji su i nas obučili. Ili, ako
b neko od nas poriče da ima vlastitog učitelja
ali može da navede vlastita dela, tada treba
da pokaže neke Atenjane ili strance, bilo da
su robovi ili slobodni ljudi, koji su njegovom
pomoći po opštem priznanju postali dobri.
No, ako ne možemo ništa od ovoga, treba sa-
vetovati da se traže drugi, i ne izlagati se ni
opasnosti da se kvare sinovi prijatelja, a ni
najvećim optužbama najbliskijih ljudi. Pre
c svega, Lisimaše i Melesija, izjavljujem da sam
nisam imao učitelja u tome, mada još od
mladosti za time žudim. No, ne mogu da pla­
ćam sofistima koji jedini obećavaju da mogu
učiniti čoveka plemenitim i dobrim, a sam
opet ne mogu da otkrijem tu veštinu ni dan­
danas. Ne bih se začudio da su Nikija ili La-
het to otkrili ili naučili. Jer mogu i bolje pla­
titi od mene, te i od drugih naučiti, a istovre­
meno su i stariji tako da su već mogli otkriti.
Zaista mi se čini da su sposobni obrazovati
čoveka, jer da ne veruju da sami to dovoljno
poznaju, oni nikada ne bi (tako sigurno go­
vorili o zanimanjima koja su korisna ili štet­
na za mladog čoveka. No, začudilo me je to
što se ne slažu jedan s drugim. Zato te, Lisi­
maše, zauzvrat molim: kao što je malopre La-
het tražio od tebe da me ne pustiš već da me
pitaš, tako i ja tebe sada molim da ne pustiš
e ni Laheta ni Nikiju, već da ih pitaš i da im
kažeš kako Sokrat poriče da zna išta o tome
i da nije sposoban da odluči ko od njih dvoji­
ce govori istinu — jer nije ni pronalazač, ni
nečiji učenik u takvim stvarima. Neka nam
svako od vas, Nikija i Lahete, kaže kod kog
je izvanrednog (učitelja) učio o nezi mladih,
i da li ste to naučili od drugog ili ste sami
otkrili. Ako ste naučili od drugog, recite ko
su bili učitelji svakome od vas i ko su vam
bili drugovi u veštini, da bismo, ako vi ne­
mate vremena usled državničkih poslova, mi
otišli do njih i ubedili ih bilo darovima ili
uslugama ili i jednim i drugim da se pobrinu
i za naše i za vaše sinove, kako ne bi, postav­
ši loši, osramotili svoje pretke. Ako ste pak
sami nešto takvo pronašli, dajte nam tada do­
kaz za to da ste već nokog drugog lošeg, po­
trudivši se oko njega, učinili plemenitim i do­
brim. Jer ako sada po prvi put pokušavate da
obrazujete, treba paziti na to da ste u opas­
nosti da eksperimentišete, ne na Karijcu1 već
na svojim sinovima i na deci svojih prijatelja,
i da vam se, sasvim kao što poslovica kaže,
dogodi da ,pokušavate trčati pre nego što mo­
žete hodati .
Recite nam, dakle, šta tvrdite ili poriče­
te da od ovoga posedujete, ili da vam pripada.
To ih, Lisimaše, pitaj i ne puštaj ih.
Li.: Ćini mi se, ljudi, da Sokrat dobro govori. No
želite li vi, Nikija i Lahete, da o takvim stvari­
ma odgovarate na pitanja, to zaista vi sami mo­
rate znati. Jasno, meni i Melesiji bi bilo dra­
go kad biste hteli odgovoriti na sve što So­
krat pita. Jer, i počeo sam odatle da smo
vas zato pozvali na savetovanje što smatramo
da se vi, naravno, brinete i inače o takvim
stvarima, a i zato što su vam sinovi malne
kao i naši u dobi kada ih treba obrazovati.
Dakle, ako se slažete, recite, te zajedno sa
Sokratom istražujte, pitajući i odgovarajući
na pitanja. Jer, on dobro kaže da sada odlu­
čujemo o nečemu što je za nas najvažnije.
 No, gledajte čini li vam se da treba tako
postupiti.
Ni.: Izgleda mi, Lisimaše, da ti u stvari, So-
e krata poznaješ samo po ocu, a da se s njim
nisi susretao osim onda kada je bio dete i
kad bi ti, možda, među suopštinarima pristu­
pio prateći svog oca, bilo u hramu ili na ne­
kom drugom sastanku suopštinara. No jasno
je da se s čovekom, pošto je odrastao, nisi
više susretao.
Li.: Zašto to govoriš, NikJja?
Ni.: Zato što mi se čini da ne znaš da onaj
koji je Sokratu blizu i koji m u priđe u raz­
govoru, neće moći, čak i ako se ranije počelo
razgovarati o nečemu drugom, prekinuti to
188 vođenje u krugu od strane Sokrata, pre nego
što o samom sebi kaže na koji način sada
živi i na koji način je svoj prošli život živeo.
A, kad on počne o sebi da govori, Sokrat ga
neće pustiti pre nego što sve to dobro i valja­
no ne ispita. No, ja sam na to navikao i znam
da je nužno to trpeti od njega i taikođe znam
da ću i sam to pretrpeti. Jer ja se radujem,
Lisimaše, što drugujem s tim čovekom i mis-
b lim da nema nikakvog zla u tome što se opo-
minjemo da nismo dobro činili ili da ne čini­
mo dobro; nužno je da onaj koji od toga ne
beži i u kasnijem životu bude promišljeniji, i
da, kao što Ikaže Solon,3 i želi i zavređuje da
nauči kako da živi, a ne da misli da će mu
pamet doći sa starošću. Meni nije nimalo ne­
obično niti neugodno da me Sokrat ispituje,
već sam odavno prilično siguran da, kada je
Sokrat tu, nećemo razgovarati o dečacima, već
c o sebi samima, što se mene tiče, dakle, ništa
ne preči da sa Sokratom razgovaram na nje­
gov način. No, pogledaj kakav je Lahetov
stav prema tome.
La.: Moje mišljenje o razgovorima, Nikija, je
jednostavno, ili ako hoćeš, nije jednostavno/
/jednostruko već dvostruko. Neko bi mogao
misliti da ih volim, a neko opet da ih mrzim.
Jer kad slušam čoveka u razgovoru o vrlini
ili o nekoj mudrosti, nekog istinskog čoveka
d i vrednog reči koje govori, izuzetno se radu­
jem kada vidim da čovek i njegove reči prili­
če jedno drugom i da se međusobno slažu. I
čini mi se da je takav čovek pravi muzičar ko­
ji udešava najlepši sklad ne na liri ili na in­
strumentima za zabavu, već u vlastitom živo­
tu u svojim rečima i delima, naravno u dor-
skoj meri koja je jedina helenska, a ne u jon­
skoj, frigijskoj ili lidijskoj. Takav čovek me
c raduje kada govori, te svakome izgleda da
volim razgovore — tako strasno prihvatam
njegove reči — a onaj koji radi suprotno
ovome, ljuti me, i to utoliko više ukoliko bo­
lje govori, pa izgleda da mrzim razgovore.
Sokrata ne poznajem po razgovorima, ali
sam se ranije, kako izgleda, upoznao s njego-
189 vim delima, i u njima sam otkrio da on za­
vređuje lepe razgovore i potpunu slobodu go­
vora. Ako dakle i to ima, tada sc slažem s
Nikijom, veoma rado bih se izložio njegovoj
istrazi i ne bih bio zlovoljan učeći od njega,
jer i ja, uz jedan dodatak, mislim kao Solon
da ,želim stareći puno naučiti'4 ali ,samo
od dobrih ljudi'. Neka se Sokrat složi s tim
da je i sam učitelj dobar, da se ja ne poka-
b žem kao neko ko sporo i nevoljno uči. Hoće
li pak učitelj biti mlađi ili bez slave — ni za
šta takve vrste ja ne marim. Prema tome,
Sokrate, pozivam te da me podučavaš i pobi­
jaš kako ti hoćeš, i da učiš ono što ja znam
— tako mislim o tebi od onog dana kad si
se izvrgao opasnosti sa mnom i kada si dao
dokaze vrline koje može dati samo čovek
prave vrednosti. Govori dakle šta ti je drago,
ne obazirući se na naše godine.
c So.: Ne mogu reći, kako izgleda, da vi niste
radi i savetovati se i.zajedno istraživati.
Li.: No, to je upravo naš zadatak, Sokrate,
a i tvoj — jer, tebe smatram jednim od nas.
Pogledaj, dakle, umesto mene ono šta že­
limo da saznamo od Niikije i Laheta o mla­
dićima i sa vetu i razgovarajući s njima. Jer
ja već zbog godina zaboravljam mnogo toga
d što nameravam da pitam i što mi se odgo­
vori, i ne pamtim ako se u međuvremenu o
drugim stvarima priča. Prema tome, vi ¡s&mi
govorite i razlažete predmet rasprave, a ja ću
slušati i, kada čujem, učiniću zajedno s Mile-
sijom ono što i vama izgleda (dobro).
So.: Nikija i Lahete, treba poslušati Lisimaha
i Melesiju. Možda ne bd bilo loše ispitivati
o nama samima i nešto takvo što smo upra­
vo počeli razmatrati, naime to ko su nam bili
učitelji u ovakvom obrazovanju i kojim smo
e drugim ljudima pomogli. No, mislim da i
ovakvo razmatranje vodi do istog, a možda je
bliže početku. Ako, naime, znamo da nešto,
kada se približi nečemu, čini boljim ono če­
mu se približilo, i ako uz to možemo da uči­
nimo da se to približi onome, tada je jasno
da znamo kako se ono o čemu se savetujemo
može najlakše i najbolje steći. Možda me ne
razumete, no, ovako ćete lako razumeti. Ako
190 znamo da vid pridodat očima čini oči bolji­
ma, i ako uz to možemo da ga pridodamo nji­
ma, tada je jasno da znamo šta je vid, po­
što možemo da posavetujemo kako bi se on
mogao najlakše i najbolje steći. Jer da ne
znamo ni samo to, šta je vid ili šta je sluh,
b teško bismo mogli postati savetnici i lekari
vredni spomena za oči ili za uši, i za to na
koji način bi se vid ili sluh najbolje mogli
steći.
La.: Istinu govoriš, Sokrate.
So.: Nisu li vas, Lahete, ova dvojica pozvali
na savetovanje o tome na koji način bi steče­
na vrlina mogla njihove sinove učiniti boljim
po duši?
La.: Svakako.
So.: Ne moramo li mi posedovati upravo zna­
nje o tome šta je vrlina? Jer ako uopšte ne
znamo šta je vrlina, kako bismo nekom mogli
c savetovati na koji način bi to najbolje stekao?
La.: Meni se čini nikako, Sokrate.
So.: Znači, Lahete, mi tvrdimo da znamo šta
je to.
La.: Tvrdimo, zaista.
So.: A ono što znamo, to bez sumnje možemo
i reći?
La.: Ta kako da ne?
So.: Međutim, najbolji moj, nemojmo odmah
o svoj vrlini istraživati — jer to je možda
d prevelik zadatak — već pogledajmo najpre da
li dobro poznajemo neki njen deo. Naravno,
tako će nam i istraživanje biti lakše.
La.: Činimo onako kako ti hoćeš, Sokrate.
So.: Koji ćemo deo vrline izabrati? Ili je jas­
no da je to onaj prema kome je, izgleda, up­
ravljen oklopnički nauk? Mnogima se čini da
je to hrabrost, zar ne?
La.: Zaista im se tako čini.
So.: Dakle, Lahete, najpre ćemo pokušati da
kažemo šta je hrabrost, a posle toga ćemo
razmotriti i na koji način mladići to mogu
steći, ukoliko se to može steći vežbanjem i
učenjem. No, pokušaj da mi odgovoriš na pi­
tanje šta je hrabrost.
La.: Zevsa mi, Sokrate, to nije teško. Jer ako
neko može ostajući u stroju odbijati neprija­
telje i ako ne beži, tada dobro znaj da je
hrabar.
So.: Dobro govoriš, Lahete. No, možda sam ja
krivac, pošto nisam bio jasan, što nisi odgo­
vorio na ono što sam te nameravao pitati,
već na nešto drugo.
La.: Kako to misliš, Sokrate?
So.: Reći ću ti, budem li mogao. Hrabar je,
kako ti kažeš, onaj koji se, ostajući u stroju,
bori protiv neprijatelja.
La.: Zbilja to mislim.
So.: Pa, i ja. No šta je s onim koji se bežeći,
a ne ostajući, bori protiv neprijatelja?
La.: Kako bežeći?
So.: Kao što se za Skite priča da se ne bore
manje bežeći nego progoneći, i kao što Homer
negde, hvaleći Ajnejeve konje, reče da oni
umeju ,dobro da progone ovud i onud ili da
beže'5, a samog Ajneju pohvali izato što ima
znanje straha, i reče da je on ,sejač straha'6.
La.: I baš dobro reče, Sokrate, jer govorio je
0 bojnim kolima. Takođe, ti govoriš o Skitskoj
konjici. Konjica se tako bori, a oklopna peša-
dija7 kao što ja kažem.
So.: Osim, možda, Lahete, Lakedajmonska. Jer
priča se da Lakademonjani kod Plateje, kad
su se sukobili s persđjskom lakom pešadijom,
nisu hteli ostati i boriti se protiv njih, već su
pobegli, a kad su se redovi Persijanaca ras­
turili, vratili se kao konjica i tako pobedili u
toj bici.
La.: Istinu govoriš.
So.: To je ono o čemu sam malopre govorio.
Ja sam krivac što nisi dobro odgovorio, jer ni­
sam dobro pitao. Hteo sam da te pitam ne
samo za one koji su hrabri oklopnici, već i za
konjanike i za sve ratnike, i ne samo za njih
već i za one koji su hrabri u opasnostima na
moru, i za one koji su hrabri u bolestima, siro­
maštvu, i u državnim poslovima, i, takođe, ne
samo za one koji su hrabri u borbi protiv bola
1 straha, već i za one koji su izvrsni u borbi
protiv strasti ili užitaka, bilo da miruju ili da
se vraćaju — jer sigurno, Lahete, postoje neki
koji su i u takvim stvarima hrabri.
La.: Itekako, Sokrate.
So.: Dakle, svi ovi su hrabri, no jedni su hra­
bri u uživanjima, drugi u bolovima, jedni u
strastima, a drugi u strahu. A drugi su mis­
lim, plašljivci u istim tim (stvarima).
La.: Svakako.
So.: Sta je svaki od ovih? To sam pitao. Po­
kušaj, dakle, ponovo da kažeš najpre šta je to
što je isto, hrabrost u svemu ovome. Ili još
ne shvataš šta mislim?
La.: Pa, ne baš.
192 So.: No, mislim ovo. Kad bih te pitao šta je
brzina, koju susrećemo i u trčanju i u kita-
ranju, i u govoru i u učenju i u mnogim dru­
gim stvarima, i posedujemo je u skoro svemu
što je vredno pomena, bilo da je to delatnost
ruku, nogu, ustiju, glasa ili razuma, ne bi li
i ti tvrdio da je to ista brzina?
La.: Svakako.
So.: I kad bi me neko pitao: »Sokrate, šta mi-
b sliš da je to što u svim stvarima nazivaš brzi­
nom?«, ja bih mu rekao da je brzina svojstvo
koje mnogo učini za kratko vreme, bilo da se
radi o govoru, trčanju ili bilo čemu drugom.
La.: Baš pravilno bi mu rekao.
So.: Pokušaj tada i ti, Lahete, reći tako za
hrabrost: kakvo je to svojstvo koje se zato
što je u uživanju, u bolu i u svemu u čemu
smo rekli sada da postoji, naposletku naziva
hrabrost?
c La.: Ćini mi ise, dakle, da je to neka postoja­
nost duše — ako treba reći šta je to što je u
svemu.
So.: Ali zaista treba, ako odgovaramo na pi­
tanje koje nam je postavljeno. No, meni se
čini da nije baš svaka postojanost za tebe
hrabrost a naslućujem to iz ovoga: sigurno
znam, Lahete, da hrabrost smatraš nečim ve­
oma plemenitim.
La.: Dobro znaj da je ja samtram nečim naj­
plemenitijim.
So.: Nije li razborita postojanost plemenita i
dobra?
La.: Svakako.
So.: A ona nerazborita? Nije li nasuprot onoj
štetna i pogubna?
La.: Da.
So.: Hoćeš li reći da je lepo nešto takvo, što
je štetno i pogubno?
La.: Nikako to ne bi bilo pravo, Sokrate.
So.: Znači nećeš se složiti da je takva postoja­
nost hrabrost, pošto ona nije plemenita, a hra­
brost je nešto plemenito.
La.: Istinu govoriš.
So.: Po tvom mišljenju bi, dakle, razborita
postojanost bila hrabrost.
La.: Izgleda.
So.: No, pogledajmo, u čemu je razborita? Da
li u svemu, i velikom i malom? Na primer,
ako je neko postojan kada razborito troši no­
vac, pošto zna da će više steći kad potroši, da
li bi ovoga zvao hrabrim?
La.: Zevsa mi, nikad!
So.: IH na primer, ako je čovek lekar, te se,
kada mu sin, ili neko drugi, ima upalu pluća
i traži da mu da da pije ili jede, ne da nago­
voriti već je postojan?
La.: Ni to nikako nije ta postojanost.
So.: Takođe da li bi rekao da je hrabriji onaj
čovek koji je postojan u ratu i želi da se bori,
koji razborito računa i zna da će mu drugi
pomoći, pa se bori protiv slabijih i lošijih
nego što su oni s kojima je, a uz to ima i
bolje mesto, taj koji je postojan uz takvu
razboritost i pripremu, ili onaj koji je spre­
man da istra je u (sred) protivničke vojske i
da bude postojan?
La.: Meni se čini, Sokrate, ovaj drugi.
So.: No sigurno, njegova postojanost je neraz-
boritija od postojanosti drugog.
La.: Istinu govoriš.
So.: Znači reći ćeš da je i onaj &oji je sa
konjaničkim znanjem postojan u konjičkoj
bici, manje hrabar nego onaj koji je takav
bez tog znanja.
La.: Ćini mi se da je tako.
So.: I onaj koji je postojan sa praćarskom
veštinom ili streljačkom ili kojom drugom.
La.: Svakako.
So.: Hoćeš ii rećti da su i ona koji silaze u bu­
nar i rone i koji su postojani u tom poslu ili
u nekom drugom sličnom, a koji nisu u tome
vešti, hrabriji od onih koji su vešti?
La.: T& šta bi se drugo moglo reći, Sokrate?!
So.: Ništa, ako se tako misli.
La.: No, zaista mislim tako.
So.: Pa ipak, Lahete, takvi ljudi sc nerazbori-
tije izlažu opasnosti i nerazboritije su posto­
jani nego oni koji (sve) to rade uiz pomoć veš-
tine.
La.: Izgleda.
So.: Nije li nam se u ovome pokazalo da je
nerazborita smelost i postojanost ružna i
štetna?
La.: Svakako.
So.: A složili smo se da je hrabrost nešto ple­
menito.
La.: Složili smo se, zaista.
So.: Sada, pak, mi nasuprot tome tvrdimo da
ružno/nedostojno, ova nerazborita postojanost,
jeste hrabrost.
La.: Izgleda.
So.: Čini li ti se da dobro tvrdimo?
La.: Tako mi Zevsa, Sokrate, ne čini mi se.
So.: Znači, ja i ti Lahete se nismo, kao što ti
kažeš, uskladili u dorskoj meri. Jer, dela nam
nisu saglasna sa rečima. Mogao bi neko reći
kako izgleda, da mi po delima učestvujemo
u hrabrosti, ali ne bi, mislim, to rekao za
reči, kad bi nas sad čuo u razgovoru.
La.: To je sasvim istinito.
 So.: Sta, dakle? Misliš li da je dobro da bu­
demo u tom položaju?
La.: ^Nikako.
So.: Pretpostavimo da unekoliko priliva tamo
to što govorimo.
La.: Kako to, i šta?
194 So.: Tu reč (logoi) što naređuje postojanost.
Ako se slažeš, i mi u ovom istraživanju treba
da budemo is trajni i postojani da nas sama
hrabrost ne bi iismejala što je ne tražimo hra­
bro — ako je zaista sama postojanost često i
hrabrost.
La.: Ja sam nakan, Sokrate, da ne odustanem,
premda sam nevičan takvim razgovorima. No,
uhvatila me neka želja za barbom protiv ono­
ga što je rečeno, i zbilja se ljutim što ovako
b ne mogu da kažem šta mislim. Jer čini mi se
da znam šta je hrabrost, no ne vidim gde ml
je malopre pobegla te ne mogu da je zgrabim
govorom i da kažem šta je.
So.: Ne treba li, dragi moj, da dobar lovac
progoni i da ne odustaje?
La.: Svakako.
So.: Hoćeš li da onda pozovemo i Nikiju na
hajku? Možda je veštiji od nas?
c La.: Hoću, kako da ne?!
So.: Hajde, Nikija, pomozi ako možeš, prija­
teljima koji su zapali u buru razgovora, i u
teškoćama su. Jer vidiš u kakvom smo ćorso­
kaku. Možeš i nas osloboditi teškoće i sam
učvrstiti ono što misliš ako kažeš šta misliš
da je hrabrost.
Ni.: Odavno mi se čini, Sokrate, da ine odre­
đujete pravilno hrabrost. Jer ne koristite onu
lepu misao koju sam od tebe čuo.
So.: Koja je ta, Nikija?
d Ni.: Često sam te slušao kako tvrdiš da je
svako od nas dobar u onome u čemu je mu­
dar/znalac, a u čemu je neznalica, u tome
je loš.
So.: Tako mi Zevsa, Nikija, to je zaista istina.
Ni.: Dakle, ako je stvarno hrabar čovek dobar,
tada je jasno da je mudar/znalac.
So.: Jesi li čuo, Lahete?
La.: Jesam, ali ne razumem baš tačno šta
misl'i.
So.: Meni se čini da razumem. Ovaj čovek, iz­
gleda, tvrdi da je hrabrost neko znanje.
La.: Kakvo znanje, Sokrate?
e So.: Ne pitaš li to njega?
La.: Svakako.
So.: Hajde, Nikija, reci mu, kakvo znanje bi
po tvom mišljenju bila hrabrost. Jer, sigurno,
to nije znanje frulanja.
Ni.: Nikako.
So.: Niti znanje kitaranja?
Ni.: Ni ono.
So.: Pa koje je to onda znanje, i o čemu?
La.: Sasvim pravilno ga pitaš, Sokrate, i neka
kaže koje je to znanje.
195 Ni.: To je, Lahete, znanje o onome što izaziva
strah i pouzdanje i u ratu i u svemu ostalom.
La.: Kako čudne stvari govori, Sokrate!
So.: Zašto si to rekao, Lahete?
La.: Zašto? Pa znanje je nesumnjivo različito
od hrabrosti.
So.: Upravo to Nikija poriče.
La.: Zevsa mi, poriče; on zaista bunca.
So.: Hoćemo li ga podučavati, a ne grditi?
b Ni.: Sigurno, Sokrate. No, meni se čini da La-
het želi da pokaže kako i ja ništa ne tvrdim,
zato što se sam malopre takvim pokazao.
La.: Svakako Nikija, ti ništa ne tvrdiš, i po-
kušaću to da dokažem. Jer, nisu li lekari ti
koji poznaju šta je strašno u bolestima? Ili ti
se čini da hrabni ljudi to znaju? Ili poistove-
ćuješ lekare i hrabre ljude?
Ni.: Nikako.
La.: Verujem da je tako i sa zemljoradnici­
ma. Mada nesumnjivo oni poznaju to što je
77
c strašno u zemljoradnji, i sve ostale zanatlije
ono što je u njihovim sopstvenim veštinama
strašno i bezopasno, ništa više nisu oni hrabri.
So.: Šta misliš o onome što Lahet tvrdi, Ni­
kija? Izgleda zaista da tvrdi nešto.
Ni.: Stvarno nešto tvrdi, ali ne istinito.
So.: Zašto?
Ni.: Zato što misli da lekari znaju nešto više
o bolesnicima osim prirode zdravog i bolesnog,
a oni nesumnjivo znaju samo tolilko. Misliš li,
Lahete, da lekari zmaju to da li je ndkom
zdravlje strašnije od bolesti. Zar ne misliš da
je za mnoge bolje da ne ozdrave nego da oz­
drave? Ovo mi reci: misliš li da je za sve bolje
da žive, i da mnogima nije bolje da umru?
La.: Svakako, ja to mislim.
Ni.: Misliš li da su iste stvari strašne za one
kojima je bolje da umru, i za one kojima je
bolje da žive? f N
La.: Ne mislim.
Ni.: No, da li misliš da to znaju lekari ili neki
drugi veštaci pored onog koji poznaje to šta
je strašno i šta nije strašno, a koga ja nazi­
vam hrabrim?
e So.: Shvataš li, Lahete, Šta govori?
La.: Da, shvatam da hrabrima smatra proro­
ke. Jer ko drugi može znati kome je bolje da
živi ili da umre? Pa ipak, Nikija, da li se sla­
žeš s tim da si prorok, ili s tim da nisi ni pro­
rok ni hrabar čovek?
Ni.: Šta, zar ti misliš da je prorok taj koji
zna ono što je strašno i što je sigumo/bez-
bedno?
La.: Mislim, svakako. T& ko drugi?
Ni.: Daleko pre, najbolji moj, onaj o kome ja
196 govorim. Jer prorok treba da zna samo zna­
ke budućih događaja, na primer, da li će ne­
ko umreti, razboleti se, izgubiti blago, hoće li
pobediti ili izgubiti u ratu ili u nekom dru­
gom nadmetanju. No, zašto bi više proroku
nego bilo kom drugom priličilo da odluči da
je za nekog bolje da to trpi ili ne trpi?
b La.: Sokrate, ja ne razumem šta ovaj čovek
hoće da kaže. Jer on poriče da je hrabar čo­
vek prorok, lekar ili ko drugi — osim ako ne
misli da je on neki bog. Meni izgleda da Niki­
ja ne želi pošteno da prizna da ne tvrdi ništa,
već da se obrće gore-dole skrivajući svoju ne­
priliku. I ja i ti smo mogli malo pre da se ta­
ko izvrćemo, da smo samo theli da nc izgleda
kako protivrečimo samima sebi. Da rasprav­
ljamo u sudnici, tada bi takvo ponašanje ima­
lo nekakvog opravdanja, no zašto bi neko u
ovakvom društvu badava samog sebe praznim
rečima ukrašavao?
So.: I meni se čini, Lahete, da za to nema raz-
c loga. Ali možda Nikija smatra da tvrdi nešto
i ne govori sve ovo da bi pričao. Pitajmo ga
jasnije šta misli. Ako zaista nešto tvrdi, mi
ćemo se složiti s njim, ako cne tvrdi, podu-
čavaćemo ga.
La.: Sokrate, pitaj ako želiš da pitaš; ja sam
dovoljno pitao.
So.: Ništa me ne sprečava, jer to ispitivanje
će biti zajedničko za nas dvojicu.
La.: Svakako.
So.: Onda Nikija, reci mi, ili radije, reci nam
— jer ja i Lahet zajedno govorimo — da li
tvrdiš da je hrabrost znanje o onome što je
strašno i o onome što je pouzdano/bezbedno?
Ni.: Tvrdim.
So.: A to ne zna svaki čovek, budući da ni le­
kar ni prorok ne mogu to znati niti biti hrab­
ri, ako ne steknu samo to znanje. Da li tako
misliš?
o Ni.: Tako mislim.
So.: Sigurno je tada, Nikija, da po tebi Ini kro-
mionijska8 svinja nije hrabra. Ne govorim to
u šali, već smatram da je nužno da onaj ko
 to tvrdi ne prihvata da je ijedna zver hrabra,
ili da se slaže da je neka zver, lav, panter ili
nerast, tako mudra da zna ono što malo ljudi
zna zato što je to teško znati. Takođe, nužno
je da onaj koji hrabrpst shvata kao ti, tvrdi
da su lav, slon, bik i majmun po prirodi jed­
nako hrabri.
197 La.: Tako mi bogova, baš dobro govoriš So-
krate. Odgvori nam zaista Nikija, da li tvr­
diš da su te zveri koje svi smatramo hrabrim,
mudrije od nas, ili smeš da nasuprot svima
porekneš i to da su one hrabre?
Ni.: Ja, Lahete, ne zovem hrabrim ni zveri ni
b bilo šta drugo što se iz bezumlja ne boji onog
što je strašno, već (ih zovem) ne-plašljivim
(aphobos) i ludim. Ili misliš da i svu decu,
što se iz ludosti ne plaše ničega, zovem hra­
brom? Mislim da ne-plašljivo i hrabro nisu
istovetni. Veoma malom broju ljudi pripada
hrabrost, a smelost i drskost i ne-plašljivost,
bez smotrenosti, pripada mnogima i muškar­
cima i ženama i deci i zverima. Dakle, to što
ti i gomila zovete hrabrim, ja zovem smelim/
drskim, a hrabro je to razborito o čemu go­
vorim.
c La.: Pogledaj, Sokrate, koliko dobro, kako on
misli, ukrašava rečima samog sebe. One koje
svi smatramo hrabrima, on pokušava da liši
te počasti.
d Ni.: Ne tebe, Lahete, ne boj se. Jer kažem da
si ti mudar, a i Lamah9 i mnogi drugi Atenja-
ni — ako ste zaista hrabri.
La.: Neću ništa reći na to, mada bih imao šta
da kažem, da ne bi rekao da sam pravi Aikso-
nejac10.
So.: Nemoj ni reći, Lahete. Čini mi se da nisi
namirisao otkud mu ta mudrost. Tome ga je
naučio naš prijatelj Damon, a Damon puno
druguje s Prodikom, koji se smatra najboljim
sofistom u razlikovanju imena.
80
La.: Pa, sofisti i priliči, Sokrate, da se gizda
takvim stvarima, pre nego čoveku koga dr­
žava smatra vrednim da joj bude na čelu.
e So.: Dragi moj, onom koji upravlja najvaž­
nijim poslovima zaista priliči da poseduje naj­
veću razboritost. No, meni se čini da vredi
ispitivati to što Nikija tvrdi, i šta ima na umu
kad ovako određuje hrabrost.
La.: Onda sam ispituj, Sokrate.
So.: To i nameravam, najbolji moj. Međutim,
nemoj misliti da ću te osloboditi naše zajed­
nice, nego obrati pažnju i istražuj sa mnom.
La.: Ako ti misliš da treba, neka bude tako.
So.: Mislim.
No, Nikija, počnimo ponovo iz početka.
198 Ti znaš da smo na početku razgovora razma­
trali hrabrost kao deo vrline.
Ni.: Svakako.
So.: Nisi li ti to odvojio kao deo, mada po­
stoje i drugi delovi koji se svi zajedno nazi­
vaju vrlinom?
b Ni.: Kako da ne?
So.: Da li su to i za tebe oni delovi na koje
ja mislim? Pored hrabrosti, mislim na razbo­
ritost, pravednost i tome slično. Zar ne misliš
i ti tako?
Ni.: Sigurno.
So.: Dobro, u tome se slažemo. Pogledajmo
sada ono što je strašno i ono što je pouzda­
no, kako ne bi ti mislio jedno, a mi nešto
drugo. Reći ću ti šta mi mislimo, a ti ćeš nas
podučavati ako se ne slažeš. Mi smatramo da
je strašno ono što izaziva strah, a pouzdano/
/bezopasno ono što ga ne izaziva. A tstrah ne
izazivaju prošla ili sadašnja zla, već ona koja
se očekuju, jer je strah očekivanje budućeg
zla. Ili se tebi ne čini tako. Lahete?
La.: Potpuno, Sokrate.
So.: Čuo si, Nikija, šta mi mislimo. Strašno
je buduće zlo, a pouzdano/bezbedno je ne bu­
* I'eag 81
 duće zlo, nego dobro. Misliš li da je tako ili
drugačije?
Ni.: Tako je.
So.: A znanje o tome ti nazivaš hrabrošću?
Ni.: Tačno tako.
So.: Pogledajmo sada da li se slažeš s nama i
u trećem.
Ni.: Sta je to?
d So.: Reći ću ti. Ja i on mislimo da ne postoji
jedno znanje o prošlosti, drugo o onom što
postaje, a treće o tome kako bi najbolje mog­
lo postati i kako će postati ono što još nije
postalo, već da je sve to isto znanje. Na pri-
e mer, medicina koja je jedna, razmatra zdrav­
lje u svim vremenima, i u sadašnjem i u pro­
šlom i u budućem, a isto tako i zemljoradnja
ono što raste iz zemlje. A što se tiče ratnih
stvari, nesumnjivo biste i sami mogli posve-
dočiti da strategija najbolje promišlja i osta­
lo, a i ono što treba da se dogodi, te da ne
misli da treba da služi proroštvu, već da vla­
da njime, pošto bolje zna i ono što se doga­
đa i ono što će se dogoditi u ratu. I zakon
tako određuje, ne da prorok vlada vojskovo­
đom, već vojskovođa prorokom. Hoćemo li
tako reći, Lahete?
199 La.: Reći ćemo.
So.: A ti, Nikija? Hoćeš li se saglasiti s nama
da isto znanje poznaje iste stvari, bilo da su
buduće, sadašnje ili prošle?
Ni.: Svakako, Sokrate, jer tako mi se čini.
b So.: Nije li, kako ti kažeš, najbolji moj, hra­
brost znanje o strašnom i pouzdanom/bezbed-
nom?
Ni.: Da.
So.: No, složili smo se da je ono strašno bu­
duće zlo, a ono pouzdano buduće dobro.
Ni.: Svakako.
So.: I, isto znanje je o istim stvarima, budu­
ćim ili u bilo kom vremenu.
Ni.: Tako je.
So.: Znači, hrabrost nije samo znanje o straš-
c nom i bezbednom/pouzdanom. Jer ona, kao i
ostale nauke, ne poznaje samo buduća dobra
i zla, već i sadašnja i prošla, i bilo kad da
postoje.
Ni.: Izgleda.
So.: Dakle, Nikija, odgovorio si nam samo za
d treći deo hrabrosti, iako smo mi pitali šta je
hrabrost u celini. I štaviše, kako sada govoriš,
izgleda da po tvom mišljenju hrabrost nije
samo znanje o strašnom i bezbednom/pouz­
danom, već gotovo o svakom dobru i zlu, bilo
kad da ono postoji. Slažeš li se da na taj na­
čin promenimo tvoju odredbu, Nikija?
Ni.: Slažem se.
So.: Da li ti misliš, čudni čoveče, da bi takvom
koji bi znao svako dobro i isto tako, svako
zlo i potpuno kako ono postaje, kako će po­
stati i kako je postalo, nedostajalo išta od vr­
line? Misliš li da bi bio nedovoljno razborit,
pravedan ili svet taj kome jedino priliči da se,
i u božanskom i u ljudskom, oprezno suprot-
e stavlja strašnom i da tome suprotno, dobro,
pribavlja, pošto zna pravilno da se odnosi pre­
ma oba?
Ni.: Izgleda mi, Sokrate, da tu ima nečega.
So.: Znači, Nikija, po onome što sada tvrdiš,
hrabrost ne bi bila deo vrline, već sva vrlina.
Ni.: Izgleda.
So.: Ali, rekli smo da je hrabrost jedan od de-
lova vrline.
Ni.: Rekli smo.
So.: No, to što sada govorimo ne izgleda tako.
Ni.: Ne izgleda.
So.: Znači, Nikija, nismo otkrili Šta je hrab­
rost.
Ni.: Čini se da nismo.
200 La.: A ja sam, dragi Nikija, mislio da ćeš ti
otkriti, kad si već podcenio moj odgovor So-
kratu. Baš sam velike nade gajio da ćeš je ot­
kriti tom Damonovom mudrošću.
Ni.: Lepo, Lahete. Ništa ti više ne znači to
što se malopre pokazalo da sam ništa ne znaš
0 hrabrosti, već samo na to gledaš hoću li se
1 ja takvim pokazati. A ako obojica ne znamo
ono što treba da zna čovek koji drži do sebe,
tada izgleda neće biti više nikakve razlike iz­
među nas. Cini mi se zaista da postupaš kao
i svi ostali: drugog vidiš, a sebe ne vidiš. Ja
i sada smatram da sam valjano govorio o to­
me o čemu smo razgovarali, a ako nešto od
toga nije zadovoljavajuće, to će biti ispravlje­
no kasnije uz Damonovu pomoć, kome se ti
misliš podsmevati premda ga nikada nisi vi­
deo, i uz pomoć drugih. I kada sve to budem
utvrdio, podučavaću i tebe i neću ti to uskra­
titi, jer mi se čini da veoma mnogo treba Ida
učiš.
La.: T& sigurno, Nikija, ti si mudrac. Pa ipak,
ja savetujem Lisimahu i Melesiji da se, što se
tiče obrazovanja mladića, okane nas dvojice,
a da Sokrata, kao što sam i na početku reikao,
ne puštaju. Kad bi i moji sinovi bili u odgo­
varajućoj dobi, učinio bih isto to.
Ni.: I ja se slažem s tim da, ako Sokrat želi da
se stara o mladićima, nikog drugog ne treba
tražiti. Jer i ja bih najradije njemu poverio
svog Nikerata, kad bi on hteo. No, kad god
ga na to podsetim on mi uvek preporučuje
druge, a sam odbija. No možda će tebe, Lisi-
maše, Sokrat radije slušati.
Li.: Pa i pravo je, Nikija, pošto bih i ja za
njega učinio puno toga što za mnoge druge ne
bih. Šta kažeš, Sokrate? Hoćeš li poslušati i
pomoći da mladići postanu što bolji?
So.: Zaista bi bilo strašno, Lisimaše, ne želeti
pomoći nekome da postane što bolji. Da sam
se ja u ovim razgovorima pokazao znalac, a
ovi kao oni koji ne znaju, tada bi bilo pravo
da najviše mene pozivate na taj posao; no,
201 mi smo svi jednako zapali u ćorsokak. Zašto
bi neko izabrao jednog od nas? Meni samom
se čini da nema razloga. No, kad već stvari
ovako stoje, pogledajte šta ću vam savetovati.
Među nama rečeno, ljudi, ja mislim da svi mi
treba zajedno da tražimo što boljeg učitelja,
ponajviše za nas same — zaista nam je potre­
ban — a potom i za mladiće, i da pri tom ne
štedimo ni novac ni bilo šta drugo; no ne
savetujem da ostanemo onakvi kakvi jesmo.
I) Ako nam se neko bude podsmevao što se u
tim godinama ne ustručavamo obilaziti učite­
lje, čini mi se da se treba pozvati na Homera
koji je rekao da »stid nije dobar za siromaha
čoveka«11. Ne obraćajmo dakle pažnju na to
šta će ko reći, već se obrazujmo zajedno sa
svojim sinovima.
Li.: Sviđa mi se to što govoriš, Sokrate, i kao
najstariji, ja sam i najrevniji da učim s mla­
dićima. No, učini mi nešto. Dođi sutra rano
c kod mene da se posavetujemo o tim stvarima,
a sadašnji naš razgovor završimo.
Nemoj da ne dođeš!
So.: Ama hoću, Lisimaše, doći ću sutra kod
tebe, ako bog da.
NAPOMENE LISID

St. II
p. 203 •

1 Ovaj izraz je poslovičan: experimentum facere in cor-
pore vili. Karijac je bio pojam bezvrednog, s čime-se
moglo činiti šta se hoće.
* Ova poslovica je na grčkom nešto drugačija, no smisao
je ovaj. Ista poslovica se nalazi i u »Gorgiji« (514 e6) i
doslovno prevedena glasi: kao kad bi neko stao izučavati
zanat lončara, pa počeo sa izradom velikog lonca.
* Solon, £r. 10
4 Solon, fr. 10.
5 Iliada, 5. 223.
4 Iliada, 8. 108.
7 To je grčka teška pešadija, tzv., hopliti.
1 Kromion je mesto kraj Korinta.
’ Lamah je atenski voskovođa.
" Aiksone je jedna od atenskih dema. Njeni stanovnici su
bili poznati po brbljivosti. '
“ Odys. 17. 347.
Išao sara putem koji pored gradskih zi-
a dova vodi iz Akademeje pravo prema Likeju.
Kad sam prišao malim vratima, tamo gde se
nalazi Panopov izvor, namerih se tu na Hipo-
thala, sina Hijeronimovog, Ktesipa Pajaniejca
i mnoge druge mladiće gde stoje u gomili. Vi-
devši me kako prilazim, Hipothal reče: Sokra­
te, kuda i otkud?
b Iz Akademeje, rekoh ja, a idem pravo pre­
ma Likeju.
Ovamo, reče, pravo na nas. Hoćeš li svra­
titi? Zaista vredi svratiti.
Gde, i ko ste to vi?
Ovamo, reče, i pokaza mi neki ograđeni
prostor nasuprot zida i otvorena vrata. Tu,
reče, provodimo vreme i mi sami i veoma
mnogo drugih lepih mladića.
204 A, šta je to, i čime se bavite?
To je, reče, novoizgrađena palajstra, a
uglavnom razgovaramo. Rado bismo ti_dqpu-
. stili da učestvuješ.
BđŠ lepo od vas, rekoh ja. No, podučava
li neko tu?
Tvoj prijatelj i hvalitelj, Mik.
Zevsa mi, rekoh, on nije običan čovek, već
vrstan sofist. ,
Pođi s nama, reče, da vidiš one koji su tu.
b Najpre bih rado čuo, rekoh, zašto treba
da uđem, i ko je vaš lepotan.

"¿« te
 Svakom od nas se drugi dopada, Sokrate.
A tebi, Hipothale? To mi reci.
Kad sam ga to upitao, on pocrvene. A ja
rekoh: Hipothale, sine Hieronimov, nemoj reći
više ništa o tome da li voliš nekog ili ne voliš.
Jer znam ne samo da voliš, već i da si daleko
c odmakao u ljubavi. Ja sam u ostalom bezvre-
dan i nekoristan, no dato mi je od boga to da
mogu brzo prepoznati i onog koji voli i vo­
ljenog.
A on, kada je to čuo, još više pocrvene.
Tada Ktesip reče: Lepo je što crveniš, Hipo­
thale, i oklevaš da kažeš ime Sokratu, no ako
on i za kratko bude u tvom društvu, namučiće
se slušajući te kako o tome često govoriš. Bar
nama je, Sokrate, uši probio i napunio Lisi-
dom. A ako popije, tada je lako verovati da
ćemo od ranog jutra slušati Lisidovo ime. I
nipošto nije najstrašnije to što nam u prozi
o njemu pripoveda, mada jeste strašno, već
kada počne da nas zatrpava pesmama i govo­
rima. Ali još je strašnije od toga to što
peva pesme o svom ljubimcu čudnim glasom,
a mi to moramo slušati. A sada crveni što ga
pitaš.
e Kako izgleda, rekoh, taj Lisid je neki nov.
Nagađam po tome što mi nije po imenu po­
znat.
Jer ga, reče on, ne zovu često njegovim
imenom, već još nosi o£evo, zato što mu je
otac vrlo poznat. Međutim, dobro znam da
teško možeš ne prepoznati njegov lik, a do­
voljno je poznavati ga i samo po tome.
Govorite, čiji je.
Najstariji sin, reče, Demokrata Aiksonejca.
Oho, Hipothale! Ova ti je ljubav pleme-
205 ni ta i sasvim blistava. No hajde pokaži mi ono
što~T Ovima pokazuješ, da vidim da li znaš
ono što treba ljubavnik da govori o svom
ljubimcu, bilo pred njim ili pred drugima.
Pa, zar ti išta polažeš, reče on, na to šta
ovaj govori, Sokrate?
Da li poričeš, rekoh ja, i to da voliš onoga
0 kome on govori?
To nikako, reče, ali poričem da pevam o
njemu i da pišem govore.
Nije zdrav, reče Ktesip, već bunca i lu­
duje.
A ja rekoh: Hipothale, ne tražim da ču­
jem neki stih ni pesmu, ako si je ispevao o
tom mladiću, već njihov smisao, da bih znao
na koji način se odnosiš prema svom lju­
bimcu.
Ovaj će ti to reći, Sokrate. Jer on tačno
zna i seća se, ako je zaista zagluše® slušajući
me stalno.
Sigurno, tako mi bogova, reče Ktesip. T&
1 jeste za podsmeh, Sokrate. Biti ljubavnik i
naročito se posvetiti dečaku, a ne moći reći ni­
šta što i dete ne bi moglo, kako da to nije za
podsmeh?! Peva i govori.ono što čitav grad
peva: o Demokratu i Lisidu, dedi dečakovom,
o svim precima, o bogatstvu, ergelama i pobe-
dama sa četvoroprezima i jahaćim konjima na
pitijskim, istmijskim i nemejskim igrama. Uz
to, peva o još starostavnijim stvarima od ovih.
Prekjuče nam je u nekakvoj pesmi pripovedao
o ugošćivanju Herakla, kao da je njihov pre­
dak na osnovu svoga srodstva sa Heraklom —
jer sam potiče od Zevsa i ćerke osnivača deme
— primio Herakla u kuću. I ispevao je mnoge
druge takve pesme što ih babe pevaju, Sokra­
te. To je ono o čemu on govori i peva, i još
nas prisiljava da ga slušamo.
Kad sam to čuo, rekoh: Smešni moj Hipo­
thale, pa zar pre nego štQ si pobeđio, praviš
J i pevaš pohvalnu pesmu samom sebi?
Ama ne, Sokrate. Niti pravim niti pevam
za sebe.
Tako ti misliš, rekoh.
 Kako to?
Te pesme se, rekoh,..svakako odnose na
tebe. Jer ako budeš osvojio takvog ljubimca,
tada' će ti ono što si govorio i pevao biti
ukras i, zaista, kao pobcdniku, pohvalna pe-
sma što si uspeo kod takvog ljubimca. A ako
ti bude pobegao, što si veće pohvale izrekao
0 ljubimcu, to će naizgled biti veća lepota i
dobro kojih si lišen, i zato, i podsmeh prema
tebi. Onaj ko je mudar u ljubavnim stvarima,
taj, dragi moj, ne hvali ljubimca pre nego što
ga osvoji, pošto nije siguran u ono što će se
dogoditi. Takođe i lepotani, kad ih neko hvali
1 veliča, uzohole se i postanu obesni, zar ne?
Svakako, reče.
A što su obesniji, to ih je teže uhvatiti?
Po svoj prilici.
Kakav bi po tvom mišljenju bio neki lo­
vac, ako plaši divljač u lovu i otežava hva­
tanje?
Jasno, loš.
A velika je to neobrazovanost ne zanositi
rečima i pesmama, već razjarivati, zar ne?
Izgleda.
Obrati pažnju, Hipothale, da se zbog pe­
sme ne izložiš optužbama svih ovih. Verujem
da se ne bi hteo složiti s tim da je čovek koji
samo sebi šteti pesmom, dobar pesnik, dok
šteti samom sebi.
Zevsa mi, ne bih, jer bi to bila velika ne-
razumnost. No, upravo zato, Sokrate, pitam
tebe za savet. Savetuj, ako možeš, kako bi se
u razgovoru ili ponašanju moglo omiliti lju­
bimcu.
To nije lako reći, rekoh ja. No kad bi mi
omogućio da s njim razgovaram, možda bih ti
mogao pokazati šta treba da mu govoriš ume-
sto ovog što kažu da govoriš i pevaš.
To uopšte nije teško, reče. Jer, ako budeš
ušao sa Ktesipom, seo i razgovarao, mislim da
će ti i sam prići — izuzetno voli da sluša, So­
krate. Takođe, mladići i dečaci su danas po-
mešani pošto slave Hermesov praznik, pa će ti
prići. A ako ne priđe, dobar je Ktesipov po­
znanik preko njegovog rođaka Meneksena koji
mu je najbolji prijatelj, pa neka ga Ktesip po­
zove — ako zaista ne priđe sam.
Tako treba činiti, rekoh ja. I pođoh u pa-
laistru zajedno sa Ktesipom, a ostali su nas
sledili.
Kad smo ušli zatekli smo dečake sve oki­
ćene, kako se kockaju, pošto su već završili
sa žrtvovanjem i posvećivanjem. Mnogi su se
igrali napolju u dvorištu, a neki su u uglu
svlačionice igrali par-nepar sa puno kockica
koje su vadili iz nekakvih košarica. Drugi su
stajali oko njih i posmatrali. Jedan od njih
je bio Lisid. Stajao je ovenčan među dečacima
i mladićima, izvanredan po izgledu, ne samo
lep, već i lep i dobar. Otišli smo u suprotan
ugao — jer tamo je bio mir — posedali i ne­
što između sebe razgovarali. Lisid se osvrtao
i često nas pogleđivao. Bilo je očito da želi
da nam priđe. Neko vreme nije znao šta bi, i
oklevao je da nam pristupi sam. Nato je u
igri Meneksen došao sa dvorišta te, kad je
video mene i Ktesipa, došao da nam se pri­
druži, a Lisid je sledio Meneksena i seo kraj
njega. Prišli su i ostali, pa i Hipothal, kad je
video da se mnogi približavaju. Sakrivši se iza
njih, on je stao tamo gde je mislio da ga Lisid
neće ugledati, pošto je strepeo da ga ovaj ne
omrzne, i tako je slušao.
A ja se obratih Mcneksenu: Koji je od vas
dvojice stariji, sine Demofontov?
Prepiremo se oko toga.
Prepirete li se i oko toga ko je valjaniji?
Svakako, reče.
A isto tako, mislim, i oko toga ko je lepši.
Obojica se nasmejaše.
 Međutim, nećemo se prepirati oko toga ko
je bogatiji, jer vi ste prijatelji, zar ne?
Svakako, rekoše uglas.
Govori se da je prijateljima sve zajed­
ničko, tako da u tome neće biti nikakve ne­
sloge među vama, ako zaista govorite istinu
o svom prijateljstvu.
Složiše se.
d Posle toga nameravao sam da pitam ko
je pravedniji i mudriji od njih dvojice. Uto
je neko prišao, podigao Meneksena i rekao mu
da ga zove učitelj gimnastike — čini mi se da
je trebao žrtvovati. Dakle, on je otišao, a ja
upitah Lisida: Da li te Liside otac i majka
veoma vole?
Sigurno, reče on.
Zar ne bi želeli da budeš što srećniji?
e Ta, kako da ne?
No, misliš li ti da je srećan čovek kćji
robuje i koji ne može da čini ništa od onoga
što želi?
Zevsa mi, ne mislim.
Dakle, ako te otac i majka vole, i ako žele
da budeš srećan tada je jasno da se na svaki
način trude kako bi ti bio srećan.
Kako da ne?
Oni ti znači dopuštaju da činiš šta hoćeš,
ništa ti ne prebacuju niti te ne sprečavaju da
činiš šta želiš?
Tako mi Zevsa, Soikrate, zaista me često
sprečavaju.
208 Kako to? Mada želiš da budeš . srećan,
sprečavaju te da činiš ono što želiš? Reci mi
ovo. Da poželiš da upravljaš nekim od očevih
kola u trci, da li ti on to ne bi dopustio, već
zabranio?
Zevsa mi, reče, sigurno mi ne bi dopustio.
A kome bi?
Ima jedan uzdodrža kome otac plaća.
Kako to? Radije najamniku nego tebi do­
puštaju da čini šta hoće s konjima, i uz to
mu zato daju novac?
Ama sigurno, reče.
No, verujem da ti dopuštaju da uprav­
ljaš spregom od mazgi, i, kad bi čak hteo
da udariš bičem mazge, da bi ti to dopustili.
Otkud bi dopustili?
Šta, zar nikom nije slobodno da ih udari?
Jeste svakako, reče on, goniču mazgi.
Je li on rob ili slobodan čovek?
Rob, reče.
Izgleda da i roba više poštuju nego tebe
sina, da mu poveravaju svoje vlasništvo pre
nego tebi, i da njemu dopuštaju da čini šta
želi, a tebi zabranjuju. Ali reci mi još ovo. Da
li ti dopuštaju da upravljaš samim sobom, ili
----- ti ni to ne poveravaju?
Ta kako da dozvoljavaju?
Već neko upravlja tobom?
Ovaj ovde, reče, nadstojnik (paidagogos).
Valjda ne rob?
Ama, sigurno! Naš rob.
Zaista je strašno, rekoh, da tobom rob
upravlja, mada si slobodan. No, kako ovaj
nadstojnik upravlja tobom?
Vodi me u školu.
Valjda ne upavljaju i učitelji tobom?
Svakako, upravljaju.
Znači otac ti je svojevoljno postavio veo­
ma mnogo gospodara i* vladalaca. Ali, kad do­
đeš kući kod majke, ne pušta li te ona kad
tka, da činiš što ti je volja sa vunom ili sa
razbojem, da bi joj bio srećan? Jer, ona ti si­
gurno ne brani da diraš brdo ili čunak ili
neko drugo oruđe za tkanje.
A on se nasmeja: Zevsa mi, Sokrate, ne
samo da brani, već bi me i istukla kad bih
dirao.
 Herakle! T& valjda nisi naneo neku ne­
pravdu ocu ili majci?
Zevsa mi, nisam, reče.
No poradi čega te tako strašno sprečavaju
da budeš srećan i da činiš šta želiš, i zašto te
po čitav dan prisiljavaju đa riekome služiš i
da jednom rečju ne radiš maltene ništa što že­
liš? Tako izgleda da ti n em ar nikakve koristi
ni od blaga iako ga je toliko, već svi njime
209 više upravljaju nego ti, niti od tela, mada je
tako plemenito, već i njega drugi čuva i ne-
guje; a ti, Liside, ne vladaš ničim niti činiš
išta od onoga što želiš.
Jer još nisam odrastao, Sokrate.
Neka te to ne sprečava, sine Demokratov,
jer neke ti stvari, kako mislim, i otac i majka
poveravaju i ne čekaju dok odrasteš. Verujem
b da, kad žele da im se nešto pročita ili napiše,
tebe pre svih drugih ukućana postavljaju na
tu dužnost, zar ne?
Svakako, reče.
Ovde ti je, dakle, slobodno da pišeš po
volji prvo i drugo slovo. Isto to smeš i u
čitanju. A verujem da ti, kad uzmeš liru, ni
otac ni majka ne brane da po volji zatežeš i
otpuštaš strune, ili da ih čupkaš i udaraš plek-
trom. Ili zabranjuju?
Nikako.
c Sta bi moglo biti razlog, Liside, što te
ovde ine sprečavaju, a u onome o čemu smo
malopre govorili, sprečavaju?
Mislim da je to, reče, zato što ovo znam,
a ono ne znam.
Lepo," najbolji moj, rekoh ja. Znači, otac
ne čeka da odrasteš pa da ti poveri sve, već
će ti i sebe i svoje vlasništvo poveriti onoga
dana, kada bude smatrao da si razumniji od
njega.
Ja mislim da hoće.
Dobro, reikoh. Zar ne važi i za suseda
kao za oca isto pravilo u vezi tebe? Da li
misliš da će ti on poveriti da mu upravljaš
kućom kada te bude smatrao mudrijim u gaz-
dovanju od samog sebe, ili će je sam nad­
zirati?
Mislim da će je poveriti meni.
Molim?! Misliš li da ti Atenjani neće po­
veriti sve svoje, kad primete da si dovoljno
mudar?
Hoće, svakako.
Tako ti Zevsa, rekoh ja, šta će učiniti ve­
liki kralj? Da li će, kad se meso kuva, radije
poveriti svom najstarijem sinu, nasledniku
azijskog prestola, da po volji ubaci (meso) u '
čorbu, ili nama, ako dođemo kod njega i do­
kažemo mu da smo pametniji od njegovog
sina u spremanju prismoka?
Jasno je da će nama poveriti, reče.
I njemu ne bi dopustio da ubaci ni mrvu,
a nama bi dopustio, čak i da hoćemo šaku soli
da uspemo.
Svakako.
A da mu sin ima bolesne oči, da li bi mu
dopustio da dira vlastite oči, iako ga ne sma­
tra lekarom, ili bi ga sprečio?
SpreČio bi ga.
Nas, pak, ako bi nas smatrao lekarima,
ne bi sprečio pa i da želimo da, otvorivši
onome oči, uspemo pepela u njih, pošto sma­
tra da mi to na pravi način poznajemo.
Istinu govoriš.
Ne bi li i sve ostalo radije nama poverio
nego sebi samom ili sinu, ukoliko bi mu se
činili mudrijim od njih?
Nužno, Sokrate, reče on.
Znači, to je tako, dragi moj Liside. Svi, i
Heleni i varvari, i mušakrci i žene, poveriće
nam to u čemu smo postali mudri. Činićemo
s tim šta nam je volja i niko nam neće na-
 memo smetati, već kao što ćemo sami biti u
tome slobodni, tako ćemo vladati i drugima.
I, to će biti naše jer ćemo od toga imati kori­
sti. Ono pak, što nismo shvatili, niko nam
neće poveriti da s tim činimo ono što mi sma­
tramo (potrebnim), već će nam svi, ne samo
tuđinci, već i otac i majka, i neko bliži (ako
postoji), smetati koliko god mogu, i sami
ćemo u tome biti poslušnici drugih, a to će
nam biti tuđe, jer nećemo od toga imati ni­
kakve koristi. Slažeš li se da je tako?
Slažem se.
Hoćemo li ikome biti prijatelji i hoće li
I nas iko voleti u onome u čemu bismo bili
nekorisni?
Nikako, reče.
Znači, niti otac tebe, niti iko voli ikog
drugog ukoliko je ovaj nekoristan.
Izgleda, ne.
Ako, dakle, budeš mudar, sinko, svi će ti
. biti prijatelji i ukućani — jer, bićeš koristan i
' dobar — a ako ne budeš, neće ti Biti prijatelj
ni neko drugi, ni otac, ni majka, ni ukućani,
i,Može li neko biti ponosan na nešto, Liside, što
’još ne shvata?
Kako bi mogao?, reče on.
A ako ti je zaista potreban učitelj, tada
još ne shvataš?
Istina je.
Nisi dakle ponosan (megalophron), ako
zaista još ne shvataš?
Tako mi Zevsa, Sokrate, čini mi se da
nisam.
Kad sam ga čuo ja pogledah prema Hipo-
thalu i umalo ne pogreših. Došlo mi je da mu
kažem: Tako treba, Hipothale, razgovarati s
ljubimcem. Treba ga pokoriti i poraziti, a ne
naduvavati i razmaziti Tcao što ti čimS! Među­
tim, kaH sam videoTcako je uznemiren i za­
brinut razgovorom, prisetih se da se želeo sa­
kriti od Lisida, mada je stajao u blizini. Zato
211 se sabrah i suzdržah. Uto se vratio Meneksen
i seo na svoje staro mesto kraj Lisida. A Lisid
mi sasvim dečački i umiljato, krišom od Me-
neksena, tiho reče: Sokrate, reci i Meneksenu
ono što si meni govorio.
A ja rekoh: Ti ćeš mu to reći, Liside, jer
bio si bez sumnje pažljiv.
Svakako, reče.
b Pokušaj, dakle, rekoh, da to zapamtiš što
bolje, da bi ovom sve jasno rekao. No, ako ne­
što zaboraviš, pitaj me iznova prvi put kad
me sretneš.
Učiniću to veoma rado, Sokrate, dobro
znaj. Ali, govori mu nešto drugo, da i ja
slušam dok ne bude čas da se ide kući.
Treba tako činiti, rekoh ja, kad baš tra­
žiš. Gledaj kako ćeš mi pomoći ako me Me­
neksen počne pobijati. Zar ne znaš da je svad-
ljiv (eristikos)?
c Tako mi Zevsa, reče, veoma je svadljiv.
Upravo zato i želim da ti >s njim razgovaraš.
Da ispadnem smešan?
Ne, boga mi, reče, već da njega obuzdaš.
Ama, kako? To nije lako jer je on vešt
čovek, učenik Ktesipa. A tu je i on sam, Kte-
sip. Zar ne vidiš?
Ne mari ni za koga, Sokrate, reče, već
hajde razgovaraj s njime!
Dobro, rekoh.
Tada se Ktesip uimeša u naš razgovor: Šta
se vi tu sami gostite, a nama ne dajete deo
d reči?
Zaista, rekoh, treba dati. Ovaj naime ne
razume nešto što govorim, ali tvrdi da Menek­
sen smatra da zna, i podstiče me da njega
pitam.
Zašto onda ne pitaš?
Pa, pitaću, rekoh. Odgovori mi Meneksene
ono što ću te pitati. Od detinjstva želim jednu
e stvar, kao što uostalom svako (želi) neku. Jer
7 Tćag 97
 neko želi da stekne konje, neko pse, neko zla­
to^ a neko opet počasti. A ja sam (sasvim)
miran što se tiče ovih'stvari, no veoma čez­
nem za sticanjem prijatelja, ¿eleo bih da na­
đem dobrog prijatelja radije nego najbolju
prepelicu ili petla na svetu, i, tako mi Zevsa,
radije nego konja i psa. I, tako mi psa, mislim
da bih mnogo više želeo da stekncm druga
nego Darej evo blago, više nego samog Dareja
212 — tako sam druželjubiv. Kad gledam vas,dvo­
jicu, tebe i Lisida, zbunjen sam i slavim vas
što ste, mada tako mladi, bili sposobni da
brzo i lako steknete to blago, što si ti tako
brzo i uistinu stekao u Lisidu prijatelja, a i on
u tebi. A ja sam tako daleko od tog blaga da
ne znam ni način na koji jedan čovek postaje
prijatelj drugom, već upravo to hoću da pitam
tebe kao iskusnog.
Reci mi: Ukoliko neko nekoga voli (phi-
lei), ko od njih dvojice postaje prijatelj (phi-
b los) onom drugom, da Ii onaj koji volTpostaje
prijatelj voljenom, ili voljeni onom koji voli,
ili tu nema nikakve razlike?
i Meni se čini, reče, da tu nema razlike.
/ Kako to?, rekoh. Obojica postaju prija­
telji jedan drugom, ako samo jedan voli
drugog?
Čini mi se, reče.
Šta, zar nije moguće da onaj koji je vo­
ljen ne voli zauzvrat onogajcoji ga voli?
Moguće je. - Dakle, voljeno je drago onom koji voli,
A, nije li moguće i da mrzi onoga koji ga
voli? I ljubavnici misle da katkad to trpe od
ljubimaca, jer mada ih vole što je moguće
c više, jedni smatraju da im ljubav nije uzvra­
ćena, a drugi da ih ljubimci mrze. Zar ti ne
izgleda tako?
Svakako, reče, tako je.
Dakle, u takvom slučaju, rekoh, nije tačno
da jedan voli, a drugi da je voljen?
Da.
Ko je od njih dvojice tada prijatelj dru­
gome? Je li prijatelj voljenom onaj koji voli,
bilo da ga ovaj zauzvrat voli, ili mrzi, ili vo­
ljeni onome koji voli? Ili, pak, takvom slu­
čaju, ako se međusobno ne vole, niko nije ni­
čiji prijatelj?
Izgleda da je tako.
Dakle, sada nam izgleda drugačije nego
ranije. Tada smo smatrali da su obojica pri­
jatelji, ako jedan voli, a sada da nijedan nije
prijatelj, ako se ne vole međusobno.
Verovatno, reče.
Onom koji voli, dakle, nije drago (philonl
ništa sto ga ne voli zauzvrat.
Izgleda nije.
Znači, nisu ni ljubitelji konja oni koje
konji zauzvrat ne vole, ni ljubitelji prepelica,
pasa, magaraca, gimnastike, i mudrosti, ako ih
ona zauzvrat ne voli. Ili svi oni vole, no to
(što vole) im nije drago, već se pesnik vara
kad kaže:
srećan je onaj što ima sinove drage i kopito-
nosne konje,
te pse lovce i gosta iz daleke zemlje}
Ne izgleda mi da se vara.
Već misliš da govori istinu?
Da.
Meneksene, bilo da ga ono voli ili mrzi, kao
što su sasvim mala deca, koja ili još (nikog)
ne vole, ili štaviše mrze oca i majku kad ih
kažnjavaju, i pored toga svojim roditeljima u
toj dobi najdraža od svega.
Meni se čini, reče, da je tako.
Po tome nije prijatelj onaj koji voli, već
voljeni.
Izgleda.
 Pa, i nerpijatelj nije onaj koji mrzi, već
onaj koga mrze.
Da. ~ c
Dakle, ako je drago ono što je voljeno, a
ne onaj~što voli, tada mnoge neprijatelji vole'
a prijateljf mrze, te su prijatelji svojim nepri­
jateljima, a neprijatelji svojim prijateljima. Pa
ipak, dragi moj prijatelju, velika je nerazum-
nost i, štaviše, nije moguće biti prijatelj nepri­
jatelju i neprijatelj prijatelju. . •,
Izgleda da govoriš istinu, Sokrate.
A ako je to nemoguće, tada bi onaj što
voli bio drag voljenom.
Da.
Onaj što mrzi bi, opet, bio mrzak onome
koga mrzi.
Nužno.
Moraćemo, dakle, tvrditi isto ono što smo
i u ranijim slučajevima tvrdili: da je čovek
često prijatelj nekome ko mu nije prijatelj, a
često i neprijatelju— kadgod voli nekog ko
ga ne voli, ili čalc nekog ko ga mrzi — i da je
isto tako često neprijatelj nekome ko mu nije
neprijatelj i, Čak, prijatelju — kadgod mrzi
nekog ko ga ne mrzi, ilfčak nekog ko ga voli.
Verovatno, reče.
Šta ćemo učiniti, rekoh ja, ako ne treba
da budu prijatelji ni oni koji vole, ni oni koji
su voljeni, ni oni koji vole i 'koji 'su voljeni?
Treba li da tvrdimo da pored ovih postoje još
neki drugi koji su neprijatelji između sebe?
Tako mi Zevsa, reče, ja baš i ne umem to
izvesti, Sokrate.
Nismo valjda, rekoh, sasvim nepravilno is­
traživali, Meneksene?
Meni se čini da jeste, Sokrate, reče Lisid
i odmah pocrvene. Učinilo mi se da su mu se
te reči omakle protiv volje, zato što je veoma
napeto slušao razgovor — njegova napetost je
bila očigledna i dok je slušao.
Želeo sam da Meneksenu dam da odahne,
a i obradovao sam se Lisidovoj ljubavi prema
mudrosti, te se tako okrenuh prema njemu i
nastavih razgovor: Liside, mislim da je istina
to što tvrdiš da nikad ne bismo tako zalutali
da smo pravilno tražili. Ali, hajde da ne idemo
više tim putem, jer mi izgleda težak, već kre­
nimo ovim kojim treba ići po onome što pes­
nici kažu, jer oni su nam u mudrosti kao oci
214 i vladaoci. Nesumnjivo je da ne govore loše
kada smatraju da one koji su prijatelji sam
bog čini prijateljima vodeći ih jednog ka dru­
gom. Mislim da to ovako nekako kažu:
jednaka bog udruiuje s jednakim uvek,2
b i čini ga prepoznatljivim. Zar se nisi susreo s
tim stihovima?
Jesam, svakako.
Nisi li se susreo i sa spisima najvećih mu­
draca u kojima se tvrdi isto to, da je po nuž­
nosti slično uvek drago sličnom? A to su, pret­
postavljam, oni mudraci koji govore i pišu o
prirodi i celini.
Istinu govoriš, reče.
Jesu li oni u pravu?
Možda, reče.
Možda su napola u pravu, rekoh ja, a mo­
žda i u potpunosti, no mi to ne razumemo. Jer
c nam se čini da zao čovek postaje sve mrskiji
zlom čoveku što mu bliže prilazi, i što se više
druži s njim. Jer, nanosi mu nepravdu, a onaj
koji čini i koji trpi nepravdu nikako ne mogu
biti prijatelji. Nije li tako?
Jeste, reče on.
Tako, dakle, polovina od onoga što tvrde
ne bi mogla biti istinita, ako zaista tvrde da
su zli ljudi jedni drugima slični.
Istinu govoriš.
Ali čini mi se da tvrde da su dobri ljudi
slični jedni drugima i da su prijatelji, a zli
ljudi, kao što se i govori za njih, ida nikada
d nisu slični ni samima sebi, već nestalni i ne­
pouzdani. A ono što je samom sebi neslično i
sa samim sobom nesiožno, to teško može biti
slično ili naklonjeno nečemu drugom. Ne čini
li se i tebi tako?
Svakako, reče.
Prema tome, prijatelju, ti koji tvrde da je
slično drago sličnom, kako se meni čini, neja­
sno nagoveštavaju da su samo dobri ljudi pri­
jatelji, a da zao čovek nikad nije u istinskom
prijateljstvu ni sa dobrim ni sa zlim. Slažeš
li se?
On potvrdi.
Sada već znamo ko su prijatelji; jer nam
razgovor pokazuje da su to oni koji su dobri.
Upravo tako izgleda, reče.
I- meni, rekoh ja. Pa ipak, ima u tome ne­
čega čime nisam zadovoljan. De, boga ti,
pogledajmo šta slutim. Da li je čovek prijatelj
sebi sličnom čoveku ukoliko mu je ovaj sličan,
i da li je takav čovek koristan takvom čo­
veku? No, radije pogledajmo ovako: kakvu bi
korist moglo pružiti i kakvu bi štetu moglo
naneti nešto onome čemu je slično, a da pri
tom ne koristi ili škodi i samome sebi? I šta
bi moglo pretrpeti što ne bi od samog sebe
215 pretrpelo? Kako bi najzad takve (stvari) mo­
gle ceniti jedna drugu, kad ne pružaju nika­
kvu pomoć jedna drugoj? Ima Ii načina?
Nema.
A ono što se ne ceni, kako može biti
drago?
Nikako.
Ali, možda samo sličan čovek nije prija­
telj sličnom čoveku, a dobar bi dobrom bio
prijatelj, ne ukoliko mu je sličan, već ukoliko
je dobar.
Možda.
Sta, zar ne bi dobar čovek, ukoliko je do­
bar, utoliko bio dovoljan sebi samom.
102
Da.
A onom koji je zaista dovoljan sebi, nije,
usled dovoljnosti, ništa potrebno.
Kako da ne?
Onaj kome ništa ne treba ne bi ništa ni
cenio.
Ne bi, zaista.
Ali, onaj koji ne ceni, ne bi ni voleo.
Nesumnjivo.
Ako ne voli, nije prijatelj.
Izgleda da nije.
Kako će tada dobri ljudi, po nama, biti
prijatelji dobrim ljudima kada niti žude jedni
za drugima kad su daleko — jer su dovoljni
samima sebi i onda kada su odvojeni — niti
trebaju jedan drugom kada su zajedno? Kako
je moguće da se takvi ljudi više međusobno
cene?
Nikako.
No, ne bi mogli biti prijatelji, kad se
međusobno ne cene puno.
Istina je.
Gledaj, Liside, kako smo u grešku zapali.
Jesmo li se prevarili u potpunosti, a ne deli-
mično?
Kako to?
Jednom sam čuo od nekog tvrdnju —
upravo sam se je setio — da je slično naj-
protivnije sličnom, i, isto tako, da su dobri
ljudi najprotivniji dobrim ljudima. Pa i He-
sioda je taj navodio kao svedoka, tvrdeći da
je po Hesiodu:
i lončar na lončara ljut, i pesnik na pesnika,
i prosjak na prosjaka*
I reče da je i u svemu ostalom isto tako nu­
žno da ponajviše ono što je međusobno naj­
sličnije bude ispunjeno i zavišću i ljubomo­
rom i mržnjom, a ono što je najsuprotnije da
bude ispunjeno prijateljstvom. Jer siromah je
prisiljen da bude prijatelj bogatašu i slabić
103
 snažnome radi pomoći, i bolesnik lekaru i uop-
šte svako ko ne zna prinuđen je da ceni i
voli onoga koji zna. Staviše, on je produžio s
nečim još izvrsnijim tvrdeći da slično nikako
nije sklono sličnom, već da je upravo suprotno
tome slučaj: ono što je međusobno najsuprot-
nije jeste ponajviše jedno drugom sklono (phi-
lon). Jer svaka stvar želi nešto takvo, a ne ono
Što je njoj slično: suvo želi vlažno, vlažno
suvo, gorko slatko, oštro tupo, prazno želi is­
punjavanje, a puno pražnjenje, itd. Suprotno
je hrana suprotnom; slično pak ne može imati
216 nikakve koristi od sličnog. I zbilja, prijatelju,
izgledao mi je duhovit kad je to govorio, jer
je dobro govorio. No, kako se vama čini?
Dobro, reče Meneksen, kad se prvi put
čuje.
Tvrdimo Ii tada da je suprotno suprot­
nom ponajviše sklono?
Svakako.
Lepo, rekoh ja. No, nije li to čudno, Me-
neksene? Hoće li nas odmah s radošću napasti
oni premudri ljudi, odani raspravljanju, i pi-
b tati nije li mržnja nešto najsuprotnije prijatelj­
stvu? Šta da im odgovorimo? Nije li «nužno
složiti se da su u pravu?
Nužno je.
Da li je, dakle, pitaće oni, mržnja draga
prijateljstvu ili prijateljstvo mržnji?
Nijedno nije drago drugome, reče.
A pravedno nepravednom, ili umereno ra­
zuzdanom. ili dobro zlu?
Ne izgleda mi da je tako.
No naravno, rekoh ja, ako je nešto sklono
nečemu na osnovu svoje suprotnosti prema
njemu, tada je nužno da i ove stvari budu
sklone (jedna drugoj).
Nužno je.
Znači nije prijateljsko ni slično sličnom,
ni suprotno suprotnom.
104
Izgleda da nije.
c Pogledajmo nije li nam sada prijateljstvo
još nepoznatije, pošto zaista nije ništa od ono­
ga što smo naveli. Možda je dobru prijateljsko
ono što nije ni dobro ni zlo.
Kako to misliš?, reče on.
Zevsa mi, rekoh, ne znam, već me zaista i
samog hvata vrtoglavica usled zapletenosti
razgovora. No moguće je da, po prastaroj po­
slovici, drago bude lepo. Svakako, prijateljsko
je slično nečemu blagom, mirnom i usrdnom,
i verovatno je da nam ono zato što je takvo,
lako izmiče i promiče. Naime, ja prijateljsko
smatram lepim. A ti?
Svakako.
Tvrdim, prorokujući dalje, da je lepom
i dobrom prijateljsko ono što nije ni dobro
ni zlo. Poslušaj zašto tako prorokujem.
Cini mi se kao da postoje neka tri roda,
dobro, zlo, i ono što nije ni dobro ni zlo. A
tebi?
Imeni, reče.
I čini mi se da nije prijateljsko ni dobro
dobrom, ni zlo zlu, ni dobro zlu, kao što i
e prethodni razgovor zabranjuje; preostaje dak­
le, ako je išta ičemu prijateljsko da ono što
nije ni dobro ni zlo bude prijateljsko dobrom
ili nečemu što je kao i ono, jer nikako ne bi
nešto moglo postati prijateljsko zlu.
Istina je.
Ali, malopre smo rekli da ni slično nije
sklono sličnom, zar ne?
Da.
Znači ono što nije ni dobro ni zloneće
biti prijateljsko nečemu što je kao ono?
217 Izgleda da neće.
Samo i jedino dobrom može postati pri­
jateljsko ono što nije ni dobro ni zlo.
To je, kako izgleda, nužno.
105
 Ne pokazuje Ii nam put to što smo sada
rekli, deco? Ako na primer obratimo pažnju
na zdravo telo, vidimo da njemu ni malo nije
potrebna ni medicina ni pomoć, jer ono je do­
voljno u sebi: niko zdrav nije prijatelj leka-
ru zbog zdravlja. Zar ne?
Tačno, niko.
Već je to, mislim, bolestan zbog bolesti.
Svakako. ' Istina je.
Najzad, bolest je zlo, a medicina nešto
korisno i dobro.
Da.
A telo, ukoliko je telo, nije ni dobro ni
zlo.
Tako je.
Nužno je da telo zbog bolesti poštuje i
voli medicinu.
Ćini mi se da je tako.
Znači, ono što nije ni dobro ni zlo posta­
je prijatelj dobra usled prisustva zla.
Izgleda.
No jasno je da je ono takvo pre nego što
je samo postalo zlo usled zla koje poseduje.
Jer postavši zlo, ono ne bi više želelo dobro
niti bi mu bilo prijateljsko, pošto smo rekli
da je nemoguće da zlo bude prijateljsko dobru.
I jeste nemoguće.
De, pogledajte šta tvrdim. Tvrdim da su
neke stvari i same takve kakvo je ono što je
prisutno, a neke nisu. Na primer, ako neko
hoće da namaže bilo šta nekom bojom, tada
na onome što je namazano prisustvuje ono
što je zalepljeno.
Svakako.
Nije li tada ono što je namazano onakve
boje kao i ono Što je na njemu?
Ne razumem, reče on.
Pogledaj ovako, rekoh ja. Kad bi neko
namazao tvoju plavu kosu olovnim belilom,
da li bi ona tada bila bela ili bi se takvom po­
kazivala?
Pokazivala bi se, reče on.
Pa ipak bi u njoj prisustvovala belina.
Da.
Ali i pored toga ona ne bi ništa više bila
bela, već nije ni bela ni crna, premda je beli­
na prisutna.
e No, kada najzad, dragi moj, starost njoj
donese istu tu boju, tada je postala kao i ono
što prisustvuje, bela usled prisustva belog.
Svakako.
Dakle, to je ono što hoću da pitam. Ako
je nešto prisutno u nečemu, hoće li ono što
sadržava biti isto kao ono što prisustvuje, ili
će biti takvo ako je ovo prisutno na neki od­
ređeni način, a ako nije, tada neće?
Pre ovo drugo, reče.
Znači i ono što nije ni zlo ni dobro kat­
kad još nije zlo premda zlo prisustvuje, a
katkad je već takvim postalo.
Svakako.
Prema tome, kad još nije zlo i pored pri­
sustva zla, tada samo prisustvo zla čini da
ono želi (dobro), a ono prisustvo zla koje ga
218 ćini zlim lišava ga i želje i sklonosti/prija­
teljstva prema dobru. Jer tada više nije ni zlo
ni dobro, već je zlo, a zlo ne može biti pri­
jateljsko dobru.
Ne može, zaista,
b Upravo zbog toga bismo mogli reći da ni
oni koji su već mudri, bilo da su to bogovi
ili ljudi, više ne vole mudrost (philosophein),
a da je ne vole ni oni koji su u takvom nezna­
nju da su zli, jer nijedan zao i neobrazovan čo-
vek ne voli mudrost. Preostaju tada oni koji
imaju to zlo, zlo neznanja, no još nisu usled
njega nerazboriti i neobrazovani, već su još
svesni toga da ne znaju ono što ne znaju. Za-
 to i vole m udrost oni koji nekako nisu ni dob­
ri ni zli; oni koji su zli i oni koji su dobri,
ne vole je. Jer u prethodnom razgovoru nam
se pokazalo da nije prijateljsko ni suprotno
suprotnom, ni slično sličnom. Zar se ne se-
ćate?
Svakako, rekoše uglas.
Znači, rekoh ja, Liside i Meneksene, sad
smo u potpunosti otkrili šta je prijateljsko,
a šta nije. Tvrdimo naime da je i u duši i u
telu i svugde, ono što nije ni zlo ni dobro,
prijateljsko dobru usled prisustva zla.
Oni to u potpunosti potvrdiše i složiše se
da je tako.
Pa i ja sam se jako obradovah, kao neki
lovac, prem da sam jedva držao plen. Nato
mi se, ne znam odakle, javi neka veoma čud­
novata sumnja kako nije istinito to što tvr­
dimo, te odmah snužeden rekoh: Lehe, Liside
i Meneksene, izgleda da smo se u snu oboga­
tili!
Ama zašto?, reče Meneksen.
Bojim se, rekoh, da se nismo s ovakvim
rečima o prijateljskom složili kao s nekim
hvalisavim ljudima.
Kako to?
Pogledajmo ovako, rekoh ja. Ako je neko
prijatelj, da li je on nečiji prijatelj ili nije?
Nužno nečiji, reče on.
Da li (mu je prijatelj) ni radi čega i ni
zbog čega, ili radi nečeg i zbog nečeg.
Radi nečeg i zbog nečeg.
Da li mu je prijateljska ona stvar radi
koje je prijatelj prijatelju, ili mu nije ni pri­
jateljska ni mrska?
Ne sledim te baš potpuno, reče.
Prirodno, rekoh ja. No možda ćeš me ova­
ko slediti, a i ja ću tako, mislim, bolje shva­
titi šta tvrdim. Nedavno smo rekli da je bole­
snik sklon lekaru, zar nije tako?
Jeste.
Nije li bolesnik sklon/prijatelj lekaru zbog
bolesti, a radi zdravlja?
Da.
A bolest je zlo?
Svakako.
A zdravlje? Da li je ono dobro ili zlo ili
ni jedino ni drugo?
Dobro je, reče.
219 Mislim da smo rekli i to da je telo, koje
nije ni dobro ni zlo, zbog bolesti, a to znači
zbog zla, sklono medicini, a ona je nešto dob­
ro. Medicina pak zadobija to prijateljstvo radi
zdravija, a zdravlje je opet nešto dobro,
zar ne?
Da.
Je li zdravlje nešto prijateljsko ili ne?
Prijateljsko/drago je.4
A bolest je neprijateljska/m rska?
Svakako.
b Znači, ono Što nije ni zlo ni dobro, zbog
zla i onog neprijateljskog jeste sklono dobru
radi dobrog i prijateljskog/sklonog.
Izgleda.
Ono što je prijateljsko takvo je radi pri­
jateljskog i zbog neprijateljskog.
Čini se da je tako.
Lepo, rekoh ja. Pošto smo već dovde do­
šli, deco, pogledajmo pažljivo nismo li se pre­
varili. Ostaviću po strani to što je prijateljsko
postalo prijateljsko prijateljskom, te što i slič­
no postaje prijateljsko/sklono sličnom, pro­
tivno našoj tvrdnji da je to nemoguće, već
ću ispitati sledeću stvar da nas ne prevari to
što sada tvrdimo.
Kažemo da je medicina prijateljska/dra-
c ga radi zdravlja?
Da.
Zar nije i zdravlje nešto prijateljsko?
Svakako.
109
 Ako je doista prijateljsko, tada je to radi
nečega.
Da.
Najzad, prijateljsko je nečemu, ako treba
da prati to u čemu smo se ranije složili.
Svakako.
Neće li i ono opet biti prijateljsko radi
nečeg prijateljskog?
Da.
Zar nije tada nužno da idući tako stane­
mo, ili da stignemo do nekog početka (arkhen)
koji više neće nečemu drugom prenositi to
d prijateljsko, te da dođemo do onoga što je
prvo prijateljsko i radi čega i sve ostalo sma-
.tramo prijateljskim?
Nužno je.
To je ono što po mom mišljenju treba is­
pitati, da nas ne prevari sve ostalo za šta smo
rekli da je radi onoga prijateljsko/drago po­
što je kao neka njegova slika (eidola), već da
bude to prvo koje je zaista prijateljsko/drago.
Pogledajmo to u slučaju čoveka koji nešto
veoma ceni. Zar ne bi takav čovek, na primer
otac koji katkad sina pazi mimo sve druge
stvari, visoko cenio i nešto drugo usled toga
Što najviše ceni sina? Tako, kad bi čuo da je
ovaj ispio kukutu, ne bi li visoko cenio vino
ako bi verovao da mu ono može spasiti sina?
Svakako, reče.
Ne bi li cenio i posudu u kojoj je vino?
Sigurno.
Ceni li tada jednako zemljani vrč ili tri
čaše vina, i svog sina? Ili ovako nekako stoji
stvar: sva takva vrednost ne pripada onome
220 što je pripravljeno radi nečega, već onome ra­
di čega je sve to pripravljeno. Ne poričem da
često govorimo da visoko cenimo zlato i sre­
bro, već da je to na taj način išta istinitije.
Ono što najviše od svega cenimo, štagod to
bilo, jeste ono radi čega pribavljamo i zlato
i sve što pribavljamo. Hoćemo li tako reći?
Svakako.
Ne važi li isto i za to prijateljsko? Jer
kod svega za šta kažemo da nam je prijatelj­
sko/drago radi nečeg drugog, očito je da u
mnogo reči govorimo o njemu samom. A ono
što je zbilja prijateljsko verovatno je ono sa­
mo u čemu završavaju sva ta takozvana pri­
jateljstva.
Verovatno je tako, reče.
Ono što je zbilja prijateljsko nije prijatelj­
sko radi nečeg drugog što je prijateljsko, zar
ne?
Istina je.
Dakle, s tim da prijateljsko nije prija­
teljsko radi nečega prijateljskog smo završili.
No, da li je dobro nešto prijateljsko?
Meni se čini da jeste.
Da li se dakle dobro voli zbog zla, i da li
uopšte stvar stoji tako da nam dobro ne bi
bilo ni od kakve koristi već bi postalo neko­
risno ako bi od one tri vrste o kojima smo
upravo govorili, naime od dobra i zla i onog
što nije ni dobro ni zlo, preostale dve, i ako
bi se zlo uklonilo s puta te se ne bi doticalo
ničega, ni tela ni duše ni ičega drugog za šta
kažemo da samo po sebi nije ni zlo ni dobro?
Jer kad nam više ništa ne bi 'škodilo, ne bi
nam uopšte nikakva pomoć bila potrebna, i
tako bi odmah tada postalo jasno da smo dob­
ro cenili i voleli zbog zla, kao da je dobro lek
protiv zla, a zlo bolest; lek je međutim potpu­
no nepotreban, ako bolest ne postoji. Da li je
od prirode tako da mi koji smo između zla
i dobra, volimo dobro zbog zla, a da nam sa­
mo radi sebe uopšte nije potrebno?
Izgleda, reče on, da je tako.
Dakle, ono što nam je prijateljsko, u če-
/ mu je završavalo sve drugo za šta smo rekli
da je prijateljsko radi nečega drugog što je
 prijateljsko, nije nimalo slično tim stvarima.
Jer one se nazivaju prijateljskim/dragim radi
nečega što je prijateljsko, a ono što je zaista
prijateljsko pokazuje se kao nešto po prirodi
potpuno suprotno tome, jer nam je prijatelj­
sko/drago radi neprijateljskog/mrskog. Ako se
neprijateljsko ukloni, prijateljsko nam, kako
izgleda, više neće biti prijateljsko.
Izgleda da neće, reče on, po onome što se
sada tvrdi.
Da li, tako ti Zevsa, rekoh ja, ako zlo ne-
221 stane, neće više biti ni gladovanja ni žeđi ni iče­
ga drugog te vrste? Ili će glad postojati dokle-
god postoje ljudi i ostale životinje, no neće biti
štetna? Takođe, hoće li postojati žeđ i ostale
žudnje, no ne zle, pošto je zlo nestalo? Ili je
smešno pitati Šta će tada postojati, a šta neće?
Ta ko to zna? No ovo zaista znamo: i sada je
moguće da čoveku glad naškodi, a i da mu ko­
risti. Zar ne?
Svakako.
Nije li moguće da žeđ i bilo koja druga
b takva želja katkad bude korisna, katkad štet­
na, a katkad ni jedno ni drugo?
Svakako.
Dakle, ako zla nestanu, ima li razloga da
i ono što nije zlo nestane zajedno sa zlima?
Nema.
Dakle, želje koje nisu ni dobre ni zle, po*
stojaće i ako zla nestanu.
Jasno.
Da li je moguće da onaj koji nešto želi i
ljubi, ne voli to što želi i ljubi?
Meni se čini da nije.
c Postojaće, kako izgleda, nešto što je pri­
jateljsko/drago čak i ako su zla nestala.
Da.
No, kad bi zlo bilo uzrok toga što je ne­
što prijateljsko/drago, tada jedna stvar ne bi
bila prijateljska drugoj kad ¡bi zlo nestalo.
112
Jer, ako uzrok ne postoji, tada je sigurno ne­
moguće da još postoji ono čiji je to bio uz­
rok.
Pravo govoriš.
Zar se niismo složili da to prijateljsko voli
nešto i da ga zbog nečega voli, i zar nismo
tada mislili da ono što nije ni dobro ni zlo
voli (philein) dobro zbog postojanja zla?
Istina je.
d Sada se pak, kako izgleda, pokazuje neki
drugi uzrok tome da čovek voli i da bude vo­
ljen.
Izgleda.
Da li je, dakle, kao što smo malopre rekli,
u stvari želja uzrok prijateljstva, i da li je to
što žudi prijateljsko tome za čim žudi i tad
kad žudi, a ono što smo ranije smatrali pri­
jateljskim, bilo je neko petljanje sastavljeno
kao kakva velika pesma?
Moguće je, reče on.
Ali, rekoh ja, ono što želi, želi ono što
mu nedostaje. Zar ne?
e Da.
A ono čemu nešto nedostaje prijateljsko
je onome što mu nedostaje?
Čini mi se da je tako.
A, nedostaje mu ono što mu je oduzeto?
Svakako.
Izgleda da je ono vlastito, Meneksene i Li-
side, predmet i ljubavi i prijateljstva i žudnje.
Obojica potvrdiše.
Znači, ako ste vas dvojica prijatelji jedan
drugom, tada vi po prirodi jedan drugom pri­
padate?
Sasvim tako, rekoše.
I ako jedan čovek, deco, želi ili ljubi dru­
gog, nikada ga on ne bi ni poželeo ni zavoleo
•222 niti se u njega zaljubio, da nije nekako sro­
dan svome ljubimcu bilo po duši, naravi du­
še, navikama ili prirodi (eidos).
I Tcag 113
 Svakako, reče Meneksen, no Lisid je ću-
tao.
E pa, lepo, rekoh ja. Pokazalo nam se da
je nužno voleti ono što nam je po prirodi
blisko.
Izgleda, reče.
Nužno je, znači, da ljubimci vole istin-
b skog i nelicememog ljubavnika.
Lisid i Meneksen jedva nekako potvrdiše,
a Hipothal zbog radosti sve moguće boje iz-
menja.
A ja, želeći da zaokružim razgovor, re­
koh: Ako postoji nekakva razlika između bli­
skog i sličnog, tada' bismo, kako se meni čini
Liside i Meneksene, mogli reći šta je prijatelj­
sko. Ako je pak, istovetno ono što je slično i
ono što je blisko, tada nije lako odbaciti pret­
hodni dokaz da je slično nekorisno sličnom
usled svoje sličnosti (s njim); a složiti se da
c je nekorisno prijateljsko, to je pogrešno. Ho­
ćete li, dakle, pošto smo već kao pijani od raz­
govora, da se složimo da je blisko različito
od sličnog?
Svakako.
Da li ćemo reći i to da je dobro blisko
svemu, a zlo da je svemu tuđe? Ili da je zlo
blisko zlu, dobro dobru, a ono što nije ni dob­
ro ni zlo onome što nije ni dobro ni zlo?
Rekoše da im se ovo drugo čini ispravno,
d Ponovo smo znači, rekoh ja, deco, upali
u one priče o prijateljstvu koje smo ranije
odbacili. Jer ništa manje neće biti prijatelj
nepravedan čovek nepravednom i zao zlom,
nego dobar dobrom.
Izgleda, reče.
Šta, ako tvrdimo da je dobro istovetno
bliskom, znači li to nešto drugo do to da je
samo dobar čovek prijatelj dobrom?
Svakako.
114
Osim toga, i za to smo smatrali da nas
same pobija, zar se ne sećate?
Sećamo se, rekoše,
c f Šta bismo još mogli započeti s ovim? Ili
je jasno da ne možemo ništa? Tražim, dakle,
kao oni mudri ljudi po sudnicama, da se sve
što je rečeno još jedamput promisli. Jer ako
ni voljeni ni oni koji vole, ni slični, ni neslič-
ni, ni dobri, ni bliski, ni sve ostalo o čemu
smo pričali — ne sećam se više usled mno­
žine — ako ništa od toga nije prijateljsko,
ja tada nemam više šta da kažem.
Kada sam to rekao, već sam nameravao
da podstaknem na razgovor nekog od stari-
223 jih, no tada su kao neki demoni, prišli peda­
gozi Meneksena i Lisida vodeći njihovu bra­
ću, pozvali ih i opomenuli da idu kući. Jer, već
je bilo kasno. Najpre smo ih i mi i prisutni
posmatrači odbijali, no kad nisu nimalo ma­
rili za nas 'već se srdili gunđajući na lošem
grčkom i nastavili da zovu dečake, nama se
učini da su se podnapili na Hermesov praz­
nik, te da bi bilo teško odgovoriti ih — po*
b raženi mi se rasturismo. No, ja ipak, kad su
oni već odlazili rekoh: Kako sada stvari stoje,
Liside i Meneksene, ispali smo smešni, i ja
star čovek, i vi. Jer ovi će, kada budu otišli
odavde, reći kako mi mislimo da smo jedan
drugome prijatelji — jer sebe ne odvajam
od vas — a još nismo sposobni da otkrijemo
šta je prijatelj.
115
NAPOMENE EUTIFRON

St. I
p. 2

' Solon 21.2.

’ Odys. 17218. .
ti
1 Poslovi i dani, 25. Stihovi koje Platon navodi razlikuju
se od onih u »našem« Hesiodu.
4 Pridev philon u grčkom ima i aktivno i pasivno zna­
čenje, dok naše odgovarajuće reči (prijateljsko, sklono,
milo, drago) imaju ili jedno ili drugo. Takođe u prevodu
se gubi veza sa philein (voleti) i sa participima ovog gla­
b Eut.: Ma šta kažeš? Tebe neko, kako izgleda,
gola (philoun, philoumenon).
c Eut.: Ne znam, Sorkate. Ali kakvom te tuž­
d tičke poslove pravilno, jer pravilno je pobri-
Eutifron: Šta je novo, Sokrate? Ne boraviš vi­
še u Likeju, već si ovde u kraljevom1 tremu.
Jer ti sigurno nemaš pred kraljem parnicu,
kao ja.
Sokrat: Svakako Atenjani to, Eutifrone, ne
zovu parnicom2 već optužbom,
tuži; jer ne mogu zamisliti da ti drugog tužiš.
So.: Pa i ne tužim.
Eut.: Već tebe tuži neko drugi?
So.: Svakako.
Eut.: Ko je taj?
So.: Ni sam baš nešto, Eutifrone, ne poznajem
tog čoveka. čini mi se da je mlad i nepoznat.
Mislim da se zove Melet. Iz Pitejske je deme,
ako znaš nekog Meleta Pitejanina, dugokosog,
ne baš lepe brade i kukastog nosa.
bom tuži? '
So.: Kakvom tužbom?! Ne neplemenitom, čini
mi se. Jer nije neznatno uprkos mladosti znati
takvu stvar. On, naime, tvrdi da zna na koji
način se mladež kvari i koji su ti što je kvare.
Izgleda da je nekakav mudrac, te opazivši da
ja svojim neznanjem kvarim njegove vršnjake,
on se obraća državi kao majci da me optuži.
I, čini mi se da on jedini počinje svoje poli-
 nuti se najpre za mladež kako bi bila što bolja
— kao što se dobar zemljoradnik opravdano
najpre pobrine za mlade biljke, a posle toga i
za ostale. Melet će nas, možda, najpre oslobo­
diti od onih koji, kako kaže, kvare mladež, a
potom će pošto se i za starije pobrine, očito
postati za državu uzrokom najvećeg dobra,
kako je i pravo da se dogodi onome koji od
takvog početka počinje.
Eut.: Kamo sreće, Sokrate, ali plašim se da ne
bude suprotno. Jer čini mi se sasvim da od
početka počinje da škodi državi ikad je spre­
man tebi da nanese nepravdu. No reci mi, šta
tvrdi da ti radiš pa kvariš mladež?
So.: Neobično je, izvrsni moj, kad se tako
Čuje. Tvrdi da sam ja stvaralac bogova, i op­
tužuje me, kako kaže, radi starih bogova, po­
što ja stvaram nove, a stare ne poštujem.
Eut.: Znam, Sokrate! Jer, ti zaista tvrdiš kako
ti se uvek javlja božanski glas. On te u svojoj
tužbi optužuje da uvodiš novotarije u veru, i
dolazi na sud da bi oklevetao pošto zna da se
takve stvari mogu lako pogrešno protumačiti
gomili. Pa i meni se smeju kao luđaku kad u
saboru nešto govorim o bažanskim stvarima i
kad im proričem budućnost, premda ni u če­
mu od onog što sam predskazao nisam rekao
neistinu; no, zavide svima takvima kao što
smo mi. Ali o njima ne treba ni malo brinuti,
već navaliti.
So.: No, dragi moj Eutifrone, svakako ne znači
ništa biti ismejan. Atenjane, kako mi se čini,
zaista nije puno briga ako nekog smatraju veš-
tim (deinos) ali ne i željenim da druge poučava
u svojoj mudrosti. Na onoga, pak, za koga mi­
sle da i druge čini takvima, oni se ljute, bilo
to zbog zavisti, kao što ti kažeš, ili zbog nečeg
drugog.
Eut.: Što se toga tiče, nisam baš željan da is­
kušam kako se prema meni odnose.
So.: Ta možda im izgeldaš skroman i bez želje
da poučavaš (druge) u svojoj mudrosti, no bo-
'im se da im ja zbog ljubaznosti ne izgledam
i:ao neko ko sve što zna opširno govori sva­
kom čoveku, i to ne samo bez plate već i do-
davajući rado ako ga neko želi slušati. I kad
bi, kao što sam maiopre rekao, nameravali da
me ismevaju, kao što kažeš da tebi čine, ne bi
bilo ni malo neugodno boraviti u sudu šaleći
e se i smejući se. No ako su ozbiljni, tada već
nije očito, osim vama prorocima, na šta će to
izaći.
Eut.: Ali možda se, Sokrate, neće ništa dogo­
diti već ćeš se po želji izboriti za svoju stvar,
a mislim i ja za svoju.
So.: A kakav je tvoj slučaj? Da li si tužen ili
tužiš?
Eut.: Tužim.
So.: Koga?
4 Eut.: Onog koga je ludost tužiti.
So.: Molim? Tužiš li nekog ko leti?
Eut.: Zaista mnogo mu treba da bi leteo, po­
što je veoma star.
So.: Ko je taj?
Eut.: Moj otac.
So.: Tvoj otac, najbolji moj?!
Eut.: Upravo on.
So.: A u Čemu je krivica, zbog čega ga tužiš?
Eut.: Zbog ubistva, Sokrate.
So.: O Herakle! Zaista, Eutifrone, gomila ne
zna šta je ispravno, jer ne mislim da to3 može
učiniti bilo ko, nego onaj koji je u mudrosti
već daleko odmakao.
Eut.: Zevsa mi, Sokrate, daleko!
So.: Da li je taj što ga je tvoj otac ubio neko
od ukućana? Svakako jeste, zar ne? Jer ti ga
ne bi tužio za ubistvo nekog tuđinca.
Eut.: Smešno je, Sokrate, što misliš da se išta
razlikuje da li je ubijeni tuđinac ili ukućanin,
a da ne treba paziti samo na to da li je onaj
 koji je ubio ubio s pravom ili ne. 1» ako je s
pravom, treba ga pustiti, a ako nije, tužiti, pa
čak i ako ti je ukućanin i drug za stolom. Jer
jednako oskvmjenje nastaje ako si s takvim
čovekom mada znaš, i ako ne očistiš i sebe i
njega tužeći ga zakonom.
Ubijeni je bio moj nadničar i kad smo ra­
dili zemlju na Naksu, on nam je tamo služio.
Jednom se napio, posvađao se s nekim našim
robom i zaklao ga. Otac mu je svezao noge i
ruke, bacio ga'u neki jarak te poslao ovamo4
Čoveka da pita savetnika5 šta treba činiti. Za
to vreme zanemario je vezanog i nije se bri­
nuo za njega pošto je ubica te ne mari ako i
umre. I, to se dogodilo. Jer, zbog gladi, zime
i sveza umro je pre nego što je došao glasnik
od savetnika.
Zato su i ljuti (na mene) otac i ostali uku­
ćani što zbog ubice tužim oca za ubistvo. Oni
tvrde da on nije ubio, i da, čak i da je zaista
ubio, ne treba mariti za ubijenog pošto je ubi­
ca. Kažu da je nesveto da sin tuži oca za ubi­
stvo; loše shvataju, Sokrate, kakva je božan­
ska volja o svetom i nesvetom.
So.: A ti, Eutifrone, tako ti Zevsa, misliš da
tako tačno poznaješ božanske (stvari), te i
sveto i nesveto, da se kad se nešto učini ovako
kako govoriš, ne plašiš da optužujući oca sam
ne činiš nesveti čin?
Eut.: Kad ne bih sve takve stvari tačno pozna­
vao, Sokrate, ne bi od mene bilo nikakve kori­
sti niti bi se ičim Eutifron razlikovao od osta­
lih ljudi.
So.: Onda mi je, izvanredni Eutifrone, najbolje
da postanem tvoj učenik i da pre optužbe iza­
zovem Meleta. Rekao bih da sam ja i ranije
visoko cenio poznavanje božanskih (stvari) i
da sam sada, pošto on tvrdi da se ogrešujem
0 božanske (stvari) izmišljajući na svoju ruku
1 novačeći, postao tvoj učenik. I ako se, Me-
lete, rekao bih, slažem da je Eutifron mudar
b u tim stvarima, tada smatraj da i ja pravilno
mislim i ne tuži. Ako se pak ne slažeš, tada
podnesi tužbu protiv mog učitelja, a ne protiv
mene. Optuži ga kao onog koji kvari starije,
naime mene i svog oca — mene time što me
uči, a svog oca time što ga kori i kažnjava. A
ako mi ne poveruje i ne povuče optužbu, ili
optuži tebe umesto mene, tada ću isto govoriti
na sudu kao kad sam ga izazivao.
Eut.: Zevsa mi, Sokrate, kad bi mene pokušao
tužiti, razotkrio bih, mislim, kako je nepošten,
te bi se daleko pre o njemu poveo razgovor u
sudnici nego o meni.
So.: Zato što to znam, dragi prijatelju, i ja
želim da postanem tvoj učenik. Jer vidim da
bilo ko drugi a i ovaj Melet, čini se, tebe ni
ne primećuje, a mene je tako lako i jasno opa­
zio da me je za bezbožništvo optužio. Stoga,
tako ti Zevsa, reci mi ono za šta si malopre
pouzdano tvrdio da tačno znaš: šta je po tebi
pobožno i bezbožno, i u slučaju ubistva i u
d svemu ostalom? Nije li u svakom činu sveto
isto samom sebi, a nesveto sasvim suprotno
svetom, a slično sebi? I, ne poseduje li sve
što god treba da bude nesveto neki jedinstven
lik (idćan) na osnovu svoje nesvetosti?
Eut.: Svakako, Sokrate.
So.: Pa reci šta je po tebi sveto, a šta nesveto?
Eut.: Dakle, tvrdim da je sveto to što ja sada
činim, tužiti onog koji je skrivio ubistvo ili
krađu svetih predmeta, ili koji greši u bilo
čemu te vrste, pa bilo da je to otac ili majka
ili bilo ko drugi, a ne tužiti je nesveto. Pogle­
daj Sokrate, kako veliki dokaz ću ti dati da
je zakon takav — već sam i drugima rekao da
bi tako bilo prtavilno — da ne treba popustiti
bezbožniku, bilo ko da je on. Tži sami ljudi
6 smatraju Zevsa najboljim i najpravednijim bo­
 gom, i slažu se da je on vlastitog oca bacio
u okove zato što je ovaj nepravedno progutao
svoje sinove i da je on (Kron) svog oca uštro-
jio iz sličnih razloga, a srde se na mene što
tužim nepravednog oca. I tako oni sami sebi
protivreče u onome što kažu o bogovima i o
meni.
So.: Nije li baš to, Eutifrone, razlog s kojeg
me tuže? Jer, kad neko takve stvari govori o
bogovima, ja to nekako nerado prihvatam.
Upravo zato se, kako izgleda, može tvrditi da
grešim. Dakle ako i ti koji te stvari dobro
poznaješ, misliš tako, tada je izgleda žaista
nužno da se i mi složimo. T& šta možemo reći
mi koji i sami priznajemo da ništa ne znamo
o tome? Ali, tako ti boga prijateljstva6 reci mi
veruješ li zbilja da se to tako dogodilo?
Eut.: I još čudnovatije od toga, Sokrate, što
gomila ne zna.
So.: Znači ti veruješ i u to da među bogovima
zaista postoje rat i strašne mržnje i borbe i
mnogo toga drugog što pesnici pričaju i što do­
bri slikari slikaju na svetim mestima, pa se i
na Velikim Panatenajama na Akropolis (nosi
plašt prepun takvih šara? Tvrdimo li da je sve
to istina, Eutifrone?
Eut.: Ne samo to Sokrate, već kao što rekoh
malopre, i mnogo drugog ću ti pripovedati
ako želiš, o božanskim stvarima. Siguran sam
da ćeš se zadiviti kad to čuješ.
So.: Ne bih se Čudio, ali to ćeš mi pripovedati
drugi put za dokolice. Sada pak, pokušaj mi
jasnije odgovoriti na ono što sam te malopre
pitao. Jer nisi me prijatelju ranije dovoljno
poučio kad sam te upitao šta je sveto, već si
mi rekao da je sveto to što ti sada činiš kad
tužiš oca za ubistvo.
Eut.: I baš sam istinu rekao, Sokrate.
So.: Možda. Ali, Eutifrone, i za mnogo toga
drugog tvrdiš da je sveto.
Eut.: Pa i jeste,
c So.: Sećaš li se da nisam od tebe tražio da
me naučiš jednoj ili dvema od mnogih svetih
stvari, već samom onom obliku (eidos) kojim
je sve sveto sveto? Jer rekao si da na osnovu
jednog lika (idea) jeste i nesveto nesveto i
sveto sveto. Sećaš li se?
Eut.: Sećam se.
So.: Dakle, pouči me, šta je sam taj lik, da bi
gledajući u njega i služeći se njime kao uzo­
rom mogao za ono što je takvo, a što radiš
7 bilo ti ili ko drugi, tvrditi da je sveto, a za
ono što nije takvo, poricati.
Eut.: No, ako tako hoćeš, Sokrate, tako ću ti
i reći.
So.: Zbilja hoću.
Eut.: JDakle, sveto je ono što je bogovima dra-,
go, a nesveto ono što im nije drago.
So.: Baš lepo, Eutifrone! Sad si odgovorio
onako kako sam tražio da odgovoriš. Među­
tim, da li si istinito odgovorio, to još uvek ne
znam. No, ti ćeš mi jasno pokazati da je isti­
nito to što tvrdiš.
Eut.: Svakako. /
So.: De, pogledajmo šta tvrdimo. Ono što je
bogovima drago i bogovima drag čovek, jeste
sveto, a ono što je bogovima mrsko i bogo­
vima mrzak čovek jeste nesveto. No, nije li
sveto sasvim suprotno, a ne istovetno, nesve-
tom? Nije li tako?
Eut.: Tako je.
So.: A izgleda da je (ono) dobro rečeno?
b Eut.: Meni se čini, Sokrate.
So.: Nije li rečeno i to da se bogovi bune, 4a
su među sobom nesložni i da se svađaju?
Eut.: Rečeno je.
So.: A koja vrsta nesloge, najbolji moj, stvara
mržnju i gnev? Istražujmo ovako. Kad se ja
i ti ne bismo slagali koji od dva broja je veći,
da li bi nas takvo neslaganje učinilo neprija-
 teljima i gnevnima, ili bismo se brzo toga
otresli obrativši se računanju?
Eut.: Svakako.
So.: A kad se ne bismo slagali oko većeg i
manjeg, zar ne bismo brzo prekinuli neslogu,
obrativši se merenju?
Eut.: Tako je.
So.: A o težem i lakšem, bismo prosudili, kako
mislim, obrativši se vaganju?
Eut.: Ta kako da ne?!
So.: Šta je to u čemu neslaganje i nenioć da
se dođe do odluke čine da se mrzimo »među­
sobno i gnevimo? Možda ti nije očito, no gledaj
šta ja mislim: to je pravedno i nepravedno,,
lepo i ružno, i dobro i zlo. Nisu li to one stvari
u kojima naše neslaganje i nemoć da se dođe
do zadovoljavajuće odluke Čine da postajemo
omraženi jedni drugima, kadgod to (zaista)
postajemo, i ja i ti i svi drugi ljudi?
Eut.: To je to neslaganje, Sokrate, i u tim je
(stvarima).
So.: A šta je s bogovima, Eutifrone? Ukoliko
se uopšte u nečemu ne slažu, ne bi li to bilo
u istom tom?
Eut.: Sasvim nužno.
So.: Znači, po tvom mišljenju, izvrsni moj Eu­
tifrone, jedni bogovi smatraju pravednim, le-
pim, ružnim, dobrim i zlim jedno, a drugi
drugo. Jer ne bi međusobno bili u zavadi kad
bi se u tome slagali, zar ne? ^ nepravda, a ipak tvrde da ne treba da budu
Eut.: Pravo govoriš.
So.: I ono što svaki od njih smatra lepiin,
dobrim i pravednim, to i voli, a suprotno
tome mrzi, zar ne?
Eut.: Svakako.
So.: Iste stvari, kako ti tvrdiš, jedni smatraju
pravednim, a drugi nepravednim, te pošto su
različitog mišljenja u tome, oni su u zavadi
i ratuju između sebe. Zar nije tako?
Eut.: Tako je.
So.: Znači, izgleda da bogovi i vole i mrze iste
stvari, te bi isto bilo ono što je drago i ono
što je mrsko bogovima.
Eut.: Izgleda.
So.: Na osnovu ovog zaključivanja (logoi), Eu­
tifrone, iste stvari bi bile i svete i nesvete.
Eut.: Verovatno.
So.: Nisi, dakle, odgovorio na moje pitanje,
izvanredni moj. Jer nisam te pitao za to što
je jednako sveto i nesveto; ono pak što bi bilo
bogovima drago jeste i mrsko bogovima, kako
izgleda. Tako, Eutifrone, ne bi bilo nikakvo
čudo da u tome što sada činiš koreći svoga
oca, činiš ono što je Zevsu drago, a Kronu i
Uranu mrsko, te nešto milo Hefestu, a mrsko
Heri, i slično ostalim bogovima ukoliko se oni
u tome slažu.
Eut.: Ali, Sokrate, mislim da kod bogova ne­
ma neslaganja u tome da mora biti kažnjen
onaj koji bi ubio nekog nepravedno.
So.: Molim?! Jesi li ikada čuo da neki čovek
poriče da onaj koji nepravedno ubija (drugog)
ili nepravedno čini bilo šta drugo, treba da
bude kažnjen?
Eut.: Nikako ne prestaju da se oko toga ras­
pravljaju, i drugae i u sudnicama. Mada čine
mnogobrojne nepravde, sve rade i govore da
izbegnu kaznu.
So.: Zar se slažu, Eutifrone, da je počinjena
kažnjeni?
Eut.: To nikako.
So.: Znači, ne čine i ne govore baš sve. Jer
mislim da se ne usuđuju govoriti niti rasprav­
ljati o tome da ne treba da budu kažnjeni,
ukoliko su zaista počinili nepravdu, već poriču
da su je počinili, zar ne?
Eut: Istinu govoriš.
So.: Ne raspravljaju znači, o tome kako ne
treba da bude kažnjen onaj koji čini neprav-
*du, ali sigurno raspravljaju o tome ko je poči­
nio nepravdu, šta je učinio, i kada.
Eut.: Istinu govoriš.
So.: Ne događa li se isto i kod bogova, uko­
liko su, kao što ti tvrdiš, nesložni poradi pra­
vednog i nepravednog, te jedni tvrde da drugi
čine nepravdu, a drugi to poriču? Jer, nesum­
njivo, izvanredni moj, nijedan bog ili čovek
ne usuđuje se tvrditi da ne treba kazniti onog
koji čini nepravdu.
Eut.: Da, istina je to što govoriš,. Sokrate,
uglavnom.
So.: No, o pojedinom činu, Eutifrone mislim
da raspravljaju oni koji raspravljaju, i ljudi
i bogovi, ukoliko i oni raspravljaju. Usled toga
što se ne slažu u nekom činu, jedni tvrde da
je pravedno počinjen, a drugi da je nepra­
vedno, zar ne?
Eut.: Svakako.
So.: Hajde sad, dragi moj Eutifrane, pouči i
mene da bih postao mudriji, kakav dokaz imaš
da svi bogovi smatraju da je onaj nepravedno
ubijen koji je kao najamnik ubio čoveka te Je,
kad ga je svezao gospodar ubijenog, završio
usled sveza pre nego što je onaj koji ga je sve­
zao mogao od savetnika naučiti šta treba či­
niti s njime, i da je zaista pravo zbog takvog
čoveka da sin progoni oca i da ga tuži za ubi­
stvo. Hajde, pokušaj mi jasno dokazati da zai­
sta svi bogovi smatraju da je onaj tvoj čin u
ovim uslovima ispravan. A, ako mi dovoljno
dokažeš, nikada te neću prestati slaviti zbog
mudrosti.
Eut.: Ali, Sokrate, to sigurno ne bi bio mali
posao, premda bih ti mogao dokazati baš ja­
sno.
So.: Razumem. Izgledam ti kao neko ko spo­
rije uči od sudija, pošto ćeš njima jasno doka­
zati da je to nepravedno i da svi bogovi takve
stvari mrze.
Eut.: Baš sasvim jasno, Sokrate, ukoliko me
budu slušali dok govorim.
So.: Ama slušače, ukoliko bude izgledalo da
dobro govoriš. No, dok si govorio ovo pade mi
na pamet i upitah sebe: »Kad bi me Eutifron
zaista naučio da svi bogovi smatraju takvu
smrt nepravičnom, šta bih više ja od Euti-
frona naučio o tome šta je sveto, a šta ne­
sveto? Jer ovaj čin bi, izgleda, mogao biti mr­
zak bogovima, ali pokazalo se nedavno da ti­
me nije određeno sveto i nesveto. Jer ono što
je bogovima mrsko, pokazalo se i drago bogo­
vima.« Zato te oslobađam toga, Eutifrone. Ako
hoćeš, neka svi bogovi to smatraju nepraved­
nim, i neka to mrze. No, da li hoćeš da to što
sada ispravljamo u promišljaju — da ono što
svi bogovi mrze jeste nesveto, ono šo svi vole
sveto, a ono što jedni vole a drugi mrze, nije­
dno od ta dva ili oba — bude novo određenje
svetog i nesvetog?
Eut. :Ta šta preči, Sokrate?
So.: Mene baš ništa, Eutifrone, no što se tiče
tebe, gledaj hoćeš li me, ako to pretpostaviš,
tako lako naučiti to što si obećao.
Eut.: No, ja bih zaista tvrdio da je sveto ono
što svi bogovi vole, a suprotno, ono što svi
bogovi mrze, nesveto.
So.: Hoćemo li i to razmotriti, Eutifrone, da li
se dobro govori, ili ćemo ostaviti i tako pri­
hvatiti slažući se da je tako samo ako neko
od nas ili ko drugi ustvrdi da je tako? Ili,
treba ispitati šta taj govori?
Eut.: Treba ispitati, no ja mislim da se sada
dobro govori.
So.: Brzo ćemo, dobri moj, znati bolje. Palo
mi je na pamet nešto ovakvo: da li bogovi
vole ono što je sveto, ili je to sveto zato što
ga oni vole?
Eut.: Ne znam šta govoriš, Sokrate.
So.: Pokušaću da ti kažem jasnije. Govorimo
li da je nešto ono nošeno i ono što nosi, ono
 vođeno i ono što vodi, ono gledano i ono što
gleda, d znaš li da je sve što je takvo različito
jedno od drugog i kako je različito?
£ut.: Čini mi se da znam.
So.: Nije li i ono voljeno nešto, a ono što voli
od njega različito?
Eut.: Ta kako da ne?!
So.: Pa, reci mi, da li je ono nošeno ono no­
šeno zato što se nosi, ili zbog nečeg drugog?
Eut.: Ne, već zbog tog.
So.: A ono vođeno zato što se vodi, i ono gle­
dano zato što se gleda?
Eut.: Svakako.
So.: Znači, ne gleda se nešto zato što je ono
gledano, već nasuprot ono je gledano zato što
se gleda, niti se nešto vodi zato što je ono
vođeno, već je ono vođeno zato što se vodi,
niti se nosi zato što je nošeno, već je nošeno
zato što se nosi. Da li je jasno, Eutifrone, šta
hoću da kažem? Hoću da kažem to da, ako
nešto postaje ili trpi, ne postaje ono zato što
je postajuće, već je postajuće zato što postaje,
niti tipi zato što je trpeće, već je trpeće zato
što trpi. Ne slažeš se da je tako?
Eut.: Slažem se.
So.: Nije li i ono voljeno nešto što postaje ili
nešto što od nečega trpi?
Eut.: Svakako.
So.: Znači i s njim stvar stoji kao s onim
ranijim: oni koji vole, ne vole ga zato što
je voljeno, već je voljeno zato što ga vole?
Eut.: Nužno.
So.: Šta dakle da kažemo o svetom, Eutifrone?
Nije li to ono što, po tvom mišljenju, vole svi
bogovi?
Eut.: Da. «,
So.: Da li (ga vole) zbog toga što je sveto ili
da se voli zato što se voli, a drugo se voli zato
što je takvo da se voli. Izgleda, Eutifrone, da
zbog nešeg drugog?
Eut.: Ne, već zbog toga.
So.: Međutim, ono je voljeno i bogovima dra­
go zato što ga bogovi vole.
Eut.: Tk kako da ne?
So.: Nije, dakle, to bogovima drago ‘sveto, Eu­
tifrone, niti je sveto ono bogovima drago, kao
što ti kažeš, već je to različito od ovoga.
Eut.: Ama kako, Sokrate?
So.: Zato što se slažemo da se sveto voli jer
je sveto, a nije sveto zbog toga što se voli,
zar ne?
Eut.: Da
So.: A ono što je bogovima drago je bogovima
drago samim tim što ga bogovi vole, a ne vole
ga oni zato što je bogovima drago.
Eut.: Istinu govoriš.
So.: No kad bi to bogovima drago, i sveto,
dragi moj Eutifrone, bili zaista isto, tada bi
i to bogovima drago bilo vol jeno zato što je
bogovima drago ako je sveto voljeno zato što
je sveto, i sveto bi bilo sveto zato što se voli,
ako bi to bogovima drago bilo bogovima dra­
go zato što ga bogovi vole; sada pak vidiš da
(s njima dvoma) stvar stoji suprotno, pošto su
sasvim različiti međusobno. Jer jedno je takvo
da se voli zato što se voli, a drugo se voli zato
što je takvo da se voli. Izgleda, Eutifrone, da
ti, upitan šta je sveto, ne želiš da mi objasniš
bivstvo (usian) svetoga, već govoriš o nekoj
njegovoj afekciji (pdthos) — jer to je afek-
cija svetom da ga svi bogovi vole. No šta ono
jeste, još nisi rekao. Dakle, ako tebi odgovara,
nemoj mi to zatajiti, već reci ponovo iz po­
četka šta je sveto, bilo da ga vole bogovi ili
da trpi bilo šta drugo — jer nećemo oko tosra
biti nesložni. Hajde, red od srca, šta je sveto
i nesveto?
Eut.: Ali, Sokrate, ja ne znam kako da ti ka­
žem šta mislim. Jer nekako nas ono što smo
pretpostavili uvek u krugu obilazi i neće da
miruje gde smo ga učvrstili.
So.: Tvoje reči, Eutifrone, liče na dela mog
 pretka Dajdala. I da sam ih ja izrekao i po­
stavio, sigurno bi mi se podsmevao kako i
meni na osnovu srodstva s Dajdalom, ta dela
u rečima beže i neće da miruju gde ih čovek
postavi; no, sada se radi o tvojim pretpostav­
kama. Potrebna je zato neka druga poruga, jer
kao što se čini i tebi samom, neće da ti mi­
ruju.
Eut.:- A meni se čini, Sokrate, da mojim re­
čima treba gotovo ista poruga. Jer nisam ja
onaj koji ih podstiče da obilaze okolo i da ne
miruju na istom, već si ti, mislim, taj Dajdal,
pošto bi one, što se mene tiče, ostale, kako
jesu.
So.: Znači, prijane, da sam ja postao veštiji
(deinoteros) u toj veštini od njega, ukoliko je
on samo svoja dela činio nemirnima, a ja uz
svoja, kako izgleda, činim to i s tuđini^. I
najbiranije u mojoj veštini jeste to što sam
mudar protiv svoje volje, jer želeo bih da mi
reči miruju i nepomično stoje više nego da uz
mudrost Dajdalovu steknem blago Tantalovo.
Ali dosta o tome! Pošto mi se čini da si ohol,
sam ću se potruditi da ti pokažem kako da
me podučavaš o svetom. Nemoj klonuti! Po­
gledaj da li ti izgleda nužno da je sve sveto
pravedno.
Eut.: Izgleda mi.
So.: Da li je onda i sve pravedno sveto? Ili je
sve sveto pravedno, a pravedno nije sve sveto,
već je nešto sveto, a nešto nije?
Eut.: Ne pratim, Sokrate.
So.: Pa ipak si mudriji od mene ne manje
nego što si mlađi. Ali, ohol si zbog bogatstva
mudrosti. No, dragi moj, napregni se, jer nije
ni teško shvatiti Šta govorim. Govorim suprot­
no nego pesnik7 što reče:
Zevsa koji je sve to učinio i posadio
nemoj vređati, jer gde je strah tu je i stid.
Ja se u ovom ne slažem s pesnikom. Da ti ka­
žem zašto?
Eut.: Svakako.
So.: Ne čini mi se da »gde je strah, tu je i
- stid«, jer čini mi se da se mnogi boje i bolesti
i siromaštva i mnogo toga drugog, ali da se
ne stide ni malo toga čega se boje. Ne čini li
se i tebi?
Eut.: Svakako.
So.: Ali tamo gde je stid, tu je i strah. Jer*
postoji li iko ko se, kad se stidi nekog čina
- i sramota ga je, nije uplašio i istovremeno za­
strašio zlog glasa?
c Eut.: Zastrašio se, svakako.
So.: Znači nije pravilno tvrditi »gde je strah,
tu je i stid«, već gde je stid, tu je i strah,
mada stid nije svuda gde je strah. Jer mislim
da je strah obuhvatniji od stida. Stid je deo
straha kao što je neparno deo broja, te tako
neparno nije svuda tamo gde je i broj, a gde
je neparno, tu je broj. Slediš li me sad ne­
kako?
Eut.: Svakako,
d So.: E pa, i tamo sam za takvo nešto pitao.
Da li je sveto tamo gde je i pravedno? Ili je
pravedno tu gde je sveto, a sveto nije svugđe
gde je pravedno, jer je sveto deo pravednog?
Da li ćemo reći tako, ili se tebi čini druga­
čije?
Eut.: Ne, već tako. Izgleda mi da pravo go­
voriš.
So.: Pogledaj onda šta sledi. Ako je sveto deo
pravednog, tada mi moramo, kako izgleda, ot­
kriti koji je deo pravednog sveto. Kad bi me
ti pitao nešto od ovog što (sam sada navodio),
na primer, koji deo broja je parno i kakav je
taj broj, rekao bih da je to onaj koji nije ne-
jednakostraničan, već jednakostraničan®. Ne
čini li se tebi tako?
Eut.: Ćini mi se.
e So.: Pokušaj onda i ti mene tako naučiti koji
 je deo pravednog sveto, da bismo i Meletu
rekli da nas više ne muči i ne optužuje za
bezbožništvo, pošto smo dovoljno od tebe nau­
čili o pobožnom, svetom i nesvetom.
Eut.: Meni se čini, Sokrate, da je pobožno i
sveto onaj deo pravednog koji se odnosi na
službu božju, a preostali deo pravednog se
odnosi na službu/poštivanje ljudi.
So.:-'Zaista mi izgleda Eutifrone da dobro go­
voriš, ali nedostaje mi još nešto neznatno. Još
naime, ne shvatam šta zoveš službom? Jer ve-
rovatno ne govoriš o takvoj nekakvoj službi
kakve su druge, kao kad kažemo da ne ume
svako služiti konje, već (samo) konjanik, zar
ne?
Eut.: Svakako.
So.: Jer konjaništvo je nekakvo služenje ko­
nja.
Eut.: Jeste.
So.: Ni pse ne ume svako služiti već lovac.
Eut.: Tako je. I nost prema lekarima? Ne misliš li da je to
So.: Jer lovačka veština je služenje pasa.
Eut.: Da.
So.: A govedarstvo služenje goveda.
Eut.: Svakako.
So.: A svetost i pobožnost je služenje bogova,
Eutifrone? Da li tako tvrdiš?
Eut.: Da, tvrdim.
So.: Ne čini li svaka služba isto? Na primer,
ovako nešto: ona jeste za neko dobro i korist
onoga kome se služi, kao što vidiš da konji
služeni konjičkom veštinom napreduju i bolji
postaju. Ne izgleda li tebi tako?
Eut.: Izgleda.
So.: I psi usled lovačke veštine (postaju bolji),
i goveda usled govedarstva, i sve drugo na isti
način. Ili ti (možda) misliš da služenje postoji
na štetu onog kome se služi?
Eut.: Zevsa mi, ne mislim.
So.: Već radi koristi.
Eut.: Kako da ne?
So.: Da li dakle i svetost, budući služba bogo­
vima, jeste korist za bogove i čini ih boljima?^
I, da li bi se ti složio s tim da kadgod radiš
nešto sveto, činiš nekog boga boljim?
Eut.: Zevsa mi, ne bih.
So.: Tžt ni ja, Eufrone, ne mislim da ti to tvr­
diš — daleko od toga! — nego sam upravo
zato i pitao o kakvoj to službi bogovima govo­
riš, što ne mislim da o takvoj govoriš.
Eut.: I pravilno, Sokrate. Ja ne govorim o
takvoj.
So.: Neka bude! No kakva bi onda služba bo­
žja mogla biti svetost?
Eut.: Ona kojom, Sokratet, robovi služe gospo­
darima.
So.: Razumem. To bi bila, kako izgleda, neka
poslušnost prema bogovima.
Eut.: Svakako.
So.: Da li bi mogao reći šta proizvodi posluš­
zdravlje?
Eut.: Mislim.
So.: A poslušnost prema graditeljima brodo­
va? Šta proizvodi ova poslušnost?
Eut.: Jasno je, Sokrate, da je to brod.
So.: Prema građevinarima, pak, proizvodi ku­
ću?
Eut.: Da.
So.: Pa reci, najbolji moj, šta bi proizvodila
poslušnost prema bogovima? Jasno je da ti
to znaš, kad već tvrdiš da najbolje poznaješ
božanske stvari od svih ljudi.
Eut.: I istinu govorim, Sokrate.
So.: Pa reci, tako ti Zevsa, koji je to prelepi
proizvod što bogovi proizvode koristeći se na­
ma (svojim) slugama/poslušnicima?
Eut.: Mnogo toga dobrog, Sokrate. ~
So.: Isto i vojskovođa, dragi moj; ali ipak bi
laiko imogao navesti njihovo glavno delo, po-
 bedu u ratu, zar ne?
Eut.: Kako da ne?
So.: Mislim da i zemljoradnici proizvode mno­
go toga dobrog, ali je ipak njihov glavni pro­
izvod hrana iz zemlje.
Eut.: Svakako.
So.: Šta je dakle glavno od mnogo toga dob­
rog što bogovi proizvode/stvaraju?
Eut.: I malopre sam ti rekao Sokrate da je
veliki posao tačno naučiti kako stoji stvar sa
svim tim, ali ukratko ću ti reći ovo: ako neko
ume i govoriti i činiti ono što je ugodno bogo­
vima, i kad se moli, i kad lije žrtvu, tada je
to sveto, i takva (dela) spašavaju i njegove
ukućane i zajedničke državne (stvari), a su­
protno onome što je ugodno (bogovima) je
bezbožno i to upropašćuje i uništava sve.
So.: Kad bi želeo, Eutifrone, mogao bi mi zai­
sta mnogo kraće reći ono glavno za šta sam
te pitao. No, nisi voljan da me poučiš — to je
jasno. I sada, kad si do samog toga došao,
okrenuo si se. A da si odgovorio, već bih do­
voljno bio naučio od tebe o svetosti. Sada pak,
pošto je nužno da zaljubljeni prati ljubimca
gde god ga ovaj vodi, šta je opet po tvom
mišljenju sveto i svetost? Nije li to neko zna­
nje žrtvovanja i moljenja?
Eut.: Jeste.
So.: Nije li žrtvovanje darivanje bogovima, a
moljenje traženje od bogova?
Eut.: Dakako.
So.: Na osnovu toga bi svetost bila znanje o
traženju i davanju/darivanju u odnosu prema
bogovima.
Eut.: Baš si lepo, Sokrate, shvatio šta sam
rekao.
So.: Jer sam privrženik, dragi moj, tvoje mu­
drosti i pazim na nju tako da neće biti uzalud
ono što kažeš. No reci mi kakva je to posluš­
nost/služba prema bogovima? Tvrdiš li da je
zahtevanje od njih i davanje njima (ta po­
slušnost) ?
Eut.: Jeste.
So.: Zar ne bi bilo pravo da od njih tražimo
ono što nam treba od njih?
Eut.: Nego šta (drugo)?
So.: Opet, ne bi li bilo pravo davati im za
uzvrat ono što njima od nas treba? Jer nikako
ne bi bilo razumno da onaj koji daje daruje
nekome nešto što mu nikako nije potrebno.
Eut.: Istinu govoriš, Sokrate.
Eut.: Dakle, Eutifrone, svetost bi bila neka
veština za međusobnu trgovinu bogova i ljudi.
Eut.: Trgovačka, ako ti se mili da je tako
zoveš.
So.: Ali nimalo mi se ne mili, ako nije istina.
Kaži mi, kakvu korist bogovi imaju od darova
koje od nas dobijaju? Jer ono što daju jasno
je svakom: nema tog dobra što nam ga ne
daju oni. No, šta im koristi ono što od nas
primaju? Ili ih toliko nadmudrujemo u trgo­
vini da mi od njih primamo sva dobra, a oni
od nas nijedno?
Eut.: Ali zar misliš, Sokrate, da bogovi imaju
koristi od onog što od nas primaju?
So.: No, šta bi inače, Eutifrone, mogli biti ti
naši darovi bogovima?
Eut.: Šta drugo misliš nego počast, darove i,
kao što sam malopre rekao, zahvalnost (kha-
ris)?
So.: Znači, Eutifrone, sveto je ono što je bogo­
vima prijatno (kekharismenon), a nije korisno
ili drago?
Eut.: Mislim da je ponajviše drago.
So.: Dakle, kako izgleda, sveto je opet ono što
je drago bogovima.
Eut.: Ponajviše.
So.: Hoćeš li se čuditi, kad tako govoriš, ako
se pokazuje da ti reči ne miruju već da šetaju,
i hoćeš li mene optuživati da ih pokrećem kao
Daj dal, kad si ti sam mnogo veštiji od Daj-
 dala i kad ih teraš uokolo? Zar ne vidiš da NAPOMENE
nam je razgovor obišavši krug ponovo došao
na isto? Jer sigurno se sećaš da nam se u
c prethodnom sveto i ono drago bogovima poka­
zalo ne kao isto već kao međusobno različito.
Ne sećaš li se?
Eut.: Sećam se.
So.: Ne vidiš li da sada tvrdiš da je to bogo­
vima drago sveto? A šta je to nego ono što
bogovi vole? Zar ne?
Eut.: Svakako.
So.: Dakle, ili se pre nismo opravdano složili,
ili, ako smo se opravdano složili, sada ne mi­ ' »Kralj« je titula drugog od devet arhonata u Ateni.
slimo pravilno. 1 Parnica (dike) je privatan spor pred sudom za razliku
Eut.: Izgleda. od optužbe (graphć) u kojoj jedna od stranaka, umesto
So.: Znači iz početka treba ponovo istraživati javnog tužitelja koji nije postojao u atičkom pravosuđu,
šta je sveto, jer ja sam voljan da ne odusta­ zastupa državu. Svaki građanin je imao pravo da drugog
nem pre nego što naučim. Nemoj me prezreti, tuži za prekršaj zakona u kome on nije bio neposredno
već se sasvim saberi pa mi sada zaista reci oštećen.
d istinu. Ukoliko iko od ljudi to zna, ti si taj, ’ »to«, tj., da tuži oca.
pa te ne treba, kao Proteja, pustiti pre nego 4 »ovamo« tj., u Atenu
što kažeš. Jer kad ne bi tačno znao šja je * Savetnik (eksegetes) je u Ateni bio tumač svetskih obi­
sveto, a šta nesveto, tada ne bi nikako mogao čaja i pravila, načina sahranjivanja i okajavanja greha.
zbog najamnika pokušati starog oca progoniti ‘ To je atribut Zevsa.
za ubistvo, već bi se i bogova bojao u opas­ 7 Stasin. fr. 20.
nosti da ne činiš pravo, i ljudi bi se stideo. 1 Jednakostraničan je onaj broj koji može biti podeljen
e No, ja dobro znam da ti misliš kako tačno na dva jednaka dela, a takvi su samo parni brojevi.
znaš šta je sveto, a šta nije. Reci, dakle, naj­
bolji moj Eutifrone, i nemoj zatajiti šta o
tome misliš.
Eut.: Drugi put, Sokrate. Jer sad nekud žurim,,
i vreme mi je da odem.
So.: Ma šta činiš, prijatelju! Odlaziš srušivši
mi veliku nadu da ću se, pošto naučim od tebe
šta je sveto, a šta nije, osloboditi Meletove
optužbe kad mu dokažem da sam kod Euti-
16 frona već postao mudar u stvarima vere, i da
više ne sudim nepromišljeno usled neznanja,
niti uvodim novotarije o tim stvarima, već da
i sav ostali život bolje provodim.
 EUTHIDEM

Kriton: S kim si to juče razgovarao u Likeju,

Sokrate? Okruživalo vas je tako veliko mno­
štvo da nisam mogao da čujem ništa jasno,
mada sam bio prišao s tom namerom. Među­
tim, zavirio sam i pogledao, i učinilo mi se da
je taj s kojim si razgovarao neki stranac. Ko
je to bio?
Sokrat: Za koga pitaš, Kritone? Jer, bila su
dvojica, a ne jedan.
Kr.: Mislim na onog koji ti je bio treći s de­
sna. Između vas je sedco Aksiohov dečko.
Učinilo mi se Sokrate da je veoma porastao
i da se po stasu ne razlikuje puno od našeg
Kritobula. No, Kritobul je mršav, a ovaj je
pristao, plemenit i dobar po izgledu.
So.: Taj za koga pitaš, Kritone, je Euthidem,
a onaj koji je sedeo s moje leve strane je nje­
gov brat Dionisodor. I on je učestvovao u raz­
govoru.
Kr.: Ne poznajem ni jednog ni drugog, Sokra­
te. To su, kako izgleda, neki novi sofisti. Odak­
le su? Kakva im je mudrost?
So.: Mislim da su poreklom odnegde sa Hija,
ali odselili su se u Thurije; izbegli su i odande
i već mnoge godine borave u ovim krajevima.
Sto se pak njihove mudrosti tiče, Kritone, ona
je zadivljujuća: oni su zaista veoma mudri.
Nisam ranije znao da su pankratiasti! Sprem-
 ni su, naime, za svaku vrstu borbe, i nisu kao
ona dva brata pankratiasta iz Akarnanije koji
se samo telom mogu boriti. Najpre, oni su i
272 u tom najizvrsniji — jer veoma su vešti u
borbi oružjem i mogu i drugog takvim učiniti,
ako im plati — a potom najjači su i u borbi
po sudnicama. Mogu se i sami boriti, a i dru­
gog naučiti da govori i sastavlja govore po­
trebne na sudu. Ranije su samo u tome bili
vešti, no sada su svoju pankratijsku veštinu
doveli do savršenstva, jer su se usavršili u
onoj borbi u kojoj se jedino još nisu bili oku­
šali, tako da nema čoveka koji bi im se mo­
gao odupreti — tako su vrsni postali u borbi
rečima i u pobijanju svega što se tvrdi, sve-
b jedno da li je to istinito ili lažno. Ja Kritone,
nameravam da poverim sebe ovim ljudima, jer
tvrde da bi za kratko vreme mogli i bilo kog
drugog učiniti vrsnim u istim tim stvarima.
Kr.: šta, zar se ne plašiš da nisi u toj dobi
prestar za to?
c So.: Ni najmanje, Kritone! Imam zadovoljava­
jući dokaz i ohrabren je. Naime, oni sami-su
kao, tako’ reći, stari ljudi započeli da se bave
tom naukom, eristikom; prošle ili pretprošle
godine još je nisu poznavali. Jedino čega se,
međutim, bojim jeste to da ne osramotim
strance kao Kona Metrobijevog, kitaristu, koji
me još uvek uči kitaranju: dečaci, moji su
d učenici, posma traju me i rugaju mi se, a Kona
nazivaju učiteljem staraca. I ove strance bi ne­
ko mogao ružiti zbog istog tog, a oni tada
možda ne bi hteli iz straha da me prime. Ja
sam, Kritone, nagovorio neke starije ljude da
zajedno sa mnom uče kod Kana, u ovom slu­
čaju au pokušati da nagovorim druge. Zašto •
mi se i ti ne pridružiš? Kao meku odvešćemo
im tvoje sinove, jer zinam da će radi njih
poučavati i nas.
Kr.: Ništa ne preči, Sokrate, ako ti to hoćeš.
No, najpre mi ispričaj kakva je nauka tih
ljudi, da bih znao šta ćemo učiti.
So.: Dobro, čućeš to učas. Ne bih mogao reći
da ih nisam pažljivo slušao, jer i slušao sam
pažlijvo i zapamtio sam, te ću pokušati da ti
sve od početka ispričam.
Po volji nekog boga sedeo sam sam u
e svlačionici, tamo gde si me i ti video, i već
sam nameravao da ustanem. No, dok sam us-
tajao javio mi se uobičajen demonski znak.
Ponovo sam seo, i malo kasnije uđoše njih
dvojica, Euthidem i Dionisodor, i neki drugi,
273 uglavnom čini mi se, njihovi učenici. Pošto su
ušli, -šetatli su po natkrivenoj stazi. Nisu još
prešli ni dva-tri kruga, a ušao je Kleinija, za
koga ti s pravom kažeš da je mnogo poras­
tao. Pratili su ga mnogi obožavatelji, među
njima i Ktesip iz Pajanieja, veoma lep i po
prirodi dobar mladić, ali obestan usled mla-
b dosti. Videvši me s ulaza kako sedim sam,
Kleinija mi pravo priđe i sede mi, kao što i ti
kažeš, s desna. Kad su ga videli Euthidem i
Dionisodor su najpre stali i razgovarali nešto
između sebe, pogleđujući svaki čas prema na­
ma — jer, pažljivo sam motrio na njih — a po­
tom su prišli, te je jedan, Euthidem, seo kraj
dečaka, a drugi s moje leve strane. Ostali,
pak, posedaše kako je ko stigao.
Pozdravio sam ih pošto sam ih tada vi-
c deo posle dužeg vremena, a zatim rekoh Klei-
niji: Kleinija, ova dva čoveka, Euthidem i Dio­
nisodor, su mudri, i to ne u nečemu neznat­
nom, nego važnom. Jer, znaju sve što se tiče
rata, koliko je potrebno da se postane dobar
vojskovođa; znaju sve o vrstama, o upravlja­
nju četama i o borbi s oružjem. Takođe mogu
drugog osposobiti da pomaže samome sebi na
sudu, ako ga neko optuži.
Prezreli su me što sam to rekao. Pogle-
d dali su jedan drugoga i nasmejali se, a Euthi­
dem reče: Ne bavimo se više ozbiljno tim
 stvarima, Sokrate, već nam je to uzgredni
posao.
Ja se začudih: Mora biti da vam je posao •
plemenit, kad su vam tako značajne stvari uz­
gredne. Tako vam bogova, recite mi koji je
taj plemeniti posao.
Verujemo, Sokrate, reče on, da najbolje
i najbrže od svih ljudi možemo preneti vrlinu.
0 Zevse, rekoh, kakav uspeh! Gde ste
e pronašli to blago? Ja sam vas, kao što sam
baš rekao, smatrao izvrsnim najviše u borbi
oružjem, i to sam o vama govorio. Jer sećam
se da ste se takvim izdavali kad ste ranije bo­
ravili ovde. Ako sad zaista posedujete to zna­
nje, budite milostivi — obraćam vam se baš
274 kao bogovima, pošto tražim da mi oprostite
to što sam ranije govorio. No, ako govorite
istinu, tada razumete, Euthideme i Dioniso­
dore, da usled veličine vašeg obećanja ¡nije
čudno što sam nepoverljiv.
Budi siguran, Sokrate, da je sve to tačno.
Onda vas zbog tog imetka smatram mno­
go srećnijim nego velikog kralja zbog njego­
vog carstva. No, recite mi da li nameravate
da prikažete tu mudrost. Šta ste odlučili?
b Upravo zbog toga smo tu, Sokrate, da po­
kažemo i podučavamo, ako neko hoće da uči.
Jamčim vam da će hteti svi oni koji je ne
poseduju. Prvi ću ja hteti', potom ovaj Klei-
nija, a uz nas i Ktesip, i svi ostali, i pri tom
mu pokazah Kleinijine obožavatelje koji su
nas tada već okruživali. Ktesip je, naime, se-
c deo podalje od Kleinije, a Euthidem mu je,
čini mi se, pošto se u razgovoru sa mnom na­
ginjao napred, smetao da posmatra Kleiniju
koji je sedeo između nas, te Ktesip, želeći da
istovremeno posmatra ljubimca i sluša raz­
govor, prvi hitro priđe, i stade nam nasuprot,
a ostali, i Kleinijini obožavatelji i prijatelji
Euthidema i Dionisodora, kad su njega vide-
li učiniše isto i okružiše nas. Na njih pokazah
d i rekoh Euthidemu da su svi spremni da uče,
a Ktesip veoma revno potvrdi. Tako učiniše
i drugi i pozvaše onu dvojicu da im svima
skupa prikažu moć te mudrosti.
Tada ja rekoh: Euthideme i Dionisodore,
e molim vas ugodite ovima koliko god možete,
a i radi mene prikažite moć te mudrosti. Ja­
sno je da nije mali zadatak prikazati to u ce-
lini, no recite mi ovo: Da li biste mogli samo
onog čoveka učiniti dobrim koji je već uveren
kako treba kod vas da uči, ili i onog koji još
nije uveren (u to) zato što ne misli da je vrli­
na uopšte nešto što se može učiti, ili da ste vi
učitelji (vrline)? Odgovorite mi da li je zada­
tak te veštine da i onoga koji je takav uveri
kako se vrlina može podučavati, i kako ste vi
ovde oni kod kojih bi najbolje to mogao na­
učiti, ili je to zadatak neke druge veštine?
Ne, Sokrate, reče Dionisodor, to je zada­
tak te iste veštine.
275 Znači vi-biste, rekoh ja, Dionisodore, naj­
bolje od svih sada živih ljudi .mogli obratiti
filosofiji i negovanju vrline.
Mi tako mislimo, Sokrate.
Sto se tiče svega ostalog, rekoh, za sada
nam nemojte dokazivati, no ovo jedno nam
dokažite: ubedite ovog mladića da treba da'
voli mudrost i brine za vrlinu, i učinićete us­
lugu i meni i svim ovim. A s ovim mladićem
ovako nekako stoji stvar: i ja i svi ovi želimo
da bude što bolji. On je sin Aksioha, sina sta-
b rog Alkibijada, a rođak je sadašnjeg Alkibija-
da. Zove se Kleinija. Mlad je pa se bojimo za
njega, kao što je i opravdano kad je u pita­
nju mlad čovek, da nas neko ne pretekne, us-
meri mu misli ka meskom drugom načinu ži­
vota i upropasti ga. Dakle, vi ste došli u naj­
bolji čas. Ako nemate ništa protiv, upoznajte
momčića i porazgovarajte s njim pred nama.
 Kada sam ja to rekao, skoro istim ovim
recima, Euthidem hrabro i pouzdano reče:
Amš nemamo ništa protiv, Sokrate, samo ako
mladić hoće da odgovara.
Već se navikao na to, rekoh. Jer ovi su
često s njime, te ga puno pitaju i s njim raz­
govaraju, tako da je veoma smeo u odgova­
ranju.
Kako da ti valjano ispričam šta je potom
bilo, Kritone? Jer nije to mala stvar izložiti
u pojedinostima mudrost koja je neizmemo
velika. Zato ja, kao što to pesnici čine, moram
na početku izlaganja zazvati Muze* i Mnemo-
sinu.
Euthidem je, čini mi se, počeo nekako
ovako: Kleinija, koji ljudi su učenici, oni koji
su mudri ili neznalice?
A momčić, pošto je pitanje bilo veliko,
pocrvene i u nevolji pogleda k meni. Videvši
da se zbunio, ja rekoh: Osmeli se, Kleinija i
hrabro odgovori kako se tebi čini, jer će ti to
sigurno puno koristiti.
Uto se Dionisodor nagne k meni i šapne
mi na uvo s osmehom na licu: Gledaj sad,
Sokrate! Proričem ti da će momčić biti pobi­
jen bilo šta da odgovori.
I dok je on to šaputao, Kleinija odgovori
tako da nisam ni mogao opomenuti momčića
da pripazi. Odgovorio je da su mudri ljudi
učenici.
A Euthidem reče: Postoje li neki koje na­
zivaš učiteljima, ili ne?
On se složio.
Nisu li učitelji učitelji učenika, kao što
su jamačno kitaraš i gramatičar bili učitelji i
tebi i ostalim dečacdma, a vi ste im bili uče­
nici?
Potvrdio je.
Svakako, dok ste učili niste znali ono što
ste učili?
Nismo, reče.
Da li ste bili mudri kad to niste znali?
Nikako, reče on.
Niste li bili neznalice, ako niste bili mudri?
Svakako.
Dakle, kada ste učili ono što niste znali,
učili ste neznajući.
Momčić je klimnuo glavom.
Dakle, neznalice uče, Kleinija, a ne mudri
kao što ti misliš.
Kada je on to rekao, tada kao hor na
znak svog upravnika, zabučaše i zasmejaše se
oni sledbenici Dionisodora i Euthidema zajed­
no s njima. I pre nego što je momčić mogao
valjano i dobrano da odahne, Dionisodor pri­
hvati i reče: A šta je, Kleinija, kad nam gra­
ma tičar diktira? Koji dečaci su naučili to što
je diktirano, mudri ili neznalice?
Mudri, reče Kleinija.
Znači, mudri uče, a ne neznalice, pa ii nisi
malopre dobro odgovorio Euthidemu.
Obožavatelji ove dvojice diveći se njiho­
voj mudrosti, tada se zaista puno zasmejaše
i zabučaše, a mi ostali smeteni ćutasmo. Eut­
hidem videvši da smo smeteni, nije se ostavio
momčića, već je nastavio da ga ispituje da bi­
smo mu se još više divili. I kao dobri igrači,
on udvoji i okrenu pitanje o istoj stvari,’ pa
reče: Da- li učenici uče ono što znaju ili ono
što ne znaju?
A Dionisodor mi ponovo tiho došapnu: I
ovo drugo je isto kao ono prethodno, Sokrate.
Zevse, rekoh, pa i prethodno pitanje nam
se zaista dobrim pokazalo!
Mi, reče, Sokrate sve takva pitanja po­
stavljamo — neizbežljiva.
Zato vas, dakle, rekoh ja, slave vaši uče­
nici.
Uto je Kleinija odgovorio Euthidemu da
učenici uče ono Što ne znaju, a ovaj ga je pi­
tao na isti način kao i pre:
 šta, zar ti ne znaš slova?
Znam, reče.
Sva?
Potvrdio je.
A kad neko bilo šta diktira, zar ne dikti­
ra slova?
Potvrdio je.
Ne diktira li, reče, nešto od onoga Što ti
znaš, ukoliko znaš sva?
I to je potvrdio.
Šta?! Zair ti ne učiš ono što neiko diktira,
a onaj koji ne zna slova uči?
Ne, reče, već učim.
Dakle učiš, reče on, ono što znaš, ukoliko
zaista znaš sva slova.
On se složi.
Znači, nisi pravilno odgovorio, reče.
Euthidem još nije čestito to rekao, a Dio:
nisodor prihvati reč kao loptu i ponovo je
usmeri ka momčiću: Euthidem te je prevario,
Kleinija. Reci mi nije li učenje zadobijanje
znanja o onome što neko uči?
Kleinija se složio.
A znati, reče, da li to znači išta drugo ne­
go već posedovati znanje?
Potvrdio je. ^ Ali, tebi je, kako oni pokazuju, izmaklo to
Dakle, ne znati znači još ne posedovati
znanje?
Složio se s tim.
Da Ii su oni koji bilo šta dobijaju oni
koji već imaju ili oni koji nemaju?
Oni koji nemaju.
Nisi li se složio da onima koji nemaju pri­
padaju i oni koji ne znaju? v'
On klimnu.
Učenici dakle pripadaju onima koji do­
bijaju, a ne onima koji imaju? . * >f
Potvrdio je.
Znači, uče oni koji ne znaju, Kleinija, a
ne oni koji znaju.
Sada se Euthidem spremao da kao u rva­
nju obori mladića po treći put, ali ja videvši
da je momčiću voda do guše, želeći da mu
dam predah da nam ne bi duhom klonuo, re­
koh tešeći ga: Kleinija, nemoj se čuditi ako ti
ovi dokazi izgledaju neobični! Možda ti nisi
shvatio šta ovi stranci rade s tobom; rade
isto ono što rade Koribanti u svom posvećiva­
nju, kad ustoličuju onoga koga bi trebali po­
svetiti. Naime, i tamo ima plesa i igre, kao
što znaš ako si posvećen; ova dvojica ne čine
sada ništa drugo već plešu oko tebe kao u
igri, da te posle toga posvete. Veruj, dakle,
da sada slušaš početke sofističkih veština. Jer
najpre, kako kaže Prodik, moraš naučiti pra­
vilnu upotrebu reči. Upravo to su ti stranci
pokazivali, jer ne znaš da ljudi koriste reč
»učiti« u takvim prilikama kad neko ne pose-
dujući na početku znanje o nekoj stvari doc-
nije zadobije to znanje, ali da istu tu reč upo­
trebljavaju i kad neko posedujući znanje pre­
gleda tim znanjem istu tu stvar bilo da je uči­
njena ili rečena. To se pre naziva shvatanjem
nego učenjem, no katkad se naziva i učenjem.
da se ista reč upotrebljava za ljude koji su
međusobno suprotni, na pr., i za onog koji
zna i za onog koji ne zna. Slično je bilo i u
drugom pitanju, u k<pme su te pitali da li lju­
di uče ono što znaju ili ono što ne znaju. A
sve to je igranje nauka, pa zato i kažem da se
oni s tobom igraju. Zovem to igrom zato što,
ako neko nauči puno takvih stvari, ili čak sve,
ništa više ne bi znao kako stvari stoje, nego"~
bi (samo) mogao da se s ljudima igra pomo­
ću različitog (značenja) reči, okrećući ih i iz­
vrćući, kao oni što se vesele i smeju kada iz­
maknu stolicu onome koji je hteo da sedne,
 pa ga vide kako je nauznak pao. Dakle, to
smatraj njihovom igrom s tobom; jasno je da
će ti oni posle ovoga pokazati ozbiljne stvari,
a ja ću ih uputiti da bi mi dali ono što su
obećali. Rekli su naime da će pokazati svoju
veštiniu privlačenja/nagovaranja, no dosada sii,
čini mi se, smatrali prečim da se poigraju
d s tobom.
e Zato, Euthideme i Diotnisodore, neka ovo
bude kraj igre — a možda je i dosta. Poka­
žite nam ono što je posle toga nagovarajući
momčića kako se mora brinuti za mudrost i
vrlinu. No, najpre ću ja vama pokazati kako
to zamišljam, i kakvo je to što želim čuti.
Nemojte mi se smejati ako vam se učini da
to činim nevešto i smešno, jer (samo) usled
želje da čujem vašu mudrost ja ću se usuditi
da bez pripreme govorim pred vama. Istrpite
me zato i vi i vaši učenici, i poslušajte bez
smeha, a ti, sine Aksiohov, mi odgovaraj.
Da Ii svi mi ljudi želimo da činimo dob­
ro? Ili je to (možda) jedno od onih smeŠnih
pitanja kojih sam se malopre plašio? Jer, ne­
sumnjivo, nerazumno je i pitati tako nešto. Ta
koji čovek ne želi dobro da čini?
Nema takvih, reče Kleinija.
b Lepo, rekoh ja. A potom, kad već želimo
dobro da činimo, kako bismo mogli dobro
činiti? Kad bi nam se događalo mnogo toga
dobrog, zar ne? Ili je to još nerazumnije pi­
tanje od onoga? Jer, nekako je jasno da je
i ovo tačno.
On potvrdi.
Dobro, a koje stvari su dobre za nas? Ili
279 ni to nije teško pitanje, niti je, izgleda, po­
treban neki plemenit čovek da to reši? Jer
svako od nas bi rekao da je dobro biti bogat,
zar ne?
Svakako, reče.
Nije li (dobro) i biti zdrav i lep i posedo-
vati sve što sc tela tiče?
I on je tako mislio.
Potom, jasno je da su dobri plemenito
poreklo, moć i počasti u vlastitoj državi.
On se složio.
Šta nam je onda, rekoh, još preostalo od
dobrih stvari? Sta je sa razboritošću, praved-
nošću i hrabroŠću? Tako ti Zevsa, Kleinija,
da li ti mitsliš da bismo pravilno učili \&d
bismo i to uvrstili među dobre (stvari), ili
kad ne bismo? Jer možda bi nam se neko us­
protivio. Kako se tebi čini?
Čini mi se da su to dobra, reče Kleinija.
Lepo, rekoh ja. A gde ćemo postaviti mud­
rost u tom horu? Među dobra, ili kako to
misliš?
Među dobra.
Pripazi da ne propustimo neko dobro koje
je vredno pomena.
Čini mi se, reče Kleinija, da nismo nijed­
no propustili.
Ali ja se setih i rekoh: Zevsa mi, izgleda
da smo propustili najveće dobro!
Ko je to?
Blagostanje (uspeh), Kleinija, za koje svi,
i to ne beznačajni, tvrde da je najveće dobro.
Istinu govoriš, reče.
Tada ja ponovo porazmislih i rekoh:
Umalo i ja i ti ne ispadosmo smešni pred
ovim strancima, sine Aksiohov.
Ama, zašto?
Zato što, mada smo uspeh (eutikhia) u-
brojali u ona ranija dobra, sada ponovo o is­
tom govorimo.
Sta je to? \
Nesumnjivo je smešno ono što odavno
tu leži ponovo postavljati i dvaput isto go­
voriti
Kako to misliš?
 Mudrost je, rekoh ja, nesumnjivo blago­
stanje. To bi i dete moglo znati.
A on se začudi — tako je još mlad i
iskren.
e VidevŠi da se čudi, ja rekoh: zar ne znaš,.
Kleinija, da su za dobar rad s frulama f ru -*
laši najpovoljniji (eutikhestatoi) ?
Potvrdio je.
Nisu li, rekoh ja, isto to gramatičari za
pisanje slova i za čitanje?
Svakako.
Pogledaj opasnosti na mioru. Valjda ne
misliš da je neko, uopšte govoreći, za to po­
godniji od mudrih krmanoša?
Nikako.
A s kim bi se u ratu radije izvrgao opas­
nosti i slučaju, s mudrim vojskovođom ili s
neznalicom?
S mudrim.
A s kim bi se radije izvrgao opasnosti u
bolesti, s mudrim lekarem ili s neznalicom?
280 S mudrim.
Da li dakle, rekoh ja, misliš da bi^bilo
povoljnije (bilo šta) raditi s mudrim nego sa
neznalicom?
Složio se.
Znači, mudrost svugde donosi blagostanje
ljudima. Jer mudrost nesumnjivo nikad ne mo­
že pogrešiti, već ona nužno pravilno- dela i
uspeva, jer inače ne bi bila mudrost.
b Na kraju se, ne znam kako, složismo u
glavnom da je tako da onome ko poseduje
mudrost, kad je poseduje, nije pored mudro­
sti potrebno nikakvo drugo blagostanje. Kad
se u tome složismo, ja ga ponovo upitah ka­
ko po nama stoji s onim u čemu smo se slo­
žili. Složili smo se, rekoh, da bismo hili sreć-
ni i dobro činili kad bismo posedovali'mnogo
dobra.
Potvrdio je. ^ tako?
Da li bismo bili srećni zbog prisutnih do­
bara ako nam ona ništa ne koriste, ili ako
nam koriste?
Ako nam koriste, reče.
A da li bi nam nešto koristilo kad bismo
ga samo posedovali, a ne i koristili? Na pri-
mer, kad bismo imali puno hrane, ali je ne
jeli, ili pića koje ne bismo pili, da li bismo
imali koristi od toga?
Nikako, reče.
A sve zanatlije, kad bi svaki imao sprerti-
no sve što mu je potrebno za njegov posao,
ali kad se ne bi time služio, da li bi dobro
radio usled (samog) tog poseda, tj. zato što
poseduje sve što zanatlija treba da poseduje?
Na primer kad bi drvodelja posedovao svo
oruđe i dovoljno građe, no kad ne bi tesao,
da li bi imao koristi od tog poseda?
Nikako, reče.
A šta kad bi neko posedovao bogatstvo i
sva ona dobra o kojima smo malopre govorili,
no kad se ne bi njime služio? Da li bi bio
srećan usled tog poseda dobara?
Nikako, Sokrate.
Znači, rekoh ja, onaj koji treba da bude
srećan mora kako izgleda, ne samo da pose­
duje takva dobra, već i da se služi njima,
inače nema koristi od tog posedovanja.
Istinu govoriš.
Da li je, dakle, Kleinija, to već dovoljno
da se neko učini srećnim, naime to da 'pose­
duje dobra i da se njima služi?
Meni se čini da jeste.
Da li, rekoh ja, ako se pravilno služi, ili
čak i ako se nepravilno služi?
Ako se pravilno služi.
Baš lepo govoriš, rekoh ja. Mislim da je
štetnije ako se neko nečim služi nepravilno
nego ako se ne služi uopšte. Jer, prvo je zlo,
a drugo nije ni zlo ni dobro. Ne tvrdimo li
 On se složio.
Šta, dakle? Zar je u obrađivanju i kori-
šćenju drvene građe nešto drugo ono Što omo­
gućava pravilno korišćenje, a ne tesarsko
umenje?
Nikako, reče.
Takođe, mislim da umenje omogućava i
pravilnu upotrebu oruđa?
On je potvrdio,
b Da li, dakle, rekoh ja, i u korišćenju onih
dobara o kojima smo najpre govorili, naime
bogatstva, zdravlja i lepote, umenje (epistć-
me) jeste vodič za njihovu pravilnu upotrebu
i ono što upravlja delanje, ili nešto drugo?
Umenje, reče on.
Tada, kako izgleda, umanje/znanje pruža
ljudima ne samo blagostanje već i dobro dela­
nje u svakom posedu i poslu.
Složio se.
Da li nam je tada, tako ti Zevsa, ikakav
drugi posed koristan bez razboritosti i mud­
rost? Da li bi mogao imati koristi od velikog
poseda i mnogog delanja čovek koji nema pa-
meti^ili bi pre imao (od malog poseda) onaj
c koji je pametan? Pogledaj to ovako: ne bi li
onaj koji manje čini manje i grešio, onaj koji
manje greši ne bi li bio manje loš, a onaj ko
je manje loš, ne bi bio i manje nesrećan?
Svakako, reče.
A ko bi pre manje činio, bogat ili siro­
mašan?
Siromašan, reče.
Da li slab ili jak?
Slab.
Da li ugledan ili neugledan?
Neugledan.
A da li bi manje činio onaj koji je hrabar
i razborit, ili onaj koji je plašljiv?
Plašljiv.
I lenj više nego vredan, zar. ne?
Složio se. \ i ako ne zapada ljudima slučajno. To još ni-
I spor više nego brz, i onaj koji slabo vidi
ili čuje više nego onaj koji oštro vidi ili čuje?
U svemu tome smo se složili.
Glavno je, Kleinija, to da kod svega ono­
ga što smo ranije nazvali dobrim, pitanje nije
0 tome kako je to samo po sebi dobro, već
stvar, kako izgleda, ovako stoji: ako time up­
ravlja neznanje, tada je ono veće zlo od svo­
je suprotnosti utoliko što može bolje da po­
služi upravljaču koji je zao, a ako upravlja
razboritost i mudrost, tada je ono veće dob­
ro; no samo po sebi nijedno nije nimalo
vredno.
Izgleda, reče on, da je tako kako ti kažeš.
Šta sledi iz tog što je rečeno? Da li (sle­
di) išta drugo do to da od drugih stvari ni­
šta nije ni dobro ni zlo, a od ove dve da je
mudrost dobro, a neznanje zlo?
Složio se.
No razmotrimo još ovo što je preostalo.
Kad već svi želimo da budemo srećni — a
rekli smo da postajemo takvi time što se slu­
žimo stvarima i to ispravno, i da umenje pru­
ža pravilnost i blagostanje — tada se, kako
izgleda, na svaki način mora svaki čovek os­
posobiti kako bi bio što mudriji, zar ne?
Da, reče.
I mislimo da on to treba da dobije od
oca daleko pre nego bogatstvo, i od nadzira-
telja i od svih ostalih prijatelja i od onih koji
tvrde da su njegovi obožavatelji, bilo da su
stranci ili građani; treba da im traži i da ih
moli da mu daju mudrost. Nije nimalo ružno
1 razorno, Kleinija, radi toga služiti i robo­
vati i ljubavniku i bilo kom drugom, za ono­
ga koji hoće da časno služi želeći da postane
mudar. Ne čini li se i tebi tako?
Izgleda mi da sasvim dobro govoriš.
Da, Kleinija, ako se mudrost može učiti,
 smo istražili i u tome se nismo ja i ti složili.
Ali, Sokrate, reče on, meni se čini da se
može učiti.
d A ja se obradovah i rekoh: Zaista lepo
govoriš, najbolji moj, i dobro si učinio oslo­
bodivši me velikog ispitivanja o tome da li se
mudrost može učiti Hi ne. A sada, kad ti se već
čini da se može učiti, i da je to jedina stvar
koja čoveka čini srećnim i uspešnim, da li
tvrdiš išta drugo do da je neophodno voleti
mudrost i da sam imaš nameru to da činiš?
Svakako, Sokrate, reče on, i to štogod vi­
še mogu.
Obradovah se kad sam ga čuo, pa rekoh:
To je moj primer, Dionisodore i Euthideme,
kakav želim da bude govor privlačenja/nago­
varanja. On je možda nevešt, izrečen na jed-
e vite jade i podugačak, no neka nam jedan od
vas dvojice koristeći veštinu pokaže isto to.
A ako ne želite to, počnite tamo gde sam ja
stao i po redu pokažite dečaku da li mora
steći svo znanje, ili postoji neko koje mora
zadobiti pa da bude srećan i dobar čovek, i
pokažite mu koje je to znanje. Jer kao što
283 sam na početku rekao, puno nam znači da
ovaj mladić postane mudar i dobar.
To je bilo ono što sam ja rekao, Kritone.
Pomno sam pazio šta će biti posle toga, i mo­
trio sam na koji način će prihvatiti raspravu
i odakle će početi da sokole mladića na vež-
banje u mudrosti i vrlini. Prvi je počeo starjji
brat, Dionisodor, a mi smo svi gledali u nje­
ga kao da ćemo odmah čuti neke zadivljujuće
reči. Tako je i bilo, jer taj čovek je, Kritone,
počeo sa zadivljujućim izlaganjem. Vredi čuti
b kako je bilo podsticajno na vrlinu.
Sokrate, reče on, i vi ostali koji tvrdite
da ovaj mladić želi da postane mudar, recite
da li se šalite kad to tvrdite, ili zbilja želite i
ozbiljno brinete?
Ja pomislih da oni veruju kako smo se mi
ranije šalili kad smo ih pozvali da razgova­
raju s mladićem, i da su se zato poigravali s
njim i nisu bili ozbiljni. Zbog toga im rekoh
još odlučnije da smo zaista ozbiljni.
Tada Dionisodor reče: Pripazi, Sokrate,
da ne porekneš to što sada govoriš.
Pazio sam, rekoh. Nikad to neću poreći.
Dobro, reče. Tvrdite li da on hoće da po­
stane mudar?
Svakafco.
A sada, reče on, da li je Kleinija mudar
ili nije?
On kaže da to još nikako nije. Nije hvali-
sav, rekoh.
A vi, reče on, želite da on postane mudar,
i da ne bude neznalica.
Složili smo se.
Dakle vi želite da on postane onaj koji
nije, i da više ne bude onaj koji je sada.
Zbunih se kad sam to čuo, a on videvši
da sam zbunjen, reče: Ne želite Ii, dakle, ka­
ko izgleda, da on bude uništen, kada želite da
ne bude više onaj koji je sada? Zaista, vređni
bi bili takvi prijatelji i ljubavnici koji bi sve
činili da im ljubimci budu uništeni!
Kad je Ktesip to čuo zabrinuo se za lju­
bimca i rekao: Stranče iz Thurija, kad ne bi
bilo neotesano to reći, rekao bih »tebi na gla­
vu«! Jer, mada poznaješ i mene i ostale, rekao
si toliku laž — koju ja ne smem ni da pono­
vim — kako ja želim da ovaj ovde bude uni­
šten.
Šta, Ktesipe, reče Euthidem, zar se tebi
čini da se može reči laž?
Tako mi Zevsa, čini mi se, osim ako ni­
sam baš lud!
Da li laže onaj koji govori o onome o če­
mu je reč, ili onaj koji ne govori?
284 Onaj koji govori, reče.
Ukoliko to govori, ne govori li nešto dru­
go od onoga što zaista govori?
Kako bi on to mogao?, reče Ktesip.
Ali i ono što govori je jedna stvar (biće)
odvojena od drugih.
Svakako.
Ne govori li određenu stvar (biće) onaj
koji to govori?
Da.
No onaj koji govori određenu stvar (biće)
i stvari, govori istinu, tako da Dionisodor, uko­
liko govori stvari (ta ćnta) govori istinu i ni
u čemu ne laže, kao što ti tvrdiš.
Jeste, reče Ktesip, ali onaj ko to govori
b Euthideme, ne govori ono što jeste.
A Euthidem reče: A ono što ne postoji,
to svakako nije?
Nije.
Sigurno, dakle, ono što ne postoji, to nig-
de ne postoji?
Nigde.
Da li je moguće da bilo ko išta uradi sa
onim što ne postoji tako da ga učini onim što
nigde nije?
Meni izgleda da to nije moguće, reče
Ktesip.
Dobro! Kad govornici govore pred naro­
dom, da li oni ne čine ništa?
Čine svakako, reče on. \
c Ne stvaraju li takođe, ukoliko čine?
Da.
Znači, govorenje je i delanje/činjenje i
stvaranje?
Složio se.
Dakle, reče, niko ne govori ono što nije
— jer odmah bi nešto stvarao, a ti si se slo­
žio da niko ne može stvarati ono što nije —
tako da po tvojim vlastitim recima niko ne
laže, već pošto Dionisodor govori, on govori
istinu i ono što jeste.
Tačno, Euthideme, tako mi Zevsa, reče
Ktesip, ali on govori ono što jeste na neki
način, a ne kako je zaista.
Kako to misliš, reče Euthidem, Ktesipe?
d Postoje li zaista neki koji govore o stvarima
onako kako ove jesu?
Svakako, postoje, reče on. To su ono ple­
meniti i dobri, i oni koji govore istinu.
Dobro, reče on. Nisu li dobre stvari dob­
ro, a loše loše?
Složio se.
A ti se slažeš da plemeniti i dobri ljudi
govore o stvarima onako kako ove jesu?
Slažem se.
Znači, Ktesipe, dobri loše govore o lošim
stvarima, ukoliko govore kako ove jesu.
Tako mi Zevsa, reče on, svakako, i to
e bar o lošim ljudima. Ako mene slušaš, pri-
pazićeš da im ne pripadaš da ne bi o tebi do­
bri ljudi loše govorili. Jer dobro znaj da do­
bri ljudi loše govore o lošim.
A da li govore veliko o velikim, reče Eut­
hidem, i toplo o toplim?
Tačno tako, reče Ktesip, bar o dosadnim
dosadno govore i tvrde da (tako) razgovaraju.
Ti vređaš, Ktesipe, reče Dionisodor, ti
vređaš!
Ama ne, Zevsa mi, reče on. Dionisodore!
285 Ti si mi drag, ali korim te kao prijatelja i
pokušavam da te ubedim da nikad preda
mnom ne govoriš tako prostački kako ja želim
da budu uništeni oni do kojih mi je najviše
stalo.
Tada se ja, pošto mi se učinilo da su
postali grublji jedan prema drugom, našalih
s Ktesipom i rekoh: Ktesipe, meni se čini da
bismo trebali primiti od stranaca to što go-
vore, ako oni žele da daju, i ne prepirati se
oko reči. Jer ako znaju tako da uništavaju
ljude da iz opakih i nerazboritih stvaraju do­
bre i razborite, pa bilo da su to sami otkrili
ili da su od nekog naučili kakva je to smrt i
propast da onaj koji je opak bude uništen i
da se ponovo pojavi kao dobar: ako to znaju
— a jasno je da znaju; barem su rekli da nji­
hova nedavno otkrivena veština stvara dobre
ljude iz zlih — tada im to priznajmo. Neka
nam unište dečaka i neka ga učine mudrim, a
i sve nas ostale. Ako se vi mladi plašite, neka
ogled bude izvršen na meni kao na Karijcu.
Budući da sam i star, spreman sam da se
izložim opasnosti i da predam sebe ovom Dio-
nisodoru kao Medeji Kolhidskoj. Neka me
uništi, neka me skuva ako hoće, neka čini šta
hoće, samo neka me učini dobrim.
A Ktesip reče: I ja s&m sam spreman, So-
krate, da predam sebe ovim strancima, pa i
da hoće da mi deru kožu još žešće nego što
je sada deru, ukoliko mi koža neće završiti u
mešini kao Marsijma, već u vrlini. Ovaj Dioni-
sodor misli da sam besan na njega; ja nisam
besan već se suprotstavljam onom što mi
izgleda neprikladno prema meni. A ti, valjani
moj Dionisodore, nemoj protivrečenje nazi­
vati vređanjem, jer vređanje je nešto drugo.
A Dionisodor reče: Da li to govoriš, Kte-
sipe, pretpostavljajući da postoji protivreče­
nje?
Nesumnjivo, reče, itekako. A ti, Dioniso­
dore ne misliš da postoji protivrečenje?
SvaikaK5, reče, ti nikako nećeš pokazati da
si čuo nekoga da protivreči nekom drugom.
Ma je li istina? Pokazujem ti Ktesipa koji
protivreči Dionisodoru pošto ga sada slušam.
Da li bi pokušao to i da dokažeš?, reče on.
Sigurno, reče.
Dobro, reče ovaj. Postoje li reči (lćgoi) za
svaku stvar?
Sigurno.
Da svaka stvar jeste ili da nije?
Da jeste.
Jer smo i malopre, ako se sećaš, Ktesipe,
dokazali da niko ne govori o nečemu kao da
nije, jer pokazalo se da niko ne govori o ne-
biću.
Pa šta s tim?, reče Ktesip. Da li ja i ti
nešto manje protivrečimo jedan drugom?
Da li bismo protivrečili jedan drugom ka­
da bismo obojica govorili o istoj stvari, ili
bismo tada nesumnjivo isto govorili?
Složio se.
A kad nijedan od nas, reče, ne govori-©
stvari, da li bismo tada pfrotivrečili jedan dru­
gom? Ili tako nijedan od nas uopšte ne bi ni
mislio na tu stvar?
I to je potvrdio.
No, da li protivrečimo jedan drugom onda
kada ja govorim jedno o jednoj stvari, a ti
drugo o drugoj? Ili, kad ja nešto govorim, a
ti uopšte ni ne govoriš? A kako bi mogao pro­
tivreči ti onaj koji ne govori onom koji go­
vori?
Ktesip zaćuta, no ja se začudih razgovoru
i rekoh: Kako to misliš, Dionisodore? M ada'
sam taj dokaz čuo od mnogih i to često, uvek
se čudim. Služe se njime žestoko i Protagorini
sledbenici, a i oni još stariji; a meni se taj
dokaz oduvek čini začuđujućim pošto izvrće
i druge i sebe samog. No verujem da ću od
tebe najbolje čuti njegovu istinu. Je li zaista
nemoguće lagati? Jer, to je smisao tog dokaza,
zar ne? Zar onaj koji govori, ili govori istinu
ili ne govori (uopšte)? „
Složio se.
Da li tada nije moguće lagati već (samo)
imati mnenje?
 Ni to, reče.
Znači rekoh, uopšte ne postaji lažno mne-
nje.
Ne postoji.
Ne postoji dakle ni neznanje ni neznalice.
Jer, ne bi li neznanje, kad bi zaista postojalo,
bilo upravo to, biti u zabludi o stvarima?
Svakako, reče.
No, to nije moguće, rekoh.
Nije.
Da li Dionisodore, govoriš da bi govorio
neobične stvari, ili ti se zbilja čini da nijedan
čovek nije neznalica?
e Samo ti opovrgni, reče.
Da li po tvom mišljenju postoji opovr-
gnuće kad niko nema lažno mnenje?
Ne postoji, reče, Euthidem.
Nije li me malopre, rekoh ja, Dionisodor
pozvao da ga opovrgnem.
Ta kako bi neko mogao podsticati na ne-
biče? Da li ti podstičeš?
Rekao sam ti Euthideme da se ja baš ne
razumem u te mudre i vrsne stvari, već ne­
kako teško o njima mislim. Možda ću zato
287 postavljati prosta pitanja, no vi mi oprostite.
Pogledaj! Ako nije moguće ni imati lažno mne­
nje, ni biti u zabludi ni biti neznalica, nije li
tada nemoguće grešiti kad se nešto radi? Jer
onaj koji radi ne može grešiti u onome što
radi. Ne tvrdite li da je tako?
Sigurno, reče.
Sada dolazi, rekoh ja, ono prosto pitanje.
Ako zaista ne grešimo ni kad činim o ni kad
govorimo ni kad razmišljamo, u čemu ste vi,
tako vam Zevsa, došli da podučavate? Niste li
malopre rekli da možete najbolje od svih
b ljudi preneti vrlinu onome koji hoće da uči?
Da li si ti Sokrate, reče Dionisodor pošto
je prihvatio razgovor, takav Kron1 da nas sada
podsećaš na ono što smo najpre rekli, i da
me sada podsetiš ako sam nešto rekao prošle
godine, a s onim što se sada govori ne znaš
šta da učiniš?
Zato što je, rekoh ja, to (što se sada go­
vori) veoma teško — opravdano, jer mudri lju­
di govore — a s tim poslednjim je zaista ve­
oma teško nešto učiniti, kao što ti kažeš. Jer
šta misliš Dionisodore pod tim da ja ne znam
šta da činim? Nije li jasno da misliš kako ga
ne mogu pobiti? Jer, reci mi inače šta drugo
ti znače (noei) te reči »ne znam šta da učinim
s tim tvrdnjama«?
Ama ono što ti kažeš, reče. Samo odgo­
vori!
Zar pre nego što ti meni odgovoriš, Dioni­
sodore?
Nećeš li da odgovaraš?, reče. „—
Da li je to pravo?
Naravno da je pravo, reče.
Na osnovu kog razloga? Ili je možda ja­
sno da (je to pravo) na osnovu toga što si
nam ti došao kao premudar što se reči tiče,
pa znaš kad treba odgovarati, a kad ne treba?
I sada ništa ne odgovaraš pošto znaš da ne
treba.
Blebećeš, reče, i otežeš s odgovorom. No
dobri moj, pokori se i odgovaraj, kad se već
i sam slažeš s tim da sam mudar.
Tada se treba pokoriti, rekoh ja, i to je
izgleda nužno. Jer ti vladaš. Nego, pitaj!
Da li ono što misli poseduje dušu, ili mi­
sli (noei) i ono što nema dušu?
Samo ono što ima dušu.
A da li ti znaš neku reč (hrema) koja ima
dušu?
Tako mi Zevsa, ne znam!
Zašto si me onda malopre pitao šta mi
znače (nooi)2 reči?
Pogrešio sam zbog svoje ludosti, šta dru­
go? Ili možda nisam pogrešio, već sam i to
pravilno rekao, premda sam rekao da reči
 misle (noel)? Da li tvrdiš da grešim ili da ne
grešim? Jer ako nisam pogrešio, tada ni ti
ne možeš opovrgnuti premda si mudar, niti
znaš šta da činiš s tom tvrdnjom, a ako sam
pogrešio, tada isto tako ne govoriš ispravno
288 pošto tvrdiš da nije moguće grešiti. A sve to
ne govorim za nešto što si prošle godine tvr­
dio.
No, izgleda Dionisodore i Euthideme, da
ovaj razgovor stoji u mestu i da još pada kao
nekad kad je srušen, tako da Čak ni vaša veš-
tina ne može učiniti da mu se to ne događa,
premda je zadivljujuća u tačnom razlikovanju
reči.
b Tada Ktesi reče: Čudne stvari govorite,
gospodo Thurijci, Hijani ili po čemu i kako
se već zovete! Jer ništa vas nije briga što
brbljate.
Uplašio sam se da ne počne vređanje, pa
ponovo umirih Ktesipa i rekoh: Kt^sipe, ono
što sam malopre govorio Kleiniji, isto to i
tebi govorim: ti ne znaš kako je zadivljujuća
mudrost ovih stranaca. Međutim, oni ne žele
da nam je ozbiljno pokažu, već oponašaju Pro­
teja ajgipti'jskog sofistu i opsenjuju nas. Zato,
c hajde da mi oponašamo Menelaja i da ne pu­
stimo ovu gospodu dok nam se ne pokažu na
ozbiljan način, jer verujem da će se pokazati
nešto prelepo kada započnu da budu ozbiljni.
No, hajde da ih molimo i nagovaramo da se
pokažu. Čini mi se da ponovo ja sám treba
d da ih uputim kakvim da mi se pokažu. Poku-
šaću da nastavim tamo gde sam ranije stao i
da to izložim koliko mogu ne bi li ih nekako
dozvao da se umilostive, sažale na mene, moj
napor i moju ozbiljnost, pa da sami budu
ozbiljni.
A ti, Kleinija, rekoh, podseti me gde smo
onda stali. Čini mi se, ovde negde. Složili smo
se na kraju da treba voleti mudrost, zar ne?
Da, reče on.
A istinska ljubav prema mudrosti (philo-
sophia) jeste sticanje znanja, nije li tako?
Jeste, reče.
Koje znanje bismo trebali sticati da bi­
smo pravilno činili? Nije li to jednostavno ono
koje će nam koristiti?
Svakako, reče.
Da li bi nam koristilo kad bismo u meli da
idući,okolo pogađamo gde je u zemlji zako­
pano zlato?
Možda, reče on.
No, ranije smo, rekoh, opovrgnuli to da
išta dobij amo čak i ako bez rada i kopan
zemlje steknemo svo zlato, tako da čak i da
znamo/umemo da stvaramo zlatne stene, to
znanje nam ne bi vredelo ništa. Jer ako se uz
to ne umemo služiti tim zlatom, tada od njega
nema nikakve koristi. Zar se ne sećaš?
Svakako, reče on, sećam se.
Ni od drugog znanja, bilo da je ono zna­
nje sticanja imetka, lečenja, ili bilo čega dru­
gog, izgleda da nema nikakve koristi, ako ono
ume samo da stvara nešto, ali ne i da se služi
onim što stvara. Nije li tako?
Potvrdio je.
Pa i ako postoji neko znanje kako da se
ljudi čine besmrtnim, ni od njega izgleda nema
nikakve koristi bez poznavanja toga kako da
se služimo besmrtnošću — ako treba zaključi­
vati na osnovu onoga u čemu smo se ranije
složili.
I meni i njemu je sve to izgledalo tačno.
Znači, potrebno nam je, lepi moj dečko,
takvo neko znanje u kome su se istovremeno
našli i stvaranje i znanje služenja onim što.se
stvara. v
Izgleda, reče.
Dakle, daleko od toga da mi moramo biti
'kao omi koji prave lire i (kao om koju aičes-
 tvuju u takvom nekom znanju. Jer, tu su odvo­
jene veština pravljenja i korišćenje, i svaka se
odeljeno bavi istim. Jer, veština pravljenja lire
i veština sviranja na liri3 se međusobno puno
razlikuju. Nije li tako?
Potvrdio je.
Takođe, jasno je da nam nije potrebna i
veština pravljenja frula, jer i ona je primer
takve veštine.
I njemu se tako činilo.
r No tako ti bogova, rekoh ja, kad bismo .
naučili veštinu sklapanja govora, da li je ona
ta koja bi nas, kad je stekneino, trebala uči­
niti srećnim?
Ne, mislim da nije, odgovori Kleinija.
d Imaš li za to dokaz?
Poznajem, reče, neke pisce govora koji
se vlastitim govorima koje sami stvaraju, ne
umeju služiti, isto kao i oni koji prave lire
lirama, već se i ovde drugi umeju služiti onim
što su ovi proizveli, i to oni koji sami ne
mogu da sklapaju govore. Očito je dakle da
su i u slučaju govora odeljene veština stva­
ranja i veština korišćenja.
Izgleda mi, rekoh, da je to dovoljan dokaz
da veština sklapanja govora nije ta čijim bi
posedom neko mogao biti srećan, premda sam
e ja verovao da će nam se tu negde pokazati to
znanje koje odavno tražimo. Jer, zaista, Klei­
nija, ovi ljudi koji sklapaju govore mi se, kad
god ih sretnem, čine nadmudri, a sama nji­
hova mudrost mi se čini božanstvena i uzvi­
šena. I to zaista nije ništa čudno, jer ona je
deo veštine bajanja i za malo je neznatnija od
nje. Jer dok je veština bajanja čaranje guja,
290 paukova, škorpija i svih drugih zveri i bolesti,
ova je čaranje i ubeđivanje sudija, skupšti-
nara i sve druge gomile. Ili tebi (možda) iz­
gleda da je drugačije?
Ne, reče on, nego i meni izgleda da je
tako kako ti tvrdiš.
Pa, kuda da se još okrenemo? Ka kojoj
veštini?
Ja ne znam, reče on.
No, rekoh, ja verujem da sam otkrio.
Ka kojoj?, upita Kleinija.
Ka vojvodskoj! Ta veština mi se čini po­
najviše onom čijim bi posedom neko mogao
biti srećan.
Meni baš ne izgleda.
Zašto?, rekoh ja.
To je neka veština za lovljenje ljudi.
Pa šta? ’
Nijedna lovačka veština ne ide dalje od
toga da ulovi i nadvlada, a kad već nadvlada
^ to što lovi, ne može se time služiti, već lovci
i ribari predaju (svoj ulov) kuvarima, a geo­
metri, astronomi i račundžije — pošto ne znaju
da se sami služe svojim oktrićima, već samo
da ih ulove — predaju svakako svoja otkrića
dijalektičarima da se ovi njima služe — to
čine bar oni koji nisu sasvim nerazumni.
Lepo, rekoh ja, najlepši i najmudriji moj
Kleinija. Je li to (zaista) tako?
Sigurno, reče on. Isti je slučaj i s vojsko­
vođama. Čim ulove neki grad ili vojsku, oni
ga predaju političarima jer sami ne znaju da
se služe onim što su ulovili, kao što mislim i
lovci na prepelice predaju (svoj plen) odgaji-
vačima prepelica. Ako nam dakle treba ona
veština koja će se umeti i služiti onim što
stekne, pa bilo da to stvara ili plesni, i ako
će nas takva veština učiniti blaženim, tada
zaista treba tražiti neku drugu pored ove voj­
vodske.
Kritom: Što ti to govoriš, Sofcrate? Onaj
dečak je sve to rekao?!
Sokrat: Zar ne veruješ, Kritone?
 Kr.: Ama ne, verujem, Zcvsa mi! Mislim
da mu za obrazovanje nije potreban ni Euthi-
dem ni ijedan drugi čovek, ako je to rekao.
So.: Zevse, da nije Ktesip to rekao, a ja
zaboravio?
291 Kr.: Kakav Ktesip!?
So.: Ipak siguran sam da to nije bio ni
Euthidem ni Dionisodor. Ali, božanski Krito-
ne, da nije tu bilo neko moćnije (biće) i reklo
sve to? Ta dobro znam da sam to čuo!
Kr.: Jeste, Zevsa mi, Sokrate! Sigurno je
to bilo neko moćnije biće. No jeste li posle
toga potražili još neku veštinu? I jeste li ot­
krili ili niste onu radi ikoje ste istraživali?
b So.: Otkud da je nađemo, dragi moj!? Baš
smo bili smešni. Kao deca koja žele kacige,
i mi smo uvek verovali da ćemo odmah šče-
pati svako pojedino znanje, a ono bi nam uvek
izbeglo. Zašto da ti pričam nadugačko? Kad
smo došli do veštine kraljevanja i ispitivali
nije li ona ta koja pruža i koja omogućava
sreću, tu smo tada kao u neki labirint upali.
Mislili smo da smo već na kraju, no mi smo
c obišli krug i našli se ponovo na početku istra­
živanja, u istom nedostatku kao i onda kada
smo počeli tražiti.
Kr.: Kako vam se to dogodilo, Sokrate?
So.: Reći ću ti. Mislili smo da su politička
veština i veština kraljevanja isto.
Kr.: I šta onda?
So.: Toj veštini i vojvodska i ostale veš­
tine predaju upravljanje nad svojim proizvo­
dima, kao onoj koja jedino ume da se njima
služi. Izgledalo nam je pouzdano da je to ona
koju smo tražili, da je ona uzrok toga što se
d pravilno u državi postupa, i da, sasvim po
Ajshilovom jambu, ona sama sedi na krmi
države upravljajući i vladajući svime, i da sve
čini korisnim.
Kr.: Nije li vam se to dobro činilo, So­
krate?
So.: Ti ćeš prosuditi, Kritone, ako hoćeš
da čuješ i ono što nam se potom dogodilo.
Nastavili smo da to ispitujemo ovako nekako:
e da li nam veštinu kraljevanja pošto vlada svi­
me, nešto dogotovljuje ili ne dogotovljuje ni­
šta? Sigurno, rekosmo jedan drugom. Ne bi li
i ti isto rekao, Kritone?
Kr.: Svakako.
Šta bi dakle rekao da je njeno delo? Na
292 primer, kad bih te pitao koji proizvod daje
lekarska veština vladajući svime čime vlada,
ne bi li rekao da je to zdravlje?
Kr.: Sigurtio.
So.: A šta’ je s našom zem ljoradničkog
veštinom? Sta dogotovljuje vladajući svime či­
me vlada? Ne bi li rekao da nam pruža hranu
iz zemlje?
Kr.: Sigurno.
So.: A veština kraljevanja, šta dogotov­
ljuje vladajući onim čime vlada? Možda ti baš
nije lako da kažeš.
Kr.: Zevsa mi, nije lako Sokrate.
So.: Ni nama, Kritone. No sigurno znaš
to da ona mora biti korisna ukoliko zaista
jeste ona koju tražimo.
Kr.: Svakako.
So.: Ne mora li nam ona tada., donositi
neko dobro?
Kr.: Nužno, Sokrate.
b So.: No, to dobro u kome smo se nekako
složili između sebe ja i Kleinija, nije ništa
drugo do neko znanje.
Kr.: Da, tako si rekao.
So.: Dakle, druga dela za koja bi se moglo
tvrditi da pripadaju politici — a ima mnogo
takvih, na primer, učiniti građane bogatim,
slobodnim i nebuntovnim — pokazala su se
sva ni zla ni dobra, a potrebnim se pokazalo
 da se građani učine mudrim i da im se da
c udeo u znanju, pošto znanje treba da bude
ono što im koristi i što ih čini srećnim.
Kr.: Tako je; barem ste se u tome složili,
kako si ti preneo razgovor.
So.: Da li dakle veština kraljevanja čini
ljude mudrim i dobrim?
Kr.: Tk šta preči, Sokrate?
So.: No, da li ona sve čini dobrim, i to
u svemu? I da li ona daje svako znanje, ko­
žarsko, tesarsko ili bilo koje drugo?
Kr.: Mislim da nije tako, Sokrate.
d So.: Već koje znanje ona daje? Šta treba
da učinimo s njim? Jer ono ne može proizvo­
diti nikakvo, ni dobro ni loše, delo, a ni dati
neko drugo znanje do samo sebe. Možemo li,
dakle, reći koje je to znanje i šta treba da
učinimo s njim? Možemo li, ako se ti slažeš,
Kritone, da kažemo da je to ono pomoću koga
ćemo druge učiniti dobrim?
Kr.: Svakako.
So.: A zašto će nam ti biti dobri i korisni?
e Možemo li reći da će oni druge učiniti dobrim,
a ovi opet druge? No to da su dobri nikada
nam se ne pokazuje ukoliko potcenjujemo ta­
kozvane političke poslove, već se događa sa­
svim kao u poslovici5 o Korintu Zevsovom
sinu. I, kao što smo rekli, isto smo tako da­
leko ili još dalje od toga da znamo koje je to
znanje koje će nas učiniti srećnim.
Kr.: Zevsa mi, Sokrate, izgleda da ste
upali u velike teškoće.
293 So.: I ja sam, Kritone, kad sam u te teš­
koće zapao, glas izgubih moleći strance kao
Dioskure i pozivajući ih da spasu i mene i
dečaka iz te bure razgovora, da se na svaki
način uozbilje, i da nam tako ozbiljni pokažu
koje je to znanje pomoću koga bismo valjano
proživeli ostatak života.
Kr.: Pa je li Euthidem hteo da vam po­
kaže?
So.: Ta kako da ne!? Počeo je, prijatelju
moj, baš veličanstveno.
Da li da te, reče on, Sokrate, podučavam
u tom znanju koje vam odavno zadaje muke
ili da ti pokažem da ga poseduješ?
O dragi moj, rekoh ja, zar ti to možeš!?
Svakako, reče.
Onda mi pokaži, Zevsa ti, da ga posedu-
jem, jer to je mnogo lakše za čoveka u mojoj
dobi za učenje.
Hajde, reče, odgovaraj mi! Postoji li ne­
što što znaš?
Svakako, rekoh ja, mnogo toga neznatnog.
To je dovoljno, reče. Da li misliš dk je
moguće da neka stvar ne bude ono što ona
jeste?
Svakako, ne mislim.
Ti onda, reče, nešto znaš?
Svakako.
Nisi li znalac, pošto znaš?
Svakako, znalac sam tog istog.
Nema razlike. No, nije li nužno da ti mo­
žeš sve znati budući da si znalac?
Ama ne, rekoh. Jer ima puno stvari koje
ne znam.
A ako nešto ne znaš, nisi li onaj koji ne
zna?
Sigurno, dragi moj, i to u onome što ne
znam.
Da li si išta manje onaj koji ne zna? Ali
malopre si rekao da si znalac, pa si tako isti
taj koji jesi, a opet nisi taj, i to istovremeno
i u odnosu na isto.
Lepo, Euthideme, rekoh ja. Kao u poslo­
vici, dobar udarac! Kako to ja znam ono zna­
nje koje smo tražili? Budući da je nemoguće
da ista (stvar) i bude i ne bude, tada sve znam
ako znam jedno — jer ne mogu biti istovre­
meno i onaj koji zna i onaj koji ne zna. A
pošto sve znam, tada posedujem i ono znanje.
Ne govoriš ii tako, i nije li to tvoja mudrost?
Ti upavo samog sebe opovrgavaš, Sokrate.
A tebi se, Eutliideme, rekoh, ne događa
isto? Ipak bilo šta da mi se događa kad si tu
ti i naš dragi Dionisodor, ja se uopšte ne uzne­
mirujem. Reci mi nije li tačno da vas dvojica
ponešto znate, a ponešto ne znate?
Ni izdaleka, Sokrate, reče Dionisodor.
Kako to mislite? Zar ništa ne znate?
Svakako, znamo, reče on.
Da li znate sve, pošto znate bilo šta?
Sve znamo, reče. A i ti sve znaš, ukoliko
išta znaš.
O Zevse, rekoh, kakvo čudo! Kako veliko
dobro se pokazalo! Zar i svi drugi ljudi ili
znaju sve, ili ništa ne znaju?
Ta sigurno, reče, nije tačno da jedno zna­
ju, a drugo da ne znaju, te da istovremeno
znaju i ne znaju.
Nego šta?, rekoh.
Svi sve znaju, ukoliko išta znaju.
Tako ti bogova, Dionisodore, da li vas
dvojica zbilja sve znate? Jasno mi je da ste
sada ozbiljni, iako ste se jedva odazvali mom
pozivu. Da li na primer znate tesarsku i obu­
ćarsku veštinu?
Sigurno, reče.
Da li umete i da šijete?
Zevsa mi, i da krpimo, reče.
Da li znate i takve stvari koliko je zvezda
ili peska?
Svakako, reče on, misliš li da nećemo to
prihvatiti?
Tada se Ktesip umeša u razgovor. Zevsa
ti, reče, Dionisodore, pokaži mi neki dokaz
kojim bih mogao znati da govorite istinu.
Šta da ti pokažem?
Da li znaš koliko Euthidem ima zuba, a
Euthidem koliko ti imaš?
Zar ti nije dovoljno, reče ovaj, da čuješ
da znamo sve?
Nikako, reče on, recite nam samo još ovo
i dokažite da govorite istinu; ako kažete ko­
liko svaki od vas ima zuba, i ako se to pokaže
tačnim kada izbo rij imo, tada ćemo vam već
i ostalo verovati.
d Pošto su mislili da im se ruga, nisu hteli
da ga poslušaju, već su ponovo ustvrdili da
znaju sve kad rh je Ktesip pitao jedno pitanje
za drugih sasvim otvoreno. Nije zaobišao ni­
šta, čak ni ono najružnije pitajući ih da li
znaju. A njih dvojica su se hrabro suočili s
tim pitanjima tvrdeći i dalje da znaju, kao
veprovi koji se zajedno suprotstavljaju nesre­
ći, tako da sam i ja, Kritone, zbog nepove-
renja bio primoran da na kraju upitam Dioni-
sodora da li ume da pleše. A on reče: Sva-
. kako, umem.
Sigurno, rekoh, ne možeš da plešeš oko
noža ili da se u tvojim godinama okrećeš na
točku. Jesi li tako daleko odmakao u mud­
rosti?
e Nema toga što ja ne mogu, reče.
A da li sve samo sada znate, ili znate i
oduvek?
I oduvek, reče.
I kad ste bili deca i odmah po rođenju
sve ste znali?
Potvrdiše obojica istovremeno.
295 Nama se to učinilo neverovatno, a Euthi­
dem mi reče: Ti ne veruješ, Sokrate?
Mogu reći samo to da ste sigurno mudri.
Ali ako želiš da mi odgovoriš, pokazaću ti
da se i ti slažeš s tim začuđujućim stvarima.
Zaista bih veoma rado to ispitivao. Jer
ako sam neznajući bio mudar, a ti mi dokažeš
da sam sve oduvek znao, koje veće blago bih
mogao otkriti u čitavom životu?
 Onda odgovaraj, reče on.
Pitaj! Odgovaraću.
Da li, reče, Sokrate, ti nešto znaš ili ne?
Znam.
Da li dakle znaš onime čime si i onaj koji
zna, ili nečim drugim?
Onim čime sam onaj koji zna. Pretpostav­
ljam da govoriš o duši, nije li tako?
Nije te sramota, reče, Sokrate?! Zašto uz­
vraćaš pitanjem kad si upitan?
Dobro, rdkoh. ALi kaiko da se ponašam?
Učiniću onako kako ti kažeš. Kada ne razu-
mem šta pitaš, da li zahtevaš da ipak odgova­
ram, a ne da upitam zauzvrat? *
Valjda shvataš, reče, šta govorim?
Svakako, rekoh.
Onda odgovaraj prema onom što shvataš.
Šta ako ti pitaš misleći na jedan način, a
ja shvatam na drugi pa potom prema tome
što shvatam i odgovorim? Da li je tebi do­
voljno ako ja uopšte ne odgovorim u tom
smislu?
Meni jeste, reče on, no tebi, kako mislim,
nije.
Onda Euthideme, rekoh, tako mi Zevsa,
neću odgovarati pre nego što doznam.
Nećeš da odgovaraš prema onom što odu-
vek shvataš zato što hoćeš da zanovetaš i zato
što si stariji nego što treba da budeš.
Video sam da je besan na mene što mu
komadam reči, pošto je hteo da me ulovi
okruživši me njima. Setih se i Kona koji besni
na mene svaki put kad ga ne poslušam, a sada
se manje brine o meni misleći da sam nezna­
lica. A pošto sam nameravao da i kod ovog
odlazim, pomislih da ga treba poslušati, da ne
bi pomislio da sam nespretan i tako me odbio.
Zato rekoh: Ali, ako se tebi, Euthideme, čini
da tako treba, učinićemo tako. Jer ti svakako
bolje znaš da raspravljaš od mene koji pose-
dujem samo veštinu običnog čoveka. Pitaj zato
ispočetka.
Odgovaraj onda, reče, ponovo. Da li ono
što znaš pomoću nečega ili ne?
Svakako, rekoh, pomoću duše.
296 Ovaj čovek opet, reče on, odgovara više
nego što je pitan. Jer nisam te pitao čime?,
već da li nečim znaš.
Opet sam, rekoh, usled neobrazovanosti,
odgovorio više nego što treba. Ali, oprosti mi.
Sada ću ti prosto odgovoriti da ono što znam
znam pomoću nečega.
Da li, reče on, pomoću istog tog oduvek
znaš, ili ponekad time a ponekad pomoću ne­
čeg drugog?
Uvek, rekoh, kad god znam, znam po­
moću tog.
Ama hoćeš li prestati da pridodaješ?
No, (činim to) da nas ne prevari to
»uvek«.
b Mene svakako neće, već ako ikoga, onda
tebe. No odgovaraj: Da li uvek pomoću toga
znaš?
Uvek, rekoh ja, kad se već mora odbaciti
to »kadgod«.
Dakle, uvek pomoću toga znaš; a kad
uvek znaš, da li nešto što znaš znaš pomoću
toga, a drugo pomoću nečeg drugog, ili sve
> znaš pomoću toga?
Sve što zbilja znam, rekoh, znam pomoću
toga.
Opet isto ono pridodaješ!
Dobro, rekoh, odbacujem to »što zbilja
znam«.
Nemoj ništa da odbacuješ, reče. Nije mi
nimalo potrebna tvoja pomoć. Odgovori mi:
c Da li bi mogao da znaš sve, kad ne bi znao
sve?
 To bi bilo čudo, rekoh.
A on reče: Sada dodaj šta hoćeš, jer sla­
žeš se da znaš sve.
Izgleda, rekoh ja, da znam sve, kad baš
nikakvu moć nemaju reči »šta znam«.
Dakle, složio si se i s tim da uvek znaš
pomoću onoga čime znaš, bilo to »onda kada
zbilja zinaš« ili kako hoćeš. Jer složio si se da
d znaš uvek i istovremeno sve. Jasno je dakle
da si znao i kad si bio dete, i kad si rođen, i
kad si začet. I pre nego što si postao, i pre
nego što su postali nebo i zemlja, znao si sve,
ako doista uvek znaš. I tako mi Zevsa, ti ćeš
sam uvek i znati, i znaćeš sve, ako ja to od­
lučim!
T& odluči, rekoh ja, velepoštovani moj
Euthideme, ako zbilja govoriš istinu. No ni- x
sam baš uveren da si dovoljno jak za to, ako
ti se u odluci ne pridruži tvoj brat, ovaj ovde
Dionisodor. Tako bi možda mogao. No recite
e mi — ne bih se usudio da se raspravljam s
vama koji ste izvanredni po mudrosti, oko
toga da ja ne znam sve, kad vi već tvrdite
(suprotno) — kako da ustvrdim da znam ova­
kve stvari, Euthideme, na primer, da su dobri
ljudi nepravedni?
Svakako znaš, reče on.
Šta?, rekoh ja.
Da dobri ljudi nisu nepravedni.
297 Sigurno, rekoh, znam to odavno. Ahf 'ne
pitam te to već kad sam naučio to da aobri
ljudi jesu nepravedni?
Nikada, reče Dionisodor.
Dakle, rekoh, ja to ne znam.
Kvariš dokaz, reče Euthidem Dionisodoru.
On će se pokazati kao onaj koji ne zna, pa će
istovremeno i znati i ne znati.
Dionisodor pocrvene, a ja rekoh: No, šta
ti kažeš Euthideme? Zar ti se ne čini da pra-
b vilno govori tvoj brat koji sve zna?
Dionisodor brzo upade u reč: Jesam li ja
Euthidemov brat?
Ja rekoh: Pusti to, dobri moj, dok me Eu­
thidem ne poduči kako znam da su dobri ljudi
nepravedni, i nemoj mi zavideti na nauci.
Bežiš, Sokrate, reče Dionsodor, i ne želiš
da odgovaraš.
Prirodno, rekoh. Slabiji sam i od tebe,
tako da mi nedostaje mnogo da od vas dvo-
i’ice ne bežim. Jer mnogo sam slabiji od Hera-
:1a koji se nije mogao boriti protiv hidre, so-
fistkinje6, koja je svojom mudrošću, ako joj
se odseče jedna glava dokaza, stvarala umesto
jedne mnoge glave, i protiv raka, nekog dru­
' gog sofiste, koji je čini mi se nedavno bio
doplivao s pučine i izišao iz mora. Pošto je on
teško mučio Herakla s njegove leve strane go­
voreći i grizući ga, ovaj je pozvao u pomoć
d Jolaja, svog nećaka, i Jolaj mu je prilično po­
mogao. No kad bi došao moj Jolaj, on bi više
štete napravio.
Odgovori mi, reče Dionisodor, kad si to
ispevao, da li .je taj Jolaj više bio Heraklov
nećak nego tvoj?
Najbolje mi je, Dionisodore, da ti odgo­
varam. Jer, nećeš prestati da me ispituješ —
ja to dobro znam — pošto si zavidan i smetaš
mi da me Euthidem podučava u onoj mu­
drosti.
Odgovaraj mi onda, reče.
Odgovaram ti, rekoh, da je Jolaj bio He­
raklov nećak, a nikako moj. Jer, njemu otac
e nije bio Patrokle, moj brat, već po imenu sli­
čan Ifikle, Heraklov brat.
A Patrokle je, reče on, tvoj brat?
Da, rekoh ja, on mi je brat po majci, ali
ne i po ocu.
Znači, i brat ti je i nije ti brat.
Ne po ocu, najbolji moj! Jer, njegov je
otac bio Hajredem, a moj Sofronislk.
No i Sofironisik je bio otac, a i Hajredem?
298 Sigurno, rekoh, ovaj je bio moj, a onaj
njegov.
Dakle, reče on, Hajredem je bio drugi
ocu?
Mom jeste, rekoh.
Da li je omda bio otac, ipreanda je drugi
ocu? Jesi mi ti istovetan kamenu?
Bojim se, rekoh, da ne pokažeš da sam
isti; međutim, ne čini mi se da jesam.
Nisi li, reče, drugi kamenu?
Naravno da jesam.
Nije li tačno, reče on, da nisi kamen po­
što si drugi kamenu, i da nisi zlato pošto si
drugi zlatu?
Tako je.
Dakle i Hajredem, reče, nije otac pošto je
drugi ocu.
Izgleda, rekoh, da nije otac.
b Tada se Euthidem umeša u razgovor: Ako
je Hajredem sigurno otac, tada Sofronisk opet
nije otac, budući drugi ocu, tako da si ti
Sokrate bez oca.
A Ktesip prihvati i reče: A vašem ocu se
ne događa to isto? Je li on drugi mom ocu?
Daleko od toga, reče Euthidem.
Već je isti?, reče ovaj.
Sigurno, isti je.
c Ne bih mu to preporučio. Ali, Euthideme,
da li je on samo moj otac ili je i otac ostalih
ljudi? .
I ostalih ljudi, reče. Ili ti možda misliš'da
on nije otac iako ie otac?
Svakako, mislim, reče Ktesip.
A misliš li, reče, da nešto nije zlato iako
je zlato, i da nije čovek iako je čovek?
Kao u poslovici, reče Ktesip, spajaš babe
i žabe. Strašnu stvar tvrdiš ako je tvoj otac
otac svih.
Ali jeste, reče on.
Da li je on samo otac ljudi, upita Ktesip,
d ili i konja i svih ostalih životinja?
I svih ostalih, reče.
Je li ti i majka majka svih?
I majka.
Znači, reče, tvoja majka je i majka mor­
skih zmija.
I tvoja takođe, reče.
A ti si znači brat riba krkuša, kučića i
prasića.
I ti takođe, reče.
Otac ti je dakle vepar i pas.
I tebi, reče.
Tada Dionisodor reče: Odmah ćeš se, ako
mi odgovoriš Ktesipe, složiti s tim. Reci mi,
imaš li psa?
, Da, i to veoma opakog, reče Ktesip.
A ima li on kučiće?
e Puno, reče, i to istih kao on.
Nije li pas njihov otac?
Ja sam sam ga video kad je opasao kučku.
Dobro, a nije li pas tvoj?
Svakako, reče.
Nije li on, pošto je otac, tvoj otac, tako
da je pas tvoj otac, a ti brat kučića?
I Dionisodor odmah brzo uze reč da Kte­
sip ne kaže nešto ranije: Još mi ovu malen­
kost odgovori! Biješ li ti tvog psa?
A Ktesip se nasmeja i reče: Tako mi bo­
gova, bijem ga, jer ne mogu tebe!
Ne biješ li dakle, rođenog oca?
299 Zaista bi bilo mnogo opravdanije, reče,
da bijem vašeg oca. Jer što ga natera da rodi
tako mudre sinove?! Pitam se je li mnogo
dorba. video od te vaše mudrosti vaš otac i
otac kučića.
Ali ni njemu Ktesipe, ni tebi, nisu nimalo
potrebna mnoga dobra.
A ni tebi samom, Euthideme?
b Niti ijednom drugom čoveku. Reci mi
Ktesipe, da li smatraš da je za bolesnika do­
bro da pije lek kad mu je potrebno, ili da nije
 dobro. Ili kad ide u rat, da pre bude naoružan
nego nenaoružan?
Sigurno, reče. Ali, verujem da ćeš ti reći
nešto odlično.
To ćeš ti najbolje znati; no odgovaraj. Bu­
dući da si se složio da je dobro da čovek pije
lek kad mu je potrebno, ne treba li tada da
pije što više to dobro i neće li tada biti dobro,
ako sebi istuca i umeša tovar čemerike7?
Ktesip reče: Svakako, Euthideme, kad bi
taj koji pije bio velik kako kip u Delfima.
Ne treba li, dakle, ukoliko je dobro u ratu
imati oružje, imati što više kopalja i štitova,
ukoliko je to dobro?
Mislim da treba, reče Ktesip. A ti Euthi­
deme, misliš da ne treba, već jedan štit i jedno
koplje?
Svakako.
Da Ii bi ti, reče, i Geriona8 i Briareja9 tako
naoružao? Ja sam verovao da si u tome struč­
niji pošto si okiopnik, kao i tvoj ortak.
Euthidem zaćuta, no Dionisodor se vrati
onome što je Ktesip ranije odgovorio i upita:
Ne čini li ti se da je dobro posedovati i zlato?
Svakako, reče Ktesip, i to puno!
Šta, zar ne misliš da dobre stvari treba
imati uvek i svuda?
Svakako, reče.
A slažeš se da je i zlato dobro?
Složio sam se, reče on. J rekavši o tome ništa. Ali pokaži mi još to
Ne treba li, dakle, to imati uvek, svuda,
i ponajviše u samom sebi? I da li bi čovek bio
najsrećniji kad bi imao tri talanta10 zlata u
trbuhu, talant u lubanji i po stater11 zlata u
svakom oku?
Pričaju, Euthideme, reče Ktesip, da su
među Skitima najsrećniji i najbolji oni ljudi
koji u svojim lubanjama imaju mnogo zlata
— kao što si i ti pričao da imaš psa za oca —
i što je još čudnovati je, da piju iz svojih zlat­
nih lubanja držeći svoje glave u rukama, i gle­
daju zlato koje je unutar njih.
300 Da li, reče Euthidem, Skiti ili bilo ko
drugi, gledaju ono što se može gledati ili ono
što se ne može gledati?
Valjda ono što se može gledati.
A ti?, reče.
I ja.
Vidiš li, dakle, naše ogrtače?
Da.
Oni dakle mogu gledati.
Izvanredno, reče Ktesip.
A šta mogu gledati?
Ništa, a i ti možda ne misliš da oni
gledaju. Tako si sladak! No, čini mi se Euthi­
deme, da si zaspao premda ne spavaš, i da,
ako je moguće da onaj koji govori ne govori
ništa, ti to činiš,
b Ta zar nije moguće, reče Dionisodor, da
govori onaj koji ćuti?
Nikako, reče Ktesip.
A da ćuti onaj koji govori?
Još manje, reče.
Kad govoriš o kamenju, drveću ili gvožđu,
ne govoriš li o onom što ćuti?
Svakako ne, reče, ako prolazim kroz ko-
vačnicu, već tamo gvozdeni predmeti govore
u velikom zveketu i buci ako ih neko dohvati,
tako da si ovo zbog mudrosti propustio ne
drugo: kako može ćutati onaj koji govori,
c Tada mi se učini da se Ktesip zbog lju­
bimca izlaže velikoj opasnosti.
Kad ćutiš, reče Euthidem, ne ćutiš li u
svemu?
Svakako, reče on.
Ne ćutiš li i u stvarima koje govore, uko­
liko su one deo svega?
Šta, reče Ktesip, zar ne ćuti sve?
Valjda ne, reče Euthidem.
 Već, najbolji moj, sve govori?
Ono što govori, pretpostavljam.
Ama, reče on, ne pitam te to, već da li
sve ćuti ili govori?
Nijedno od ta dva i oba, reče Dionisodor
prekinuvši razgovor. Dobro znam da nećeš
znati šta da činiš s ovim odgovorom.
A Ktesip po svom običaju prasnu u gla­
san smeh, i reče: Euthideme, tvoj brat je do­
veo dokaz do protivrečnosti, upropastio ga i
poništio.
Klemija se obradova <i nasmeja, talko da
se Ktesip više nego udesetorostruči. Čini mi se
da je vešti Ktesip to pokupio od njih samih,
jer kod drugih ljudi nema takve mudrosti.
Tada rekoh: Zašto se smeješ, Kleinija, ta­
ko ozbiljnim i lepim stvarima?
Jesi li ti već nekada video neku lepu
stvar?, reče Dionisodor.
Svakako, rekoh, i to mnoge, Dionisodore.
Da li su drugačije od lepog, ili su mu
istovetne?
Sasvim sam se pomeo, ali smatrao sam
da je pravo da pretrpim zato što sam mum-
lao. No ipak rekoh da su drugačije od lepog,
ali da svakom od njih prisustvuje neka lepota.
Dakle, reče on, ako je bik kraj tebe, ti si
bik, i Dionisodor si zato što sam ja sada kraj
tebe?
Ne govori to!, rekoh.
Ali na koji način, reče on, bi jedno bilo
drugačije od drugog premda je jedno kraj
drugog?
Da li te to zbunjuje?, rekoh ja. Već sam
pokušavao da oponašam njihovu mudrost za
kojom sam žudco.
T£ kako, reče, da i mene i sve ostale ljude
ne zbunjuje ono što ne postoji?
Sta govoriš, "Dionisodore?, rekoh ja. Nije
li lepo lepo, a ružno ružno?
Ako ja tako mislim, reče.
Ne misliš li tako?, rekoh,
c Svakako.
Zar nije i isto isto, a različito različito?
Valjda nije različito isto; mislio sam da ni
dete ne bi sumnjalo u to da isto nije isto.
No, Dionisodore, to si propustio namemo, po­
što mi se, što se ostalog tiče, čini da ste se u
raspravljanju potpuno usavršili, kao što to
čine zanatlije u onome što svakome od njih
priliči.
Dakle, ti znaš, reče, šta priliči svakom
zanatliji? Najpre, znaš kome priliči da kuje?
Svakako, kovaču.
A da izrađuje lonce?
Lončaru.
A da kolje, dere, i da male komade iseo
kanog mesa kuva i prži?
d Kuvaru, rekoh ja.
Nije li tačno, rekoh, da će svako pravilno
činiti, ako čini ono što priliči?
Svakako.
A priliči li, kako kažeš, kuvaru da kolje
i dere? Da li si se složio s tim ili nisi?
Složio sam se, rekoh, ali imaj milosti!
Jasno je, dakle, reče on, da će neko činiti
ono što priliči ako zakolje kuvara, raskoma­
da ga, skuva i isprži, i da će i onaj koji kuje
samog kovača i pravi lonce od lončara, činiti
J ono što priliči,
e Posejdone!, rekoh. Sad si doveo do vrhun­
ca svoju mudrost! Hoće li ikada biti kraj me­
ne tako da bude moja vlastita!?
302 Da li bi je prepoznao, Sokrate, reče, da
postane tvoja vlastita?
Ako ti odlučiš, rekoh, jasno je da ću je
prepoznati.
Sta, reče on, misliš li da poznaješ ono
što je tvoje.
 Da, ako ti ne tvrdiš nešto drugo. Jer mora
se početi od tebe, a završiti na ovom ovde
Euthidemu.
Da li, dakle, smatraš da je tvoje ono čime
vladaš i što možeš koristiti kako ti je volja?
Na primer, da li bi smatrao da su bik ili ovca
tvoji pošto njih možeš i prodati i pokloniti
i žrtvovati kojem god hoćeš bogu, a ono sa
čime to ne možeš da nije tvoje?
A ja — naime, znao sam da će nešto lepo
izroniti iz tih pitanja, i istovremeno sam že-
leo da čujem što pre — rekoh: Svakako, tako
je! Samo takve stvari su moje.
Dobro, reče, ne zoveš li živim bićem (živo­
tinjom) sve ono što ima dušu?
b Da, rekoh.
Da li se onda slažeš da su jedino one ži­
votinje tvoje sa kojima možeš da činiš sve ono
o čemu sam ja malopre govorio?
Slažem se.
A on zastade pretvarajući se kao da raz­
mišlja o nečemu velikom, pa reče: Imaš li
porodičnog Zevsa?
Posumnjavši da će razgovor doći upravo
tamo gde je okončan, pokušah da pobegnem
uzaludnim okretom, no već sam bio uvijen i
kao u mrežu uhvaćen.
Nemam, rekoh.
Znači ti si neki bedan čovek i nisi ni Ate-
c njanin, pošto nemaš ni porodične bogove/4ii
sveti lista ni išta lepo i dobro.
Eh, Dionisodore!, rekoh. Nemoj to govo­
riti i mučno me podučavati! Tšt imam i ja i
žrtvenike i svetilišta, i vlastita i porodična, i
sva ostala koja ima i bilo koji drugi Atenjanin.
Tada i ostali Atenjani nemaju porodičnog
Zevsa?, reče.
Nijedan Jonjanin, ni oni koji su se iselili
iz ovog grada, a ni mi, nema tu eponimiju,
d već nam je zbog Jonovog porekla Apolon po-
rodični bog. Kod nas se Zevs ne zove poro­
dičnim već kućnim ili rodnim bogom, a Athe-
na je naša rodna boginja.
To je dovoljno, reče Dionisodor. Jer izgle­
da da ti imaš Apolona i Zevsa i Athenu.
Sigurno, rekoh.
Nisu li, dakle, oni tvoji bogovi?, reče.
Oni su mi preci i gospodari, rekoh.
Ali tvoji su, reče. Ili se možda nisi složio
s tim da su tvoji?
Složio sam se, rekoh, šta sam mogao?
e Nisu li, dakle, reče, ovi bogovi i živa bi­
ća? Jer složio si se da je živo biće sve ono što
ima dušu. Ili možda ovi bogovi nemaju dušu?
Imaju, rekoh.
Nisu li onda i živa bića?
Jesu, rekoh.
A složio si se, reče, da su one životinje
tvoje koje možeš i pokloniti i prodati i žrtvo­
vati kojem god hoćeš bogu.
Složio sam se, rekoh. Nema mi odstupa,
Euthideme.
Hajde, reci mi pravo, reče ovaj, pošto se
već slažeš da postoje Zevs i ostali bogovi, da
li ih možeš prodati ili pokloniti ili učiniti s
njima nešto drugo što ti je volja kao s dru­
gim životinjama?
303 Bio sam, Kritone, kao munjom ošinut od
tog dokaza, i ležao sam bez glasa. A Ktesip mi
priskoči u pomoć i reče: Bravo, o Herakle, le-
pog li govora!
Dionisodor reče: Da li je Herakle bravo,
ili je bravo Herakle?
O Posejdone, uzviknu Ktesip, strašnih li
reči! Odustajem, s ovim ljudima se ne može
boriti.
b Tada zaista, dragi moj Kritone, nije tu bi­
lo onoga koji nije pohvalio njih dvojicu i nji­
hov govor. Umalo ne onemoćaše smejući se,
tapšući i veseleći se. I dok su ranije kod sva-
kog pojedinog dokaza samo obožavatelji Eut-
hidema stvarali veliku buku, sada su malne i
stubo vi u Likeju zabućali i zarado vali se zbog
njih dvojice. I ja sam sam bio doveden u
takvo stanje da se složih kako nikada nisam
video tako mudre ljude. Njihova mudrost me
je sasvim osvojila, počeh da ih hvalim i veli­
čam: Blaženi ste zbog svoje zadivljujuće moći
(ph^seos), vi koji ste se u tako značajnom
poslu usavršili tako brzo i za kratko vreme!
Vaši dokazi, Euthideme i Dionisodore, imaju i
mnoge druge lepote, no u njima je najizvrs-
nije to što vi ni malo ne marite za mnoštvo
ljudi, bilo da su to oni uzvišeni, ili oni koji
veruju da su nešto i neko, već samo za one
koji su vam slični. Jer ja sam siguran da sa­
svim mali broj ljudi sličnih vama ceni te do­
kaze, a da su ostalima tako nepoznati da bi
se, u to sam siguran, više stideli da opovr­
gavaju druge tim dokazima nego da sami bu­
du opovrgavani. Postoji još nešto drugo čo-
vekoljubivo i dobroćudno u vašim dokazima:
kad tvrdite da nijedna stvar nije ni lepa ni
dobra ni bela ni nešto drugo što je takvo, niti
da je uopšte drugačija od nečega što je dru­
gačije, tada zbilja sasvim zatvarate ljudima
usta, kao što i tvrdite; no, zato što ne zatvara­
te samo drugima usta, već izgleda i sebi sa­
mima, to je veoma uljudno i uklanja svu ne­
ugodnost vaših dokaza. No najznačajnije je da \
je sve to u vama tako i da ste to tako ve§to
otkrili da možete tome za veoma kratko vre­
me naučiti bilo kog čoveka; ja s&m sam paž­
ljivo posmatrao Ktesipa i zaključio da je on
ubrzo bio sposoban da vas bez pripreme opo­
naša. Mudro je u vašoj raboti to što je do­
bra za predavanje, no nije pogodna za ras­
pravu pred ljudima. Ako primate moj savet,
tada pripazite da ne govorite pred mnogima,
da vam ne bi, brzo izučivši (veštinu) uskratili
zahvalnost. Najbolje jedino između sebe ras­
pravljajte, a ako već razgovarate pred nekim
drugim tada to činite samo pred onim koji
vam za to plaća. I svoje učenike, ako ste mud­
ri posavetujte iisto ovo: da nikada ne ras­
pravljaju ni sa kojim čovekom, osim sa vama
ili između sebe. Jer ono što je retko Euthi­
deme, to je dragoceno, a voda koja je najbo­
lja, najjeftinija je, kao što reče Pindar. No
hajde, rekoh, primite i mene i ovog ovde
Kleiniju (za učenike).
Pošto smo porazgovarali o tome i još o
nečemu ukratko, razišli smo se, Kritone. Gle­
daj, dakle, kako ćeš poći u školu kod one dvo­
jice, jer oni tvrde da mogu da poduče onoga
koji je voljaji da plati, i da nije potrebna ni
nadarenost mi uzrast — svako bez muke mo­
že naučiti njihovu mudrost. Tvrde takođe —
a to posebno ti treba da čuješ — da (to po­
dučavanje) nimalo ne smeta u sticanju imetka.
Kriton: I zaista, Sokrate, radoznao sam
i rado bih učio, no izgleda da sam ja jedan
od onih koji nisu slični Euthidemu, jedan od
onih o kojima si ti govorio i koji bi radije bili
opovrgavani tim dokazima nego oni koji opo­
vrgavaju. Izgleda mi smešno da te opominjem,
no ipak želim da ti prenesem 0110 što sam čuo.
Čuj‘ šta mi je rekao posle vašeg razilaženja
jedan iz te skupine koji mi je prišao dok sam
šetao. On sebe smatra veoma mudrim i jedan
je od onih koji su vešti u govorima na sudo­
vima. Rekao mi je:
Kritdne, zar nisi pokušao ove mudrace?
Zevsa mi, nisam, rekoh ja. Nisam mogao
da se približim i poslušam zbog gomile.
Zaista je, reče, vredelo čuti.
Zašto?, rekoh ja.
Pa da čuješ u raspravljanju ljude koji su
sada najvcštiji od onih koji se bave takvim
razgovorima.
 A ja rekoh: Pa šta misliš o njima?
Sta drugo bi uopšte mogao misliti čovek
koji je čuo takve brbljivce i one koii ulažu
bezvredan trud oko nečega što ne vredi ništa?
Tako nekako, i tim rečima je rekao.
Ali ipak, rekoh ja, filosofija je neka izvr­
sna stvar.
Ka/kva izvrsna stvair, dragi moj!? Ništa
ona ne vredi. Ali da si sada bio prisutan, ve­
ru j em da bi se jako postideo zbog tvog pri­
jatelja — tako je bio bezuman želeći da sebe
preda ljudima koje nije briga šta govore, već
se hvataju za svaku reč. A ovi su, kao što sam
rekao malopre, u tome najjači od svih. No,
Kritone, reče, i sama ta stvar i ljudi koji se
njome bave jesu ništavni i smešni.
A meni se, Sokrate, činilo da ni ovaj ni
iko drugi ne čini pravo ako psuje tu stvar;
međutim, izgledalo mi je opravdano prekore-
vati želju da se sa takvima raspravlja pred
mnogim ljudima.
Sokrat: Takvi ljudi su zadivljujući, Kri­
tone! No, ja još uvek ne znam šta treba da
kažem. Sta je bio taj koji ti je prišao i ružio
filosofiju? Da li je bio jedan od onih koji su
izvrsni u borbi po sudnicama, neki retor ili
jedan od onih koji takve šalju, neki pisac go­
vora pomoću kojih se retori bore?
Kr.: Tako mi Zevsa, ponajmanje je retor.
Ne verujem ni da ikada zalazi u sudnicu; ali
kažu da se razume u tu stvar, da je izvanre^
dan čovek i da izvanredne govore sastavlja.
So.: Aha, sada razumem! 0 .tim ljudima
sam i ja malopre nameravao da govorim. To
su oni ljudi, Kritone, za koje Prodik reče da
su između filosofa i političara. To su oni koji
veruju da su najmudriji na svetu i da ne sa­
mo to jesu već i da mnogi to misle o njima,
tako da ne znaju drugih takmaca da ih svi
slave pored ljudi koji se bave filosofijom. Za­
to smatraju da će izvesno odmah osvojiti kod
svih pobedničku nagradu u slavu svoje mud­
rosti, ako obezvrede slavu fiosofa. Oni veruju
da su uistinu najmudriji, no kad se nađu .po­
jedinačno U privatnim razgovorima, oni oko
Euthidema im ne daju iglavu da podignu. S
pravom se smatraju veoma mudrim, jer su
dobri i u filosofiji i u politici i, sasvim razum­
no, učestvuju onoliko koliko treba u obe, a
plod mudrosti beru izvan opasnosti i sukoba.
Kr.: Da li ti se Sokrate čini da govore
istinu? Jer nesumnjivo ovaj govor im doli­
kuje.
So.: I zaista je tako, Kritone. Ovaj govor
im pre dolikuje nego što je istinit. Jer nije
lako ubediti ih da i ljudi i sve drugo što se
nalazi između dvoga i što u oba učestvuje,
što je sastavljeno iz nečeg lošeg i nečeg dob­
rog, od jednog postaje bolje, a od drugog lo­
šije; a ono što je sastavljeno iz dva dobra
koja se ne odnose na isto, lošije je od oba
u onome u čemu je korisno svako od onih
(dobara) iz kojih je sastavljeno; ono pak, Što
je sastavljeno iz dva zla koja se ne odnose na
isto, to je u sredini i to je jedino bolje od
svakog od onih u kojima učestvuje. Ako je,
dakle, i filosofija i političko delanje nešto
dobro, no svaka od njih se odnosi na nešto
drugo, i ako se ovi koji učestvuju i u obe na­
laze u sredini, tada nema ničega u onome što
govore jer lošiji su i od filosofa i od politi­
čara. No ako su one nešto dobro i nešto loše,
tada su od jednih bolji, a od drugih lošiji.
Samo ako su obe nešto loše, oni bi govorili
nešto istinito, a inače nikako. Ja ne verujem
da bi se oni složili niti s tim da su i filoso­
fija i politika nešto loše, niti s tim da je jed­
no nešto dobro, a drugo nešto loše. Dakle,
ti ljudi koji učestvuju i u jednom i u dru­
gom zapravo su lošiji od oba upravo u ono-
 me u čemu su i politika i filosofija vredne po- Kr.: To nikako nije opravdano, Sokrate.
mena, te premda su uistinu treći, oni zahte-
vaju da se misli kako su prvi. Treba im opro- So.: Nemoj tada činiti ono što ne treba,
d štiti tu želju i ne srditi se na njih, međutim Kritone, već pusti one koji se bave filosofi-
jom, pa bilo da su dobri ili zli, a istraži dob­
treba ih smatrati takvima kakvi jesu. Jer, ro i pažljivo samu stvar. Ako ti se pokaže
treba ceniti svakog čoveka koji- tvrdi bilo lošom tada odvraćaj od nje svakog čoveka, a
šta što ima razboritosti pa hrabro istražuje ne samo svoje sinove; ako ti se pak pokaže
i napreže se. onakvom kakva ja mislim da je, tada je hrab­
Kr.: Ali i ja s&m Sokrate sam u neprilici, ro progoni i vežbaj se u njoj, kao što se kaže,
kao što ti to uvek govorim, šta da uradim sa »i ti sam i tvoja deca«.
svojim sinovima. Onaj mlađi je još mali, ali
Kritobul je već u dobi kad mu je potreban
neko ko će mu pomoći. Kad god tebe sret-
e nem nađem se u takvom stanju da mi se čini
mahnitošću tako se truditi oko mnogih drugih
stvari radi dece, i oko braka kako bi imali
najplemenitiju majku, i oko novca kako bi
bili što bogatiji, a ne pobrinuti se za njihovo
obrazovanje. No kada pogledam nekoga od
onih koji tvrde da mogu obrazovati ljude, ja
307 sam smeten i čini mi se, istinu da ti kažem,
kad ih gledam da je svaki od njih nepogodan,
tako da ne znam kako da dečka obratim fi-
losofiji.
So.: Dragi moj Kritone, zar ne znaš da
su u svakom zanimanju oni loši mnogobrojni
i
i bezvredni, a.onijdobri malobrojni i vredni
svega? Jer, zar ti se ne čini da je gimnastika
nešto lepo, a i veština sticanja, retorika i stra­
tegija?
Kr.: Sigurno da to mislim. ‘<

So.: Pa šta? Zar ne vidiš da su u svakoj

od ovih veština mnogi smešni u svakom po-
b jedinom poslu?
Kr.: Tako mi Zevsa, zaista govoriš istinu.
So.: Zar ćeš, dakle, zbog toga ti sam iz-
begavati sva ta zanimanja i nećeš dopustiti
sinu da se bavi nekim?
NAPOMENE
. III
281
1 »Kron« je bio nadimak za matoru izlapelu ludu.
2 Ovaj »argument« se zasniva na dvoznačnosti glagola
noein (misliti, značiti).
s Sviranje na liri je kitaranje.
4 Tj., veštine koja se razlikuje od odgovarajućih veština
korišćenja.
5 Ova poslovica se odnosi na one koji uvek isto po­
navljaju.
4 Ova reč je Platonova jezička novina.
7 Čemerika je korišćena kao lek protiv ludila.
1 Gerion je sin Hrisaora i Kalirioe, div kojeg je Herakle
ubio.
* Briarej je, pored Kota i Gija, jedan od trojice storukih
divova.
10Jedan talant imao je oko dvadeset šest kilograma.
" Stater je takođe mera za težinu i iznosio je oko devet
grama.
HIPIJA VEĆI
Sokrat: To je lepi i m udri Hipija! Posle toliko
vremena opet u Atheni!
Hipija: Nisam imao slobodnog vremena, So-
krate. Jer kad god Elida treba da obavi neki
svoj posao s nekom drugom državom, uvek
se najpre meni obrati i izabere me između
svih građana za poslanika, pošto sm atra da
sam najsposobniji sudija i prenosilac onoga
što se u svim državama govori. Često sam bio
poslanik i u drugim državama, no najviše i za
najbrojnije i najvažnije stvari, u Lakedajmo-
nu. Upravo zato ne dolazim često u ove kra­
jeve.
So.: Ipak, Hipija, velika je stvar biti uistinu
i m udar i savršen čovek. Jer ti si sposoban
» da i u privatnom životu zaradiš od mladih
puno novca, i da im zauzvrat još više budeš
od koristi, a u javnom možeš da činiš dobro­
činstva vlastitoj državi, kao što i treba da čini
onaj koji hoće da izbegne zavist i da se odli­
kuje u državi. Ali, Hipija, Šta je uzrok tome
da oni stari mudraci koji su čuveni zbog svoje
m udrosti — Pitak, Bijant, sledbenici Thaleta
Milećanina i oni kasoije, sve do Anaksagore
— svi ili većina njih, očito ne učestvuju u po­
litičkim poslovima?
Hi.: Sta drugo, Sokrate, misliš da je razlog
tome da to što su bili nemoćni i nesposobni
d Ha umom obuhvate obe oblasti, i onu državnih
poslova i onu privatnih?
So.: Tako ti Zevsa, da li prema tome, kao
što su druge veštine napredovale pa su «tare
zanatlije loše u poređenju sa današnjim, isto
tako i za tu vašu sofističku veštinu tvrdimo
da je napredovala i da su stari mudraci loši
u poređenju s vama?
Hi.: Sasvim tačno govoriš.
282 So.: Znači, Hipija, da nam sada Bijant oživi,
učinio bi se smešnim u poređenju s vama, kao
što za Dajdala kipari kažu da bi bio smešan
da se sada rodi i da načini ona dela po ko­
jima se proslavio.
Hi.: Tako je, Sokrate, kao što govoriš. Ipak ja
imam običaj da te naše stare prethodnike sla­
vim pre i više od ovih današnjih, pošto se ču­
vam zavisti živih, a plašim se gneva umrlih.
So.: Čini mi se, Hipija, da si to baš lepo pro-
b mislio i sročio. A mogu ti posvedočiti da go­
voriš istinu, i da vam je veština zbilja uzna­
predovala prema tome da pored privatnih
možete obavljati i državne poslove. Jer leon-
tijski sofista Gorgija je ovamo došao od kuće
državnim poslom, kao poslanik, pošto je u
tome najsposobniji Leontinjanin, i po opštem
priznanju najbolje je govorio pred narodom
u skupštini, a (došao je) i privatnim poslom
pošto je pokazivao svoju moć, i družeći se sa
c mladima zaradio velike novce i odneo ih iz
ove države. Takođe i naš prijatelj Prodik je^
često i drugim prilikama dolazio (u Athenu)
državnim poslom, no poslednji je put došao
onomad s Keja i govorom u Veću se jako
proslavio. Bavio se i privatnim poslom poka­
zujući svoju moć, i družeći se s mladima uzeo
je zadivljujuću količinu novca. A od onih sta­
rih mudraca niko nikada nije smatrao vred-
nim zarađivanje novca, niti prikazivanje moći
svoje mudrosti svakovrsnim ljudima. Oni su
d bili tako prostodušni da im je ostalo nepo­
znato koliko mnogo vredi novac. A od ovih
današnjih svaki je stekao više novca od mud­
rosti nego bilo koji zanatlija od svoje veštine,
a još pre njih time se bavio Protagora.
Hi.: Ne znaš ti, Sokrate, ni za jednu od le-
pota tog posla. Kad bi znao koliko sam ja
novca zaradio, divio bi se. Ostavljam po stra-
e ni druge slučajeve; no, jednom kad sam do­
šao na Sikeliju, za kratko vreme sam zaradio
\iše od sto i pedeset mina, premda je tamo
boravio Protagora koji je na glasu i koji je
puno stariji od mene. A samo u jednom sa­
svim malom gradu, u Iniku, zaradio sam više
od dvadeset mina. Kad sam došao kući dao
sam sve to ocu, tako da su on i drugi građa-
y ni bili zadivljeni i zapanjeni. I prilično sam
siguran u to da sam zaradio više novaca od
bilo koja dva druga sofista zajedno.
So.: Baš lep, Hipija, i velik dokaz daješ
283 za tvoju mudrost i mudrost današnjih ljudi,
i za njihovu nadmoć prema nekadašnjim. Jer
po tvom mišljenju neznanje ranijih mudraca
je bilo veliko. Priča se da se Anaksagori do­
godilo upravo suprotno nego vama, naime kad
je nasledio veliko blago, on ga je zanemario
i sve izgubio — tako je bezumna bila njegova
b njiudrost — a i o ostalim starim mudracima
se pričaju slične priče. Čini mi se zato da je
dobar ovaj dokaz koji daješ za mudrost da­
našnjih ljudi u poređenju s prethodnima, a i
mnogima se čini da mudrac ponajviše mora
samom sebi da bude“mudar. Pravi mudrac je,
dakle, onaj koji može najviše novca da zara­
di. No dosta o tome! Reci mi u kom si gradu
od onih u koje si odlazio zaradio najviše nov­
ca? Ili je možda jasno da je to Lakadajmon,
u koji si najčešće odlazio?
Hi.: Ne, tako mi Zevsa, Sokrate.
So.: Kako to? Jesi li tamo zaradio najmanje?
c Hi.: Nikada tamo nisam ništa zaradio.
So.: Ma šta kažeš, Hipija! nije li tvoja mud­
rost ona koja svoje pristalice i učenike čini
boljima?
Hi.: I to puno, Sokrate.
So.: Međutim, jesi li ti inikinske sinove mo­
gao da učiniš boljim, a spartanske ne?
Hi.: Daleko od toga!
So.: Već očito, Sikelijanci žele da budu bolji,
a Lakeđajmonjani ne žele?
d Hi.: Mislim da to, Sokrate, i Lakeđajmonjani
veoma žele.
So.: Jesu li, dakle, usled nedostatka novca iz-
begli tvom poučavanju?
Hi.: Nikako, pošto ga imaju dovoljno.
So.: T& kaiko te onda nisu otposlali (punog
novca kada žele (da budu bolji) i kad su bo­
gati, a ti im možeš na iviše koristiti? Valjda
nije to u pitanju što Lakeđajmonjani bolje od
e tebe mogu obrazovati svoju decu? Da kažemo
da je tako, slažeš li se?
Hi.: Nikako.
So.: Da li onda nisi mogao da ubediš mladiće
u Lakedajmonu kako će više napredovati u
vrlini ako se budu družili s tobom nego sa
svojim zemljacima, ili nisi mogao ubediti nji­
hove očeve da tebi treba da ih prepuste pre
nego da se sami za njih brinu, ako uopšte
imalo mare za sinove? Jer, sigurno nisu zavi-
deli svojoj deci da budu što bolji.
Hi.: Ne, mislim da im ne zavide.
So.: Osim toga, Lakedajmon ima baš dobre
zakone.
Hi.: T& kako da ne!?
284 So.: A u državama sa dobrim zakonima vrli­
na je najcenjenija.
Hi.: Svakako.
So.: Ti pak, najbolje na svetu umeš da je pre­
daš drugom.
Hi.: I to daleko najbolje, Sokrate.
So.: Zar ne bi onaj koji najbolje ume da po­
dučava u konjičkoj veštini od sve Helade naj­
više bio cenjen i najviše novca uzeo u The-
taliji, i drugde gde god se ljudi time marljivo
bave?
Hi.: Naravski.
So.: Neće li istom i onaj koji može da pre­
nese znanja koja su od najveće važnosti za
vrlinu baš u Lakedajmonu, ili u bilo kojoj
drugoj Helenskoj državi koja ima dobre za­
kone, biti ponajviše cenjen i zaraditi, ako od­
luči, najviše novca? Misliš li, prijatelju da će
bolje proći na Sikeliji ili u Iniku? Da li da
verujemo u to? Ako ti zahtevaš, tada treba
verovati.
Hi.: Lakeđajmonjani, Sokrate, nemaju običaj
da menjaju zakone niti da obrazuju svoje si­
nove drugačije nego što je uobičajeno.
So.: Kako to misliš? Zar Lakeđajmonjani ne­
maju običaj da rade pravilno, već da greše?
Hi.: To svakako ne bih mogao reći, Sokrate.
So.: Ne bi li pravilno postupali kad bi bolje,
a ne lošije obrazovali svoje sinove?
Hi.: Postupali bi pravilno. Ali po njima nije
zakonito obrazovati stranim obrazovanjem,
jer, budi siguran, da je iko ikada u obrazo­
vanju tamo zaradio novac, ja bih zaradio da­
leko najviše. Oni vole da me slušaju i hvale
me. Ali, kažem ti, nije zakon.
So.: A da li zakon, Hipija, smatraš štetom ili
korišću za državu?
Hi.: Pa mislim da se z^kon donosi radi ko­
risti, no ponekad i škodi — ukoliko je loše
postavljen.
So.: Šta, zar ih oni koji ih postavljaju ne po­
stavljaju kao najveće dobro za državu ? I nije
li nemoguće uređivati (državu) zakonito bez
toga?
Hi.: Istinu govoriš.
So.: Znači kad god oni koji pokušavaju da
 postavljaju zakone ne postižu dobro, oni ne
postižu ni zakonito ni zakon, ili kako ti misliš?
e Hi.: Tačno govoreći, Sokrate, to je tako; me­
đutim, ljudi nemaju običaj da o tome tako
govore.
So.: Da li, Hipija, oni koji znaju ili oni koji
ne znaju?
Hi.: Mnogi.
So.: A jesu li ti mnogi oni koji znaju šta je
istina?
Hi.: Nikako.
So.: Ali ipak oni koji znaju smatraju da je
ono što je korisnije zakonitije uistinu za sve
ljude od onoga što je nekorisnije. Ne slažeš
li se?
Hi.: Da, slažem se da je uistinu zakonitije.
So.: Nije li, dakle, upravo tako kao što sma­
traju oni koji znaju?
Hi.: Svakako.
285 So.: Ali za Lakedajmonjane je ipak, kako ti
kažeš, korisnije da se obrazuju tvojim obra­
zovanjem premda je strano, nego svojim do­
maćim.
Hi.: I istina je to što tvrdim.
So.: No tvrdiš li i to, Hipija, da je ono koris­
nije zakonitije?
Hi.: Tako sam rekao.
So.: Znači, po tvom mišljenju je za Lakedaj-
monske sinove zakonitije da se kod Hipije
obrazuju, a nezakonitije da se obrazuju kod
svojih otaca, ukoliko će zaista kod tebe imati
više koristi.
Hi.: Sigurno će imati više koristi, Sokrate.
b So.: Dakle, Lakedajmonjani postupaju protiv
zakona što ti ne daju novac i ne poveravaju
svoje sinove.
Hi.: Slažem se s tim, jer čini mi se da je do­
kaz na mojoj strani pa mu se uopšte ne mo­
ram suprotstavljati.
So.: Dakle, otkrivamo da su Lakedajmonjani
c kršitelji zakona i to u onom najznačajnijem
u čemu se smatraju najzakonitijim. A u čemu
te onda veličaju do bogova, Hipdja, i u čemu
se raduju slušajući te? Ili je (možda) jasno
da je to ono što ti najbolje znaš, naime zvez-
de i nebeske pojave?
Hi.: Nikako. To ne podnose.
So.: Da li se onda raduju slušajući o geomet­
riji?
Hi.: Nikako, pošto tako reći mnogi ne znaju ¡ni
da broje.
So.: Znači, daleko su od toga da podnose kad
im poikazuješ račun.
Hi.: Zaista su daleko, Zevsa mi!
d So.: No, bez sumnje je (ono čemu se raduju)
to što ti umeš najtačnije na svetu da razliku­
ješ, naime svojstva slova, slogova, ritmova i
harmonija.
Hi.: Ma kakvi ritmovi i harmonije, dobri
moj?!
So.: Pa šta je onda to u čemu te rado sluša­
ju i zbog čega te hvale? Reci mi sam pošto ja
ne uviđam.
Hi.: Najradije Sokrate, slušaju o rodovima he-
e roja i ljudi, o osnivanju gradova i o tome
kako su se davno ustanovili gradovi, i uopšte
o staroj istoriji, tako da su me prinudili da
sve takve stvari izučim i pomno izvežbam.
So.: Tako mi Zevsa, Hipija, baš si srećan što
se Lakedajmonjani ne raduju ako im neko
nabraja naše arhonte počev od Solona. Inače
bi imao muke da sve to izučiš.
Hi.: Zašto, Sokrate? Mogu po sećanju da po­
novim pedeset imena koja sam jedamput čuo.
So.: Istina, zaboravio sam tvoju veštinu pam-
286 ćenja! Sada vidim da ti se Lakedajmonjani
raduju s pravom pošto puno znaš i služiš im
kao što starice služe deci, za prijatno pripo-
vedanje.
Hi.: Da, tako mi Zevsa, Sokrate, i nedavno
sam se tamo proslavio pripovedajuči o lepim
zanimanjima kojim se mladi čovek treba ba­
viti. Sastavio sam o njima prelepi govor, do­
bro sačinjen i po izrazima, a i inače. A uvod
i početak govora su ovakvi: posle pada Troje,
Neoptolem pita Nestora koja su to dobra za­
nimanja u kojima bi se čovek i pored mlado­
sti mogao proslaviti. Posle toga govori Nestor
i pokazuje mu veoma mnogo lepih i uobiča­
jenih zanimanja. Ovaj govor sam i tamo izlo­
žio, a nameravam da ga uz puno toga drugog
što vredi čuti, izložim i ovde za tri dana, u
Phejdostratovoj školi. To mi je tražio Eudik
Apemantov. Hajde dođi i sam i dovedi i druge
koji su sposobni da posle slušanja prosude
govor.
So.: To će biti, Hipija, ako bog bude hteo.
Međutim, odgovori mi sada nešto ukratko o
tome. U dobar čas si me podsetio. Nedavno
me je, najbolji moj, kad sam u nekim govori­
ma nešto umanjivao kao ružno, a drugo hva­
lio kao lepo, jedan čovek bacio u nepriliku
upitavši me ovako nekako, veoma drsko: »Ot­
kud ti znaš, Sokrate, koje su stvari lepe, a
koje ružne? Hajde onda, ako znaš, možeš li
reći šta je lepo?« A ja zbog svoje nesposob­
nosti nisam znao ni kud ni kamo i nisam mu
mogao dati zadovoljavajući odgovor. Kad
smo se rastali ljutio sam se i prekorevao sam
sebe. Obećah sebi da ću čim sretnem nekog
od vas mudrih, nakon što ga poslušam, na­
učim to i sve pomno proučim, otići ponovo
kod onoga što me je to pitao i opet početi
bitku. Kao što kažem, došao si u dobar čas.
Poduči me dovoljno u tome šta je samo lepo,
i pokušaj da mi što možeš tačnije odgovoriš,
da se ne bih, kad me opovrgne po drugi put,
opet izvrgao ruglu. Jer ti nesumnjivo to tačno
znaš, i to je neznatan deo tvog velikog znanja. *
Hi.: Zevsa mi, Sokrate, zaista je neznatan i
takoreći bezvredan.
So.: Dakle, lako ću naučiti i niko me više neće
opovrgnuti.
287 Hi.: Sigurno neće, jer tada bi moj poisao bio
bezvredan i običan.
So.: Baš dobro, Hipija, Here mi, ako nadvla­
damo tog čoveka! AU hoće Ii ti smetati ako
ja budem oponašao onoga i stavljao primed-
be na tvoje odgovore, da bi me ti što bolje
izvežbao? Jer, prilično sam iskusan u stav­
ljanju primedbi. Dakle, ako je tebi svejedno,
ja ću postavljati primedbe da bih postojanije
naučio.
Hi.: Ama, samo ti postavljaj primedbe. Jer,
b kao što sam malopre rekao, to nije veliko pi­
tanje; mogao bih te naučiti i da odgovaraš
i na mnogo teža pitanja od tog, tako da te
nijedan čovek ne bi mogao opovrgnuti.
So.: Ao, divno! No hajde, kad već i ti zahte-
vaš, pretpostavimo da sam ja postao sasvim
kao onaj i da pokušavam da te ispitujem.
Da si njemu izdeklamovao taj govor o kome
pričaš — taj govor o lepim zanimanjima —
c on bi te poslušao, pa bi, kad završiš, pre sve­
ga drugog upitao o lepom — takav mu je
običaj — rekao bi: »Stranče iz Elide, nisu li
pravedni pravedni pravednošću?« Odgovori,
Hiipija, kao da te on pita.
Hi.: Odgovaram da su pravedni pravednošću.
So.: »Nije li tada pravednost nešto određeno?«
Hi.: Svakako.
So.: »Nisu li onda i mudraci mudrošću mud­
ri, i nije li na osnovu dobra dobro sve što je
dobro?«
Hi.: Kako da ne!?
So.: »Na osnovu nečega određenog što posto­
ji, jer nesumnjivo ne na osnovu nečega nepo­
stojećeg.«
Hi.: Svakako, na osnoviu nečega postojećeg.
d So.: »Zar nisu onda i sve lepe stvari lepotom
lepe?«
Hi.: Da, lepotom.
So.: »Onom koja postoji?«
Hi.: Da, tom, šta bi drugo?
So.: »Reci onda, stranče,« reći će on, »šta je
to lepo (lepota)?«
Hi.: Zar ¡ne traži, Sokrate, taj koji to pita da
dozna šta je lepo?
So.: Ne izgleda mi, Hipija, da to traži, već šta
je lepota.
Hi.: Pa u čemu je tu razlika?
So.: Misliš li da je nema?
Hi.: T& nema razlike,
e So.: Sigurno. Očito je da ti znaš bolje. Ipak,
dobri moj, razmisli. Jer ne pita te šta je lepo,
već šta jeste lepota.
Hi.: Razumem, dobri moj, reći ću mu šta je
lepota, pa da nikad ne budem opovrgnut. Jer,
Sokrate, budi siguran da je, ako treba govoriti
istinu, lepa devojka lepota.
288 So.: Tako mi psa, Hipija, baš lep i cenjen od­
govor si dao. Hoću li ja, ako tako odgovorim,
odgovoriti na pitanje i to pravilno, i da ni­
kada ne budem opovrgnut?
Hi.: Kako bi, Sokrate, mogao biti opovrgnut,
kad svi tako misle, i kad će ti svi koji budu
čuli posvedočiti da ispravno tvrdiš?
So.: Svakako. No, dopusti da u sebi ponovim
šta tvrdiš, Hipija. Onaj će me pitati ovako ne­
kako: »Hajde Sokrate odgovodi mi: da li je
sve to za šta tvrdiš da je lepo lepo ako postoji
nešto što je sama lepota?« Da li ću mu reći
da, ako je lepa devojka lepo, tada postoji
ono usled čega su sve te stvari lepe?
Hi.: Misliš li da će i dalje pokušavati da te
opovrgne kao da lepo nije ono što ti tvrdiš?
Neće li biti smešan ako to pokuša?
b So.: Siguran sam, izvanredni moj, da će. po­
kušati; da li će biti smešan ako pokuša, to će
se samo pokazati. Međutim, želim da ti kažem
šta će reci.
Hi.: Reci.
c So.: »Kako si sladak«, reći će, »Sokrate! Nije
li nešto lepo i lepa koliba koju je i bog u
proročanstvu pohvalio?« Šta ćemo reći, Hipi­
ja? Zar ne moramo reći da je i koliba, barem
ona koja je lepa, lepa? Ta kako bismo smeli
poricati da je lepo ono što je lepo!?
Hi.: To je istina, Sokrate, jer bog je to zaista
pravilno rekao. Prelepe su kobile kod nas.
So.: »Lepo«, reći će onda, »no šta je s lepom
lirom? Nije li ona nešto lepo?« Hoćemo li
potvrditi to, Hipija?
Hi.: Da.
So.: Zaključujući po njegovoj naravi, gotovo
sam siguran da će posle toga reći: »O, naj­
bolji moj, a šta je s lepim loncem? Zar on
nije nešto lepo?«
d Hi.: Kakav je to čovek, Sokrate?! Kako je
samo neobrazovan! Usuđuje se da se u uzviše­
noj raspravi služi prostim izrazima.
So.: On je od one vrste, Hipija, neprefinjene
i vulgarne koja ne mari ni za Šta drugo osim
e za istinu. Ipak, treba mu odgovoriti, jer po
t mom mišljenju ako je lonac izradio dobar
lončar, ako je on gladak, okrugao i dobro ispe­
čen — kakvi su neki lepi lonci sa dve ručice
koji sadrže šest khoa1, prelepi, — ako za ta­
kav lonac pita, treba se složiti da je lep. Jer,
kako bismo mogli tvrditi da nije lep iako je
lep? H
Hi.: Nikako, Sokrate.
So.: »Nije li, dakle,« reći će on, »i lep lonac
nešto lepo? Odgovori!«
Hi.: Mislim da je tako, Sokrate. I ta posuda
je lepa ako je lepo izrađena, no uopšte to ne
289 zavređuje da se smatra lepim u odnosu na
kobilu, devojku i sve druge lepe stvari.
So.: Dobro, razumem Hipija. Znači kad me to
upita, treba da mu odgovorim: čoveče, ti ne
shvataš istinu Herakieitovih reči da je »naj-
lepši majmun ružan u poređenju s ljudskim
rodom«2 i da je najlepši lonac, kako tvrdi
mudrac Hipija, ružan u poređenju s devoj-
kama. Ne treba li tako da odgovorim, Hipija?
Hi.: Svakako, Sokrate, pravilno si odgovorio.
So.: Poslušaj sad! Siguran sam da će posle
toga reći: »Šta, Sokrate, neće li se i rodu de-
vojačkom, ako ih uporedimo s rodom bogo­
va, dogoditi isto ono što se dogodilo i loncima
u poređenju s devojkama? Neće li se i naj-
lepša devojka pokazati ružnom? Ne tvrdi li
i Herakleit, koga ti navodiš, isto to: »Naj­
mudriji čovek će se u odnosu na boga poka­
zati majmunom i po mudrosti i po lepoti i
po svemu ostalom«3? Hoćemo li se složiti Hi­
pija, da je najlepša devojka ružna u poređe­
nju s bogovima?
Hi.: T& ko bi se mogao tome usprotiviti, So­
krate?
So.: Ako se u tome složimo, on će nam se
smejati i reći će: »Sokrate, sećaš li se šta sam
te pitao?«
Svakako, reći ću, pitao si me šta je lepo-
ta sama.
»Dakle, da li ti kad si upitan o lepoti od­
govaraš za ono što, kako sam kažeš, nije više
lepo, nego ružno?«
Izgleda, reći ću. Šta mi ti, dragi moj, sa-
vetuješ da kažem?
Hi.: Upravo to, jer zaista on će biti u pravu
kad tvrdi da ljudski rod nije lep u poređenju
s bogovima.
So.: »Da sam te na početku pitao«, reći će
on, »šta je i lepo i ružno, ne bi li pravilno
odgovorio da mi odgovoriš kao sada? No da
li još (uvek) smatraš da je sama lepota kojom
je sve drugo urađeno i usled koje se pokazuje
lepim, kad mu pristupi onaj oblik (eidos), —
da li smatraš da je to devojka, kobila ili
e lira?«
Hi.: Ali, ako to traži, Sokrate, lakše je od sve­
ga odgovoriti mu šta je ta lepota kojom je
sve drugo urađeno i čijim prisustvom se po­
kazuje lepim. Taj čovek je sasvim prost i ne
zna ništa o lepim dragocenostima. Jer ako mu
odgovoriš da ono što pita nije ništa drugo do
zlato, naći će se u neprilici, i neće pokušati
da te opovrgne. Tk pretpostavljam da svi zna­
mo to da čemu god se ono približi to se, čak
i ako se ranije pokazivalo kao ružno, poka­
zuje kao lepo pošto je zlatom ukrašeno.
So.: Ti ne znaš, Hipija, kako je on opak i ka­
ko ništa ne prima lako.
290 Hi.: Šta misliš, Sokrate? T& nužno je da pri­
mi ono što je ispravno, ili da bude smešan
ako ne prima.
So.: Pa ipak, najbolji moj, ovaj odgovor ne
samo da neće primiti, već će mi se i jetko na-
. ^ ru g a ti: »O ti luđače, smatraš li da je Pheidija
loš umetnik?«
A ja ću, verujem, reći: Nikako.
Hi.: Sasvim tačno, Sokrate.
So.: Tačno, svakako. Tada će on, kad se ja
b 4 složim da je Pheidija dobar umetnik, reći: »Da
li misliš da Pheidija nije znao za tu lepotu
o kojoj ti govoriš?«
A ja ću reći: Svakako, znao je.
»Što se tiče toga«, reći će, »da ni oči Athe-
ne, ni ostalo njeno lice, ni njene noge i ruke
nije napravio od zlata već od slonovače, očito
je da je tu, ukoliko bi najlepše bilo da je sve
od zlata, usled neukosti pogrešio ne znajući
da je zlato qno što sve, čemu god pristupi, čini
l lepim.«
Šta da mu odgovorimo kad to bude rekao,
Hipija?
* c Hi.: To uopšte nije teško. Reći ćemo da je na-
 pravio kako treba. Jer ja i slonovaču smatram
lepom.
So.: »Zašto«, reći će, »nije i ženice napravio od
slonovače, već od kamena koji joj je bio što
je moguće više sličan? Ili je možda i lep ka­
men nešto lepo?«
Hoćemo li to potvrditi, Hipija?
Hi.: Svakako, potvrdićemo da je lep kad god
odgovara.
So.: »A kad neodgovara, onda je ružan?«
Da li da se složim ili ne?
d Hi.: Složi se — kad baš ne odgovara.
So.: »Sta dalje? Ne čine li«, reći će, »ti mud-
rače, slonovača i zlato kada odgovaraju, da se
nešto pokaže lepim, a kada ne odgovaraju,
ružnim?«
Hoćemo li to poreći ili ćemo se složiti da
on ispravno govori?
Hi.: Složićemo se s tim da svaku pojedinu
stvar ono čini lepom što joj odgovara/priliči.
So.: »Dakle«, reći će on, »kad neko kuva onaj
lepi lonac o kome smo malopre govorili pre-
e pun lepe kaše, da li tom loncu odgovara kut­
lača od zlata ili od smokvinog drveta?«
Hi.: Herakle, pa kakav je to čovek, Sokrate?!
Hoćeš li mi reći ko je taj?
So.: Ne bi znao kad bih ti rekao njegovo ime.
Hi.: Ali i ovako vidim da je neki neobrazovan.
So.: Baš je užasan, Hipija. Ali ipak, šta ćemo
reći? Koja od kutlača odgovara kaši i loncu?
Ili je možda očito da je to ona od smokvinog
drveta? Jer ona nekako čini kašu mirisnijom,
i istovremeno, prijatelju moj, ne može nam
razbiti lonac, prosuti kašu, ugasiti vatru, a one
koji treba da jedu ostaviti bez veoma dobrog
291 prismoka; a ona zlatna može sve to da učini
tako da mi se čini da, ako ti nemaš ništa pro­
tiv, treba da kažemo kako drvena kutlača više
odgovara nego zlatna.
Hi.: Ta više odgovara, Sokrate. Međutim ja ne
bih razgovarao s čovekom koji postavlja tak­
va pitanja.
So.: I s pravom, dragi moj. Jer ne priliči da
se kvariš takvim izrazima, tebi koji si tako
lepo obučen, i lepo obuven, tebi koji si među
svim Helenima slavan zbog mudrosti. No me­
ni ništa ne znači da se s njim nosim. Mene,
dakle, poduči, i radi mene odgovori.
On će reći: »Ako zaista drvena kutlača
više odgovara od zlatne, zar ne bi ona bila
i lepša, budući da si se složio Sokrate, da je
ono što odgovara lepše od onog što ne odgo­
vara?«
Zar se ne slažemo, Hipija, da je drvena
kutlača lepša od zlatne?
Hi.: Hoćeš li, Sokrate, da ti kažem odredbu
lepote kojom ćeš se osloboditi tih mnogih ras­
prava?
So.: Svakako, međutim ne pre nego što mi ka­
žeš za koju od one dve kutlače o kojima sam
malopre govorio, da mu odgovorim da je od­
govarajuća i lepša.
Hi.: Pa, ako hoćeš, odgovori mu da je to ona
od smokvinog drveta.
So.: A sada mi reci ono što si malopre name-
ravao. Jer po ovom odgovoru, ako kažem da
je lepota zlato, izgleda mi da se ništa lepše
neće pokazati ono što je zlatno od onoga što
je od smokvinog drveta. A sada, još jednom,
šta je po tebi lepota?
Hi.: Reći ću ti. Jer, čini mi se da tražiš da ti
se odgovori za takvu nekakvu lepotu koja se
nikad, nigde i nikom neće pokazati ružnom.
So.: Upravo tako, Hipija. Sad si baš dobro
shvatio.
Hi.: Poslušaj me onda. Znaj, alko ti se iko u
tome usprotivi, možeš reći da ne znam ama
baš ništa.
So.: Tako ti bogova, govori što brže.
Hi.: Dakle, uvek i svakome i svuda najlepše
292 je za čoveka da bude bogat, zdrav, da ga He­
leni poštuju, da stigne do starosti, da lepo sa­
hrani svoje roditelje kad umru, da ga lepo i
veličanstveno pokopaju njegovi potomci.
So.: Iju, ijuju, Hipija! Zaista si to rekao divno,
veličanstveno i dostojno sebe. Tako mi Here,
divim ti se što mi dobrohotno, svim svojim
moćima, pomažeš. Ali, dobro znaj da se ne
dohvatamo time tog čoveka, već da će nam se
sada i ponajviše podsmevati.
Hi.: To je ništavan podsmeh, Sokrate, jer kad
se podsmeva, a ne može ništa protiv toga da
kaže, samom sebi će se podsmevati, i sam će
pred prisutnima biti smešan.
So.: Možda je tako; međutim, možda se kod
ovog odgovora, kako slutim, neće samo meni
podsmevati.
Hi.: Šta misliš?
So.: Da će, bude li imao štap, pokušati da me
dobro dohvati ako mu ne umaknem.
b Hi.: Ma šta kažeš?! Je li tebi taj čovek kakav
gospodar, pa da ne bude uhapšen i osuđen ako
to učini? Ili možda vaša država nije pravedna,
već dopušta da građani nepravedno tuku jedni
druge?
So.: Nikako ne dopušta.
Hi.: Dakle, kazniće onoga ko te nepravedno
tuče.
So.: Ne izgleda mi tako, Hiipija, ne izgleda!
Odgovorim li to, čini mi se da bi me praved­
no tukao.
Hi.: Onda se i meni tako čini, Sokrate, pošto
ti sam to misliš.
So.: A da ti kažem i zašto bi, po mom mišlje­
nju, bilo pravedno istući onoga ko tako odgo­
vara? Ili ćeš me možda i ti bez suda tući?
Primaš li razgovor?
c Hi.: Ta strašno bi bilo da ne primam, Sokra­
te. No, šta misliš?
So.: Reći ću ti. Isto kao malopre oponašaću
njega, ali ti neću govoriti onim rečima, muč­
nim i odurnim, koje bi on meni rekao. Budi
siguran da će reći: »Reci mi, Sokrate, da li
smatraš nepravednim da dobije batine onaj
koji je tako loše otpevao toliki ditiramb sa­
svim neusklađen s pitanjem?«
Kako to?, reći ću ja.
»Kako!?«, reći će. »Zar nisi sposoban da
d upamtiš da sam te pitao za lepotu samu, za
onu koja svemu čemu je priđodata, bilo da
je to kamen, drvo, čovek, bog, bilo koji čin ili
znanje, daje svojstvo lepote. Ja te, čoveče,
pitam, šta je sama lepota, ali tebi to ne mo­
gu uliti u glavu ništa više nego da kraj mene
sedi kamen, onaj vodenički, koji nema ni uši­
ju ni mozga.« Zar se ne bi ljutio, Hipija, kad
bih ja u strahu na te reči odgovorio: ali Hi­
pija je rekao da je to lepota, premda sam ga
e -ja pitao isto tako kao ti mene za ono što je
svima i uvek lepo? Šta kažeš, zar se nećeš
naljutiti ako to kažem?
. Hi.: Potpuno sam siguran, Sokrate, da je svi­
ma lepo to što sam rekao, i da će tako i iz­
gledati.
So.: »Zar će i biti lepo?«, reći će on. »Jer, lepo
je valjda uvek lepo.«
Hi.: Svakako.
So.: »Nije li i bilo lepo?«, reći će.
293 Hi.: I bilo je.
So.: »Zar je i za Ahileja«, reći će on, »taj
stranac iz Elide rekao da je lepo da bude sa­
hranjen kasnije od predaka, i za njegovog de-
du Ajaka i za druge potomke bogova, i za sa­
me bogove?«
Hi.: Šta ie to? Neka ide d o . . . sreće4! Ova mu
pitanja, Sokrate, nisu ni pristojna.
So.: Šta, nije li veoma nepristojno reći da je
to tako kada drugi pita?
Hi.: Možda.
So.: »Možda si dakle ti taj«, reći će on, »koji
 tvrdi da je za sve i uvek lepo biti pokopan
b od potomaka, a pokapati roditelje. Nije li je­
dan od tih svih bio i Herakle, i svi oni o ko­
jima smo malopre govorili?
Hi.: Ali ja nisam mislio na bogove.
So.: »Niti na heroje, kako izgleda.«
Hi.: Ne na one koji su bili deca bogova.
So.: »Već na one koji nisu?«
Hi.: Svakako.
So.: Nije li dakle po tvojim recima, kako iz­
gleda, od heroja Tantalu, Dardanu i Zethuto
strašno, bezbožno i ružno, a Pelopu i drugim
koji su tako rođeni, lepo?
c Hi.: Čini mi se.
So.: »Dakle«, reći će on, »ti misliš, suprotno
onom što si malopre rekao, da je za onog ko
je pokopao svoje roditelje ponekad ružno da
ga pokopaju njegovi potomci. ŠtaviŠe, izgleda
nemoguće da se svima to dogodi i da im bu­
de lepo, tako da s tim stvar stoji isto kao i s
onim ranijim, s devojkom i loncem, i da, još
smešnije, to za neke jeste, a za neke nije lepo.
I dan-damas«, reći će, »Sakrate, nisi sposoban
da odgovoriš na pitanje šta je lepota.«
S pravom će mi prebacivati to i tome slič-
d no, ako mu tako odgovorim. Uglavnom, Hipi-
ja, on tako razgovara sa mnom. Ponekad kao
da se sažali na moje neiskustvo i neobrazo­
vanost pa mi sam postavlja pitanja, i pita da
li mi se čini da je lepota takva i takva, ili ne­
što drugo što trenutno ispituje ili o čemu se
razgovara.
Hi.: Zašto to govoriš, Sokrate?
e So.: Reći ću ti. »Premili moj Sokrate«, reći
će on, »prestani da daješ takve odgovore i na
taj način — jer su besmisleni i lako se mogu
opovrgnuti — već pogledaj ovakvo nešto. Ma­
lopre smo se u jednom odgovoru dotakli le-
pog, kada smo rekli da je zlato lepo za ono
čemu priliči, a da nije lepo za ono čemu ne
priliči, i da je lepo sve drugo čemu se ta (od-
294 redba) može pridružiti. Pogledaj nije li slu­
čajno lepo samo to prilično/odgovarajuće i su­
ština (ph^sin) samog pri-ličnog.«
Ja imam običaj da takve tvrdnje potvr­
dim uvek — jer ne znam šta da kažem — no
da li ti misliš da je to odgovarajuće lepota?
Hi.: Svakako, Sokrate.
So.: Pogledajmo, da se ne prevarimo.
Hi.: Tako treba da činimo.
So.: Pogledaj onda. Da li zovemo odgovaraju­
ćim ono što svojim prisustvom čini da ono če­
mu je prisutno izgleda lepo, ili što čini da
to bude lepo, ili nijedno od toga?
Hi: Ja mislim da je to ono što čini da nešto
izgleda lepo, kao što neko izgleda lepši ako
obuće prikladno odelo i obuću, pa i ako je
(inače) smešan.
So.: No, ako to odgovarajuće (t6 prepon) čini da
b stvari izgledaju lepše nego što jesu, zar ne
bi ono bilo neka prevara u odnosu prema le-
pom, te to ne bi moglo biti ono što tražimo,
Hipija? Jer, mi smo valjda tražili ono-čime su
lepe sve lepe stvari — kao što su sve velike
stvari velike onim što nadvisuje, te su time ve-
c like i nužno je da budu velike ukoliko nadvi­
suju, čak i ako ne izgledaju (velike). Upravo
tako pitamo šta bi bilo to lepo čime je sve
lepo, pa bilo da takvo izgleda ili ne izgleda?
To, po tvojim recima ne bi moglo biti to odgo­
varajuće, jer ono čini nešto lepšim nego što je­
ste, a ono što jeste lepo sprečava da se poka­
že. Treba pokušati reći šta je to što, kao što
sam upravo *rekao, čini stvari lepim, bilo da
takve izgledaju ili nc. Jer, to tražimo ako tra­
žimo lepotu.
Hi.: Ali Sokrate, to odgovarajuće svojim pri­
sustvom čini da stvari i budu i izgledaju lepe.
So.: Znači, nemoguće je da ono što je zaista
 lepo ne izgleda lepo, ako je prisutno ono što
Čini da takvo izgleda?
d Hi.: Nemoguće je.
So.: Hoćemo li se onda složiti u tom, Hipija,
da se svi običaji i zanimanja koji su zaista
lcpi, i smatraju lepim i uvek takvim izgleda­
ju svima, ili da, sasvim suprotno, vlada nezna­
nje o njima i da ponajviše oko njih postoji
prepirka, i sukob između pojedinaca i između
država?
Hi.: To pre, Sokrate. Vlada neznanje.
So.: Ne bi vladalo, kad bi izgled (lepote) bio
s njima združen, a bio bi združen kad bi to
e odgovarajuće bilo lepo i kad ne bi činilo samo
to da stvari budu lepe, već i da izgledaju tak­
vim. Tako bi to odgovarajuće, ako je to ono
što čini da su stvari lepe, bilo ono lepo koje
tražimo, međutim ne bi bilo ono što čini da
stvari izgledaju lepe. A ako je pak to odgova­
rajuće/dolično ono što čini da stvari izgledaju
lepe, tada ono ne bi bilo to lepo koje tražimo.
Jer to lepo je ono što čini da stvari jesu lepe,
a isto nikada ne bi moglo učiniti da nešto i
bude i izgleda ne samo lepo već i bilo šta
drugo. Izaberimo dakle: to odgovarajuće čini
da stvari ili izgledaju lepe ili budu lepe.
Hi.: Ja mislim, Sokrate, da izgledaju.
So.: Eto, Hipija, izmaklo nam je i pobeglo
šta je to lepota, pošto se to odgovaraj uće/do-
lično pokazalo kao nešto različito od lepog.
Hi.: Da, Sokrate, Zevsa mi, i to me veoma
čudi!
295 So.: Međutim, prijane, ne odustajmo još. Jer
još se nekako nadam da će nam se pokazati
šta je lepota.
Hi.: Nesumnjivo, Sokrate, jer to nije ni teško
otkriti. Siguran sam da bih ti to mogao reći
potpuno tačno kad bih kratko vreme u miru
to za sebe promotrio,
b So.: Eh, Hipija, ne preteruj. Znaš koliko nam
je posla to već zadalo, i nemoj da se naljuti
na nas pa da nam još više pobegne. Međutim,
ništa ne tvrdim! Verujem da ćeš ti to lako
otkriti, kad budeš sam. No, tako ti bogova,
otkri to preda mnom, ili ako hoćeš, istražuj
sa mnom kao i dosada, pa ako otkrijemo biće
najbolje, a ako ne otkrijemo ja ću se prepu­
stiti sudbi, a ti ćeš kad odeš lako otkriti. Ako
sada otkrijemo, ja ti svakako neću biti tego­
ban zato što znam za tvoje vlastito otkriće.
Stoga pogledaj to što je po tebi lepota. Tvr­
dim da je to — ali promatraj s punom paž­
njom da ne bih pričao besmislice — pretpo­
stavimo dakle da je lepo ono što nam je ko­
risno. To sam rekao na osnovu sledećih raz­
loga. Kažemo da su lepe ne one oči koje iz­
gledaju kao da nemaju moć viđenja, već one
koje tu moć imaju i koje su korisne za gle­
danje, zar ne?
- Hi.: Da.
So.: Tako i za celo telo govorlimo da je depo/
/dobro, ponekad za trčanje, a ponekad za
rvanje. I sve životinje, lepog konja, petla i
prepelicu, svu opremu, kola, morske brodo­
ve i troveslarke, sve instrumente za muziku i
ostale umetnosti, i ako hoćeš, običaje i zako­
ne, gotovo sve to nazivamo lepim na isti na­
čin. U svakome od njih gledamo kako je pri­
rodno postalo, kako je izrađeno i kako je
postavljeno, i lepim zovemo ono što je koris­
no i to onako kako je korisno, za ono za šta
je korisno i onda kada je korisno; a ono što
uopšte nije tako korisno, ružno je. Zar se ne
čini i tebi d a je tako, Hipija?
Hi.: Svakako.
So.: Znači tačno je da je korisno pre svega
(drugog) lepo?
Hi.: Tačno je, svakako, Sokrate.
So.: Nije li dakle, ono što može nešto da do-
296 gotovi i korisno za to što može da dogotovi,
a ono što ne može, nekorisno?
Hi.: Svakako.
So.: Znači, moć je nešto lepo, a nemoć ružno?
Hi.: Dakako. I druge stvari nam svedoče So­
krate, da je to tako, a i politika. Jer i u po­
litičkim poslovima uopšte, a i u vlastitoj dr­
žavi, najlepše od svega je biti moćan, a naj­
ružnije od svega nemoćan.
So.: Dobro govoriš! Da li je dakle, tako ti bo­
gova, Hipija, usled toga mudrost najlepša od
svega, a neznanje najružnije?
Hi.: Šta ti misliš, Sokrate?
So.: Stani malo, dragi prijatelju! Jet, bojim
se toga što govorimo.
Hi.: Zašto se opet bojiš, Sokrate, kad ti je
b dokaz sada prelepo napredovao.
So.: Zeleo bih da je tako, no promotri sa
mnom i ovo. Da li bi čovek mogao učiniti ne­
što što niti poznaje niti može da učini?
Hi.: Nikako, jer kako bi učinio ono što ne
može?
So.: Da li oni koji greše, koji su uzročnici zla
i koji ga nehotice čine, ne bi to nikad činili
kad ne bi mogli to da čine?
Hi.: Očito da ne.
c So.: Međutim, oni koji mogu mogu usled mo­
ći; ta valjda ne usled nemoći.
Hi.: Nikako. .
So.: A svi koji čine, mogu da čine ono što
čine?
Hi.: Da.
So.: Svi ljudi počevši od detinjstva čine da­
leko više ¿ a nego dobra, i nehotice greše.
Hi.: Tako je.
So.: Šta dakle? Hoćemo li za tu moć i za te
korisne stvari, koje su korisne za činjenje ne­
kog zla, reći da su lepe ili da su daleko od
d toga?
Hi.: Mislim da su daleko od toga, Sokrate.
So.: Znači, Hipija, ono što je moćno i korisno,
kako izgleda, nije po nama ono što je lepo.
Hi.: Jeste, Sokrate, ako je moćno za činjenje
dobra i ako je za takve svrhe korisno.
So.: No, propala je ona tvrdnja da su moć i
korist prosto naprosto nešto lepo. Da li je
Hipija ono što smo mi hteli reći bilo to da je
lepo ono što je korisno i moćno za činjenje
nekog dobra?
Hi.: I meni se čini.
So.: No, to je isto što i probitačno, zar ne?
Hi.: Svakako.
So.: Tako su onda i lepa tela i lepi zakoni i
mudrost i sve ono o čemu smo malopre govo­
rili, lepi zato što su probitačni.
Hi.: Očito.
So.: Znači, izgleda da je po nama lepota to
probitačno, Hipija.
Hi.: Nesumnjivo, Sokrate.
So.: No, ono što je zaista probitačno, jeste
ono što stvara_dobro?
Hi.: Jeste.
So.: A to što stvara nije ništa drugo do uz­
rok, zar ne?
Hi.: Tako je.
So.: Dakle, lepo je uzrok dobra.
Hi.: Jeste.
So.: Međutim, Hipija, razlikuju se uzrok i ono
čega je uzrok uzrok. Jer uzrok nikako ne mo­
že biti uzrok uzroka. Pogledaj to ovako: nije
li se uzrok pokazao kao nešto što stvara?
Hi.: Svakako.
So.: A ono što stvara, stvara samo ono što po­
staje, a ne i ono što stvara, zar ne?
Hi.: Tako je.
So.: Nije li različito ono što postaje (to gi-
gnomenon) od onog što stvara?
Hi.: Jeste.
So.: Znači uzrok nije uzrok uzroka, već ono­
ga što usled njega postaje.
 Hi.: Svakako.
So.: Ako je onda lepota uzrok dobra, tada bi
dobro postajalo usled lepote. I kako izgleda,
zbog toga se marljivo trudimo oko razborito­
sti, i oko svih ostalih lepih stvari što je nji­
hovo delo i njihov potomak ono oko čega se
moramo marljivo truditi, dobj«o. I po onom
e što smo otkrili čini se da je lepo neka vrsta
oca dobru.
Hi.: Svakako. Dobro govoriš, Sokrate.
So.: Ne govorim li dobro i to da ni otac nije
sin, niti sin otac?
Hi.: Dobro, zaista.
So.: A ni uzrok nije nešto što postaje, niti je
to što postaje, opet, uzrok.
Hi.: Istinu govoriš.
So.: Tada Zevsa mi, najbolji moj, ni lepo nije
dobro, niti dobro lepo. Ili se tebi možda čini
da iz onog što je ranije rečeno to može biti?
Hi.: Tako mi Zevsa, ne izgleda mi.
So.: Da li nam, dakle, godi, i da li bismo hteli
tvrditi da lepo nije dobro niti da je dobro
lepo?
Hi.: Tako mi Zevsa, ne. Ne godi mi puno.
d So.: Sigurno, Hipija. I meni to godi najmanje
od svih tvrdnji koje smo izrekli.
Hi.: Razumljivo.
So.: Tada izgleda da je tvrdnja koja nam se
ranije Činila najboljom, tvrdnja da su probi­
tačnost, korist i moć stvaranja nekog dobra
ono što je lepo, zapravo netačna i da je, ako
je to uopšte moguće, smešnija od onih prvih
tvrdnji kad smo mislili da je lepota devojka
ili nešto od onoga što je ranije rečeno.
Hi.: Izgleda.
So.: Ja zaista više ne znam gde da se okre­
nem, već sam u neprilici,
Hipija. Možeš li ti nešto reći?
e Hi.: Sada baš ne mogu, ali, kao što sam ti ne-
davno rekao, siguran sam da ću otkriti kad
razmotrim.
298 So.: Ali, čini mi se da nisam sposoban, usled
žudnje za znanjem, da te čekam; štaviše mis­
lim da sam upravo nešto dohvatio. Pogledaj!
Kad bismo rekli da je lepo ono što nas čini
radosnim — ne mislim na svaki užitak, već
samo na užitke slušanja i vida — kako bismo
se mogli (s tim) boriti? Sigurno, Hipija, i lepi
ljudi, i svi uresi i slike i kipovi privlače nas
kad ih gledamo, ako su lepi. Isto to prouzro-
kuju i lepi zvuci, sva muzika, govori i priče.
Kad bismo zato odgovorili onom drskom čo-
veku: Plemeniti čoveče, lepo je prijatno koje
dolazi preko sluha i vida, ne misliš li da bi­
smo suzbili njegovu drskost.
Hi.: Sada mi se čini, Sokrate, da smo sasvim
b dobro odredili šta je lepo.
So.: Šta, zar ćemo i za lepe običaje i zakone,
Hipija, reći da su lepi zato što su prijatni
sluhu i vidu, ili (ćemo reći) da oni pripadaju
nekoj drugoj vrsti?
Hi.: Možda to, Sokrate, taj čovek i ne primeti.
So.: Tako mi psa, Hipija, ne onaj kojega bih
se ja ponajviše stideo kad bih brbljao i kad
bih se pretvarao da nešto tvrdim premda ne
tvrdim ništa,
c Hi.: Ko je taj?
So.: Sin Sofroniskov koji mi ništa više ne bi
dopustio da olako govorim o nečemu neistra­
ženom, nego da govorim kao da znam o ono­
me što ne znam.
Hi.: Tada se i meni i njemu, kad si već iska­
zao, čini da je sa zakonima drugi slučaj.
. So.: Mirno, Hipija! Jer zaista, izgleda mi da
mislimo da smo nekako na dobrom putu,
premda smo upali u istu neizvesnost o lepoti
kao malopre.
d Hi.: Kako to misliš, Sokrate?
So.: Reći ću ti šta mi se pokazuje — ako do­
 ista ima nečega u tome. Moglo bi se, možda,
e ispostaviti da zakoni i običaji nisu izvan gpa-
žaja sluha i vida. Međutim, zadržimo tu tvrd­
nju da je lepo prijatno koje dobijamo preko
ovih čula ne iznoseći uopšte na sredu to pita­
nje o zakonima. No, šta ćemo reći, Hipija,
ako nas neko, bilo ovaj o kome ja govorim,
bilo neko drugi, upita: »Zašto ste, Hipija i
Sokrate, iz prijatnog izdvojili to što je prijat­
no na taj način koji vi smatrate lepim, a po­
ričete da su lepc prijatnosti ostalih čula, jela,
pića, ljubavnih naslada, i svega ostalog što je
takvo? Ili možda tvrdite da to i nisu prijat­
nosti i da uopšte u takvim stvarima nema užit­
ka, već samo u gledanju i slušanju, i ni u Če­
mu drugom?«
Hi.: Nesumnjivo je, Sokrate, da ćemo reći
da i drugde postoje veoma velika uživanja.
So.: »Zašto onda«, reći će on, »njih lišavate
toga imena i uskraćujete im da budu lepa
premda nisu ništa slabija uživanja od onih?«
Zato što, reći ćemo, ne bi bilo onoga ko
299 nas ne bi ismejao da kažemo da jesti nije pri-
jato, već lepo, i da prijatno mirisati nije pri­
jatno, već lepo. A što se tiče ljubavnih nasla­
da svi bi se borili protiv nas za to da je to
nešto najprijatnije; no to treba, ako se uop­
šte čini, činiti tako da niko ništa ne vidi, pošto
b je to gledati nešto najružnije.
Kad mi to kažemo, Hipija, on bi možda
rekao: »Razumem i s&m da se već dugo stidi­
te reći da su ta uživanja lepa, zato što ljudi
tako ne misle. Ali ja vas ne pitam šta je lepo
po mišljenju gomile, već šta ono jeste.«
Verujem da ćemo reći ono što smo (ra­
nije) postavili: Mi tvrdimo da je taj deo pri­
jatnog, koji postaje u gledanju i slušanju,
lepo.
Ali možeš li ti još nešto predložiti, ili
ćemo nešto dodati, Hipija?
Hi.: Prema onome što je rečeno, Sokrate, nuž­
no je govoriti to i ništa drugo.
So.: »Zaista lepo govorite«, reći će on. »Ako
je prijatnost vida i slušanje lepo, tada je jas­
no da ne bi moglo biti lepo ono zadovoljstvo
koje nije takvo, zar ne?«
Hoćemo li se složiti.
Hi.: Da.
So.: »Da li je, dakle,« reći će, »ono što je
preko vida prijatno prijatno preko vida i slu­
ha, a ono što je preko sluha prijatno prijatno
preko sluha i vida?«
Nikako, reći ćemo. Tako bi prijatnost koja
postoji preko jednog, postojala preko oba —
jer, čini nam se da je to smisao tvoje tvrd­
nje. Mi smo rekli da je i svaka od ovih prijat­
nosti sama po sebi lepo, i da su obe lepe. Ne­
ćemo li tako odgovoriti?
Hi.: Svakako.
So.: »Da li se onda«, reći će, »bilo koja pri­
jatna stvar razlikuje od bilo koje prijatne
stvari po tome što je prijatna? Ne mislim na
to da li je neko uživanje veće ili manje, jače
ili slabije, već na to da li se neko razlikuje
samim tim što je ono uživanje, a neko drugo
to nije?«
Nama ne izgleda, zar ne?
Hi.: Ne, zaista.
So.: »Dakle«, reći će, »zbog nečega drugog, a
ne zato što su uživanja, vi ste izabrali ta uži­
vanja između ostalih. Videli ste na obema ne­
što takvo i takvo — da se razlikuju od dru­
gih uživanja — i s obzirom na to tvrdite da
su ta uživanja lepa. Jer uživanje koje nastaje
preko vida nije valjda zbog toga lepo što na­
staje preko vida. Kad bi to bilo uzrok što je
ono lepo, tada nikako ne bi to drugo, koje
nastaje preko sluha, moglo biti lepo.«
Hoćemo U reći da govori istinu?
Hi.: Reći ćemo.
So.: »Ali ni uživanje koje nastaje preko sluha
nije lepo zaito što nastaje preko sluha, jer
tada, opet, ono koje nastaje preko vida ne bi
nikako moglo biti lepo, pošto nikako nije ono
koje nastaje preko sluha.«
Hoćemo li reći, Hipija, da govori istinu
onaj koji to govori?
Hi.: Hoćemo.
So.: »Međutim, oba su lepa, kako tvrdite.«
Tvrdimo li?
Hi.: Tvrdimo.
So.: »Znači poseduju nešto isto što ih čini le-
pima, to zajedničko, što je i pri obema zajedno
i pri svakom posebno. Tk inače nikako ne bi
mogla biti lepa i oba zajedno i svako poje­
dino.«
Odgovori meni kao njemu da odgovaraš.
Hi.: Odgovaram da se i meni čini da je tako
kako kažeš.
So.: Ako su tada oba ova uživanja zajedno od­
ređena, no ako nije svako za sebe određeno,
tada ne bi mogla biti lepa po ovom određe­
nju (pathemati).
Hi.: Kako je moguće to Sokrate, da kad ni­
jedno nije određeno — bilo kakav da je to
način — potom ipak oba budu određena, tim
određenjem kojim nijedno nije određeno?
So.: Ti misliš da to nije moguće?
Hi.: Ta inače ne bih znao ništa ni o predmetu
naše rasprave ni o načinu na koji se ona vodi.
So.: Baš lepo, Hipija. No ipak, čini mi se da
vidim jedan primer onoga što ti smatraš ne­
mogućim; premda možda ne vidim ništa.
Hi.: Ne čini se to tebi Sokrate, već s dobrom
namerom pogrešno gledaš.
So.: Zaista mi mnogo takvih primera pada na
pamet! Ali ja nemam poverenja u njih zato
što se ne pokazuju tebi, čoveku koji je na
mudrosti zaradio više novca nego iko živ, već
meni koji nisam nikada ništa zaradio. I pre­
mišljam, prijatelju dragi, ne šališ li se ti sa
mnom i ne obmanjuješ li me hotimice — tako
jasno i u velikom broju mi naviru (ti pri-
meri).
Hi.: Niko, Sokrate, neće bolje od tebe znati da
li se šalim ili ne kad počneš da opisuješ to što
ti se ukazuje, jer će se ispostaviti da ništa ne
tvrdiš. Ta nikad nećeš otkriti nešto što nije ni
moja ni tvoja odredba, a ipak je odredba obo­
jice.
So.: Kako to misliš, Hipija? Možda u tome
i ima nečega, a ja ne razumem. Ali, da ti ob­
jasnim šta hoću da kažem! Meni izgleda mo­
guće da ono što nije ni moja ni tvoja odred­
ba, ipak bude odredba obojice i da opet, neke
druge odredbe koje su odredbe obojice, ne
budu odredbe nijednog od nas dvojice po­
sebno.
Hi.: Ovaj odgovor, Sokrate, još ti je čudniji
od prethodnog. T& pogledaj! Ako smo oboji­
ca pravedni, ne bi li takav bio i svaki od nas,
ili, ako je svaki nepravedan, nismo li tada
obojica takvi, ili ako smo zdravi, nije li tada
i svaki od nas zdrav? Ili, kad bi svaki od nas
bio umoran, ranjen, udaren, ili kad bi bio
određen na bilo koji drugi način, zar ne bi­
smo i obojica isto to pretrpeli? Takođe, kad
bismo bili zlatni ili srebrni ili od slonove ko­
sti, ili ako hoćeš, kad bismo bili plemeniti,
ili mudri, ili ugledni, ili stari, ili mladi ili
imali koju god hoćeš ljudsku odredbu, zar
nije sasvim nužno da i svaki od nas bude
takav.
So.: Nesumnjivo.
Hi.: Ali dakako, ti Sokrate i oni s kojima imaš
običaj da raspravljaš, ne promatrate celinu
stvari već lepotu utvrđujete u izdvojenosti, i
svako pojedino biće komadate u svojim raz­
govorima. Upravo zato su vam izmakli veličina
i povezanost delova koji sačinjavaju njenu su-
 štinu. I sada je tebi to skriveno toliko da ve-
ruješ da postoji nešto, bilo odredba (pathos)
c ili suština, što pripada istovremeno i obema,
a ne pripada svakom posebno, ili pak, što pri­
pada svakom pojedinom, a ne pripada obema.
Tako nerazborito, nepromišljeno, prosto i ne­
razumljivo mislite!
So.: Takva nam je sudbina, Hipija! Ljudi od-
uvek tvrde da ne čini čovek ono što hoće, već
ono što može. No, ti nam pomažeš svojim
stalnim opomenama. Ipak, hoćeš li da ti, pre
tvojih pouka o prostoti našeg mišljenja, pot­
punije izložim šta mi mislimo o tim stvarima,
d ili ne?
Hi.: Znam šta ćeš reći, Sokrate. Tá znam šta
misli svako od vas koji se bavite raspravlja­
njem. No ipak, ako ti je tako draže, reci.
So.: Pa, draže mi je, svakako. Pre nego što w
si ti ovo rekao, mi smo, najbolji moj, bili
tako glupi da smo mislili da je svaki od nas
jedan, a da nismo obojica ono što je svaki od
e nas — jer dva smo, a ne jedan — tako smo
bili prosti. No sada smo već od tebe naučili
da ako smo obojica zajedno dva, nužno je da
i svaki od nas bude dva, a ako je svaki od
nas jedan, nužno je da i obojica budemo je­
dan. Jer po Hipijinom celovitom pojmu su­
štine ne može biti drugačije već ono što su
oba to je i svaki posebno, a ono što je svaki
posebno, to su i oba. Evo, seđim ovde pošto
si me uverio. Međutim, podseti me, Hipija, da
li smo ja i ti dva, ili si i ti dva i ja dva?
Hi.: Šta govoriš, Sokrate?
So.: Upravo to što govorim. Jer bojim se da
302 ti govorim otvoreno, zato što se srdiš na mene
kad god ti se učini da si u pravu. Ipak, reci
mi još ovo: nije li svaki od nas jedan, i nema
li tu odredbu da bude jedan?
Hi.: Svakako.
So.: Dakle, ukoliko je jedan, svaki od nas bi
bio i neparan. Ili ti možda ne misliš da je
jedan neparno?
Hi.: Mislim, svakako.
So.: Jesmo U i obojica zajedno neparni, prem­
da smo dva?
Hi.: To nije moguće, Sokrate.
So.: Već smo obojica zajedno parni, zar ne?
Hi.: Svakako.
So.: Zar je zbog toga što smo obojica zajedno
parni, i svaki od nas paran?
Hi.: Nikako.
So.: Dakle, nije sasvim nužno, kao što si ti
malopre tvrdio, da svaki pojedino bude ono
što su oba zajedno, i da oba budu ono što
je svaki pojedino.
Hi.: Nije kod takvih stvari, ali jeste kod onih
0 kojima sam ja ranije govorio.
So.: To je dovoljno, Hipija. I to treba ceniti,
pošto pokazuje da kod jednih jeste, a kod dru­
gih nije tako. Naime, ako se sećaš odakle smo
bili započeli, ja sam rekao da uživanja koja
nastaju preko slušanja i vida nisu lepa usled
toga što je svako od njih bilo tako određeno,
a oba nisu bila, ili što su oba bila tako odre­
đena, a svako posebno nije, već usled onoga
čime su i oba, d svako posebno biili određeni
— i stoga si se ti složio da su ona lepa i oba
zajedno i svaka posebno. Upravo zato sam
mislio da, ako su oba lepa, moraju biti lepa
tom suštinom koja prati oba, a ne nekom ko­
ja nedostaje u jednom (ili drugom), i još uvek
tako mislim. Ali reci mi kao na početku: Ako
su i uživanje koje nastaje preko vida i ono
koje nastaje preko sluha oba lepa, i ako je
lepo i svako posebno, zar tada ono što ih čini
lepim ne prati i oba zajedno i svako posebno?
Hi.: Svakako.
So.: Jesu li dakle ona zato lepa što je uživanje
1 svako posebno i oba zajedno? Ili možda
zbog toga i sva druga uživanja ne bi bila
 manje lepa? Jer, ako se sećaš, nisu se poka-
e zala uživanjima ništa manje.
Hi.: Sećam se.
So.: No, rečeno je da su ova lepa zato što na­
staju preko sluha i vida.
Hi.: Da, tako je rečeno.
So.: Pogledaj da li govorim istinu. Rečeno je
naime, koliko se ja sećam, da nije sve što je
prijatno lepo, već (samo) ono prijatno koje
nastaje preko vida i sluha.
Hi.: Istina je.
So.: A ta odredba (pathos) pripada oboma za­
jedno, a ne svakom pojedino, zar ne? Kao što
je rečeno ranije, ne postaje svako od njih
preko oba (čula), već oba postaju preko oba,
a ne svako pojedino, nije li tako?
Hi.: Tako je.
So.: Znači, nije svako od njih lepo na osnovu
onoga što ne pripada svakom od njih, jer
ono što je od oba zajedno ne pripada sva­
kom od njih posebno, tako da se po toj pret­
postavci može reći da su oba zajedno lepa,
no da svako posebno to nije. Nije li to nužno?
303 Hi.: Izgleda.
So.: Tvrdimo li dakle da su oba zajedno lepa,
a da svako posebno to nije?
Hi.: T& šta preči?
So.: Čini mi se, dragi moj, da preči to što
smo za ono što tako pripada pojedinoj (stva­
ri), za sve što si ti razlikovao, rekli da, ako
pripada ofeema zajedno, tada pripada i sva­
koj posebno, i ako pripada svakoj posebno,
tada pripada i obema zajedno. Zar ne?
Hi.: Da.
So.: Za one pak koje sam ja razlikovao, to
ne važi. A njima je pripadalo i to svako i to
oba. Je li tako?
Hi.: Jeste.
b So.: U koju grupu, Hipija, po tvom mišljenju
spada lepota? Da li u onu o kojoj si ti govo­
rio: ako sam ja snažan i ako si ti snažan,
snažni smo obojica, ako sam ja pravedan i
ako si ti pravedan, pravedni smo obojica, a
ako smo obojica to, tada je i svaki ponaosob.
Da li isto tako važi da ako sam ja lep i ako
si ti lep, tada smo obojica lepi, i ako smo
obojica, tada je i svaki ponaosob lep? Ili mož­
da ništa ne preči da bude kao kod brojeva:
premda neki brojevi zajedno čine paran broj
svaki ponaosob može biti i neparan i paran,
i opet, premda je svaki ponaosob iracionalan,
oba zajedno mogu činiti i racionalan i iracio­
nalan broj. Ima bezbroj drugih takvih primera
koji mi, kao što rekoh, padaju na pamet. U
koju grupu postavljaš lepotu? Da li se i tebi
čini isto kao i meni? Tži izgleda mi sasvim ne-
dosledno da nas dvojica zajedno budemo lepi,
a da svaki ponaosob to ne bude, ili da svaki
ponaosob to bude, a obojica zajedno da ne
budemo, ili bilo šta drugo slično tome. Uzimaš
li da je tako kao što ja mislim, ili onako?
Hi.: Sigurno, Sokrate, tako.
So.: Baš dobro Hipija, da se poštedimo dalj­
njeg istraživanja. Jer, ako lepota spada u tu
grupu, tada ono što je prijatno preko vida i
sluha ne može više biti lepo; to »preko vida
i sluha« čini obe (prijatnosti) lepim, no ne i
svaku posebno. A slažemo se da je to nemo­
guće, Hipija.
Hi.: Da, slažemo se.
So.: Znači, nemoguće je da prijatnost koja
nastaje preko vida i sluha bude lepa, pošto u
tom slučaju, ako se to pretpostavi, sledi nešto
nemoguće.
Hi.: Tako je.
So.: »Tada ponovo iz početka recite«, reći će
on, »pošto ste ovog puta sasvim promašili,
šta je po vama ta lepota koja je u oboma uži­
vanjima i zbog koje ste ta uživanja cenili više
od ostalih i nazvali ih lepim?«
 Izgleda mi nužno, Hipija, odgovoriti da su * je daleko najbolje moći dobro i lepo sastaviti
ta uživanja najmanje škodljiva i da su, i oba d govor pa pobediti na sudu ili na nekom dru­
zajedno i svako pojedino, najbolja. Ili ti mož­ gom skupu, tada mi i neki drugi, a i taj čovek
da možeš navesti nešto drugo čime se razliku­ koji me uvek opovrgava, govore silne nepo­
ju od drugih? dopštine. Naime, on mi je rodom najbliži i
Hi.: Nikako. Ona su zbilja najbolja. živimo u istoj kući, pa kada dođem kući i kad
So.: »Znači«, reći će on, »to je po vama le- me on čuje da to tvrdim, pita me zar me nije
pota — probitačno uživanje?« stid da drsko raspravljam o lepim zanimanji­
Izgleda, reći ću. A ti? ma kad sam tako belodano razotkriven u
Hi.: I ja. svom neznanju toga šta je lepo. »A kako mo­
So.: »A probitačno je«, reći će »ono što stvara žeš znati«, reći će on, »da je govor lepo sa­
dobro; no, malopre nam se pokazalo različi­ stavljen ili ne, ili da li je lep bilo koji drugi
tim ono što stvara i ono što je stvarno, pa e čin, kada ne znaš šta je lepota? I kad tako
304 smo tako ponovo došli na ono isto od ranije. s tobom stoji stvar, zar misliš da ti je bolje
Jer ni dobro ne može biti lepo ni lepo dobro, da živiš nego da si mrtav?«
ako je svako od njih nešto drugo.« Moja je sudbina, kao što kažem, da me i
Sasvim sigurno, reći ćemo Hipija, ako vi grdite i kudite, a i on. No možda je nužno
smo razboriti. Jer nikako nije red ne složiti se sve to izdržati, jer ne bi bilo čudo da imam
s onim ko ima pravo. od toga koristi. I zaista, Hipija, čini mi se da
Hi.: Ali Sokrate, šta misliš da je sve ovo? sam imao koristi od oba druženja. Jer, izgleda
Kao što sam rekao malopre, to su usitnjeni v mi da shvatam značenje poslovice:
komadi i okrajci dokaza. Ono što je i lepo Sve lepo je teško.
i najvrednije jeste biti sposoban dobro i lepo
b govoriti na sudu, u većnici ili pred nekom
drugom vlasti, uveriti (slušaoce) i otići odno­
seći ne najmanje već najznačajnije nagrade,
vlastiti spas, spas svog imanja i prijatelji. Na
tome čovek treba da ustraje i da ne mari za
ta cepidlačenja, da ne izgleda sasvim nerazu­
man brbljajući i baveći se lakrdijama kao mi
sada.
c So.: Dragi moj Hipija, ti si blažen! Jer znaš
čime čovek treba da se bavi i kako kažeš, do­
voljno si se u tome uvežbao. Meni je, pak, ka­
ko izgleda, zapala neka čudna sudbina. Vazda
lutam i sumnjam, a kad svoje nedoumice iz­
ložim vama mudracima, bacate blato na mene
čim vam ih izložim. Tvrdite, kao i ti sada, da
se bavim luckastim, sitnim i bezvrednim stva­
rima. A kad opet, zaveden govorim kao vi da
NAPOMENE

BELEŠKA PREVODIOCA

1 khoe je žrtva levanica koja se prinosila za mrtve iznad

grobova. Sastojala se obično od meda, vina i vode koji
su se izlevali jedni za drugim.
1 Her. fr. 82 (Diels)
1 Her. fr. 83 (Diels)
4 Ovo je eufemizam za psovku.
GUrih nekoliko Platonovih dijaloga, koji se ovde pojavljuju
po prvi put ili iznova u našem prevodu, stoje u senci nje­
govih velikih, osnovnih dela. No, to nikako ne znači da
su ovi dijalozi bez umetničke čari i bez filosofske vredno-
sti. Kao i u ostalim Platonovim delima oboje i ono estet­
sko i ono umno (noetsko), izviru iz istog: iz Sokratove lič­
nosti i iz suprotstavljanja Sokrata i njegovih sagovomika
koji tek u tom suprotstavljanju eventualno mogu dobiti
određenost Sokratovog postojanja-u-istini. Tako nam se ov­
de kroz razgovor pojavljuju konkretni likovi dečaka Tea-
ga, Harmida i Lisida, uvaženih atenskih građana Laheta i
Nikije, proroka Eutifrona i sofist& Eutidema, Dionisodora
i Hipije, uz mnoštvo drugih sporednih jednako majstor­
ski ocrtanih u nekoliko poteza.
Autentičnost ovih dijaloga uglavnom nije osporavana i već
u Antici nalazimo svedočanstva o Platonovom autorstvu.
Jedino su Teag i, u manjoj meri, Hipija Veći bili ospora­
vani kao Platonova dela.

Slobodan U. Blagojević
 SADRŽAJ

TEAG ............................................................................ 7 $
HARMID ......................................................................23
L A H E T ............................................................................ifT ) i
LISID ............................................................................U7 i
^ E U T I F R O N ......................................................................11^ f:
E U T H I D E M ......................................................................1Š9
HIPIJA VEĆI ............................................................... 191J L

s a
 PLATON
• DIJALOZI
*

Urednik
Vito Marković

Grafičko oblikovanje
Miša Popović

Korektor
Olga Tot

Izdavač
IRO »Grafos«, Beograd,
Simina 9a

Za izdavača
Viktor Šećerovski

štampa
RO štam parija »Budućnost«, Novi Sad,
Šumadijska 12

. Štampano u 3000 primeraka

1982.