Biblioteka sLAVol ZtZnrc

ENIMEAEIA

Za izdavaia
Bora Babii, direktorka

Urednik
ISPITIVANIE
easlav D. KoPrivica
REALNOG
Priredili
Reks Batler i Skot Stivens

Preveo s engleskog
Milan Brdar
i
i

{
Ed
AKADEMSKA KNJIGA
i NOVI SAD

\
I
yhlteE p3t4rr r{'r' 1i { :r,R tti4$lEK&
nCB0Tlr'lr:.i 1 ".'hi.itrN:,,ri:ilf'ftAl{t

-[ .,u \5\u\8 Naslov originala:

Slavoj ZiZek
lnterrogating the Real
(eds.) Rex Butler and Scott Stephens
Continuum, London and New York, 2006
@ Slavoj Zti.ek, zooe

sADP.2Al

17,IIA7.1 ZAHVALNOSTI 9

UVOD PRIREEIVAEA ll
I'I{I]DGOVOR AUTORA . l9

Deo I
LAKANOVSKE ORIJENTACIJE

I. UDRUZENIE ZA TEORIJSKU PSIHOANALIZU

U JUGOSLAVIJI: INTERVJU S ERIKOM LORENOM 3T
i:ll'' j'
KOIOI TAEKI JE HEGELI]ANAC? 37
2. LAKAN
- NA
l. Hegelova Stvar 37
2. Tri stadijuma simboliikog . 4l
3. Das Ungeschehenmachen 45

3. ,,NAJUZVISENIJT HISTERIEAR,': HEGEL I LAKAN . 49 i'ti'i''

1. Nedostatak Drugog 49
2. Simbolitki akt . 53
3. ,,... Integralna praznina koja se takode naziva Sveto" 60
4. Diferenciranje,,Apsolutnog znanja" 63
.fi'ti"
,I- YEZE FROJDOVSKE OBLASTI S FILOZOFIJOM
I MASOVNOM KULTUROM 70

5. I,AKAN IZMEDU KULTUROLOSKIH STUDIJA

I KOGNITIVIZMA. 102
l. KulturoloSke studije versus ,,tre(a kultura" r02
(a) Borba za intelektualnu hegemoniju t02
(b) Ideologija ,,trece kulture" 105
(c) eorsokak istoricizma 109

5
 (d) Znanje i
istina r13 12. S ONU STRANU ANALIZE DISKURSA . 293
(e) Teorijski drZavni aparati 116 L Subjekt suprotnosti 294
2. Da li je sloboda samo saznata nuZnost? 119 2. Dimenzlja dru$tvene fantazlje 299
(a) Ne moZete, zato Sto ne treba! . ll9 3. Ka etici realnog 305
(b) Dekonstruktivistiiki evolucionizam t22 13. REVIZIJA,,LAKANOVSKE" DRUSTVENE KRITIKE:
(c) Kognitivistidki budizam t26 ZAKON I NJEGOV OPSCENI DVOJNIK 307
(d) Nedostupni fenomen t29
t4. ZASTO JE VAGNER VREDAN OEUVANJA? 33r
Deo II
15. REALNO POLNE RAZLIKE 355
FILOZOFIJA USMERENA PSIHOANALIZOM l.,,Formula seksuacije" 355
t:.t)o, 2. Polna razlika kao nulta institucija 36t
6. GRANICE SEMIOTIEKOG PRISTUPA PSIHOANALIZI r39
1. Le point de capiton 139
3. ,,Postsekularna misao"? Neka hvala! . 367
4. Drugi kao imaginarno, simbolitko i realno . 373
2. Tautologija i njeno zabranjeno t44
5. Istoricizam i realno 3,/ ,/
3. Kant sa De Sadom 148
4. Kant i Mekalaf l5l POGOVOR AUTORA: ZASTO JE HEGEL LAKANOVAC 382
t54 Deo prvi protiv nirvane: lakanovska etika
5.,,Totalitarni objekt"
Deo drugi
- nagon 382
6. Kralj i njegova birokratija 156 lukavswo uma: Lakan kao ditalac Hegela
- ideja zafuora. O Hegelu i defekaciji 397
7.,,Obesna neutralnost" birokratije Deo treii 407
160
-
8. Postmodcrnizanr l: Antonioni /ersrs Hiakok t62 IMENSKI REGISTAR. 4t5
9. Postmodcrnizam ll: I)Zojs vcrsus Kafka r66
KRATKA BIOGRAFIJA AUTORA 421
7. ONO stO Usrle'r'o zrvol'DAJE t7l ,!?),
8. HIJGEL, LAKAN, DEI,E.Z: TRI EUDNA SAPUTNIKA 203 tz1{
l. eista povr5ina dogadaja-smisla . 203
2. Delezov materijalizam 207
3. Problem ,,stvarne geneze" 211
4. Zagonetka,,mehanitke memorije" 2t7
5. Hegelova logika oznaiitelja 222

9. POMRAEENJE ZNAEENJA: O LAKANU I

DEKONSTRUKCIJI 226

10. GLEDISTE PARALAKSE 253

Deo lll
FANTAZIIA IDEOLOGIJE
I

1I. IZMEDU SIMBOLICKE FIKCIIE I FANTAZMA'fIENE

SABLASTI: KA LAKANOVSKOJ I.EORI,I IDEOLOGIIE 271

6
 UVOD PRIREDIVAEA

,,Stvar po sebi" se pojavljuje:

egzemplarna misao Slavoj a Zii:eka

Iako je do sada isticanje ove vrste predstavljalo kli5e, ipak je tadno

da rad Slavoja Zti.eka poiinje filozofskim pojmom ,,potetka". Odmah se
moZe pomisliti na dobro poznatu raspravu o tom predmetu u ZiZekovoj
knjizi o Selingu Nedeljivi ostatak llndivisible Remainderl, u kojoj se vraia
klasitno-idealistitkom problemu slobode i porekla sveta. Ali ima i broj
nih drugih slutajeva gde se ZiZek bavi tim konceptom: na primer, mo-
menat nastanka ljudske civilizacije iz nediferenciranog Zivotinjskog do-
mena, porekla presokratovske filozofije u ekonomskoj razmeni, nastanka
kapitalizma u svetlu srednjovekovne teologije i zaista poietaka san.re ideje
Evrope na ,,primitivnom" Balkanu.
Filozofsko traganje za pwim principima ide, naravno, protiv uobi-
iajene slike o Zli,eku kao ikonoklastu pop kulture, diji je prepoznatljivi
gest me5anje Zanrova, brisanje razlike izmedu visoke i masovne kulture i
upotreba neuobiiajenih primera radi ilustracije i u krajnjem na radun
ozbiljnih filozofskih problema. Ne bismo bili spremni da tvrdimo da je
ovakvo iitanje strogo reteno nekorektno, nego jedino da ne ide dovoljno
daleko. Na kraju krajeva, sdda je lako i predstavlja konvenciju nastojanje
da se filozofski i psihoanalitidki koncepti ilustruju primerima iz masovne
kulture. U daljem koraku svojstvo savremene situacije sadrZano je u od-
bacivanju razlike izmedu visoke i masovne kulture, i izjednadavanju sve-
ga u pogledu vrednosti i znataja. Ali, u stvari, Zti.ekovo pravo pitanje
glasi: Na osnovu tega je do3lo do takve konfuzije? U iemu se sastoji taj-
na razlika, izuzelak koji omoguiava univerzalizaciju ekonomskih i estet-
skih vrednosti (jo5 je Marks postavljao isto pitanje sa stanovi5ta svoje op-
Ste koncepcije robnog oblika).

n
rr:,,.P i i.
 U svojoj uobiiajenoj metodi iitanja Lakana preko Stivena Kinga,
Zri.ek ne sugeri5e da King poseduje kljui za Lakana ili da je Lakan ,,sve-
den" na Kingov nivo, kao sarno jo5 jedan sludaj savremene kulture. On ih
prosto ne izjednaiava, nijednog od njih ne gleda kao da poseduje istinu
onog drugog. Umesto toga, svaki se moZe uporediti s drugim upravo na
osnovu toga Sto raskida sa kontekstom dela u kojem bi ista mogla da se
razumeju. To jest, ono Sto ZiZek nastoji da izloZi povezujuii ih zajedno,
jeste ono Sto je ,,u njima viSe od njih samih", neito s onu stranu biografi-
ja njihovih autora, okolnosti kornpozicije njihovih dela ili iak istoriji nji-
hove recepcije i tumadenja.
S tim u vezi kod Zii.eka zapaZamo sledeii paradoks: s jedne strane,
on barata nizom analogija ili uporeclenja (da Lakana moZemo rezumeti
samo preko Kinga, ili da Lakana moZemo iitati u svetu u kojem on op-
stoji na istom nivou na kom jc i King); a s druge strane, nastoji da ta-
kvim poredenjem izloi) nc5to ito r.radilazi taj kontekst ili titanje, neku
vrstu uroclenog jezgra ili firrrrtr.rle koja se u njegovont ukupnom clelu iz-
nenada ponavlja i dogada svaki put prilikom susrcta s pojeclinin'r auto-
rorn ili konceptont. Kako to clruktije fcrrmulisati? U ovclc oclabranim tek-
stovirna i u njegovorn clclu kao cclini, moZemo da ustarnovimo da je Zi-
Zek rnnogo puta nrenjao poziciju. On piie, kao Sto jc istaknuto, Lr nlno-
gomc naizgled ne nrarcci za konzistentnost. Izgleda kao da je aktivnost
pisanja po sebi Zii,ekovrr ()snovna rnotivacija i razlog z-aito r"rop5te piie.
'fo se ogleda u samoj lirrmi njegovog teksta u kojem je neizbeZno saclrZa-
no nepotrebno poslednjc poglavlje, koje se sastoji od raznih vesti (faifs
divers) ili stvari koje ,,se odnose na predmet", poSto je osnovni teorijski
rad knjige priveden kraju. U stvari, Sto je dosta iuclno, ZiZekod nas traZi
da zapazimo samo to ni5tavilo, to ,,nemam-5ta-dir-kaZem", ili ,,prazan go-
vor" koji je u osnovi njegovog teksta. Nazovinro to njcgovim teorijskim
nagonom, ili vi5e tehnidkim jezikom izrai.eno vrstont izraiavanja bez iz-
raZenog.
takli
druge strane, kako ditamo te tekstove
S
- opct, kao Sto snto vei is-
kod Zii.eka zapaLamo izuzetnu konzistcr.rtnust pristupa. On je,
- l) tome je razlog zaito ne bi bilo na mestu razumevanje ZiLeka ni sa sta-
prema sopsfvenim reiima, ,,dogmatski lllozot", koji jc ostao vcran svojim
prvim velikim ljubavima, Lakanu i Hegelu, ocl kojih nikacl nijc odstupio.
Stavi5e, stiiemo krajnje ir-rdan utisak cla bez obzira o ternu Zilek piSe,
ma koliko njegovi primeri bili neverovatni i ekstravagantni, uvek zavria-
va tako 5to govori istu stvar. To je gotovo isto kao kad unapred odreden
12
sistern sledi sopstveni pravac, uprkos preprekama i okolnostima, lidnim
dogadajima iz ZiLekovog liinog Zivota ili svetskoistorijskim promenama.
A to nalazi rzraza u ZiZekovom radu: kada govori o diskursu anaiitiiara
kao ,,orakularnom", s onu stranu tumatenja; besmislenorn Realnom ljud-
skog genoma koji se bez prekida reprodukuje; i besmrtnim knjiZevnim
clelirna kao 5to je llijada, koje nadilazi svakog pojedinog autora. Ovde,
nasuprot prethodn<l pomenutom praznom govoru, imamo vrstu ,,punog
govora", ili da upotrebimo viSe tehnitki jezik, sludaj izretenog bez izri-
conja.
ZiLekovo delo bez sumnje poseduje oba ova kvaliteta. Ono je, kako
izgleda, potpuno unutar kontekstualnih granica, u dosluhu sa savrerne-
nim politiikim dogadajima, pod uticajem njegove sopstvene privatne pa-
tolcrgije, itd. Ali, kao 5to sam Ziirck kaZe, ono je vrsta impersonalne ,,ma-
5ine", forma objektivnog, ospoljenog znanja otelovljenog u neutralnom
nredijumu, koje se beskonadno ponavlja. Kako ove dve strane povezati
zajedno? Kako uskladiti te suprotnosd? Sta je to od ,,Ztteka" Sto se pre-
nosi u svaki tekst, uprkos njegovim greikama, osporavanjima i iskrivlja-
vanjima? MoZda odgovor moZemo naii u jedinstvenoj proceduri laka-
novske klinike. Za Lakana, analiza dolazi do kraja
- to jest, analizovani
pacijent postaje analitiiar u momentu koji se zove prenos fpassel. To
-
irnamo u trenutku kad analizovani pacijenti nastoje da na analitidara, pu-
tem neutralne treie strane, prenesu ono Sto su tokom analize nauiili. Na-
ravno, u meri u kojoj su joS uvek ukljudeni u analizu, oni stvari shvataju
pogre$no, iskrivljavaju poruku, bivaju motivisani nesvesnim nagonima.
l)oruka se zato gubi, a ne prenosi. AIi
- imajuti na umu Lakanol'u po-
ruku da ,,pismo uvek stiZe" upravo na taj naiin analizovani demon-
-
strira svoje znanje o nesvesnom. U tim iskrivljavanjima i preterivanjima,
tr okolnostima i neadekvatnosti izraza, sadrZana je istir-ra koju je potrebno
trtvrditi i preneti. U odredenom smislu, ta ,,iskrivljenja" sr.r istina.
I upravo ta istir.ra se ponavlja kroz ukupno ZrLekovo delo. Ono na
svakom nivou pokazuje i govori o istini te kontingencije i iskrivljavanja.
rroviita kulturolo5kih stuclija kao ni direktno filozofsko razumevanje. Pr-
v,r ne bi bilo primereno zato 5to ne bi vodilo razumevanju Istine sadrZa-
rl, Lr ZiZekovoj metodi; a drugo, zato Sto ne vodi razurnevanju dinjenice
,l.r s"^ do te Istine moZe dodi jedino tom metodom. Zil.ek se ne zadovolja-
r.r prostim nalaZenjem primera za ilustrovanje filozofskih koncepata, i
l3
 ,',
":
tak za redukciju tih koncepata na nivo primera. U oba sluiaja preostaje
"
pretpostavka o nekoj spoljainjoj Istini koja se ilustruje datim primerima.
u stvari, Zitekova stvarna poenta sastoji se u tome da ne mote biti nika-
kve filozofske Istine izvan demonstracije primerom, to jest, njenog iskazi-
vanja. U odredenoj vrsti bezdane samorefleksije
vorima filozofije - a ovde se vraiamo iz-
ZlLekovo delo se sastoji od beskrajnog istrazivanja
- tortnogef njihovih argumenata. Drugadija organizacija materijala, koju za-
uslova sopstvenog diskursa. on preduzima i ispituje neito od'imbecil-
skog medijuma koji obuhvata njegove titaoce, kulturni kontekst, kao i
samog Zi2eka. Upravo zbog toga, konaino, njegovo delo ne treba deliti
na njegove pojmove i primere. o'o glavno nije prosto u tome da se kon-
cepti mogu shvatiti jedino na osnovu primera, nego da su jedini primere-
ni oni filozofski pojmovi koji uzimaju u obzir sopstvene uslove prenosi-
vosti, uvek prenosive uslove u kojima prebiva misao.
To su specifitne kontr,rre Zii,ekovog dela koje smo nastojali da po_
kazemo u ovom izboru i aranzmanu tekstova. Knjigu smo podelili na tri
dela koja odgovaraju progresivnoj ,,konkretizaciji" i specifikaciji materija-
la. U prvom delu, pod naslovom Lakanovske orijentacije, tragamo za po_
tefima Zti.ekove misli, kako sa stanovista njegovog institucionalnog me-
sta i inauguralnih filozof.skih susreta s Lakanom i Hegelorn (ukljutujuii
krajnje radikalne, ali rnolda za sada shvatljive, gestove usmerene ka nji-
hovom izjednaiavanj,, ne zaremarnjuii ekscese obojice). U ovom odelj-
ku takode pratimo zizcl<,,vo nujiire bavljenje metod.roikim pitanjima
koja su pokrenuta pror'iiljanjem Lakana i Hegela u crrugim kontekstima
- bioloikih nauka i masovne kulture. zitekov polemitki predlog, medu-
tim, jeste da nije ret o primeni lakanovske psihoanalize ili hegelijanskog
idealizma na te oblasti sa stanoviita konceptualne superiornosti. Umesto
toga, genetika i masovna kultura su same
io sebi lakanovske i hegelijan-
ske, i obrnuto.
u
drugom delu, naslovljenom Fil.zofija usmerene psihoanalizom,
odabrali smo pet ,,radova u nastajar.rju" koji slede hronologiju zttekovih
glavnih knjiga: ,,Granice semiotiikog prisrupa psihoanalizi" sastoji se od
materijala iz For They Know Not what 'l'hcy Do: Enjoyment as a political
Factor (1991); ,,Ono Sto ubija to i Zivrt dirje", iz: Tarryinu with the Ne_
gative: Kant, Ilegel, and the Critique of ldeology (1993); ,,Hcgcl, l.akan,
Delez: tri ir.rd.a saputnika", iz Metastascs of Enjoyment: Six Essays on
Woman and C,usality (199a); ,,pomraicnje smisla: o Lakanu i dekon-
strukciji", iz T'hc Indivisible Remainder: An Essay on Scheiling and Rela-
t4
t,'tl Motters+ (1996); i ,,Gledi$te paralakse", iz The Paralax View (2006).
Nlia poenta, medutim, sastoji se u tome da ovde izabrani tekstovi nisu
rrrrrrjc kanonski, niti da su samo njihovi provizorni oblici. Naprotiv, raz-
rrratranjem ovih eseja otkriva se da su i te konaine verzlje nastale jedino
nir osnovu arbitrarne odluke, trenutnog postavljanja ili proiivanja lcapi-
prriamo u tim tekstovima, odreduje da argumenti i primeri dobiju druk-
tiia znaienja i nijanse od onih u kasnijim, ozvanidenim verzljama. Zato
srr ti rtrkopisi ,,prazn|" i predstavljaju puke izraze onoga kako su bili izve-
u datom trenutku; a ipak svaki od njih je u najveioj meri veran
tlt:rri
,,honadnom" obliku i konzistentan sa ZiZekovim delom kao celinom.
U treiem delu, Fantazija ideologije, prihvatamo se ,,privilegovanog"
l,r.inrera Zl\rckove metode: analize ideologije. To, po svom smislu, pred-
slavlja ZiZekov osnovni doprinos savremenoj teoriji
- dovodenjem u ve-
ztr Marksa i Lakana u poku5aju da se razume kako danas ideologija, u
rraizgled postideolodkom svetu, joi uvek funkcioni5e
- a ipak sve Sto Zi-
i.ek pritom kaLe moi.e se naii na drugim mestima u njegovom delu: u
ochrosu mu5kog i Zenskog, u druitvenosti kao suprotnosti, u pitanju anti-
scn.ritizma, i iak u operama Riharda Vagnera. Drugirn reiima, analiza
itlcologije za ZrLeka ne predstavlja centralni koncept, vei samo jedan od
prirnera. Ali, ona predstavlja sam nadin da koncepti (ili ono Sto on nazi-
va gospodarima-oznaiiteljima) mogu da se shvate samo kao primeri, a
lrrimeri nastoje da uzurpiraju ili hegemonizuju ostale primere i da na taj
nltin postanu koncepti koji sadinjavaju osnovne operacije ideologije. Iz
Iog razloga ideoloiki ,,primer", kao Sto je Vagner, takode moZe da funk-
t ioni5e kao kritika ideologije, to jest, moZe da nam omoguii da o njoj
lirrvorimo \zpoziclje koja joj je spolja5nja (s ovim u vezi, vidi esej ,,Zaito
;c Vagner wedan oduvanja"). Vagner nikada nije prosto ,,Vagner": uvek
postoji neito ,,u njemu $to je veie od njega samog", o iemu moZemo da
rrrislimo kao o,,konceptu" [Vagnera], ili, neka nam bude dopu5teno da
l<rrlcmo, kao o njegovom simptomu. Time se osvetljava neukidiva razlika
rzrnedu ZiLeka i svakog vulgarnog istoricizma. U iznenadujuiem kontra-
.,ltr u odnosu na kulturolo5ke studije imperativ da se stvar uvek kontek-
* Prevodi gornjih naslova, redom: Zato ito ne znaju ono ito rade: uZivanje
l,,topolitiiki iinilac; Odugovlaienje sa negativnim: Kant, Hegel i kritika ideologijc:
\lrtt$taze uiitanja. Sest ogleda o \eni i uzroinosti, Nedeljivi ostatak: Ogled o Se-
Itttltr i stvarima sa njim u vezi. prev. t.
- Prim.
l5
t^ t,: a)
 1;'':-1

,:.,. 'J"ilr' .:,;,.'.':.::'..:1/'..|'-'.|':}'f-1|:'|!,:'Fl-llj,..

stualizuje, ili iak u odnosu na dzejmsonovsko ,,uvek istorizuj!", ziLekovo lirtlrrLr preradu koncepata, primera ili tak aktuelnih proznih odlomaka
fundamentalno naielo je uvek usmereno na dekontekstualizi,aciju. .,to, koliko i sve drugo, svedode o ponovljenim nastojanjirna da se doseg-
Ali, to
ne znati izbegavanje istorije ili imperativa konteksta, .r"go up.nro n(' srnlil Stvar. Kao Sto to kaZe marksistiiki kritiiar kulture Fredrik
poku-
, Saj da se unutar samog konteksta izloLi ono dto se ne rnoze
istorizovati ili l)zcjrrrson, pozivajuii se na Bertolda Brehta
kontekstualizovati. To ie re6i, da se izloZi ono na osno\.u iega se misli - koji ie ZtLeku vaian oslo-
da n;rc istinski hegelijanski motiv ne leZi u mistiinom Apsolutnoilt zna-
su istorija i kontekst po sebi nepotpuni, ili da jesu ,,ne-celo,'. -
rrjrr, nego u praksi koja postaje su5tinska i vredna sama za sebe:
Kao 5to smo obrazlagali tokom iitavog izlaganja, ZiZek dovodi u pi_
tanje tu ekonomiju u iijem okviru je sve svodljivo na nivo primera (bilo Tako [brehtovska] aktivnost po sebi predstavlja jednu od odlika zna,
kao puki patoloski efbkat objektivnih zivotnih okolnosri, ili kao kontin- nja i umetnosti kao onih koji se vraiaju u ono 5to je korisno: ,,sredstva" in,
gentni element unutar ad hoc improvizacije tekstova, kao sto je sluiaj lrcrentna kretanju korisnog sporo se zaokruZuju u jedan cilj po sebi -- a
u ipak ne u prazan formalistidki cilj, ne u cilj,izgovor, ,,bilo koju" staru svrhu
poststrukturalizmu). Takva redukcija, kao sto smo ukazivali, implicitno
koje se podseiamo kako bismo bili u stanju da sebe odrZavamo u aktivno-
skriva Istinu na osnovu koje se sudi o svemu i koja r-r strr-rkturnom pogle-
sti: nego, pre, u supstantivno i hegelijansko podudaranje sredstava i ciljeva
du ostaje spolja5nja. Nasuprot toj ekonomiji _ kao ito postaje jasno u na takav nadin da aktivnost sama po sebi postaje vredna iinjenja; imanen-
treiem odeljku knjige, gde Zi'zek razmatra odnos izrnedu logike cija i transcendencija postaju nerazluiive (ili se, ako tako hoiete, njihove
jkog" i 'mu_
,,Zenskog"
- koncept Istine u njegovom crelu nc ii.i nekakav iz-
uzetak, niti tzraLava Istinu spoljainju u ocrnosu na p.rcdak stvari,
suprotnosti prevazilaze); ili, drugim redima, ,,srvar po sebi" se pojavljuje.
,,Die Sache selbst"...
nego
pre totalitet koji, po sebi, nije sveobuhvatan. Drukiije reic'o, kocl Zizeka
(Frederic |ameson, Brecht and Method,
izva' domena Istine nema niiega (doslovno sve moze cra sc te.retizuje), London and New York, Verso, 1998, pp. 3-a)
ali ta Istina nikad ne moze da se iskaze izvan svojih iskrivrjavanja i pri-
mcra' 'l'o je, da upotrebimo jezik kojem se ziLek red,ov,. v.rdir (vidi,
na
primer'
',stvarnost polne razlike"), pristrasno, jeclnostra.., zai.teresova- .-1.1.{).1

no, ali upravo iz tih razloga univerzalno, sveobuhvatn., ono iemu je

sve
podvrgnuto (ukljuiujuii njegom sopstvenu poziciju izrai.avanja).
To je poenta koju ZiZekovi komentatori ne shvataju kada mu daju
za pravo ili ga kritikuju kao filozofa ili ikonoklasta pop kulture.
Razrog je
u tome 5to oni neizbeZno gube iz vida naiin na koji zii.ekte kategorije
povezuje u promi5ljanju onoga Sto tini okvir samog miiljenja (Sto je
po_
duhvat koji u sfvari karakteriie filozofiju od samog poietka, ne samo
kao
neku vrstu interdisciplinarnog poduhvata nego i kao pokuiaj artikulacije
tog praznog prostora odakle dolaze sve discipline, ukljuiujuii njegovu
sopstvenu). Drugim reiima, mnogi naiini na koje
ie ZiZek clo sada bio
ditan bili su, da se podsetimo Hegera, samo ,,izbegavanja stvari po
sebi".
Ali, da ovde budemo jasni: ta ,,stvar po sebi" nije noumenalna ilr teoro-
Ska krajnja taika koja potajno odreduje na5e iinove i prema kojoj su
usmereni svi naii svetovi, nego je pre samo kretanje prema toj
krajnjoj
taiki; ono nastaje jedino kroz refleksiju tog cilja, u samoj praksi. Ovom
knjigom nastojimo da pokaZemo praksu Zii.ekovog dela: kao na nepre-

l6 ',r;
t7
 ,'.
PREDGOVOR AUTORA

Neljudsko

U prvoj polovini 2003. godine proiitao sam dve zanimljive prite

,lrjavljctre u medijima. fedan Spanski istoriiar umetnosti je otkrio prvu
ul)()trebu moderne umetnosti kao smiSljenog oblika torture. Kandinski i
l,'lt', kao i Bunjuel i Dali, bili su inspiracija u planiranju niza tajnih ielija
r soba za muienje izgradenih u Barseloni 1938. godine; te takozvane
.,olrojene ielije" bile su delo francuskog anarhiste Alfonsa Laureniiia
(slttvcnatkog prezimena!), koji je ,,psihotehniikim torturama" dao svoj
,loprin6s borbi protiv Frankovih snaga.t Celije su bile oslikane pod inspi-
r,rtijom idejama geometrijske apstrakcije i nadrealizma kao i teorija avan-
1i:rrrlne umetnosti o psiholoSkim uticajima boja. Kreveti su bili postavlje-
rri pod uglom od 20 stepeni, tako da je spavanje na njima bilo gotovo ne-
rntrguie, a zidovi telija 6 stopa puta tri stope bili su proiarani ciglama i
ostulim geometrijskim oblicima kako bi zatvorenike onemoguiili da se
l.rciu napred i nazad. fedino im je preostalo da bulje u zidove koji su bili
rsl<rivljeni i prekriveni halucinogenim oblicima kupa, kvadrata, ravnih li-
rrijir i spirala, uz koriS6enje trikova na osnovu Sirokog dijapazona boja i
1,r'rspektive iija svrha je bila izazivanje mentalne konfuzije i stresa. Sve-
tkrsni efekti su tak stvarali utisak da se halucinogeni oblici kreiu po zi-
,lovima. Laurendid je prednost davao zelenoj boji zato 5to ona, prema
rr;t'govoj teoriji o psiholo5kim udincima razliiitih boja, kod zaForenika
tt.t't)va melanholiju i tugu.
Prema drugoj priii, Valter Benjamin se nije ubio u selu na Spanskoj
1,r.rnici 1940. godine, iz straha da bi mogao da bude vraien u Francusku i

I Vid. Giles Tremlett, ,,Anarchists and the fine art of torture", Guardian,
jlnuar 2003.

l9
padne Saka nacistidkim agentima
- nego su ga ubili staljinistidki agenti.?
Nekoliko meseci pre smrti, napisao je ,,'leze o filozofiji istorije", kao
kratku, ali razornu analizu gre5aka marksizma; u to vreme mnogi koji su
isprva bili lojalni sovjetskom reZimu oslobodili su se iluzija Sto se tite
Moskve, zbog pakta Hitler-Staljin. U skladu s tim, Benjamina je ubio je-
dan od ,,ubica", staljinistidkih agenata regrutovanih iz redova socijalistii-
kih intelektualaca. Krajnji uzrok njegove eliminacije bio je kofer koji je
privijao uz grudi dok se kroz Pirineje probijao prema Spaniji: u njemu je
nosio remek-delo na kojem je radio u Bibliothdque Nationale u Parizu, a
koje je bilo elaboraclja ,,Teza". Potom je rukopis poverio drugu izbeglici
koji ga je, toboZe, izgubio u vozu na putu od llarselone do Madrida...
Ono Sto ove dve pride imaju zajednidko nije sadrZano samo u izne-
nadujuioj vezi izmedu visoke kulture (vrhunske umetnosti i teorije) i
najniZeg nivoa brutalne politike (mutenja, ubistava). 'l'a vcza, u odrede-
nom smislu, tak i nije toliko neoiekivana kao Sto bi moglo da izgleda:
dak i nije najlrrlgarnije zdravorazumsko shvatanje da posntatranje ap-
straktne umetnosti (kao Sto je slulanje atonalne muzikc) za sluSaoca
predstavlja mudenje (lako je, u istom duhu, zamisliti zatvor u korne su
zatvorenici neprekidno rzloi.eni atonalnoj muzici)? S druge strarne, ,,du-
blji" sud kaZe da Senberg, u svojoj muzici, vec tumadi uZase holokausta i
masovnog bombardovanja pre nego su se isti stvarno dogodili... Ali,
istinska veza izmedu ovih priia mnogo je radikalnija i vi5e uzncrnirujuia:
ono Sto se njima uspostavlja jesu nemoguti kratki spojevi nivoa koji ina-
ie, iz strukturnih razloga, uop5te ne mogu da dodu u medusobni dodir.
(Prosto redeno, recimo, nemoguie je da ono Sto simbolizuje ,,Staljin" de-
luje na istom nivou na kojem deluje ,,Benjamin", to jest, da se istinska
dimenzija Benjaminovih ,,Teza" shvati iz staljinistidke perspektive...) Ilu-
zija na koju se oslanjaju obe pride u kojoj se oba fenomena stavljaju
na isti nivo
-
u strogom smislu je homologna s onim Sto je Kant nazvao
- t
,,transcendentalnim prividom", gre5kom usled upotrebe istog jezlka za
uzajamno neprevodive fenomene koji se jedino mogu shvatiti glediStem
paralakse, konstantnim pomeranjem perspektive izmedu dve taike medu
kojinra nisu moguii ni sinteza ni posredovanje. Prema tome, nema nika-
kvog oclnosa izmedu dva nivoa, kao ni zajednitkog prostora
- i mada su
P.vcz.ani, oni su takoreii suprotne strane Mebijusove trake. Susret izme-
' Vi.l. Stuart feffries, ,,Did Stalin's killers liquidate Walter Benjam
v('r, t{. iul -l(X) 1.
20
,lrr lcnjinistiike politike i moderne umetnosti (oliden u snu o Lenjinovom
- ,,rrsrctu s dadaistima u ciriSkom kafeu) strukturno je nemogui; radikalni-
t( uzev, revolucionarna politika i revolucionarna umetnost kreiu se u r
fe-
r.rzliiitim vremenima
- mada su povezane, one iine dve strane istog
/
n()n)eua koje, kao upravo dve strane, nikad ne mogu da se spoje.r ViSe je
otl istorijske iinjenice kada, u stvarima umetnosti, lenjinisti najviSe cene
l.l:rsii.nu umetnost, dok su mnogi modernisti bili polititki konzervativci i
i,rli protofaSisti. To nije gotova lekcija o vezi izmedu Francuske revoluci-
1,' i ncrnaikog idealizma; mada oni dine dve strane istog istorijskog mo-
rrrt'ntn, oni nikada ne mogu direktno da se sretnu, to jest, nemadki ideali-
z,rrrr jcclino moZe da nastane u ,,nazadnim" nemadkim uslovima u kojima
,;,' rrc dogada nikakva revolucija.
Ukratko reteno, ove dve anegdote kao zajednidko dele dogadaj ne-
I't('nlostivog paralaktidkog jazaa - i moj ukupan rad predstavlja kruZenje
rrlio ttrg jazakoji razdvaja |edno od sopstva, za koje lakanovsku oznaku
1'rt'tlstavlja Realno.s U razliiitim domenima savremene teorije postoji di-
r.rv rriz modaliteta tog laza paralaksa neurobiologije (shvatanje da kada
z.rlrrzirrro ispod lica u lobanju, ne otkrivamo ni5ta, ,,nema nitega", izuzev
je jaza rzmedu
rrr,ritlane mase
- to gotovo nemoguie zadrLati unutar
'.rrrisla i iisto Realnog); paralaksa ontoloike razlike, ili nesaglasnosti izme-
,lrr ontiikog i transcendentalno-ontolo5kog (nije moguie redukovati on-
loloil<i horizont na ontiike,,korene", a takode nije moguce izvesti ontit-
l.i tlornen iz ontolo5kog horizonta, to jest, transcendentalna konstitucija
rrrit' kreacija); paralaksa Realnog (lakanovsko Realno nije pozitivno-sup-
.,t.rrrcijalno konzistentno, ono je samo jaz izmedu mno5tva perspektiva o
t,rrrre ); paralaktiina priroda jaza izmedu ielje i nagona (zamislimo da po-
- na primer, da do-
y, tlirrac poku5ava da izvrSi prost manuelni zadatak
lrv.rti objekt koji mu uvek iznova izmiie: u momentu kada menja stav,
, - ,/
t Moida bi najjezgrovitija definicija
revolucionarne utopije biia ta da je to
,lrrri;tvcni poredak u kojem vi5e ne bi bilo te dualnosti, tog paralaktidkogjaza
-
l,rr)\t()r Lr kojem bi Lenjtn mogao da se sretne i raspravlja s dadaistima.
'r Pri bliZem pogledu, postaje jasno kako sAm odnos izmedu te dve pride
l,r.rlslavlja odnos paralakse: njihova simetrija nije dista, po5to se Laurendideva
.rrr, lrlot:r odnosi na politiku (politidki teror i torturu), upotrebom moderne umet-
rr,,.tr liao komidne protirteZe, dok se Benjaminova anegdota odnosi na,,visoku
r, ,'r 1u , rrpotrebom, tome nasuprot, Staljina kao komidne protivteZe.
in?." Obser- ' Ovde bih istakao svoju duboku zahvalnost Kohinu Karataniju, Transcri'
rt,lrtr: ()n Kant and Marx, Cambridge, MA, MIT Press, 2003.
2l
 ' t l - '
--,, :
kada zadovoljstvo nalazi'utpuf.o- ponu,ripnlu neuspeinog zadatka [da
dohvati objekt, koji mu neprekidno izmiiel on se pomera od Zelje ka na-
gonu);6 paralaksa nesvesnog (nedostatak zajednidkog merila za dva aspek-
ta Frojdove teorijske zamisli, njegove interpretacije formacija nesvesnog
[Tumatenje snova, Psihopatologija svakodnevnog Zivota, Dosetka i njen
odnos prema nesvesnoml i teorije nagona fEsej o seksualnosti]); sve do
-
5to ne reti
- paralakse [pomeraja] vagine (pomeranja od krajnjeg objek-
ta seksualne penetracije, otelovljenja misterije seksualnosti, ka samom or-
ganu materinswa [radanja]).
I na kraju, ali ne manje znaiajno, trebalo bi pomenuti paralaksu
statusa filozofije kao takve. Od samih svojih poietaka (jonskih presokra-
tovaca) filozofija se javljala u meduprostorima supstancijalnih zajednica,
kao misao onih koji su se nalazili u poziciji ,,paralakse", a da nisu bili u
stanju da se u punoj meri identifikuju ni sa jednim pozitivnim drultve-
nim identitetom. To je ono Sto nedostaje u Hajdegerovom objaSnjenju:
put od njegovih voljenih presokratovaca nadalje, filozofiranje ukljudeno u
,,nemogu6u" poziciju izmeitenu u odnosu na bilo koji identitet zajednice,
bilo da je red o ,,ekonomiji" u smislu organizacije domaiinstva ili polisa.
Poput procesa razmene, prema Marksu, filozofija se pojavljuje u intersek-
ciji izmedu razlititih zajednica, u krhkom prostoru izmedu raz-mene i sa-
obraianja, prostoru kojem nedostaje pozitivan identitet. Nije li to naroti-
to jasno u sluiaju Dekarta? Utemeljujuie iskustvo njegove pozicije uni-
verzalne sumnje upravo je ,,multikulturno" iskustvo o tome kako neiija
tradicija nije bolja od onoga Sto se pokazuje kao ,,ekscentriina" tradicija
drugih:
Po5to sam jo5 u gimnaziji naudio da se ne moie zamisliti i3ta 3to bi
bilo iudnovatije i
malo verovatno a da to nije zastupao neko od filozofa,
kasnije sam, tokom svojih putovanja, uvideo da svi dija oseianja su suprot-
na na5im ipak nisu nuZno varvari i divljaci, vei da svoj razum koriste u
istom ili dak vetem stepenu od nas. Takode sam razmiSljao o tome kako
isti dovek po umu i duhu moZe da postane razlidit, u zavisnosti od toga da
li je od detinjstva odgajan medu Francuzima ili Nemcima, ili je ceo Zivot
proveo medu Kinezima ili ljudoiderima. Slidno tome i u modi odevanja za-
pazio sam da se iste stvari, koje su nam se svidale pre deset godina i koje
ie nam se verovatno svidati ponovo za deset godina, danas dine kao ekstra-
6 Nagon, tako gledano, nastaje kao strategiia sticanja profita iz samog neu-
speha da se ostvari Zeljeni cilj.
22
): '' i
vagantne i smeine. Shvatio sam i to da u velikoj meri bivamo uvereni na
osno!'u obiiaja i primera, viSe nego na osnovu izvesnog znarila, a da ipak,
tome uprkos, glas veiine nije dovoljan dokaz bilo kakve vrednosti istina
koje se teZe otkrivaju, po3to je verovatnije da do njih pre dolazi pojedinac
nego ditav narod. Poito, medutim, ne mogu da izaberem nikog dija bi mi
mi5ljenja izgledala kao bolja od miSljenja ostalih, bio sam primoran da sam
preduzmem rukovodenje sobom.T
Tako Kohin Karatani [Kojin Karatani] s pravom istiie nesupstanci-
jalni karakter cogita: ,,O\o se ne moZe pozitivno iskazati; pre nego 5to je-
ste, njegova funkcija je izgubljena".s Cogito nije supstancijalna stvar, nego
tisto strukturna funkcija, prazno mesto (kod Lakana, S)
- kao talryo,
ono moZe da se pojavi jedino u meduprostoru supstancijalnih sistema za-
jcdnica. Veza izmedu pojave cogitai dezintegracije i gubitka supstancijal-
nih identiteta zajednice na taj nadin je iskonska i to eak viSe vaZi za Spi-
nozu nego za Dekarta: mada Spinoza kritikuje kartezijanski cogito, ofi ga
liritikuje kao pozitivan ontolo5ki entitet ali implicitno ga u potpunosti
- ko
lroclrZava kao ,,poziciju izretenog", onoga govori iz radikalne sumnje
lrrerna sebi, podto on, iak i viSe od Dekarta, govori iz druitvenog medu-
l)rostora koji nije ni jevrejski ni hriSianski.
Spinoza je u potpunosti ,,filozof kao takav", sa subjektivnim stavom
tlvostrukog otpadnika (po5to je ekskomuniciran iz zajednice otpadnika
zapadne civilizacije); Sto je razlog zaSto se on moZe uzeti kao paradigma
koja nam omogu6ava da otkrijemo tragove slidnog izme5tanja
- njiho-
vog statusa u zajednici koji karakteriSe ,,i5daienost" prisutnog u sluia-
-
jtr svakog drugogvelikog filozofa, sve do Niiea, koji se stideo Nemaca i s
l)or.rosom isticao svoje navodno poljsko poreklo. Zafilozofa etnidko pore-
lil<r, nacionalni identitet, itd., naprosto nisu kategorije istine, ili izraLeno
liantovskim jezikom, kada reflektujemo svoje etniike korene, bavimo se
l, r i v atnom up otreb om uma, ograniteni kontingentnim dogmatskim pret-
l,ostavkama - to jest, delamo kao ,,nezreli" pojedinci, a ne kao slobodna
llrrclska biia koja borave u dimenziji univerzalnosti uma. To, naravno, ni-
7 Rene Descartes, Discours de la mdthode/Discourse on Method: Bilingual
I:rlilion with an Interpretative Essay, trans. George Heffernan, Notre Dame, Uni-
r, rsity of Notre Dame Press, 1994, p. 33. [U neito drukdijoj verziji ovaj odlomak
',, n)oie naiiuRasprava o metodi, prevod s francuskog R. Sajkovii, Srpsko filo-
r,,l:l<o druitvo, 1952, str. l8l-2. Prim. prev.l
8 Karatani, Transcritique, p.-134.
!)
23
posto ne znati da treba da se stidimo svojih etnidkih korena; moZemo da
ih volimo, njima se ponosimo, zbog povratka kudi moZemo da oseiamo
tinjenica da je sve to u krajnjem sludaju ne-
toplinu oko srca
-je ali ostaje
vaZno. Pravi stav stav svetog Pavla koji je, mada ponosan na svoj pose-
ban identitet (Jevrejina i rimskog gradanina), ipak bio svestan da, u oso-
benom prostoru hriSianske apsolutne istine ,,ne postoje ni fevreji ni Gr-
ci...". Borba koju je vodio nije bila prosto ,,univerzalnija" od borbe etnit-
kih grupa izmedu sebe; to je bila borba koja podleZe sasvim druktijoj lo-
gici, koja vi5e nije logika samoidentitne supstancijalne grupe koja se bori
protiv druge grupe, nego logika suprotnosti koji, poput dijagonale, prola-
zi Woz sve posebne grupe.
Bilo bi lako da ovde osporavamo stav da navedeni kartezijanski
multikulturni odlomak i relativizovanje pojedinadne pozicije predstavlja
samo prvi korak, u vidu odbacivanja nasledenih miSljenja, Sto bi trebalo
da nas vodi ka apsolutnoj izvesnosti filozofskog znanja - Sto bi bilo na-
puitanje laLnog doma da bismo do5li do svog istinskog doma. Konadno,
nije li i Dekartovo otkrite cogita sam Hegel uporedio sa mornarom koji,
posle lutanja morem, konaino u daljini zapai'a kopno? Nije li to kartezi-
jansko beskuini5wo, na taj naiin gledano, upravo varljiv stratelki potez?
Zar tu netnamo posla s hegelovskom ,,negacijom negacije" - Auftebun'
gom laLnog tradicionalnog boraviSta u konaino nadenom pojmovno isti-
nitom zavidaju? Nije li, u torn smislu, Hajdeger bio u pravu kada je s
odobravanjem navodio Novalisovo odredenje filozofije kao deZnje za po-
slednjirn istinskim zavidajern? U svrhu osporavanja svakog takvog Pogre-
Snog razumevanja potrebno je da navedemo dve stvari. Prvo, sam Kant je
jedinstven s obzirom na to pitanje: u njegovoj transcendentalnoj filozofi-
ji, bezavidajnost ostaje neukidiva, tako da ostajemo vedno razdvojeni,
osudeni na krhku poziciju izmedu dve dimenzije i na ,'prostor vere" bez
ikakve garancije. Drugo, jesu li ove stvari s Hegelom zaista tako jasne?
Nije li, Sto se Hegela tide, taj novi ,,zavitaj", na neki natin sama bezavi-
tajnost, upravo otvoreno kretanje negativiteta?
Kao ih.rstraciju moZemo da uzmemo slededi, naroiito morbidan vic.
Pacijent u veiikoj bolnidkoj sobi s mnogo kreveta Zali se doktoru na ne-
prekidnu buku koju prave ostali pacijenti, 5to ga dovodi do ludila. Dok-
tor mu kaZe da se tu ne moZe udiniti ni5ta; ne moZe se zabraniti pacijen-
tima da iskazuju svoj oiaj, po5to svi znaju da ie umreti. Prvi pacijent na
to uz.vrata: ,,Zaito ih onda ne smestite u posebnu sobu za umiranje?" Na
., ,l
to mu doktor mirno i bezobzirno odgovara: ,,Ali, ovo je soba za umira-
nje...".Za5to svako ko zna ne5to malo o Hegelu odrnah u ovom vicuza-
paZa ,,hegelovsku" poentu? Razlog je upravo u zavr5nom preokretu, po
kojem biva dovedena u pitanje pacijentova pozicija: kada shvati da je i
liino ukljuden u sam niz u odnosu na koji je Zeleo da odrZi distancu.
Najiedii naiin zastupanja aktuelnosti Hegela, to jest, njegovog spa-
sarvanja od prigovora da mu je sistem samo sludaj potpuno demodiranog
rnetafizidkog ludila, sadrZan je r.r pokuiaju da ga iitamo tako da usposta-
vimo normativne uslove ili pretpostavke naSih saznajnih i etidkih stavo-
va: Hegelova logika nije sistem univerzalne ontologije, nego je upravo si-
ster"natska upotreba svih raspoloZivih nadina kojima iznosimo tvrdnje o
torne 5ta jeste, kao i inherentnih nedoslednosti tih nadina. Prema ova-
l<vorn turnadenju, Hegelovo polazi5te sadriano je u tinjenici koja kaZe da
jc osnovna struktura ljudskog duha samorefleksivna; iovek ne dela na-
l)rosto, nego (moZe da) deluje u pravcu slobodno i racionalno izabranih
rrormi i motiva; to znati da, u svrhu obja5njenja naSih stavova i iskaza,
rrc moZemo prosto da referiramo na neke pozitivne tinjenice (prirodne
zrrkone i procese, boZanski um, volju boZju, itd.)
- svaka od ovih refe-
rerrci mora da se opravda, odnosno na neki nadin mora da se objasni nji-
Irova normativno obavezujuia snaga. Problem s ovim elegantnim re5e-
njcrn se sastoji u tome 5to je ono, nasuprot robusnom neposredno me-
llllzidkom iitanju Hegela kao zagovornika strukture Apsoluta, mnogo
:;ltromnije: njime se Hegelova logika preiutno svodi na sistem globalne
r'pisternologije svih mogutih epistemolo5kih stavova, a ono Sto se gubi je-
stc ukr5tanje epistemoloSkog i ontoloSkog aspekta, natin na koji je sama
,,r'ealnost" zahvaiena kretanjem naieg znanja o njoj (ili vice versa, kako je
rrrie znanje realnosti ukljuteno u samu realnost, poput novinarako)i za-
;r'tlno s jedinicama armije SAD ulaze u Irak).
I-inijama te konstitutivne ,,bezavidajnosti" filozofije moguia je reha-
Irilitircija Kantove ideje kosmopolitskog,,svetskog gradanskog dru5tva"
\ ll cltbilrgergeselkchaft), koje ne predstavlja tek pro5irenje drZavljanstva
n.rt'irrnalne drLave do drZavljanswa globalne transnacionalne drZave; ume-
'.t() [oga, ona ukljuiuje kretanje od principa identifikacije s ,,organskom"
, trrrikom supstancom, aktualizovanom u posebnoj tradiciji, ka radikalno
,lrrrkiijem principu identifikacije. Podsetimo se Delezovog []ules Deleu-
r, I pojma op5te singularnosti kao suprotnosti trijadi pojedinatnost-po-
'., lrrrost-opStost
- ta suprotnost upravo predstavlja suprotnost izmedu
I .rrrtrr i Hegela. ZaHegela je ,,svetsko gradansko druiwo" apstraktan po-
25
 a),1:t/ft,(j.)U
t'l' ./ i
' :L !"::'tl.-
t
^ ,..

-/ / l1 --'
:)l
jam bez supstancijalnog jer mu nedostaje Posredovanje poseb-
sadrZaja,
nog i prema tome sila pune stvarnosti, to jest, on ukljuauje apstraktnu
identifikaciju koja supstancijalno ne zahvata subjekt; jedini put da bi in-
dividua stvarno utestvovala u opitem humanitetu, Prema tome, ide pu-
tem pune identifikacije s posebnom nacionalnom drZavom (,,|a sam io-
vek jedino ako sam Nemac, Englez...").e Za Kanta, nasuprot tome, ,,svet-
sko gradansko dru5tvo" oznatava paradoks opite singularnosti, pojedi-
nadnog subjekta koji odredenom preiicom premo5tuje posredovanje po-
sebnosti tako 5to direktno utestvuje u opitosti. Identifikacija s opitoSiu
nije identifikacija sa sveobuhvatnom supstancom (,,ljudsko5iu"), nego s
univeralnim etiiko-politidkim principom
- op5te religioznog kolektiva,
nauinog kolektiva, globalne revolucionarne organizacije, koji su u princi-
pu svima dostupni. To je ono 5to Kant, u duvenom odlomku spisa ,,Sta je
Prosveienost?", podrazumeva pod,,javnim" nasuprot,,privatnom":,,pri-
vatno" nije ne5to lidno nasuprot vezama individue s drugima, nego uPra-
vo institucionalni poredak zajednice na osnovu kojeg se pojedinac poseb-
no identifikuje; dok ,,javno" tini transnacionalna op5tost upotrebe uma.
Paradoks je onda sadrian u tome Sto pojedinac uiestvuje u univerzalnoj
dimenziji ,,javne" sfere upravo kao pojedinadni individuurn izclvojen iz
svoje supstancijalne identifikacije u zajednici ili njoj suprotstavljen
- po-
jedinac je istinski univerzalan jedino kao radikalno singularan, u medu-
prostorima identiteta u zajednici. I ono 5to nalazimo na kraju tog puta je
ateizam
- ne u vidu smeino patetiinogbo2anskog,
spektakla herojskog prkosa Bo-
u skladu s Brehtovim
gu> nego u obliku uvida u beznaiajnost
gospodinom Kojnerom:
Neko je gospodina Kojnera pitao postoji li Bog. Gospodin Kojner je
rekao: Preporudujem vam da razmislite o tome kako bi se promenilo vabe
ponadanje u zavisnosti od odgovora na to Pitanje. Ako se ne bi promenilo,
moZemo da odbacimo pitanje. Ako bi se promenilo, onda mogu da vam
pomognem barem utoliko 5to mogu da vam kaZem: vei ste odludili, Bog
vam je potreban.ro
e Nije li, medutim, Hegelov totalitet takva ,,organska" Celina koja podiva
na posebnosti kao posredovanju izmedu op5teg i pojedinadnog? Nije li, tome na-
suprot, (ne)duvena,,protivreinost" koja pokreie dijalektiako kretanje upravo pro-
tivrednost izmedu ,,organske" Celine (strukture OIp5te]-PIosebno]-PIojedinad-
nol) i singularnosti koja direktno posredovanja
- 3,bez
r0 Bertold Brechl, Prosa, Band - predstavlja op5tost?
Frankfurt, Suhrkamp Verlag, 1995, S. 18.
:
Breht je ovde u pralu: nikad ne moZemo direktno da biramo izme-
du teizma i ateizma, posto je izbor kao takav vec lociran u oblast verova-
nja. ,,Ateizam" (u smislu odluke da se u Boga ne veruje) je bedan, pate-
tiini stav onih koji iele Boga, ali ne mogu da ga nadu (ili koji su ,,pobu-
njenici protiv Boga"). Istinski ateista ne bira ateizam: za njega, samo pi-
tanje nema znaiaja
- to je stav istinski ateistiikog subjekta.
Standardan krititki postupak danas se sastoji u mobilizaciji suprot-
nosti ljudskosti i subjekta: pojam subjektivnosti (samosvesti, samopostig-
nute autonomije, itd.) simbolizuje opasnu hybris, volju za moii, koja za-
magljuje i iskrivljava autentidnu suStinu ljudskosti; zadatak je, prema to-
me, da se su5tina iovetnosti misli izvan domena subjektivnosti. Ono Sto
je Lakan nastojao da izvr5i iini se da je upravo suprotno od tog stan-
dardnog postupka: u svim svojim velikim interpretacijama knjiZevnih de-
la
- od Edipa i Antigone, preko De Sada, do Klodela - on traga za tat-
kom na kojoj ulazimo u dimenziju ,,neljudskog", tqiku na kojoj se .ljud-
skost" raspada, tako da sve 5to preostaje jeste iist subjekt. Sofoklova An-
tigona, De Sadova fulija, Klodelova Sinja
- sve su to figure takvog ,,ne-
ljudskog" subjekta (nasuprot svojim,,ljudskim" protivprimerima: Ismeni,
fustini...). Da parafraziramo Nidea, ono Sto bi trebalo da se smatra za
problematiino jeste ono je 5to je u nama ,,ljudsko, isuvi5e ljudsko". Ne
treba se plaiiti da se taj uvid takode primeni na politiku: suvi5e je jedno-
stavno otpisati naciste kao neljude i 2ivotinje stvarni problem s njima
jc upravo u tome Sto su bili ,,ljudski, isuvi3e -ljudski".
sudbina jednog r,u.or ro'J.,",;", ;"-*istiikog revotucionara sto-
ji kao savr5ena metafora za siedeii dogadaj iz istorije staljinizma. Godine
1943. kada je kapitulirala Italija, on je predvodio pobunu jugoslovenskih
z.rrtvorenika u konclogoru na ostn'u Rab: pod njegovim vodsfvom 2000
izgladnelih logora5a razoru|alo je 2200 italijanskih vojnika. posle rata,
bio je uhapden i poslat u komunistiiki konclogor na obliZnjem Golom
,rloku. Dok je tamo boravio, bio je 1953. s ostalim logora5ima mobilisan
rr izgradnji spomenika u tast desetogodiSnjice pobune na Rabu
- ukrat-
li.o, zatvorenik komunista gradio je spomenik samom sebl, odnosno po-
I'rrrri koju je predvodio... Ako poetska (ne pravda, vei pre) nepravda ne-
',to znadi onda je to bilo sledeie: nije li sudbina ovog revolucionara sud-
I'rna iitavog naroda pod staljinistiikom diktaturom koji je, prvo, herojski

26
i -tt \ :.- - .t
27
A
5
G
sru5io stari reZim u revoluciji, da bi potom, porobljeni novim pravilima,
bio prinuden da grade spomenike sopstvenoj revolucionarnoj proSlosti?
Revolucionar o kome je ret na taj nadin je ,,opSta singularnost", pojedi-
nac tija sudbina predstavlja sudbinu svih.
Moja zahvalnost Reksu Batleru i Skotu Stivensu za njihov rad na
ovom izboru tekstova je bezgranidna. Ipak, Zeleo bih da je posvetim sta-
rom slovenatkom komunisti.

Deo I
LAKANOVSKE ORIJENTACIJE

28
 l;'1 ::t. ::: '11." ' 'i
IIa'..:l i.lt; r": ./r

g'.::-. /,'' t !':'t ,', ." 1,'1 ' .l it t.)

t:?i 1ol
l.

UDRUZENIE ZA TEORIJSKU PSIHOANALIZU U

JUGOSTAVIII: INTERVJU S ERIKOM LORENOM*

Erik Loren: Sta je svojstveno za vaiu grupu?

Slavoj hii:ek Oblast naieg rada koju je potrebno naglasiti je

lakanovsko ponovno iitanje velikih filozofskih tekstova i to viSe
starih nego savremenih. S tog stanoviSta, ostvarili smo znatajan
uticaj na univerzitetskoj sceni. Svi vodeii specijalisti za HegeIa, za
antidku ili analitidku filozofiju otvoreno su lakanovci. Isto vaZi i za
politidke analititare. Zaito je to tako? Zato Sto se samoupravljanje
samo po sebi izlaZe eksplicitno lakanovskoj politidkoj analizi koja
je daleko preciznija i paradoksalnija od teorije realnog socijali
'r.ma.tt S lakanovskim pristupom mogu se diniti duda. Na5 uticaj je,
takode, znaiajan u Siroj oblasti knjiZevnosti. Tome slidno, teoriju
lllma u Sloveniji predstavlja tetvoro ljudi koji su, da kaZemo sa-
svim jednostavno, lakanovci. Prema tome na5a pozicija apsolutno
preovladuje.

* Intervju je prvi put objavljen u Ornicar?,39 (1986-7), pp. l15-18. Pre-

vtxl je na5. MoZe se iitati kao mnogo viie situiran/podeien
- 5to ie reii, nuZno
fogralan - dodatak Zii.ekovim refleksijama u Slavoj Zii.ek and Glyn Daly, Con-
v(rsdtions with Zi\ek, London, Polity, 2004, pp. 36-9.
tt ZiLek ovde referira na posebnu, jugoslovensku varijantu komunizma,
l.,r1a se nije karakterisala direktnom represijom nego ,,represivnom tolerancijom"
l',rrtije koja kritikuje samu sebe. O tome vid. Intervju sa ZiLekom od Renate
,,Lakan in Slovenia", Radical Philosophy, 58, Summer 1991, pp. 25-31.
",rlccl,

31
 EL: Kada govorite o ,,Iakanovcima" mislite li na ljude koji su
titaliLakana? {',_,;,-;., I ,,,.,,=),,,.-..,,,i ' , iii"t '
SZ: Naravno, njihove francuske veze dine ljudi dija osnovna
referenca je Lakan, kao Sto su za oblast filma Paskal Bonizer [Pa-
scal Bonitzerl ili MiSel Sion [Michel Chion]. Ali o'i svoj rad tu-
made na nadin koji je vi5e lakanovski nego Sto to dine sami Boni-
zer ili Sion. Osnovna poziclia na koju sam malopre referirao daje
nam interesantnu situaciju: iakanizam je angaZovan u brojnim jav-
nim zalaganjima koja se titu dru5wenih reformi ili, na primer' iz-
bora. Zajedno s drugima imamo potpunu teoriju demokratije, za-
hvaljujuii lakanovskom izlaganju Kloda Leforir [claude Lefort].12
Time smo pokusali da objasnimo zasto realsocijalizam nastoji da
izbegne traumatidan moment izbora, sto vodi u atomizaciju dru-
stva. Ali, nas stvarni danasnji problem tite se usprostavljanja siste-
matskih kontakata s psihijatrijskim miljeom. Situacija r-r fugoslaviji
nije slidna kao u ostalim zemljama ruskog socijalizma - u politid-
koj represiji nikada se nije pribegavalo metodama iz delokruga te-
rapeuta, od transakcione analize do primalnog krika. sve te glupo-
sti dopustene su od strane liberalizma kao celine. Sve one su upi-
sane u sam okvir institucionalizovane psihijatrije i prema tome fi-
nansirane su od strane socijalnog osiguranja. A nije li instituciona-
lizaclja uslov moguinosti same psihoanalize? Na kraju krajeva, pa-
cijent ne moZe analitidaru da plati za uslugu bez posredovanja in-
stitucije. Neki psihijatri ipak nastoje da obavljaju praksu slidnu
praksi psihoanalitidara.
Po5to vei imamo kontakte sa barem deset praktidara - samo
u Ljubljani, da ne pominjemo ostale republike - nastojali smo da
organizujemo sastanak. Primili smo mnoga pisma - na primer'
jedno od vojnog psihijatra iz zagreba koji je bio veoma zaintere-
sovan za Lakana - u kome izratava zelju da radi s nama. za|to
da ne? Nas sledeii korak bio bi organizovanje skupa u cilju stvara-
r2 claude Lefort, L'Invention d'mocratique: Les limites de la domination to-
talitaire, Paris, Librarie Arthdrne Fayard, 1981.
--.^'"t-
32
nja, pod sopstvenim usiovima, nedega 5to bi nalikovalo analititkoj
druSwenoj vezi fun lien social analyticluel. U tome je srZ [ufl na5e
problematike; jedan moj kolega iz Ljubljane je isticao cla se ne sme
opstajati fcdder) u ,,narcizmu izgubljene stvari".r3 'fo je to. Upravo
u tome je bila logika onoga 5to smo radili: poSto je naia stvar pro-
pala, zaSto ne biti istrajan u akademskom narcizmu? Svi smo znali
da je neophodno odbaciti tu logiku podrZavanja iluzija; nastojali
smo da udinimo sve Sto smo mogli, ali kad je do5lo do toga da se
preduzmu konkretne mere, do izraLaja su do5li otpori svih vrsta,
iija se velika ra5irenost, za nevolju objektivno istinita, sastojala u
uverenju da ,,ti praktidari ne znaju niSta izuzev Lakanove teorije",
i da prema tome s njima ne treba imati posla. U rezultatu, u prak-
tidnoj psihijatriji preovladavala je revizionistiika verzija onoga Sto
su psihoanalitidari nazivali dinamidkom terapijom. Za |ugoslaviju
je veoma karakteristiino da nikada nije data nijedna referenca na
opStu sovjetsku psihijatriju ili psihologiju, nego na brojne amerid-
ke i nemadke autore kao Sto su Sulc-Henke (Schulz-Hencke) ili
Erikson (Erickson). Jedan od glavnih aspekata situacije ticao se di-
rrjenice da su psihijatri raspoloZivo psihijatrijsko znanje tretirali
kao objektivno dato znanje, izloZeno u udZbenicima i tehnitki pri-
stupadno. Oni su potpuno bili nesvesni osnovne dimenzije laka-
rrovskog prenosa fpasse) Sto je takode moment kada sami pacijenti
rnoraju da postanu sposobni, ne samo da prenesu teoriju o svojim
simptomima, nego i da ih objasne na prenosiv nadin. I nisLr bili u
stanju da razumeju da se simptom vei obraia analitidaru. Oni ni-
su u stanju da shvate znanje drukdije nego kao objektivno, tehnii-
l<o, potpuno neutralno prema pacijentu. Za njth, pacijent ili udi ili
rre udi analitidku teoriju iz tehnidkog udZbenika; sigurno, kao Sto u
lirancuskoj kaZe SaSa Naht [Sasha Nacht], 5to pacijent misli da
rrranje zna utoliko bolje. Nadalje, poSto su psihijatri analitiiko
znanje shvatali kao polje tehnidkih procedura, nisu dolazili na ide-
r3 Vid. Zak Lakan, ,,Prevrat subjekta i dijalektika Zelje u frojdovskom ne-
,r','slrt)rn" (preveo s francuskog Radoman Kordii), u Spisl, Prosveta, Beograd,
l')l"i |, str. 307.
]J
ju koliko je vaZno izdvajanje frojdovske tradicije kao takve. To je
grozna situacija, poito je jedina stvar koja ih je interesovala bila
Sta je dobro, potvrdeno, upotrebljivo u praksi, kod Frojda, Lakana,
ili kod X ili Y...
EL Kakav je aktuelni status vaie grupe?
SZ: NaS veliki uspeh
- poito fugoslavija za susedne ima ze-
mlje u kojima preovladuje realni socijalizam, u kojima je krajnje
je
teiko steii zvanidno priznanje kao autonomna grupa
- sadrZan
u tome Sto smo obezbedili autonoman status. Morali smo da kori-
stimo razne strategije, ali smo uspeli: kao rezultat imamo mogui-
nosti da objavljujemo knjige, organizujemo javne skupove, kolo-
kvijume, itd. Za svoje publikacije dobijamo drZavne subvencije. U
stvari, objavljujemo reviju iz frojdovske oblasti u strogom smislu
reii, Razpol, koja oznadava istovremeno ,,pol" i ,,podelu". Takode
objavljujemo zbirku, potpuno lakanovsku, zvanu ,,Analecta", koja
izlazi dva do detiri puta godisnje. Do sada smo objavili oko dvade-
set svezaka, a u poslednjoj je sadrZan prevod Lakanovog Scminara
XX, Sto se pokazalo kao bestseler, jer je rasprodata za pet i po me-
seci. To je ohrabrujuie. Ipak, nema razloga da budemo suvi5e op-
timistidni sve dok ne budemo bili u stanju da razvijemo kontakte s
psihijatrijskim krugovima.
EL: Kako je organizovano jezgro vaie grupe?
SZ: Njena struktura je, kao u svakoj dobroj hijerarhiji, tro-
struka: jedan deo, unutra5nji krug, iine ,,najdistiji od distih" [les
,,purs et durs'\, oni koji su u stanju da piSu knjige, ,,istinski" laka-
novci
- oko desetak ljudi; sledeii krug dini dvadesetak ljudi razli-
ditog obrazovanja koji pripadaju lakanovskoj orijentaciji; konadno,
imamo neodredeno mno3tvo dija orijentacija je u osnovi prolaka-
novska. Da bih vam dao odredenu ideju o tome Sta predstavlja naS
rad u malom gradu od 250.000 stanovnika, kao 5to je Ljubljana,
ove godine, na Odseku za filozofiju, drLao sam kurs gde sam sva-
\4
ke nedelje izlagao, glavu po glavu, Lakanov Seminar XX pred oko
250 slu5alaca. Publika je otito bila veoma zainteresovana. MoZda
je u pitanju samo pomodarstvo, ali svejedno sam imao puno pove-
renje u mladu generaciju, u one koji su jo5 uvek studenti. Takode
ohrabruje saznanje da u publici ima mnogo studenata psihologije:
to je vaZno za naie veze s klinidarima u godinama koje dolaze. Za-
konodavstvo je u tom pogledu dovoljno liberalno po nas: da biste
postali klinitar nije neophodno da ste doktor medicine, nego pro-
sto morate da posedujete obrazovanje iz psihologije, s klinidkom
specijalizacijom na drugoj godini studija.
EL Koliko vas u grupi se bavi psihoanalizom?
SZ: Nekolicina, ali su neki to radili iz lidnih razloga, pre nego
su postali lakanovci.
EL: O iemu je bio vai poslednji kolokvijum?
SZ: Bio je to skup na temu feminizma, u martu 1986. godine.
lieminizam u Sloveniji predstavlja vrlo snaZnu tendenciju koju ne-
l<i nastoje da suprotstave Lakanu pribegavanjem tekstu Lis lrigara-
jcve [Luce lrigaray]. Uspeli smo da obimno i strpljivo razvijemo
brojne primere iz komentara dela Ota Vajningera [Otto Weinin-
gcrl Pol i karakter,ta dije antifeministidke i antisemitske teorije su
tu Sloveniji i Sirom Evrope izmedu dva svetska rata imale odludu-
iutu ulogu. Takode smo razvili seriju primera uzetih iz detektiv-
sliih romana, ispitivanjem tradicije Zenskog pisanja u toj oblasti,
rrarodito vezano za stil PatriSe Hajsmit lPatricia Highsmith] i kate-
1i<rriju ne-celoga fpas-toutl u romanu Rut Rendel [Ruth Rendell],
Sud u kamenu, u kome svaka retenica aludira na ono 5to se doga-
tlir na kraju, gde ono 5to inicijalno daje utisak zatvorenog sveta u
liojcm preovladuje sudbina u stvari izraLava radikalnu kontingen-
. ijrr istorijskog procesa. Ovi primeri nam, na taj nadin, omoguia-
r'r Otto Weininger, Sex and Character, London, William Heinemann, 1906.
35
vaju da izioZimo formulu ,,Zena ne postoji", ili iak,,Istorija ne po-
stoji,'. Sada, u feministidkom pokretu parola ie biti da i.ena, u cilju
svog oslobodenja, prvo mora da prizna svoje nepostojanjel Salim
se, ali ipak, osnovno je da se objasni da smisao kastracije nije u to- /,_,,.,..Y t

me 5to muikarac poseduje falus a Zena ne, nego da falus samim

svojim prisustvom, predstavlja inkarnaciju sre6e. NaSa specifidnost
sadrZana je u tome Sto uvek koristimo konkretne primere, bilo 2.
Mozartovih opera ili Hidkokovih filmova, Sto ne dinimo samo u
didaktidke svrhe nego i za svoje lidno zadovoljstvo fjouissance). LAKAN NA KOIOI TAeKr tE HEGETTIANAC?*
- ,_':.i.

l. Hegelova Stvar

Mi5el Fuko [Michel Foucault] je svojevremeno predloZio da

se filozofija kao takva moi.e oznaiiti kao ,,antiplatonizam". Svi fi-
lozofi, poiev od Aristotela, svoje projekte su definisali tako 5to su
se distancirali od Platona, upravo zato Sto je Platon bio mislilac ii-
jim poduhvatom je zacrtano fddgagea) polje filozofije. Na isti na-
iin, moglo bi se reii da ono 5to defini5e filozofiju u poslednja dva
veka jeste njeno odvajanje lun prise de distancel od Hegela, kao
otelotvorenog monstruma,,panlogizma" (sveukupnog dijalektid-
l<og posredovanja realnosti, njenog potpunog rastvaranja u samo-
l<retanju ldeje). Nasuprot tom ,,monstrumu", razliditi poduhvati
nastojali su da afirmi5u postojanje nekih elemenata koji navodno
izrnidu posredovanju pojma, 5to se kao gest moZe zapaziti u tri ve-
like posthegelijanske inverzije lrenversemenfs]ts koje se suprotsta-
vljaju apsolutizmu Ideje u ime iracionalnog ponora volje (Seling),
1'aradoksa egzistencije individualnosti (Kjerkegor) i produktivnog
l)rocesa Zivota (Marks). eak i Hegelu najskloniji komentatori, upr-
* Ovaj izbor se pojavio u Le plus sublime des hysteriques Hegel passe,
l'lris,
-
Le point hors ligne, 1988, pp.5-8,93-100. Prevod nad [nap. priredivada]
Is Ovde
ie ZiLekov jezlk, za ironiju, takode jezik Luja Aitisera [Louis AIt-
lrrrsscrl, koji je tuven po odbacivanju bilo kakvog materijalistidkog ,,preokretanja"
Itrnversementl Hegelove dijalektike. Vid. njegov rad ,,O materijalistidkoj dijalek-
tr,i: o nejednakosti podetka", t Za Marksa, Nolit, Beograd, 1971, str. l4l-99.

J7
36
 -: ): ',. , : '., ?! i :,. ., .,:

kos identifikaciji s njim, odbijaju da predu granice koje konstitui- reil ditanjem Hegela sa stanovista lakanovske problematike nedo-
5u Apsolutno znanje. Tako Zan Ipolit []ean Hlppolitel insistira da statka Drugog, traumatidne praznin" nurup.oi kojoj se
artikuliie
posthegelijanska tradicija dopu5ta neukidivo otvaranje istorijsko- proces oz'adavanja. Iz te perspektive, izgleda da je Apsolutno
z'a-
-temporalnog procesa putem praznog ponavljanja, Lrz rirzaranje nje Hegelov naziv za ono it' r.akan izraLe u svom opisu prenos,
okvira progresa uma... Prosto redeno, svaki od tih odnosa prema fpassel, ka' zavrsnog momenta a'alitidkog procesa, kao iskustva
Hegelovom sistemu uvek je onaj tipa ,,Znam dobro, ali svejedno" nedostatka Drugog. Ako nam, prema slavnoj Lakanovoj formuii,
lje sais bien, mais quand mAmel:t6 dobro se zna da Hegel afirmi5e L\e Sad donosi istinu Kanta,rT onda narn sam Lakan dopuita
da
u osnovi protivreini karakter delanja, decentriranje subjekta, itd., pristupimo elernentarnoj matrici koja sumira ukupno kretanje
He-
ali svejedno... ta podela je sigurno prevazidena u samoposredova- gelove dijalektike: Kant sa De Sadom, Hegel s Lakanom.
Stale im_
nju apsolutne ideje koje skondavau zaceljivanju svih rana. Pozicija prlikovano ovim odnosom izmedu Hegela i Lakana?
Apsolutnog znanja, konadno izrnirenje, ovde ima ulogu Hegelove Danas su stvari jasne: mada niko ne osporava da i,akan
u od_
sfvari: monstrlrm koji je jednako borben i dudan, od kog je najbo- redenoj rneri ima dug prema Hegeiu, tvrdi se da su sve hegelijarr-
lje drLati se na odstojanju, ne5to Sto je istovrerneno nemoguie ske reference ogranite'e na speciiic'ne teorijske pozajmicei
og.u-
(Apsolutno znanje je naravno nedostiZan, neostvarljiv ideai) i za.- nitene na dobro utvrden period Lakanovog rada. Izmedu t
uiit
branjeno (Apsolutno znanje mora da se izbegne, poito preti da sa- ietrdesetih i ranih pedesetih godina Lakan je nastojao da
artikuriie
mokretanjem pojrna umrtvi svekoliko bogatstvo Zivota). L)rlrginr psihoanalitidki proces * skradu s i.tersubjektivnoin logikom
pri-
redima, svaki poku5aj ka definisanju nedega unutar Hegelove sfere znanja Lelje illli Lelje za priz.anjem. vec na tom stadijumu
Lalan
je vodio raiuna da odrZi distancu prema zat'orenosti
uticaja zahteva tadku blokirane identifikacije Stvar rnora uvek Hegelovog
da se Zrtvuje...
- sistema, prema Apsolutnom znarju koje je biio srod'o
ieclosti-
i.rronr idealu potpuno homogenog diskur_ca, celoviiog
Za nas ova, figura Hegela kao ,,panlogiste" koji proZdire i i zatvorenog
u sebi. Kasnije, uvod u logiku ne-ceioga i koncept
,,umrtvi" Zir.r.r supstanciju posebnog, jeste ono Realno njegovlh kri- [pas-totft) pre_
crtanog Drugog (A) moLc taj potetni odnos prerna Hegelu
titara,,,Realno" u Lakanovom smislu: konstrukcija tadke koja stvar- ao
rri "ti-
l{oze li se zamisliti opozicija k'ja bi bila i'korrrpati-
no ne postoji (monstrum bez oclnosa s Hegelonr lidno), ali koja, 'ejas'inr.
lrilnija ocl one izntedu Hegelovog Apsoluinog znanja __ zatvore_
ipak, mora da se pretpostavi da bismo opravdali svoju negativnu
- i lakanovskog precrtanog Drugog *_ ap_
rrog .,kruga krugova"
referencu na drugo, to jest, na naS poku5aj distanciranja. Odakle
solutno praznog znanja? Nije li i_akan anti_Fi egel par ,*Jdbnrr?
dolazi uZas koji posthegelijanci oseiaju pred nronstrumom Apso-
Za ironiju, veiina kritika polazi od Lakanovcg Cuga pr.ema
lutrrog znanja?. Sta ta fantazmatidna konstrukcija prikriva svoiint
I Iegclu, Lakan ostaje zatoierrik falologocentrizma_,, ornoui
fascinirajuiim prisustvom? Odgovor: celinu, prazninu. Najbolji na- rah'a_
lvrrjtrci hegelijaniznru koji tckstr.riinu cliserninaciju ogranii.ava
din da se ta celina izdvoji jeste iitanje Hegela s Lakanonr, ito ce na
r7 Precizn.r Lakanova lormulacija glesi: ,,Fiiozo.f-;jtt tr Burloortt dolazi
r5 Ovu fonnuiu ,,fetidistidkog odbijanja" po duvenju je formulisao L)ktav osa,u
r,',rirrra posle Kritike praktitkog urnc. Aktbih,
Nlarroni '-r radu ,,Znam dobro, ali svejedno...", u Perversion and the Sociai Re!o- !.csle poi.r:rzivar.je tla je p*" torr.i-
'l( r)irlrl.s drugorn, mogao<ir i:okuicm ,.!.i pru.r lnjiga.lovrJave dnig,l,
tion, ed. Molly -,\nne Rothenberg, Dennis A. Foster and Slavoj ZiZck, D'.rrirarn, Uio brh n
rrrrirl 113 tvrcirn tla ona iz.iai.e.istirru itr"iri,tr". y,icqLres Liicein,,,Ka'r
Duke Universify Press,2003, pp. 68-92.ZiZekdalie razvija formulu u li. pogla- with Sa,.le", u
t,,tt:;.'tlrc First Conipleie Ed:t;,)n in English, trans. Bruce Filtk, Nerv ycrk
vliu ove zbirke, ,,Izmedu simbolidke fikcije i fantazmatitne sablasti: ka ialiairov- and
"(ir)r;"y'rr' !V. Norton' 29!!, p 646 [.r-;rj rrd nije p'e'e,icrr u Lakrrrovcj zlrirci
l
skoj teoriji ideokrgije", pp.239 i 246-47, n. 10. l)rosveta, Beograd, l9S_?. pri*:. orev.l
"1,r.t, -
38
 , i, ,.1 F
teolo5ki krug... Na takvu kritiku lakanovci bi, s pravom, mogli da
odgovore isticanjem jaza izmedu lakanizma i hegelijanizma
ozbiljnom nastojanju da spasu Lakana isticanjem da on nije i da
- u
nikada nije bio hegelijanac. Ali, vreme je da se toj raspravi pristu-
pi u drukdijem svetlu, isticanjem odnosa izmedu Hegela i Lakana
na originalan nadin. Iz naSe perspektive Lakan je u osnovi hegeli-
janac, a da sam to nije znao. Njegov hegelijanizam sigurno nije ta-
mo gde bi se moglo odekivati jest, u eksplicitnim referenca-
- to
ma na Hegela
- nego upravo u poslednjo j fazi njegovog udenja, u
njegovoj logici ne-celoga, u isticanju Realnog i nedostatka Drugog.
I reciprodno tome, ditanje Hegela u Lakanovom svetlu obezbeduje
nam radikalno drukdiju sliku od one, op5te pretpostavljene slike o
,,panlogisti" Hegelu. Ovo ditanje utinilo bi vidljivim Hegela kao
mislioca logike oznaditelja, ili samoreferentnog procesa artikulisa-
llog u smislu repetitivne pozitivizacije centralne praznine.
Takvo ditanje bi na taj naiin uticalo na deflniciju oba termi-
na. Njime bi se oznatio [ddgageanf] Hegel osloboden od ostataka
panlogizma i/ili istoricizma, Hegel logike oznaiitelja. Prema tome,
postalo bi mogude jasno zapaLanje najsubverzivnijeg jezgra laka-
novske doktrine, koje se odnosi na konstitutivan nedostatak Dru-
gog. To je razlog zaito je na5 argument, u osnovi, dijalo5ki: nije
moguie razviti pozitivnu stranu mi5ljenja bez ukljudenja teza koje
slr mu protivne, to ie reii, u rezultatu, onih op5tih mesta koja su
u vezi s Hegelom vec pomenuta, prema kojima bi u hegelijanizmu
trebalo videti instancu ,,imperijalizma uma" par excellence, zatvo-
renu ekonomiju u kojoj samokretanje pojma ukida sve razlike i
svekoliku disperziju materijalnog procesa. Takva op5ta mesta mo-
guie je naii i kod Lakana, ali su ona kod njega praiena drugom
koncepcijom Hegela kbju nije moguie naii u Lakanovim eksplicit-
nim stavovima o Hegelu
- 5to je razlog da, u veiem delu, iutke
predemo preko njih. Za nas, Lakan ,,ne zna na kojoj tadki je he-
gelijanac", po$to njegovo ditanje Hegela pripada tradiciji KoZeva
[Alexandre Kojeve] i Ipolita.ts Otuda bi bilo nuZno, da bismo arti-
r8 Vid. Aleksandar KoLev, Kako iitati Hegela: predavanja o ,,Fenomenologi-
ji
duha", Veselin Masle5a Svjetlost, Sarajevo, 1966; Jean Hippolite, Genesis and
-
40
r't-.. '.: , ta,!)at.)-:: -'t '':,')'.. -j'.'.t>,':1.:r't;,.'/''.'
kulisali vezu izmedd dijalektike i logike oznaditelja, da na trenutak
stavimo u zagrade bilo kakve eksplicitne Lakanove reference na
Hegela...
2. Tri stadijuma simboliikog
Tek posle razjainjavanja odnosa izmedu Hegelove dijalektike
i logike oznaditelja naii iemose u poziciji pogodnoj za situiranje
,,hegelijanizma" u Lakana. Pogledajmo tri uzastopna stadijuma raz_
voja koncepta Simbolidkog kod Lakana.
Prvi stadijum-,_ koji se odnosi na ,,funkciju polja govora i jezi_
ka u psihoanalizi",re akcenat stavlja na intersubjektivnu dimenziju
govora: govora kao medijuma intersubjektivnog priznavanja Lelje.
Preovladujuie teme na tom stadijumu su simborizacija kao istori-
zacija i simboliika racionalizacija: simptomi, traume, jesu beli,
prazni prostori subjektovog simbolidkog univerzuma koji se ne
mogu istorizovati. Analiza, onda, te traumatske tragove ,,shvata u
simbolidkom", ukljutujuii ih u simbolidki univerzum, tako 5to im
prema tinjenicama retrospektivno pridaje odredeno znadenje. Ov_
cle se, u osnovi, zadrLava fenomenolo5ka koncepcija jezika, bliska
Merlo-Pontiju [Merleau-Ponty]: cilj analize je proizvodnja prizna-
nja i.elje putem ,punog govora", u cilju integrisanja Zelje unutar
univerzuma znaienja. Na tipidno fenomenoloiki poredak
govora se identifikuje s poretkom znatenja, a na tom 'aiin,
nivou funk_
cioni5e i sama analiza: ,,svekoliko analitidko iskustvo je iskustvo
'/.naaenja".2o
Drugi stadijum,. osyedoden u tumadenju ,,Ukradenom pismu,'
na neki nadin je komplementaran prvom, k4o Sto je jezik komple_
\tructure of Hegel's 'Phenomenology of spirit', trans. Samuel cherniak and
I Ieckman, Evanston, Northwestern University press, 1974.
fohn
re Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora jezika
i u psihoanalizi" (prev. s fran_
, rrskog Danica Mijovii i Radoman Kordic), Splsi, prosveta,
Beograd, 1983, str.
I, ll0.
20
)acques Lacan, The Seminar of Iacques Lacan II: The Ego in Freud,s The_
"tv and
.in the Technique of Psychoanalysis, i954-55, ed. Jac{ues-Alain Miller,
tr.r.s. Silvana Tomaselli, New york and London, W. W. Norton, l9gg, p.325.
41
 3 )'-:.:.:1.'.-r' )t:.. ".", \ '1.):-. ' i.. | | .).'-1 .,. ,; s:...: i t,.,\i -,..,,
'/ ,',') , -. Ji ... t) t "
|
t -l
t"
lc ,.i? ^.,.rtil
-.:., ; '\t,': ;'.' !''"-'' ' | ) !'://'lt'l l' .t.i"t ^'", 'D"i', : i"::i 'i .-
f_ t,/,,.r
mentaran govoru. Na ovom stadijumu akcent se stavlja na pore- Stupanje simbolidke funkcije u delovanje u svojoj najradikal-
dak oznaditelja kao da je (poredak) zafvorene, diferencijalne, sin- nijoj, apsolutnoj upotrebi dovodi do odbacivanja individuainog de-
hrone strukture: oznaiavajuia struktura funkcioniSe kao besmislen lanja tako potpuno da istim natinom eliminise njegov tragiian od_
,,automatizam", kojem je subjekt potiinjen. Dijahroni poredak go- nos prema svetu... U sredi5tu toka dogadajd, funkcionisanja uma,
vora, ili oznatavanja, na taj nadin je voden besmislenim oznaiava- subjekt od prvog pokreta nalazi da nije ni5ta viie do pion pocl pri_
juiim automatizmom, putem igre koja se moZe diferencirati i for- nudom koja dolazi iz sistema, iskljuien od bilo koje istinski drama-
malizovati, a koja proizvodi udinak zna(enja. Ta struktura ,,koja tiine i konsekventno tragiine participacije u realizaciji istine.2l
odreduje igru" skrivena je odnosom Imaginarnog ovde na ni-
-
vou ,,sheme L":2r subjekt koji se u potpunosti oslobada ose a-a' i u potpunosti
serealizujeuDrugom,dovr5enjemsvojesimboliikerealizacije,'
fa sam, naravno, svestan znataja imaginarnih utiskivanja (Pri- kao subjekt bez ega, bez imaginarnog slepila, u trenu ie biti ie_ '
gung) u parcijalizovanju simbolidke alternative koja omoguiuje po-
subjektivizovan, sveden na moment u funkcionisanju simbolidke:
javljivanje oznatavajuieg lanca. Ipak, tvrdim da je za taj lanac spe-
ma5ine, kao ,,strukture bez subjekta". i

cifidan zakon koji upravlja psihoanalititkim posledicama koji je od-

redujuii za subjekt posledicama kao 5to su odbacivanje (Ver-
- ,Treii stadijum sigurno, to se mora imati na umu, nije neka
werfung), potiskivanje (Verdrcingung), i negiranje (Verneinung)
- a
s odgovarajuiim isticanjem, dodao bih da te posledice prate preme-
Stanje (Enfsfellung) oznaditelja tako verno da imaginarni faktori,
uprkos inerciji, u tome figuri5u samo kao senke i refleksi.22
Dok je prvi stadijum bio ,,fenomenolo5ki", dotle je ovaj drugi
vi5e ,,strukturalistidki". Problem ovog drugog stadijuma sadrZan je
u tome Sto je subjekt je
- u meri u kojoj subjekt (impensable):
oznaditelja ne-
svodljiv na Imaginarni ego
- radikalno nemiSljiv
jedne strane, postoji Imaginarni ego, lokacija slepila i pogreSnog
s ne moze izdvojiti ni simbolizovati. fedino radom precrtanog Dru- r,,t,,."-
priznanja, Sto ie reii, osa a-a'; s druge strane, subjekt totalno pod-
vrgnut strukturi, otuden bez ostatka i u tom smislu desubjektivi-
zovanl
2r Lakan razvija ,,shemu L" u sledeiem tekstu: ,,On a Question Prior to
vrsta ,,sinteze" preihodna dva, kao kombinacija fenomenoloike
perspektive govora i strukturalistitke perspektive jezika; ta dva
sta_
dijuma su medusobno vei komprementarna, kao dve verzije iste
teorijske zgrade. Treii stadijum mora da prekine s tom zajednid-
kom zgradom, tim komplementarnim odnoro, polja govora i
oznatavanja i samodovoljne strukture, postavrjanjem precrtanog
Drugog, nepotpunog, ne-celoga, Drugog kao artikulisanog nasu-
prot praznini, Drugog koji unutar sebe nosi strano zrnce koje s€ r n: :'f,
gog (A) moZe se shvatiti subjekt oznaditelja (g): ako Orugi nile
prelomljen, ako je potpuno po strani, jedini moguii odnos ,irUj"t - l" ,, '
ta prema strukturi je odnos totalnog otudenja, potdinjenosti bez
ostatka; ali nedostatak u Drugom znadi da ostatka ima koji ,", po- i
put residuuma, kao objet a [objekt a
Drugog, i subjekt je u stanju da izbegne- fr.], ne moZe integrisaii u
potpuno otudenje jedino ,
ukoliko se postavi kao korelativ tog ostatka: I O a. U tom smislu, I

any Possible Treatment of Psychosis", u Ecrits, pp. 458-59; Seminar II, pp. subjekt se moze shvatiti kao razlidit od ega, kao mesto Imaginar- 'r,-- i
321-26; The Seminar of lacques Lacan lll: Psychoses, 1955-56, ed. facques-
-Alain Miller, trans. Russell Grigg, New York and London, W. W. Norton, 1993, .og pogresnog priznanja: kao subjekt koJi"nije izgubljen .r pio."r.,
pp. 13-15, 161-62. [Urednik je propustio da u napomeni priloZi tumadenje strukturalnog kombinovanja,,bez subjekta".
sheme L i a-a' koja se pominje na sledeioj strani.
ose
- Prim. prev.l
22
)acques Lacan, ,,Seminar on 'Purloined Letter"', u Ecrits, p.6. 23 Lacan, Seminar 1/,
p. 168.
it ;i,t I
42
)1:: i'r'\'
 t).
ovojpretpostavcimoZesetakodepristupitisastanovistapi-
tanja Zelje: precrtani Drugi znadi Drugi koji nije prosto anonimna
pre Drugi
masina, automatizam strukturalne kombinatorike, nego
koji ima Zelju, Drugi kojem nedostaje predmet-uzrok Zelje' odno-
sno Drugi koji ne5to Zeli od subjekta (,,Che vuoi?") [Sta Zeli5 -
ital.l. Reklo bi se da subjekt oznaditelja postoji u meri u kojoj u
ovoj dimenziji pitanja insistira na Drugom - ne kao pitanje su-
bjekta konfrontiranog enigmi Drugog, nego kao pitanje koje dola-
zi od samog Drugog.
Na prvi pogled moZe se diniti da je lakanovska referenca na
Hegela u osnovi ogranidena na prvi stadijum sa njegovim tema-
ma=simbolizacije kao istorizovanja, integracije unutar simbolidkog
univerzuma, itd. U ditavom tom periodu, lakanovsko ditanje hege-
lovskog teksta ,,posredovano" je KoZevim i Ipolitom' tako da
su
in-
pr"o,rlatlrrlrrie teme borbe i konadnog pomirenja u medijumu
tersubjektivnog priznanja, koje se ostvaruje u govoru' U rezultatu'
postignu6e simbolidke realizacije, oclbacivanjc simptoma' integra-
.iju *ut og traumatidno g zrna u simbolidki univcrzum' taj kona-
dan i idealan momenat kada je subjekt konadno osloboden od
imaginarne neprozirnosti, kada su beline njegove istorije ispunje-
iz-
ne lcombl|s] ,,punim govorom lparole pleine)", kada se tenzlja
medu ,,subjekta" i ,,supstancije" konadno razre5ava putem tog go-
vora u kojem je subjekt u stanju da shvati svoju Zelju' itd' - zar
setostanjepunodenemoZepriznatikaopsihoanalitidkaverzija
Hegelovog ,,Apsolutnog znania": neprecrtanog Drugog' bez simp-
toma, bez nedostatka, bez trunke trauma?
' Tako bi izgledalo da je' uvodenjem precrtanog Drugog' svako
otvoreno pozivanje na Hegela barem prene5eno na ono pozadin-
sko: precrtani Drugi upravo znadi konstitutivnu nemogu6nost
Ap-
solutnog znania, dostignuia simbolidke realizacije' po5to postoji
prazninl, nedostatak oznaditelja lun manque du signifiantl koji
prati kretanje simbolizacije, ili bolje, na drugom nivou' poSto po-
stoli bes-islica lil y un non sens]' koja se nuZno javlja skupa sa
zbivanjem smisla fl'avinement du sens)' Konceptualno polje Laka-
44
:
-:,,"
)
novog treieg stadijuma, tako gledano, bilo bi polje Drugog koje se
na svim stranama suprotstavlja postignuiu ,,ostvarenja", Drugog
ispraZnjenog putem hipotetidkog jezgra realno-nemoguieg dija iner-
cija blokira dijalektizaciju, ,,ukidanje" u simbolu i putem simbola
ukratko polje antihegelijanskog Drugog par excellence.
-
3. Das Ungeschehenmachen*
Pre nego isuviSe brzo podlegnemo ovoj zavodljivoj slici anti-
lregelijanskog Lakana, znatajno je da razvljemo logiku triju stadi-
juma lakanovskog udenja. To moZemo udiniti na nekoliko natina
[par plusieurs biaisl. Na primer, moguie je pokazati da svaki od
tri stadijuma korespondira specifidnoj koncepciji cilja analitidkog
procesa: l) simbolitkog razumevanja, postignuiu istorizacije simp-
toma; 2) iskustvu simb oliike kastr acij e (,,prvobitnog potiskivanja")
kao dimenzije koja subjektu otvara pristup njegovoj Zelji na nivou
Drugog; 3) prenosu fantazije, gubitku objekta koji na mestu Dru-
gog stvara Supljinu. Ipak, izbor determinanti koji ima prednost je
izbor ,,nagona smrti": iz prostog razloga Sto je veza izmedu ,,nago-
na smrti" i simbolidkog poretka pod uslovom da je sve ostalo u
- na
lakanovskoj teoriji konstantno svakom stadijumu drukdije
-
artikulisana:
1 ) U,,hegelovsko-fenomenolo5kom" stadijumu ta veza deluje
l<ao varijacija na hegelovsku temu ,,redi kao ubice stvari": red, sim-
bol, nije prosto refleksija, zamena ili predstavljanje stvari, ona je
sama stvar, 5to ie reti, stvar je aufgehoben fprevladana], potisnu-
to-interiorizovana, u svom pojmu koji postoji u formi reti:
Podsetimo se 5ta Hegel kai.e za pojam
- Pojam je vreme
sfvari. Zasigurno, pojam nije ono Sto jeste stvar, iz prostog razloga
Sto je on uvek tamo gde nema stvari, on je tu da bi zamenio
stvar... Sta od stvari moZe biti tu? Ni njena forma, niti njena real-
nost, posto su, u aktuelnom stanju stvari, sva mesta zauzeta. Hegel
* einiti tako kao da se ne5to nije ni zbilo. Prim. pret
-
45
 r ,,.' -1..'.'.ti- ,1, ,"..'' r, ;"" .l.,'t,'la
. '.i,1 ,.1,-t, .1. ",:,'.i :i,./, .?.!,r,/j..".,1., .,,- 'r,'{. ."
.
t)r')l I ti t ') /x" )': 41,,t': .) ..,",,,
ri.l
:r:',? 3. '7-'. '"
' "i''t
"::
:-tr.''1'1.;tt)
111 , ,a.).-",i,,,. ,..r":.,,.,., ,.: j,i tl!_")i t.;:1.,.,.,
ti:-') 'a)a:,:t --.')!:' . :t :
,'.:" -,i.) "- '' !
') - .
to formuli5e krajnje odlutno
- kad kaZe da je pojam ono 5to dini
da stvar bude tu, dok posle svega, to nije sluiaj.
3to se, u psihotitkom iskustvu, javlja
kao ,,kraj sveta,,, pomratenje,
kolap,s simbolidkog univerzuma.2u
brugim reiima, ,,nagon smrti,,
Identitet u razlici, koji karakteriSe odnos pojma i stvari, to je oznaiava implikovanu aistorijsku
mogulnost, izloLenu putem pro_
ono Sto takode tini da stvar bude stvar i da iinjenica bude simboli- cesa simbolizacije/istori zacije:
zovanta- .
mog.riiost njenog radikalnog brisa-
-21
njalponiStenja.
Frojdovski konc.ep.t koji ponajbolje
,,Nagon smrti" na taj nadin predstavlja poni5tenje stvari u oznaiava taj akt poni5te_
nja jeste das ungeschehenmachen
njenoj neposrednoj, telesnoj realnosti putem njene simbolizacije ,,u kome je jedan akt skriven
drugim, tako da izgleda kao da nikakvog
stvar je prisutnua u svom simbolu nego u neposrednoj realnosti. akta nije ni bilo,,,27 ili
jednostavnije reteno, akt retroaktivnog
]edinstvo stvari, svojstvo koje dini da stvar bude stvar, decentrira- sf,rivanja. ViSe ;" oa ,fu
dajnosti da se isti termin.nalazi kod
no je u odnosu prema realnosti same stvari: stvar mora da ,,umre" HJgela, koli das Uigrrrirt
machen odreduje kao vrhovnu moi "r_
u svojoj realnosti da bi, putem prelaza u simbol, dospela do svog Oihu.ru Ta moi ,,poni5tenja ,

[ddfair-el" proslog shvatljiva je jedino na simbolidkom

pojmovnog jedinstva. u ne_
posrednom Zivotu, u njegovom delokrugu,
pro5lost je'ivou,
,,

2) Na sledecem, ,,strukturalistidkom" stadijumu, ,,nagon smr- samo p.o

Slost i kao takva se ne moZe osporavati; '

ti" se identifikuje sa simbolidkim poretkom ukoliko ovaj sledi sop- ali kada se postavimo na ,

plan istorije qua teksta, mreZe simboliikih

stvene zakone izvan imaginarnog iskustva subjekta, Sto ie reii, ,,s tragova, ,,"r1, ,*.
onu stranu principa zadovoljstva"
da vratimo unazad ono sto se vei
dogodilo, ili
"da " iru.ise-
proilost
I

- mehanizam koji automati- mo' Na taj naiin u stanju smo da das

Ungeschehenmachenshvati-
,

zmom lomi, naru5ava ravnoteZu subjekta i imaginarne homeosta-

mo kao najvi5u manifestaciju negativiteta,
ze. Simbolidki poredak: kao Hegelovu ,"r)4,
,,nagona smrti": to nije sludajan, marginalni
elemeni ;.g;;;;;
nije libidinalni poredak u kojern je ego upisan, skupa sa svim nago-
konstrukciji, nego oznadava odludujuiT "
moment dijalektidkog pro_
nima. On teZi van principa zadovoljstva, van ograniienja Zivota, i cesa, takozvani moment,,negacije 1

negacije,,, inverzije,,"ntltlrij"rr'
to je razlog zaito ga Frojd identifikuje s instinktom smrti... Simbo- ,,sintezu". ,,Pomirenje" primereno siit"zi
nije prevazilalenje su_ I
liiki poredak je odbaten od strane libidinalnog, Sto ukljuiuje uku- spenzije (dak i da je ,,dijalekti ika")
reza.,u
pan domen imaginarnog, ukljutujuci strukturu ega. I instinkt smrti nLSo rltroaktivno preokretanje koje, '"ko- visem ;la;;,
za poietak, znati d,a nikada
j1 samo maska simboliikog poretk^.,." '! .ii; i. :,,,. , nekakvog reza
,

:.ije !.uiy retroaktivno anulira tul-r",

lrto kako bi trebalo shvatiti-,,sinteza"
enigmatski, ari odrudujuii
3) Na treiem stadijumu, gde Lakan akcenat stavlja na Realno gclove Enciklopedije: ruJqr iz
----)-'' pasus ra rHe-
kao nemoguie/simbolizaciji nepodloLno jezgro,,,nagon smrti" po-
staje ime za ono 5to, sledeii De Sada, uzima formu ,,druge smrti":
26
/acques Lacan, The Semina.r of
simbolidka smrt, poni5tenje oznadavajuie mreZe, teksta u kojem je ,.,:oly::, lyques Lacan VII: The Ethics of psycho-
ed. Jacques-Alai., Mil"i,
subjekt upisan, putem kojeg je realnost istorizovana ime onoga 19519 ,60,
New Y.ork, Rotledge, 1992, pp.209-12.
tr*r. O.nni. porrer, London and
- 27 Sigmund preud,
,tniibition, Symptoms and Anxiety.., u Tlrc pensuin
2a
Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan I: Freud's Papers on Tech- t:t''trd l.ibrary, t0: on psych.opathotogy,"e.;;;;;;.
nique, 1953-54, ed. |acques-Alain Miller, trans. lohn Forrester, Cambridge, Cam- rv,rrth, Penguin, 1979, p. 4g2. rr*., iilr.i,.y,.ii"#.ia.
bridge University Press, 1988, pp. 242-43. 28 Vid.
G. W. F. Hegel, The phenomenology of
25 Lacan, t trlirrd, Spirit, trans. A. W. Miller,
Seminnr lI, p. 326 Oxford Universiry-press, lOll, p,. iOi'.""'

l)', r -"-1 ,:,i:l{r.{

47
 j) Lr:.+.j.-,, ' .r^/\" :'
Izvr5enje beskonatne svrhe sastoji se prema tome u podlega- i)
nju iluziji da ista joS uvek nije postignuta.2e
' z:,,*- | )i

Cilj se ne postiZe njegovim dostizanjem, nego pokazivanjem 'L:1:r'-

da je isti ved dostignut, iak i kada nadin njegove realizaclje nije vi-
dljiv. Dok napredujemo, jo5 nismo tamo, ali na iznenadenje, tu ":" ' '

smo sve weme

- ,,prerano" se menja u ,,prekasno" utwdivanjem
tainog momenta njihovog preobraZaja. Cela stvar, prema tome,
ima strukturu propuStenog susreta: istina, koju jo5 nismo dostigli,
tera nas kao fantom, s obedanjem da nas deka na kraju puta; ali, ,,NAIUZVISENIII HISTERIEAR'':
iznenada uvidamo da smo oduvek bili u istini. Paradoksalni vi5ak HEGEL I LAKAN*
koji nestaje, koji se otkriva kao ,,nemogui" u tom propu5tenom ,-i:::.' , -,, ,.r." 1 ti _ l-,t. _,,- ',^'../r,.
''"
',:,1.' : '.t!-9..:.. .''.
'
susretu ,,povoljnog trenutka", jeste, naravno, objet a; dista spolja- -.|.l...|l|lvl:c":,|'i-'.....''').':1.'t!r),'.'':.
Snjost koja nas tera ka istini, sve do momenta kada se iznenada l. Nedostatak Drugog
I ' ' ''t' t

pojavljuje iza nas, po5to smo vei otiSli ispred nje, kao himeridno
Imali bismo sludaj potpunog nerazumevanja ako bismo dija_ -.
biie koje nema svoje ,,pravo vreme", a koje uvek opstoji u interva-
lektidki odnos izmedu znanja i Istine shvatili kao progresivno pri- '-
lu izmedu ,,isuvi5e rano" i ,,suviSe kasno".
blizavanje kojim subjekt, voden delovanjem Istine, prelazi od jed-
ne figure saznanja (po5to se pokazala njena ,,laZnost", nedovolj_
nost) na drugu koja je bliZe Istini, itd., i sve tako do ostvarenja ko-
nadne saglasnosti izmedu znanja i Istine u obliku Apsolutnog zna-
nja. Iz te perspektive, Istina se shvata kao supstancijalna stvar, ne_
Sto po sebi, a dijalektidki proces je redukovan na prosto, asimptot_
sko kretanje, progresivno priblizavanje Istini, u smislu duvene re-
denice Viktora Igoa: ,,Nauka je asimptota istine. Stalno joj se pri_
!,. ;j '
a, /a._, 1, a, bIiLava, a nikad je ne dostiZe." Naprotiv, Hegelovo poklapanje kre-
f'/. - '
tanja ka istini sa samom istinom implikuje da je kontakta s isti-
i',:'l l
nom vei bilo: sama istina mora da se menja s promenom znanja,
Sto ie reii, kada znanje u jednom trenutku vise ne odgovara istini,
moramG ne samo da izvr5imo odgovarajuie prilagodavanje znanja
nego i da transformiSemo oba pola
- nepotpunost znanja, njego_
va nedovoljnost apropo istine, radikalno ukazuje na nedostatak,
rreostvarenost dostignui a jezgra same istine.
2e G. W. F. Hegel, The Encyclopaedia of Logic: Part I of the Encyclopaedia
of Philosophical Sciences with the Zusdtze, trans. T. F. Geraets, W. A. Suchting, *
Ovaj izbor je objavljen u Le plus sublime des hysteriques _
Hegel passe,
and H. S. Harris, Indianopolis, Hackett, 7997, p. 286. Paris, Le point hors ligne, 1988, pp. 143-62. prevod na!
[primedba prirJdivada].

48
49
 t''":t'
.l, i;t. .--: /t:\.,: .: :>'t:r:r' i'._-'
)

lit.::-.l',.''.i.,'i"l1".,':,i.,l..-..]':''';'::1-
Tako gledano, trebalo bi da odbacimo standardno shvatanje zovanim individuama, nije prosto gnoseolo5kog karaktera; to je
po kome dijalektidki proces napreduje kretanjem od posebnog osnovna suprotnost koja satinjava samu stvar koju nastojimo da
(ogranitenog i ,,jednostranog") ka nekoj krajnjoj totalnosti: u stva-
shvatimo. Ovde je osnovni rizik hegelovske strategije: neprisvoje-
ri, istina do koje se dolazi nije ,,potpuna" ln'est pas'toute); pitanje nost kao takva (u na6em sludaju, sadrZana u suprotnim definicija-
ostaje otvoreno, ali se preobraia u pitanje upuieno Drugom. La-
ma) ,,razotkriva tajnu" ['l'inappropriation comme telle fait tomber
kanovu formulu da je ,,Hegel najuzvi5eniji histeridar"3o trebalo bi
le secret'f3z Sta god da se izvorno predstavlja kao prepreka, dija-
-" tumaditi
u skladu sa sledeiim: histeridar, samom svojom upitno- -
lektidkim obratom postaje sam dokaz da smo ostvarili kontakt s
Siu, ,,pravi Supljinu u Drugom"; on svoju ielju doZivljava upravo
istinom. Na taj nadin, do stvari nas dovodi ono Sto je naizgled bilo
kao Zelju Drugog. To ie reii, histeriian subjekt je u osnovi subjekt
prepreka ka njoj, ono Sto ukazuje da je ,,sama stvar" skrivena i
i koji sebi postavlja pitanja sve dok pretpostavlja da Drugi poseduje l<onstituisana oko nekog nedostatka. U Lakanovom delu ima rnno-
; kljud odgovora, da zna tajnu. Ali, to pitanje postavljeno Drugom u
go primera tako paradoksalne logike u kojoj p1gblem funkcioni5e
stvari se razre5ava u dijalektidkom procesu putem refleksivnog
kao svoje sopstveno reSenje; pored teksta ,,Prevrat subjekta i dija-
preokreta naime, shvatanjem pitanja kao svog sopstvenog odgo-
vora.
- lcktika Zelje u frojdovskom nesvesnom", podsetimo se dva druga
.
ocllomka u kojima Lakan odgovara svojim kritidarima:
Uzmimo primer kod Adorna:3r danas nije moguie naii jedin-
stvenu definiciju dru5tva; ono je uvek predmet rnnoStva definicija - U ,,Nauci i istini", Lakan komentariSe zbunjenost izratenu
u slr.rdaju Laplan5a [fean Laplanche] i Leklera [Serge Leclaire] u
koje su manje ili vi5e protivretne, dak se uzajamno iskljuduju (na
primer, s jedne strane sll one u kojima se drustvo shvata kao or- vczi s problemom ,,dvostrukog upisivanja", zbunjenost zbog koje
rrisu uvideli da su ,,u sopstvenom raskolu oko pristupa problemu
ganska celina koja transcenduje pojedince, dok na drugoj strani,
imamo definicije prema kojima dru5tvo dine odnosi iz.medu ato- rrrogli da proditaju njegovo re5enje".33
mizovanih pojedinaca
- Sto je ,,organicizam" yersL4s,,individuali- - U Encore, Lakanov odgovor Nansiju []ean-Luc Nancy] i
l,ll<r-r-Labartu [Philippe Lacoue-Labarthe], koji mu prigovaraju za
zam"). Te protivrednosti, na prvi pogled, kao da blokiraju bilo ka-
kvo znanje o dru5tvu ,,po sebi", tako da onaj ko pretpostavi dru- rrt'rloslednost njegove teorije oznaiitelja:
Stvo kao ,,stvar po sebi", moZe da mu pristupi jedino putem mno-
Zapoiinjuii onim Sto me razlikuje od De Sosira i zbog iega
Stva delimidnih, relativnih pojmova koji ne omoguiavaju njegovo
ga, kako kaZu, iskrivljavam, malo po malo dolazimo do iorsokaka
puno razumevanje. Do dijalektidkog preokreta dolazi kada sama ta
lioji prepoznajem u vezi s pristupom istini i paradoksima analitid-
protivrednost postane odgovor: razlidite definicije dru5tva ne funk- kog diskursa... To bi bilo isto kao kada bi, dospevii u iorsokak, za
cioniSu kao prepreka, nego su inherentne ,,samoj stvari": one po-
staju pokazatelji aktuelnih drudtvenih protivreinosti " ;acques Lacan,,,The Subversion of the Subjekt and the Dialectic of Desi-
- pri iemu
suprotnost izmedu dru5tva kao organske Celine, nasuprot atomi-
r, . rr /i:rits: The First Complete Edition in English, New York and London, W.
\v Norlorr, 2006, p. 695. Prevod promenjen [prim. priredivada]. [Usled urednit-
30 Vid. npr.
l, rrl('rvcncije u prevodu, navedene odlomke nismo na3li u Zak Lakan,,,Prevrat
|acques Lacan, Le Siminaire de lacques Lacan XVII: l,'enyers .,rl'1, ll,r i dijalektika Zelje u frojdovskom nesvesnom", u Spisi, Prosveta, Beograd,
de la psychoanalyse, 1969-70, ed. Jacques-Alain Miller, paris, Editions du Seuil, t,)l l I'rim. prev.l
t991, p. 38.
3r T. Adorno i M. Horkheimer,
" Z;rk [.akan, ,,Nauka i istina" (prevod s francuskog Ana Moralii), u Filo-
Socioloike studije, prevod s nemaikog Sa-
nja Roii, Skolska knjiga, Zagreb, 1980, str. 29-45. "l ^r, iittutic Frojda, O. Savii (prir.), IstraZivadko izdavadki centar, Beograd,
t'tr111. ',lr ,l(X).

r;
s0
5l
L; t..r:

r./a ''),
 I t ) t.\
koji su rekli da ih moj diskurs ka njemu vodi, smatraii svoj posao
obavljenim...to ,..,- , :- ,. ..,,, it
U oba sludaja Lakanov PostuPak je isti: on skrede paZnju na
odredenu vrstu perspektivistidke greske. Ono sto njegovi kritidari
vide kao problem, kao iorsokak, nedoslednost, protivrednost, za
njega, vei po sebi, predstavlja reienje. S tim u vezi, moguie je u
tome videti elementarni oblik Lakanovog odbacivanja kritike: vasa
formulacija problema vei sadrZi reSenje. l.akanor'rr,,hegelijansku"
dimenziju treba videti upravo u tome, a ne u eksplicitnim poziva-
njima na Hegelal
logike pitanja ko-
Bavimo se istom strukturom
- strukturorn vicu o Rabi-
je deluje kao sopstveni odgovor - u dobro z.nanom
novidu*: isprwa se suodavamo s problenlolll, a na5 prigovor obe-
snaZuje onaj korne se obracamo svojin-r prigovororn; ali u sledeiem
momentLl, sarn taj prigovor se otkriva kao istinski argument'3s
Sam Hegel u Filozofiji istorije citira dobrtr fratrcuskr-r izrekr,r: ,,isti-
na se prihvata njenirn odbacivanjerl"'r6 {to ukazuje na paradoksa-
lan prostor u kojern se sudtina ,,stvari po sebi" susrcie sa svojom
spolja5noliu. Tu strukturu, u svoln najjeclnostavnijerl obliku, ilu-
struje duvena Hegelova dosetka da su tajne Egipiana bile tajne i za
ra )acques Lacan, 'lhe Seminar of lacques Lacan XX: On Feminine Sexua-
Iity, the Limits of Love and Knowledge, 1972--73 (Encore), ed. Jacques-Alain Mil-
ler, New York and London, W. W. Norton' 1998' p' 65'
* ,,Rabinovid" je stereotipno-posprdni sinonirn za levreit'na, a potide iz
prostora istodne Evrope, na sta ukazuje i ruska transkripcija prezimena (Rabino-
vitch) (Prim. urednika srpskog prevoda - C. K')
3s U uvodnom paragrafu za For They Know Not What They Do: Enjoyment
as a Political Factor (London and New York, l99l), ziiekprita vic o Rabinoviiu,
levrejinu koji hoce da emigrira. Birokrata u odeljenju za emigraciju pita ga zaito
to hoce. Rabinovid odgovaia, ,,Za to imam dva razloga. Prvi je u tome sto se pla-
sim da te komunisti u SSSR-u izgubiti vlast, i da ie nova vlast optuZiti nas levreje
za komunistidke zloiine...". ,,Ali", prekida ga birokrata, ,,to je potpuna besmisli-
ca, vlast komunista ie trajati vedno!" ,,E"' hladno uzvrati Rabinovid, ,,to je moj
drugi razlog". Isti vic se nalazi u The Puppet and the Dwarf: The Perverse Core of
Christianity (Cambridge, MA, MiT Press, 2003, p. 77).
36 G. V. F'. Hegel, Filozofla povijesti, prevod s nematkog Viktor Zonenfeld,
Naprijed, Zagreb, 1966, str. 343.
52
same Egipiane: re5enje zagonetke se sastoji u njenom udvostruie-
nju, njenim prebacivanjem Drugom. ReSenje zagonetke sastoji se
u tome da se ona razume kao pitanje koje Drugi postavlja sebi:
dak time Sto izgleda da nas na prvi pogled odvaja od Drugog
-
svojim pitanjem kojim ga shvatamo kao zagonetnog, nepristupad-
nog, transcendentalnog
- u stvari se s njim ponovo spajamo
Lrpravo zato Sto pitanje postaje pitanje koje postavlja sam Drugi,
zato lto supstancijq postaje subjekt (ono Sto definiSe subjekt, da ne
zaboravimo, upravo je pitanje).
Zar ne bi bilo moguie da Hegelovo ,,razotudenje" postavimo
l<ao element Lakanovog razdvajanja. Lakan razdvajanje definiSe
l<ao preklapanje dva nedostatka: kada se subjekt suoii s nedostat-
l<om Drugog, na to odgovara prethodnim, sopstvenim nedostat-
l<om.37 Ako se subjekt u otudenju suodava s punim i supstancijal-
nirn Drugim, koji, po pretpostavci, u svojim dubinama krije neku
,,tajnu", svoje nepristupatno blago, ,,razotudenje" nema ni5ta s ot-
lirivanjem te tajne: daleko od nastojanja da se prodre do skrivenog
jczgra Drugog, subjekt prosto stiie iskustvo o tom ,,skrivenom
lrlagu" (agalma,* objekt-uzrok Zelje) kao vet nepristupaino i sa-
ttrctm Drugom. ,,Razotudenje" se svodi na gestove kojima subjekt
shvata da je tajna supstancijalnog Drugog u isti mah, takode, tajna
i za samog Drugog i time je svedena na iskustvo razdvo.ienosti
-
izrrrcdu Drugog i nj;Sove ,ur:",,*!r*a malog a toliet OrtU
!,
2. Simbolidki akt
Ako se u polju istine ne bi nalazilo ,,ne-celo", ako ne bi ne-
tl,rstajao Drugi, ne bismo bili u stanju da,,subjekt shvatimo kao
',rrpstanciju", tako da bi subjekt bio samo epifenomen, sekundarni
t7
iacques Lacan, XI seminar: (.etiri temeljna pojma psihoanalize, prir. lac-
,lrr,,, Alirin Miller, prevod s francuskog Mirjana Vujanii-Lednicki, Naprijed, Za-
1 r, lr, 1986, str. 228-29.
'
Sitna relikvija, svetinja, neugledna spoljaSnoiiu, ali zapravo sudtinski,,,iz,
,,rrtr,r", tlragocjena e. K.
-
:!
53
 a:laj.tLtt t t'l
:, !";'). -'": 1 t' ) - : :. ':.- : ,'. -.
": / - t: -:'
l,')3:':t ' t t'': -)t :') /'t't
moment u kretanju supstancijalne Istine: subjekt je ono unutra-
Snje supstancije upravo kao njen konstitutivni jaz; on je prazn\na,
nemoguinost oko koje se strukturiSe polje supstancijalne Istine.
Otuda je odgovor na pitanje ,,Zaito su greSka i iluzija, imanentne
istini? Zaito se do istine dolazi putem gre5aka?" sasvim jedno-
- rnent Luksemburgove oslanja na nemoguinost metajezika u revo-
stavan: zato ito je supstancija vei subjekf. Supstancija je uvek vei
subjektivizovana: supstancijalna Istina koincidira sa samim svojim
napredovanjem putem ,,subjektivnih" privida. Na ovoj tadki nala-
zimo drugi odgovor na pitanje ,,Zaito je greSka imanentna istini?",
koji glasi: zato ito nema metajezika. ldeja da smo od podetka u
stanju da objasnimo gre5ku, da je razmatramo kao greiku, i prema
tome da prema njoj zauzmemo distancu, upravo je najveia gre5ka
yezana za postojanje metajezika, iluzija koja, dok je iluzija, stvara
privid da smo nekako u stanju da proces posmatramo s ,,objektiv-
ne" distance. Izbegavajuii identifikovanje s gre5kom, pravimo naj-
veiu moguiu gre5ku i gubimo istinu, po5to se mesto istine konsti-
tui5e jedino putem gre5ke. Drugim redima, moZemo da se podseti-
mo Hegelovog stava koji se moZe parafrazirati kao ,,sam strah od
gre5ke je greika": istinsko zlo nije u zlom objektu nego u onome
ko zapaLa zlo kao takvo.
Ovu logiku gre5ke koja je imanentna istini nalazimo kod Ro-
ze Luksemburg, u njenom opisu dijalektike revolucionarnog pro-
cesa. Kada je Eduard Bern5tajn izloLio prigovor u vezi sa strahom
revizionista od preuzimanja vlasti zato Sto je to ,,preuranjeno", pre
nego su sazreli neophodni ,,objektivni uslovi", ona je uzvratila da
su prva osvajanja vlasti nuino,,preuranjena": jer jedini nadin da
proletarijat dostigne,,zrelost", da doieka,,odgovarajuii" momenat
za preuzimanje vlasti, jeste da se formira i pripremi za to preuzi-
manje; a jedini nadin da to ostvari odvija se, naravno, tim ,,preu-
ranjenim" poku5ajima... Ako bismo dekali ,,povoljan trenutak" ni-
kad ga ne bismo dodekali, poito do tog ,,povoljnog trenutka"
kojeg nikad nema bez ispunjavanja subjektivnih uslova ,,zrelosti"
- Hegelova teorija istorijskog ponavljanja (razvijena u Filozofiji
revolucionarnog subjekta da dode jedino putem niza
pokulaja. Na
- tajmoi.e
naiin, suprotstavljanje,,preuranje-
,,preuranjenih"
nom" uzimanju vlasti predstavljeno je kao suprotstavljanje uzima-
54
/
nju vlasti uopite, suprotstavljanje kao takvo: da ponovimo duvenu
Il.obespjero'' redenicu, da revizionisti hoie ,,revoluciju bez revolu-
cije".38
Po3to stvar ispitamo paLljivije zapaLamo da se osnovni argu-
lucionarnom procesu: revolucionarni subjekt ne ,,upravlja" proce_
som s objektivne distance, posto se putem njega sam konstituise; i
i posto se vreme revolucije zbiva zahvaljujuii subjektivnosti, niko
rrije u stanju da ,,revoluciju ostvari na vreme
[faire la rdvolution d
I tcmpsl", imajuii u vidu ,,prevremene" nedovoljne poku5aje. Argu-
rnent Luksemburgove je upravo argument histeridara suodenog s
I
,psesivnim metajezikom revizionizma: red je o nastojanju da se
I
deluje, dak i prevremeno, da bi se putem same te greske doilo do
ispravnog delanja. Da bi nastalo ne5to realno neophodno je da bu_
rlcrno prevareni u Zelji, mada je to, u krajnjem, nemoguie.
Stavovi ,,shvatanja supstancije kao subjekta,' i o ,,nepostoja_
metajezika", u isto vreme predstavljaju samo varijacije na istu
'ju
tcmu. Otuda nije moguie reii: ,,Mada su neophodni prevremeni
P.kuiaji revolucije, nemojmo imati iluzije i ostanimo svesni da su
isti unapred osudeni na neuspeh". Ideja da smo u stanju da delu-
jcmo i u isto vreme odrZimo odredenu distancu s obzirom na
,,<rbjektivnost"
- 5to bi omoguiilo odredena razmatranja,,objek_
tivuog oznadavanja" koja pripadaju aktu (naime, njegove predo_
clredenosti u pogledu neuspeha) u toku samog akta _ odnosno,
lrripada pogreSnom zapai.anju naiina na koji ,,subjektivna rIuzija,,
rrl<tera dini deo samog ,,objektivnog" procesa. U tome je razlog za_
it<r se revolucija mora ponavljati: ,,znater4e" tih preuranjenih po_
liu5aja doslovno treba traZiti u njihovom neuspehu
- ili pre, kao
i(o bismo rekli s Hegelom, ,,politidka revolucija je, uopite
gledano,
r,rnro sankcionisana javnim mnjenjem po5to je ponovljena,'.
r:torije) sastoji se, ukratko redeno, od sledeieg: ,,Ono Sto se ispwa
13 Vid. Roza Luksemburg,
Social Reform or Revolution,2ntl ed., New york,
l',rtlrllnder Press, 1973.
55
 .t,t"l l1 1 .: a)." : t : t'' i

dinilo kao stvar puke sludajnosti sticaja okolnosti ponavljanjem -''---

i stancije ka svesti
postaje stvarno i osvedodeno".3e Hegel to razvtja u vezi s Cezare- ,.1,,,"
vom smriu: kada je Cezar konsolidovao lidnu vlast, delovao je
,,objektivno" (po sebi) u odnosu prema istorijskoj istini prema ko-
joj ,,u republici viSe nije.bilo nikakvog upori5ta, koje se moglo naii
jo5 samo u volji pojedinadne individue".aO Medutim, republika je
jo5 uvek formalno na snazi (za sebe, u ,,mnjenju naroda")
je
- rePu-
blika je ,,jo5 uvek Ziva samo zato 5to je zaboravljeno da vet mr-
tva", da parafrazramo frojdovski san oca koji nije znao daje mr-
tav. Tom ,,mnjenju", koje jo5 uvek veruje u republiku, Cezarovo
delanje jedino moZe da izgleda kao arbitraran akt, ne5to sludajno;
tom mnjenju je izgledalo ,,da 6e i republika sama od sebe opet op-
- ukratko prelaz od Po-sebi ka Za-sebe: ,,Doga-
-
daj koji se odvija samo jednom po definiciji izgleda kao dogadaj . :,:.
'.,L koji uopite ne mote da se desi".43 eini se, medutim, da Asun taj ,' ' '
spoj tumadi na suvi5e,,mehanicistidki" nadin: kao da se
- putem ')E\t
ponavljanja samog dogadaja
- prosto uspostavlja, kao da ga dine
,,dve instance istog opiteg Zokona",4+ koji bi trebalo da ,,op5te
mnjenje" ubede u njegol'u nuZnost. Na kraju, Asunova interpreta-
cija se sastoji u tome da je kraj republike i uspon carske vlasti bio
objektivna nuZnost koja se potvrdivala svojim ponavljanjem. Ali,
-
Asunova formulacija vec nalai.e sledeie pojednostavljeno tuma-
ienje:
priznavanjem dogadaja koji se vei zbio zapravo se vec dogodilo to t'

stojati ako se Ia jedna individua odstrani".ar Medutim' upravo za- da istorijska svest mora da iskusi nuZnost generativnog procesa.as
verenici protiv Cezara ,,lukavstvo uma" - Potvr-
- potvrdujuiinjegovog ubistva je vladavina Ako ovo ditamo doslovno: razhka izmedu ,,izvornog" i njego-
duju Cezarovu istinu: krajnji rezultat
Avgusta, pwog cezara. Prema tome, istina proistide iz same svoje vog ponavlj anja je u intervenciji oznadavajuce mrei.e u koju je do-
greSke:
gadaj upisan. Izvorno, dogadaj je iskuSen kao kontingentna trau- I

nra, kao erupcija nesimbolizovanog; jedino prolaskom ld traversl ri)i

,. - UUittvo Cezara, potpunim gubitkom svog neposrednog cilja, l<roz ponavljanje koje je ,,priznato", 5to ovde samo moZe da znati:
ispunjava funkciju koju, na makijavelijevsk naiin, dobija od istori- ostvarenje u simbolidkom poretku. I to priznavanje-i-preno5enje- _

] i", ono ispoljava istinu istorije u izlaganju sopstvene neistine'42 ponavljanjem nuZno pretpostavlja (kao Mojsije u Frojdovim ana-
lizama) zlodin, din ubistva: Cezar mora da umre kao ,,empirijska"
U ovome je sadrZan sav problem ponavljanja: od Cezara - osoba da bi bio priznat u svojoj nuZnosti, kao tiiular vlasti, upravo
titule rimskog cara. Ubistvo
kao imena osobe
- do cezqra kaodovelo je do usposlave cezari-
zato 5to je ,,nuZnost" u ovom sludaju simboliika nuZnost.
Cezara kao istorijske osobe
- - Nije red samo o tome da je ljudima ,,potrebno vreme da bi
zma kao svog konadnog ishoda: Cezar-osoba ponavlja se u ceza- shvatili", ili da je dogadaj u svom izvornom vidu suvi5e ,,traumati-
ru-tituli. Ali, koji je razlog, ili ,,nagon fmobilel" u osnovi tog po- (".tn": pogreino razumevanje njegove prve pojave ,,inherentno" je
navljanja? Pol-Loran Asun [Paul-Laurent Assoun] je detaljno raz- rrjcgovoj simbolidkoj nuZnosti, i
predstavlja neposredan dinilac nje-
vio dvostrukost hegelovskog ponavljanja: ono oznatava istovreme-
li()vog priznavanja. Da izloZimo to u klasidnoj verzrji: prvo ubistvo
no prelaz od kontingencije ka nuZnosti i prelaz od nesvesne sup- (,,oceubistvo" Cezara) izaziva ,,krivicu", i to ponavljanju ,,obezbe-
3e Hegel, Filozofija povijesti, str. 328.
,lrrjc energiju". Stvar se ne ponavlja zbog nekakve ,,objektivne" nu-
ao lbidem, str. 327.
at lbidem, str. 328. at lbidem, pp. 69-70-
a2 Paul-Laurent Assoun, Marx et la rdpdtition historique, Paris, Presses 'ta Ibidem, p. 70
't\ Ibidem, p. 70.
Universitaires de France, 1978, p. 68.

56 57
 4r,,r1'' l-::,:3- I 1..,1 a'.'l ii ff ' ' " ,Z
,.t,t,./r(,[." (2,..tr11", 1.2.r1 I,t::.)...,,,,1 1..:'"' \ (i"t;;".; '.-
.r

-lt-+,'. ":'it: ;,'t )tiE-)'1l t;

€t.: ir:.,.,. ...;. j/!..?t,]/-:i-'-)-,- //l:,',3,:.-, i:,ti ,t:, 1. r",. - ',. O2'1
')l-'V:/4.N
^- .
--. )-(.:.,'.- '.-t i:l; \t: tt ^ t . /f
aE ).\r:.
Znosti, ,,nezavisno od naSe subjektivne volje", da bi na taj naern pobeda
- simboliiki akt, ili akt upravo kao simbolidki, skontava
bila ,,neumoljiva"
- nego ie pre biti da sama ,,krivica" po sebi
uvodi u simbolidki dug i na taj nadin inicira prinudu ponavljanja.
u svom soPstvenom promaiaju. Zato bi Hegelov stav da ,,istinski
podetak stiZe na kraju" trebalo shvatiti doslovno: akt je
- kao teza
nuZno ,,preuranjen"; on je ,,hipoteza" osudena na gre5ku, a do
Ponavljanje nagoveitava nastanak zakona, Imena-Oca umesto ubi- -
jenog oca: dogadaj koji se retroaktivno ponavlja, ponavljanjem do- dijalektiikog obrta dolazi kada se gre5ka ,,teze"
- ,,antiteza" -
otkrije kao istinita ,,teza". ,,Sinteza" je ,,oznaiavanje" teze nastale
bija svoju zakonitost. Drugim redima, Hegelovo ponavljanje moi.e-
mo da konceptualizujemo upravo kao prelaz od ,,bezakonja" ka iz te gre5ke. Isto tako, Gete je bio u pravu, kada je, nasuprot Sve-
,,zakonitosti",n6 kao interpretativni potez par excellence (Lakan na tom pismu lEcriturel napisao: u podetku be5e din;a8 iin implikuje
jednom mestu kaLe da se interpretacija uvek odvija pod znakom konstitutivnu greiku, promaiuje i ,,udara u prazno"; i izvorni gest
Imena-Oca) : sim,bolidkog prisvajanj a traumatidnog dogadaja. simbolizacije sastoji se u tome da se taj dist tro5ak/gubitak postavi
Hegel je na taj naiin vei uspeo u formulisanju konstitutivnog kao ne5to pozitivno, da bi se iskusio gubitak kao proces koji otva-
odlaganja interpretativnog gesta: interpretacija nastaje jedino pu- ra slobodan prostor koji ,,dopu5ta stvarima da budu".
U tome je razlog za5to standardni prigovor
tem ponavljanja, dok sam dogadaj ne moZe od samog podetka da - prema kojem
Hegelova dijalektika (saznajni) postupak redukuje na disto logidku
postane ,,zakonomeran". Ovu nuZnost ponavljanja povezali bismo
s duvenim predgovorom Filozofije prava o Minervinoj sovi, koja strukturu, zanemarujuii uslovnost ka5njenja i prestizanja, svekoli-
ku teZinu i inerciju realnosti koja zadaje tegobe i kvari dijalektidku
poleie tek u suton, po5to je sve gotovo.aT Nasuprot marksistidkoj
igru, to jest, koja se ne dA apsorbovati u kretanje AuJhebunga
kritici, koja u tome vidi znak nemoii kontemplativnog gledi5ta tu-
potpuno proma5uje: ta igra ka5njenja i prestizanja ukljudena je u
-
madenja post festum, mi ovo zaka5njenje shvatamo kao inherentno
dijalektidki proces, ne samo na sludajnom, nesuStinskom nivou,
samom ,,objektivnom" procesu: dinjenica da ,,narodno mnjenje" r

nego i apsolutno, kao njegova osnovna komponenta. Dijalektidki l

akt Cezarovog ubistva vidi kao ne5to sludajno, a ne kao manifesta-
ciju istorijske nuZnosti, nije prosto sludaj ,,zaka5njenja svesti s ob-
zirom na posledice" sama istorijska nuZnost, koja na podetku
- svega"
svojega pojavljivanja izmiie ,,mnjenju", pogre5no je dri.eti za ne-
Sto proizvoljno, jedino putem te greike moLe da se konstituiie, da
se ostvari.
U tome je sadrZana odludna razlika izmedu Hegelovog stano-
vi5ta i marksistiike dijalektike revolucionarnog procesa za Rozu
Luksemburg, greikama preuranjenih poku5aja stvaraju se uslovi
konatne pobede, dok se za Hegela dijalektidki obrt sastoji u pro-
meni perspektive na osnovu koje se greika kao takva pokazuje kao
a6 Vid. iacques-Alain Miller, ,,Algorithmes de
16, 1978.
a7 Hegel, Osnoyne crte
filozofie prava, preveo s nemadkog Danko Grlii,
Veselin MasleSa, Svjetlost, Sarajevo, 1964, str. 19.
l)roces uvek ima paradoksalnu formu prestizanja/kainjenja, formu
obrtanja ,,ne jo5" u ,,uvek vei", obrtanja ,,suviSe rano" u ,,posle
- njen istinski pokretad je strukturna nemoguinost ,,pra-
vog trenutka", nesvodljiva razlika izmedu stvari i njenog ,,pravog
trenutka". Izvorno, ,,teza" dolazi isuviSe rano da bi dostigla svoj
oclgovarajuii identitet, i moZe da se realizuje ,,za sebe", da postane l
,,za sebe", jedino nakon svega, retroaktivno, svojim ponavljanjem \
r r ,,sintezi". --:
psychoanalyse", Ornicar?, a8 Ovde ZiLek navodi stih iz Geteovo g Fausta (deo I, scena 3)
l,rr lreja5e delo [am die Anfang war die Tat]"
- ,,u podet-
kojim je i Frojd zavriio Totem i
-
r,tlttt: Neke Podudarnosti u duievnom iivotu divljaka i neurotiiara, Frojd,, Odabra-
,t,t ,lcla, knjiga, IV, Matica srpska, Novi Sad, 7979, str.288.

58 59

3.,... Integralna praznina koja se takode
,.
naziva Sveto"
. r:.;.
Budimo precizni: ovde nije red o razumevanju veze izmedu "
neuspesnog akta i njegove simbolizacije redukcijom na navodno ,",
,,imaginarnu kompenzaciju" (kada jedan akt, stvarna intervencija "'
u realnosti, podbaci, dolazi do pokusaja da se taj gubitak nadokna-
di simbolidkom kompenzacijom, u skladu s dubljim znadenjem
kada ne-
[signification profonde) takvih dogadaja) - na primer,
moian dovek obogotvoruje prirodne sile i razumeva ih kao perso-
nifikovane duhovne sile... U tako brzom prelazu od akta do nje-
govog ,,dubljeg smisla" gubimo posrednu artikulaciju koja dini su-
Stinu-simboliza.crje: svaki moment poraza, pre nego $to se nadok-
nadi ,,imaginarnom kompenzacijom" i time ne obezbedi "dublji
smisao", po sebi postaje pozitivan gest, moment koji bi se mogao
definisati na osnovu razlike izmedu Simboliikog u strogom smislu
i onoga sto se zove ,,simbolitko oznadavanje", ili prosto simboliiki
poredak.
obidno od realnosti prelazimo direktno na sirnboliiki pore-
dak: stvar je ili po sebi, identidna sa sobom u inerciji svog pukog
prisustva ili, pak, poseduje ,,simbolidko znadenje"' Gde se onda
,rklupu Simbolidko? Neophodno je da uvedemo osnoYnu razliku
izmedu ,,simbolidkogznatenia" i njegovog sopstvenog mesta' pra-
znog mesta koje se ispunjava znadenjem: ono simbolidko je pre
je
svega mesto, mesto koje je, izvorno uzeto, bilo prazno a potom
dimenzija la-
ispunjeno sitnicama simbolidkog poretka' Osnovna
kanovskog koncepta simbolidkog je logidki prioritet, prioritet (praz-
nog) mesta s obzirom na elemente koji ie ga ispuniti: pre nego
poitun" skup ,,simbola", u vidu nosilaca nekih ,,znadenja", ono
simbolidko dini diferencijalna mreLa strukturisana oko praznog'
traumatidnog mesta, koje Lakan opisuje kao das Ding,* ,,sveto"
mesto nemoguieg uZivanja, jouissance.ae Kao Sto je, referencom na
:\.!.i:)-.' i v.t 1t--''.7;-.
* Stvar (nemaiki). Prim. prev. t" : r
'
-
ae jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan VII: The Ethics of Psycho'
analysis, 195-9-60, ed. facques-Alain Miller, New York ar-rd London, W. W. Nor-
ton, 1992, pp. l19-20, 129-30.,'-.)
- .. - t: '.
:"1;I
'1
Hajdegera, pokazao u vezi s vazom, das Dingje, pre svega, prazno
I j.
mesto okruZeno znadenjskom artikulacijom
- prazno mesto ispu-
njeno dime god hoiemo, dak i Jungovim ,,arhetipovima". Taj prio-
ritet ,,svetog" kao praznog mesta u odnosu na njegove sadrZaje vei
je istakao Hegel:
:1
U nameri, dakle, da u toj potpunoj praznini [in diesem so
ganz Leerenl, koja se takode naziva syetim, ipak neiega mora biti,
moramo je ispuniti sanjarijama [Trdumereien), pritinjavanjima [Er-
scheinungen), koje svest proizvodi za samu sebe,.. po5to su iak i sa-
njarenja bolja od sopstvene praznine.s{}
To je razlog zaSto hegelovski ,,gubitak gubitka" definitivno
nije povratak na pun identitet, kome niSta ne nedostaje lsans per-
te]: ,,gubitak gubitka" je trenutak u kome gubitak vi5e nije gubitak
,,nedega" i postaje otvaranje praznog mesta koje objekt (,,ne5to")
nroZe da zatJzme, moment u kome se prazno mesto shvata kao
primarno u odnosu na ono Sto ga ispunjava
- gubitak otvara
prostor za pojavu objekta. U ,,gubitku gubitka", gubitak ostaje gu-
bitak, on nije ,,odloZen" u uobidajenom smislu: ponovo stedena
,,pozitivnost" je pozitivnost gubitka kao takvog, iskustvo gubitka
kao jedan pozitivan, zaista ,,produktivan" uslov.
Zar ne bi bilo moguie da taj finalni moment analitidkog pro-
cesa, taj Prenos, definiSemo upravo kao iskustvo ,,pozitivnog" ka-
raktera gubitka, izvorne praznine ispunjene zbunjujucim i fascini-
rajuiim iskustvom fantastidnih objekata, iskustvo da objekt kao ta-
I<av, u svojoj osnovnoj dimenziji, predstavlja pozitivizaclju prazni-
ne? Nije li to prenoSenje ma5te lla travers,le du fantasme], to isku-
stvo prioriteta mesta u odnosu na izma5tani objekt, u momentu
l<.ada, da se prisetimo Malarmeove formulacije, ,,ni5ta se ne zbiva
.
<rsim toga mesta lrien n'aura eu lieu que le lieul"?
Zelja analitidara (u meri u kojoj je ,,iista" Zelja) prema tome
rrije posebna i.elja (na primer, i.elja za tumadenjem, lli za otkriva-
s0 G. V. F. Hegel, Fenomenologija duha, str. 88 (citat korigovan
- e. f.l
' '
' '-'t
61
 njem pacijentovog spleta simptoma putem tumadenja) nego -
prema Kantovoj formulaciji sasvim prosta nepatoloSka Zelja,
-
izmaStani ,'patoloiki" objekt, nego je-
koja nije vezana ni za jedan
dino ima podr5ku u praznom mestu u Drugom.
U tome je razlog za5to je vai'no da jasno razgranidimo prenos
od svake ,,rezignacije" ili ,,pristanka na odricanje"; prema takvom
iitanju, analiza bi bila gotova posto pacijent ,,prihvati simbolidku
kastraciju", kada se sam prepusti nuZnosti radikalnog Gubitka kao
dela njegovog stanja kao govornog biia... Takvo ditanje od Laka-
na pravi neku vrstu ,,sage" kojom se propoveda ,,fundamentalno
odricanje". Na prvi pogled, takvo iitanje izgleda kao dobro zasno-
vano: maSta, u poslednjoj instanci, jeste ma5ta o tome da je seksu-
alni odnos u krajnjem mogui, nije u punoj meri dostiZna; i nije li
kraj analize, prenos ma5te, onaj pravi ekvivalent iskustva nemo-
guinosti seksualnog odnosa, i na taj natin ner-rkidivo remeteii,
blokiran i deficijentan karakter ,,ljudskog stanja"? Ali, ovakvo iita-
nje je prazno: ako se kao osnovno etitko pravilo anulize usvoji ,,ne
popu5tati svojoj Zelji" fne pas cdder sur son disirlst - iz kojeg sle-
di da je simptom, kao Sto istide Zak-Alen Miler (Jacques-Alain
' Miller), upravo specifidan nadin ,,popu5tanja svojoj :zelji" - prenos
r se mora definisati kao moment u kome subjekt na sebe preuzima
Zelju u svom tistom, ,,nepatoloSkom" stanju' s onu stranu svoje
, istoridnosti/histeridnosti Ison historicit6/hystiricitil - egzemplarni
sludaj ,,postanalitidkog" subjekta nije dvosmislena figura ,,sage"
nego Edipa na Kolonu, figura ogorienog doveka koji sve zahteva a
i'niSta ne odbacuje! Ako se preno5enje Zelje preklapa s iskustvom
bilo kakvog nedostatka, onda je to nedostatak Drugog, a ne samog
subjekta; v prenosu subjekt stide dokaz o tome da se agalma,
,,skriveno blago", ve( i.eli u Drugom; objekt je odvojen od taike
5r Lacan, Seminar VII, pp. 319-21. Denis Porter zastupa frazo ne pas ce'
der sur son ddsir kao,,davanje razloga u odnosu na netiju Zelju". Brus Fink, alter-
nativno, zagovara,,ne odustati od svoje ielje", ili ,,ne pristati na njegovu ili njenu
i-elju", u smislu da pacijent ne mora ,,da dopusti da i.elja Drugog stekne prven-
stvo u odnosu na lidnu Zelju". Vid. njegowr knjigu A Clinical Introduction to I'a-
canian Psychoanalysis: Theory and Practice, Cambridge, Massachusetts, Harvard
University Press, 1997, p. 206.
62
simbolidke identifikacije |'objet se sdpare de l'I), od oznaiavajudeg
traga u Drugom. Poito je subjekt lociran u odnosu na objet a,
iskustuo osnovne fantazme postaje nagon. Sta onda postaje onaj ko
je pro5ao kroz iskustvo tog neprozirnog odnosa do izvora, do nago-
na? Kako moZe subjekt koji je pro5ao radikalnu fantazmu da doZivi
nagon? 'Io vodi s onu stranu analize i nikad nije bilo predmet raz,
matranja. Do sada se tome moglo pristupiti jedino na nivou analiti-
tara, u meri u kojoj se od njega zahteva da u potpunosti prede krug
analitidkog iskustva.s2
Nije li Hegelovo ,,Apsolutno znanje", to neprestano pulsira-
nje, taj prelazak puta koji se ponavlja u beskonadnost, primer toga
kako ,,iZivljavati nagon lvivre la pulsionl" po5to je istorija/histerija
okondana? Zato ne iznenaduje 5to Lakan, u XIV glavi X/ Semina-
ra, artikuli5e tok nagona direktno se pozivajuii na Hegelovu razli-
ku izmedu ,,konadnih" i ,,beskonadnih" ciljeva. Lakan podseia na
razliku, prepoznatljir,rr u engleskom jeziku, izmedu cil.ia i svrhe:'
,,Ciljje put koji smo preduzeli [Ie trajet]. Svrha fle butl se u engle-
skom jeziku oznaiava sa goal".53 Krug nagona je moZda najbolje
clcfinisan kao oscilovanje |a pulsationl izmedu svrhe i cilja: izvor-
no, nagon je na putu ka izvesnoj svrsi; taj cilj se, potom, poklapa s
iskustvom samog puta, diji ,,cilj nije ni5ta drugo do vraianje na
ovaj put"sa ukratko, istinski cilj (,,beskonadan" cllj) postiZe se
-
preno5enjem svog neprestanog neuspeha u ostvarenju ,,konadne"
svrhe (3,oal); u samom neuspehu postignuia nameravanog cilja
trvek je vei postignuta istinska svrha.
4. Diferenciranje,,Apsolutnog znanja"
,,Apsolutno znanje" sigurno nije pozicija ,,svemoine nauke" u
l.o1oj, u krajnjem, subjekt ,,sve zna"; najpre moramo da razmotri-
;r Lacan, XI seminar, str. 291.
5r lbidem, str. 190. Prevod izmenjen
[prim. priredivata]
''t lbidem, str. l9l.
'63

r: "-
./tit),,r ,c-. ,,
'-,-." 1 t: ; ,tr :,'/r' .r''-..1 ' .
I
mo:egzaktno me;to na kojem se ono pojavljuje kod Hegela; na
kraju ,,fenomenologije duha", kao tadki gde se svest ,,defeti5izuje" i
tako postaje sposobna da sazna istinu, saznajuii svoje mesto' dime
postaje sposobna za ,,nauku" u Hegelovom smislu' Kao takvo'
,,Apsolutno znanie" samo je jedno ,,to treba reii", ',dopudteno ti
je
da znaS", Sto otvara mesto za napredak nauke (logike, itd')'
Sta u konadnoj analizi predstavlja fetiS? To je objekt koji is-
punjava konstitutivni nedostatak u Drugom, prazno mesto ,,pri-
marne represije", mesto gde oznaditelj po nuznosti mora da nedo-
staje kakl bi se artikulisala oznadavajuia mreLa; u tom smislu,
,,defeti5izovanje" je ekvivalentno iskustvu tog konstitutivnog nedo-
statka, Sto ie reii, Drugog kao precrtanog. Valjda je iz tog razloga
,,defetiSizacij a" teLe dostiZna, pre svega zato 5to fetis preokreie
standarde odnosa izmedu ,,znaka" i ,'stvari": ,,znak" obiino razu-
memo kao ne5to Sto predstavlja, zamenjuje odsutni objekt, dok je
fetiS objekt, stvar koja zarnenjuje odsutni ,,znak". Lako je ustanovi-
ti odsustvo, strukturu oznadavajuiih odlaganja, kada se oiekuje
puno prisustvo stvari, ali je tei.e ustanoviti inercijalno prisustvo
oUl"t tn kada se odekuje nalaZenje ,,znakova", igre reprezentativnih
- - odlaganja, tragova... U tome ie tazlog
za5to smo u stanju jasno da
razgianitrmo Lakana od tradicije ,,poststrukturalizma", diji cilj je
l,,dekonstrukcija",,metafizike prisustva": oglasiti puno prisustvo,
dvrstog identiteta u sred
i uWrdivanje tragova odsustva, razre5enje
,r,opu odlaganja i tragova... ovde je Lakan mnogo blize Kafki: to
' je,
, naravno, dobro znano da Kafka kao ,'pisac odsutnosti" opisuju-
religiozan, ali u kome je cen-
1 ii svet koji u svojoj strukturi ostaje
I tralrro mesto koje je pripadalo Bogu, prazno; medutim, ostaje da
inertnu, grozomornu
; se pokaZe kako sama ta Odsutnost skriva
, priiutnost, prisutnost oPscenog objekta superega' ,,Vrhovnog-bi-
, ia-u-zlu" lEtre- Suprbme- en- Mdchancetd) -55
lz te perspektive trebalo bi da reinterpretiramo dve karakteri-
stike Apsolutnog znanja koje, na prvi pogled, mogu da pobuduju
s5 Lakan se poziva na laj precizan Sadov izraz u Seminaru VII, p' 215' i
ponovo u ,,Kant i be Sad", p. 652. Vid. takode gla'u 6' ovog zbornika, ,,Granice
scrniotitkog pristupa psihoanalizi"' str. 137, i dalje.
| .. tlta :;. ,'.)-
'i.-,:, 1 '!, ... . f,',i.: '/. i. t,.\ / :.:t ! !..t,1 "),:.:.
-.,.')il']i|).,'')''l|.),'|.'.:.l
""-'
h--:-)' )
na ,,idealistiike" asocijacije: Apsolutno znanje kao ,,odbacivanje
objekta", potiskivanje objektivnrrsti kao suprotstavljene subjektu ili
izvan njega; i Apsolutnogznanja kao odbacivanja Drugog (shvaie-
nog ovde kao zavisnost subjekta vis-d-vis jedne instance u odnosu
prema kojoj je on spolja5nji i decentriran). t{egelovsko ,,odbaciva-
nje Drugog" nije isto 5to i fuzija subjekta s Drugim, ili prisvajanje I
od strane subjekta bilo kog supstancijalnog sadrZaja; to je pre spe- I
cifitno hegelijanski naiin da se kaZe da ,,Drugi ne postoji" (La- ]
kan), drugim redima, da Drugi ne postoji kao garant istine, kao
Drugi Drugog, i na taj nadin tim stavom se postavlja nedostatak
Drugog, Drugog kao precrtanog. U toj Supljini [au sein de] u sup- ,
stancijalnom Drugom subjekt mora da prepozna svoje mesto: su-
bjekt je unutraSnji supstancijalnom Drugom u meri u kojoj se on
iclentifikuje s opstrukcijom Drugog, s nemoguinoSiu dostignuca
iclentiteta sredstvima samozatvaranja fclose avec lui-rntme]. ,,Ad- ';
bacivanje objekta", sa svoje strane, preclstavlja promenljim stranu:
nije ret o fuziji subjekta s objektom u subjekt-objekt, nego o radi-
l<irlnom pomeranju u statusu samog objekta
- ovaj ne skriva a ni
rrc ispunjava Supljinu u Drugom. Takav je postfantazmatidan od-
rros s objektom: objekt je ,,odbaden", ,,potisnut", tako da gubi fa-
scinirajuiu auru. Zato je ono Sto nas je na prvi pogled zasenjivalo
irrrnrom izloLeno kao lepljiv i odvratan ostatak, dar koji se ,,nepri-
n)etno preobrazio u bez;vredan poklon".se
Apropo DZojsa, Lakan je naglasio da je imao vrlo dobar raz-
l,rg da odbije analizu (pod uslovima koje mu je postavio bogati
:rrrrcridki patron u zamenu za finansijsku podriku); on za njom ni-
it' inrao potrebe poSto je, u svojoj umetnidkoj praksi, vei dostigao
,,rrbjcktivnu poziciju koja je odgovarala zavr5nom momentu anali-
z,', kao Sto je evidentno, na primer, u njegovom slavnom komadu
r r rciims letter/litter
- Sto ce reii, o preobrataju objekta Zelje u
niitrrvilo, u postfantazmatidni odnos prema objektu.sT U oblasti fi-
l,,z.olijc, Hegelovo Apsolutno znanje i moZda samo ono - -
""'7"rk Lu.u.r, XI seminar, str. 286.
'''' ()vu formulaciju dugujem Zak-Alenu Mileru.
 r't !-l'y.t1 l?'l-ti..n,t I >4t,tlt{itl"- ' 70Fi n ff:i+l-r:ri;ir- s} rrar''{'[
i:i iii ; l'*?L{{'r'rr;11 {ii:j'}'} l''i-'iliJilLr'rA
?*l'..::r!,i \/(.1- '?rrf].$)i': lrc4u\'.A r khll'tL 1\t. :)(.:y.Jc T)t..,1.:.1 t j.: j. i !.i/e". ,:i,./.(?1.A-.
)-1
S1A.;-.IJI i!-lr..lrrrl,t l{o,-'-'lJlrJ-rr\:l'.'' 1 ;'ii: i
iili.r i Vl.::q l:'| lt {;l :':J' 1'l''lil'l
i\)F i tt.|/. 1..]-,1, ':
u njemu takode Razlog je prosto u tome Sto Lakan u tom periodu jo5 nema
fantazmatidni objekt skriva ziapecu prazninu koja
I

,ru .urpoluluniu Uito kakav koncept nedostatka Drugog, niti shvata ]

ima Podriku-
nadin kako isti radi kod Hegela: njegov problem ovde se tide sim-
IstovaiizaHegelovobjekt,objektivnufiguru-fetiS:dalekood
sinteze' ona bolizacije-istorizacije, simbolidkog shvatanja traumatidnog iezgra'
toga da je ,,preuranjena" figura istinske dijalektiike
prikriva nemo- z.ajedno s neintegracijom subjekta u simbolidki univerzum' Za,!a-
,,rl1o*,,n"dijalektiikom",,,neposrednom" datoSiu
kana, otuda, ideal kraja analize je u tome da se dostigne simboli-
gulnost bilo iakve konadne sinteze subjekta i objekta.
Drugim 1e-
da na kraju z.acija koja reintegriSe ive traumatidne poremeiaje unutar simbo-
dima, perspektivistidka gLe5k4 se sastoji u shvatanju
pio."tu, subjekt kllatno stiie ono za dime tragao je litkog polja - S19 j9 ideal otelovljen u Hegelovom Ap.solutnom
dtalek;iak;g
'greSka;e znaniu, ali dija istinska priroda je umesto toga, kantovska: Apso-
ovde u tome Sto Hegelovo reSenje-ne. kaZe da
se-ne
poseduje Iutno znanje je shvaieno kao da pripada vrsti ,,regulativnih ideja",
moze dostiii ono za time se traga, nego da subjekt
ve6
Formula koju je koje nas vode ,,napredovanju shvatanja subjekta u simbolidkom
ono za dime traga pod samom formom gubitka'
razliku izme- poretku":6i
predloZio Z.ru, iiil", [G6rard Miller] da bi oznadio
z-na -ono 5to
du marksizma i psihoanalize ("U marksizmu' dovek To je ideal analize, koji, naravno, ostaje neostvaren' Nikad ne-
Zeli i vei ga pos.e-
Zeli i to ne poseJule; u psihoanalizi' ne zna 5ta ma subjekta bez ega, PotPuno ostvarenog subjekta, ali to je u stvari
i'T:d"..Tegela i mark-
duje"), u isto vreme oznatava razgtaniteni" ono iijem se zadobijanju od subjekta tokom analize mora teziti.62
i;i^u,slepilo marksizma za odgovarajuii dijalektidki preokret-'ne-
analitidkog
ostvarljivog v prenosu'lPtenos' kao krajnji trenutak Nasuprot takvoj koncepciji mora se odludno insistirati na di-
pro-ges^1, ry, kuin da je dorsokak razre5en,
(la j.e nesvlno uhva6eno
rrjcnici da hegelovsko Apsolutno znanje nema apsolutno nista za-
u zamku prenosa, na primer)' u piivazilaZenju preprlka - 4rel1z, yt.tl'idko s nekom vrstom ideala: do specifidnog okreta Apsolutnog
se moZe redukovati na retroaktivno iskustvo da
je iorsokak ve6 zrranja dolazi otuda 5to se zapazi da je polje Drugog vei,,zatvore-
je upravo ista no" Lt syom sopstvenom neredu. Drugim redima, subjekt kao precr-
J svoie sopsweno ,,razre5enje"' Drugim redima' prenos
odnosa)'
\ ,tr'r, k:ao i iorsokak (u smislu nemoguinosti seksualnog lrrrr treba da se postavi kao korelativan inertnom ostatku koji dini
jedino
\t' r."" u" ie sinteza upravo ista stvar kao i antiteza: ono Sto se
ranim
1,r'clrrcku svojoj punoj simbolidkoi realizaclii, svojoj punoj subjek-
poloi:ai subjekta' U tiviz.aciji: I Q a.
i menla jeste ,,persptktit'"",na6i -Lakanovim koja
koncepcija Apsolutnog znanja
seminarima, ipuk tt moZe U tome je razlog zaSto u matheme Apsolutnog znania lsavoir
znanie kao nemogu- rtltsttlt.r (SA)] dva termina moraju da budu precrtana - ono funk-
naizgled tome direktno protivredi: Apsolutno
ii ideal dostizanja konadne zatvorenosti polja diskursa: ( r()rf iic konjukcijom 8 i A'
diskur-
Apsolutno znanjeje onaj moment u kojem se totalitet
neprotivrednosti' sve do dinjenice' koju
sa zawirau sebi u saw5enoj
ukljuduje u sebi, da poseduje, obja5njava i opravdava Samo sebe'

Daleko smo od tog ideala!60 ur Jncques Lacan, The Seminar of lacques Lacan II: The Ego in Freud's
tlrrrrrI tntrl in the Technique of Psychoanalysis, ed. |acques-Alain Miller, New
t f**es Papers on Tech' r,,rl, .rrrrl London, W. W. Norton, f9B8' p.3f9.
Lacan, The Seminar of lacques Lacan I: Freud's
Lacan, Cambridge University Press' l98B' p' 264' "' lbitlem, p.246.
nique, 1953-54, ed' |acques
-'-LlJtr':) a':'r'-r''r{- 69
'('t."tO .
68
;ij,", .: . r J'; - r.i:. ., ., eir rr -l ll t lP 'i;l 'l .-. ?"' r't

a.-,
'
4.
vEzE FROJDOVSKE OBLASTI S FILOZOFIIOM
I MASOVNOM KULTUROM*
Zeleo bih da podnem s gotovo narcistiikim razmi5ljanjem.
Za5to se tako desto sluZim primerima iz masovne kulture? Jedno-
stavan odgovor bio bi da to dinim u cilju izbegavanja odredenog
Largona i da bih postigao najveiu moguiu jasnoiu, ne samo za di-
taoca nego i zbog sebe: nisam blagonaklon prema ditaocima. fedan
primer iz masovne kulture za mene ima isti znaiaj kao lakanovski
postupak prenosa
- prenosa od pacijenta na analitidara; istu ulo-
gu kao dva medijatora, dva prenosnika lpasseursl. Mislim da nije
sludajno Sto se Lakanov tromeseinik, popularan u Francuskoj, kao
Magarac. Ideja je u tome da na
5to verovatno znate, zvao L'dne
- rr;c drugi subjekt. U tom smislu, on zauzima ulogu objekta. U
neki nadin morate da prihvatite potpuno ospoljenje: morate da
odbacite poslednji ostatak bilo kog iniciranog kruga znalaca. I
upravo u tome je za mene sadrZana uloga mog obraianja masov-
noj kulturi. U tom punom prihvatanju ospoljenja u imbecilnom
medijumu, u tom radikalnom poricanju podetne tajnovitosti, sadr-
i.ano je ono kako ja, na kraju krajeva, razumem lakanovsku etiku
iznalaLenja odgovaraj uie vrednosti.
Mislim da nadin na koji referiram na masovnu kulturu, ta
nuZnost koju oseiam da kroz nju moramo da prodemo, kroz taj
* Ovo je izdanje transkripta drugog od niza ZiLekovlh javnih predavanja
na Osmoj godiSnjoj konferenciji Australijskog centra za psihoanalizu u frojdov-
skoj oblasti, Melburn, 13. avgusta 1994. lzvorno je objavljeno u Agenda: Austra'
Iian Contemporary,44, 1995, pp. 11-34 [prim. urednika].
70
radikalni, ako hoiete, imbecilni, spolja5nji medijum, predstavlja
verzlju onoga Sto je Lakan, barem u svojoj poslednjoj fazi, navodio i
kao ,,svrgavanje subjekta" koje je sadrZano u poziciji analitidara, i
koji zauzima mesto objekta malog a [objet petit a]. Ta pozicija je, i
rnislim, daleko radikalnija i paradoksalnija nego ito izgleda. )
Dopustite da je ilustrujem jednim primerom loieg ukusa, pri-
i'rrm s ameridkog |uga u vreme Gradanskog rata. U romanu DLejm-
sa Boldvina [fames Baldwin] proditao sam da u javnim kuiama na
f rrgu, u starom Nju Orleansu pre Gradanskog rata, Afroamerika-
nac, crni sluga, nije bio viden kao lidnost, tako da se, na primer,
bcli par prostitutka i klijent
- - uop5te ne bi uznemirili kada bi
sluga ulazio u sobu da ih posluZi piiem. Oni su prosto nastavljali
sa seksualnim odnosom i tako dalje, poito se slugin pogled nije
rutunao kao pogled druge osobe. I u odredenom smislu, mislim, i
s analitidarem stvar stoji isto kao sa slugom crncem.
Kada pridamo s analitidarem ne osetamo sramotu. U star'
srrro da mu poverimo najdublje tajne svojih ljubavi, svoje mrZ# i r .,
itrl., mada je na5 odnos s njim potpuno apersonalan, jer mu nedo- I "
:,tirjc intima istinskog prijateljstva. To je, smatram, apsolutno odlu- l
itrjuie. Analitidarev odnos, kao Sto verovatno znate, nije odnos in-
tcrsubjektivnosti upravo zato Sto analitidar u analitidkoj funkciji
1
slrrnju smo da mu se poverimo bez ikakve intimne veze ili odnosa
l'rii.rteljstua. )
I
I)rugi aspekt svrgavanja subjekta moZemo da shvatimo preko
r, li'rcnce na nedavno objavljenu autobiografiju Luja Altisera koja / 1 '
yr' vei prevedena na engleski.63 Altiser piSe da je u zrelim godina-
rrr.r bio optereien idejom da ne postoji: strahom dabi drugi mogli
,l,r srrznaju za njegovo nepostojanje, da na primer, ditaoci njegovih
Irryigrr, steknu saznanje o dinjenici da je on jedan prevarant koji
..rrrro lingira postojanje. Na primer, njegov veliki strah posle obja-
" Ioui, Althusser, The Future Lasts Forever: A Memoir,ed. Olivier Corpet
'rr,l \.rrrrr Moulier Boutang, trans. Richard Veasey, London, Chatto and Windus,
I r,, r llrrirn. urednika].
71
 vljivanja Lire Capital lKako titati Kapitat)bio je u tome da bi neki
kritidari mogli da otkriju skandaloznu dinjenicu da glavni autor
]'- knjige ne postoji.6a fa mislim, da je to ono dime se bavi psihoanali-
I za. Psihoanalitidko ledenje je zavrSeno kada subjekt, takoreii, izgu-
i bi taj strah i slobodno prihvati svoje nepostojanje.
Takode mislim da ovde, ako iemo da to formuliSemo na do-
nekle zabavan, cinidan naiin, podiva razlika izmedu psihoanalize i,
recimo, standardnog engleskog empiristidko-subjektivistidkog so-
iipsizma. Standardna empiristiiko-solipsistiika ideja je da jedino
moZemo biti apsolutno sigurni u ideje koje posedujemo u svom
duhu, dok postojanje spolja5nje stvarnosti vei predstavlja nekon-
I kluzivan stav. Smatram da psihoanaliza Wrdi da stvarnost izvan
i nas postoji. Problem je u tome 5to ja lidno ne postojim.
Sada, moja sledeia taika, naravno, sadrZana je u tome da La-
kan dolazi do te paradoksalne pozicije tek pri kraju svog udenja.
Pre poslednje faze, tokom pedesetih i Sezdesetih godina, kraj psi-
hoanalitiikog procesa za Lakana je ukljLrdivao gotovo egzaktno su-
protno kretanje
- subjektivizaclju, subjektivno shvatanje/prizna-
nje, subjektivno izvrienje, subjektivizaciju sudbine, itd. Imamo da-
kle taj radikalni pomak: j-edan od niza pomaka kod Lakana.,
Dak.le, u tom swgavanju subjekta, u prihvatanju nepostojanja
kao subjekta, treba da se odreknem feti5a skrivenog blaga odgo-
vornog za moju unikatnu vrednost. Treba da prihvatim svoje radi-
kalno ospoljenje u simboliikom medijumu. Kao 5to je dobro po-
znafo, krajnja podrSka onoga ito isku5avam kao unikatnost svoje
lidnosti obezbedena je mojom osnovnom fantazijom, tom apsolut-
no posebnom formacijom koja se ne moZe univerzalizovati.
U dernu bi sada bio problem s fantazijom? Mislim da je
kljuina tadka, koja se obidno previda, u nadinu na koji Lakan arti-
kuliSe njen pojam koji je slede6i: ,,lJ redu, maSta postavlja Zelju,
ali diju i.elju?" Moj) poenta je sledeia: ne Zelju subjekta, ne svoju
sopstvenu. Ono 5to susreiemo u samom jezgru formacije maite
jeste odnos prema Zelji Drugog: prema neprozirnosti i.elje Drugog.
6a lbidem, pp. 147-8 [prim. urednika].
t -,- ."
'' :
,
,;
72 ) 73
Zelja ispoljena u ma5ti, mojoj maiti, upravo nije moja sopstvena,
nije moja, nego je to ielja Drugog. Fantazija je nadin subjekta da
odgovori na pitanje kakav je on objekt za Drugog, u oiima Dru-
gog, za Zelju Drugog? To ie reii, Sta to Drugi vidi u njemu? Ka-
kvu ulogu on ima u Lelji Drugog?
p_e_!g, na primer, nastoji da putem maSte re5i zagonetku veza-
nu za ulogu koju ono igra kao medijum interakcija izmedu majke,
oca, rodaka, itd.: zagonetku u vezi s tim kako majka, otac i ostali
vode svoje borbe i preko deteta reSavaju svoje sporove. Odluiuju-
ia tadka je, mislim, u tome 5to dete njihovu situaciju doZivljava
kao niz njihovih odiglednih investiranja u njega. Roditelji vode
svoje borbe preko dece, kojoj nije jasno kakva je njihova uloga u
tom kompleksu, u intersubjektivnoj mreZi u koju su badeni. I
upravo putem ma5te deca nastoje da sebi razjasne to pitanje. Ne
,,Sta je njihova i.elja?", nego ,,Kakva je njihova uloga u Zelji Dru-
gog?" To je, mislim, apsolutno odludujuie, u demu leLi razlog za-
Sto, kao 5to verovatno znate, u Lakanoyom grafu Zelje, maita dola-
z.i kao odgovor na to pitanje s ovu stranu nivoa smisla. ,,$1a ho-
ceS?" upravo kao odgovor na zagonetku Zelje Drugog.6s Ovde, po-
novo istidem, moramo biti veoma precizni.
Svako vei zna sledeiu, uvek iznova ponavljanu redenicu: ,,Ze-
lp 1e Lelja Dr.,gog" Mislim medutim da svakoj odludnoj fazila-
kanovog udenja odgovara drukdije ditanje te dobro znane foimule.
I)rvo, vei u detrdesetim godinama, stav ,,Zelja je i.eIja Drugog"
irludira prosto na paranoiinu strukturu Lelje, na strukturu ,uuirii,
lrrosto redeno. Ovde, Zelja subjekta je i.elja Drugog; prosto je vrsta
tranzitivnog, imaginarnog odnosa. To je u osnovi struktura zavisti
Zelja objekta jedino u meri u kojoj je Leljen od strane Drugog, i
tll<o dalje. To je prvi nivol recimo da je pivo imaginarnog.
Potom imamo ;simboildki nivo gde ,,Zelja je i.elja Drugog"
rrltljuiuje dijalektiku priznanja i u isti mah iinjenicu da je ono Sto
6s Zak Lakan, ,,Prevrat subjekta i dijalektika Zelje u frojdovskom nesve-
',r,,,r1)", u. Spisl, Prosveta, Beograd, 1983,
str. 293. Vid. takode, Slavoj Zii.ek, The
objekt of ldeology, London and New york, Verso, i989, pp. ll0-14
"rtl,lirne

l,,t ,.-: t.',
Zelim odredeno simbolidkom mreZom unutar koje artikuliSem svoju
subjektivnu poziclju, i tako dalje. To je prosto odredenje moje i,e-
Ije: natin na koji je ona strukturisana poretkom velikog Drugog.
To je dobro poznato.
Ali, smatram da do Lakanove odludujuie formulacije dolazi-
mo samo kad se poziclja analitidara vi5e ne definiSe kao da polazi
od mesta velikog Drugog (A), 5to (e reii, analitidara kao otelovlje-
nja simbolidkog poretka, nego kada se analitiiar identifikuje s ma-
lim drugim (a), s fantazmatidnim objektom. Drugim redima, kada
analitidar daje telo enigmi neprobojnosti Zelje Drugog. Ovde ,,Ze-
lja je Lelja Drugog" znati da do svoje Zelje mogu da dodem jedino
putem komplikacije i.elje Drugog, upravo ukoliko ie ta i.elja ne'
probojna, to jest za mene zagonetna. Mislim da je to prva odludu-
juia tadka koja se tide maite, a koja se obidno zaboravlja: kako
istinska ma5ta moZe da bude poku5aj da se zagon etka vezana za
Zelju Drugog razreSi. To je Lelja koja se odreduje u ma5ti. Nije
prosto red o tome da Zelim nedto, da ma5tam. Ne.
eini mi se da je apropo pojma ma5te odludujuca druga poen-
ta. Vrlo naivno, gotovo, rekao bih, preteorijsko zapaLanje
- za
koje drZim da je dovoljno interesantno jeste kako ne samo kod
- proglaien za naivnost, itd., ali ja iu na kraju pokubati da objasnim
Lakana nego uopbte u psihoanalizi (kao Sto je sludaj, usput redeno,
s ditavim nizom Lakanovih pojmova) koncept ma5te predstavlja
lep sludaj dijalektidkog podudaranja suprotnosti: naime, zar pojam
maite ne ozna(ava gotovo dve suprotnosti?
S strane, u pitanju je, da se naivno izrazimo, blaZen,
iedne
spasonosni aspekt maite. Znate vet, mabta kao, recimo, neka vrsta
zamisli idealizovanog stanja bez smetnji, itd. Na primer, u politici,
korporativistidka, obidno totalitarna zamisao druStva kao organske
celine u kojoj svi pojedinci saraduju, itd. To je vrsta blaZene, har-
monidne strane maite. Ili, naivno izral.eno, u privatnom Zivotu
ma5ta je ma5ta o uspeSnom seksualnom odnosu, itd.
Ali, s druge strane, postoji drugi aspekt ni5ta manje radikalan
i originalan: pojam fantazlje koji je upravo suprotan, koji se odno-
si na maitu dija osnovna forma je zavist/ljubomora. Ovde nije red
l/; i..,ii. r r; r.'" ;-. )r: /.'
74
...
r)'1./.'I -l
|.,t"t. : : - /r'/,i.r')-'t ;: '/,r-:.), -'t.:" ,,.u,,_.,.
1"t -,::.: -
rc,l;-)'..r t.-. ,t? : I i
.t!.i'.t ..t ..
o blaienoj, nego o prljavoj ma5ti. Na primer, kada ste ljubomorni
sve vreme vas mudi pitanje ,,Kako me tretira drugi?", ,,Kako oni
prosto ,,uLivaju"?.", itd. Moja poenta je u tome da ako iz takozva-
nih totalitarnih ideologija (a ovde razvljam pojmove na vrlo ele-
mentarnom nivou) ima Stogod da se naudi, onda je red o tome da
su upravo ta dva pojma ma5te dve strane iste pire. Naime, da po-
jam prljave maite predstavlja cenu vezivanja za pwi pojam maite.
Nije sludajno (a ovde razmi5ljam vrlo naivno) 5to su politidki
sistemi koji se oslanjaju na ma5tu u smislu harmonidnog druitva
- na primer u nacizmu s idejom,,narodne zajednice", itd., ili u
staljinizmu, s izgradnjom ,,novog doveka" i idejom novog harmo-
niinog socijalistidkog drudwa u cilju odri.anja tih vidova ma5te
-
morali u isto vreme da razviju ekstremno suprotne vidove fantazi-
je: u vidu opsesije jevrejskom krvlju, izdajnicima, onim Sto drugi
rade, itd. Ono 5to je odluiujuie, po mom miSljenju, jeste neizbe- '
"'
Zno cepanje ma5te na ovakav nadin. Sklon sam tvrdenju da s ma-
\.,
Stom stoji otprilike kao s ideologijom: uvek postoje dve maSte. 'l .
Na 5ta mislim kad se pozivam na ideologiju? Ono Sto je ap-
solutno vaZno jeste to da jeiidiologija uvek dvostruka. U redu, po i
znato mi je da jerpojam ideologije danas na neki naiin demodiran,
- _
za5to, kako, upravo kao lakanovci, ne samo 5to treba da se drZimo
pojma ideologije nego moZemo i dalje da ga razvljemo na vrlo
koristan nadin. Moj dobar prijatelj, ameridki marksista Fredrik
DZejmson, kog podvrgavam pranju mozga ne bi li od njega napra-
vio dobrog lakanovca, s odredenim uspehom (nadam se), dao mi
je vrlo dobar primer ideologije na delu.
Seiate li se da smo, recimo, do pre dvadeset godina u stan-
clardnu filozofsku i antropolosku terminologiju obidno uradunavali
odnos doveka i prirode, kompleks proizvodnje, eksploataciju pri-
rode, itd.? To je bilo cenjeno kao opSte mesto. Niko nije sumnjao
tla ie se tom terminologijom uvek baratati. Proizvodnja radom ie
se nastaviti; ljudska wsta ie nastaviti da eksploatiSe prirodu, itd.
( )tvorene moguinosti bile su videne na nivou same dru5rvene or-
75
. n.. t t..t r
z.

ganizaclje. Hoie preovladati kapitalizam? Ili fa5izam? Hoie li bi-
li
ti socijalizma? Tako gledano, druitvena ma5ta je bila aktivna na
nivou razliditih moguinosti dru5tvene organizacije. Na delu su bile
ideje da iemo moida imati fa5izam, totalitarizam, moZda orvelov-
sko zatvoreno dru5tvo, moZda hakslijevski ,,vrli novi svet", moZda
liberalni kapitalizam, drZavni kapitalizam, ili Stogod drugo. Pri
tom je bilo moguie zamisliti promenu. Proizvodnja ie se na neki
nadin nastaviti, kao i eksploatacija prirode te pojave su bile oce-
- stavari i po meni vrlo lep primer.
njivane kao konstante.
Medutim danas, dvadeset ili trideset godina kasnije, tvrdim
da stvari stoje upravo suprotno. Veoma je lako zamiSljati, to dini
svako, da ie se sva priroda upropastiti, da 6e doii do ekolo5ke ka-
tastrofe ili dega drugog: da ljudska rasa ne6e dugo opstati. Ono 5to
vi5e nije moguie zami5ljati jeste to da neie biti liberalnog kapitali-
zma: na tom nivou promena neie biti. Prema tome, na delu je san
da moZda neie biti prirode, moi.da ie doii do totalne katastrofe,
ali liberalni kapitalizam ie jo5 uvek nekako postojati, iak i ako Ze-
i mlja vi5e ne bude postojala. Tako je doSlo do scene kao Sto je ova,
' na kojoj moZete da vidite kako se menja ono vidljivo i ono nevi-
{" dljivo, ono Sto se moZe zamisliti i ono Sto se ne moZe zamisliti. To
.
je, mislim, mada je redeno na vrlo naivan nadin, ako hoiete empi-
f,
()
rijski dokaz da je ideologija na delu.
I da ponovim, tvrdim da je pojam ideologije, na isti nadin
kao pojam ma$te, uvek ima dva nivoa. Moja poenta je u tome da
natin za prepoznavanje ideologije na delu ide uvek putem denun-
ciranja druge ideologije. Ne postoji dista, naivna ideologija. Ideolo-
glja je uvek gest denunciranja drugog stanoviSta kao naivne ideo-
logije. Da ponovim, govorim iz sopstvenog politidkog iskustva. Na
primer, kako doZivljavamo moment raspada komunizma po5to
smo se konadno oslobodili te totalitarne ideoloike indoktrinacije i
vratili nekakvom ,,prirodnom" stanju stvari? Sta dini to prirodno
stanje stvari? Slobodno trZi5te, vi5epartijski izbori, itd.? Taanije,
najspontanije iskustvo vezano za to kako smo se oslobodili namet-
nutog veStadkog poretka i vratili se, recimo, neideoloSkom prirod-
:ia
/'J 6: 1 a q)l. 4 t.t /),o t',/ r1:'I:: ;.. .' l .t 1 "' ,. , ,, ,-,
nom stanju stvari, prema mom mi5ljenju, takoreii je osnovni po-
tez ideologije. U redu, ovo pitanje neiu zaboraviti nego iu mu se
kasnije vratiti.
Sada, Sto se tide pojma maSte, ne igram se olako retima, ali
zaista ma5tu takode moZemo da prenesemo u politidku oblast, itd.,
ali ja ipak mislim da je jedna od lekcija psihoanalize u tome da je
dak i u politici neophodno barem obezbediti odredenu distancu
prema okviru ma5te. Da bih to ilustrovao pomenuiu vrlo jedno-
Knjiga Oldouza Hakslija Siya eminencya (Aldous HuAey, The
Gray Eminence), kao 5to moZda znate, jeste biografija Oca Zozefa
koji je bio politidki savetnik kardinala Ri5eljea. Mislim da bi tu
kr.ligr trebalo da prodita svako ko god Zeli da baci ne5to svetla na
opskuran odnos izmedu etike i maite. Za{to je figura Oca Zozefa
toliko interesantna? Ako u fiktivnoj rekonstrukciji (hajde da igra-
mo igru) moderne evropske istorije hoiemo da izolujemo epizodu
u kojoj je do5lo do skretanja takozvanog normalnog toka dogada-
ja, epizoda kojom se uvodi neravnoteZa dije konaine posledice su
bila dva svetska rata u XX veku, 5ta bi to onda moglo biti? Narav-
no, glavni kandidat za to odluino skretanje toka dogadaja je pode-
la Nemadkog carstva Rajha u Tridesetogodi5njem ratu, od
1618. do 1648.
- -
- to jest, u prvoj polovini sedamnaestog veka. Kao
Sto verovatno znate, usled te podele odloZeno je uspostavljanje ne-
madke nacionalne drLave, i tako dalje. To je onda tok osnovne ne-
ravnoteZe u evropskoj istoriji. Podimo s tom fiktivnom, osnovnom
rekonstrukcljom za korak dalje. Ako bi u okviru nje postojala oso-
lra odgovorna za te katastrofalne rezultate, glavni kandidat za tu
trlogu upravo bi bio nesreini Otac Zozef koji je, kao RiSeljeov sa-
vetnik, svojom fenomenalnom sposobnoiiu za intrigu uspeo da
trvede Sto je bilo njegovo najveie dostignu6e jaz, rascep u ta-
- -
lroru protestanata, na osnovu kojeg je zakijudio _sayez izmedu ka-
tolitke Francuske i protestantske Svedske protiv Austrije, i ni faj
rraiin premestio srediSte ratnih dejstava na nemadku teritoriju. Ta-
l<.rr je Otac Zozef, u krajnjem, otelovljenje zaverenidkog, makijave-
77
listitkog politidara, spremnog da irtvuje hiljade Livota, da pribeg-
ne SpijunaZi, laganju, ubistvima, otimadini. U redu, ni5ta novo.
Ali, isti Otac Zozef imao je i svoju drugu stranu koja je fascinirala
Oldouza Hakslija. Tokom dana bio je uZasan, zaverenik, najgori
politidar; ali po5to bi za dana obavio prljav posao, uvete nije bio
samo sve5tenik nego i mistik najautentidnije vrste. Svake vederi, u
smiraj dana prepunog tegobnih diplomatskih intriga, tonuo je u
duboke meditacije. Njegove mistiine vizije sadri.e svedodanstva
autentidnosti dostojne svete majke Tereze, svetog |ovana od Kr-
sta,* i tome slidno. Redovno se dopisivao sa sestrama jednog ma-
log francuskog manastira, dajuii im savete u vezi s njihovim du-
hovnim nemirima i tome sliino. To je za Hakslija bilo zagonetka.
Kako bismo mogli da uskladimo ove dve strane?
Na ovoj odludnoj tadki, mislim, Haksli lidno izbegava istinski
paradoks tako ito se opredeljuje za lakSi izlaz.: svaljivanjem krivice
na navodno slabe tadke Zozefovog mistidkog iskustva. Prema Hak-
sliju, intenzivna orijentacija na Isusa Hrista
- Otac Zozef je bio
opsednut Hristovim patnjama na putu ka Golgoti oclgovorna je
- iinio gotovo isti obrt u vezi sa ,,dobrom". Da, Vrhovno dobro, ali
za odrLanje mogutnosti bezobzirne manipulacije patnjama drugih
ljudi i tako dalje.
Kao Sto verovatno znate, Haksli je iz tog razloga okrenuo le-
da hriSianstvu. Duhovno spasenje potraZio je u istodnjaikoj mu-
drosti, i tako dalje. Ali, ja mislim da je jedna od pouka psihoanali-
ze upravo u tome da moramo _u potpunosti da prihvatimo para-
doks. |este, moZete u isto weme da budete apsolutno autentidan
mistik
- Sto, naravno, nije prigovor
- i najui.asniji politidki zave-
renik. U svom autentidnom privatnom iskustvu nemamo garancije
o tome kakve ie biti njegove politiake posledice. Mislim da je to
iluzija koju moramo napustiti. Ne moZe biti jasno ni 5ta ie biti
politidke posledice vaSeg subjektivnog iskustva.**
* Radi se o svetoj Terezi Avilskoj i o svetom Jovanu od Krsta, Spanskim
misticima iz poznog Srednjeg veka (e. K.).
** Radi valjanog razumevanja prevoda, ditalac treba da ima u vidu da su u
ovo poglavlje urednici uvrstili tekst Zii.ekovog predavanja, koji je i nakon redak-
78
Dopustite mi da se sada vratim na glavnu tadku _ ma5tu.
Naravno, kao Sto od Lakana znamo, maita je u krajnjem sluiaju
maSta o seksualnom odnosu. Tako, naravno, nadin poricanja ma-
5te sastoji se u elaborisanju onoga ito Lakan misli kad kaze da ne-
ma seksualnog odnosa, to jest, via Lakanove teoretizacije seksual-
ne razlike, takozvane formule seksualnosti. sta ovde moja poen-
Je
ta? ona se sastoji u sledeiem. ono ito se u ovom sludaju obidno
ne zapai.a jeste Lakanov stav koji glasi da ,,La
femme n,existe pas",
,,Zena ne postoji", koji se ni u kom sludaju ne odnosi na neku vr_
stu Zenske sustine izvan simbolidkog poretka, neintegrisane u sim-
bolidki poredak i neizrecive, izva.n domena diskursa. .: ,.i
Znate, ono 5to veoma volim kod Lakana, ne znam da li to za_
pai'ate, jeste to 5to je po stilu u velikoj meri lenjinista. sta pod tim
mislim? Nesto vrlo precizno. Kako da prepoznate istinskoglenjini-
stu? Tipiian lenjinistidki stav sadrZan je u tome kada, na primer,
neko kaZe ,,sloboda", lenjinistiiko je pitanje ,,sloboda za koga? Sta
da se radi?" To ie reci, na primer, sloboda burL.oazije da eksploati-
se radnike, itd. feste li zapazlli da je u Etici psihoanalize Lakin na-
tije dobro, da se iini Sta, itd.? Ovde, mislim, kad Lakan kaZe da
,,zena ne postoji" moramo da nadinimo lenji'istidki tour i zapita-
nro se ,,Koja Zena?", ,,Za koga to i.ena ne postoji,'. I opet, poenta je
u tome da nije red o nadinu na koji se Zena uobitajeno shvata, koji
se sastoji u tome da Lena ne postoji u simbolidkom poretku, da se
na neki nadin protivi integraciji u taj poredak. U iskuSenju sam da
l<aZem da je gotovo suprotno sludaj.
Da bih pojednostavio stvari, prvo iu izloLiti svoju tezu. Mno_
gi popularni uvodi u Lakana, narodito feministitki, obitno se usred-
sreduju samo na pomenutu formulaciju i kaZu: ,,Da, i.ena nije u
Potpunosti integrisana u falusni poredak, tako da postoji neito u
i.cni 5to iini kao da je ona jednom nogom u tom poretku a dru_
rom u nekoj vrsti mistidnog Zenskog uZitka", Sta god to bilo. Moja
trrrc. saduvao odlike Zivog, govornog teksta, sto ponekad podrazumeva
razlidite
vrrrijacije na istu temu i ponavljanja. prim. prev.
-
 :'Lr -a -"-' )-

teza, daje mnogo pojednostavim, jeste da je sva poenta

kod Laka- matidke antinomije; s druge, takozvane dinamidke antinomije. Da
na upravo u tome da po5to lgnu ne moiemo totalizovati'
nema iz- donekle pojednostavim, mogli bismo reci da matematidke antino-
uzetka. Tako, drugim redima, mislim da je' u krajnjem'
primer mije odgovaraju paradoksu beskonadne deljivosti, nedeljivosti, i
muSke logike upravo taj pojam nekakve Zenske suStine'
vedne Zen- tako dalje, dok dinamidke antinomije po svojoj strukturi odgova-
skosti, iikliut"tt. i, simbolidkog poretka, izvan niega'
To je krajnja raju drugom skupu paradoksa s obzirom na to da, kao Sto moLda
mu5ka fantariig A kada l,akan kaZe da ,,Zena ne postoji"' mislim znate, u logici imamo dve matrice, dva skupa paradoksa' S jedne
da je upravo to neizrecivo, misteriozno-,,\zvan"' iskljudeno
iz sim- strane, imamo paradokse beskonadne deljivosti, nedeljivosti; s dru-
Uohekog poretka, ono Sto ne postoji' Sta pod tim mislim? ge, paradokse neregularnog skupa, kao Sto znate, duvene Raslove
paradokse, ,,MoZe li jedan element biti klasa samog sebe?" Znate
Vx Ox* Vx Ox dosadne primere kao 5to je onaj da li seviljski berberin brije sa-
lx O* :xox mog sebe ili ne. Ta vrsta neregularnog elementa, to je vrsta samo-
Zellsro referentnog paradoksa.
MUSKO
Nije sve podredeno falusnoj Sada, moja je ideja, da kaZem jednostavno, slidno mi5ljenju
Univerzalna funkcija. Sve je
podredeno falusnoj funkciji funkciji. Ali nema izuzetka' DZoan Kopjec i ostalih, jeste da na Zenskoj strani imamo upravo
bez izLtzetka. Postoji jedno Nema nidega 5to nije strukturu matematidkih antinomija - beskonadne deljivosti versus
koje nije. podredeno falusnoj funkciji. nedeljivosti. Sto se tide muSke strane, imamo strukturu kantovskih
dinamidkih antinomija. zbog iega je to vazno? zato sto, kao sto
Dopustite mi da, prvo, lna popularan nadin razvijem izloZenu moZda znate, svoju zvanidnu teoriju o polnoj razlici Kant razvija u
Da
misao, da bih potom postepeno preiao na filozofski pristup'- svojim ranim spisima o lepom i uzvi5enom, s osnovnom idejom'
bih otvorio svoje karte, svoju konadnu tezu sam vei razvio u svo-
jednostavno redeno, da je i'ena lepa a muikarac uzvisen' Nije ta-
joj poslednjoj knjizi Tarrying with the Negative' isti rad objavila je ko? Moja teza, saglasna s tezom DZoan Kopjec takode, glasi da
moju prilaieliica iz Sjedinjenih Dri'ava DZoan Kopjec [foan Co- Kanta ovde moramo da ditamo nasuprot samom Kantu' To ie reii
p;".1 svojoj knjizi Read my Desire [eitaj moju Zelju]' koja se ve- da kada Kant govori o dva vida uzviSenog - o matematidkom uz-
" joj je
iovatno ve( nalazi u ameridkim knjiZarama - mislim da visenom, kada imamo posla s kvantitativnim beskonadnim, i s
podnaslov ,,Lakan protiv novog istoricizma"' druge strane, dinamidkim uzvisenom tako da se vei na primeru
Ne znam koliko dobro ste uPoznati s filozofijom Imanuela
-
dve vrste uzviSenoga susre6emo s polnom razlikom' AIi' na ovo
Kanta. Kantova ideja je sadrZana u tome da ljudski um' primenjen bih se vratio kasnije. Dopustite prvo da objasnim stvari na nadin
preko granica iskustva na domen beskonainog, neizbeZno zapada kako ih barem ja razumem.
u antinomije. A, kao bto moZda znate, Kant govori o dvema vrsta- Dakie, prvo imamo Zensko stanoviSte- Zenska podela se sa-
mate-
ma antinomija distog uma. S jedne strane, imamo takozvane stoji u pretpostavljanju nedoslednosti zelje. To je iuveno Lakano-
* Logiikisimboli iz gornje tablice predstavljaju simbolidki zapis onoga sto vo ,,Zuhteuam od tebe da moj zahtev odbaci5, poSto to nije to"'
je bio du-
1.,"t..,o p?irodnim jezikoir. (vantifikatori Vx i lx znaie' redom' "za svako x"' ,,C'est ne pas, ga". To ie reci, muSki strah od Zene, koji
'oarro*o ,porroli x", (Dx ,,x ima svojstvo <D", dok crtica iznad logidkih znakova
bez crtice (prrm
boko ukoienjen u duh vremena' Zeitgeist, na prelazu u XX vek' od
p..atautf;o f.o.plementarno svojstvo u odnosu na ono napisano u demu
e. K.).
Edvarda Munka, Augusta Strindberga, do.Franca Kafke -
8l
80
 Zenskog subjekta
se taj uZas sastoji? U pitanju je upravo uZas Zenske nedoslednosti: veno vedno Zensko i tome slidno - sastoji od
kao falologocen-
koja je koji izmide vladavini onoga Sto se obidno navodi
uZas koji se u to vreme zvao Zenska histerija
-je histerija zaklju-
traumatizovala te autore kao muSkarce i koja takode, kao 5to trilni um, falusna funkcija i tome slidno' Komplementarni
u kojoj iza maski nema
vam je poznato, oznattla radanje psihoanalize - i zbog koje su se tak sadrZan je u tome daie Lena, u meri
nidega, potpuno podredena falusnoj funkciji'
Ali' prema Lakanu'
suodili s nedoslednoSiu mno5tva maski. Histeridna Zena neposred-
ditam Zensku stranu formule
no se kreie od odajnih molbi do surovih mu5kobanjastih ispada i istina je upravo suprotna' Eto kako
poruga, itd. Ono Sto uzrokuje takr,rr nelagodu je nemoguinost da seksualnosti.Presimbolidko,vednoZenskojeretroaktivna'patrijar-
se iza tih maski otkrije konzistentan subjekt koji njima manipu- halnafantazija'Tojeizlzetakkojitemeljivladavinufalusa'Stvari'
pojmom izvor-
li5e. usput reieno, s tim stoje isto kao s antropolo5kim
prema kojoj je
Dozvolite mi da ovde ukratko pomenem iskustvo Edvarda nog, matrijarhalnog raja. Mislim da je konstrukcija
iz.v"orni matrilarhalni raj postepeno zamenjen
patrijarhatom' stro-
Munka s histerijom, koje je na njega ostavilo dubok trag' U toku
bih da bi prvi potez istinskog' ra-
1893. godine bio je u vezi s lepom kierkom jednog trgovca vinom fo .tr.,r, patrijarhalni -it' Rtk"o mita' koji od
iz Osla. Ona mu je bila naklonjena ali se on pla$io braka iz brige dikalnog feminizma morao da bude odbacivanje tog
retroaktivnog opravdanja muSke
za svoj rad, zbog dega ju je napustio. Jedne olujne noii, po njega sermog fodetka sluZi kao podr5ka
je do5ao ribarski damac. Izvestili su ga da je mlada Zena na samrti vladavine.
Sto se fa-
i da Zeli s njim poslednji put da razgoYara. Munk je duboko potre- Tako gledano, sam nedostatak bilo kakvog iztzetka
ekonomije i na
sen bez pitanja po5ao do njene kuie, gde je zalekao kako leZi iz- .. lusa tide odrZava nedoslednost Zenske libidinalne
To je moja osnov-
medu dve upaljene sveie. Ali, kada je priSao krevetu, ona je ustala taj nadin utemeljuje vladavinu falusne funkcije'
postoji neSto izvan fa-
i podela da se smeje. Ukupna scena nije bila ni5ta drugo do obma- ,ra poenta. Kada Lakan s tim u vezika|e da
jedne strane' ima-
na. Munk se okrenuo da pode. U tom trenutku, ona je zapretila l,,ro, kao Zensko uhivanje, itd'' to ne znadi da' s
nadam se da neiu
da ie se ubiti ako je napusti i izvadila revolver koji je naslonila na rno deo Lene zahva(en onim Sto Lakan naziva'
a s druge. stra-
grudi. Kada je Munk pokulao da joj oduzme oruZje, ubeden da je povrediti nikog od slu5alaca' falusnom funkcijom'
kaZem na slede6i
i to takode samo deo igre, revolver je opalio i ranio ga u ruku. ,r", du postoji deo izvan toga' Dopustite mi da to
nldin, ia je'to krajnji pu*dokt do kojeg pokudavam da dodem'
Ovde imamo histeridnu predstavu u najdistijem izrazu. Su- 5to smo uhvaieni u
bjekt je uhvaien u maskaradu u kojoj se ono 5to izgleda kao smrt- Itrrzlog je upravo u tome Sto nema \zuzetka'
rrecloslednost upravo time Sto ie i'ena u
potpunosti u okviru falu-
no opasno otkriva kao varka, a Sto izgleda kao prazan gest otkriva te funkcije'
srrc funkcije, a Sto paradoksalno utemeljuje vladavinu
se kao smrtno ozbiljno. Panika koja zahvata mu5ki subjekt u suo- objasnim u daljem
Stu pod tim podrazumevam? PokuSaiu to da
denju s, tim teatrom izrai.ava boiazan da iza mnogih maski' koje
izlirgirnju.
otpadaju poput ljuski glavice luka, nema nidega - da nema po- spis
Kao Sto verovatno znate, Lakanov najduveniji "Svrgava-
slednje Zenske tajne. se s dvosmislenim stavom
rr;,' subjekta i dijalektika Zelje" zavrSava
Ovde, medutim, moramo da izbegnemo fatalno nerazumeva- se moZe
,,1,, ,,u.i. neiu dalje i6i"'66 Redenica je neodredena po5to
nje. U meri u kojoj te histeridne maske za i'enu predstavljaju nadi-
ne da zaposedne muSku paLnju, dini se da je neizbeZan zakljudak str' 307 [prim uredni-
,,0 2up 1uLu.,, ,,Prevrat subjekta i dijalektika zelje",
prevodilac na6eg izdanja (Radoman
da se Zenska tajna, nedostupna mu5koj falusnoj ekonomiji du- l,.rl. l(ilo 6to se vidi *Ji. istom tekstu.
- "
83
82
uzeti da implikuje da je Lakar-r, negde drugde, Zeleo da ide dalje, i
da je taj mamac naveo neke njegove feministidke kritidarke da mu
prebace 5to je zastao na samoj tadki na kojoj je trebalo da nadini
odludujuii korak s onu stranu Frojdovog falocentrizma. Mada La-
kan govori o Zenskom uZivanju, jouissance, koje izmide domenu
falusa, on ga shvata kao neizreciv tamni kontinent, odvojen od
mu5kog diskursa granicom koju je nemoguie preii.
Sada, za feministkinje kao 5to su Irigarajeva i Kristeva, to od-
bijanje da se prede granica, to, kao 5to Lakan kaLe, ,,la ovde neiu
dalje ici", signalizuje kontinuitet tabuiranja Zene. Ono 5to femi-
nistkinje te vrste Zele, jeste upravo da se ide dalje, da se Zenski
diskurs uoblidi s onu stranu falusnog poretka. Sada, zbog dega ta
operacija, koja sa stanovi5ta zdravog razuma ne moZe da ne izgle-
da kao potpuno opravdana, promaiuje svoj cilj?
Redeno na tradicionalan filozofski nadin, granica koja definiSe
Zenu nije epistemoloSka nego ontoloika. To ce reci, naravno, da
granica postoji i da izvan nje nema niiega. Drugim reiima, Zena
je, naravno, ne-celo, Sto upravo znadi da je i.ena ne-celovito uhva-
iena u falusnu funkciju. To ne znaii da ovde postoji deo nje koji
nije zahvaien falusnom funkcijom, vec da izvan nje nema nitega.
Drugim redima, ono Zensko je ta struktura granice kao takve, gra-
nice koja prethodi onome 5to se izvan nje nalazi ili ne nalazi. Sta
god da zapaLamo u tom vanjskom podrudju, vedno Zensko, na pri-
mer, ili, modernije izraLeno, semiotiku, Zenski diskurs, ili Stogod
drugo, predstavljaju projekcije muSke fantazije.
Drugim reiima, ne bi trebalo da se suprotstavljamo Zeni ona-
kvoj kakva je za drugos, za mu5karca, i.eni kao rnu3koj narcistid-
koj projekciji, mu5koj slici Zene a, s druge strane, ni istinskoj Zeni
za sebe, onakvoj kakva je izvan mu5kog diskursa. Gotovo sam
spreman da tvrdim upravo suprotno. Zena za sebe u krajnjem je
muika fantazlja, tim vi5e Sto joj se viSe pribliZavamo (nazovimo je
istinskom Zenom) prosto dovodenjem do kraja inherentnog
- ,lr,rrrrslia reienica glasi ,,To sam stvarno udinio za tebe", upravo u
Kordii) svojevremeno se opredelio za termin ,,prevrat" subjekta, ali, po njegovom
potonienr savetu, opredelili smo se za termin ,,svrgavanje".
84
corsokaka mu5kog diskursa o njoj. Mislim, opet, da upravo kada
teZimo Zeni kao tom neizrecivom izvan muSkog simbolidkog po-
rctka kao suprotstavljenoj semiotici, itd., da je upravo ovaj pojam
o jednome ,,izvan" ono sto, ako hocete, jeste krajnja mu5ka fanta-
z.ija. Dopustite mi sada da predem na drugu stranu. U sludaju mu-
ikarca, na mu5koj strani, rascep je, takoreii, ospoijen. Mu5karac
izbegava nedoslednost svoje Lelje za uspostavljanjem linije razgra'
niienja izmedu falusnog domena
- nazovimo ga prosto dome-
rrom seksualnog uZivanja, odnosa sa seksualnim partnerom
- i
jav-
rrcfalusnog domena
- nazovimo ga domenom neseksualnih
rrih aktivnosti. Ovde se, mislim, susreiemo s dva paradoksa veza-
nrr za ono 5to se u teoriji racionalnog izbora naziva stanjem koje je
po svojoj su5tini nusproizvod. Mu5karac svoj odnos prema Zeni
poclreduje domenu etidkih ciljeva, a kada je prinuden cla bira iz-
rrrcclu Zene i moralne duZnosti, profesije, svoje misije, dta god ho-
(('[c, automatski se opredeljuje za duZnost: pritom je istovremeno
svcstan da jedino odnos sa Zenom moZe da mu donese pra\,u sre-
.rr, lidnu ispunjenost, i tako dalje. Zato mislim, pojednostavljeno
rr'i'eno, da je prljavi trik mu5ke ekonomije kada se kaZe: Sta? Po
rrrcni ga vidamo u svakoj dobroj holivudskoj melodrami. U demu
:;(' sastoji osnovni trik melodrame? Mogao bih da navodim brojne
I'r irrrcre, ali neiu da vam oduzimam suviSe vremena. Logika bi bi-
l.r slccleia: muSkarac Zrtvuje svoju ljubav prema Leni zbog neke vi-
:,t stvari
- revolucije, posla, nedega toboZe aseksualnog - ali po-
rrrlia izmedu redova glasi da upravo Zrtvovanje ljubavi predstavlja
vrlrovni dokaz njegove ljubavi prema njoj, o tome kako je ona za
nt('rlir sve, tako da uzviSeni moment melodrame (a to je odluduju-
( (,
l)o meni, za utenje o mu5koj seksualnoj poziciji) predstavlja
nl()lrcnt priznanja kada Zena konadno shvata da ju je dovek izdao,
,l.r ;t'ostavljena, ali da upravo njegovo Zrtvovanje u odnosu pre-
rrr.r rrioj predstavlja krajnji dokaz njegove ljubavi. Poslednja melo-
,r,)rr('ntu kada je napu5ta. Po mom mi5ljenju to je muSki trik: Ze-
rr.r ;t virie najvi5e dobro, ali upravo da bi mogao da je bude5 do-
stojan mora5 je napustiti. Verujem u melodrame. Moj osnovnr
moto glasi da melodrame strukturiSu naSe Zivote, mislim, u Zivotu
iete utvrditi njihove strukture. Tako, da ponovim, smatram da
upravo muikarac postavlja izuzetak koji je daleko vi5e u skladu s
falusnom strukturom, i tako dalje.
Dopustite mi da dalje, na apstraktniji nadin, objasnim taj viSe
preteorijski opis koji sam vam izloLio. Sta se misli pod tim ne-ce-
lim koje se ne moZe univerzalizovati? Daiu vam vrlo ortodoksan i
moi.da iznenadujuii primer, kao marksista starog kova. Mislim
- nog nominalizma u smislu da postoje samo posebne filozofije. Po-
ovo je provokacija koju obiino nastojim da prodam u Parizu, a
Zak-Alan Miler je obidno kupuje zato Sto je i on sam stari maoi-
sta, itd. primer za ono Sto Lakan misli pod pojmom
- da najbolji
ne-celoga, Sto bez izuzetka, ali upravo iz tog razloga ne moZe da se
totalizuje, jeste u redu, pojam je marksistidki - klasna borba.
- na posebnost, zatim, neposredno otelovljuje op5tost kao takvu.
Ona ukljuduje uzimanje u obzir strana u borbi, Sto je razlog za5to
nema nedelimiinog objektivnog stanovi5ta koje bi omoguiilo da
defini5emo klasnu borbu. Tadno u tom smislu, moZemo reii isto
5to i za Zenu, da klasna borba ne postoji poSto nema izuzetka, ne-
ma elementa koji joj izmide. Ne moZemo da shvatimo ili zamisli-
mo klasnu borbu kao takvu, po5to uvek imamo posla s parcijalnim
posledicama nedega tiji accent gros f,,naglaSeni izraz"] je klasna
borba.
Mislim da je u pitanju ista struktura kao kad kaZemo da ni-
deg nema izvan, svaka pozicija koju zauzmete vei je deo klasne
borbe, u demu je upravo razlog zaSto ne moZete da je totalizujete.
Ili, da vam dam manje dogmatidan, viSe apstraktan filozofski pri-
mer: ovla5an pogled na svaki udZbenik filozofije dini jasnim kako
je svaki univerzalni ili sveobuhvatni pojam filozofije ukorenjen u
posebnu filozofiju. Nema neutralnog pojma filozofije koji bi se on-
da mogao podeliti na analitidku, hermeneutidku, strukturalistidku
filozofiju, itd. NajvaZnije je da se to shvati. Svaka posebna filozofi-
ja obuhvata sebe i sve ostale, 5to ie reii svoje videnje svih ostalih
filozofija. Ili, kako to kaie Hegel u Predavanjima o istoriji filozofi-
ie, svaka odluiujuia epohalna filozofija, na neki nadin, jeste filozo-
86
fija u celini. To nije podela celine, nego je to sama celina shvaiena
u specifidnom modalitetu.
Ono 5to ovde imamo, tako gledano, nije prosto svodenje op-
Steg na posebno, nego viSak op5teg. Nijedno pojedinadno opSte ne
obuhvata sav poseban sadrZaj, po5to svaka posebnost ima svoju
sopstvenu opStost, pri demu svaka sadrZi specifidnu perspektivu
celine oblasti.
Zboglogaje poenta ipak rafinirana. Nije red o vrsti primitiv-
stoje samo posebne op5tosti. Univerzalno pravilo je da je svaka
<rp5tost vezana za izvesnu posebnost. Na primer, Zensko ne-celo i
rrruSka pozicrja tadno oznadavaju poku5aj da se reSi prekid isuviSe
rnnogih opStosti iskljudenjem paradoksalne posebnosti. Ta izuzel-
Sta pod tim podrazumevam? Razmisiimo o egzemplarnom
sluiaju, mislim, te upravo muSke logike izuzetka
- figure dame u
otmenoj ljubavi. U njenoj figuri, to neizbeZno apsolutno drugo,
z.cna, ostvaruje se kao seksualni objekt. Ovde Zena postoji, ipak po
tu cenu Sto je postavljena kao nedostupna stvar. Ona je, kao sek-
sualizovana, transformisana u objekt koji mu5ki subjekt iini impo-
tcntnim, upravo onoliko koliko otelovljuje seksualnost kao takm.
Ili drugi primer: referenca na evrocentrizam. Danas je vrlo
rrroderno da se u ime multikulturalizma kritikuje evropocentri-
z.am, itd. Mislim da je situacija komplikovanija. Aktuelni multikul-
ttrralizam moZe da nastane samo u kulturi u kojoj se njena sop-
stvena tradicija, njeno sopsWeno zajednidko naslede, vidi kao kon-
tingentno. To ie reii u kulturi koja je indiferentna prema sebi i
svojoj sopstvenoj specifidnosti. Multikulturalizam je iz tog razloga
i to je moja radikalna teza uvek strogo evrocentriian. |edino
-
unlltar moderne kartezijanske subjektivnosti biva moguie da se
topstvena tradicija iskusi kao kontingentan sastojak koji treba sta-
viti u zagrade. U tome podiva paradoks op5tosti i njenog konstitu-
rrvnog izuzelka. Univerzalni pojam mno5tva naroda, od koji je
87
 t^ )" ':..
I+-)i''::"t"'/
1,;; ^,-i \
svaki ukotvljen u posebnoj tradiciji, pretpostavl ja izuzetak, tradici-
ju koja sebe doZivljava kao kontingentnu.
Da ponovim, mi5ljenja sam da je odludujuia tadka u tome da
je taj multikulturalizam mogui jedino ako sopstvenu tradiciju vi-
dite kao radikalno kontingentnu: i ako se prema njoj odnosite kao
kontingentnoj. I ne verujem da je to moguie izvan prazne tadke
referencije koju iini kartezijanski subjekt.
Ili da kaZemo drukdije: zamka univerzalnosti, takoreii, podiva
u onome Sto preiutno iskljuduje. Kao 5to vam je poznato, klasitan
primer, ,,dovek" univerzalnih ljudskih prava iskljuduje, naravno,
one
- u demu je zamka univerzalnih ljudskih prava?
je
- koji nisu
zamka u to-
univerzalni, svaki pojedinac ima prava na njih, ali
me ko su ti koji nisu u potpunosti shvaieni kao ljudi? Prvo, isklju-
tuju se na primer, divljaci. Iskljudujete ludake. Takode iskljudujete
necivilizovane varyare. I moZete da nastavite: da iskljudujete kri-
minalce, decu, Zene, siroma5ne i tako dalje.
Dakle, ljudska prava pripadaju svima, zamka je disto tautolo-
Ska, kao i obiino, zar ne? Ljudska prava su praya za sve, ali za sve
koji su zaista u potpunosti ljudi. A na osnovu toga moZete da gra-
dite trik koji moZe da se vodi do kraja tako da u odnosu na taj
skup prava svako moZe da bude izuzetak [referenca na formulacije
u tabelil. Najsimpatidniji sludaj
jeste jakobinski
- koji najvi5e volim, kao stari levi
terorista teror Francuske revolucije. Praktidno
- Sta bi tu bilo standardno liberalno glediSte? Dopustimo da
svaki konkretan pojedinac je potencijalno iskljuden, potencijalno
viden kao egoista koji moZe da bude pogubljen na giljotini, itd.
Tako gledano, prava su univerzalna ali svaki konkretni pojedinac
na neki naiin se ne uklapa u univerzalnost. To je moja tema, ali
idemo dalje.
Sledeii dobar primer tenzije izmedu univerzalnog i posebnog
je, mislim, upravo antinomija liberalno-demokratskog projekta. Ta
antinomija se tide odnosa izmedu univerzalnog i partikularnog. Li-
beralno demokratsko univerzalistidko pravo na razliku suodava se
sa svojim granicama u momentu suodavanja sa stvarnom razli-
kom. Dopustite mi da ponovim, na mom bezukusnom nivou, i da
t /: t -..,ti./a./t:t,: ::; ^".:^t.-/
88 t-; t t :
) it ."na ':
se podsetim, kako biste to nazvali, klitoridektomije, sedenja klitori-
sa koje treba da oznati seksualnu zrelost Zene, dakle prakse koja
se, kao 5to verovatno znate, odrLala u delovima istodne Afrike. ili
uzmimo manje ekstreman sludaj, insistiranje muslimanki u Fran-
cuskoj, na primer, da u drZavnim Skolama nose zdr, i tako dalje.
Sada, to izgleda kao odigledan sludaj, ali kako tom problemu da
pristupimo kao dobri liberali?
Mislim da ovde imamo dilemu koja se ne moZe jednostavno
razre5iti. Naime, 5ta ako a ovo nije izmi5ljotina nego se stvarno
-
dogada
- neka manjinska grupa tvrdi da ta razh,ka, njihovo pravo
na klitoridektomiju, ili prinudavanje i.ena da na javnim mestima
nose zAr, itd., da ta razlika proistide iz njihovih specifidnih obidaja
i
koji su neodvojiv deo njihovog kulturnog identiteta i prema tome l
Sto ako grupa odbacuje protivljenje, na primer, odsecanju klitorisa
kao izraz kulturnog imperijalizma, kao nasilno nametanje ev.o- i
centridnih standarda? Sta biste, na primer, rekli ako bi ne samo j
mu5karci nego i same Zene, kada biste poku5ali da ih podudite, da
im objasnite na koji naiin je to deo njihovog primitivnog patrijar-
halnog karaktera, ako bi one izjavljivale: ,,Ne, to je upravo deo
rnog samog kulturnog identiteta"? Kako da se odludimo izmedu
suprotstavljenih zahteva individualnog prava i grupnog identiteta,
kada se, i u tome j.e zamka, grupni identitet raduna kao znatajan
deo identiteta pojedinca.
Zena bira Stogod Zeli. Ako i.eli da joj se klitoris odsede, neka tako i
bude, pod uslovom da je na odgovarajuii nadin informisana, upo-
znata s lepezom izbora. Nije li to standardni liberalan odgovor?
Samo je potrebno da je objektivno informi5emo
- da kaZemo to
o ukupnoj situaciji. Ali, obmana ovde podiva u osnov-
nai'rno
-
noj implikaciji da postoji neutralan, nenasilan nadin informisanja,
odnosno upoznavanja individue s punim opsegom alternativa.
Data pojedinadna zajednica nuZno poseduje konkretan nadin
sticanja znanja o alternativnim stilovima Livota, na primer, putem ;
obaveznog Skolovanja, drZavnih stipendija, kao nasilnih interven- I
89
 .-.:,i.-0-).f):; | t.l\l j,t.;1.\
".:.t " i.:,' 1
.1-" -a, ,
| t :,":", t,t
cija kojima se naruSava identitet. I u tome je zamka ili poenta, da
nema neutralnog medijuma kojim bi se odvijalo informisanje in-
dividua. Kako iete, na primer, da informiSete siroma5nu Zenu u
takozvanom primitivnom (g-",9 nij" moje glediSte) afridkom dru-
Stvu da odsecanje klitorisa predstavlja din varvarstva, itd.? Sama
forma informisanja u toj zajednici ie vei biti ocenjena kao izvesno
minimalno nasilje.
Usput, samo da me ne razumete pogre5no. Moja poenta nije
u toj laZnoj zapadnjadkoj neutralnosti tipa: u redu, pustimo ih da
urade Stagod i.ele, itd. Moja poenta je prosto vi5e pesimistidka i
[pokazujuii na formulaciju seksuacije u tabeli] mislim da je istina
te mu5ke strane da nema neutralne sveobuhvatne univerzalnosti. I
da Sta god da radite, morate u izvesnom stepenu da prihvatite od-
reden stepen nasilja.
Sada prelazim na moj poslednji deo, koji je filozofidniji: Sta je
tim formulama seksuacije Lakan zaista nastojao da postigne? |a
mislim ne5to vrlo radikalno, gotovo neduveno, a Sto se obidno ne
uvida, i pogreSno razlrme. Mislim da je Lakan bio jedini, barem
jedini za koga ja znam, ko je pokuSao da elaborira pojam polne
razlike koji bi bio na nivou kartezijanskog subjekta, subjekta mo-
derne nauke.
To ie reii da kartezijanski subjekt, apstraktni subjekt onoga
,,Mislim, dakle jesam", taj apsqra\1ni, prazan subjekt nast-aje, kao
5to moZda znate, kao rezultat radikalne deseksualizacije dovekovog
odnosa prema univeizumu. Drugim reiima, tradicionalna mudrost
je oduvek bila antropomorfna i seksualizovana. Tradicionalno, pre-
moderno shvatanje univerzuma bilo je strukturisano opozicijama
koje su nosile neizbrisive seksualne konotacije: jin-jang, svetlo-mrak,
aktivno-pasivno. Imamo antropomorfnu unive rzalizaciju polne su-
protnosti. Antropomorfna osnova omoguiava metaforidnu kore-
spondenciju, ka9 gdnos uzajamnog ogledanja, izmedu mikroko-
smosa i makrokosmosa: uspostavljanje strukturnih kosmologlja iz-
medu doveka, dru5tva i univerzuma; dru5tva kao organizma s mo-
t- l. .t ).
90 'r_tl:] ,, r,'L
\ LLtt*.r, i;r;.,1 1 iij.;r:,, ou,i),i;,|7.,:l,i: ,.Vli,,r,,ir;r?li,
., ,,h
narhom kao glavom, i tako dalje, radanje univerzuma sno5ajem iz- :.,-,
medu Zemlje i Sunca, itd. +:":::'
U modernom svetu, tome nasuprot, suodavamo se s inhe--'' "'' ' '
rentno neantropomorfnom realno5cu, slepim mehanizmom koji,
kako obidno kaZemo, podleZe jeziku matematike i prema tome
moZe da se izrazi jedino u besmislenim formulama. Svako traganje
za dubljim smislom vidi se kao preostatak tradicionalnog antropo-
morfizma. To je moderan pristup: univerzum nema smisao.
(Zao mije Sto nemam vremena da se na ovome zadrLim, po-
5to trenutno radim
- 5to moZe da vas iznenadi - na detaljnom
iStitavanju kvantne fizike. Za!to?. Zato Sto je to veoma vaZna oblast
polemike u kojoj protivnapad preduzimaju opskuranti New Age-a.
Poznato vam je da ta vrsta ,,kvantne fizike otvara moguinost
kombinovanja zapadne nauke i istodnjadke mudrosti". Smatram
cla je kvantna fizika vrhunac modernosti, ali, naravno, s tim u vezi
rnoZemo kasnije da udemo u raspravu. Dopustite da nastavim.)
Sada, u svetlu ovoga moZemo da odmerimo Lakanovo dostio- 'b
nuie. On je bio prvi, a koliko znam i jedini, koji je ocrtao konture,
cla tako kaZemo, neimaginarne, neneutralizovane
- rekao bih dak,
neantropomorfne, neljudske
- teorije polne razlike. To ie reii te-
orije koja radikalno raskida sa svakom vrstom antropomorfne sek-
sualizacije: mu5ko-Zensko kao dva osnovna kosmidka principa, jin-
-jang, aktivno-pasivno, i tako dalje.
Problem s kojim se Lakan suodio bio je sledeii: kako da pre-
demo od iivotinjskog parenja, vodenog instinktima, regulisanog
prirodnim ritmovima, do ljudske seksualnosti opteredene ovekove-
denom i.eljom koja iz samog tog razloga ne moZe da se zadovolji
- tako da je inherentno ometena, osudena na neuspeh, i tako da-
lje? Opet, kako prelazimo od prirodnog parenja na ljudsku sek-
sr-ralnost? Lakanov odgovor je, mislim, da u ljudsku seksualnost
trlazimo putem intervencije, naravno, simboliikog poretka kao vr-
ste heterogenog parazita koji remeti prirodni ritam parenja. Na-
rlrvno, svako smatra da ovo zna, ali Sta to znaii?
i ,.1 . ,. ,,,.,-.
:, 9l
':, t., ..: ,1
r. ,,i
t
: :'
':, ' -
-
 l.tl::.t7'/1k.i.".-.,.
, )'l:1 , n.:.'.fi . !
U vezi s ove dve asimetridne antinomije simbolizacije ima-
-
mo mu5ku stranu: opitost s izuzetkom; Zensku stranu: oblast ne-
-celoga koja upravo iz tog razloga nema intzetka
- postavlja se
jedno najnaivnije pitanje. Ovde imamo odreden inherentni prekid
simbolizacije koji je takode izrai,en u dva glavna skupa logidkih
paradoksa, i tako dalje. Sada, potpuno ste u pravu kada sebi posta-
vljate vrlo prosto, naivno pitanje. Sta sadinjava vezv te dve disto
logidke antinomije s opozicijom muSko-Zensko koja, ma koliko da
je simbolidki posredovana i kulturno uslovljena, u krajnjem oiito
ostaje biolo5ka dinjenica? Sta dini vezu izmedu njih [pokazuje na
formule u tabeli] i jo5 uvek iskustvenu dinjenicu da postoji ne5to
biolo5ko Sto se tiie mu5kog, Zenskog, i tako dalje?
Mislim da Lakanov odgovor na to pitanje glasi da odgovora
nema. Tainije reieno da nema traZene veze. To ie reii da ono Sto
isku5avamo kao seksualnost remeti ljudsku seksualnost, da ne-
ma seksualnog odnosa, itd.
- upravo je posledica kontingentnog
- pojma psihoanalize, 7964, prir. Jacques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. r:L;e u'
akta, da tako kaZemo, kalemljenja osnovnog prekida simbolizacije
biolo5ke opozicije mudkog i Zenskog. Tako, odgovor na postavlje-
no pitanje: ,,Nije li veza izmedu dva Iogidka paradoksa univerzali-
zacrje i seksualnosti nedopustiva?" predstavlja, prema tome, upra-
vo Lakanovu poentu. Ono Sto Lakan radi prosto se sastoji u tome
da taj nedopustiv karakter prenese od, recimo, epistemoloSkog do
ontoloSkog nivoa. Sama seksualnost, koju doZivljavamo kao najve-
iu, najsnaZniju potvrdu na$eg biia, jeste, dopustite mi da to tako
izrazim, sklepana
- jer se sastoji od montaZe dva potpuno hetero-
gena elementa. To parazitsko kalemljenje simbolidkog prekida u
animalnom parenju je ono 5to uslovljava njegov instinktivan ri-
tam, itd.
Sada, ono Sto Lakan s tim u vezi radi neito je vrlo precizno.
Kod njega mu5ko i Zensko kao definisani u formulama seksuaCije
nisu predikati koji donose pozitivne informacije o subjektu, tako
5to bi oznadavale neka pozitivna svojstva. Ne znam koliko dobro
poznajete Kantovu filozofiju, ali moja teza glasi da su one sludaj
onoga Sto Kant shvata kao disto negativna odredenja, koja samo
92
'i: :i,L |1n7t',11,Ji ,
oznadavaju, registruju izvesne prekide, granice, specifiine modali-
tete novezane s neuspesima subjekta u traganju za identitetom koji
bi ga konstituisao kao puno konstituisan objekt, potpuno shvaien,
itd. Tako, Lakan je ovde subverzivniji nego Sto moZe da izgleda.
Kao Sto moZda znate, ukupna poenta Kantove etike i filozofi-
je je u traganju za takozvanim formalnim, apriornim strukturama
nezavisnim od empirijskih, kontingentnih stvari koje sreiemo u
tulnom iskustvu. Mislim da neito tome nalik iine oni koji poku-
iavaju da ukaZu na to da je Lakan radio na elaborisanju kantov-
skog nadina kritike diste Zelje, apriornih uslova Zelje.
Ono Sto Lakan naziva ,,objekt malog a" [objet petit a] uplqyo
je nepatoloSki apriorni objekt-uzrok Zelje, objekt kvazitranscen-
dentalne lrste.* Problem ovo ne mogu da razvljem, vei samo
-
* Lakanoyu kovanicu objet petit a, prevodimo kao objekt malog a (a ne kaol / v
,,objekt malo a" [3to je neprecizno vid. facques l,acan, XI seminar: eefiri temeljna ) . r n
t
69,223,225, et passim). Logiiki gledano, objekt malog a posredno znadi da po- . ',"in(,,
stoji i objekt velikog A [velikog drugog (Autre) versus malog drugog]. Iako je po- :j
zrrirto da kod Lakana postoje veliko Drugo i mali Drugi, on je u tom eksplicitar .-t,t?",
kada govori o strukturi analitiike situacije, u kojoj, kako kaZe,,,ne postoje samo. -"',1
.,,n
tlva prisutna subjekta, nego dva subjekta, oba snabdevena sa po dva objekta, koji
su fa i drugi; ovaj drugi (autre) oznaien je malim podetnim slovom a." Tako gie-
tlirno, redena struktura ima detiri ilana: ja, objekt, Drugo oznadeno velikim A, i
t)rugi oznaden malim a. (Vid. Zak Lakan,,,Frojdovska stvar ili smisao povratka
lirojdu u psihoanalizi", Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. l4l). Takod,e, objekt
malog a, u svom punom znadenju bio bi objekt ili predmet-uzrok moje ielje (pri
iemtr sam ja Drugo za drugog) ili pak Drugog (koji je i subjekt za sebe, odnosno,
ono u subjektu drugog 5to je nedokudivo i, kako Lakan kaZe, ,,vi5e od njega sa-
tt'rog"; cf. Lacan, XI seminar, str. 286, 324); terminoloiko re5enje je opravdano,
rraroiito u svetlu razlike znadenja subjekta kao malog drugog (a) koji se odnosi
na bliZnjeg (vid. Lakan, ,,Prevrat subjekta", str. 288) od velikog Drugog (A) dije
.;.,r
znrienje je ZiLek na vi5e mesta dovoljno precizirao (vid. napred, str. 43, 53, 98,
l4B-9, 156, 186, 235-6,280, 285, 314, 337-8). Prema tome, u svedenom iska-
zu, objekt malog Drugog, bio bi predmet Zelje (predmet-uzrok Zelje, kako kaZe
Lrrkan) svakog pojedinca ili subjekta, dok je objekt velikog A (velikog Drugog), na
ovaj ili onaj nadin, svaki pojedinac, ili subjekt, imamo li u vidu 5ta je Veliki Dru-
1gi: da je to simboliiki, odnosno institucionalni poredak. Tako, na primer otac ,
liuo Zivi pojedinac je objekt velikog A (velikog Drugog), na taj natin 5to je objekt
I
lrrrcna-Oca, kao nosilac,,mandata" ili institucionalne uloge koja se na pojedinca
I'rcnosi. - Prim. prev.
t ,",
93
')+
lt'. ri-"Pr.. ;t !. ; 1 :a''
1

"[') ''. ^'.' ' .t,lt )t 4;''-t"' +-'' '^

'9;,.in:-.r)::. r Pr:; i-:'\u,; '
/: ;,ajlli;'1 ''';;tr: ,e( !' t:t "' 4
antinomija u koje se ljudski um a priori nuZno zapli&.I smatram,
da nagovestim koji L3\a-q neplekidno istide' a qde se raz)lazi s
- da donekle pojednostavim, da su one kod Lakana podudarne s
Kanto-m, jeste.sledei\. Za ovo pitanje bilo bi plodonosno,dilSnje dvema formama uzviSenog. Ta dva tipa antinomija tadno oznata-
Kanlove htor"nj" uz Edgara Alan Poa'.Na primer' njegove
dve
vaju strukturu dve polne pozicije. Dopustite mi da opet ovde bu-
p.ie", ,,Ci"a madka" i ,,Demon perverzl)e" ' Po govori o demonu dem vrlo precizan. Iz rog razloga, Lakan je, koliko je to moguie,
pewerztje, ali Sta je to? Vratimo se Kantu' Po njemu'
posedujemo'
daleko od pojma polne razlike kao odnosa dva suprotna pola koji
, pat" strane, putolosk. akte, koli su- uzrokovani na5im patolo- se uzajamno nadopunjuju, koji zaledno formiraju celinu doveka.
Skim Zeljama, Sto ie re:ii, i.eljama illi
oUl"ttti su dulni' kontingent-
defi- Znate onu mitologiju o muSkom i Zenskom, kao dva pola, dve su-
ni, empirijski objekti; a potom imamo etidko delanje' koje se protnosti, koje zajedno dine potpunost istinskog doveka, itd. Na
nisekaonepatoloSko,Stoiereiikaodelanjedijipokretadkimotiv toj tadki, prema Lakanu, ne moZemo reii da s tim i tim zajedno
ji apriorno, tisto formalno, prazno pravilo' Sada' imamo lep para- [opet pokazujuii na delove tabele sa table] imamo punu celovitost
jedna od Laka-
doks kojim se stvari komplikuju i ovde, smatram' doveka, ako poveZemo mu5karca i Zenu. ZaSto ne? Zato Sto s nji-
no,,ih t.itit<a Kanta svoj razlog ima u tome Sto Kant teiio
je oii-
tj' definisa- ma imamo samo dve gre5ke. Svaki od ta dva poku5aja vei po sebi
Sienju etidkog delanja od svakog patoloikog elementa' predstavlja greSku. To su upravo dva poku5aja da se postigne op-
udinio je to
nj.r tisto etftkog delanja. Ali ono 5to je on nepaZnjom 5tost, ali to ne polazi za rukom.
Sio je oworio novu vrstu zla, koje je sdm navodio
kao dijabolidno
Mislim da ovde moZemo da pol'udemo vrlo jasnu razliku.
zlo,'koje je daleko radikalnije; red je- o paradoksalnom zlu koje
se
(Kao stari staljinista uvek volim da pomdem liniju razlikovanja iz-
potpuho uklupu u Kantove uslove dobra i dobrog delanja'
To ie
empi- medu nas i njih, neprijatelja, koji su u ovom sludaju fukoovski
ieii, nepatotoSkog delanja, kao akta neuslovljenog ikakvim
pridu konstruktivisti koji kaL:u, znate, da polna razlika nije ne5to prirod-
rijskim, kontingentnim objektom' Predimo sada ukratko na
,,Demon perverz\je" E. A' Poa'
rro dato.) Pol
- a to je Fuko razvio u prvoj knjizi Istorije seksual-
jeste improvizacrja, ve5tadka unifikacija heterogenih dis-
i nosti
Kao 5to moZda znate' u dve pomenute pride' "Crna matka" -
kurzivnih praksi, itd. Lakan je to odbacio. Za niega, pol, seksualna
,,Demon perverzije", Po govori o iudnom
impulsu u svakom do-
ka- pozicija, nije ne5to naprosto diskurzivno konstruisano. Ali on se
veku da ne5to udini bez pozitivnograzloga ali' prosto' formula zbog svega toga, naravno, ne vraia na naivno stanovi5te da je pol
L,e da to morate da udinite upravo zato 5to
je zabranjeno' To je
tome pa iete neka, u supstancijalnom smislu, prediskurzivna datost. Pol nije
sludaj disto negativne motivacije' Razmislite malo o simbolidka diskurzivna konstrukcija. A 5ta je onda? On nastaje
naj-
uvideti da je ta disto negativna motivacija a priori formalna u upravo tako gde simbolizacija zakazuie. To je Lakanova poenta.
distijem Kantovom smislu. Ona je nadisto zasnovana u sebi' bez
'l'<r, drugim redima, znaii da smo polna biia upravo zbog nuLnog
novi
porivanla na ikakvu empiriju. Problem je u tome da se otvara ncuspeha simbolizacije. A seksualnost znati dve verzije tog neu-
do-.., zla... U redu, ali stvar moZemo dalje da razvijemo' sl)eha'
Moja poenta uvezi s ovim je u tome da ono Sto Lakan poku- Drugim redima, da budemo sasvim precizni, ako bi bilo mo-
Sava svojom tabelom seksualnosti leZi upravo na
istom nivou - u
gude simbolizovati polnu razliku, ne bismo imali dva pola nego
swhu obezbedenja nekakve neempirijske, disto formalne' transcen- srrrno jedan. Dva pola postoje upravo zbog toga Sto je svaki od
dentalne, kantovski redeno, apriorne logike polne razlike'
Na vrlo
dva glavna tipa njih, ako hoiete, neuspeh sopstvene vrste. Mislim da bih vas posa-
pre'cizan, paradoksalan nadin, Kant kaZe da postoje
95
94
.(, l- :;'.)\ -' I.li:- I ri ;.r':'/.,1
... ', t : C ,:, -ti: i,i. '.,,. ., , .t r :'"t:O(.;j )€ Lt bt.t'.t'..., )() :.:):lj.u.rli:..:.
.

.:
i", !)) ,:.,-,.' 't.. ,tt^ r''11./a).- trtt .' : l(r" : , .,.)t.. t\,Ni4; -,\::/i..t1..t .,) .:: :" )"- r.; J' .- '.' ,..,- ::-
: :./rl-:
- .) /,,o ')i.. .)' r' ,t: ). ,t .i

vetovao da proditate, kako biste shvatili logiku koja je tu na delu, poziclja, nego samo jedna nauka, i da je ona razbijena iznutra. Mi-
jedan od najboljih tekstova Levi-Strosa. To je velidanstven tekst.IJ slim da je apsolutno vaLno da se drZimo istog stava kada je u pita-
njemu je on lakanovac (mada nije voleo Lakana). Red je o Struktu- nju diskurs. Ne kaZem da je diskurs prosto polno neutralan, da ni-
ralnoj antropologiji u kojoj Levi-Stros izveitava o jednom eksperi- je rodno odreden. On nije neutralan, ali je to diskurs koji je, tako-
mentu. BeleZi kako su pripadnici jednog plemena, u Brazilu, u reci razbijen iznuLra.
Amazoniji, bili podeljeni u dve grupe. Potom je svakom dlanu obe Dopustite mi da to kaZem na drugi nadin. Opet, ako mi
grupe postavljao jednostavno pitanje: moZe5 li na papiru da mi oprostite 5to poslednji put pominjem Luja Altisera, mislim da sve
nacrtaS mapu kuia va5eg sela? Paradoks je sadrZan u tome Sto su zavisi od statusa veznika ,,i" kao kategorije. Ako ste ditali Altisera
pripadnici obe grupe, iako su crtali isto selo, nacrtali potpuno raz- - a mislim da je jo5 uvek vredan iitanja - u naslovima niza tek-
lidite mape. Jedna grupa je iscrtala kuie oko centra sela. Bio je to stova i eseja javlja se veznik ,,i". Na primer, imate naslov ,,Ideolo-
nadin kako su oni videli dispozicrju, mapu sela. Druga grupa je gija i ideolo5ki drZavni aparati", ili, na primer, ,,Protiwednost i nad-
nacrtala nizove kuda s podelom u sredini. Sada, naravno, vi biste odredenost". Kakva je logika tog ,,i"? Prvi deo pre tog ,,i" je neki
rekli, da nema problema: moZemo da uzmemo helikopter, selo op5ti ideolo5ki pojam: pojam ideologije, protivrednosti. potom,
snimimo iz vazduha i dobijemo istinitu sliku. Ali poenta nije u to- drugi deo ,,ideoloiki drZavni aparati" ili ,,nadodredenost" pribivlja
konkretne materijalne uslove tako da taj pojam podinje ai-raai \).
nadin samo bismo je izgubili. Cela poenta, kao Sto
me
- na ovaj kao ne-ideolo5ki. Ako biste hteli da izbegnete idealistiiku dijalekti-
i\
J
Levi-Stros lepo kaZe, jeste u tome Sto je problem bio u nekakvom
osnovnom prekidu, strukturnoj neravnoteZi i Sto je svaka grupa na ku i drZite se materijalistidke, onda protivrednost morate da shva- o
't
svoj nadin tu neravnoteLu opalala i pokuSala da je simbolizlqe' tite kao deo konkretnog, nadodredujuieg, sloZenog totaliteta, i ta-
I
pobolj5a... I to je nadin kako treba da shvatimo logiku polne razli- ko dalje. Opet, to ,,i" je po smislu tautolo3ko. Ono povezuje isti \'
ke. Opet, to nije ne5to tipa [opet pokazuje na tabelu]: pola ovde sadrtaj u dva modaliteta. P,rvo, apstraktni univerualan pojam u
pola tamo. To je pogreSan put da se shvati celina doveka, drugadiji svojoj ideoloikoj evidenciji, a potom, vanideoloike, konkretne ma-
nadin da se shvati celina, potpunost doveka. terijalne uslove njegovog opstojanja. Ideologija postoji jedino u
Drugim redima, moja sledeia poenta je da, na primer, to da ideolo5kim drZavnim aparatima. I u nadodredenosti. Tako ovde
nije potreban nikakav prvi termin da bi posredovao izmedu dva
9no Sto u vezi s polnom razlikom moramo da izbegavamo
jeste
njena formulacija u smislu komplementarne suprotnosti. Mislig-r pola, poSto drugi termin vei predstavlja postojanje prvog termina.
Ovde je, usput redeno
da je to krajnje ideolo5ka operacija.
ima s psihoanalizom
- a sada iete se pitati kakve to veze
gadrZan jedan nadin da se shvati razlika
Ovde sam opet feminista odredene vrste koji nastoji da mu- -
Skom diskursu suprotstavi poseban, odvojen Zenski diskurs. Mi- izmedu Frojda i |unga, poito je ono 5to fung radi, upravo suprot-
slim da oni ponavljaju istu gredku koja je inaie poznata, a obidno no Frojdu. Na primer, u vezi pojma libida, za lungaje libido vrsta
je dinjena u stara dobra vremena staljinizma od strane najradikal- neutralnog univerzalnog pojma, a potom imamo njegove konkret-
ne oblike
nijih staljinista koji su tvrdili da, kao 5to znate, imamo burZoasku - razlidite metamorfoze, kako on kaZe. Imamo seksuil-
ni, kreativni, destruktivni libido, i tako dalje. Dok Frojd insistira
i proletersku nauku. Svi smo se smejali njihovom primitivizmu, ali
ja mislim da oni iine istu greiku, istu kao u ranije pomenutom da je libido, u svom konkretnom postojanju, nesvodljivo seksual-
sludaju klasne borbe. I ovde moramo reii da ne postoji neutralna nog karaktera. Tako bi altiserovski naslov Frojda bio ,,Libido i
r. _ lLl: t': t ') : t\ :)
j_ :- : ,l ,, ,, ).i;i, a:,,. .,t
1', :^.,:
96 "" 'I 97
'+.'r.'l,il t ' ,., ''. , t,-, i;'."1 1
"'.).,l:'^'i,t'l.].|'':'|i'"/''.-,'|.'1|t':1-::'.,''
).A,t 2i;r,'1 i;-:;t; y. ; a t r.t .,:"'
seksualna egzistencija". Sta je ovde moja poenta? Ona je u tome
Sto, u saglasnosti s Lakanom, polna razlika, muskarac i Zena, treba
da se shvati upravo kao altiserovsko ,,i". Mu5karac je, da tako ka-
i.emo, op5ta, a Lena je konkretna egzistencija. Postoje dva nadina.
Ili idemo na nadin: mu5karac i i,ena kao ,,ideologija i ideoloiki dr-
Lavni aparati", ili na apstraktan, opskurantistidki nadin: muikarac i
Zena, dva pola koja su uzajamno komplementarna, itd., dime vrlo
brzo zavriavamo u opskurantizmu Netv Age-a;
Dopustite mi da vrlo brzo zavr5im. Da taj paradoks izloLim
na drukdiji nadin: kada Lakan kaZe da Zena ne postoji, to je druga
posledica onoga Sto sam ja rekao. Apsolutno nije neophodno da to
shvatimo kao da sledimo logiku prema kojoj nijedan empirijski
element ne odgovara u potpunosti svom simbolidkom mestu. la-
sno je da je to osnovna Lakanova teza. Na primer, otac empirij-
-
ski, stvaran kao deo realnosti, empirijska osoba oca
- nikad ne
ostvaruje, ne uklapa se u svoj simbolidki mandat. Uvek postoji jaz
izmedu simbolidkog mesta oca i empirijskog oca. Empirijska oso-
ba je neko na koga se odnosi figura odinskog autoriteta, neko ko
dela u njegovo ime. On nije autoritet neposredno. Sada, rekli bi-
ste, a Sta ako jeste? U redu, nadam se da nemate takvog oca jer bi-
ste onda imali psihotidnog oca. Mislim, Sreberov otac bio je otac u
potpunosti: u tom sludaju nije bilo pomenutog jaza. Dakle, moja
poenta je da morate shvatiti razliku, da ovde morate da izbegnete
drugu zamku. A to je, usput reteno, ono 5to znadi pojam kastraci-
je. Taj pojam znadi upravo to da biste imali, da kaZemo, odinski
autorii"t morate da prodete odreden preobraiaj i prihvatite da vi-
5e ne delujete kao svoj, nego kao otelovljenje, kao agent, neke
transcendentno simbolidke instance. Da niste u potpunosti svoj.
Onaj ko govori kroz vas, takoreci je veliki Drugi. Upravo u meri u
kojoj ste nosilac autoriteta uvek ste decentrirani, niste neposredni
autoritet. Vi ste predstavnik odsutnog simbolidkog autoriteta. To
bi znadilo da otac cenu svog autoriteta plaia upravo tom kastraci-
jom kao jazom izmedu svoje empirijske egzistencije i svog simbo-
Iiikog mesta.
.(;r ',,'
"\ ri.. _ti it"-- t L "
98
)4.-.1',.- 1;.,',
Sad, moja poenta je u tome da, .kad Lakan kai.e da i.ena ne
postoji, to apsolutno ne znadi isli jaz. To ne znadi, kao Sto se em-
pirijski otac nikad ne podudara sa simboliikim mestom oca, da se
rrijedna empirijska Lena ne poklapa za Zenom. Mislim da nije u
lritanju ista logika. Zalto? U kom smislu nije?
Dopustite mi da napravim poslednji kratak izlet. Swari stoje
isto kao s ]evrejinom. Vi znate, u antisemitizmu imate istu vrstu
jaza. Imate ono Sto se obidno pominje kao takozvani konceptualni
fcvrejin, Sto ie re(i, fantazmatidna slika |evrejina kao zaverenika,
itcl. Naravno, nijedan empirijski Jevrejin kojeg sreiete ne uklapa se
rr potpunosti u sliku tog uZasnog, zaverenidkog levrejina, ali poen-
ta je u tome da taj jaz izmedu empirijskog )evrejina i stvarnog Ie-
vrcjina nije isti kao jaz koji razdvaja oca od Imena-Oca. Logika je
tlrukdija zato 5to mislim da s gcem imamo strukturu kastracije. S
ft'vrejinom imamo suprotan s.ludaj. Paradoks sa nadinom na koji
f t'vrejin funkcioni3e je u tome 5to ako ih je viSe empirijski uniSte-
rro, poniZeno, to su oni sve moiniji.
-fo je
osnovni paradoks |evrejina i mogu da vam dam primer
istc logike iz moje sopstvene zemlje, gde sada populisti desnog
lirila napadaju komuniste, dak iako su komunisti izgubili vlast.
Naiin na koji oni konstrui5u komunistidku opasnost sadrZan je u
zrrhteyu da iako su izgubili vlast, to su nevidljiviji, to su moiniji,
Io srr vi5e tajna vlast koja sve drLiu svojim rukama, itd. Takva je i
Iogika ]evrejina: 5to su vi5e onemoguieni empirijski, Sto ih je vi5e
pobijeno, to viSe stidu wstu sablasnog, fantazmatiinog svemogu-
r t'g prisustva. Drugim redima, Sto ih je vi5e pobijeno, to manje
',
t
rrrogu da budu kastrirani. Tako, suprotno odinskoj kastraciji, fe-
vrt'jin, i to je uZas fevrejina u nacizmu i antisemitizmu, upravo fe-
vrt'jin na neki nadin ne moZe biti kastriran. U demu se ta razlika
',rrstoji? Mislim da se ona moi,e precizno formulisati. Ime-Oca je
',rrrrbolidka fikcija. Ovde smo u poretku onoga Sto je jude na lep
rr,riirr nazvano ,,plemenita laL". To je simbolidka fikcija, dok |ev-
r, iin nije simbolidka fikcija nego fantazmatidna sablast, sablasna
ulvirra. A to je apsolutno valno da bismo shvatili Lakanovu teori-
t
-:.' = l-' ::' '
99
 ju. - ti fantastidni uZasi, kao 5to je Ziva smrt,
Sablasne utvare 'l'o vam nije potrebno. Potreban
vam je upravo pojam da sama re-
otev duh u Hamletu, i tako dalje ne spadaju u red simbolidkih
-
Sta podrazumevam pod
rrlnost nikad nije u potpunosti konstituisana, i da ideoroike sabla-
fikcija, nego sasvim suprotno. su-
,,sasvim snc utvare/fantazije upravo to nastoje da maskiraju. Ne neka pozi-
protno"? Poenta je u tome 5ta Lakan misli, kad god iznova insisti- tivna realnost, nego nikad ne uspeva upravo ono ito u sociologiji
ra na tome da istina ima strukturu fikcije, itd.? Mislim da je to vei obitno nazivamo,,dru5tvena konstrukcija stvarnosti".
-' i:,.,. op5te mesto svakoglglupogjsocioloikog udZbenika. Postoje knjige
napisane o simboliik-oj druSwenoj konstrukciji realnosti, itd. Po-
r: /r. ! 11'
enta je u tome da uvek
- samo razmislite o primeru Levi-Strosa t.l/\,;/a1 ::),r
postoji neuspeh simbolidke fikcije koji nastoji da zakrpi izvesne
-
osnovne prekide: neuspeh fikcije da pokrije osnovne dru5tvene su-
protnosti, bilo u sludaju polne razlike ili klasne borbe, ili dega tre-
teg.Taj neuspeh se onda postavlja u sprektralne utvare, u duhove,
u Zivu smrt. Njih uvek ima kao otelovljenja onoga 5to bi Lakan
nazvao izvesnim simbolidkim prekidima.
I da zakljuiim. Moja poenta je u tome da ako na ovaj nadin
pristupimo Lakanu, mislim da stvarno moZemo da razvijemo celu
teoriju ideologije zasnovanu na njegovoj teoriji. Osnovni elementi
te teorije bili bi da ono 5to te spektralne fantazmatidne utvare skri-
vaju nije realnost, dru5tvena realnost. Ovde moramo da napusti-
mo naivan marksistiiki pristup
- da ideoloikapoenta
konstrukcija pro-
kod Lakana
,"{ sto skriva neku dru5tvenu stvarnott. \9, Cela
je u tome da u interesu uspostavljanja druitvene realnosti
- a
I pod njom mislim na dru5tveni poredak, druitvenu simbolidku re-
,.ii alnost
- ne5to mora da bude primordijalno prigu5eno; ne5to Sto
a7 se ne moZe simbolizovati, tako da nastaju sablasne utvare da bi se
ispunio jaz onoga 5to se ne moZe simbolizovati. Opet, sablast ne
bkriva dru3tvenu stvarnost, nego ono 5to primordijalno mora da se
potisne da bi dru6wena stvarnost mogla da nastane.
Dakle, mislim da je lakanovski pojam Realnog, kao kamen
koji se opire simbolizaciji, krajnje koristan za nenaivni pojam ide-
ologije. Pod nenaivnim pojmom ideologije mislim na pojam koji
omoguiava izbegavanje uobiiajenih zamki. Ako biste rekli ideolo-
gija kao ,,laLna svest", onda automatski implikujete neku vrstu pri-
rodnog direktnog pristupa onome Sto realnost uistinu jeste, itd.

101
 -, \- "-. )j--.'.. i - '- t
".,: tr\ : ,. t
,'t!l':::+:,.t':'-1; 't !'t :'1' / :i:
-:l

,,: ?:: Irt '::-' ' ' it i':\1 l' ; i)'l.t ',.i: )il.)1,...,:l

, ,-,^. - rt t:t t .: i,;'': .'.,' , .1j, i i. --,/-: i :r-

t ..t
rei ,,teorija" je oteta za neku krajnje usku parohijalnu svrhu kao
da Ajn5tajn nije imao teorije; kao da Darvin nije imao teorije.6T
-
'\1)./ ti i':)::(\1
A-'; "J '' !::-,, .i)|:"a ."1
1> : 1::;
"';,t.: .,,":. Dokins se ovde duboko solidari5e sa svojim velikim oponent-
tr'.i"l;i. ,t:. l rrorn Stivenom Guldom [Stephen Jay Gouldl, koji se takode Zali da
I:t..''"t' '' ":: ,,rnedu knjiZevnim intelektualcima postoji konspiracija da misle da
poseduju intelektualno podrudje i izvore prikazivanja, dok su, u
5. stvari, grupa pisaca dokumentarne literature, uglavnom iz oblasti
nauka, koji poseduju mnogo fascinantnih ideja o kojima ljudi Zele
LAKAN IZMEDU KULTUROLOSKIH STUDIJA tla se obaveste".6s Citat jasno ukazuje
11_uslo* rlspra"g-1.ao borbe
T KOGNITIVIZMA* z.a ideolo5ku hegemoniju u preciznom iiatenju pojma koji se na-
l.rzi u spisima Ernesta Laklaua [Ernesto Laklau]:19e je o borbi oko ,
\)
l'osebnog sadrZaja koji uvek ,,hegemonizuje" naizgled neutralan i I

l. KulturoloSke studije Yersus ,,treda kultura" runiverzalan pojam. Treia kultura obuhvata Siroko polje koje za-
hvata od raspraya teorije evolucije (Dokins i Denet [Dennett] ver-
(a) Borba za intelektualnu hegemoniju su.s Guld), preko fizitara koji se bave kyantnom fizikom i kosmo-
'krgijom (Hoking [Stephen HawkingJ, Vajnberg [Steven Weinberg],
Danas smo svedoci borbe za intelektualnu hegemoniju - za
Kapra [Fritjof Capra]), naudnika kognitivista (opet Denet, Marvin
to ko 6e zatzeti univerzalno mesto ,,javnog intelektualca" - izme- Minski [Marwin tt4inskyl), neurologa (Saks [Oliver Sacks]) do teo-
du postmodernih dekonstruktivista, kulturoloskih studija i kogni- rctidara haosa (Mandelbrot, Stjuart fStewart]), autora koji se bave
tivista popularizatora ,,egzaktnih" nauka, to jest, zastupnika tako- l<rgnitivnim i opdtedru5tvenim uticajem digitalizacije na na5 sva-
zvane ,,treie kulture". Ta borba, koja je zaokupila paLniu Siroke lioclnevni Ziyot, sve do teoretitara autopojetitkih sistema, koji na-
publike, prvo putem takozvane ,,afere de Man" (gde su oponenti stoje da razvlju univerzalan formalni pojam samoorganizujuiih
pokusali da dokaZu protofasistidke iracionalistidke tendencije de- razvojnih sistema koji bi se mogli primeniti na ,,prirodne" Zive or-
Lonstruktivista), kojaje dostigla vrhunac u aferi Sokal u dasopisu lianizme i wste, kao i na dru5tvene ,,organizme" (ponaSanje trZidta
Social Text. U kuliuroloSkim studijama, ,,teorija" se obidno shvata i clruge velike grupe druStvenih aktera u interakciji). S tim u vezi
kao me$avinu ktt;iZi rtte, filmske kritike, masovne kulture, ideolo- rrroZemo da istaknemo tri stvari: (1) ovde se po pravilu ne bavimo
gije, studija homoseksualnosti, i tako dalje. S tim u vezi vredi na- srrnim naudnicima (mada su desto u pitanju isti pojedinci), nego
vesti iznenadujuiu Dokinsovu [Richard Dawkins] reakciju: ;rrrtorima koji se obraiaju Sirokoj publici na takav nadin da njihov
rrspeh daleko nadma5uje javnu privladnost kulturolo5kih studija
Pre neki dan zapazio sam jedan ilanak izpera knjiievnog kri-
l
tidara pod naslovom ',Teorija: Sta je to?" Da ne poverujete? "Teori- "7 Richard Dawkins, ,,A Survival Machine", u The Third Culture: Beyond
ja'' se preobrazila do znaienja,,teorije u knjiZevnoj kritici''... Sama-i rltr Scientific Revolution, John Brockman (ed.), New York, Simon & Schuster,
lt)()6, p.23.
68 Stephen
*
Objavljeno u UMBR(a): A Journal of the Unconscious, 4' 2000' pp' 9-32 fay Gould, ,,The Pattern of Life's History", u The Third Culture,
[prim. urednika].
t' .ll.

103
r02
 ..t..,. t. ..,. " ,i..c,r-t,'-;,2r 1 -!:-lr:'I>'Ql'/t.) :/'t
r-si; !,.').1t i.!,
l>Z:, -it';, !,'.r- . !l\.1,-',yi,;.'tf |.;, ' .'.." ,
(dovoljno je podsetiti se velikih bestselera Saksa, Hokinsa, Dokinsa
i Gulda); (2) ovde, kao u sludaju kulturolo5kih studija, nemamo
posla s homogenizovanim poljem, nego sa rizomskim mno5tvom
povezanim ,,porodidnim slidnostima", unutar kojeg autori desto
vode burne polemike, ali gde takode bujaju interdisciplinarne veze
(izmedu evolutivne biologije i kognitivnih nauka, i tako dalje); (3)
autori aktivni u tom domenu, po pravilu se hrane odredenom mi-
sionirskom fredanoSiu, na'osno\ r zajednidke svesti o tome da
participiraju u jedinswenoj promeni globalne paradigme saznanja.
Kao manifest te orijentacije mogli bismo navesti ,,lJvod" u
The Third Culture: Beyond the Scientific Revolution lTreia kultura:
sa onu stranu nautne revolucijef, u kojoj priredivad (DZon Brok-
man) lepo predstavlja Siroku pridu koja je u osnovi kolektivne
identifikacije vi5e naudnika koji su intervjuisani u knjizi.6e Prema
't,t . f Brokmanu, ideja javnog intelektualca se tokom detrdesetih i pede-
- , i setih godina identifikovala s visokoobrazovanim dovekom verzira-
i nim u ,,mekim" humanistidkim (ili druSwenim) naukama, koji se
obraiao javnosti pitanjima od op5teg interesa, zauzimao stav o
najznadajnijim aktuelnim pitanjima i na taj nadin zapoiinjao Siro-
ke i strasne javne rasprave ili udestvovao u njima. Potom je, nalet
,,francuske" postmoderne teorije dekonstruktivizma doveo do ne-
stanka te generacije javnih mislilaca i do njihove zamene ,,beskrv-
nim akademcima", to jest, kulturalistima diji pseudoradikalan stav
protiv ,,moii" ili ,,hegemonistidkog diskursa", ide u korak s konti-
nuiranim opadanjem neposrednog i aktuelno politidkog angaLma-
na izvan uskog kruga posveienih udenjaka, kao i rastuie samoza-
tvaranje u elitistidki Largon koji onemoguiuje samu moguinost
intelektualnog angaZovanja u javnim raspravama. Na sreiu, medu-
'.
tim, na povladenje ,,javnog intelektullca" odgovoreno je velikim
talasom treie kulture, pojavom javnog intelektualca novog tipa,
autora treie kulture, koji u odima Sire javnosti, sve viSe i viSe
predstavlja 'onog za kojeg se pretpostavlja da zna", kome je pove-
6e
John Brockman, ,,Introduction: The Emerging Third Culture", u: The
Third Culture, pp. 17-34.
104
z::i',i 5;'1.:.)1. - /,)A.)p !t.CL:,i..rit ir,r1". rr! ,, Q(.:.[-a,.; ,:; i',,:i-.i.]
reno da otkrije kljudeve najveiih tajni koje se tidu svih nas. Ovde
je opet problem u jant izmedu uspeSnih ,,egzaktnih" nauka i nji-
hovih ideoloikih zastupnika u treioj kulturi, koji naudnike uzdrLu
do subjekata koji navodno imaju znanje, a ne samo za obidne lju- I
de koji masovno kupuju te knjige nego i za same postmoderne te-
,
oretiiare koji su time intrigirani, ,,u njih zaljubljeni" i pretposta-
vljaju da ti naudnici ,,stvarno ne5to znaju o krajnjoj misteriji biia". i
Taj susret nije uspeo. Nepopularni ,,treiekulturalisti" ne poseduju
kljud za reSenje krize kulturoloikih studija; oni nemaju ono 5to
kulturolo5kim studijama nedostaje. Zato je ljubavni susret neu-
speo: voljeni/-a ne pruZa ruku i ne uzvraia na iskazanu ljubav.
(b) Ideologija ,,trete kulture"
Zato je odludujude da se izvede razgranidenje izmedu same
nauke i njene inherentne ideologizacije, koja se ponekad suptilno
preobraZava u novu holistiiku ,,paradigmu" (novo kodno ime za
,,pogled na svet"). Niz pojmova (komplementarnost, antropidni
princip, itd.) ovde je dvostruko namenjen tako da funkcioni5e
-
na naudni i ideoloSki natin. Te5ko je uspe5no proceniti raspon u
l<ome je treia kultura inficirana ideologijom. Medu njenim odito
ideoloikim recepcijama (a, jesu li one samo sekundarne recepci-
jc?), trebalo bi istaii barem dva odigledna sluiaja: prvo, desto pri-
sutna New Age-namena, u kojoj se promena paradigme tumaii I
kao napredak dalje od kartezijanske mehanicistidko-materijalistid- I
l<c paradigme ka novom holistidkom pristupu koji nas vraia mu-
rlrosti drevne istodnjadke misli (Tao-fizike, i tome sludno). Katkad -:
sc to dak radikalizuje u stav da nautna promena u preovladujuioj
I'rradigmi predstavlja epifenomen dinjenice da je ljudski rod na
ivici najveie duhovne promene u celokupnoj istoriji, da ulazimo u
novu epohu u kojoj ie egoistidki individualizam biti zamenjen
trrrnsindividualnom kosmidkom sve5iu. Drugi sludaj je ,,naturali-
rlcija" odredenih specifidnih druStvenih fenomena, 5to se moZe
virlcti u takozvanoj kibernetidkoj revoluciji, koji se oslanja na po-
105

jam kiber-prostora (ili na internet) kao na ,,prirodan" organizam
koji se razija sam od sebe; ,,naturalizacija kulture" (trZi5ta, dru-
5tva, i tako
dalje, kao Zivih organizama) ovde se preklapa s ,,kultu-
ralizacijom prirode" (sam Zivot se shvata kao skup samoreprodu-
kujuiih informacija ,,geni su memi"*). Taj novi pojam Zivota se
-
s obzirom na razliku izmedu prirodnog i kultur-
tako neutralizuje
nog (ili ,,ve5tadkog") procesa
- Zemlja (kao Geja) kao i global-
no trZi5te izgledaju kao gigantski Zivi samoregulisani sistemi dija
osnovna struktura se defini5e u skladu s procesima kodiranja i de-
kodiranja, prolaska informacija, i tako dalje. Tako, dok ideolozi ki-
ber-prostora mogu da sanjare o sledeiem koraku evolucije u kojoj
vi5e neiemo biti u mehanidkoj interakciji kao ,,kartezijanske" indi-
vidue, u kojoj ie individue raskinuti svoje supstancijalne veze sa
svojim telom i sebe shvatati kao delove novog holistidkog uma ko-
ji Livi i deluje kroz njih, ono Sto je zatamnjeno u tako direktnoj
,,naturalizaciji" Interneta ili trZi5ta je skup odnosa moii - politid-
kih odluka, institucionalnih uslova koje ,,organizam" kao Sto je
-
Internet (ili trZi5te, ili kapitalizam) nastoji da unapredi. Ovde ima-
mo posla s ishitrenom metaforidnom traspozicijom izvesnih biolo-
Sko-evolucionistidkih koncepata na istraZivanje istorije ljudske ci-
vilizacije, kao Sto je skok od ,,gena" do ,,mema", to jest, ideja da
jezik ne koriste samo ljudska biia da bi se reprodukovala, uveia-
vala svoje znanje i moi, i tako dalje, nego da, takode, i moZda na
osnovnijem nivou, jezik sam koristi ljudska biia da bi se repliko-
vao i 5irio, da bi zadobijao novo bogatstvo znatenja i tako dalje.
Standardan protivargument zastupnika kulturoloSkih studija
koji dini kritiku treie kulture sadrZan je u tome da gubitak javnog
intelektualca koji lamentira i svojim Zalbama stvarno predstavlja
nestanak tradicionalnog tipa (obidno belog i muSkog) modernog
intelektualca. Taj intelektualac je, u naSoj postmodernoj eri, zame-
njen proliferacijom teoretidara koji rade na razlidite nadine (tako
Sto brigu za veliku stvar zamenjuju nizom lokalizovanih strate5kih
- todnjadke filozofije idu u korak s umno nerelivim paradoksima kvantnog sveta?"
l- Neologizam dobijen iz redi memorija, po analogiji sa redi gen.
't, prev.
- l)at Kane, ,,There's Method in the Magic", u Politics of Risk Society, |ane Franklin
106
S^i J: s1 ,:.:: 1 1
'.ft.i i 11'.,1 ].,^:-
intervencija) i koji se uspe5no bave stvarima od znataja za Siru '
jirvnost (kao 5to su rasizam, multikulturalizam, seksizam, kako ,
prevaziti evrocentridni kurikulum, i tako dalje) i na taj nadin inici-
raju javne rasprave (kao 5to su na primer rasprave o ,,politidkoj
korektnosti" ili o seksualnom uznemiravanju). Mada je taj odgo-
vor isuvi5e lak, ostaje dinjenica da su teme pokrenute u kulturolo- I
Skirn studijama zaista u centru javnih politidko-ideoloSkih raspra- l
va (hibrid multikultural\zma versus potrebe za identifikacljom za-
tvorene zajednice), pravo abortusa i prava homoseksualaca nasu-
prot moralnog fundamentalizma veiine, itd.), dok pn'u stvar koja
iznenaduje, a tide se treie kulture, dini to kako njeni zastupnici,
zauzeti razj a5njavanjem poslednjih zagonetki (,,ditanj e boLjeg uma",
kao 5to je to jednom Hoking oznadio), preiutno prelaze preko go-
ruiih pitanja koja su u srediStu aktuelnih politidko-ideolo5kih ras- -
praYa.
Konadno, trebalo bi istaii da, uprkos neophodnoj razlici iz-
medu nauke i ideologije, opskurantistidka New Age-ideologija pred-
stavlja imanentan izdanak same moderne nauke od Dejvida Bo-
-
rna [David Bohm] do Fritjofa Kapre, primeri koji obiluju razliii-
tim verzijama ,,igrajuiih Vu Li majstora" koji nas ude tajnama
'fao-fizike,,,kraja kartezijanske paradigme", znataja antropidkog
principa i holistidkog pristupa, i tako dalje.70 Da bismo izbegli ne-
sporazume, ja se, kao staromodni dijalektidki materijalista, oStro
suprotstavljam tim opskurantistidkim prisvajanjima kvantne fizike
i astronomije. Te opskurantske klice, verujem, ne nameiu se samo
spolja, nego i funkcioni5u kao, kako bi Luj Altiser rekao, ,,.sponta-
na ideologija" medu samim naudnicima, kao vrsta duhovnog do-
datka preovladujuiem redukcionistidko-proceduralnom stavu da
70 Vid. jedan medu hiljadu paradigmatidnih pasusa: ,,Postoji li", kao Sto
tvrdi Dejvid Bom, ,,implicitni poredak" materije koji je van naSeg sada5njegrazu-
rnevanja i pretpostavlja ,,celovitost" svih stvari? Mo2emo li da shvatimo 'Tao fizi-
ke' kako ga naziva knjiga Fritjofa Kapre, prodate u milion primeraka, u kojoj is-
Prim.
(cd.), Oxford, 1998, Polity, pp. 78-9.
r07

,,vaLi samo ono Sto se moZe precizno definisati i izmeriti". Ono
Sto jo5 vi5e zabrinjava od ,,ekscesa" kulturolo5kih studija jesu op-
skurantistidka New Age-prisvajanja danabnjih ,,egzaktnih" nauka u
kojima se, u interesu opravdanja svoje pozicije, uvodi autoritet sa-
me nauke (,,danainja nauka je prerasla mehanicistidki materijali-
zam i upuiuje na nov duhovno-politidki stav..."). Znadajno je Sto
se branioci naudnog realizma (kao Sto su Bri5mon []ean Brich-
mont] i Sokal [Alan Sokal]) samo ukratko pozivaju na neke ,,su-
bjektivistiike" formulacije Hajzenberga i Bora koje bi mogle da
dovedu do relativistidkihiistoricistidkih pogre5nih tumadenja, uz
njihovu kvalifikaciju da je red o izrazima filozofija njihovih autora,
a ne da su iste delovi naudne zamisli same kvantne fizike. Ovde,
medutim, problemi tek podinju: Borove i Hajzenbergove ,,subjekti-
vistidke" formulacije nisu marginalna pojava, nego su kanonizova-
ne u okviru ,,kopenhagenske ortodoksije", to jest, kao ,,zvanidna"
interpretacija ontoloikih posledica kvantne fizike. einjenica je da
u momentu kada hoiemo da dodemo do ontolo5kog obja5njenja
kvantne fizike (koji pojam realnosti bi odgovarao njenim rezulta-
tima), dolazimo do paradoksa koji dovodi u pitanje standardni
zdravorazumski naudni objektivizam. Tu tinjenicu neprekidno is-
tidu sami naudnici koji se kolebaju izmedu proste suspenzije onto-
loikog pitanja (kvantna fizika funkcioni5e, zato ne poku5avajte da
je razumete, nego samo proradunavajte...) i razliditih nadina izla-
ska iz zastoja (kopenhagenska ortodoksija, interpretacija mnoitva
svetova, neke verzije teorije ,,skrivenih varijabli" kojom bi mogao
da se spase pojam singularne i objektivne realnosti, poput one ko-
ju je predloZio Dejvid Bom, a koja ipak ukljuduje paradoks same
sebe, kao pojam kauzaliteta koji se vremenski odvija unazad).
Temeljniji problem koji stoji iza tih te5koia glasi: moZemo li
se naprosto odreii ontolo5kog pitanja i ograniditi se na puko funk-
cionisanje naudnog aparata, njegove proradune i merenja? Dalji
iorsokak tide se neophodnosti da se nekako dovedu u vezu naud-
na otkriia sa svakodnevnim jezikom, da se na njega prevedu. Mo-
Ze se twditi da problemi nastaju jedino kada pokudamo da rezul-
108
tate kvantne fizike prevedemo na zdravorazumske pojmove o real-
nosti. A da li je moguie odupreti se tom isku5enju? Sva ta pitanja
na5iroko su raspravljena u literaturi o kvantnoj fizici, tako da ne-
rnaju ni3ta zajednidko s pogre5nim usvajanjem nauka u kulturolo-
Skim studijama. Ridard Fajnman [Richard Feynman] litno je, u
svom iuvenom iskazu, tvrdio da ,,niko styarno ne razume kvantnu
fiziku", implikujuii da se njena matematidko-teorijska aparatura
ne moZe prevesti na pojmove svakodnevnog razumevanja realno-
sti. Uticaj moderne fizlke bio je subverzivan za tradicionalno naiv-
no-realistidko epistemolo$ko gledi5te: nauke same su otvorile jaz u
kome je moglo da se razraste seme opskurantizma. Tako, umesto
ispoljavanja prezira prema kulturoloSkim studijama, bilo bi mnogo
produktivnije da se ponovo pristupi starim pitanjima u vezi sa
preciznim epistemoloSkim i ontoloikim implikacijama promena u
samim,,egzaktnim" naukama.
(c) Corsokak istoricizma
S druge strane, problem kulturolo5kih studija, barem u njiho-
vom preovladujuiem obliku, sadrZan je u tome da ukljuduju pro-
blem saznajne suspenzije (odbacivanja razmatranja o inherentnoj
istinosnoj wednosti date teorije), 5to je karakteristika istoricistid-
kog relativizma. Kada se tipidan kulturoloSki teoretidar bavi filo-
zofskom ili psihoanalitidkom koncepcijom, analizu prvenstveno usme-
rava na otkrivanje njenih skrivenih patrijarhalnih, evrocentridnih i
indentitetskih ,,predrasuda", a da pritom nikad ne postavi naivno,
ali neophodno pitanje: ,,lJ redu, ali kakva 7e struktura univerzu-
ma? Kako ljudska psiha'stvarno' funkcioniSe?" Takva pitanja se u
kulturolo5kim studijama uopSte ozbiljno ne razmatraju, po5to je
na delu nastojanje da se ona redukuju na istoricistitku refleksiju
uslova u kojima pojmovi nastaju kao rezultat istorijski specifidnih
odnosa moii. Nadalje, na tipidno retoridki nadin, kulturoloSke stu-
dije osporavaju sAm poku5aj da se povude jasna linija razgranide-
nja izmedu, recimo, istinske nauke i prenaudne mitologije, 5to je
109
 bilitaciju najosnovnijih metafizidkih pitanja (na primer, Sta je po-
deo evrocentriine procedure nametanja sopstvene hegemonije pu-
reklo i navodni kraj univerzuma)? Eksplicitan cilj ljudi kao Sto je
tem obezvredivanja Drugog kao jo5-ne-naudnog' Na taj natin, za'
Hoking je verzija TS (teorije svega), to jest, nastojanje da se otkrije
vrSavamo aranZirajuii i analizujuii pravu nauku, predmodernu
bazidna formula strukture univerzuma koja bi mogla da se od-
,,mudrost" i ostale oblike znanja kao razlidite diskurzivne formaci-
Stampa i nosi na majici (ili, za ljudsko biie, genom koji identifiku-
je koje se ne procenjuju s obzirom na inherentne istinosne vred-
je ono 5to objektivno jesam). U oditom kontrastu sa striktnim za-
nosti, nego s obzirom na njihov drustveno-politiiki status i uticaj
branama kulturolo5kih studija koje se odnose na direktna ,,ontolo-
(na taj nadin moze se zavidajna ,,holistidka" mudrost shvatiti kao
Ska" pitanja, zagovornici treie kulture olako pokreiu najosnovnija
mnogo progresivnija od zapadne ,,mehanicistidke" nauke odgovor-
ne za sve oblike moderne vladavine). Problem s takvim postup-
prekantovska metafiziika pitanja
- o poslednjim elementima re-
alnosti, o poreklu i kraju univerzuma, o tome 5ta je svest, kako je
kom istorijskog relativizma je u tome da nastavlja da se oslanja na
skup preiutnih (netematizovanih) ontoloikih i epistemoloskih pret-
nastao Zivot, i tako dalje
- kao da je ponovo oZiveo stari san, koji
je povladenjem hegelijanizma bio odumro, o velikoj sintezi metafi-
postavki o prirodi ljudskog znania i realnosti - na uobidajeno
zike i nauke, san o globalnoj teoriji svega zasnovanog u egzaktnim
protonideanski koncept da znanje nije samo otelovljenje nego je i
rezultatima nauka.
generisano slozenim skupom diskurzivnih strategija (re)produkcije
Nasuprot ovim dvema verzljama saznajne suspenzije, kogniti-
mo(i. Zatoje, na ovoj tadki, najvaLnlje da se istakne da je Lakan
vistitki pristup zastupa naivno, direktno istraZivanje ,,prirode stva-
delimidno saglasan s istoricizmom kulturoloSkih studija. Moderna
ri" (Sta je percepcija? Kako nastaje jezlkz.1. On medutim, da upo-
nauka za njega nije iedna od ,,naracija" u principu uporediva s
trebimo otrcanu frazu, izbacivanjem vode iz korita izbact\e i dete,
ostalim nadinima ,,saznajnog mapiranja". Moderna nauka dodiruje
to jest, gubi dimenziju prave filozofsko-transcendentalne refleksije.
realno na nadin koji ne postoji u predmodernim diskursima'
Otuda pitanje da li je istoricistidki relativizam (koji, u krajnjem,
Ovde je potrebno da se kulturolo5ke studije stave u odgova-
vodi neodrZivoj poziciji solipsizma) zaista jedina alternativa naiv-
rajuii kontekst. Posle pada velikih filozofskih Skola u kasnim se- ,'/
nom naudnom realizmu (prema kojem u naukama i u naiem zna-
damdesetim godinama XX veka, sama ewopska akademska filozo-
nju uop5te postepeno se pribliZavamo pravoj slici o tome kakve
fija, s osnovnim hermeneutidko-istorijskim stavom, paradoksalno
stvari uistinu jesu, nezavisno od naie svesti o njima)? Sa stanovi5ta
je s kulturoloSkim studijama delila stav o suspenziji saznanja. Ne-
valjane filozofske refleksije, lako se moLe pokazati da obema tim
davno su objavljene odlidne studije o velikim autorima proslosti,
pozicijama nedostaje pravi transcendentalno-hermeneutidki nivo.
koje se ipak usredsreduju na njihovo ispravno ditanje, dok veiina ( irle se taj nivo nalazi? Krenimo putem klasidnog realistidkog raz-
njih ignoriSe naivno, neizbeZno pitanje istinosne vrednosti - ne
rrri5ljanja, koje tvrdi da prelaz od predmoderne mitske misli ka
samo pitanja kao 5to je ,,Da li je to pravo ditanje Dekartovog poj-
rrroclernom naudnom pristupu realnosti ne moZe prosto da se tu-
ma tela? fe li to ono sto Dekartov pojam tela ima da potisne da bi
je on' rrrrrii kao zamena jedne vladajude ,,naracije" drugom, u kojoj nas
se odrZala konzistentnost?", i tako dalje, ali takode i ,,Kakav
pojmu rrxrclerni naudni pristup dovodi bliie onome 5to ,,realnost" (,,tvr-
da pravi status tela?" Kakav ie na! stav prema Dekartovom
,lrr" realnost koja postoji nezavisno od nautnog istraZivada) uistinu j
tela? I izgleda kao da se ta zabranjena ,,ontoloska" pitanja u dana-
;t'stc. Osnovni odgovor hermeneutiikog filozofa na ovaj stav sadr- j
Snjoj treioj kulturi waiaju s osvetom. Na sta ukazuje najnoviji us-
z.rrr je u insistiranju da prelaz od predmodernog mitskog sveta na
pon kvantne fizike i kosmologije ako ne na naglu i agresivnu reha-
tll
110
univerzum moderne nauke, takode vodi promeni samog poima
onoga ito ,,realnost" (ili ,,stvarno postojati") znaiL ih onoga ito kao
realnost ,,vaii", tako da ne moZemo prosto da pretpostavimo neu-
tralno spolja5nje merilo koje bi nam omogudilo sudenje o tome da
li smo, s modernom naukom, doili bliZe ,,istoj" realnosti kojom se
bavila i predmoderna mitologija. Kao Sto bi rekao Hegel, prelazom
s predmodernog mitskog na moderni nautni univerzum, funda-
mentalnoj promeni bilo je podvrgnuto i samo merilo koje nam
govori koliko je ,,realno" ono dime se bavimo. Moderni nauini
pogled ukljuduje niz distinkcija (izmedu ,,objektivne" realnosti i
,,subjektimih" ideja o njoj; izmedu neutralnih dinjenica i ,,wedno-
sti" koje, kao subjekti koji sude, nameiemo dinjenicama; i tako da-
lje) koje bi u predmodernom univerzumu in stricto sensz bile be-
smislene. Naravno, realista moZe odgovoriti da je u tome sva po-
enta: da samo prelazom na moderni nautni univerzum imamo od-
govarajuii pojam o tome 5ta je ,,objektivna realnost", nasuprot
predmodernom glediStu koje meSa ,,dinjenice" i ,,vrednosti". Nje-
mu nasuprot, transcendentalno-hermeneutidki filozof bi bio pot-
puno u pral'u kada bi insistirao da, ipak, ne moZemo iza(i iz cir-
culus vitiosils-a pretpostavljanja rezultata: najosnovniji nadin na
koji nam se ,,pojavljuje" realnost, nadin na koji doZivljavamo ono
Sto ,,kao realnost vaZi kao stvarno postojanje", uvek je vei pretpo-
stavljeno na5im sudovima o tome Sta ,,realno postoji". Taj tran-
scendentalni nivo vrlo lepo je istakao Kun, kada u svojoj Strukturi
nautnih revolucija, tvrdi da je promena naudne paradigme viie od
puke promene u na5oj (spolja5njoj) perspektivi opaL'anja realnosti,
ali ipak manje od na5eg efektivnog ,,kreiranja" druge nove realno-
sti. Iz tog razloga, ovde zakazuje standardna razlika izmedu dru-
Stvenih ili psiholo5kih kontingentnih uslova naudnog otkriia i nje-
gove objektivne istinosne wednosti: sama razlika izmedu (empirij-
skog, kontingentnog socijalno-psiholo5kog) nastanka izvesne na-
udne formacije i njene objektivne istinosne vrednosti, kao nezavi-
sne od tih uslova nastanka, vei pretpostavlja skup distinkcija (na
primer, izmedu nastanka i istinosne vrednosti) koje nikako nisu
l12
sarnoevidentne. Zato bi trebalo insistirati na tome da hermeneu-
tiiko-transcendentalno ispitivanje implicitnih pretpostavki ni na
koji nadin ne ide u prilog istoricistidkog relativizma koji je tipidan
za kulturolo5ke studije.
(d) Znanje i istina
U demu se onda sastoji krajnja razlika izmedu kognitivizma i
kulturolo5kih studija? S jedne strane, postoji neutralno objektivno
tnanje, to jest, strpljivo empirijsko ispitivanje realnosti. Kognitivi-
sti rado istidu kako, politidki gledano, nisu protiv levice
- da im
jc cilj upravo da oslobode levicu od iracionalistidke, relativistidko-
'clitistidke prevare; ipak, oni prihvataju razliku izmedu neutralnog
teorijskog (naudnog) uvida i eventualne ideolo5ko-politidke pred-
rasude autora. Nasuprot tome, kulturolo3ke studije ukljuduju pravi
dijalektidki paradoks istine i realnosti u vezi s angaZovanom pozi-
cijom subjekta. Ta razlika, s jedne strane, izmedu znanja inherent-
nog akademskim institucijama, definisanog standardima,,profesi-
onalizma" i, s druge strane, istine (kolektivnog) subjekta angaLo-
vanog u borbi (3to izmedu ostalih razvljaju i filozofi kao Sto su
Teodor Adorno i Alen Badju [Alain Badiou]), omogu6ava nam da
objasnimo kako razlika izmedu kognitivista i zastupnika kulturo-
lo5kih studija funkcionide kao znak raspoznavanja: ona je valjano
vidljiva jedino sa strane kulturolo5kih studija. Tako je, s jedne
strane, potrebno bez rezewe priznati solidan intelektualni status
veieg dela kognitivistidkog rada po5to je tu desto red o akadem-
-
skom radu u najboljem smislu; s druge strane, postoji dimenzija
koja prosto izmide razumevanju. Dopustite mi da taj odnos izme-
du istine i izvesnosti znanja razvijem putem zadivljujuieg misao-_l
nog eksperimenta koji je preduzeo Danijel Denet u knjizi Dar-
win's Dangerous Idea fDarvinova opasna ideja]: vama i va5em naj-
boljem prijatelju preti opasnost da budete uhvaieni od strane ne-
prijateljskih snaga, koje znaju vai jezik, ali ne znaju mnogo o va-
Sem svetu. Po5to obojica znate Morzeovu azbuku, oslanjate se na
113
sledeiu improvizovanu shemu pisanja: zarez, goyori istinu, tadka,
govori laZi. VaSi osvajadi, naravno, slu5aju vas kako pridate: ,,Ptice
nose jaja, a Labe lete. eikago je grad, moja stopala nisu od lima, a
bezbol se igra u avgustu", kaZete vi, odgovarajuii sa'Ne' (zarez-
-tadka, zarez-zarez-zarez) Sta god da vas prijatelj pita. eak i ako
vaii osvajadiznaju Morzeol'u azbuku, ne mogu da utvrde istinitost
i laZnost tih redenica, odnosno ne mogu da otkriju svojswa koja
imaju tadka i zarez.Tt Sam Denet taj primer koristi da bi razjasnio
kako se znatenje ne moZe objasniti iisto sintaktidkim inherentnim
terminima: znadenje stava moZe da se utvrdi jedino njegovim situ-
iranjem u kontekst sveta Zivota, to jest, uzimanjem u obzir njego-
ve semantidke dimenzije, objekta i procesa na koji referira.* Moja
poenta je ne5to drukdija. Kao 5to Denet opisuje, dva zatvorenika u
prikazanom sludaju, koriste sAm svet kao ,,priwemeni oslonac".
Mada istinosna vrednost njihovih stavova nije indiferentna nego je
odlutujuia, ona kao takva, po sebi, nije vaLna; vaLan je prevod
istinosne vrednosti u diferencijalne nizove pluseva i minuseva (za-
reza i tadaka) koji u Morzeovoj azbuci nose istinsku poruku. A zar
ne5to nalik tome nemamo u psihoanalitidkom procesu? Mada isti-
nosna vrednost pacijentovih stavova nije indiferentna, ono Sto je
stvarno vaZno nije istina kao takva, nego nadin same alternacije
istina i laZi otkriva pacijentovu Zelju
- pacijent takode koristi sa-
mu realnost (nadin na koji se prema njoj odnosi) kao ,,privremeni
oslonac" da bi Sifrovao svoju Zelju. I na isti nadin, teorija koristi
samu istinosnu wednost (izvesnost) postteorijskog znanja kao me-
dijum za artikulisanje sopstvene istinosne poruke.
S druge strane, politidki korektni zastupnici kulturoloSkih stu-
dija desto plaiaju ceh zbog svoje arogancije i odsustva ozbiljnog
7r Vid. Daniel C. Dennett, Darwin's Dangerous ldea: Evolution and the
Meanings of Lift, Harmondsworth, Penguin, 1995, p. 421.
* Ovde je rei o oma5ci autora, s obzirom da je reienica za poznavaoca fr-
lozofije jezika nerazumljiva. Rei je o tome da se pomenutom kontekstualizacijom
do znadenja iskaza uobidajeno dolazi na osnovu njegove pragmatske dimenzije
(intencije govornika) a ne semantitke (odnosa prema samom objektu).
- Prim.
Prev.
114
prristupa usled brkanja istine (angaZovane subjektivne pozicije) i
znanja, to jest, osporavanjem jaza koji ih razdvaja, direktnim pod-
redivanjem znanja istini (recimo, brzim dru5tveno-kritidkim otpi-
sivanjem specifidne nauke kao 5to je kvantna fizika ili biologija bez
odgovarajuieg upoznavanja s inherentnim konceptualnim struktu-
rama tih oblasti znanja). U su5tini, problem kulturoloikih studija
icsto proistide iz nedostatka specifidnih disciplinarnih znanja, kn;i-
icvni teoretidari bez odgovarajueeg poznavanja filozofije mogu da
pi5u nipodaStavajuie primedbe o Hegelovom falologocentrizmu, o
frhnu, i tako dalje. Tu imamo posla s odredenom vrstom laZne
trniverzalne kritidke sposobnosti za zastupanje sudova o svemu i
svatemu, bez odgovarajuieg znanja. Sa svojom svekolikom kriti-
kom tradicionalnog filozofskog univerzalizma, kulturolo5ke studije
slvarno funkcioni$u kao odredena Ersatz-filozofija lrezewna filo-
z.ofijal, pri demu se pojmovi na taj nadin preobraiaju u ideoloSke
rrniverzalije. U postkolonijalnim studijama, na primer, pojam ,,ko-
lonizacije" poiinje da funkcioni$e kao hegemonistidki pojam uz-
tlignut do univerzalne paradigme, tako da u odnosima izmedu po-
Irrva, mu5ki pol kolonizuje Zenski, gornja klasa kolonizuje nli.e Ha-
sc, i tako dalje. Usredsredivanje pai.nje na nadin kojim se suprotne
ltot.iclje nadodreduju politidko-ideolo5kim stavovima svojih autora
narodito je popularno u sludaju nekih ,,progresivnih" tumada sa-
vrcrnene biologije. Zar Dokinsova ,,teorija Livota dika5kog gangste-
rrr", ta redukcionistidko deterministidka teorija o ,,sebidnom genu"
rrlrvaienom u smrtnu borbu za opstanak, ne izraLava stav kom-
lrctitivnog, burZoasko-individualistidkog dru5tva? Nije li Guldovo
rstic:rnje iznenadne genetske promene i gubljenja sposobnosti znak
srrptilnijeg, dijalektidko,,revolucionarnog" levidarskog stava svog
rrtrtora? Da li oni koji istidu spontanu kooperaciju i nastajuii pore-
rlrrk (kao Lin Margulis) ne izraLavaju deZnju za stabilnim organ-
sliinr poretkom, po5to je druitvo koje funkcioniSe ,,korporativno
Itl<t"?. Zar tako gledano ovde nemamo naudni izrazbaziinih stavo-
v:r clcsnice, centra i levice
- stavove o organicistidkom konzerva-
tivrrom pojmu druStva kao celine, o burZoaskom individualizmu, i
ll5
o revolucionarnom teorijskom pojmu iznenadne promene? (Na-
ravno, zastupanju holistidkog pristupa i poretka koji nastaje moZe
da se prida ovaj ili onaj akcenat: on moZe da izraLava konzervativ-
nu deZnju za stabilnim poretkom, ili pak progresivno utopijsko ve-
rovanje u novo druitvo solidarne saradnje u kojem poredak nasta-
je spontano odozdo, bez nametanja odozgo.) Standardna opozicija
je ona izmedu ,,hladno" mehanidkog sondiranja kauzalnosti, koje
izratava stav nauinika manipulatora u sluZbi eksploatatorske vla-
davine prirodom, i novog ,,holistidkog" pristupa fokusiranog na
spontano nastajuii poredak i kooperaciju, ukazujuii na ono Sto je
Endrju Ros nazvao ,,naukom dedjeg vrtiia". Ovde je sadrZana ista
gre$ka kao u staljinistidkom marksizmu, koji suprotstavlja ,,burZo-
asku" i ,,proletersku" nauku, ili kao u pseudoradikalnom femini-
zmu, koji suprotstavlja ,,mu5ki" i ,,Zenski" diskurs kao dve samo-
dovoljne celine u odnosima rata. Nemamo dve nauke, nego jednu
univerzalnu, koja je iznutra rascepljena, to jest, uvuiena u borbu
za hegemoniju.T2
(e) Teorijski driavni aparati
Akademski priznata ,,radikalna misao" na liberalnom Zapadu
ne deluje u praznini nego je zaista deo odnosa modi. U vezi s kul-
turoloSkim studijama moZemo ponovo postaviti pitanje starog Ben-
jamina: ne ,,kako se neko odnosi prema moii?" nego ,,kako je ne-
ko situiran unutar preovladujuiih odnosa mo6i"? Zar kulturolo5ke
studije takode ne funkcioniSu kao diskurs koji se pretvara da je
kritiaki samorefleksivan, da nastoji da odrZi vidljivim preovladuju-
te odnose moii, dok efektivno zaklanja nadin sopstvenog partici-
72Zanimljivo je zabeleZiti kako se suprotnost ,,egzaktne" nauke, dija poj-
movna struktura iskazuje stav dominacije, i ,,umerene" nauke preobraia u odnos
saradnje i tako dalje, dolazi opasno blizu Nerll Age-ideologiji dva mentalna sveta,
mudkog i Zenskog, takmiiarskog i kooperativnog, tradicionalno-secirajuieg i in-
tuitivno-obuhvatajuieg. Ukratko, dolazimo opasno blizu predmodernoj seksuali-
zaciji univerzuma, koji je shvaien na osnovu sukoba dva principa, mulkog i ien-
skog.
ll6
piranja u njima? Zato bi bilo produktivno da se na same kulturo-
lo5ke studije primeni fukoovski pojam produktivne ,,bio-moii"
nasuprot ,,represivnoj"/prohibitornoj legalnoj vlasti: 5ta ako se kul-
turolo5ke studije, daleko od efektivnog tretmana dana5njih odnosa
globalne dominacije, u taj okvir perfektno uklapaju na isti nadin
na koji su seksualnost i ,,represivni" diskursi kojima se ista regu-
liSe u potpunosti komplementarni? Sta ako kritika patrijarhalnei
identitetske ideologije iskazuje ambicioznu fascinaciju tim odnosi-
rna moii, a ne pokazuje volju da ih dovede u pitanje? Odgovor-
nost i/ili krivica moZe da se izbegne tako Sto ie se uz preterivanje
i.sticati neiija odgovornost ili krivica, kao u sludaju politidki ko-
rektnog profesora belca koji istide krivicu rasistidkog falologocen-
trizma i to priznanje koristi kao ratno lukavstyo, da se ne bi kon-
liontirao s nadinom na koji se on sam, kao ,,radikalan" intelektua-
lac, perfektno uklapa u postojeie odnose mo(i za tijeg dubokog
l<ritiiara se inade predstavlja. Ovde je najvaLnija razllka izmedu
britanskih i ameridkih kulturolo5kih studija. eak i kada u obema
naidemo na iste teme i pojmove, njihova dru5tveno-ideoloika funk-
cija je sasvim razlidita: ona se moZe utvrditi na rasponu od uspe-
inog bavljenja kulturom radnidke klase do akademske radikalne
pomodnosti.
Medutim, uprkos ovim kritidkim primedbama, sama dinjeni-
ca da postoji otpor kulturolo5kim studijama pokazuje da one osta-
iLr strano telo koje nije u stanju da se uklopi u postojeii akademski
svet. Kognitivizam, u krajnjem, predstavlja pokuiaj oslobadanja od
tog uljeza, u svrhu obnove standarda funkcionisanja akademskog
znanja ,profesionalnog", racionalnog, empirijskog re5avanja pro-
-
lrlcma, i tako dalje. Razlika izmedu kognitivizma i kulturoloSkih
studija, uzeta na taj natin, prosto je razlika izmedu dve doktrine
ili clva teorijska pristupa; red je, na kraju krajeva, mnogo vi5e o ra-
tlil<alnoj razlici izmedu dva potpuno razlidita modaliteta ili, pre,
l,ntkse saznanja, ukljudujuii dva razliiita institucionalna aparata
zrranja. Ova dimenzija ,,teorijskog drZavnog aparata", da upotre-
lrinr Altiserovu formulaciju, ovde je odludujuia: ako je ne uzmemo
rL7
u obzir, izgubitemo poentu suprotnosti izmedu kognitivizma r
kulturolo5kih studija. Ne treba da nas dudi Sto kognitivisti vole da
istidu svoje suprotstavljanje psihoanalizi: dva egzemplarna slutaja
takvog neakademskogznanja su, naravno, marksizam i psihoanali-
za. Psihoanaliza se od kognitivistidke psihologije i psihoterapije
razlikuje barem u tri osnovne karakteristike: (1) po5to se ne pred-
stavlja kao empirijski provereno objektivno znanje, postoji (u Sje-
dinjenim Ameridkim DrLavama gde je psihijatrijska briga ponekad
pokrivena zdravstvenim osiguranjem) vedni problem udela u ko-
jem ie drLava ili osiguranje refundirati pacijentu; (2) iz istog raz-
loga, postoje i teSkoie integrisanja u akademsku strukturu ode-
ljenjd za psihologiju i medicinsku psihijatriju, tako da obidno funk-
cioniSu kao paraziti koji se kade na kulturoloike studije, kompara-
tivnu knjiZevnost ili odeljenjd za psihologiju; (3) Sto se tide njiho-
vih inherentnih organizacija, psihoanalitidke zajednice ne funkcio-
niSu kao ,,normalna" strutna udruZenja (kao Sto su socioloiko,
matematidko ili koje drugo). Sa stanoviSta ,,normalnog" strudnog
udruZenja, psihoanalitidko druStvo po pravilu lidi na ,,dogmatsku"
disciplinu angaZovanu u vednoj frakcionaSkoj borbi izmedu grupa
u kojima vladaju autoritarne harizmatske vode; sporovi u psihoa-
nalitidkoj zajednici ne reiavaju se putem racionalne argumentacije
i empirijske provere, nego pre liie na sekta5ke verske sukobe.
Ukratko, fenomen (lidnog) prenosa ovde funkcioniSe na sasvim
drukdiji nadin nego u standardnom naudnom udruienju. (Donekle
je slidno s dinamikom u zajednici marksista.) Na isti naiin na koji
marksizam tumadi otpor prema svojim uvidima kao ,,rezultat kla-
sne borbe u teoriji", Sto obja5njava odlikama samog svog predme-
ta, psihoanaliza takode otpor prema sebi tumadi kao rezultat ne-
svesnih procesa koji su predmet njenih analiza. U oba sludaja, teo-
rija je uhvaiena u omdu samoreferentnosti: na neki nadin imamo
slutaj teorije o otporu protiv nje. Sto se te odludujuie tadke tide,
dana5nja situacija je potpuno drukdija i gotovo je suprotna onoj iz
Sezdesetih i sedamdesetih godina proSlog veka, kada su marginal-
ne discipline (kao Sto je bila verzija psihoanalize s krila kulturolo-
118
Skih studija) bile ocenjivane kao ,,anarhistidke", koje nas oslobada-
ju od ,,represivnog" autoritarnog reZima standardne akademske
discipline. Kognitivistitki kritidari kulturolo5kih studija radunaju
na opite miSljenje da psihoanaliza u verzlji kulturolo5kih studija
(ili ono 5to je od nje ostalo) danas vaZi kao sektaika, staljinistidka,
autoritarna, optereiena smeSnim pseudoteoloSkim sektaSkim bor-
bama u kojima problemi partijske linije preovladuju nad otvore-
nim empirijskim istraZivanjima i racionalnom argumentacijom. Kog-
nitivisti se, tome nasuprot, predstavljaju kao sveZ vazduh koji okon-
tava s tom zatvorenom i zagu5ljivom atmosferom konaino, slo-
-
bodni smo da formuliSemo i proveravamo razlidite hipoteze, da
nas ne ,,terori5u" na osnovu neke dogmatski nametnute partijske
linije. Na taj nadin daleko smo od antiakademske logike, koja je
uzgred i protiv establi5menta, kao Sto je bio sludaj Sezdesetih godi-
na XX veka: danas je univerzitet mesto otvorenosti, slobodne ras-
prave, mesto koje nas oslobada od zagu5ljivih ograniienja ,,subver-
zivnih" kulturoloSkih studija. I mada ,,regresija" na autoritaran
profetski diskurs, naravno, predstavlja jednu od opasnosti koja
preti kulturolo5kim studijar4a, Sto je njeno inherentno isku5enje,
ipak bi trebalo obratiti paZnju na to kako zastupnicima kognitivi-
stidkog stanovi5ta polazi za rukom da institucionalni okvir aka-
demskog univerzitetskog diskursa neproblematidno predstave kao
pravo mesto intelektualne slobode.
2. Dt li je sloboda samo saznata nuZnost?
(a) Ne moi,e!, zato ito ne treba!
Dakle, kako nam lakanovska teorija omoguiava da izbegne-
mo iorsokak kulturolo5kih studija i konfrontiramo se s izazoyom
kognitivistidke i/ili evolucionistidke neutralizaclje ljudskog subjek-
ta? U futuristidkom trileru Endrju Nikola Gatacca (1998) Itan Ho-
uk i Uma Turman jedno drugom dokazuju ljubav tako 5to daju
119
svoju kosu na analizu da bi njihov genetski kvalitet.
se ustanovio
U tom druitvu buduinosti, autoritet (ili pristup privilegovanoj eli-
ti) uspostavlja se ,,objektivno", na osnovlr genetske analize novo-
rodendadi
- tako da viSe nema pravog simbolidkog autoriteta, po-
5to je direktno zasnovan u stvarnom genomu. ,,Kao takva, Gatacca
samo ekstrapoliSe vei danas otvorenu perspektivu direktne legiti-
macije dru5tvenog autoriteta i vlasti na osnovu stvarnog genetskog
koda: eliminacijom veitadkih oblika nejednakosti, zasnovanih na
moii i kulturi, dru6tveni programi egalitarizma mogu moZda dra-
matidnije nego ikada ranije, da istaknu i kristalizuju prirodne obli-
ke nejednakosti u novom hijerarhijskom poretku zasnovanom na
genetskom kodu".73 Nasuprot ovoj perspektivi nije dovoljno insi-
stirati na tome da dernokratski princip onoga 5to Etjen Balibar
[Etienne Balibar] naziva ,,egalibert6" ['jednakosloboda"] nema ni-
dta s genetsko-bioloSkom sliino5iu pojedinaca, nego je neophodno
da se zastupa principijelna jednakost subjekata kao udesnika u
simbolidkom prostoru. Gatacca nas suodava s dilemom: da Ii se je-
dini put da zadrLimo ljudsko dostojanstvo sastoji od prihvatanja
odredenih ogranidenja, u spredavanju uvida u na5 genom, a time i
naSe potpune neutralizacije, to jest na osnovu stava: ,,Ne Zelim da
znam 5ta ste stvarno, prihvatam vas onakvog kakav ste."
Medu modernim filozofima Kant je najozbiljnije razmotrio
problem ograniienja na5eg znanja kauzalnih veza objekata na do-
men fenomena da bi napravio prostora za noumenalnu slobodu,
6to je razlog za5to je skrivena istina Kantove formulacije: ,,MoZe5,
dakle moraS!" suprotna i glasi: ,,Ne moZe5, zato Sto ne treba!" eini
se da u tom pravcu vode etitki problemi kloniranja. Oni koji se
kloniranju protive, tvrde da to ne bi trebalo da radimo, barem ne
na ljudima, posto ljudsko biie nije moguie redukovati na pozitiv-
nu stvar dijim najlidnijim psihidkim svojstvima moZe da se mani-
puli5e biogenetska manipulacija ne mole da dotakne jezgroLit-
- r"rkazuju na put koji vodi van te neugodnosti. Zar savremeni kog-
73Perry Anderson, ,,A Sense of the Left", New Left Review,23l, Septem-
ber/October, 1998, p. 76.
t20
nosti, dakle trebalo bi je zabraniti. Zar to nije druga varijacija Vit-
gen5tajnovog paradoksa zabrane nemoguieg: ,,Ono o demu se ne
moZe govoriti, o tome treba iutati!" Implicitan strah koji u ovoj
zabrani ima svoj izraz, naravno, kaZe da je poredak razuma stvar-
no preokrenut, to jest, da je ontoloSka nemoguinost zasnovana u
etici: trebalo bi da twdimo da to ne moZemo udiniti poSto bismo
drugadije to bez problema mogli da uiinimo, samo s katastrofalnim
etidkim posledicama. Ako konzervativni katolik zaista veruje u be-
smrtnost duie i jedinstvenost ljudske lidnosti, i ako insistira na to-
me da nismo samo rezultat meduuticaja izmedu naSeg genetskog
koda i okoline, zaSto se onda protivi kloniranju i manipulaciji ge-
nima? Drugim redima, nije li ret o tome da ti hriifunski protivnici
kloniranja potajno veruju u moi nautne manipulacije, u njen ka-
pacitet da utiie na samo jezgro naie liinosti? Naravno, njihov od-
govor bi glasio da ljudi, time Sto sebe vide kao ishod meduuticaja
svog genetskog koda i okoline, svojevoljno odbacuju svoje dosto-
janstvo: problem nije u manipulaciji genima kao takvoj, nego u di-
njenici da njeno prihvatanje ukazuje da ljudi sebe vide kao biolo-
Ske ma5ine i tako se li5avaju svoje jedinstvene duhovnosti. Medu-
tim, odgovor na to, da ponovim, glasi: za5to ne bismo podrZali ge-
netsku manipulaciju I istovremeno insistirali na tome da su ljudi
slobodni i odgovorni akteri, po5to prihvatamo stav da te manipu-
lacije stvarno ne utidu na jezgro na5e duSe? Za5to hrisiani i dalje
pridaju o ,,nedokudivoj misteriji stvaranja", da dovek u to ne bi
trebalo da se me5a, kao da se, ipak, biogenetskim ispitivanjima
mogu otkriti neke tajne koje je bolje ne saznati
- ukratko da, to-
boZe, kloniranjem tela istovremeno kloniramo naie besmrtne duie?.
Tako se opet vraiamo na dobro znani stav konzervativizma
koji kaZe da se jedini spas ljudske slobode i etidkog dostojanstva
nalazi u ogranidenju naiih saznajnih moii i odbacivanju suviSe
clubokog prodora u prirodu stvari. Danainje nauke, dini se, same
nitivizam desto ne daje formulacije koje zvude wlo slidno onima
l<oje su poznate iz razliiitih verzija antidke i moderne filozofije, od
12I
budistitkog pojma praznine, preko pojma refleksivnosti kao kon-
stitutivne za subjekt u nemaikom idealizmu, sve do hajdegerijan-
skog pojma,,bivstvovanja-u-svetu" ili dekonstruktivistiike diff6-
rance. Ovde zapaLamo iskuSenje da se jaz ispuni bilo svodenjem
filozofije na nauku, na osnovu teze da moderni naturalizujuii kog-
nitivizam ,,ostvaruje" filozofske uvide prevodedi ih u prihvatljiv
nautni oblik, ili, tome nasuprot, tezom da ti uvidi i postmoderna
nauka, poSto slamaju ,,kartezijansku paradigmu", omoguiavaju au-
tentidno filozofsko mi5ljenje. Ovaj kratak spoj izmedu nauke i filo-
zofije danas se javlja u mnoStvu vidova: u hajdegerijanskom kog-
nitivizmu (Hjubert Drajfus [Hubert Drefuss]), kognitivistidkom
budizmu (Francisko Varela), kombinaciji istodnjadke misli i kvant-
ne fizike (Kapra, Tao-fizike), sve do dekonstruktivistidkog evoluci-
onizma. Bacimo ukratko pogled na dve glavne verzije tog kratkog
spoja.
(b) D ekonstruktivistitki evolucionizam
Izmedu novijih tekstova popularizacije Darvina (od Gulda do
Dokinsa i Deneta) i deridijanske dekonstrukcije postoje odigledne
paralele. Zar darwnizam ne praktikuje odredenu vrstu ,,dekon-
strukcije", ne samo prirodne teleologije, nego takode i same ideje
prirode kao dobro uredenog pozitivnog sistema vrsta? Zar strogo
darvinovski pojam ,,prilagodavanja" ne twdi da se organizml, pre-
cizno izraLeno, ne ,,prilagodavaju" direktno, da in stricto sensu ne-
ma ,,prilagodavanja" u teleolo5kom smislu redi? Pritom dolazi do
kontingentnih genetskih promena, a neke od njih nekim organi-
zmima omoguiavaju da bolje funkcioniSu i opstanu u okolini koja
se, sama za sebe, menja i artikuli5e na sloZen nadin, tako da nema
govora o linearnom prilagodavanju stabilnoj okolini: kada se ne5to
u okolini neodekivano izmeni, svojstvo koje je do tada ometalo
puno ,,prilagodavanje" iznenada moi.e da bude odludujuce za dalji
opstanak. Tako u darvinizmu imamo uspelu prefiguraciju verzije
r22
deridijanske dffirance"ili frojdovske Nachtrdglichkeit,** prema ko-
joj se kontingentne i besmislene (ili ,,izuzetne", kao 5to bi rekao
Guld) genetske promene retroaktivno koriste u svrhu opstanka.
Drugim redima, Darvin je obezbedio model objaSnjenja kako se
neko stanje stvari, koje je nastalo kao efektivan ishod niza besmi-
slenih promena, ukljuduje u dobro sredenu teleolo5ku ekonomiju
(Zivotinja radi to i to ,,u nameri da...").Vremenitost je ovde fu-
ture antiriear [swseno buduie weme], to jest, ,,prilagodavanje" je
ne5to 5to ie uvek i po definiciji ,,biti bilo". I nije li u dekonstrukci-
ji centralna zagonetka sadrZana u tome kako se iz kontingentnih i
besmislenih okolnosti razvija (privid) teleolo5kog i smisaonog po-
retka?
Tako se moZe tvrditi da darvinizam (naravno, u svojoj istin-
ski radikalnoj dimenziji, a ne u vidu vulgarizovanog evolucioni-
zma) ,,dekonstrui5e" ne samo teleologiju boZanske intervencije u
prirodi, nego i sam pojam prirode kao stabilnog pozitivnog poret-
ka
- Sto tim pre dini zagonetnim iutanje dekonstrukcije o darvi-
nizmu, odsustvo dekonstruktivistidkih pokuSaja njegovog,,usvaja-
nja". Sam Denet, kao veliki zastupnik kognitivistidkog evolucioni-
zma> u svojoj knjizi Consciousness Explained lObjainiena svestl,
priznaje (doduSe ironidno, ali ipak s ozbiljnom namerom) zatvore-
nost svoje ,,pandemonijumske" teorije ljudskog duha za kulturolo-
ike studije dekonstruktivizma: ,,Zamislite moja pomebana oseianja
kada sam otkrio da je moja verzija ideje 'sopstva kao centra nara-
tivne gravitacije' pre nego sam je objavio u knjizi, vei bila pred-
met satire u romanu Dejvida Lodi,a [David Lodge], Nice Work' To
je odito wuia tema medu dekonstruktivistima".7a Nadalje, ditava
Skola teoretidara kiber-prostora (najbolja medu njima je Seri Tarkl
[Sherry Turkle]) zastupa ideju da fenomen kiber-prostora u naiem
Razluka, nasuprot standardnoj razlici (dffirence). - Prim. prev.
"
** Naknadnost, odnosno ka5njenje, zaostajanje svesnog (tj. sekundarnog
procesa) za primarnirn procesom (tj. za nesvesnim). - e. K.
7a Daniel C. Dennett, Consciousness Explained, Harmondsworth, Penguin,
1991, p. 410.
123
svakodnevnom iskustvu jasno iskazuje dekonstruktivistidki,,de-
centrirani subjekt". Prema tim teoretitarima, treba podrZati ,,dise-
minaciju" unikatnog sopstva u mno5tvo aktera u kompeticiji, u
,,kolektivni duh", mnoitvo predstava o sebi bez centra globalne
koordinacije koji deluje u kiber-prostoru i odvaja ih od psihotrau-
me
- tako da igranje u virtuelnom prostoru pojedincima obezbe-
duje moguinost da otkriju nove aspekte ,,sopstva", bogatstvo iz-
menljivih identiteta, i da na taj nadin doLive ideolo5ki mehanizam
produkcije sopstva, imanentno nasilje i arbitrarnost te produkci-
jelkonstrukcije.
Medutim, isku3enje koje ovde treba zaobiii upravo je sadrLa-
no u preuranjenom zakljudku da je Denet rmk dekonstrukcije u
jagnjeioj koZi empirijske nauke. Ovde imamo jaz koji za svagda
razdvaja Denetovu evolutivnu naturalizaciju svesti od dekonstruk-
tivistidkog,,metatranscendentalnog" sondiranja uslova (ne)mogui-
nosti filozofskog diskursa. Kako tvrdi Derida u Beloj mitologiji, ni-
je dovoljno twditi da su ,,svi pojmovi metafore", da nema disto
epistemolo5kog reza, po5to je osa koja povezuje apstraktne pojmo-
ve s metaforama svakodnevice neukidiva. Poenta, najpre, nije na-
prosto u tome da su ,,svi pojmovi metafore", nego da je sama raz-
lika izmedu pojmova i metafore uvek minimalno metaforidna, s
osloncem na neku metaforu. eak je znatajniji suprotan zakljuiak,
da sama redukcija pojma na skup metafora uvek ved mora da se
oslanja na implicitno filozofsko, konceptualno odredenje razhke iz-
medu pojma i metafore, to jest, na samu opoziciju koju nastoji da
dovede u pitanje.Ts Tako gledano, zauvek smo uhvaieni u circulus
vitiosus: zaista, nije mogui filozofski stav osloboden od ogranide-
nja stavova i pojmova naivnog, svakodnevnog sveta Zivota; medu-
tim, mada je nemogui, takav filozofski stav je istovremeno neizbe-
han. lstu poentu Derida istide u vezi sa dobro znanom istoricistid-
kom tezom prema kojoj svekolika Aristotelova ontologija o deset
kategorija bi6a predstavlja izraz grike gramatike. Problem je u to-
75 Yid. Zak Derida, Bela mitologija: metafora u tekstu filozofie, prev.
francuskog Miodrag Radovii, Svetovi, Novi Sad, 1990, str. 25 i dalje.
t24
me 5to ta redukcija ontologije (ili ontoloikih kategorija) na uticaj
gramatike pretpostavlja izvestan pojam (kategorijalno odredenje)
odnosa izmedu gramatike i ontoloikih pojmova koji je po sebi vet
grtko-metafiziiki.T6
Uvek je potrebno da imamo na umu taj delikatan deridijan-
ski stav kojim se izbegavaju dve zamke naivnog realizma i filozofi-
je direktnog utemeljenja: ,,filozofsko utemeljenje" je, prema na5em
iskustvu, nemogufu, a ipak je neophodno
- mada je sve 5to zapa-
Lamo, razumemo i artikuli5emo, naravno, predodredeno horizon-
tom predrazumevanja, a taj horizont, po sebi, u krajnjem ostaje
neprekoradiv. Tako gledano, Derida je metatranscendentalista u
traganju za uslovima moguinosti samog filozofskog diskursa. Ako
bismo izgubili iz vida upravo taj nadin na koji on filozofski dis-
kurs dovodi u pitanje iznutra, dekonstrukciju bismo redukovali na
samo jo5 jedan vid naivnog istoricistidkog relativizma. Tako gleda-
no, Deridina pozicija je suprotna Fukoovoj. U odgovoru kritidari-
ma koji su prigovarali da govori sa stanovi5ta dija moguinost nije
objaSnjena unutar okvira njegove teorije, Fuko je Seretski uzvratio:
,,Takva pitanja me se ne tidu; ona pripadaju politici diskursa s nje-
govim dosijeima kojima se konstrui5e identitet subjekta!" Drugim
redima, krajnja lekcija dekonstrukcije dini se da je sadrZana u to-
me da se ontoloiko pitanje ne moZe odlagati ad infinituum; i ono
Sto je kod Deride duboko simptomatiino jeste njegova oscilacija
izmedu, s jedne strane, hipersamorefleksivnog pristupa, kojim una-
pred odbacuje pitanje o tome ,,kakve stvari uistinu jesu", i ograni-
dava se na treii nivo dekonstruktivistiikih komentara nedosledno-
sti filozofa B koji dita filozofa A, a s druge strane, direktnih ,,onto-
loikih" tvrdnji o tome kako dffirance i pratrag oznatavaju struk-
turu svih Zivih stvari i kako, kao takvi, ved deluju u animalnoj pri-
rodi. Ovde ne bi trebalo izgubiti iz vida paradoksalnu medusobnu
povezanost ova dva nivoa: samo svojstvo koje nam ne dopu5ta da
76 Vid. facques Derrida, ,,Supplement to the Copula: Philosophy before
s Linguistic", v
Margins of Philosophy, trans. Alan Bass, Chicago, University oI
Chicago Press, 1984, pp. 175-205.
r25
ikada dodemo do direktnog shvatanja intendiranog objekta (dinje-
nica da je na5e shvatanje uvek prelomljeno, ,,posredovano" decen-
triranom drugo6iu) odlika je koja nas povezuje s protoontoloSkom
strukturom univerzuma.
Dekonstruktivizam na taj nadin sadrZi dve zabrane; Pr\Io za-
branjuje ,,naivan" empiristiiki pristup (,,hajde da paLljivo ispitamo
dati materijal pa da s njim u vezi formuliSemo odredene hipote-
ze ..."), a drugo, zabranjuje globalnu aistoridnu metafizidku tezu o
poreklu i strukturi univerzuma. Ova dvostruka zabrana kojom se
dekonstruktivizam jasno i nedvosmisleno defini5e svedodi o njego-
vim kantovskim transcendentalnim izvorima. Zar ista dvostruka
zabrana nije karakteristidna za Kantovu filozofsku revoluciju? S
jedne strane, pojam transcendentalne konstitucije realnosti uklju-
duje odsustvo neposrednog, naivno empiristidkog pristupa realno-
sti; s druge strane, ukljuduje zabranu metafizike, to jest, sveobu-
hvatnog pogleda na svet koji otkriva noumenalne strukture uni-
verzuma kao celine. Drugim reiima, uvek treba imati na umu, da-
leko od jednostavnog izraza vere u konstitutivnu moi (transcen-
dentalnog) subjekta, da Kant uvodi pojam transcendentalne di-
menzije da bi odgovorio na osnovni i nepremostiv zastoj u ljud-
skoj egzistenciji: ljudsko biie prinudno stremi globalnom pojmu
istine, univerzalnom i nuZnom saznanju, iako mu ono u isti mah
zauvek ostaje nedostupno.
@ Kognitivistiiki budizam
Da li je rezultat iole bolji u vidljivom savezu izmedu kogniti-
vistiikog,pristupa duhu i zastupnika budistidke misli, u kojoj po-
enta nije u naturalizovanju filozofije, nego je pre red o suprotnom,
to jest, o tome da se rezultati kognitivizma upotrebe u swhu ob-
nove ili sticanja pristupa drevnoj mudrosti? Sawemeno kognitivi-
stidko odbacivanje jedinstvenog, stabilnog sopstva, identidnog sa
duha kao pandemonidnog igrali-
sobom
- to jest, pojma ljudskog
5ta mnoStva agenasa, Sto mnogi autori (najznadajniji Francisko
126
Yarela)77 povezuju s budistidkim odbacivanjem sopstva kao posto-
jane supstancije koja bi bila u osnovi na5ih mentalnih akata/doga-
tlaja dini se uverljiva u svom kritidkom odbacivanju supstanci-
-
jalnog pojma sopstva. Paradoks na kojem kognitivista i neobudista
grade svoje teze sadrLan je u jazu izmedu obidnog iskustva, koje se
automatski oslanja na i/ili sadrZi referencu na nekakav pojam sop-
stva kao momenta u osnovi supstancije koja ,,ima" oseianja i volju
i kojoj se ta mentalna stanja i akti ,,dogadaju", i dinjenice, dobro
znane dak i u Evropi, barem od Hjuma naovamo, da, koliko god
da duboko ispitujemo iskustvo o sebi, nailazimo samo na prola-
zne, Hizave mentalne dogadaje, a nikada na sopstvo kao takvo (to
jest, supstanciju kojoj bi se ti dogadaji mogli pripisati). Zakljudci
kognitivista i budista su slitni i kaZu, naravno, da je pojam sopstva
rezultat epistemoloSke (ili, u sludaju budizma, etidko-epistemolo-
Ske) greike urodene ljudskoj prirodi kao takvoj. Zbogtogaje po-
trebno otarasiti se tog zavodljivog pojma i u potpunosti prihvatiti
da sopstvo ne postoji, to jest da ,,|astvo" nije niSta drugo do beste-
meljan skup nepostojanih i heterogenih (mentalnih) dogadaja.
Da li je takav zakljudak zaista nuZan? Varela takode odbacuje
kantovsko reSenje problema sopstva, kao subjekta diste aprecepcije
i kao transcendentalnog subjekta koji se ne moZe naii u na5em
empirijskom iskustvu. Ovde bi, ipak, trebalo uvesti razliku izmedu
dogadaja duha bez sopstva, kao agregata, i subjekta kao identidnog
toj praznini, samom tom nedostatku supstancije. Sta ako je zaklju-
iak o nepostojanju sopsrva preuranjeno izveden na osnol'u dinje-
nice da ne postoji predstava ili pozitivna ideja o njemu? Sta ako je
sopstvo upravo ,,|a u vrtlogu", praznina u centru neprestanog ko-
vitlaca nepostojanih mentalnih dogadaja, ne$to poput ,,vakuole" u
biologiji, praznina koja po sebi nije niSta, koja nema sadrZinski
pozitivan identitet, ali koja ipak sluZi kao nepredstavljiva tadka re-
ferencije, kao ,,|astvo" kojem se pripisuju mentalni dogaclaji. Laka-
novski redeno, mora se napraviti razgraniienje izmedu ,,sopstva"
77Vid. Fancisco Varela, Evan Thompson and Eleanor Rosh, Tfre Embodied
Mind, Cambridge, MA, MIT Press, 1993.
t27
kao obrasca ponaSanja i ostalih imaginarnih i simbolidkih identifi-
kacija (kao 5to je ,,slika o sebi", kao slika na osnovu koje opaZam
kakav jesam) i prazne tadke diste negativnosti, precrtanog subjekta
(8). Sam Varela dolazi blizu tome kada razlikuje: (1) sopswo qua
niz mentalnih i telesnih formacija koje tokom vremena imaju od-
reden stepen kauzalne koherentnosti i integriteta; (2) Sopstvo s ve-
likim slovom, qua sk<riveno supstancijalno jezgro identiteta subjek-
ta (,,ego-sopstvo"); i konadno (3) oiajnidku Zelju usmerenu ka
sopstvu u nastojanju da se ono shvati kao neka vrsta dvrstog teme-
lja. Iz lakanovske perspektive, medutim, nije li ta ,,beskonadna Ze-
lja" u stvari sam subjekt, praznina koja ,,je" subjektivnost?
Neobudisti su u pravu kad kritikuju kognitivistidke zastupni-
ke ideje o ,,dru5tvu duha" zato Sto zagovaraju nesvodljiv raskol iz-
medu na5eg naudnog saznanja (koje nam govori da nema sopstva i
slobodne volje) i svakodnevnog iskustva u kome prosto ne mo-
Zemo da funkcioni5emo bez pretpostavki konzistentnog sopstva
snabdevenog slobodnom voljom. Kognitivisti na taj nadin sebe
osuduju na nihilistiiko podrZavanje verovan ja za koja inade znaju
da su pogreina. Poku5aj neobudista sastoji se u premobiavanju ja-
za putem prenosa samog uvida da u na5em svakodnevnom isku-
stvu nema supostancijalnog sopstva (o tome se, u krajnjem sluda-
ju, radi u budistidkoj meditaciji). Kada Rej DZekendof [Ray ]acken-
doffj, autor jednog od poslednjih kognitivistidkih pokuSaja obja-
Snjenja svesti, ukazuje da na5a svesnost-svest nastaje na osnovu di-
njenice da, taino redeno, nismo svesni nadina na koji se sama sve-
snost-svest generi5e na osnovu tinjeniinih procesa
- da svesti
ima jedino ukoliko njeni biolo5ko-organski izvori ostaju nejasniTs
- onda on dolazi vrlo blizu Kantovog uvida da samosvest, |a-mi-
slim, postoji jedino ukoliko ,,das lch oder Er oder Es (das Ding),
welches denkt''e ostane nedostupno. Varelin protivargument glasi
da je DZekendorfovo zakljuiivanje konfuzno, da su procesi kojih
78 Vid- Ray Jackendoff, Consciousness and the Computational Mind, Cam-
bridge MA, MIT Press, 1987.
7e ,,JalBgo ili On ili Ono (stvar), 6to misli".
t28
nismo svesni upravo oni koji nisu deo naSeg svakodnevnog isku-
stva nego su potpuno van njega, hipostazirani u kognitivistidkoj
naudnoj praksiso
- na taj nadin proma5uje poentu. Ta nedostup-
nost supstancijalno-prirodnog sopstva (ili, pre, supstancijalno-prirod-
ne osnove sopstva) deo je na5eg svakodnevnog nenaudnog isku-
stva, upravo u vidu naSeg krajnjeg neuspeha da u tom iskustyu
utvrdimo pozitivan element koji bi neposredno bio na5e sopstvo
(Sto je ved Hjum formulisao, da bez obzira na dubinu analize
mentalnih procesa, nikad ne nalazimo niSta nalik na5em sopstvu).
Dakle, Sta ako bismo na Varelu primenili Salu o ludaku koji je svoj
izgubljen kljut traZio pod uliinom svetiljkom, a ne u tamnom io-
Sku gde ga je izgubio, po5to se pod svetlom lakSe traii? Sta ako za
sopstvom tragamo na pogre$nom mestu, u pogre5noj evidenciji
pozitivnih empirijskih dinjenica?
(d) Nedostupni fenomen
NaS rezultat govori o tome da nema puta za prevazilaZenje
ambisa koji razdvaja transcendentalni horizont a priori od dome-
na pozitivnih naudnih otkri6a. S jedne strane, standardna ,,filozof-
ska refleksija nauke" (pozitivne nauke ,,ne misle"; one nisu u sta-
nju da reflektuju sopstveni horizont predrazumevanja koji je do-
stupan samo filozofiji), sve vi$e lide na stari automatski trik koji
gubi na efikasnosti; s druge strane, ideja da ie nekakva ,,postmo-
derna" nauka dostiii nivo filozofske refleksije (recimo, da kvantna
fizika, ukljudivanjem posmatrada u polje posmatrane materijalne
objektivnosti, lomi okvire naudnog objektivizma/naturalizma i do-
stiie nivo transcendentalne konstitucije realnosti) odito gubi iz vi-
da pravi nivo transcendentalnog a priori.
Istina je da je moderna filozofija u odnosu na nauku na neki
nadin ,,u defanzivi". Kantov transcendentalni okret povezan je s
usponom moderne nauke ne samo na odigledan nadin (utvrdujuii
80 Vid. Varela, Thompson and Rosh, The Embodied Mind, p. 126.
r29
a priori njutnovske fizike), nego na radikalniji nadin uzimanja u
obzir kako, usponom moderne empirijske nauke, vi5e ne moZe da
opstane metafizidka ,,teorija o sYemu" niti moie da se kombinuje s
naukom. Zato jedino 5to filozofija moZe da udini jeste da ,,feno-
menalizuje" naudno znanie, a Potom da utwdi njegov apriorni
hermeneutidki horizont, pod uslovom da se univerzum i dovek u
krajnjem ne mogu istraZiti. Adorno je jo5 ranije istakao duboku
dvosmislenost Kantovog pojma transcendentalne konstitucije: da-
leko od proste tvrdnje da subjekt poseduje moi konstitucije, ista
se moZe ditati kao rezignirano prihvatanje apriorno ogranitenje
na5eg pristupa realnosti. A na$ stav s time u vezi je da, ukoliko do
kraja promislimo konsekvence pojma transcendentalnog subjekta,
ipak moZemo da izbegnemo taj beznadei'an iorsokak i ,,spasemo
slobodu". Kako? eitanjem tog zastoja kao sopstvenog re5enja, to
jest, ponovnim premeStanjem epistemolo5ke te5koie u pozitivan
ontoloSki uslov.
Da bismo izbegli bilo kakav nesporazum: ovde nam namera
ne ide u pravcu nelegitimnih kratkih spojeva u stilu ,,ontolo5ke
neodludnosti o tome da li kvantum fluktuacije utemeljuje ljudsku
slobodu", nego u pravcu radikalnije preontolo5ke otvorenostiliaza,
,,pregrade" nemoguinosti u sred same ,,realnosti". Sta ako nema
',,univerzuma"
u smislu ontolo$ki potpuno konstituisanog kosmo-
sa? To ie re(i, gre5ka identifikacije (samo)svesti s pogreinim zna-
njem, s epistemoloSkom te5ko6om, jeste ono Sto kriSom (ponovo)
uvodi standardan, premoderan, ,,kosmolo5ki" pojam realnosti kao
pozitivnog poretka biia. U tako potpuno konstituisanom, pozitiv-
nom ,,lancu biia", naravno> nema mesta za subjekt, tako da di-
menzija subjektivnosti jedino moZe da se shvati kao neito Sto pot-
puno zavisi od epistemoloiki pogrednog saznanja istinskog pozi-
tivnog bi6a. Prema tome, jedini nadin uspe5nog objaSnjenja statusa
(samo)svesti mogui je na osnovu twdnje o ontoloikoi nepotpuno-
sti same ,,reulnosti":,,realnost" postoji samo onoliko koliko postoji
ontolo5ki jaz, pukotina u njenom srediStu. |edino tim jazom mo-
gla bi da se objasni misteriozna ,,dinjenica" transcendentalne slo-
bode, to jest, sloboda (samo)svest koja je efektivno ,,spontana" i
130
iijaspontanost nije posledica pogreinog saznanja nekog ,,objektiv-
nog" kauzalnog procesa, bez obzira koliko on bio sloZen i haoti-
dan. A gde se s obzirom na taj prekid nalazi psihoanaliza? U prvi
mah, moZe da izgleda da je psihoanaliza krajnji pokuiaj da se jaz
ispuni, da se obnovi potpun uzrodni lanac kojim se generiSe ,,neo-
bjaSnjiv" simptom. Medutim, zar Lakanovo striktno suprotstavlja-
nje uzroka i zakona (kauzaliteta) ne ukazuje na potpuno drugi
pravac? On kaie:
Uzrok treba odvojiti od onoga 5to je u lancu odredujude,
drukiije reieno od zakona. Na primer, razmislite Sta predstavlja za-
kon akcije i reakcije. Tu imamo, reklo bi se, jedan princip. Jedno
bez drugog ne ide. ... Tu nema jaza... Tome nasuprot, svaki put
kad govorimo o uzroku ima neieg antipojmovnog, neieg neodrede-
nog... Ukratko, postoji uzrok samo onoga Sto je pogre5no... Froj-
dovsko nesvesno je sme5teno na mestu gde izmedu uzroka i onoga
na Sta on deluje uvek ima nedeg pogre5nog. Nije vaZno 5to nesve-
sno odreduje neurozu nad tim se Frojd rado ponala kao Pontije
-
Pilat, peru6i ruke. fednog dana moZda 6e se ne5to otkriti, humorne
determinante, nije vaZno Sta Frojdu je to sasvim svejedno. |er
-
nesvesno pokazuje jazl<roz koji neuroza obnavlja harmoniju s real-
nim s realnim koje moZe da bude nedeterminisano.sr
-
Nesvesno interveni5e kada u poretku kauzalnosti koji obu-
hvata dnevne aktivnosti ne5to ,,krene naopako": oma5ka jezrka
uvodi jaz t veze izmedu namere oznadavanja i redi, neuspeo gest
ometa moj iin. Medutim, Lakan taino istide da psihoanalitidka in-
terpretacija ne ispunjava naprosto taj jaz tako 5to bi obezbedi-
la skrivenu kompletnu mreZu uzrodnosti kojom bi se ,,objasnila"
oma5ka: uzrok dije ,,trajanje" remeti normalno funkcionisanje kau-
zalnog poretka nije druga pozitivna stvar. To, kao Sto Lakan istide,
8r facques Lacan, The Seminar of lacques Lacan XI: The Four Fundamental
Concepts of Psychoanalysis, 1964, ed. iacques-Alain Miller, trans. Alan Sheridan,
New York and London, W. W. Norton 1977, p.22. [U prevodu vid. ]acques La-
can, XI seminar: eetiri temeljna pojma psihoanalize, 1964, prir. ]acques-Alain
Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 28 iz ovog izdanja odlomak nije doslovno
-
preuzet usled brojnih manjkavosti.
- Prim. prev.].
131
pripada poretku neostvarenog ili ometenog, to jest, po sebi je struk-
turisano kao jaz, kao praznina koja neprekidno traZi svoje ispunje-
nje. (Psihoanalitidki naziv za tai iaz je, naravno, nagon smrti' dok
je njegovo filozofsko ime u nemadkom idealizmu ,,apstraktna ne-
gativnost", tadka apsolutne samoprotivrednosti koja konstituiSe su-
bjekt kao prazninu distog odnosa sa sobom')
I psihoanalitidki am fantazlj e obj aSnj ava iluzoran/po gresan
poj
pokusaj ispunjavanja tog ontoloskog jaza. Bazidni paradoks froj-
do',rskog pojma fantazije podiva u dinjenici da on podriva stan-
dardnu opo zicrru izmedu,,subj ektivnog" i,,objektivnog"' Naravno'
fantazija po definiciji nije ,,objektivna" (u naivnom smislu 'Posto-
janja" neiavisno od subjektovog opaZanja); medutim, ona takode
nije ni ,,subjektivna" (u smislu svodljivosti na svesno doiivljene
iniuicije subjekta). Fantaziia pre pripada ,,bizarnoj kategoriji objek-
tivne iubjektivnosti - nadinu na koji vam stvari aktuelno objek-
tivno izgiedaju tak i ako vam se ne pokazuju na takav nadin".82
Kada, na primer, subjekt aktuelno dozivljava niz fantazmatidnih
formacija koje se povezuju kao mnoitvo permutacija svake od
njih, nizovi nikad nisu potpuni; uvek je pre sludaj kao da swarno
doZivljeni nizovi predstavljaju vise varijacija neke ,,fundamental-
ne" fantazije koju subjekt nikad stvarno ne dozivljava. (u Frojdo-
voj redenici ,,Dete je dobilo batine", pretpostavljaju se dve svesno
doZivljene fantazlie i na taj nadin se odnose prema treioj, ,,Otac
me tude", koja nikad nije doiivljena i moze samo retroaktivno da
se rekonstruise kao pretpostavljena referenca - ili, u tom sludaju,
kao posredan termin izmedu - preostale dve fantazije'83) MoZe-
mo iii i dalje i wrditi da je i samo frojdovsko nesvesno, u tom
smislu, ,,objektivno subjektivno". Kada, na primer, tvrdimo da ne-
ko, ko se prema |ewejima odnosi benevolentno, ipak zadtLava d:u-
"naD""t ett, Consciousness Explained, p' 132' (Denet, naravno' taj pojam
uvodi disto negativan nadin, kao besmislenu contradictio in adjecto.)
83 Sigmund-Freud, ,,A child is Being Beaten (Prilog studiji porekla seksu-
alne perveizije)", u: The Pinguin Freuil Library, 10: On Psihopatology' ed'
and
Penguin, 1979, pp' 169-71 [prim' ured-
trans. James Srachey, Harmoidsworth,
nikal.
132
lroko antisemitske predrasude kojih nije svestan > zar ne tvrdimo (u
meri u kojoj te predrasude ne idu na ruku onome 5to feweji zbilja
jesu, nego nadinu na koji ih on vidi) da on nije svestan toga kako
mu levreji styarno izgledaju?.
Nadalje, zar nam to ne dopu5ta da bacimo novo svetlo na
misteriju marksistidkog feti5izma robe? Ono 5to feti5 objektivizuje
jcste ,,moje istinsko verovanje", nadin na koji mi se stvari ,,istinski
pojavljuju", mada ih nikada stvarno ne doZivljavam na taj nadin
- i sam Marks za to koristi pojam -objektiv-notwendiges Schein"
{,,objektivno nuZan privid"].sa I kada kritidki marksista sretne bur-
loaskog subjekta ogrezlog u robnom feti5izmu, marksistiiki prigo-
vor nije: ,,Roba moZe da vam se dini kao magidna stvar opremlje-
na naroiitim moiima, ali je ona uistinu samo postvaren izraz
odnosa medu ljudima"; marksistidki stvarni odgovor pre ie biti:
,,MoZete da mislite da vam se roba dini kao prosto otelovljenje
clru5tvenih odnosa (da je, na primer, novac samo vrsta vaudera
koji vas ovlaiiuje za deo druSwenog proizvoda), ali to nije natin
kako vam se stvari zaista pokazuju
- u vaSoj druStvenoj realnosti,
putem vaSe participacije u dru5tvenoj razmeni, osvedodujete se u
iudnu dinjenicu da roba stvarno izgleda kao magidna stvar opre-
rnljena naroditim svojstvima."
To je, takode, jedan od nadina specifikacije znatenja Lakano-
ve tvrdnje o konstitutivnoj ,,decentriranosti" subjekta. Poenta nije
ru tome da je moje subjektivno iskustvo regulisano objektivnim ne-
svesnim mehanizmima koji su ,,decentrirani" u odnosu na moje
iskustvo o sebi i kao takvi izvan moje kontrole (5to je poenta do
l<oje drZi svaki materijalista), nego je pre red o nedemu 5to mnogo
vi5e uznemiruje: Li5en sam dak i svog najintimnijeg ,,subjektiv-
rrrrg" iskustva, nadina na koji mi se sWari ,,zaista pokazuju", fun-
rlamentalne fantazije koja konstitui5e i garantuje jezgro mog biia,
po$to nikada ne mogu svesno da je doZivim i usvojim. Prema
standardnom gledi5tu, dimenzija konstitutivna za subjektivnost je-
8a Karl Marks, Kapital: kritika politiike ekonomije, MED, tom 21, knj. I,
f)rosveta, Beograd, 1977, str.75.
133
ste dimenzija fenomenalnog iskustva (o sebi). Drugim redima, ja na raspolaganju potpunu formulaciju onoga 5to ,,objektivno jeste'.
sam subjekt u momentu kad sebi mogu da kaZem: ,,Nije vaZno ka- Kako ie to ,,znanje u realnosti", dinjenica da iu biti u stanju da se-
kvi mehanizmi odreduju moje dinove, opatania i misli, jer niko ne be u potpunosti lociram i identifikujem kao objekt u realnosti, uti-
moi,e da mi oduzme ono Sto sada oseiam i mislim." Recimo, kada cati na moj status kao subjekta? Lakanov odgovor je negativan:
sam u strasnoj ljubavnoj vezi, a biohemidar me obave5tava o tome ono 5to 6e i dalje izmicati genetidarima nije moj fenomenalni sa-
da su sva moja snaZna oseianja samo rezultat biohemijskih proce- nrodoZivljaj (recimo, doLivljaj ljubavne strasti koji mi ne moZe od-
sa u mom telu, mogao bih da mu odgovorim drZeii se pojavne uzeti nikakvo znanje o genetidkim i ostalim materijalnim mehani-
ravni: ,,Sve 5to kaZete moZe da bude istina, ali, ipak, ni5ta ne moZe zmima koji ga odreduju), nego ,,objektivno subjektivna" osnovna
da mi oduzme intenzitet strasti koju sada doZivljavam.'." Lakano- fantazija, fantazmatidno jezgro nedostupno mom svesnom isku-
va poenta je, medutim, u tome da je psihoanalitidar onaj ko, upra- str.u. eak i ako nauka dode do genetidke formule onoga Sto uisti-
vo, moie da uzme tu formu subjekta, u meri u kojoj njegov krajnji nu jesam, jo5 uvek neie moii da formuli5e moj ,,objektivno su-
cilj jeste liSavanje subjekta same fundamentalne fantazije koja re- bjektivni" fantazmatidni identitet, taj objektivni protir,pol moje su-
guliSe univerzum njegovog iskustva (o sebi)' Frojdovski subjekt bjektivnosti, koji nije ni subjektivan (doZivljen), a ni objektivan.
nesvesnog pojavljuje se jedino kada kljudni aspekt subjektovog/e-
nomenalnog iskustva (o sebi) (njegove fundamentalne fantazije)
postane nedostupna (to jest, primordijalno prigu5ena). U svom
najradikalnijem smislu, nesvesno je nedostupan fenomen koji regu-
liSe moje privatne doi-\vljaie, a nije objektivan mehanizam. Tako,
nasuprot opitem mestu da imamo posla sa subjektom kao entite-
tom koji pokazuje znake ,,unutraSnjeg Livota" - to jest, fantazma-
tidnog iskustva o sebi koje se ne moZe redukovati na spolja5nje
da je ono 5to na pravi nadin karakteri-
pona5anje
- trebalo bi reii
pre jaz koji razdvaja to dvoje, to jest, fi-
5e ljudsku subjektivnost
njenice i fantaziju, a koji u svom najelementarnijem obliku subjek-
tu postaje nedostupan; to je nedostupnost koja subjekt dini ,,pra-
znim" ($). Na taj nadin stidemo odnos koji potpuno potkopava
standardan pojam subjekta koji direktno doZivljava sebe i svoja
,,unutraSnja stanja": ,,nemogui" odnos izmedu ptaznog, nefeno-
menalnog subjekta i fenomenA koji subjektu ostaju nedostupni -
sam odnos koji je registrovan Lakanovom formulacijom fantaziie,
8Qa,
Genetidari predvidaju da (e za deset do petnaest godina biti u
stanju da precizno identifikuju i manipuli5u genomom svakog po-
jedinca. Potencijalno, barem, svaka individua ie na taj nadin imati

t34 135
FILOZOFIJA USMERENA PSIHOANALIZOM
 6.

GRANICE SEMIOTIEKOG PRISTUPA PSIHOAN ALIZI*

l. Le point de capiton

Lakanov stav, najpoznatiji po duvenju, jeste onaj da je ,,ne-

svesno strukturisano kao jezik", Sto se obidno shvata kao iskorak
ka semiotidkoj interpretaciji psihoanalitidke teorije i prakse' Cilj
ovog teksta, nasuprot tom Siroko prihvaienom stavu, jeste da po-
kaZemo da je Lakanova teorija, barem u njegovom poslednjem pe-
riodu, daleko od podrZavanja bilo kakvog slidnog jezidkog reduk-
cionizma: njegovo osnovno nastojanje upravo se sastojalo u arti-
kulisanju razliditih modusa stvarnog jezgra (das Ding objet petit a)
koje dini nesvodljivu prepreku kretanju simbolizacije. PokuSaiemo
da taj prekid simbolizacije ilustrujemo nekim ideoloSkim i umet-
nidkim fenomenima.
Podnimo sa suprotnog kraja: s elementarnom semiotidkom
operacijom kako ju je odredio Lakan
- s proSivkom lpoint udevidu
ca-
piton). Lakan taj pojam uvodi u svom /I1 seminaru, imajuii
prvi din Rasinove Atalije: u odgovoru na Abnerov lament o tuZnoj
sudbini koja deka pristalice Boga pod Atalijinom vla5iu, fehoada
odgovara duvenim stihovima:
* Objavljeno
u Psychoanalysis and... ed. Richard Feldstein and Henry Sus-
sman, London and New York, Routledge, 1990, pp. 89-110. Izmenili smo Pre-
vod i uneli ispravke izvesnih gramatiikih i terminoloikih greiaka [prim. ured-
nikal.

139
 Onaj 5to iini
da hurna mora Sume ti5e
MoZe da kroti i gre5nike sred spletki
U Stovanoj pottinjenosti Njegovoj volji
Boga se pla5im, dragi Abnere, i ni od teg viSe.8s
Ovim se izlaZe istinsko Abnerovo preobraienje: ovim redima
se od nestrpljivog, i upravo iz tog razloga nesigurnog fanatika
stvara smireni vernik Wddl6] siguran u sebe i boZansku moi. Ali,
kako to podseianje na ,,strah gospodnji" uspeva da dovede do ta,
ko dudesnog preobraienja? Pre toga Abner u ovozemaljskim stva-
rima vidi samo mnoitvo opasnosti koje ga ispunjavaju strahom i
i5iekuje suprotno, da mu Bog i njegovi predstavnici pruZe pomoi
i omoguie mu da prevazide mnoge tegobe ovog sveta. Suoden sa
suprotno5iu izmedu ovozemaljskih opasnosti, neizvesnosti, straha,
itd., i boZanske sfere mira, ljubavi i izvesnosti, Jehoada ne nastoji
prosto da uveri Abnera da su boZanske sile, uprkos syemu, dovolj-
no moine da savladaju ovozemaljski nered; Abner svoje strahove
umiruje na sasvim drukdiji nadin: predstavljajuii ih sa suprotno-
Siu
- Bogom - kao viSe zastraSujuiim od svih zemaljskih stvari.
I taj dodatni strah, kao strah gospodnji, to je ,,dudo" pro5ivka
- ,,Drajfusova afera" na paradigmatidan nadin tazvlia efekat tog
lpoint de capiton) koji retroaktivno menja karakter svih ostalih
strahova. On ih:
iz minuta u minut preobraZava u savr5enu hrabrost. Svi strahovi
viie se ne plalim zamenjeni su za ono Sto se zove strah od
-
Boga.86
- oslobada ditav niz izmeitanja koja dak i danas odreduju politidku
Poznatu marksistidku formulaciju
- da je religija uteha kao
kompenzacija zemaljske bede ili, preciznije, njen ,,imaginarni do-
datak"
- trebalo bi na taj nadin uzeti doslovno. U tom sludaju,
imamo posla s dualnim imaginarnim odnosom izmedu zemlje do-
85 Vid.
Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan III: The psychoses,
1955-56, ed. facques-Alain Miller, trans. Russell Grigg, New york and London,
W. W. Norton 1993, p. 265. [prim. urednika].
86 Lacan, Seminar III, p.267.
140
le i neba, s onu stranu, bez intervencije momenta simbolidkog
,,posredovanja". Dejstvo religije, prema ovoj koncepciji, sastojalo
bi se u nadoknadi zbog zemaljskih nedaia i neizvesnosti putem
blaZenstva koje nas odekuje na onom svetu - Sto su sve auvene
formulacije Fojerbaha o onostranom Bogu kao obrnutoj slici ovo-
strane bede u ogledalu. Da bi to delovanje bilo moguie mora da
postoji intervencija treieg momenta, koji nekako ,,posreduje" iz-
medu dva suprotna pola. Iza mno5tva zemaljskih uZasa mora da se
iskaZe nesamerljivo veii uias BoLjeg besa, tako da zemaljski uZasi
steknu novu dimenziju i preobraze se u mnoStvo manifestacija bo-
Zanskog besa. Istu operaciju nalazimo, na primer, u fa5izmu: 5ta
Hitler radi u Mein Kampf-u da bi Nemcima objasnio nevolje epo-
he (na primer, ekonomsku krizu, moralnu ,,dekadenciju", itd')?
lza mno5tva tih nedaia on konstrui5e lik novog zastra5uju6eg su-
bjekta, kao jedinstven uzrok svekolikog zla: lik fevrejina. Takozva-
ga ,jevrejska zavera" sve objainjava, tako da zemaljske nedaie -
od ekonomske krize do krize porodice - postaju manifestacije te
,,zavere": prema tome fevrejin je Hitlerov pro5ivak lpoint de ca-
pitonl.
,,dudesnog iskrivljavanja" diskurzivnog polja takode proizvedenog
t intervencijom proSivka lpoint de capiton]. Njegova uloga u francu-
skoj i evropskoj politidkoj istoriji vei nalikuje ulozi point de capi-
fon, po5to restrukturi5e ukupno polje i direktno ili indirektno
scenu: na primer, konadno odvajanje Crkve i drLave u gradanskim
demokratijama, socijalistidka saradnja u burZoaskim vladama i ras-
cep socijaldemokratije na socijalizam i komunizam. Moglo bi se
ukazati i na to da radanje cionizma i uspon antisemitizma pripa-
daju tom kljudnom momentu ,,populizma desnog krila".
Ali, ovde iemo nastojati samo da ukaZemo na odluduju6u
stvar do koje je doSlo tokom Drajfusove afere: red je o intervenciji
koja je stvorila pravni meteZ kad je red o pravidnosti i legalnosti
presude i o ulozi politidke borbe, koja je u potpunosti Sokirala na-
l4l
 ciju. Tu prekretnu tadku ne tini, kao 5to se obidno veruje, duveno
l'accuse lOptuLujem!1, koje se pojavilo u listu Aurore, 13. januara
1898. godine, kada je Emil Zola ponovo izloLio sve argumente u
Drajfusovu odbranu i zvanidne krugove optuZio za korupcl|c Zo-
lina intervencija ostaje znatajna burZoaskom liberalizmu, kao in-
tervencija u odbranu sloboda i prava gradanina, itd' Do stvarnog
uznemirenja do5lo je u drugoj polovini 1898, kada je 30. avgusta
uhapben potpukovnik Anri, novi Sef Drugog biroa.* Bio je osum-
njiden za falsifikovanje jednog od tajnih dokumenata na osnovu
kojeg je Drajfus bio osuden na zatvor. Sutradan je Anri u svojoj
ieliji izvr5io samoubistvo brijadem. Ako je Anri priznao krivicu -
a koje drugo znaienje se moZe dati njegovom dinu samoubistva?
-bezonda i optuZnica protiv Drajfusa mora u potpunosti da bude
osnova. Svi su odekivali obnovu procesa i oslobadanje Drajfu-
sa. Da za trenutak ponovimo poetski opis Ernsta Noltea:
A onda se u srecl konfuzije i konsternacije pojavio novinski
dlanak koji je izmenio situaciju. Njegov autor je bio Mords [Charles
Maurras],** tridesetogodiSnji pisac do tada poznat jedino u uskim
krugovima. elanak je nosio naslov ,,Prva krv"' Autor je gledao na
stvari na nadin na kakav do tada niko nije pomi5ljao niti se usu
dio.87
Sta jeto Moras uradio? Nije izneo nikakvu dodatnu evidenci-
ju niti je osporio i jednu dinjenicu. Samo je prosto dao globalnu
reinterpretaciju ukupne ,,afere" na koju je bacio drukdije svetlo'
Od potpukovnika Anrija napravio je herojsku Zrtvu koji se opre-
delio za patriotsku duZnost umesto apstraktne ,,pravde". To ie reii
da je Anri, po5to je uvideo kako jevrejski ,,sindikat izdaje" koristi
jednu beznadajnu pravnu gre5ku da bi oklevetao i potkopao osno-
* Francuska Vojna obave5tajna sluZba e. K.
-
** Rijed je o jednom od najislaknutijih publicista i javnih radnika ultrade-
sne Francuske, osnivadu iuvene Francuske aicije i, konaino, naudniku, tlanu
Francuske akademije
87 - prim. e.K.
Ernst Nolte, Tftrea Faces of Fascism, Toronto, University of Toronto
Press, 1969, p. 85.
142
vc fiancuskog nadina Livota u svrhu slamanja oruiane moci ze-
nrlje, nije oklevao da podini mali patriotski falsifikat kako bi zau-
slavio tu trku ka propasti. Pravi ulog u ,,aferi" viSe nije pravidnost
prcsude nego Sok, degeneracija vitalne francuske moti od strane
jcvrejskih finansijera koji se kriju iza pokvarenog liberalizma, slo-
lrocle Stampe, autonomije sudstva, itd. Kao rezultat, istinska Zrtva
rrijc Drajfus nego Anri lidno, usamljeni patriota koji je sve riziko-
vrro za spas Francuske i kome su njegovi nadredeni, u odluduju-
(crn momentu, okrenuli leda: bila je to ,,prva krv" prolivena zaslu-
qom jevrejske zavere.
Morasovom intervencijom situacija se promenila: desno krilo
;c obnovilo snage, tako da je ,,patriotsko" jedinstvo vrlo brzo od-
rrclo prevagu nad neredom. Moras je taj nemir izazvao svojim tri-
irrrnfom, tako Sto je od samih elemenata koji su, pre njegove inter-
vt'ncije, bili dodekani dczorijentacijom i zaprepaiienjem (falsifikat
tlokumenta, nepravednost presude, itd.) uopite ih ne osporavajuii
stvrrrio mit,,prve i.rtve". Ne iznenaduje dinjenica Sto je Moras taj
ilarrak do kraja Livota cenio kao svoje najbolje delo.
Elementarno dejstvo proiivka lpoint de capitonl treba videti u
Irrrrr ,,dudesnom" preoktetu, u lom quid Pro quo putem koga ono
ito je prethodno bilo sam izvor nereda postaje dokaz i svedodan-
stv<r trijumfa kao u prvom iinu Atalije kada se intervencijom
-
.,tkrdatnog straha", od Boga, svi ostali strahovi iznenada menjaju u
svoju suprotnost. Ovde imamo posla s aktom ,,stvaranja" u stro-
rionr smislu: aktom koji haos preokreie u ,,novu harmoniju" i od-
;.'tlnom dini ,,shvatljivim" ono 5to je do tada bio samo besmislen i
, rrli uZasavajuii nered. Nije moguie ne podsetiti se hri56ansfva
rrt' toliko dina boZjeg kojim je iz haosa nastao svet, koliko njego-
-
v,r1i odludnog preokreta na osnovu koga je nastala konatna forma
lrriicanske religije, forma koja je u naSoj tradiciji osvedodila svoju
vrt'tlnost. U pitanju je, naravno, pavlovski rez. Sveti Pavle je ukup-
rrrr lrriSiansku zamisao centrirao na tadku koja je pre njega, za
I lr istove utenike, bila uZasavajuia trauma, ,,nemoguia", nepodlo-
zrrrr sirnbolizaciji, neukljudiva u njihovo polje oznadavanja: njegova
'.r,unnll smrt na krstu izmedu dva lopova. Sveti Pavle je od konad-
r43
 nog poraza njegove zemaljske misije, kojom je uni5tena nada oslo-
badanja (|evreja od rimske vladavine), napravio sam iin spasenja.
Svojom smriu Hrist je iskupio, spasao dovedanstvo.
2. Tautologija i njeno zabranjend
Dodatno svetlo na logiku ovog delovanja moZemo da bacimo
malim izletom u oblast detektivske pride. U demu se sastoji osnov-
ni Sarm vezan za odnos izmedu zakona i njegovog krdenja u kri-
minalnoj avanturi? U njoj, s jedne strane, imamo vladavinu prava,
mira, izvesnosti, ali takode i banalnost, dosadu svakodnevn og Li-
vota, a s druge strane, zlodin
- 5to je Breht vei rekao kao jedi-
no moguiu avanturu u burZoaskom svetu. Detektivske- pride, me-
dutim, izazlaju zapanjujuci preokret u tom odnosu, koji je ve6
utvrdio Gilbert Kit eesterton:
Dok stari Adam neprekidno nastoji da bude otpadnik protiv
tako opite i automatske stvari kao Sto je civilizacija, da propoveda
napu5tanje i otpadni5tvo, romansa policijske prakse na neki nadin
odraLava iinjenicu da je sama civilizacija najsenzacionalnije napu_
Stanje i najromantidniji vid otpadni5wa... Kada je detektiv u poli-
cijskoj romansi sam i donekle glupavo nepravedno medu noZevima
i bokserima iz kuhinje lopova, on sigurno sluZi tome da nas podseti
da je on akter socijalne pravde kao originalna i poetidka figura, dok
su provalnici i lopovi, samo mirni stari kosmiiki konzervativci,
sreini u drevnom po5tovanju od strane majmuna i vukova. To je
zasnovano na tinjenici da je moralnost najtamnija i najsmelija od
svih tajni.88
Osnovna operacija u detektivskoj pridi, tako gledano, sastoji
se od predstavljanja samog detektiva
- kao doveka koji radi u od-
branu zakona, u ime zakona, da bi obnovio vladavinu praya
-
kao velikog avanturiste, osobe u poredenju s kojom 6e sami krimi-
88 Gilbert Keith Chasterton, ,,A Defense of Detective Stories,', t:
fendant, London, ]. M. Dent & Sons, 1940, pp. 16l-62.
t44
nalci izgledati kao indolentni, sitnoburZoaski konzervativci... To
je zaista izvanredan trik imamo, naravno, velik broj kr5enja zako-
na, zlodina, avantura koje razbijaju monotoniju svakodnevnog io-
jalnog i mirnog Zivota, ali jedini pravi prekr5aj, jedino istinska
avantura koja sve ostale avanture preobraia u sitnoburZoasku oba-
zrivost, jeste avantura civilizacije, odbrana samog zakona.
A stvar stoji isto s Lakanom. Za njega, takode, najveii, najviSi
prestup, najtraumatidniju, najbesmisleniju stvar, predstavlja sarn
zakon: lud, zakon superega koji kako osujeiuje ui,ivanje tako ga i
zapoveda. Nije red o tome da, s jedne strane, imarno mnoStvo pre-
stupa, perverzija, agresivnosti, itd., a s druge, op5ti zakon koji re-
guliSe, normalizuje prestupe koji nikud ne vode i tini moguiim
mirnu koegzistenciju subjekata. Naprotiv, najluda stvar je nalidje
samog umirujuieg zakona, zakona koji je pogreSno shvaien, u
smislu glupog naloga za uZivanje. MoZemo reii da se sam zakon
deli na umirujuii zakon i ludi zakon. Tako gledano, opoziclja iz-
medu zakona i prestupa obnavlja se unutar samog zakona. Ovde
imamo na delu istu operaciju kao u Ataliji: kod eestertona, zakon
se, nasuprot obidnog kriminalnog prestupa, pokazuje kao jedini
istinski prekr5aj; u Ataliji Bog je, nasuprot zemaljskim strahovima,
ono jedino dega se zaista treba plaSiti. Bog se na taj nadin deli na
umirujuieg Boga, Boga ljubavi, mira i milosti, i u nasiinog, besnog
Boga, onoga koji kod ljudi izaziva najveii strah.
Ovaj preokret, tadka izmene na kojoj se sam zakon pojavljuje
kao jedini istinski prekr5aj, tadno odgovara onome 5to se, u hegeli-
janskoj terminologiji, zove,,negacija negacije". U njoj najpre ima-
mo prosto suprotstavljanje izmedu pozicije i njene negacije, u na-
Sem sludaju izmedu pozitivnog, umirujudeg zakona i mno5tva nje-
govih pojedinadnih krSenja, zlodina. ,,Negacija negacije" je mo-
ment kada se zapai.a da je jedini istinski prekrSaj, jedina prava ne-
gativnost, sam zakon koji menja sve obidne zlodinadke prestupe u
indolentnu pozitivnost. To je razlog zaito lakanovska teorija nije
svodljiva na bilo koju varijantu transgresizma,* antiedipovstva, itd.
The De_ * ,,Transgressism", neobidna kovanica od redi ,,transgress" prestup, pre-
-
kr5aj, 5to bi znadiio ,,prekriajizam". Prim. prev.
-
145
fedini istinski antiedipovac jeste sam Edip, njegov okret super-
ega... ,,Hegelovska" ekonomija se moZe pratiti do Lakanovih orga_
nizacionih odluka. Raspustanje Ecole freudienne de paris i formira-
nje Cause freudienne* moglo bi da oda utisak akta oslobadanja _
okondanja birokratizovanja i
reglementisanja skole. otada nadarje,
potrebno je voditi brigu jedino o samoj Stvari, u staniu oslobode-
nom od svih svakodnevnih teikoia... Ali, vrlo brzo se moglo za_
paziti da je taj akt podstakao obnovu Ecole de Ia Cause elle-
-mAme,** mnogo o5trije od svih drugih ikola, kao Sto prevazilaZe-
nje zemaljskih strahova boZanskom ljubavi implikuje strah od Bo_
ga, Sto je uZasnije od svih zemaljskih strahova.
Najpogodniji oblik da se u obidnom jeziku izrazi ova iskri_
vljenost proiivka lpoint de capitonl, odnosno ,,negacija negacije"
imamo, paradoksalno, u obliku tautologije: ,,zakon je zakon", ,,Bog
je Bog". Ovde tautologija funkcioni5e upravo u hegelijanskom smi_
slu' kao identitet nedega Sto otkriva vrhunsku protivrednost. U ta-
utologiji ,,Bog je Bog", prvi ,,Bog" je Bog mira, milosti i ljubavi,
dok je drugi ,,Bog" Bog nezadrLivog besa i okrutnosti. Tome slid-
no, tautologija ,,zakon je zakon" iskazuje nelegalan i nelegitiman
karakter uspostave vladavine zakona. Blez paskal je verovatno prvi
otkrio taj subverzivni sadrZaj tautologije ,,zakon je zakon',:
Obitaj saiinjava svu praviinost na osnovu samog razloga Sto
je prihvaien; to je tajanstven osnov njegovog ugleda. Ko god poku_
$a da ga svede na njegov prauzrok uni5tava ga. Ni5ta nije tako po-
greino kao oni zakoni koji ispravljaju gre5ke. Ko im se pokorava
zato Sto su pravidni pokorava se pravdi koju sdm zamiilja, a ne su_
Stini zakona: ovaj se savsastoji u sebi; on je zakon i ni5ta viie... Za_
to je najmudriji medu zakonodavcima govorio da ljude, radi njiho_
vog dobra, desto treba obmanjivati; a jedan drugi dobar politidar:
poito trazi istinu koja bi ga oslobodila (zla) korisno mu je da bude
obmanut. On ne treba da oseti istinitost tog nasilja: ono je odavno
zavedeno bez razloga, ono je postalo razloLno; treba ga pokazivati
* Pariska frojdovska 3kola, odnosno Frojdovska stuar (fr.) _ prim. e. K.
** Skola same stvari prim. e. K.
- 62, i 480.
t46
kao verodostojno, vetno, i sakriti mu poreklo ako se ne Zeli da mu
skoro bude kraj.se
Nema potrebe za isticanjem skandaloznog karaktera ovih sta-
vova: oni ru5e osnove vlasti, njenog autoriteta, u istom momentu
dok odaju utisak da ih podrZavaju. Nelegitimno nasilje kojim se
zakon odrLava mora da se prikrije po svaku cenu, poSto je skriva-
nje pozitivan uslov njegovog funkcionisanja. Zakon deluje jedino
ukoliko su njegovi subjekti zaludeni, ukoliko autoritet zakona do-
Zivljavaju kao ,,autentidan i vedan", i ne shvataju ,,istinu vezanlr za
njegovu uzurpaciju". U tome ie razlog za5to je Kant u Metafizici
morala bio prinuden da zabrani svako pitanje u vezi s poreklom
zakonodavne vlasti: upravo takvim pitanjima mrlja nelegitimnog
nasilja, poput prvobitnog greha, uvek prlja distotu vladavine prava.
Onda ne iznenaduje Sto ta zabrana, dobro znana u psihoanalizi,
kod Kanta poprima paradoksalan oblik ona zabranjuje ne5to 5to
je istovremeno izloLeno kao nemoguie:
Ne bi trebalo da ljudi s bilo kakvim praktiinim clliem ispituiu
poreklo vrhovnog autoriteta kojem su podredeni, to jest' subjekt ra-
di delanja ne treba podrobno da razmiilja o poreklu autoriteta, kao
prava koje se ipak moZe dovesti u pitanje s obzirom na poslu3nost
koju mu duguje... Zaliude ved potiinjene gradanskom zakonu ta
suptilna razmi3ljanja su PotPuno besmiislena i StaviSe za dri'avu su
prete6a. Uzaludno je ispitivati istorijska dokumenta o mehanizmu
vladavine, to jest, ne moZe se doseii vreme u kojem je gradansko
dru5wo poielo... Ali, preduzimanje takvog istraZivanja je kainjivo
imaju6i u vidu mogu6u Promenu postojedeg ustava putem sile'eo
Zapazimo ovde da nije mogui povratak poreklu zakona zato
Sto se to ne sme. Kantovska formula duZnosti dobro je poznata:
,,Mo2e5 zato 5to treba lDu kannst, denn du sollstl". Ova naredba je
8e Blez Paskal, Misli, BIGZ, Beograd, 1988, str. l5l.
e0 Immanuel Kant, The Metaphysics of Morals, u: Practical Philosophy, trans.
and ed. Mary I. Gregor, Cambridge University Press, Cambridge, 1996' pp. 461-
t47
tadna inverzija duvene formulacije: ,,Ne moZe5 zato bto ne treba".
stvrr objekta kao objekta malog a, objekta-uzroka i.elje, koja nije
Osnovni model takve zabrane je, naravno, model incesta. To, ipak,
,,patolo5ka", koja se ne svodi na objekt potrebe ili potraZnje. A to
nije strano filozofskom diskursu, 5to bi se moglo pokazati nizom
je razlog zaSto je potrebno De Sada uzeti kao istinu Kanta. Taj
primera sve do duvenog stava kojim Vitgenitajn zavriava svoj
objekt dije iskustvo nedostaje kod Kanta, u De Sadovom delu se
Tractatus: ,,O onome o demu se ne moZe govoriti, o tome treba
javlja u liku dZelata, egzekutora, aktera koji na Zrwi praktikuje
iutati".er Ovde se mora postaviti sasvim naivno pitanje: ako neko
svoju sadistiiku aktivnost.
kaie da neSto ne mote, u svakom sludaju, da i$ta kaLe o neizreci-
Sadovski egzekutor nema nidega zajednidkog s uZivanjem.
vom, onda demu dodatak potpuno suvi5nog stava da o tome niita
Njegova aktivnost je prema tome etidka u strogom smislu: van
ne sme da kaZe, da mora da iuti? Odakle dolazi taj strah da se ne
svake ,,patolo5ke" motivacije on prosto ispunjava svoju duZnost na
kaZe isuvi5e o neizrecivom? Paradoks tog ,,niSta", te diste spolja-
Snjosti je, naravno, sam paradoks objekta-uzroka i.elje, u Lakano-
osnovu nedostatka dovitljivosti, kao Sto je u svom delu pokazao
vom smislu objekta malog a. De Sad. Egzekutor uvek radi u prilog uiivanja Drugog, a ne za se-
be. Na taj nadin on postaje instrument iskljudivo volje Drugog. U
De Sadovoj sceni, uz egzekutora i njegovu Zrtl.r.r uvek je prisutan
3. Kant sa De Sadom neko treii, kao Drugi za koga sadista praktikuje svoje aktivnosti,
Drugi dija dista forma je forma glasa zakona koji se obraia subjek-
,,Na podetku" zakona beja5e prekr5aj, izvesno realno nasilje tu u drugoj osobi, s imperativom ,,Izvrii svoju duZnost!"
koje se podudara sa samom dinjenicom njegovog uspostavljanja.e2 Velidina Kantove etike se na taj nadin po prvi put formuliSe
Ukupna klasidna polititkofilozofska misao podiva na odbacivanju ,,s onu stranu principa zadovoljstva". Kantov kategoridki imperativ
izopatenja zakona; to je razlog za5to se mora proditati ,,Kant sa De je zakon superega koji ide protiv dobrobiti subjekta. ili, preciznije,
Sadom". eak iako Kant nije bio u stanju da artikuliSe nedostatak on je potpuno indiferentan prema njegovoj dobrobiti, koja, sa sta-
Drugog ({), ipak je
lera
- da iskoristimo formulaciju Zak-Alena Mi-
formulisao pregradu B barrd pod formom nedostupnosti,
novi5ta ,,principa zadovoljstva", koji odlaZe ,,princip realnosti", po-
-
apsolutno transcendentnog Vrhovnog dobra lle Bon supr\me] kao
staje potpuno neekonomidna i nepodloZna ekonomisanju, dak be-
smislena. Moralni zakon je dvrst poredak koji ne dopuSta izuzetke
jedini cilj i legitiman, nepatolo5ki motiv naSeg moralnog delanja.
-- moZe$ zato Sto 'moraS" i koji na taj nadin sobom nosi at-
Svaki dati, odredeni, predstavljeni objekt koji funkcioniSe kao mo- -
mosferu obesne neutralnosti, puke indiferentnosti.
tiv na5e volje, stoji u odnosu prema uslovima na5eg ogranidenog
Kant, prema Lakanu, ignoriSe drugu stranu te neutralnosti
iskustva i ne poseduje nuZnost a priori. U tome je razlog zaSto kao
jedino opravdan motiy na5e volje ostaje sama forma zakona, uni- moralnog zakona, njegovu zlu prirodu i opscenost, njegol.u obest
verzalna forma moralne maksime. Osnovna Lakanova teza glasi da koja vodi nazad do ulivanja izvan naloga zakona; tu potisnutost
nam je taj nemogui objekt ipak dat u specifidnom iskustyu, isku- Lakan dovodi u vezu s dinjenicom da Kant izbegava razdvajanje
subjekta (na subjekt koji tvrdi i na subjekt koji se ustvrduje) 5to je
el Ludwig Wittgenstein, Tractatus logico-philosop,hicas, Veselin Masleia, implikovano u moralnom zakonu. To je smisao Lakanove kritike
Sa-
rajevo, 1987, str. 189.
e2 Ovde ZiLek misli na iuveni Geteov
kantovskog primera o ulogu fddp|tl i ulagadu fddpositairej.e3 Su-
stih: ,,u podetku bejaSe delo (,,Im
Anfang war die Tat)" kojim Frojd zakljuiuje Totem i tabu. yid.. takode, 3. po-
glavlje, str. 59 fn. 48.
- e3 Imanuel Kant, Kritika praktitkog uma, prey. s nemadkog Danilo N. Ba-
sta, BIGZ, Beograd, 1979, str. 49-50.

148
t49

bjekt wrdenja ovde je redukovan na predmet ustvrdenog, i na ula-
gada u svojoj funkciji ulagada: Kant pretpostavlja da imamo posla
s poverenikom koji ,,vr5i svoju duZnost", sa subjektom koji dopu-
5ta da ga bez ostatka uzmemo u apstraktnom odredenju kao ula-
gaia.sa U istom pravcu upuiuje Lakanova Sala: ,,Moja verenica ni-
kad ne zaboravlja na sastanke, po$to dim bi izostala viSe ne bi bila
moja verenica". Ovde je, takode, verenica redukovan na funkciju
verenice. Hegel je vei uffrdio teroristidki potencijal takve redukci-
je subjekta na apstraktno odredenje.
Pretpostavku revolucionarnog terora dini upravo taj subjekt
koji dopu5ta da bude sveden na svoje odredenje, kao Gradanin
koji ,,vrii svoju duZnost", koji vr5i likvidaciju drugih subjekata za-
to Sto ne izvrlavaju svoju duZnost. Prema tome, jakobinski teror je
stvarna konsekvenca kantovske etike. On je isti kao komanda real-
socijalizma: ,,Sav narod je uz partiju". Takav stav nije empirijski i
kao takav nije opovrgljiv; on, naprotiv, funkcioni5e performativno,
kao definicija istinskog Naroda, naroda koji ,'vr5i svoju duZnost"'
Pripadnici istinskog naroda su oni koji podrZavaju partiju. Logika
je zato ista kao u sludaju pomenutog vica o vereniku: ,,Sav narod
podrLava Partiju, jer se pripadnici naroda koji agituju protiv Parti-
je samim tim se iskljuduju iz zajednice Naroda". Na kraju krajeva,
imamo posla s onim Sto je Lakan, u svojim prvim seminarima, na-
zvao ,,utemeljujuiim govorom",es simbolidkim mandatom, itd' (,,vi
ste moj verenik, moj ulagad, moj gradanin..."). Potrebno je to po-
novo proditati iz perspektive s one strane konceptualizacije S' go-
stavlja stranu koja ne dopu5ta da bude preuzeta u S,. Taj eksces
je upravo strana objekta kao objekta.e6 Sve dok mandat, koji mu
je poveren dru5tveno-simbolidnom vezom, izmide oznaditelju, su-
bjekt iskazivanja funkcioniSe kao objekt.
To je, onda, raskol izmedu predmeta izredenog i subjekta koji
ustwduje zakon. Iza S,
- zakona u svom neutralnom, pacifikuju-
iem, svetom i uzviSenom obliku uvek postoji objekt koji otkri-
-
va obest, zluradost i obscenost. Drugi dobro znani primer odlidno
ilustruje taj raskol subjekta zakorn. U odgovoru na pitanje istraZi-
vada koji se bave kanibalizmom, domoroci su odgovarali: ,,Ne, u
naSem okrugu vi5e nema ljudoZdera. |ude smo pojeli poslednjeg."
Na nivou subjekta iskazivanja, ljudoZdera vi5e nema, a subjekt is-
kazivanja je upravo to ,,mi", koji su pojeli poslednjeg. To je, onda,
upad ,,subjekta iskazivanja" zakona koga je Kant izbegao: opsce-
nog agenta koji je pojeo poslednjeg ljudoidera da bi osigurao po-
redak zakona. Sada moZemo da specifikujemo status paradoksalne
zabrane koja se tide pitanja porekla zakona, odnosno legalne vlasti.
Ona teZi objektu zakona u smislu njegovog ,,subjekta iskazivanja",
subjekta koji postaje obsceni i nasilni instrument zakona.
4. Kant i Mekalaf
Upravo to Kant gubi iz vida, taj filozof bezuslovne duZnosti,
kao najve6e opsesije u istoriji filozofije. Ali ono 5to Kant nije razu-
rneo, shvaieno je u prostoj, sentimentalnoj knjiZevnosti, u kitu da-

spodara-oznaditelja. TeZiSte Lakanove kritike sadrZano je u tome e6 ZiLekov neobiian govor ovde pretpostavlja odredeno znanje o ,,detiri
da uvek postoji eksces subjekta koji na sebe preuzima simbolidki ,liskursa" koje je Lakan u znaiajnoj meri razvio u svom XVll Seminaru. Yid.
mandat, koji je voljan da inkarnira S' pri demu sam mandat pred- l.rttlues Lacan, The Seminar of lacques Lacan XVII: L'envers de la psychoanalyse,
t\)6t)-70, ed. Jacques-Alain Miller, Paris, Seuil, 1991, pp. 9-95; i ,,Radiophonie",
tl: Autres 6crits, ed. Jacques-Alain Miller, Paris, Seuil 1991, pp. 444-47. ZiLeko-
Jacques Lacan, ,,Kant with Sade"' u: Ecrits: The First Complete Edi'
ea Vid.
vrr rrajsaZetije izlaganje o detiri diskursa nalazi se u njegovom tekstu,,Four Disco-
tion in English, trans. Bruce Fink, New York and London, W. W. Norton' 2006'
rrrscs, Four Subjects" u: Cogito and the (Jnconscious, ed. Slavoj ZiZek, Durham,
p.647.
I )rrkc University Press, 1998, pp. 74-113. U Lakanovoj formuli gospodarovog
e5 Vid.
|acques Lacan, The Seminar of Iacques Lacan II: The Ego in Freud's
,lrsliursa (S,/S --> Srla) objekt malog a lobjet petit al zauzima poziciju,,proizvo-
Theory and in the Technique of Psychoanalysis 1954-55, ed. facques-Alain Mil-
,1,r", ,,ekscesa koji se ne moZe asimilovati", odredenje simboliikog polja (Sr) od
ler, trans. Sylvana Tomaselli, New York and London, W' W' Norton' 1988, pp.
',rr:rrrc gospodara-oznaditelja (S,) [prim. urednika].
20, 324; i Seminar III, p. 229. [prim. urednika].

151
150
naSnjice. To ne iznenaduje, ako uvidimo da je upravo u svetu ta-
kve knjiZevnosti opstala tradicija ugladene ljubavi [amour courto-
ls], dija osnovna svojstva se sastoje u razmatranju ljubavi jedne le-
di kao whovne duZnosti. Uzmimo jedan primer tog Lanra, An ln-
decent Obsession fNepristojna opsesija) od Koline Mekalaf [Colleen
McCullough] (sasvim neditljiv roman i iz tog razloga objavljen u
Francuskoj u zbirci I'ai lu leitao saml), koji govori o medicinskoj
sestri zaduZenoj za psihijatrijske pacijente u maloj bolnici na Paci-
fiku krajem II svetskog raIa, razapetoj izmedu profesionalne du-
Znosti i ljubavi prema jednom pacijentu. Na kraju knjige, ona za-
paia odredene stvari u vezi sa svojom Zeljom, diZe ruke od ljubavi
i waia se duZnosti. Na prvi pogled, to je najbljutaviji moralizam:
pobeda duZnosti nad strasnom ljubavi, odbacivanje ,,patolo5ke"
ljubavi u ime duZnosti. lzlaganje njenih motiva za redeno oprede-
ljenje ipak je neito delikatnije. Evo poslednjih redenica romana:
Ovde je njena duZnost... To nije bio samo posao ona je sr-
-
cem u tome, duboko u tome! To je bilo ono Sto je zaista htela... Se-
stra Lengtri je ponovo potela da Seta, i da konaino, bez ikakvog
straha, shvata sebe. Irazumevanje da je duZnost, kao najnepristoj-
nija od svih opsesija, bila drugo ime za ljubav.
Ovde imamo istinski diialektidki hegelijanski preokret: su-
protnost ljubavi i duZnosti prevazidena je kada se sama duZnost
oseti kao ,,drugo ime za ljubav". Tim preokretom
- ,,negacijom
negacije" -- duZnost, isprva kao negacija ljubavi, koincidira s vr-
hovnom ljubavlju koja oslobada sve ostale ,,patoloike" ljubavi, ili
koja, u cilju samoizraLavanja u lakanovskim terminima, funkcioni-
Se kao proSivak lpoint de capitonl u odnosu prema svim ostalim
,,obidnim" ljubavima. Napon izmedu duZnosti i ljubavi, izmedu ii-
stote duZnosti i nepristojnosti (patoloike opscenosti ljubavi/stra-
sti), razre5ava se u momentu kada se doZivi radikalno opsceni ka-
rakter same duZnosti.
SuStinski deo podiva u ovoj promeni mesta ,,nepristojne op-
sesije" u odnosu na suprotnost izmedu duZnosti i ljubavi. U podet-
r52
ku, duZnost izgleda kao iista, op$ta, nasuprot patoloSkoj, pojedi-
nadnoj, nepristojnoj ljubavi/strasti. Potom se sama duZnost otkriva
kao ,,najnepristojnija od svih opsesija". To je hegelijanska logika
,,pomirenja" op5teg i posebnog. Najradikalnija, apsolutna poseb-
nost zaista je sama op5tost u meri u kojoj predstavlja negativan iz-
veitaj o iskljudenju posebnosti: drugim redima, u meri u kojoj se
suprotstavlja posebnosti i iskljuduje bogatstvo njegovog konkret-
nog sadrZaja. I to je nadin na koji bi trebalo uzeti lakanovsku tezu
prema kojoj je Bog samo maska radikalnog, apsolutnog zla, maska
,,nepristojne opsednutosti" stvarju (das Ding), s uZasno-opscenom
stvari.eT Iza Boga stoji radikalno zlo: Vrhovno dobro je drugo ime
za zlo koje nema poseban ,,patoloiki" status. U meri u kojoj nas
opseda na nepristojan, opsceni nadin, das Ding nam omoguiava
da se odreiimo, oslobodimo od ,,patoloike" vezanosti za posebne,
ovozemaljske stvari. ,,Dobro" je jedini nadin da odrZimo distancu
prema zloj Stvari, distancu koja je dini podno5ljivom.
Kant, za razliku od kii literature na5eg vremena, to nije razu-
meo: tu drugu, opscenu stranu same DuZnosti. I u tome je razlog
zaSto mu je jedino bilo mogude da uvede pojam das Ding u nega-
tivnoj formi, kao apsurd (ne)mogudnosti
- u svojoj raspravi o
r-regatirmim velidinama, na primer, u vezi s razlikom izmedu logid-
ke protivrednosti i stvarne suprotnosti. Protivretnost je logiiki od-
nos koji realno ne postoji, dok u stvarnoj suprotnosti dva pola po-
stoje jednako pozitivno. Drugim redima, njihov odnos nije odnos
rredega i njegovog nedostatka, nego zaista odnos dve pozitivne da-
tosti koje sadinjavaju suprotnost. Na primer
- sluiaj koji uop5te
nije sludajan, u meri u kojoj direktno ukazuje na nivo na kojem se
nalazimo, naime sluiaj uZivanja, principa zadovoljstva
- uZivanja
i bola: ,,UZivanje i bol suprotstavljeni su jedno drugom ne kao
profit i njegov nedostatak (kao + i 0), nego kao profit i njegov gu-
t)itak (kao + i -): to jest, jedno se suprotstavlja drugom ne samo
e7
facques Lacan, The Seminar of Iacques Lacan VII: The Ethics of Psycho-
ttnalysis, 1959-60, ed. facques-Alain Miller, trans. Dennis Porter, Routledge,
l.ondon and New York, 1992, pp. 115-27 [prim. urednika].
153
kao protivretnost [contradictorie s. logice opposituml nego i kao
njegova suprotnost lcontrarie s. realiter oppositum)".e8 UZivanje i
bol su onda kao polovi stvarne suprotnosti, po sebi pozitivne ti-
njenice. )edno je negativno samo u odnosu na drugo, dok Dobro i
Zlo tine protivreinost, jer je njihov bilans kao + i 0. To je razlog
zaito Z7o nije pozitivna stvar. Ono je samo nedostatak, odsustvo
Dobra. Bilo bi apsurdno uzimati negativan pol protivrednosti kao
ne5to pozitivno, i na takav nadin ,,misliti na posebnu vrstu objekta
i nazivati ih negativnim stvarima". Nadalje das Ding, u svojoj laka-
novskoj konceptualizaciji, upravo je takva negativna stvar, para-
doksalna Stvar koja je samo pozitivizaclja nedostatka, Supljine u
simbolidkom Drugom. Das Ding, kao ,,inkarnirano Zlo", zaista
predstavlja objekt nesvodljiv na nivou principa zadovoljstva, na
nivou suprotnosti izmedu zadovoljstva i bola. Drugim redima, ona
je ,,nepatoloiki" objekt u stogom smislu, takode nemiSljiv para-
doks u smislu ,,kritidnog" koraka za Kanta, usled dega se on mora
promi5ljati zajedno ,,sa Sadom".
5.,,Totalitarni objekt"
Sada, imamo na5u osnovnu tezu: dolazak savremenog ,,totali-
tarizma" donosi odludujuii rez u toj
- da tako kaZemo - klasid-
noj pretpostavci, rez koji korespondira upravo s odlomkom od
Kanta do De Sada. U ,,totalitarizmu", taj nelegalni akter-instru-
ment zakona, Sadov egzekutor, viSe nije skriven. On se pojavljuje
- na primer, u obliku partije, kao akter-instrument
kao takav
istorijske volje. Staljinistidka partija je sasvim doslovno izvrSilac
velikih kreacija: egzekutor kreacije komunizma, najveie od svih
kreacija. To je smisao Staljinove duvene redenice: ,,Mi komunisti
smo ljudi posebnog kova. Mi smo sazdani od posebnog materija-
la." Taj ,,drukdiji materijal" (prava grada, reklo bi se) upravo je in-
e8 Immanuel Kant, Anthropology
from a Pragmatic Point of View, trans.
Mary I. Gregor, The Hague, Martinus Nijhoff, 1974, p.99.
154
karnacija, utvara objekta u smislu objekta. Ovde se treba vratiti
Lakanovoj definiciji strukture perverzlje kao preokrenutog udinka
fantazije. To je subjekt koji se sam odreduje kao objekt, u svom
susretu s rascepom subjektivnosti.ee
Formula fantazije piSe se kao I O a. Drugim redima, precrta-
ni subjekt se deli u svom susretu s objektom-uzrokom svoje Zelje.
Sadista tu strukturu preokreie, tako da se dobija a O $- Na neki
naiin, on izbegava podelu zauzimanjem mesta samog objekta, ak-
tera-izvrSioca pred svojom Zrtvom, podeljenim-histerizovanim su-
bjektom: na primer, staljinista pre ,,izdajn1ka", histeridni malogra-
danin koji ne Zeli potpuno da odbaci svoju subjektivnost, koji na-
stavlja da ,,i.eli uzalud" (Lakan). U istom odlomku, Lakan se vraia
na svoj rad ,,Kant sa De Sadom" da bi podsetio da ,,sadista lidno za-
uzima mesto objekta, ali bez znanja o tome, na korist drugog, radi
v iljeg uiivanja sprovodi svoje delanje kao sadistiiko izopadenje".r00
Sto se tide Drugog ,,totalitarizm4"
- nn primer, ,,neumoljivi
nuZni zakoni istorijskog razvoja" na koje se poziva sadovska figura
velikog Drugog, radi kojih staljinistidki egzekutor praktikuje svoje
delanje
- neie li se on onda shvatiti kao nova verzija ,,Vrhov-
nog-Biia-u- Zlu" lEtre-Suprtme- en-Mdchancet|f .toL Upravo ta radi-
kalna objektivizacija-instrumentalizacija njegove sopstvene subjek-
tivne pozicije obezbeduje staljinisti, izvan varljive pojave cinidne
ravnodudnosti, njegovo nepokolebljivo uverenje da je on samo in-
strument proizvodnje istorijske nuZnosti. Na taj nadin staljinistid-
ka Partija, kao ,,istorijski subjekt", direktno se suprotstavlja su-
bjektu. Specifidno svojstvo ,,totalitarnog subjekta" treba traZiti upra-
vo u tom radikalnom odbacivanju subjektivnosti u smislu 8, histe-
ridno-burZoaskog subjekta, sredstvima radikalnog instrumentalizo-
vanja subjekta u odnosu na Drugog. eineii od sebe transparentan
ee
facques Lacan, XI Seminar: eefiri temeljna pojma psihoanalize, 1964,
prir. Jacques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 197.
too lbidem, str. 197.
r0r Lacan, ,,Kant with Sade", p. 652. Vid. takode, 3. glavu ovog zbornika,
,,NajuzviSeniji histeridar", str. 49 i dalje [prim. urednika].
155

instrument volje Drugog, subjekt nastoji da izbegne konstitutivnu
podelu, 5to plata potpunim otudenjem svog ulivanja. Ako je us-
pon burZoaskog subjekta definisan njegovim pravom na slobodno
uLivanje, ,,totalitarni subjekt" svoju slobodu iskazuje na osno\.u
pripadnosti Drugom,,,Vrhovnom-Biiu-u-Zlu".
Zato bi se razlika izmedu klasidnog, preliberalnog gospodara
i totalitarnog vode mogla konceptualizovati kao razlika izmedu S,
i objekta malog a (objet petit a). Autoritet klasidnog gospodara je
autoritet izvesnog S,, oznaditelja-bez-oznatenog, autoreferentnog
oznaditelja koji inkarnira performativnu funkciju reti.,,Liberali-
zam" Prosvetiteljstva to Zeli da ostvari bez ove instance ,,iracional-
nog" autoriteta. Njegov projekt je projekt autoriteta u potpunosti
zasnovanog na valjanom ,,savoir(-faire)" [znanju-delanju]. U tom
okviru, Gospodar se obnavlja kao totalitarni voda. Iskljuden kao S,
on uzima oblik objekta-inkarnacije nekog S, (na primer, ,,objektiv-
nog znanja istorijskih zakona"), instrumenta volje superega koja
na sebe preuzima ,,odgovornost" za proizvodenje istorijske nuZno-
sti u svojoj ljudoZderskoj surovosti. Formula, matheme ,,totalitar-
nog subjekta" bi, prema tome, bila Sr/a, nalik neutralnom ,,objek-
tivnom" znanju, pod kojim se krije opsceni objekt-aktera volje su-
perega.
6. Kralj i njegova birokratija
Hegel je verovatno bio poslednji klasiini mislilac koji je, u Fi-
lozofli praya, razvio nuinu funkciju formalno simboliike tadke
neutemeljenog ,,iracionalnog" autoriteta. Ustavna monarhija je ra-
cionalna celina, na dijem vrhu nalazimo sasvim ,,iracionalan" mo-
ment: monarhovu osobu. Su5tinsku stvar, ovde, predstavlja nepre-
mostiv ponor izmedu organicistiiki artikulisane racionalne celine
dri,avnog uredenja i ,,iracionalnosti" osobe koja inkarnira vrhovnu
vlast, kojom ova zadobija oblik subjektivnosti. Na prigovor da je
ovde sudbina dri,ave prepu5tena eventualnosti psihidkih dispozici-
ja monarha (njegovoj mudrosti, po5tenju, hrabrosti, itd.) Hegel
uzvra(a:
156
Ali taj prigovor je zasnovan na loSoj pretPostavci da je mo-
narhov partikularni karakter od vitalnog znataja' U potpuno orga-
nizovanoj drZavi, samo je pitanje najviSe instance formalne odluke'
a sve to se traZi u monarhu kao nekome ko kaZe ,,da" i stavlja tadku
na,,i";jervrhovnavlastbitrebalodabudetakvadapartikularni
karakter njenog posjednika nema znataja"' U dobro uredenoj mo-
narhiji, objektivan aspekt je samo briga zakona, kojem monarh ima
samo da doda svoje subjektivno ,,ja hotu"''o2
Priroda monarhovog akta je, tako gledano, potpuno formal-
na. okvir odludivanja je odreden ustavom. Konkretan sadrzaj nje-
govih odluka rezultat je predlog njegovih savetnika-eksperata, tako
da desto on nema da radi nista izuzev da stavi svoj potpis' ,,Ali' to
ime je vaZno: ono je krajnja instanca i non plus uls'o" 't'02
Ovaj primer, zaista, sadrZi sve. Monarh je ,,tist" oznaditelj'
gospodar-oznaiitelj ,,bez oznaienog"- Sva njegova realnost (i auto-
iitei) poeiva u imenu, i to je razlog zalto je njegov ,,uticaj u real-
nosti" arbitraran; zaSto se moZe prepustiti bioloskoj sludajnosti na-
sledivanja. Monarh je fedan koji - kao izuzetak, ,,iracionalni" vrh
amorfne mase (,,ne-celoga") naroda - totalitet obiiaja dini kon-
kretnim. Svojim postojanjem kao ,,dist" oznaditelj on konstituiSe
celinu u svojoj,,organskoj artikulisanostl" (organische Gliederung).
on je ,,iracionalni" dodatak kao uslov racionalnog Totaliteta, ,,dist"
oznaditelj bez oznatenog, kao uslov organske celine oznatitelja-
-oznadenog:
Narod,uzetbezsvogmonarhaibezraSdlanjenosticelinekoja
je s time nuZno i neposredno povezana, bezobliina je masa - koja
vise nije drLava i kojoj viSe ne pripada ni jedno od odredenja koje
opstoje jedino u sebi oblikovanoj celini - (kao $to su suverenost'
uprava, sudstvo, vlast, staleZi, itd').'04
r02G.w.F.Hegel,ElementsofthePhilosophyofRight,Allenwood(ed')'
trans. H. B. Nizbet, Ca-mbridge, Cambridge Universiry Press, 1997' pp' 322-23'
t03 lbidem, p. 321.
|o4lbidem,p.:rs.[G.V.F.Hege|,osnovnecrtefilozofijeprava'Yeselin
Masle5a, Sarajevo, 1964, str. 238. Prim. prev'\
-
157
 Ovde je Hegelovo izlaganje mnogo viie neodredeno, dak ci_
nidno, vi5e nego 5to pomi5ljamo. Njegov zakljuiak gotovo dakaLe:
ako je u politici neizbetan Gospodar, ne smemo se spustiti na re,
zonovanje dobrog ukusa koje nam kaie ,,da on barem mora da
bude najsposobniji, mudar, i hrabar". Naprotiv, moramo Sto je vi-
5e moguie da odrzimo distancu izmedu simbolidke legitimacije i
,,stvarnih" sposobnosti, da funkciju Gospodara smestimo u tadku
iskljudenu iz celine, tako da zaista nije vatno da li je glup ili nije.
Drugim redima, Hegel ovde kaZe istu stvar kao i Lakan u svom
XVII seminaru.t}s laz izmedu dri.avne birokratije i monarha odgo_
vara jazu izmedu baterije ,,znanja" (S, birokratskog savoir_faire) i
prolivka (S,,,,unarnog" gospodara-oznaiitelja) koji,,pro5iva,, (ca_
pitonne) svoj diskurs, koji ga ,,totalizuje" spolja, na sebe preuzima
moment ,,odluke" i svom diskursu daje ,,performativnu" dimenzi_
ju. Zato je na5a jedina Sansa sadrZana u tome da ito je vi5e mogu-
ie izolujemo S,, da od njega napravimo praznu tadku formalne
"odluke" bez ikakve konkretne sadrline; drugim redima, da odri.a-
yamo maksimalnu distancu izmedu S, i registra
,,ume5nih kvalifi_
kacija", koji pripadaju birokratskom savoir(-faire). Ako ova tadka
iz'zetka zakat e, birokratsko znanje,,postaje ludo".,,Neutralnost"
svojstvena znanju, u odsustyu proiivanja fcapitonnageJ, pojavljuje
se kao zlo. sama njegova ,,indiferentnost" u subjektu izaziva efekat
imperativa superega. Drugim redima, dolazi do vladavine ,,totali_
tarne" birokratije.
Odludujuia je stvar, prema tome, da se ne pobrka ,,iracional_
ni" autoritet preliberalne monarhije sa postliberalnim,,totalitar-
nim" reZimom. Prvi je zasnovan na jazu S, u odnosu na S, dok
,,totalitarizam" proistide upravo iz neprolivenosti [non-capitonne]
birokratskog diskursa srbez s,. Razlika vise dolazi d.o izraza ako
se razmotri opravdanje posluSnosti. ,,Totalitarni" voda zahteva pot-
dinjavanje u ime pretpostatenih ,,efektivnih" kapaciteta, svoje mu_
drosti, hrabrosti, privrZenosti Swari lCau.se], itd. Dok, za razliku
od toga, ako neko kaZe: ,,Pokoran sam kralju zato ito je mudar i
IOs
Jacques Lacan, Sdminaire XVIL pp. il-12, 33-5 [prim. urednika].
158
pravedan", vei predstavlja zlodin lise majestd [uvredu velidanstva].
fedino valjano opravdanje je tautologija: ,,Pokoravam se kralju, za-
to Sto je kralj". Kjerkegor je to razvio u velidanstvenom odlomku
kojim zahvata Sirok raspon od boZanskog autoriteta, preko najvi-
Seg sekularnog autoriteta (kralja), do Skolskog i porodidnog auto-
riteta (oca):
Pitanje da li je Hrist dubokouman predstavlja blasfemiju i po-
kuSaj (svestan ili nesvestan) njegove negacije, poito to pitanje sadrZi
sumnju u njegov autoritet... Pitanje da li je kralj genije, s implika-
cijom da samo u tom slutaju treba da mu se pokoravamo, stvarno
predstavlja lise majest6, poito pitanje sadrZi sumnju s obzirom na
podredivanje autoritetu. U sludaju spremnosti na podredivanje ne-
kom kolegijumu zato Sto ume da pravi viceve' u osnovi znadi taj
kolegijum smatrati za budalu. Po5tovanje svog oca zato 5to je rnt-
zetna glava predstavlja bogohuljenje.'06
Horkhajmer u ovim redovima' koje navodi u tekstu ,,Autori-
tet i porodica", vidi pokazatelj prelaza od liberalno-burzoaskog
principa,,racionalnog autoriteta" na postliberalni',totalitarni" prin-
cip ,,iracionalnog" i bezuslovnog autoriteta. Protiv takvog ditanja
mora se insistirati na iazu izmedu simbolidkog autoriteta i onih
,,efektivnih" kapaciteta koji u ne-"totalitarnom" prostoru za sebe
predstavljaju sludajeve otvorenih pitanja. Drugim redima, Kjerke-
gor se ovde kreie na terenu preliberalne hegelijanske argumentaci-
je, dok postliberalni ,,totalitarizam" treba uzeti kao posledicu unu-
trasnjeg izokretanja samog ,,liberalizma". Naime: kada i u kakvim
rrslorrima drLavna birokratija postaje ,,totalitarna"? Ne tamo gde
S,, kao taika ,,iracionalnog" autoriteta, iskazuje ,,suviSe velik", pre-
liomeran pritisak, na birokratsko savoir(-faire), vei naprotiv, tamo
1,.tle zakazuje ta ,,unarna" tadka koja
spolja ',pokriva" i ,,totalizuje"
lroLje 52. Birokratsko ,,znanje" ovde ,,postaje
ludo": ono deluje ,,po
,ctri", bez reference na decentriranu tadku koja bi na njega prenela
Soren Kierkegaard, Der Begriff des Auswdrhalten, Insbruck, 7926, cttira-
106
rrrr u: i
Maks Horkhajmer, Tradicionalna krititka teoriia, prevod s nemadkog
/tlravko Kudinar, BIGZ, Beograd, 1976, str. 232*33'
159
 ,,performativnu" dimenziju. Reiju, ono podinje da funkcionise kao alnosti". Staljinistidka ,,priznanja" treba shvatiti kao ekstremnu po-
superego.
sledicu koja proistide iz ,,totalitarnog" kratkog spoja izmedu S, i
Sr. Drugim retima, u nadinu na koji simo S, na sebe preuzirrra
T. rrObesna neutralnost" birokratije ,,performativnu" dimenziju, imamo posla s ,,ludom" varijantom
,,performativnosti" samog diskursa. Rad oznadavanja zaista moZe
Kada samo znanje preuzme na sebe moment
,,autoriteta,, (to da ,,promeni realnost", naime, simbolidku realnost
jest, poziv, komandu, imperativ) stvara se kratak
spoj izmedu - retroaktiv-
utralnog" polja znanja i ,,performativne,' aimenzile. Daleko
,,ne_ nim preobraLajem mrei.e oznatavanja koja odreduje simboliiko
od znatenje ,,dinjenica". Ali ovde, rad oznatavanja ,,pada u Reaino",
svog ograniienja na ,,neutralne" deklaracije o datoj objektivnosti,
diskurs ,,postaje lud" i poiinje da se ponaia ukoliko jezlk moi.e da menja vanjeziike dinjenice u njihovoj sop-
,,performativno,,, pre-
ma datosti samih dinjenica. preciznije, on skriva sopstvenu stvenoj,,masivnosti".
,,per_
formativnu snagu" pod oblikom ,,objektivnog znanja,,, neutralnog Osnovna dinjenica uspona ,,totalitarizma" sastojala bi se od
,,izveitaja" o ,,dinjenicama". primer koji nam odmah pada na um dru5tvenog Zakona koji poiinje da funkcioni5e kao superego. On
je sludaj staljinistitkog diskursa, pretpostavljenog,,zna.r;a ovde vi5e nije ono Sto ,,zabranjuje" i na osnovu te zabrane, orvara,
objek_
tivnih zakona", kao krajnje regitimacije njegovih odluka: istinsko podrZava i garantuje polje koegzistencije ,,slobodnih" burZoaskih
,,nekontrolisano znanje" koje je u stanju da .utemelji" svaku odlu- subjekata, polje njihovih raznoraznih zadovoljstava. Postajuii,,lud",
ku na iinjenicama. I to je, naravno, subjekt koji plaZa za
taj kratak -on podinje direktno da nareduje uZivanje:Sto je prekretna tadka
spoj izmedu Sr i 52. U ,,iistom,' sludaju, optuZeni se, na na kojoj se dopudtena sloboda-da-se-uZiva preokreie u obavezno
velikim
politiikim procesima, suoiava s nemoguiim izborom. priznanje uiivanje koje je, mora se dodati, najuspeiniji nadin za blokadu
koje se od njega traii u oditoj je suprotnosti s pristupa subjekta samom utivanju. U Kafkinom delu moZe se naii
,,realno5iu,, dinjeni_
ca po5to Partija od njega zahteva da sebe optuZi odlidan prikaz birokratije pod pravilom opscenog, silovitog, ,,lu-
na osnovu ,,laZnih
optuZbi". Nadalje, taj zahtev funkcionibe kao imperativ dog" zakona, koji neposredno name6e uZivanje ukratko, su-
suferega, -
Sto znadi da on dini simbolidku ,,realnost', subyekta.
Lakan je mrro_ perego:
go puta insistirao na vezi izmedu superega i pretpostavljenog
.-ovoj
,,sentimenta realnosti": ,,Kada oseiaj stranog, tudine, negde nanosi ,,Dakle, ja pripadam sudu", rete sveStenik. ,,i za5to bih onda
udarac, to se nikad ne dogada na strani superega _ je Zeleo neito od tebe? Sud od tebe niSta ne traZi. On te prima kada
to uvek ego
koji gubi svoje oslonce...'107 dodeS i puita kad odes.Dro8
Zar on ovim ne ukazuje na odgovor na pitanje: odakle
dolazi Kako je moguie u ovim redovima, kojim se zavriava razgo-
priznanje na staljinistidkim procesima? po5to za optuZenog
ne po_ vor izmedu lozefa K. i sve5tenika u IX glavi Procesa, ne zapaziti
stoji nikakva ,,realnost" izvan superega partije, ,pttl"SrrjoJt j"
op_
sceni i zli imperativ jedina je alternativa tom superegalnom im_ ,,obesnu neutralnost" superega? Vei polaziSta dva duvena romana
-
perativu praznine odvratne realnosti _ tako d,a ji pri*znanje Proces i
Zamak, sadrie poziv nadredene instance (zakona, suda)
koje subjektu zar nemamo posla sa zakonom koji ,,zapoveda'louist'
Partija zahteva, za optuLenog jedini nadin da izbegie,,gubituk
."_ -
r08Franc Kafka, Proces, prevod s nemadkog Vida Zuanski-Pednik, Nolit,
to7 Lacan, Sdminaire
III, pp. 277.
Beograd, 1984, str. 205.

160
l6l
 ['ULivaj!'ili 'Dodi!'], a da subjekt moZe samo da odgovori ,l,ouis,
['eujem'] pri demu se ulivanje fjouissance] podrazulrr"ua..roe Sto
se tide ,,nerazumevanja", ,,konfuzije" subjekta u suodenju s tom in_
stancom, ne duguje li se to dinjenici da on pogre5no razume im_
perativ uLivanja koji ovde duje i koji zahvata sve pore njegove
',neutralne" povrsine? Kada lozef K. u praznoj sobi gleda sudijine
ktriig., u prvoj od njih nallazi na ,,nepristojnu sliku". ,,|edan mu_
Skarac i jedna zena sedeli su goli na kanabetu. Bestidna namera
crtaia bila je jasno vidljivaD.lr' To je superego: svedana ,,indife_
rentnost" delimidno impregnirana opscenoiiu.
To je razlog za5to je birokratija za Kafku ,,bliZa izvornoj ljud_
skoj prirodi od svih osralih drustvenih institucija" (pismo oskaru
Baumu, juna 1922):Sta je ta ,,izvorna ljudska priroda" ako ne di_
njenica da je dovek od podetka ,,parl€tre [govorno biie]?" A ita je
superego
- koji funkcioni5e na nadin birokratskog znanja _ ako
ne, prema Zak-Alen Mileru, ono ito ,,pretvara u sada5njost" po<1
distom formom oznaditelja kao uzroka rascepa subjekta; drugim
redima, intervencija komande oznaditelja pod njegovim haotidnim,
besmislenim aspektom?
8. Postmodernizam I: Antonioni versus Hidkok
Prethodno pozivanje na Kafku nije bilo sludajno. On je, na
neki nadin, bio prvi postmodernista. Upravo je postmod ernizam,
u podrutju umetnosti, ono ito reprezentuje granice semiotike,
,,tekstualnog" pristupa karakteristit nog za modernizam.
,,Postmodernizam" je tema teorijske rasprave od Nemaike do
Sjedinjenih Dri.ava, sa sasvim iznenadujuiim udinkom koji u razli-
iitim zemljama dovodi do obnavljanja potpuno raznorodnih pro_
blema- u Nemadkoj se ,,postmodernizam" razume kao obezvredi-
vanje univerzalnog uma, ,,moderne" tradicije prosvetiteljstva, to-
r'e Lakan, ,,Prevrat subjekta i dijalektika ielje", u: Sprsi, prosveta, Beograd,
1983, str. 301.
rro Kafka, Proces, sIr.52.
162
I<orn koji podinje od Niiea i
dije najnovije izdanke predstavlja
liancuski ,,poststrukturalizam" Fukoa, Deleza, itd' (vid' Haberma-
sove tekstove). U Sjedinjenim DrZavama, ,,postmodernizam" po-
scbno oznadava estetidku scenu koja sledi okondanje modernistid-
kc avangarde: drugim redima, razlidite forme ,,retro"-pokreta' U
svoj toj raznolikosti sadrZana je, medutim, ista matrica' ,,Postmo-
tlcrnizam" se shvata kao reakcija na moderni ,,intelektualizam",
luo povratak metonimije interpretativnog pokreta u cilju puno6e
sirrne stvari, ukorenjenosti u Zivom iskustvu, odnosno baroknog
lr<rgatswa Eilebnisa pre pretpostavljene ,,tamnice jezrka" '
Sada, evo naie teze. fedino na osnovu Lakanovog prelaza od
oznaditelja do objekta ,,od simptoma do fantazije" (Zak-Alen Mi-
lcr), postaje moguie da se uznapredovali postmodernizam elimini-
ic iz oblasti ideologije autentiinosti, postepenog usadivanja' itd'
l,ostmodernizam oznaiava uspon u srediStu modernistidkog pro-
slora jezika i njegovog interpretativnog samokretanje ka beskonad-
rront ,,tvrdom" nukleusu, odnosno inerciji Realnog koje se ne mo-
ic simbolizovati. Lakan nam omogucava da to mesto vidimo izvan
simbolidkoga kao prazninu otvorenu Supljinom u simbolidkom
t)rugom. Inertni objekt uvek je prisustvo koje ispunjava Supljinu
ol<o koje se artikuli5e simbolidka komanda, pri demu je Supljina
rctroaktivno konstituisana samom tom komandom a nikako nije
,,prejezidka" dinjenica.
Podnimo Antonionijevim filmom Uveianje lBIow-Up) (1966)'
ito je mozda poslednji veliki film modernizma. Dok junak (foto-
parka, paZnju mu
liraf) u svojoj laboratoriji tazviia fotografije iz
rrrr jednoj od njih privladi mrlja u grmlju' Po5to detalj uveia'
zapa-
irr konture ljudskog tela. Odmah potom' usred noii, vraia se u
i zaista nalazi telo. Ali sutradan, kada ponovo dode na mesto
lrrrrk
zlodina, telo je nestalo bez traga. SuviSno bi bilo naglaSavati iinje-
rricu da je telo, prema pravilu detektivskog romana, predmet Zelje
rad-
Ittr excellence, uzrokkojim podinje interpretativna i'elia' Kljud
rric filma, medutim, dobijamo u njegovoj zavrSnoj sceni' funak'
r lzodaran zbog neuseha svoje istrage, odlazi u
Setnju pored teni-
r63
skog igrali5ta na kome se grupa hipika pretvara da igra tenis (bez
lopte, simulirajuii udarce, trdeii i skatuii, itd.). U okviru takve to-
boZnje igre, imaginarna lopta leti preko ograde i pada u blizini ju-
naka. On se na trenutak dvoumi, a potom prihvata igru. Saginje
se, pravi pokret kao da uzima lopticu i baca je nazad... Ta scena,
naravno, ima metaforidnu funkciju u odnosu na ceo film. Ona po-
kazuje da junak stite oseiaj za dinjenicu da se ,,igra odvija bez
objekta". Hipicima loptica za igru nije potrebna, kao Sto u avantu-
ri koju je junak pro5ao sve funkcioni5e bez tela.
,,Postmodernistitki" nadin bio bi sadrZan u tome da se sve
upravo preokrene. On bi se sastojao u prikazivanju igre koja tako-
de funkcioni5e bez objekta i koja je pokrenuta na osnovu central-
ne praznine, ali i u direktnom pokazivanju objekta, pri demu bi
se udinio vidljivim njegov indiferentan i arbitrarni karakter. Isti
objekt moZe da funkcioni5e kao neito odvratno, a odmah potom
kao uzvi5ena, harizmatidna utvara. Razlika je disto strukturalna.
Ona nije vezana za ,,stvarna svojstva" objekta, nego samo za nje-
govo mesto, za njegovu vezu sa simbolidkom identifikacijom (I).rtr
Ta razlika izmedu modernizma i postmodernizma moie se shvatiti
imajuii u vidu uZas u Hidkokovim filmovima. Najpre Hidkok, jed-
nostavno reieno, poituje klasiino pravilo (znano vei od Eshila u
Orestiji) prema kojem se uZasavajudi dogadaj mora staviti izvan
scene, dok se u ovoj prikazuju samo njegovi odrazi i posledice.
Ako se dogadaj ne vidi direktno, strah raste onako kako se prazni-
na usled njegovog odsustva ispunjava fantazmatidnim projekcija-
ma (tako da se ,,dogadaj vidi kao uZasniji nego 5to to stvarno je-
ste..."). Najjednostavniji nadin uvodenja uZasa bio bi, onda, da se
ogranidimo na reflekse uZasavajuieg objekta na svedoke lli LrNe.
Na primer, uZas je vidljiv jedino putem prestravljenih lica Lrtava
na filmskom platnu.
ttr ZiLek dalje ovaj tok misli detaljnije razvija u svojoj knjizi The Fragile
Absolute
- or, Why is the Christian
New York, Verso, 2000, pp.25-40
Legacy Worth Fighting..for?, London and
[prim. urednika].
t64
Medutim, Hidkok, dok,,vrii svoju duZnost" preokreie taj tra-
dicionalni obrazac. Uzmimo mali detalj iz njegovog filma eamac
za spasavanje fLifeboat] (1944), scenu kada grupa savezniikih bro-
dolomnika na svom damcu pozdravlja nemadkog mornara koji do-
lazi s potopljene podmornice: i naroiito njihovo iznenadenje kada
otkriju da je spasena osoba neprijatelj. Tradicionalni natin postav-
ke te scene bio bi da nam reZiser omogudi da dujemo poziv u po-
moi, ruke nepoznatog kojima se hvata za ivicu damca
na kraju, i
umesto prikazivanja nemaikog mornara, kamera bi bila okrenuta
na brodolomnike koji ga prihvataju. Zbunjen izraz na njihovim li-
cima morao bi da nam pokaZe da su iz vode izvukli neSto sasvim
neodekivano. Stai U momentu, poito je neizvesnost ved stvorena,
kamera nam konadno pokazuje nematkog mornara. Ali Hidkok di-
ni upravo suprotno od tradicionalnog obrasca: on odluduje da
upravo brodolomnike ne prikaZe. Umesto toga, prikazuje nemad-
kog mornara kako se pentra u damac i s osmehom govori: ,,Danke
schdnt" Ali ni tada ne prikazuje lica zapanjenih brodolomnika. Ka-
mera ostaje na Nemcu. Ako je njegova pojava izazvala uZasavajuii
cfekat, onda se ona moZe zapaziti kao njegova reakcija na reakciju
brodolomnika: osmeh mu nestaje s lica i ono dobija izraz zbunje-
nosti.
Ovo potwduje ono 5to Paskal Bonizer zapaLa kao prustovsku
stranu Hiikoka:112 Hidkokov postupak u potpunosti odgovara Pru-
stovom u Svanovoj ljubavi. Kada Odeta Svanu prizna svoju lezbij-
sku avanturu, Prust opisuje samo nju. Koliko njena prida na Svana
ostavlja uZasavajuii utisak, moZe se videti samo na osnovu toga
5to Prust o tome govori samo promenjenim tonom pride od mo-
menta kad ona zapazi njen razarajuii udinak. Objekt, ili aktivnost,
pokazuje se kao svakodnevna, obidna stvar, a onda iznenada, na
osnovu reakcija okoline, shvatamo da se radi o suodenju s uZasa-
vajuiim objektom koji je izvor neobja5njivog straha. UZas je poja-
tan dinjenicom da je taj objekt, sudeii po njegovoj pojavi, potpu-
rr2 Pascal Bonitzer, ,,Longs feux", L'dne, 16, 1984 [prim. urednika].
165
no obidan. Ono Sto smo samo tren ranije zapaLali kao potpuno
obidnu stvar otkriva nam se kao inkarnirano Zlo.
9. Postmodernizam II: DZojs versus Kafka
Takav postmodernistidki postupak mnogo je subverzivniji od
uobidajenog modernistidkog, zato Sto ovaj drugi, time 5to ne pred-
stavlja Stvar, ostavlja otvorenu moguinost razumevanja te central-
ne praznine iz teoloSke perspektive ,,odsutnog Boga". Ako je lekci-
ja modernizma u tome da je struktura, intersubjektivna maiina,
radila dobro iako je Stvar nedostajala, ako se maSina okretala oko
praznine, onda postmodernistitki obrt pokazuje samu Stvar kao
inkarniranu, pozitivizovanu prazninu, direktnim predstavljanjem
objekta uZasa i potom denunciranjem njenog uZasavajuieg udinka
kao proste posledice njegovog mesta unutar strukture. Objekt uZa-
sa je neki objekt svakodnevice koji sludajno poiinje da funkcioniie
kao onaj koji zauzima Supljinu u Drugom. Prototip modernistid-
kog dela u tom smislu bio bi komad eekajuti Godoa. Svekolika,
uzaludna, besmislena aktivnost odvija se u i5dekivanju Godoovog
dolaska, po5to bi, konaino, ,,ne5to moglo da se desi". Ali, vrlo do-
bro se zna da,,Godo" nikad neie doii. Kakva bi ista ta prida bila
kada bi bila ponovo napisana postmodernistidki? Nasuprot origi-
nalu, odmah bi bio predstavljen Godo lidno: glupak koji nas za-
smejava, koji je, da tako kaZemo, isti kao mi, koji Zivi uzaludan Zi-
vot prepun dosade i glupih zadovoljstava s jedinom razlikom u
-
tome 3to slutajno, ne poznaju(i sebe, shvata da zauzima mesto
Swari. Tako bi on poieo da inkarnira Swar tiji dolazak se odekuje.
Postoji drugi, manje poznat film Frica Langa Tajna iza vrata
(1947), koji se odvija u distoj (reklo bi se destilovanoj) formi te lo-
gike svakodnevnog objekta koji se na5ao na mestu das Ding. Slllja
Baret, mlada poslovna Zena, putuje u Meksiko posle smrti starijeg
brata, gde sreie Marka Lampera. Udaje se za njega i seli na Laven-
derske vodopade. NeSto kasnije, odlaze u goste kod Markovog bli-
skog prijatelja koji im pokazuje svoju galeriju istorijskih soba koje
166
su rekonstruisane u njegovoj kuii, ali im, kao i svakom drugom,
brani pristup u sobu br. 7, koju drLi zaKjuianu. Fascinirana nje-
govom rezervisanoiiu u vezi sa sobom, Selija pravi kljut i ulazi.
Soba je, po svojoj unutraSnjosti, bila replika njene sobe. Swari koje
su joj poznate i bliske, bile su joj odjednom na uznemirujuii nadin
strane, zato 5to ih je zatekla na mestu gde ne bi trebalo da budu,
na mestu koje ,,nije u redu". Efekat uzbudenja proistide upravo iz
tinjenice da sve ima blizak, domaii karakter koji zatide u tom za-
branjenom mestu koje pripada Stvari. To je savr5ena ilustracija
osnovne dvosmislenosti frojdovskog pojma das Unheimliche fneu-
godno
- nem.].
Od ove problematike, moZe se takode pristupiti glavnom mo-
tir.u ,,twdog" detektivskog romana: u kome je femme fatale ,,objekt
r,h" Pqr exellence, koja proZdire mu5karce i za sobom ostavlja
nrnoge razorene Zivote kao tragove svog prisustva. U najboljim ro-
rrranima Iog Lanra dolazi do izvesnog preokreta kada se femme fa-
Itle kao ,,objekt zla" subjektivizuje. Ona se isprva predstavlja kao
objekt koji zastraSuje, proZdire, iskoriSdava. A potom, odjednom,
liada se zadoblje njena perspektiva, uvida se da je ona samo slaba-
ino, slomljeno biie, koje ne moZe da utide na (mu5ku) okolinu, i
liojer, narodito kada veruje da ,,vodi igru", nije niSta manje Zrtva
od svojih Lrtava. Ono 5to joj daje moi fascinacljekao femme fatale
lrroistide iz iztzetnog mesta koje zauzima u muSkoj ma5ti. Ona
,,vlada igrom" jedino kao objekt mu5ke fantazrje. Teorijska lekcija
k<rja se iz toga moZe izvesti jeste da se subjektivizacija podudara s
isl<ustvom sopstvene nemo6i, sopstvene pozicije u smislu Zrtve
srrclbine. To je moment koji je utvrdio Adorno u svom izvanred-
rronr tekstu o [operom] Karmen (u: Quasi una fantasia), u vezi sa
rrrelodijom ,,nemilosrdne karte" u treiem dinu, 5to je prekretnica
()l)cre u celini, kada se Karmen, kao zli-fatalni objekt, subjektivizu-
jt' i oseia kao Zrtva sopstvene igre.
To ukazuje kako treba shvatiti Adornovu divnu redenicu o
,,iz.vornoj pasivnosti subjekta". Treba je uzeti doslovno. Drugim
rt'cirna, nemamo posla s dinjenicom da subjekt taj centar i iz-
-
167
vor aktivnosti oblikovanja i prisvajanja sveta treba na neki na-
-
tin da prizna sopstvene granice, svoju podredenost objektivnom
svetu. Tome nasuprot, mora se tvrditi izvesna pasivnost kao izvor-
na dimenzija samog subjekta. Struktura te pasivnosti data nam je
Lakanovom formulom fantazlje (8 O a). Fascinacija subjekta u su-
odavanju s das Ding, sa ,,zlom Stvari" koja zauzima Supljinu u
Drugom, i izuzetan karakter subjektivizaclje femme fatale, proisti-
tu iz dinjenice da je ona zaista taj objekt u odnosu prema kojem
subjekt oseia svoju izvornu pasivnost.
Medutim, moramo suspendovati niz tih varrjaclja da bismo
zap azlli drudtven o - politidku korelacij u ro g pr elaza od modernizma
do postmodernizma: uspon onoga Sto zovemo postindustrijsko
drudwo u kojem se menjaju sve koordinate umetnosti, ukljudujuii
i njen sopstveni status. Moderno umetniiko delo gubi svoje ,,ima-
(u" faura].rt3 To funkcioniSe kao odbacivanje bez harizme ukoliko
kao ,,svakodnevni" svet trgovine po sebi postane ,,nalik-na-imaiu"
fauratique) (s publicitetom, itd.). Postmodernistidko delo obnavlja
ono ,,imaiu". Nadalje, ono to dini na u5trb radikalnog odricanja,
nasuprot modernistiikoj utopiji (,,spajanja umetnosti i Zivota"),
koja se moZe ustanoviti dak i u projektima koji su ,,najvi3e eliti-
stidki". Postmodernizam obnavlja umetnost kao drultvenu institu-
ciju, neukidivu distancu izmedu nje i ,,svakodnevnog" Zivota. Po-
stoji sklonost da se postmodernizam shvati kao jedan od fenome-
na globalne ideolo5ke promene koji ukljuiuje kraj velikih eshato-
lo5kih projekata. Kao takva, ona je u isti mah postmarksistidka.
Ova suprotnost modernizma i postmodernizma je, medutim,
daleko od toga da se moZe svoditi na prostu dijahroniju. Ona se,
kao vei artikulisana, moi.e naii na podetku veka u suprotnosti iz-
medu DZojsa i Kafke. Ako je DZojs modernista par excellence, pi-
sac simptoma (Lakan), interpretativnog delirijuma protegnutog do
beskonadnosti, wemena (za tumada) kada se svaki stabilan trenu-
tak otkriva samo kao zaleden udinak procesa mno5tva oznatava-
rr3 Walter Benjamin, ,,Umetniiko delo u veku svoje tehnidke reprodukci-
je", u: Eseji, prevod s nemaikog M. Tabakovii, Nolit, Beograd , 1974, str. ll9-20.
158
nja, Kafka je na izvestan nadin vet postmodernista, DZojsov anti-
pod, pisac fantazije, prostora bolnog, inertnog prisustva. Ako DZoj-
sov tekst provocira tumadenje, Kafkin ga blokira. Upravo ta di-
menzrja inertnog prisustva nepodloZnog dijalektizaciji pogre5no se
zapaLa u modernistidkom ditanju Kafke, s akcentom na nedostup-
noj, odsutnoj, transcendentnoj instanci (zamak, sudnica), koja za-
uzima mesto nedostatka, odsustva kao takvog. Iz te perspektive,
Kafl<ina tajna bila bi u tome Sto u srcu birokratske ma5inerije po-
stoji samo praznina, Ni5ta. Birokratija moZe da bude luda ma5ina
koja ,,radi sama od sebe", kao 5to igra u Uvetanju moZe da funkci-
oni5e bez tela-objekta. Ova pretpostavka moZe u istom teorijskom
okviru da se dita na dva nadina: teolo5ki i imanentistidki. U jednoj
varijanti moZemo uzeti nedostupan, transcendentan karakter Cen-
tra (zamka, sudnice) kao znak ,,odsutnog Boga"
- Kafkin svet je
svet agonije, od Boga napuiten
- dok u drugoj prazninu tran-
scendencije moZemo uzeti kao ,,perspektivistidku iluziju", kao for-
iru preokrenute utvare koja pripada imanenciji Lelje. Nedostupna
transcendencija, njena praznina, nedostatak, samo je negativ do-
datka (viSka) produktivnog kretanja Lelje ka svom objektu (De-
lcz-Gatari). Oba ditanja, mada su suprotna, promaSuju jednu istu
lrrrentu: nadin na koji je to odsustvo, prazno mesto, uvek vei ispu-
njcno inertnim, opscenim, prljavim i pobunjenidkim prisustvom.
Sr-rdnica u Procesu nije samo odsutna, ona je zbilja prisutna s figu-
mrna opscenih sudija koji, tokom noinih sudenja, prelistavaju por-
rrografske krjig". Zamak je zaista prisutan u figurama podloZnih,
llscivnih i pokvarenih javnih sluZbenika. Ovde, kod Kafke uop5te
rrijc na delu formula ,,odsutnog Boga": naprotiv, Kafkin problem
jc u tome Sto je u njegovom svetu Bog isuvi5e prisutan, pod obli-
liorn naravno, koji uopite nije ute5an opscenih, preru5enih
- -
It'nomena. Kafkin univerzum je svet u kome nam je Bog
- koji se
svc do sada5njeg momenta drZao na sigurnoj distanci isuvi5e
lrlizu. Mora se poznavati teza tumada prema kojoj je
-
Kafkin svet
straha zasnovan na lakanovskoj definiciji straha. Suvi5e smo blizu
stvari, das Ding. U tome je sadrZana teoloSka lekcija postmoderni-
169
zma. Lud, opsceni Bog, Vrhovno-biie-u-Zlu, upravo je isto 5to i
Bog uzet u smislu Vrhovnog dobra. Razlika bi bila jedino u dinje-
nici Sto smo mu isuviSe blizu.

7.

oNo 5ro uulA To Zlvor DAIE*

Zak Lakan je formulisao osnovnu dijalektidku strukturu sim-

bolidkog poretka tvrdnjom da je ,,govor u stanju da naplati dug
koji prouzrokuje",tt+ Sto je teza kojoj se moraju priznati sve hege-
Iijanske konotacije. Dug, ,,rana" otvorena simbolidkim poretkom
predstavlja filozofsko op5te mesto, barem od Hegela naovamo:
ulaskom u simbolidki poredak, na5im uranjanjem u njega, zauvek
se gubi neposrednost Realnog, tako da smo prinudeni da prihvati-
mo nenadoknadiv gubitak, da red sadrZi (simbolidko) ubistvo stva-
ri, itd. Ukratko, ono sa dime ovde imamo posla je negativno-
-atraktivna moi koja pripada onome 5to Hegel naziva Verstand
[razum] (analitiikom umrtvljivanju-razdvajanju onoga Sto organ-
ski ide zajedno). Kako onda da ispravno shvatimo tezu da je logos
u stanju da obnovi sopstveni konstitutivni dug ili, joi s naglaieni-
jom poentom, da samo govor po sebi, kao orude dezintegracije,
moZe da izledi ranu koju nanosi zasecanjem u realno (,,samo mad
koji ti je ranu naneo moZe da je izleti", kao 5to kaZe Vagner u
Parsifalu)? Lako moZemo navesti nekoliko primera, najpre u vezi s
ekolo5kom krizom: ako je danas ne5to jasno onda je to dinjenica
* Objavljeno o: Lacanian Theory of ljiscourse, Subject, Structure, and So'
ciety, ed. Mark Bracher, Marshall W. Alcorn Jr., Ronald J. Corthell and Frangoise
Massardier-Kenney, New York, New York University Press, 1994, pp. 46-73
Iprim. urednika].
rt4 Zak Lakan, ,,Frojdovska stvar ili smisao povratka Frojdu u psihoanalizi"
(preveo s liancuskog Radoman Kordii), u: Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. 146.

171
t70
da je zanavek onemoguien povratak nekoj vrsti prirodne ravnote-
Ze; jedino tehnologija i nauka mogu da nas izbave iz iorsokaka u
koji su nas i uvele. Ostanimo, medutim, na nivou pojma. Prema
postmodernoj doxi, sama ideja da je simbolidki poredak u stanju
da izraduna svoj dug u punoj meri istiie iluziju hegelijanskog Auf-
hebunga [prevladavanja]: jezlk nam kompenzuje gubitak nepo-
sredne realnosti (usled zamene ,,stvari" ,,redima") u smislu koji
podri,ava prisustvo suitine stvari, to jest, u kome je realnost odu-
vana u svom pojmu. Medutim kako dalje kaZe doxa problem
- -
se sastoji u dinjenici 5to je simbolidki dug konstitutivan i kao takav
nenadoknadiv: nastanak simbolidkog poretka otvara zev fbdance]
koji se nikada ne moZe ispuniti smislom; iz tog razloga, smisao ni-
kada nije ,,sve", nego je uvek okrnjen, oznaden mrljom ne-smisla.
Lakan ipak, nasuprot opStem mnjenju, ne ide tim putem:
najpogodniji put da se ude u trag njegove orijentacije je da kao
polazi5te uzmemo odnos izmedu ,,praznog govora" lparole videl i
,,punog govora" lparole pleine]. Ovde se odmah susreiemo s jed-
nim od standardno pogre5nih razumevanja Lakanove teorije: po
pravilu, prazan govor se shvata kao prazno, neautentidno brbljanje
u kome se ne otkriva govornikova subjektivnapoziclja iskazivanja,
dok se za sludaj punog govora smatra da subjekt izrai.ava svoju
autentidnu egzistencijalnu poziciju iskazivanja; odnos izmedu pra-
znog i punog govora, prema tome, shvata se kao homologan s du-
alizmom ,,iskazanog subjekta" i ,,subjekta iskazivanja". Ovakvo di-
tanje, medutim (dak i ako ne obezvreduje prazan govor nego ga
shvata u smislu ,,slobodnih asocijacija" u psihoanalitidkom proce-
su, to jest, kao govor ispraZnjen od imaginarnih identifikacija)
potpuno prornaSuje Lakanor.u poentu, koja postaje odigledna od
momenta kada uzmemo u obzir odludujuiu dinjenicu da za njega
egzemplaran sludaj praznog govora predstavlja lozinka lmot-de-
-passage]. Kako lozinka funkcioniSe? Kao dist gest priznanja, ula-
ska u izvestan simbolidki prostor, tlji je izreteni sadrZaj sasvim
razlitit. Ako, recimo, sa svojim drugom gangsterom uredim da 5i-
fra koja mi omoguiava pristup u skroviSte bude: ,,Tetka je ispekla
172
pitu od jabuka", onda to lako moZe da se promeni u: ,,Ziveo drug
Staljin!" ili ne5to drugo. U tome se sastoji ,,praznina" praznog go-
vora: u toj krajnjoj niStavnosti njegovog izredenog sadrZaja. A La-
kanova poenta je u tome da ljudski govor u svojoj najradikalnijoj,
osnovnoj dimenziji funkcioni5e kao lozinka: pre nego je sredstvo
komunikacije, prenoSenja oznadenih sadrL,aja, govor je medijum
uzajamnog priznavanja govornika. Drugim redima, upravo lozinka
qua prazan govor je ono Sto redukuje subjekta na tadku ,,subjekta
iskazivanja": u tome je on predstavljen qua tisto simbolidka taika
oslobodena od svih izredenih sadri,aja. lz tog razloga, pun govor
nikad ne treba shvatiti kao prosto i neposredno ispunjavanje pra-
znine koja karakteri5e prazan govor (kao u sludaju uobidajene su-
protnosti,,autentidnog" i,,neautentidnog" govora). Sasvim suprot-
no, mora se reii da je samo prazan govor onaj koji samom svojom
prazninom (svojom distancom od izredenog sadri.aja koji je u nje-
mu izloZen kao potpuno razlidit), stvara prostor za ,,pun govor",
za govor u kome subjekt moZe da artikuliSe svoju poziciju iskazi-
vanja. Ili, redeno na hegelijanski nadin: samo radikalno otudenje
subjekta od neposrednog supstancijalnog bogatstva otvara prostor
za artikulaciju njegovog subjektivnog sadrl,aja. Da bih supstancija-
Ian sadrZaj postavio kao ,,svoj", prvo moram da se uspostavim kao
dista, prazna forma subjektivnosti li5ena svekolikog pozitivnog sa-
dri,aja.
I u meri u kojoj je simbolidka rana krajnja paradigma zla,
isto vaZi za odnos izmedu zla i dobra: radikalno zlo otvara prostor
za dobro upravo na isti nadin na koji prazan govor otvara prostor
punom govoru. Ovde smo preSli na problem ,,radikalnog zla" koji
je prvi artikulisao Kant u svojoj Religiji u granicama iistog uma.tt'
Shvatajuii odnos zlo-dobro kao suprotnost, kao ,,stvarnu suprot-
nost", Kant je prinuden da prihvati hipotezu o ,,radikalnom zlu",
o prisustl'u u doveku pozitivne protivsile svoje tendencije prema
rrs Immanuel Kan| Religion within the Boundaries of Mere Reason and
Other Writings, trans. and ed. Allen Wood and George di Giovanni, Cambridge,
Cambridge University Press, 1998, pp. 45-73 fprim. urednika].
173
dobru. Krajnji dokaz pozitivnog iskustva te protivsile je u dinjenici
da subjekt moralni zakon u sebi doZivljava kao nepodno5ljiv trau-
matidni pritisak koji naru5ava njegovo samopo5tovanje i ljubav
da mora biti nedega u samoj prirodi sopstva
prema sebi
- tako moralnom zakonu' to jest, Sto daje prednost
Sto se suprotstavlja
,,patolodkim" sklonostima ega nad po5tovanjem moralnog zakona'
Kant istide apriorni karakter te sklonosti ka zlu (a taj moment ka-
snije je razv\jao Seling): u meri u kojoj sam slobodno bi6e, ne mo-
gu prosto da objektivizujem ono 5to se u meni suprotstavlja dobru
(time Sto bih, na primer, rekao da je to deo moje prirode za koji
nisam odgovoran). Sama dinjenica da se oseiam kao moralno od-
govoran za svoja trpljenja zla svedodi o dinjenici da sam, u Yanvre-
menom transcendentalnom aktu imao da slobodno biram svoj
vedni karakter tako Sto bih davao prednost zlu nad dobrim. To je
nadin kako Kant shvata ,,radikalno zlo": kao a priori, a ne kao em-
pirijsku, kontingentnu sklonost ljudske prirode ka zlu. Medutim,
odbacivanjem hipoteze o ,,dijaboliinom zlu" Kant uzmide od kraj-
njeg paradoksa radikalnog zla, od zagonetnog domena onih akata
koji, iako su ,,zli" u pogledu sadrLaia, u potpunosti ispunjavaju
formalne kriterijume moralnog dina: oni koji nisu motivisani pa-
tolo5kim razmatranjima, to jest, diju jedinu motivacionu osnovu
dini zlo kao princip, koji je razlog zaSto oni mogu da ukljude radi-
kalna poni5tenja patoloSkih interesa sve do Zrtvovanja svog Zivota'
Podsetimo se Mocartovog Don Dovanija: kada u poslednjem
suodavanju sa statuom komandanta don Dovani odbija da se po-
kaje, da odbaci svoju greinu pro5lost, on izvr5ava ne5to dija jedina
valjana oznaka je radikalni etidki stav. To je kao da njegova istraj-
nost porugom preokreie Kantov sopstveni primer iz Kritike prak'
tiikog uma, u kome bi dovek bio spreman da odbaci zadovoljenje
svoje strasti onog trena kada bi saznao da ie isto platiti odlaskom
na veiala:l16 Don Dovani zadrLava svoj libertinski stav u momentu
kada vrlo dobro zna da ga jedino dekaju ve5ala bez ikakve zado-
116Imanuel Kant, Kritika praktiikog uma, prevod s nemadkog Danilo N'
Basta, BIGZ, Beograd, 1974, stt. 52-53.
174
volj5tine. To ie reii
da, sa stanovi5ta patolo5kog interesa, stvar ko-
ju bi trebalo udiniti je formalni gest kajanja: don Dovani zna da
mu je smrt blizu, tako da bi s naknadom za svoja dela izgubio sve,
samo da bi dobio (to jest, da bi se spasao od posthumnih muka), a
ipak ,,u principu" bira da istraje u svom izazivadkom, libertinskom
starrr. Kako se moZe izbecir njegovo nepokorno: ,,Ne!" upuieno ki-
pu, toj Zivoj smrti, kao modelu nepomirljivogetitkog stava, uprkos
svom ,,zlom" sadrZaju?
Ako prihvatimo moguinost takvog ,,zlog" etidkog stava, onda
nije dovoljno radikalno zlo shvatiti kao neSto Sto pripada samom
pojmu subjektivnosti u paru sa sklonoSiu ka dobru; moramo da
nadinimo korak dalje i da radikalno zlo shvatimo kao ne5to 5to
ontoloSki prethodi dobru putem otvaranja prostora za njega. To
(e re(i, u demu se zlo tadno sastoji? Zlo je drugo ime za ,,nagon
smrti", za fiksaciju za neku stvar koja remeti na5 ustaljen Zivotni
tok. Putem zla dovek se otima iz animalnog instinktivnog ritma: to
jest, zlo uvodi radikalan preokret u ,,prirodnom" odnosu.l17 Ovde
s6, otuda, otkriva nedovoljnost Kantove i Selingove standardne
formulacije (prema kojoj je moguinost zla zasnovana u dovekovoj
slobodi izbora, na osnovu koje moZe da preokrene ,,normalan"
odnos izmedu univerzalnih principa uma i svoje patoloSke prirode
podredivanjem svoje osetljive prirode sklonostima vlastitog ega).
Hegel koji u svojim Predavanjima iz filozffie religiie, sam akt na-
stajanja ljudskosti, prelazom od Zivotinje do doveka, shvata kao
pad u greh,r18 ovde je mnogo produbljeniji: moguc Prostor za do-
bro otvara se izvornim izborom radikalnog zla, koje potkopava
obrazac organske supstancijalne celine. Izbor izmedu dobra i z.la
na taj nadin po svom smislu nije istinski, izvorni izbor. Istinski pr-
I 17
U tom smislu, femme fatale ko1a, u kriminalistidkom filmu remeti dnev-
nu rutinu mu5karca, predstavlja personifikaciju zla: seksualni odnos postaje ne-
mogui od momenta kada se i.ena uzdigne do dostojanstva Stvari.
rI8 G. W. F. Hegel, Lectures on the Philosophy of Religion. VoL III: The
Consummate Religion, ed. P. C. Hodgson, trans. R. F. Brown, P' C. Hodgson, ).
M. Stewart and H. S. Harris, Berkeley, University of California Press' 1985' p.207
[prim. urednika].
175
vi izbor je izbor izmedu (onoga 5to ie kasnije biti ocenjeno kao)
podleganje patoloSkim sklonostima ili usvajanje radikalnog zla, akt
samoubiladkog egoizma kojim se ,pravi mesto" za dobro, to jest,
kojim se prevaztlazi vladavina patolo$kih prirodnih instinkata pu-
tem disto negativnog gesta suspenzije Zivotnog toka. Ili, da nave-
demo Kjerkegorove reti, zlo je sdmo dobro ,,prema svom nadinu
nastanka". Ono ,,nastaje" kao radikalan poremeiaj Zivotnog toka;
razlika izmedu njih tide se disto formalnog preobraianja od natina
,,nastanka" u naiin ,,bivstvovanja".t'\e Zato,,mai koji ti je ranu na-
neo jedini moZe da je zaletl": rana se ledi kada se mesto zla ispuni
,,dobrim" sadrZajem. Dobro qua ,,maska stvari (to jest, radikalnog
zla)" (Lakan) na taj nadin postaje ontolo5ki sekundarno, kao do-
datni poku5aj obnove izgubljene ravnoteZe. Njegova krajnja para-
digma u dru5tvenoj sferi je korporativistidki poku5aj (re)konstruk-
cije dru5tva kao harmonitne, organske, neantagonistidke strukture.
Tezu prema kojoj moguinost izbora zla pripada samom poj-
mu subjektivnosti potrebno je, prema tome, radikalizovati putem
samorefleksivnog preokreta: status subjekta kao takav jeste zlo. To
jest, u meri u kojoj smo ,,ljudi", u odredenom smislu smo uvek
ve( izabrali zlo. Daleko vi5e od ove direktne reference na Hegela,
hegelijanski stav ranog Lakana potvrden je retoriikom figurom
koja ostvaruje logiku ,,negacije negacije". Lakanov odgovor na ego-
psiholoSki pojam ,,zrelosti" ega na osnovu sposobnosti da podnese
frustraciju, na primer, kaie da je ,,ego... sama suitina frustraci
je".r20 U meri u kojoj ego nastaje u procesu imaginarne identifika-
cije sa svojim dvojnikom u ogledalu, koji je u isti mah njegov ri-
rre Ovde moramo biti paZljivi da bismo izbegli zamku retroaktivne projek-
cije: Miltonov Eavo u Izgubljenom raju joi uvek nije Kantovo radikalno zlo
- on
tako izgleda jedino u romantidnom tumadenju Selija i Blejka. Kada Davo kaZe
,,Zlo, budi moje Dobro" to jo5 nije radikalno zlo, nego ostaje prosto sluiaj pogre-
Snog stavljanja zla na mesto dobra. Umesto toga, logika radikalnog zla se sastoji
upravo u suprotnom, to jest, u kazivanju ,,Dobro, budi moje Zlo"
- u ispunjava-
nju mesta Zla, mesta Stvari, traumatiinog elementa koji rerneti zatvoren krug or-
ganskog Zivota, putem nekog (sekundarnog) Dobra.
t20 Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora i jezika u psihoanalizi", Splsl, Pro-
sveta, Beograd, 1983, str. 29-30.
t76
val, njegov potencijalni paranoidni progonitelj, frustracija sa stra-
ne ogledanog dvojnika konstitutivna je za ego" Logika tog preo-
kretanja strogo je hegelovska: ono Sto se isprva pojavljuje kao spo-
lja5nja prepreka koja frustrira teZnju ega za zadovoljenjem potom
se doZivljava kao krajnja podrlka njegovog biia.r2r
Zaito se onda Kant uzdri.ava od izvodenja svih posledica teze
o radikalnom zlu? Odgovor je jasan, mada je paradoksalan: ono
Sto ga spredava jeste sama logika koja ga je prinudila da artikuliSe
pre svega tezu o radikalnom zlu, naime, logika ,,stvarne suprotno-
sti" koja, kako ukazuje Monik David-Menar [Monique David-Me-
nard], sadinjava krajnji fantazmatidni okvir Kantove misli. Ako se
moralna borba shvati kao sukob dve suprotne pozitivne sile koje
tei.e uzajamnom uni5tenju, onda za jednu od sila, na primer zla,
postaje nezamislivo ne samo da se suprotstavlja drugoj, u nastoja-
nju da je uni5ti, nego i da je potkopa iznutra, tako Sto ie na sebe
uzeti formu svoje suprotnosti. Kad god Kant dode do te mogui-
;rosti (u vezi sa ,,dijaboliinim zlom" u praktidnoj filozofiji; u vezi
sa sudenjem monarhu u udenju o zakonu), on je brzo elimini5e
kao nezamislivu, kao predmet krajnjeg uZasavanja. Taj korak se
moZe preduzeti jedino na osnovu Hegelove logike negativnog od-
nosa sa sobom.
Dijalektidko podudaranje dobra i radikalnog zla koje ie za
Kanta bilo ,,nezamislivo", dalje se moLe razjasniti upuiivanjem na
odnos izmedu lepog i uzviSenog. To 6e reii da Kant, kao 5to je
dobro poznato, lepotu shvata kao simbol dobra. Istovremeno, u
Kritici moii sudenja, istide da ono 5to je zaista uzvi5eno nije objekt
koji u nama pobuduje oseiaj uzvi5enosti, nego oseiaj moralnog
zakona, na5a natdulna priroda.r22 Treba li zbog toga lepo i uzvi5e-
r2r Lakan desto upotrebljava istu retoridku inverziju da bi razgranidio od-
nos ega prema svojim simptomima: nije dovoljno reii da ego formira svoje simp-
tome da bi odr2ao labilan balans sa silama Ida. Sam ego je, 5to se njegove suitine
tide, simptom, formativni kompromis, orude koje omogucava subjektu da reguli-
5e svoju Zelju. Drugim redima, subjekt ieli putem svojih ego-simptoma.
r22 Imanuel Kant, Kritika mo6 sudenja, prevod s nemadkog Nikola M. Po-
povit,BIGZ, Beograd, 1975, str. 151-152.
177
no naprosto shvatiti kao dva razlidita simbola dobra? Nije li, tome
nasuprot, ret o tome da taj dualizam upuiuje na izvesnu provaliju
koja mora da pripada samom moralnom zakonu? Lakan povladi li-
niju razgranidenja izmedu dva vida zakona. S jedne strane, imamo
zakon kao simbolidki ego-ideal, to jest, zakon u svojoj pomiritelj-
skoj funkciji. Zakon kao garant dru5tvenog saveza, kao posrednid-
ko Treie koje razre5ava sporove imaginarne agresivnosti. S druge
strane, postoji zakon u svojoj dimenziji superega, to jest, zakon
kao ,,iracionalni" pritisak, sila koja kai.njava, potpuno nesamerljiva
s naSom aktuelnom odgovorno5iu, agens u dijim odima smo a pri-
ori krivi i koji otelovljuje nemogui imperativ uZivanja. Ova razlika
izmedu ega i superega omoguiava nam da specifikujemo razliku u
nadinu na koji se lepo i uzvi5eno odnose prema oblasti etike. Lepo
je simbol dobra, to jest, morirlnog zakona kao pomiriteljske in-
stance koja zauzdava na5 egoizam i omoguiava harmonidnu dru-
Stvenu koegzistenciju. Dinamidko uzvi5eno, tome nasuprot
kanske erupcije, olujna mora, planinski klanci, itd.
- vul-
samom svo-
- I
jom nepogodnoiiu da simbolizuju (da simbolidki predstave) nat-
iulni moralni zakon, upuir,rju na njegor.'u dimenziju superega. Pre-
ma tome logika koja je u sludaju dinamidki uzvi5enog na delu je
sledeia: istina, moZda sam nemoian u odnosu na opake sile priro-
de, kao zrnce praSine koje vetrovi i mora bacaju tamo-amo, ali
ipak sav taj bes prirode bledi u poredenju s apsolutnim pritiskom
koji na mene w5i superego, koji me poniZava i prinudava da de-
lam suprotno mom osnovnom interesu!
(Ovde se susreiemo s osnovnim paradoksom kantovske auto-
nomije: ja sam slobodan i autonoman subjekt, liSen ograniienja
moje patolo5ke prirode upravo i onoliko koliko je moj oseiaj sa-
mopo5tovanja ugroZen poniZavajuiim pritiskom moralnog zako-
na.) Ovde je, takode, sadrZana superego dimenzija jevrejskog Boga
koga uvodi svebtenik Abner u Rasinovoj Ataliji:,,Boga se plaSim i
nidega viSe [/e crains Dieu et n'ai point d'autre craintef."lz3 Strah
r23
Citirano u lacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan III: The Psy-
choses, 1955-56, ed. Jacques-AlainMiller, trans. Russell Grigg, New York and
London, W. W. Norton, i993, p. 265 [prim. urednika].
178
od besa prirode i od bola koji mogu da mi nanesu drugi ljudi pre-
obraia se u uzviSeni mir ne samo time 5to postajem svestan nat-
tulne prirode u sebi, koja je van dohvata prirodnih sila, nego i
svojim saznanjem o tome da je pritisak moralnog zakona snaZniji
tak i od najmoinijih sila prirode.
NeizbeZan zakljudak iz svega izloi.enog sadrZan je u tome da
rrko je lepo simbol dobra, uzvi5eno je onda simbol... Ovde se vei
nameie homologija. Problem sa uzviSenim objektom (tadnije, s
objektom koji u nama pobuduje oseiaj uzvi5enog) jeste ono lto ne
uspeva kao simbol on upuduje izvan samim neuspehom svoje
-
sirnbolidke predstave. Tako, ako je lepo simbol dobra, uzvi5eno
rupuiuje na Sta? Mogui je samo jedan odgovor: na nepatoloSku,
-
ctidku, natdulnu dimenziju, sigurno, ali na tu dimenziju samo uko'
liko ona izmite domenu dobra
- ukratko: na radikalno z1o, to jest
na zlo kao etidki stav. U dana5njoj popularnoj ideologiji ovaj para-
tloks kantovskog uzvi5enog je ono 5to nam omoguiava da utvrdi-
rno korene javne fascinacije figurama kao Sto je Hanibal Lektor,
'l
ljtrcloZder, serijski ubica iz romana Toma Harisa: ono o demu ta
I
lirscinacija svedodi je duboka teLnja za lakanovskim psihoanalitita-
rcnr. To (e re(i da je Hanibal Lektor uzviSena figura u strogo kan-
tovskom smislu: odajnidki, u krajnjem neuspeo pokuSaj narodne
irnaginacije da sebi predstavi ideju lakanovskog analitidara. Odnos
rzrncdu Lektora i lakanovskog analitidara u potpunosti odgovara
otlnosu koji, prema Kantu, definiSe iskustvo ,,dinamidki uzviSe-
rrog": odnos izmedu divlje, haotidne, neukroiene i besne prirode, i
rrrrtdulne ideje uma izvan prirodnih ogranidenja. Istina, Lektorovo
r.lo on ne samo 5to ubija svoje Zrtve, nego potom jede delove
-
njihove utrobe
- napreLe do krajnjih granica naSe sposobnosti da
zrrnrislimo uZase koje moZemo da zadamo ljudima oko sebe; ipak,
i.rli i krajnji pokuiaj da sebi predstavimo Lektoror-r.r surovost ne
usl)cva da uhvati istinsku dimenziju analitidarevog akta: ostvarenja
Irt traversde du fantasme [prolaza kroz na5u osnovnu fantaziju], di-
nrc nam doslovno ,,krade jezgro naieg biia", objekt a [objet a], taj'
rro lrlago, agalma, ono 5to smatramo za najvrednije u nama, optu-
zrrjrrci ga za puki izgled. Lakan definiSe objekt akao fantazmatidnu
t79

,gradu" ,,Jastva",l24 kaoono 5to se prenosi na $' na rascep u sim-
U-oUftorn poretku, na ontoloSku prazninu koju zovemo "subjekt"'
ontolo5ku konzistentnost ,,osobe", privid punoie na5eg biia' I ono
je upravo ,grada" koju analitidar ,,guta", drobi' To ie railog za
neoJekivan ,,euharistidki" element na delu u Lakanovoj definiciji
analitiiara, naime njegove, desto ponavljane, ironidne aluzije na Haj-
degera: ,,Mange ton Daseint" [,,Pojedi svoj opstanakl"]'tzs t' tome
je
saJrZana moi fascinacije koja pripada figuri Hanibala Lektora:
sa-
onoga Sto Lakan
mim neuspehom da dostigne apsolutnu granicu
\aziva,,robl"kti',^u liSenost", on nam omoguiava da naslutimo
ideju analitidara. Tako je Lektor, u filmu Kad jaganjci utihnu, pra-
vi ljudoZder ne samo u odnosu prema svojim Zrtvama' nego i pre-
ma Klarisi Sterling: njihov odnos je parodidna imitacija analitidke
situacije, po5to u zamenu za to Sto joj pomaZe da uhvati "Bafalo
Bila" od nje traLi da na njega prenese - Sta? Upravo ono 5to paci-
jent prenosi na analitidata, jezgro svog biia, njenu osnovnu fanta-
ziju io blejanju iaganiaca)' Quid pro quo koii je Lektor predloZio
Klarisi je sledeii: ,,Pomoii iu ti, ako me pustiS da pojedem tvoj
Daseint" Inverzljaprave analitidke situacije sastoji se u dinjenici da
joj Lektor nudi nadoknadu u vidu pomoii da nade ,,Bafalo Bila".
Kao takav, on nije dovoljno surov da bi bio lakanovski analitidar,
po5to u psihoanalizi analitidaru moramo da platimo da bi nam
dopustio da mu na tacni ponudimo svoi Dasein
Ono 5to otvara prostor za tako uzvi5ene monstruozne utvare
jeste slom logike predstavljanja, to jest, radikalna nesamerljivost'
izmedu oblasti predstava i nepredstavljive Swari - koja nastaje s
Kantom. Stranice na kojima se opisuje prvi susret madam Bovari
sa svojim ljubavnikom,r26 kondenzuju ukupan problem koji' pre-
Lakan, ,,Prevrat subjekta i dijalektika Lelje u frojdovskom nesve-
"^ Z^k
snom", u Splsi, Prosveta, Beograd' 1983' str' 303'
r2s
facques Lacan, The"Seminar of Jacques Lacan
II: The Ego in, Freud's
Theory and i) the Technique of
psychoanalysii, I,Osl-55, ed. facques-A-lain Mil-
ler, trans. Silvana Tomaselli, N"* York and London' W' W' Norton' 1988' p' 205
[prim. urednika].
" tzo Cl Alain Abelhauser, ,,D'un manque 2r saisir"' Razpol' 3' 1987 '
180
rna Fukou, odreduje postkantovsku episteme XIX veka: novu kon-
liguraciju ose moii-znanja uzrokovanu nesamerljivosiu izmedu do-
stojanstva i nepredstavljive Swari. Po6to dvoje ljubavnika udu u
kodiju i kodijaiu kaZu da nasumice vozi po gradu, ne dujemo ni5ta
od onoga Sto se dogada iza paZljivo spuitenih zavesa: s paZnjom
rra detaljno podseianje kasnijeg nouveau roman, Flober se ograni-
iava na duge opise gradskih sredina kojima kodije besciljno luta-
jr,r, kamenom poplodanih ulica, lukova crkava, itd'; samo jednom
l<ratkom redenicom kai'e da se, na trenutak, iza zavese pojavila go-
la ruka. Scena je sadinjena kao da ilustruje Fukoovu tezu, iz pwe
l<rrjige njegove Istorije seksualnosti, da sam govor, tija je,,sluZbe-
na" funkcija zaklanjanje seksualnosti, doprinosi pojavljivanju nje-
gove tajne, to jest, onog (da upotrebimo psihoanalizu protiv koje
jc usmerena Fukoova teza), ,,potisnutog" sadrLaia kao udinka re-
presije.r2T Sto pisac viSe ogranidava paZnju na dosadne arhitekton-
sl<e detalje, to smo mi titaoci vi5e na muci da saznamo Sta se do-
gada u kodijama, iza zavese. |avni tuZilac upada u tu zamku na su-
tlcnju romanu Madam Bovari na kojem je citirao upravo taj odlo-
rnak kao dokaz opscenog karaktera knjige: Floberov branilac je
inrao lak posao da ukaze da u neutralnim opisima ravnih ulica i
starih kuia nema nideg opscenog - opscenost je u potpunosti
ogranidena na ditaodevu maitu (u ovom sludaju tuZiodevu), opsed-
rrutu ,,realnom stvari" iza zavese. Moida nije puka sludajnost to
ito danas taj Floberov postupak ne moie da nas ne uzdrma kao
t:rninentno filmitan: to je kao da igra na ono 5to teorija filma
oznadava kao hors-champ lizvan (vidnog) polja], ospoljavanje vizi-
yc, koja, samim svojim odsustvom organizuje ekonomiju onoga 5to
jc vidljivo: ako (kao sto je odavno dokazano klasidnim Ajzenstaj-
novim analizama) Dikens u knjiZevni diskurs uvodi korelat koji 6e
liasnije biti elementarni filmski postupak - montaZa, itd' - Flo-
bcr je otisao korak dalje ka ospoljenju koje izmide standardnoj
nrzmeni polja i protivpolja, to jest, koje mora da ostane iskljudeno,
r27 Michel Foucault, The witl to Knowledge: The History of Sexuality,Yol'
l, trans. Robert Hurley, Harmondsworth, Penguin, 1978 [prim' urednika]'
181
 da bi polje onoga Sto moZe da se predstavi odrZalo svoju konzi-
stentnost.l28
odluiujuia tadka, medutim, nije da ovu nesamerrjivost izme-
du polja predstave i seksualnosti pogre5no uzmemo u svrhu cen_
zure opisa seksualnosti u prethodnim epohama. Da je Madam Bo_
vari blIa napisana vek ranije, detalji seksualne aktivnosti bi, zasi-
gurno, takode ostali nepomenuti, a ono Sto bismo dobili, po5to bi
dvoje ljubavnika u5li u odvojen prostor kotija, bilo bi prosto, u vi_
du kratke redenice kao: ,,Konadno sami i skriveni iza zivesa kodija,
Ljubavnici su bili u prilici da nagrade svoje strasti". Dugi opisi
uli-
ca i zgrada nikako ne bi doili u obzir; bili bi ocenjeni kao posve
nefunkcionalni, po5to u tom pretkantovskom svetu predstava nije
bila moguia radikalna tenzrja izmedu predstavljentg sadrzaja i
traumatidne stvari iza zavese. u svetlu ovoga, moguie je predloZiti
jednu od moguiih definicija ,,realizma": naivno u".o,rurr]" d,a
iza
zavese predstava, stvarno postoji neka puna, supstancijalna
real_
nost (u sludaju Madam Bovari, realnost seksualnog vi5ka).
,,post_
realizam" podinje kada nastane sumnja u tu realnost
,,iza zavese,,,
to jest, kada se javi slutnja da sam gest skrivanja stvara ono sto to-
boZe skriva.
Primer takve ,,postrealistidke" igre imamo, naravno, u slika-
ma Rene Magrita [Ren6 Magritte]. Njegova ozlogla5ena slika Cegi
n'est pas une pipe danas je stvar op5te kulture: crteZ iesme
s natpi_
som ispod: ,,Ovo nije desma". Uzimajuii za polaziSte paradoks
imlikovan ovom slikom, Midel Fuko je napisao proniclji*r knjizi-
cu istog naslova.r2e Ipak, moZda je za uspostavljanje osnovne ma-
trice koja stvara neobidan efekat koji pripada Magritovom deru
Lq
lunette d'approche [Ltpa], iz t963, njegova druga slika na kojoj
vi_
128 Mozemo
da zamisrimo kako bi filmska verzlja ove scene mogia da se
kombinuje s kontrapunktnim koriitenjem zrrrka: kamera bi pokazivala"koiiiu
u r30 Isti paradoks nalazi se u naudno-fantastidnom
kretanju praznim ulicama, stare trgove i crkve, dok bi zvuk ;;;;
solutnu blizinu stvari i da upuiuje na ono sto se u koiiji dog#a:
il;;;i;p
a"ii""j. i
stenjanje koji svedode o snazi seksualnog spoja. ""
ff Michel Foucault, This is Not a pipe, trans. lames Harkneds, Berke_
ley, University of California press, 1973, pp. l:_f S.
182
climo poluotvoren prozor i kroz okno vidimo spoljadnju realnost
(plavo nebo s ne5to razbacanih belih oblaka). Ipak kroz uzak otvor
mimo okna, koji nam omoguiava direktan pristup realnosti, ne vi-
climo ni5ta izuzev neopisive crne mase. Prevod slike na lakanovski
jezik tete sam od sebe: okvir prozorskog okna je okvir fantazije
hoja dini realnost, dok kroz pukotinu stidemo uvid u ,,nemoguie"
ILealno, stvar-po-sebi. 130
Ta slika izraLava elementarnu matricu magriteanskog para-
cloksa putem prlkaza,,kantovskog" rascepa izmedu (simbolizova-
ne, kategorisane, transcendentalno kostituisane) realnosti i prazni-
ne stvari-po-sebi, Realnog, koje zeva usred realnosti i na nju pre-
nosi fantazmatidan karakter. Prva varijacija koja se iz te matrice
rnoZe izvesti je prisustvo donekle stranog, nekonzistentnog ele-
rnenta koji je ,,tud" prikazanoj realnosti, to jest, koji u njoj nesum-
njivo ima svoje mesto, mada se u nju ne ,,uklapa": ogromna stena
koja pluta u vazduhu blizu oblaka, kao svog teSkog protivtega,
svog dvojnika, t La Bataille de I'Argonne fArgonska bitkq] (t959),
ili neprirodno veliki cvet koji ispunjava celu sobu u Tombeau des
lutteurs fGrob ratnika) (1960). Taj strani element ,,izvan veze"
upravo je objekt fantazije koji ispunjava tamu realnosti koju opa-
lermo u pukotini otvorenog prozora u La lunette d'approche. Efe-
kat neobja5njivosti dak je jadi kada se ,,isti" objekt udvostrudi, kao
tr Les deux mystires [Dve tajne], kasnijoj varijaciji (1966) duvene
Cegi n'est pas une pipe: tesma i natpis ispod nje ,,Cegi n'est pas
r"rne pipe" prikazani su kao crteLi na tabli; ipak, s leve strane table,
utvara druge ogromne i masivne desme slobodno pluta u nespeci-
fikovanom prostoru. Naslov ove slike mogao je takode da bude
,,eesma je desma", jer Sta je to ako ne savr5ena ilustracija hegelov-
ske teze o tautologiji kao krajnjoj protivrednosti: podudaranja iz-
romanu Roberta Hajnlaj-
rra [Robert Heinlein] '[he Unpleasant Profession of lonathan Hoag posle orvara-
nja prozora, realnost koja se pre mogla videti kroz okno, nestaje i sve ito vidimo
je gust,._neproziran mulj realnog; za detaljnije lakanovsko ditanje ove scene, vid.
Slavoj ZiZek, Looking Awry: An Introduction to /acques Lacan through popular
OLtlture, Cambridge, MA, MIT Press, 1991, pp. 13-i5.
183
medu desme sme5tene u jasno definisanoj simbolidkoj realnosti i
njenog fantazmatidnog, dudesno zasendenog dvojnika. Natpis is-
pod iesrne na tabli svedodi o dinjenici da je rascep izmedu dve ie-
sme, one koja dini deo realnosti i desme kao realne, to jest kao
fantazmatidne utvare, proistiie iz intervencije simbolidkog poretka:
nastanak simbolidkog poretka cepa realnost na nju samu i enigma-
tidni viSak realnog, pri demu svaka strana ,,derealizuje" onu drugu.
(Ova slika u verziji braie Marks bila bi otprilike ovakva, ,,Ovo iz-
gleda kao desma i radi kao desma, ali to ne bi trebalo da vas pre-
vari - to je desmal"l3r). Prisustvo masivne desme koja lebdi, na-
ravno, iini da prikazana desma bude ,,samo slika", a ipak, istovre-
meno, lebdeta desma se suprotstavlja ,,odomaienoj" simbolidkoj
realnosti desme na tabli i kao takva stide karakter fantomskog
,,nadrealnog" prisustva, nalik pojavi ,,realne" Lore u istoimenom
filmu Ota Premingera: policijski detektiv (Dana Endrjuz) pada u
san motreii portret navodno mrtve Lore; poSto se probudi pored
portreta zatide ,,stvarnu" Loru, Livu i zdravu. Ovo njeno prisustvo
istiie dinjenicu da je portret puka ,,imitacija"; s druge strane, sama
,,stvarna" Lora se pojavljuje kao nesimbolizovan fantazmatidni vi-
5ak, duh
- kao natpis ,,To nije Lora". Donekle homologan efekat
realnosti imamo na poietku filma Serda Leonea BiIo jednom u
Americi: telefon beskrajno zvoni; kada, konadno, ruka podigne
sluSaiicu zvonjava se nastada. Prvi zvuk pripada ,,realnosti", dok
drugi zvuk dak i poito je slu5alica podignuta dolazi iz nespecifiko-
vane praznine realnog.l32
I31 U filmu braie Marks imamo tri varijacije ovog paradoksa identiteta, to-
jest, neobjainjivog odnosa izmedu egzistencije i atributa: (t) Gruio Marks, poSto
se upoznao sa strancem: ,,Recite, podseiate me na Emanuela Ravelija." ,,Ali, ia je-
sam Emanuel Raveli." ,,Onda nije ni iudo Sto lidite na njega!"; (2) Grudo, dok
brani klijenta u sudnici: ,,Ovaj dovek liii na idiota i radi kao idiot, a ipak, sve to
ne bi trebalo da vas prevari
- on je idiot!" (3) Grudo, dok pozdravlja damu:
na vama podseia me na vas, va5 nos, vaSe oii, vaie usne, vade ruke
,,Sve
sve izuzev
- umatiian da, konadno, spavad beZi u realnost
vasl"
r32 U ovoj
sceni imamo vrstu refleksivnog dupliranja spoljnjeg stimulusa
(zvuka, organske potrebe, itd.) koje inicira rad sn,r: neko sanja san koji integri5e
taj element da bi produZio sa spavanjem, a ipak sadrZaj koji se sanja je toliko tra-
184
Ovo razdvajanje izmedu simbolizovane realnosti i viSka real-
nog, medutim, izrai.ava samo najosnovniju matricu natina na koji
su isprepleteni simbolidko i realno: dalji dijalektidki ,,okret zavrt-
nja" uveo je Frojd onim Sto je nazvao Vorstellungs-Reprdsentanz
[predstavljanje predstavA], Sto oznadava simbolidku predstavu iz-
vorno izgubljene, iskljudene (primordijaljno,,potisnute") predsta-
ve. Paradoks koji pripada ovoj Vorstellungs-Reprdsentanz izvrsno
je predstavljen u Magritovoj Personnage marchant vers l'horizon
[Prilika korata ka horizontu] (1928-29): s portretom uobidajeno
postarijeg gospodina s polucilindrom, posmatranog s leda, sme5te-
nog u blizini pet tmurnih, bezobliinih grudvica s kurziviranim
natpisima ,,nrtrage", ,,cheval", ,,fusil" [oblak; konj; puika], itd. Ovde
su redi oznake predstava koje stoje u ime odsutnih stvari. Fuko je
sasvim u pravu kada zapai.a da ova slika funkcioniSe kao preokre-
nut rebus: u rebusu, slikovni prikazi stvari zastupaju redi koje
oznadavaju stvari, dok u ovom sluiaju same redi ispunjavaju pra-
zninu usled odsustva stvari. Mogli bismo do u beskraj da nastavi-
'mo
s varijacijama generisanim na osnovu elementarne matrice
(podsetimo se slike Pada veie, na primer, na kojoj vede doslovno
ispada l<roz prazor i razblja okno 5to je sludaj realizovane me-
-
tafore, to jest, provale simbolidkog u realno). Ipak je dovoljno tvr-
diti kako iza svih ovih paradoksa moZe da se otkrije ista matrica,
isti osnovni prorez dija priroda je u krajnjem kantovska: realnost
nikada nije data u celini, uvek postoji praznina koja zeva u nje-
nom srediStu, ispunjena monstruoznim utvarama.
Neprozirna tama koja se nazire kroz pukotinu poluotvorenog
prozora na taj nadin otvara prostor dudesnih utvara Drugog koji
prethodi Drugom,,normalne" intersubjektivnosti. Podsetimo se
ovde detalja iz Hidkokove Frenzi, koji svedodi o njegovoj genijal-
nosti. U sceni koja dovodi do drugog ubistva, mlada devojka Babs,
i budi se. Zvonlava telefona dok
spavamo predstavlja takav stimulus par excellence; njeno trajanje dak i po5to u re-
alnosti prestane njeno emitovanje primer je onoga Sto Lakan zove nepopu5tanje
realnosti.
185
Zrtva, koja radi u pabu Konvent Gardena, napu5ta posao posle
svade sa Sefom i izlazi na budnu ulicu. Na trenutak ulidna buka se
ne duje (na potpuno ,,nerealistidan" nadin) dok joj se kamera pri-
bllLava radi krupnog plana, a misterioznu tiSinu prekida izvanre-
dan glas, koji dolazi iz neposredne blizine, kao da dolazi iza nie, a
istovremeno i iz nje, mu5ki glas koji pita: ,,Treba li vam sme5taj?"
Babs se okreie i gleda unazad. Iza sebe ugleda starog poznanika za
koga ne zna da je ,,ubica sa kravatom"' Posle nekoliko sekundi,
magija ponorro nestaje i opet dujemo neometano tkanje ,,stvarno-
sti"; ulidne pijace u trci sa Zivotom. Glas koji se javlja na osnovu
suspenzije realnosti nije niSta drugo do objekt malog a, a figuru
koja se pojavljuje iza Babs gledalac doZivljava kao dodatak tom
glasu, a koja otjelovljuje malo a, a istovremeno tudno Povezanu s
Babsinim telom, kao njegovim senovitim ispupdenjem (slidno dud-
nom dvostrukom telu Leonardove Mqdone, koje analizuje Frojd,
ili telu vode pokreta otpora na Marsu u Totalnom opozivu, s para-
zitskim ispupdenjem na stomaku druge osobe). Lako bismo mogli
da napravimo listu homolognih efekata. Na primer, u jednoj od
glavnih scena u Kad jaganjci utihnu Klarisa i Hektor zaluzima|u
iste pozicije u toku razgovora pred Lektorovom ielijom: u pozadi-
ni krupnog plana dok Klarisa gleda u kameru, u delu staklenog zi-
da iza nje pojavljuje se refleks Hektorove glave - mimo nje -
kao njen zatamnjeni dvojnik, istovremeno i manje i viSe realan od
nje. Vrhunac tog efekta, medutim, imamo u jednom od naitajan-
stvenijih Hidkokovih kadrova u Vrtoglavicl, kada Skoti viri prema
Madlen l<roz prorez poluotvorenih vrata prodavnice cveia. Ma-
dlen za trenutak zapai,a svoj lik u ogledalu pored wata, tako da je
slika vertikalno podeljena: na levoj strani je njen lik u ogledalu,
dok je na desnoj strani njen lik iskrivljen nizom vertikalnih linija
(vrata); u vertikalnoj tamnoj traci (procepu poluotvorenih wata)
vidimo fragmentarno Skotija, njegov pogled koji je usmere+ na
,,original" tlji odraz imamo s leve strane. Ovaj jedinstven kadar
poseduje istinski ,,magritovski" kvalitet. Mada je Skoti, 5to se tide
rasporeda prostora, ,,u realnosti", dok od Madlen vidimo samo
186
njen odraz u ogledalu, efekat kadra je potpuno suprotan: Madlen
se opaZa kao deo realnosti a Skoti kao fantomsko ispupdenje koje
se (poput legendarnog patuljka u Grimovoi Snelani), krlje iza
ogledala. Kadar je magritovski u vrlo preciznom smislu: kepecoliki
privid Skotija viri iz neprozirne tame koja zeva u procepu poluo-
tvorenog prostora na La lunette d'approche (ogledalo u Vrtoglavici,
naravno, odgovara oknu Magritove slike). U oba slutaja, uokviren
prostor ogledane realnosti zaklonjen je s vertikalnim crnim proce-
pom.t" Kao Sto ka2e Kant, nema pozitivnog znanja o stvari-po-se-
bi, samo je moguie oznaditi njeno mesto, zapraviti ,,prostor za
nju". To Magrit radi na sasvim doslovnom nivou: procepu poluo-
tvorenih vrata, njegova neprozirna tama, predstavlja prostor za
Stvar. I time 5to pogled srne$ta u taj procep, Hidkok dopunjuje
Magrita na hegelovsko-lakanovski nadin: Stvar-po-sebi izvan poja-
va u krajnjem je sam pogled, kao 5to kaZe Lakan u XI seminaru.tta
U bajrojtskoj produkciji Tristana i lzolde, Zan-Pol Ponel me-
nja originalan Vagnerov plan, tako Sto sve Sto prati Tristanor.'u
- dolazak Izolde i kralja Marka, Izoldina smrt - kao
smrt Trista-
nov smrtni delirijum: poslednje pojavljivanje Izolde postavljeno je
tako da ona, zbunjujuie osvetljena, buja iza njega dok Tristan zuri
prema nama gledaocima, koji mogu da vide njegovog uzvi5enog
dvojnika, izraslinu njegovog smrtnog uZivanja. Na isti nadin Berg-
man u earobnojfruli desto kadrira Paminu i Monostata: Pamina u
krupnom kadru zuri u kameru, dok se Monostat pojavljuje iza nje
kao njen zasendeni dvojnik, kao da pripada razliditom nivou real-
nosti (osvetljen kontrastnom,,,neprirodno" tamnom ljubidastom
bojom), pogleda takode uprtog u kameru. Taj raspored, u kojem
subjekt i njegov zatamnjeni strani dvojnik gledaju u zajednidku
treiu tadku (materijalizovanu u nama, gledaocima), istide odnos
subjekta i drugosti koji prethodi intersubjektivnosti. To polje in-
r33 Sliaan kadar nalazi se
u filmu Frica Langa Blue Gardenia, kad En Bak-
ster viri kroz
procep poluotvorenih vrata.
rra facques Lacan, XI Seminar: eetiri temeljna pojma psihoanalize, 1964,
prir. |acques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 81 i dalje.
t87
tersubjektivnosti u kojem subjekti, sa zajednidkom realnoiiu, ,,jed-
ni druge gledaju u odi", podriava odinska metafora, dok referenca
na odsutnu treiu tadku, koja privladi dva pogleda, menja status
jednog od dva partnera onoga u pozadini
vljenje realnosti uZivanja.
- - u uzvi5eno otelo-
Ono Sto sve ove scene imaju zajednidko sa stanoviSta film-
skog postupka je &rst formalni korelat u preokretanju intersu-
bjektivnosti licem-u-lice u odnos subjekta prema svom zatamnje-
nom dvojniku koji se iza njega pojavljuje kao uzviSeni produZetak:
kondenzacija polja i protivpolja u jednom kadru. Ovde imamo vr-
stu paradoksalne komunikacije: ne ,,direktne" komunikacije su-
bjekta s bliZnjim u odnosu prema njemu, nego komunikaciju s iz-
raslinom iza njega, posredovanu treiim pogledom, kao da se pro-
tivpolje ogleda u samom polju. Taj treii pogled na scenu prenosi
svoju hipnotiiku dimenziju: subjekt je oiaran pogledom koji vidi
,,ono Sta je u osobi viSe od nje same". Zar analititka situacija po
sebi
- odnos izmedu analititara i pacijenta - u krajnjem takode
ne oznadava vrstu povratka tog preintersubjektivnog odnosa su-
bjekta (analizovanog) prema njegovom zatamnjenom drugom, pre-
ma ospoljenom objektu u sebi? Nije li u tome sva poenta prostor-
nog rasporeda: posle takozvanih preliminarnih susreta, to jest, po-
detkom pune analize, analitidar i pacijent se rle motre licem u lice,
nego analitidar sedi iza pacljenta koji, opruZen na divanu, zuri u
prazninu pred sobom? Zar se tim rasporedom analitidar ne posta-
vlja kao pacijentov objekt a, dakle ne kao njegov dijaloSki partner,
nego kao drugi subjekt?
Na ovom mestu potrebno je da se vratimo Kantu: on je u
svojoj filozofiji taj prorez, prostor u kome mogu da se pojhve tako
monstruozne utvare, otvorio razlikom izmedu negativnih i neod-
redenih sudova. O tome dovoljno govori sam primer koji Kant
navodi da bi ilustrovao tu razliku: pozitivan sud je onaj kojim se
(logitkom) subjektu pripisuje predikat ,,Du5a je smrtna", dok je
-
negativan sud onaj kojim se predikat subjektu osporava
- ,,DuSa
nije smrtna", a neodreden sud je onaj kojim se umesto negacije
188
predikata (na primer, kopula kojom se subjektu ne5to pripisuje),
tvrdimo izvesni ne-predikat ,,Du5a je ne-smrtna".13s (Na ne-
razlika
- stvar
je razmaka: ,,Die Seele ist nicht
madkom takode, ova
sterbliche", versus,,Dle Seele ist nichsterbliche"'. Kant zagonetno ne
koristi standardno,,unsterbliche" [besmrtna].)
S tim u vezi, Kant u drugom izdanju Kritike iistog uma uvodi
razliku izmedu pozitivnih i negativnih znatenja,,noumena": u po-
zitirmom znaienju ,,noumenon" je ,,objekt natdulnog opaZaja", dok
je u negativnom znaienju, ,,stvar u meri u kojoj nije objekt naSeg
dulnog opai,aja".tx Ovde ne bi trebalo da nas zavede gramatiiki
oblik: pozitivno znaienje se izraLava negativnim sudom, a negativ-
no neodredenim sudom. Drugim redima, kada Stvar odredimo
kao ,,predmet natdulnog opaLaja", time neposredno negiramo po-
zitivan sud kojim se stvar odreduje kao ,,objekt dulnog opai.aja":
pritom se opaZaj prihvata kao nesporna osnova ili rod; u svetlu
ovoga, suprotstavljaju se dve vrste, dulnog i natdulnog opai.aja.
Negativan sud na taj nadin nije samo ograniden; on, takode, raz-
granidava domen izvan fenomena gde sme5ta Stvar
- domen nat-
iulnog opai.aja dok je Stvar, u sluiaju negativnog odredenja, is-
-
kljudena iz domena tulnih opaLaja, a da pritom implicitno nije
shva6ena kao objekt natdulnog opaLaja; ostavljajuii otvorenim po-
zitivan status Stvari, negativno odredenje potkopava sam rod koji
je zajednidki pripisivanju i odricanju predikata.
U tome se sastoji razlika izmedu ,,nije smrtan" i ,j" ne-smr-
tan": u prvom sludaju imamo prostu negaciju, dok u drugom ima-
mo pripisivanj e ne-predikata. ledina,,legitimna" defi nicija noume-
na je ta da on,,nije objekt dulnog opa|aja", Sto je potpuno nega-
tivna definicija koja ga iskljuiuje iz domena fenomena; sud je
,,neodreden" po5to takoreii ne implikuje nikakav zakljudak, kao
da je noumen lociran u neodredenom prostoru koji preostaje iz-
van domena fenomena. Ono Sto Kant naziva,,transcendentalnim
prividom", u krajnjem se sastoji od (pogre5nog) razumevanja ne-
r35 Imanuel Kant, Kritika iistog uma, BIGZ, Beograd, 1976, str. 85-6,
t36 lbidem, str. 197.
t89
odredenog suda kao negativnog suda: kada noumen shvatimo kao
,,objekt natdulnog opai.aja", subjekt tog suda ostaje isti (kao ',objekt
opai.aja"); menja se jedino karakter tog opaLaia (natdulni umesto
dulnog), tako da se jo5 uvek odrLava minimalna ,,samerljivost" iz-
medu subjekta i predikata (to jest, u ovom sludaju, izmedu nou-
mena i fenomena i njihovih fenomenoloSkih odredenja).
Ovde bi hegelijanski dodatak Kantu bio sadrZan u tome da
ogranidenje treba shvatiti kao da prethodi onome Sto leZi ',s onu
stranu", tako da sam Kantov pojam stvari-po-sebi u krajnjem po-
staje suvi5e ,,postvaren". Hegelova podcija u vezi s tim pitanjem je
suptilna: kada tvrdi da natiulnd jeste ,,pojava qua pojava" onda to
znadi da upravo stvar-po-sebi predstavlj a ograniienje fenomena
kao takvog.,,Natdulni objekti (objekti natdulnog opai'aja)" pripa-
daju himeridnom ,,naopakom svetu". Oni nisu ni5ta do izokrenuta
predstava, projekcija, samog sadrZaja dulnih opai'aja u obliku dru-
gog, nataulnog opaZaja. Ili, da se podsetimo Marksove ironidne
kritike Prudona u Bedi filozofije: ,,Umesto obidnog pojedinca sa
svojim obidnim nadinom govora, nelnanlo ni5ta drugo do sam taj
obidan nadin bez pojedinca.DrrT (Dvostruka ironija s tim u vezi,
- kada nastojimo da shvatimo te granidne fenomene koji dovode u
nararrno, sadrZana je u tome da je Marks ove redove pisao da bi s
porugom odbacio Prudonov hegelijanizam, to jest, njegov poku-
Saj da ekonomskoj teoriji dA oblik spekulativne dijalektike!) To je
ono na Sta se odnosi himera ,,natdulnog opaLaja": umesto obidnih
objekata dulnih opaLaja, uzimamo iste te objekte opaZaja, samo
bez njihovog dulnog karaktera.
Ta suptilna razlika izmedu negativnih i neodredenih sudqva
na delu je u izvesnom obliku duhovitosti u kojem drugi deo negi-
ranjem predikata ne izokreie neposredno prvi deo, nego ga, ume-
sto toga, ponavlja preme5tanjem negacije na subjekt. Sud: ,,On je
dovek pun idiotskih odlika", na primer, moZe se negirati na stan-
dardan nadin ogledala, to jest, zameniti svojom suprotno56u, ,,On
je dovek bez idiotskih odlika"; ipak, negacija moZe da ima oblik:
r37 Karl Marks, Bedaflozofiie, MED,7, Prosveta, Beograd, 1974' str. 108-
109.
r90
,,On je mnoitvo idiotskih odlika, a nije pojedinac". Ovo premeSta-
nje negacije s predikata na subjekt obezbeduje logidku matricu
onoga 5to je desto nepredviden rezultat na5ih pedago5kih nastoja-
nja da udenika oslobodimo sputanosti predrasuda i kli5ea; niko ne
moLe da se izrazi na relaksiran, nesputan nadin, mimo skupa au-
tomatizovanih (novih) kli5ea, mimo kojih viSe nemamo oseiaj pri-
sustva ,,realne osobe". Podsetimo se uobidajenog ishoda psiholo5ke
veZbe s ciljem oslobadanja pojedinca od ogranidenja svakodnev-
nog okvira miSljenja radi ispoljavanja ,,istinskog sopstva", auten-
tiinih kreativnih sposobnosti (transcendentalna meditacija, itd.):
kada se oslobode kli$ea koji su bili u stanju da odrLe dijalektiiki
napon izmedu njih i ,,lidnosti", na scenu su stupali novi kli5ei koji
ukidaju samu ,,,dubinu" lidnosti. Ukratko, postajali su pravi mon-
strumi, sludajevi ,,Zivih mrtvaca". Samjuel Goldvin, stari holivud-
ski mogul, bio je u pravu: ono 5to nam je potebno su novi, origi-
nalni kli5ei.
Pominjanje ,,Zive smrti" na ovom mestu nije sludajno: u na-
iem obiinom jeziku, neodredenim sudovima pribegavamo upravo
pitanje uspostavljene razlike kao Sto je ona izmedu Zivog i mrtvog.
tJ tekstovima masovne kulture, na dudna bica, koja nisu ni Liva ni
rnrtva, ,,Zivi mrtvaci" (vampiri, itd.), upuiuje se kao na ,,nemrtva":
iako nisu mrtva, odito nisu ni Liva, poput obidnih smrtnika. Sud:
,,On je nemrtav" je zato neodreden-ogranidavajuii sud u preci-
znom smislu disto negativnog gesta iskljudenja vampira iz domena
rrrrtvih, ne smeitajuti ih iz tog razloga u domen Zivih (kao u slu-
irrju proste negacije: ,,On nije mrtav"). einjenica da se vampiri i
ostali ,,Zivi mrtvaci" desto pominju kao ,,stvari" uzete u svom pu-
rrom kantovskom znadenju: vampir je stvar koja izgleda i dela kao
rni, ir ipak nije jedan od nas. Ukratko, razlika izmedu vampira i Zi-
vog doveka je razlika izmedu neodredenog i negativnog suda: mr-
tva <rsoba gubi predikate Livog biia, a ipak ostaje ista osoba. A ne-
rrrtvir, tome nasuprot, zadrLava sve predikate Zivog bi6a, a da sa-
191
ma nije Zivo bi6e. Kao u gore pomenutom Marksovom zapaLanju,
s vampirom imamo ,,taj obidan nadin
- samo bez pojedinca".
Ovaj posredni prostor nepredstavljive Stvari, ispunjenog ,,ne-
mrtvim", jeste ono Sto je Lakan imao na umu kada je govorio o
,,1'entre-deux-morts" [ono-izmedu-dve-smrti].r38 Da bismo preci-
znije ograniiili konture tog dudnog prostora, uzmimo kao polazi-
Ste novu knjigu o Lakanu Ridarda Butbija [Richard Boothby] De-
ath and Desire lMrtvac i ielja).t3e Osnovna autorova teza je, mada
u krajnjem pogre5na, vrlo konsekventna i u isti mah duboko zado-
voljavajuia u smislu ispunjavanja zahteva simetrije: kao da obez-
beduje elemente mozaika koji nedostaju. Trijada imaginarno-real-
no-simbolidko sadrZi osnovne koordinate lakanovskog teorijskog
prostora. Ali, te tri dimenzije nikada ne mogu da se shvate isto-
vremeno, u distoj sinhronosti. Uvek smo prinudeni da biramo iz-
medu dve od njih (kao u sludaju Kjerkegorove trijade estetid-
ko-etidko-religiozno): simbolidko versus imaginarno, realno versus
simbolidko. Do sada preovladujuia tumadenja Lakana akcenat za-
pravo stavljaju na te ose: simbolizacija (simbolidka realizacija) na-
suprot imaginarnog samoobmanjivanja kod Lakana pedesetih go-
dina XX veka; traumatidan susret s Realnim kao tadkom na kojoj
simbolizacija kod poznog Lakana ne uspeva.,Kao kljud za ukupnu
Lakanovu teorijsku zamisao Butbi nudi treiu, do sada joi neisko-
ri5ienu osu: imaginarno versus realno. To ie reii da, po njegovom
mi5ljenju, teorija stadijuma ogledala nije samo hronoloiki prvi La-
kanov prilog psihoanalizi nego takode oznatava i izvornu dinjeni-
cu kojom se definiSe status doveka. Otudenje i odraz u ogledalu
usled prevremenog rodenja i dovekove bespomoinosti u prviin go-
dinama Livota, ta fiksacija zalik, prekida gipki Zivotni tok, uvode-
njem nesvodljivog biance, jaza, kojim se imaginarni ego nepo-
kretni odraz u ogledalu, poput zakodene filmske slike
- zauvek
- kanova teorijska zamisao na kraju svedena na suprotnost izmedu
r38
]acques Lacan, The Seminar of lacques Lacan VII: The Ethics of Psycho-
analysis, 1959-60, ed. jacques-Alain Miller, trans. Dennis Porter, London and
New York, Routledge, 1992, pp. 270-83 [prim. urednika].
r3e Ilichard Boothby, Death and Desire: Psychoanalytic Theory in Lacan's
Return to Freud, New York and London, Routledge, 1991.
t92
odvaja od polimorfne, haotidne mladice telesnih nagona, realnog
ida. 7z te perspektive, simbolidko ima striktno sekundarnu prirodu
u odnosu na izvornu tenziju izmedu imaginarnog i realnog: njego-
vo mesto je praznina otvorena iskljuiivanjem polimorfnog bogat-
stva telesnih nagona. Simbolizacija oznaiava nastojanje subjekta,
uvek fragmentarno i osudeno na neuspeh, da, pomoiu simbolidkih
predstavnika, na svetlo dana iznese Realno telesnih nagona koje je
iskljudeno putem imaginarne identifikacij e; zato to jeste jedna vr-
sta formativnog kompromisa na osno','u kog subjekt integrile frag-
mente ostrakizovanog Realnog. U tom smislu, Butbi tumadi nagon
smrti kao obnovu onoga Sto biva ostrakizovano kada se ego kon-
stituiSe putem imaginarne identifikacije; povratak polimorfnih im-
pulsa ego doLivljava kao smrtnu pretnju, poito to ukljuduje razla-
ganje imaginarnog identiteta. PoniSteno realnd na taj nadin se vra-
ia na dva nadina: bilo u vidu divljeg, destruktivnog, nesimbolizo-
vanog besa, ili u formi simbolidke meditacije, to jest, ,,ukinute"
[aufgehoben] u simbolidkom medijumu. Elegancija Butbijeve teze
sadrZana je u tome 5to nagon smrti tumaii kao samu suprotnost:
kao povratak Zivotne sile, njenog dela koji je bio iskljuden nameta-
njem okamenjene maske ega. Ono 5to se u nagonu smrti obnavlja
u krajnjem ieste sam Zivot, a dinjenica da ego to opai.a kao smrtnu
pretnju upravo potvrduje njegov pervertiran,,represivan" karakter.
,,Nagon smrti" ukazuje da se sam Zivot buni protiv egoa: pravi
predstavnik smrti je sam ego kao okamenjen lik koji prekida tok
Zivota. Butbi, takode, u svetlu ovoga reinterpretira Lakanovu razli,
ku izmedu dve smrti: prve smrti kao smrti ega, to jest razgradnje
imaginarne identifikacije, i druge smrti koja oznatava prekid sa-
mog presimbolidkog Zivotnog toka. Ovde, medutim, s tom inaie
po drugim pitanjima jednostavnom i elegantnom konstrukcijom,
tek podinje problem: cena koja za to mora da se plati je da je La-
izvorne polimorfne Zivotne sile i njene kasnije koagulacije, koja se
stavlja u Prokrustovu postelju likova suprotnosti koji karakteriSu
oblast Lebensphilosophie lfilozofije iivota]. Iz tog razloga, u Butbi-
jevoj Semi nema mesta za osnovni Lakanov uvid prema kojem
193
simbolidki poredak ,,simbolizuje smrt" u preciznom smislu ,,umrt-
vljivanja" Realnog u telu, njegovog podredivanja stranom automa-
tizmu, remeienja ,,prirodnog" instinktivnog ritma, dime se proiz-
vodi viSak Lelje, lo jest Zelja kao viSak: sama simbolidna ma5ina
koja ,,umrtvljuje" Zivo telo istim nadinom proizvodi suprotnost,
besmrtnu Zelju, realno ,,distog Zivota" koji izmide simbolizaciji. Da
bismo tu taiku razjasnili, podsetimo se primera koji, u prvi mah,
moZe da izgleda kao da pofvrduje Butbijevu tezu: Vagnerove ope-
re Tristan i lzolda. Od dega se tadno sastoji uticaj ljubavnog napit-
ka na (buduie) ljubavnike, koji je donela Izoldina verna drugarica
Brangena?
Vagner nikada nije hteo da sugeri5e da je ljubav Tristana i
Izolde fizidka posledica ljubavnog napitka, nego samo to da se par,
po5to je popio ono za Sta je zamiSljao da je gutljaj Smrti i verujuti
da poslednji put gledaju zemlju, more i nebo, osetio slobodu da pri-
zna, kada je napitak poieo da deluje, ljubav koju su dugo pre toga
osedali, ali je i skrivali jedno od drugog, a gotovo i od sebe samih.raO
Poenta je, prema tome, da se Tristan i
Izolda, posle ispijanja
napitka, nalaze u domenu ,,izmedu dve smrti", Zivi a ipak oslobo-
deni svih simbolidkih veza. U tom domenu, oni su u stanju da pri-
znaju svoju ljubav. Drugim redima, ,,magidni uticaj" napitka je na-
prosto u tome da suspenduje ,,velikog Drugog", simbolidku real-
nost druitvenih obaveza (podasti, zaklewi). Zar to nije u punom
skladu s Butbijevom tezom o domenu ,,izmedu dve smrti", kao
prostoru gde je obezwedena imaginarna identifikacija skupa sa
simbolidkim identitetima koji su s njom u vezi, tako da iskljudeno
Realno (dist Zivotni nagon) moZe da izbije svom svojom snagom,
mada u vidu suprotnog, nagona smrti? Prema samom Vagneru,
strast Tristana i Izolde izraLava deZnju za ,,vetnim mirom" smrti.
Zamka koju je ovde potrebno izbeii, medutim, sastoji se u shvata-
nju tog iistog Zivotnog nagona kao supstancijalne stvari koja po-
stoji pre nego biva uhvaiena u simbolidku mreZu: ta ,,optidka ilu-
rao Ernest Newman, Wagner Nrglrfs, London, Bodley Head, 1988, p. 22I.
194
zija" onemoguiava zapaLanje da sAmo posredovanje simbolidkog
poretka preobraia organski ,,instinkt" u nesumnjiw deZnju koja
utehu moZe da nade jedino u smrti. Drugim redima, nije li taj ,,ai-
sti Zivot" izvan smrti, ta ieLnja za bogatstvom izvan kruga nastaja-
nja i propadanja, proizvod simbolizacije, tako da ona sama rada vi-
5ak koji joj izmide? Shvatajuii simbolidki poredak kao instancu
koja ispunjava jaz izmedu imaginarnog i realnog, otvoren putem
ogledalne identifikacije, Butbi izbegava njen konstitutivni para-
doks: sAmo simbolidko otvara ranu dije izledenje obeiava. Umesto
detaljnije teorijske elaboracije, na ovoj tatki ie biti primerenije da
odnosu Lakana i Hajdegera pristupimo na nov nadin. Lakan se to-
kom pedesetih godina trudio da ,,nagon smrti" iita u svetlu Haj-
degerovog ,,bivstvovanja-ka-smrti" fSein zum Tode), pri demu je
smrt shvatao kao inherentnu i krajnju granicu simbolizacije koja
obezbeduje njen neukidivo temporalan karakter. Pomeranjem ak-
centa ka Realnom, od 60-ih naovamo, medutim, ono Sto postoji u
domenu ,,izmedu dve smrti", pre je ,,nesmrtna" lamela, neuniStiv-
-besmrtni Zivot, 5to predstavlja krajnji objekt uZasa. Lakan konture
tog ,,nemrtvog" objekta ocrtava pri kraju XV glave XI seminara,
gde predlaZe sopstveni mit, konstruisan na modelu Aristofanove
fabule iz Platonove Gozbe, mil o I'hommelette [mali Zensko-mu5ki
omlet]:*
Svaki put kad se slomi opna jajeta, odakle izlazi fetus koji po-
staje novorodende, ne5to
-zamislite natas odatle polete, neito
-
5to se s jajetom moZe lako udiniti, kao i s iovekom, naime homme-
letteii lamela.
Lamela je ne3to pljosnato, 5to se kreie poput amebe
- samo
je malo komplikovanije, ali se kreie surda. A buduii da je to ne5to
povezano sa onim 5to polno bice gubi u polnosti, to je ono, kao i
ameba u odnosu na polno bi6e, besmrtno
- zato Sto nadZivljava
svaku podelu, opstaje u svakoj razdeobi; a moLe i da trdi naokolo.
* Igra redima: na homme (mu5karac) dodat je ,,Zenski" nastavak -(l)ette, ta
ko da se dobl)a muikaresa/muikinja prim. e. K.
-
t95
 Pa, to nije ohrabrujuie. Zamislite samo, da vam to obavije lice
dok mirno spavate...
Morali bismo uii u bitkus takvim biiem. A to ne bi bila
ugodna bitka. Ta lamela, taj organ, dija je osobina da ne postoji, ali
koja zato nije manje organ,
- mogao bih vam vi5e izlagati o njego-
vom zooloikom mestu
- to je libido.
To je libido kao iist nagon Zivota, to jest, besmrtnog, neu-
ni5tivog Livota, iivota kojem nije potreban organ, pojednostavlje-
nog i nerazorivog Zivota. Upravo to je oduzeto Zivom bicu kad je
potdinjeno ciklusu polnog razmnoLavanja. Zbog toga su svi oblici
objekta a koje moZemo da nabrojimo reprezentativni, ekvivalentni.
Objekti a su samo predstavnici, figure. Dojke
- kao dvosmisle-
nost, kao karakteristidan element organizacije sisara, placenta na
primer
- predstavljaju taj deo samog pojedinca koji on gubi pri
rodenju a koji moZe da posluZi za simbolizovanje najdublje izgu-
bljenog objekta.'4'
Ovde, opet, imamo Drugost pre intersubjektivnosti: subjek-
tov ,,nemogui" odnos prema tom amebolikom stvorenju jeste ono
na 5ta Lakan cilja svojom formulom 8 O a. Najbolji nadin da raz-
jasnimo ovo pitanje moZda je u tome da sebi dopustimo asocijaci-
je koje izaziva Lakanov opis u meri u kojoj volimo filmove strave i
uZasa. Nije li Tudin, iz istoimenog filma Ridlija Skota,* ,,lamela" u
svom najdistijem obliku? Nisu li svi osnovni elementi Lakanovog
mita vei sadrZani u prvoj, zaista uZasavajuioj sceni filma, kada u
peiini nepoznate planete, ,,Tudin" iskate iz jajolike lopte po5to se
otvorio poklopac i hvata se za lice DLona Harta? To ameboliko
pljosnato stvorenje koje obavija subjektovo lice simbolizuje neodo-
ljiv Zivot izvan svih konadnih formi koje su samo njegovi pred-
stavnici, njegove figure (kasnije, u filmu, ,,Tudin" pokazuje spo-
sobnost da uzme mno$tvo razliditih oblika), besmrtne i neuni5tive.
Dovoljno je setiti se neprijatnog uzbudenja u trenutku kada naud-
nik skalpelom sede ud stvorenja koje obavija Hartovo lice: tednost
rar Korigovan prevod, Lakan, XIseminar, str. 209-10.
* Rei je o filmu kod nas poznatijem pod naslovom Osmi putnik (1978), aiji
potonji nastavci su adekvatnije prevodeni kao Tudin (Allien). Prim. prev.
-
196
koja izbija, pada na metalni pod i odmah ga razara; ni5ta ne moZe
da joj se odupre.ra2
Druga asocijacija, ovde, naravno, vezana je za detalj Sajber-
bergove filmske verzije Parsifula, u kome on prikazuje Amfortaso-
vu ranu prikazuju6i je kao otkrivenu, dok je sluge nose na ja-
-
stuku ispred njega, u obliku vaginolikog delimiinog objekta iz kog
krv neprekidno teie (kao vagina u beskonadnom (,,meseinom")
u isto vreme i organi-
ciklusu). Taj drhtavi otvor
- organ koji jenaudnofantastidnih
zam (podsetimo se slidnog motiva u nizu pri-
ia, kao 3to je gigantsko oko koje Zivi sopstveni Zivot) istide ii-
-
vot u svojoj neuniitivosti: Amfortasov bol sastoji se u samoj dinje-
nici da nije u stanju da umre, da je osuden na vedni Zivot u patnji;
kada mu, na kraju, Parsifal isceljuje ranu ,,madem kojim mu ju je
naneo", Amfortas konadno moZe da se smiri i umre. Ta njegova
rana, koja opstaje izvan same sebe kao nemrtva stvar, to je ,,objekt
psihoanalize".
' I- da zakljudimo upravo referenca na taj neuni5tivi, mit-
-
ski objekt-libido omoguiava nam da bacimo neSto svetla na jed-
nu od najtamnijih tadaka Lakanove teorije: 5ta je, zapravo, uloga
objekta malog a u nagonu
- recimo u nagonu za gledanjem -
kao suprotnosti Zelji? Kljud je u Lakanovom objaSnjenju, u njego-
vom XI Seminaru, da se suStinska odlika nagona za gledanjem sa-
stoji u ,,iinjenju sebe vidljivim"l lse faire voir).ta3 Medutim, kao 5to
Lakan odmah istide, ovo ,,dinjenje sebe vidljivim" koje karakteri5e
cirkularnost konstitutivne omde, nagona, nikako ne treba me5ati s
narcistidkim ,,gledanjem na sebe kroz drugog", to jest, odima veli-
l<og Drugog, sa stanovi5ta ego-ideala Drugog, u formi u kojoj se
scbi pojavljujem kao vredan ljubavi: ono Sto se gubi kada ,,na sebe
gledam kroz drugog" jeste radikalna heterogenost objekta qua po-
gleda kojem se izlaZem u ,,dinjenju sebe vidljivim". lJ odgovaraju-
ccm ideoloSkom prostoru, primer tog narcistidkog zadovoljenja
ra2 Upravo taj fiziiki, opipljiv uticaj
,,lamele" gubi se u Tudinu 2 ito je raz-
Iog za5to je neuporedivo slabiji od filma Tudin (Osmi putnik).
ra3 Lakan, XI seminar, str.207.
t97
 (ego-ideal) jeste izve- nosti gledanja je objekt nagona, i na taj nadin se moZda moZe ma-
koje donosi ,,gledanje na sebe kroz drugog" lo vi5e razjasniti razlika izmedu statusa obiekta malog a u i'elji i u
ameridkih
Sti o sopsweioj zemlji u videnju stranaca (vidi opsesiju nagonu. (Kao Sto znamo, Zak-Alen Miler je Lakanu u vezi s tom
kao poitovanu ili pre-
-"aiju Janas nadinom na koji Ameriku -Prvi sludaj toga' naravno' tadkom u XI Seminaru postavio pitanje' a odgovor koji je dobio
Drugi: Japanci, Rusi, itd')'
zrenu
- vide kako je poraz bio je dat kontrastiranjem svetla i senke u najboljem izdanju.)
imamo u Eshilovim Persijancima, gde je prikazano
dvora: uzbudenje Ono 5to, u daljem, moZe da razjasni tu odludnu razliku je
Persijanaca bio viden odima persijskog carskog
drugo svojstvo zavrSne scene Prozora u dvoriite u kojoj se u najdi-
kralja Darija usled oseianja kakav to veli'anstven narod Grci mo-
grdkih gleda- stijem vidu prikazuje preobrai'aj Lelie u nagon: odajnidka odbrana
raju biti, iid., ide na ruku narcistidkom zadovoljstm
sebe vidljivim"' lJ DZeferisa koji pokuSava da ubicu zaustavi sevanjem blica kamere'
laca. Ipak, nije to ono o demu je red u "tinjenju
Taj naizgled besmislen potez mora da se tadno odita kao odbrana
demu se onda sastoji Poenta?
koji se de- od nagona, od ,,dinjenja sebe vidljivim"' DZeferis izbezumljeno po-
Podsetimo se Hidkokovog filma Prozor u dvoriite
veieg dela fil- ku5ava da osujeti pogled drugog.raa Ono Sto mu se dogada kada ga
sto navodi kao primeruu "ugo" gledanja' Tokom
pokretana svojim ubica baci kroz prozor upraYo je inverzija koja definiSe nagon: pa-
ma preovladuje logika i'elie: L'elia je fascinirana'
strani dvori- dajuii Woz prozor, DZeferis u radikalnom smislu pada u sopstve-
objektom-uzrokom' tamnim prozorom na suprotnoj
filma' "subjektu nu sliku, u polje sopstvene vidljivosti. U lakanovskim terminima,
Sta t<oji gleda nazad na subjekt' Kada se' tokom
kada ubica on se preobrai,ava u mrlju na sopstvenoj slici, sebe dini vidljivim u
*ueu f.rin.rang koji je bacio?" U momentu' naravno'
pogled i njoj, to jest, u prostoru koji je definisan kao njegovo sopstveno
u kuii nasuprot Stjuartovom dvori5nom prozoru uzvrati
trenutku kada vidno polje.las
uhvati gu ,tu d"lo u dinu voajerizma: upravo u tom
sebe tini vid.ljivim Velidanstvena scena pri kraju filma Ko je smestio Zeki Ro'
DZejms Stjuart ne ,,vidi sebe gledaju6i se"' nego
je privukla po- d\,eru sadrLi drugu varijantu istog motiva, kada iskusan detektiv
za objekt svog gledanja, to jest, toj mrlji koja mu
Zelje u regi-
gled u tamnol sobi preko puta, prelazimo iz registra ra Ista odbrana od nagona na delu je u duvenom odlomku Hidkokovog
dok' voaje-
iru, ,tugorru. To 6e t"ei du u registru Zelje ostajemo sve Mladi i neyini: newozno zmirkanje bubnjara je, u krajnjem, odbrambena reakcija
za fa-
rovim ispitivadkim drZanjem, u onom Sto vidimo
tragamo od dinjenice sto je viden, Sto je pokuSaj da se vidljivost izbegne, otpor dinjenici da
je uvuden u sliku. Paradoks je, naravno, u tome sto on nenamerno, samom svo-
scinirajuiim X, za nekim tragom onoga Sto je skriveno "iza
zave-
udinimo
jom odbrambenom reakcijom, na sebe privlaii paZnju i tako se izlaZe, otkriva,
se"; ,,registar menjamo" o "Jgot od momenta
kada sebe
doslovno,,svakim udarcem bubnja izlaie javnosti" svoju krivicu. On nije u stanju
vid-ljiviri toj mrlji u slici, tom neprobojnom telu u
njoj' toj tadki da izdrLi (kamerni) pogled drugih.
koji defi- r4s Prvi nagovestaj ovoga imamo dak u prvoj sceni filma u kojoj na trenu-
koja num je privukla pogled' U tome se sastoji preokret tak vidimo poslednji snimak koji je DZeferis nadinio pre svoje nesreie, na koiem
koje gledam'
,riie nagon' u meri koloj ne vidim tadku u drugom se vidi uzrok njegovog loma noge. Taj snimak je pravi hidkokovski antipod Hol-
" toj tadki'
jedina s-war koja mi preosiaje je da sebe udinim vidljivim bajnovih Ambasidoral. zapaLena mrlja u njenom centru je toaak trkaiih kola koji
nekog stanovi5ta leii prema kameri, uhvaien na trenutak pre nego ie pogoditi Di.efrlja..Momenat
Razlika izmedu toga i narcistidkog gledanja na
sa
uh,raten tim snimkom je sam momenat kada DZeferis gubi distancu i biva uhva-
ego-ideala je jasna: tadka na kojoj subjekt sebe dini videnim za-
ien, da tako kaiemo, u sopstvenu sliku. Cl dianak Mirana Boioviia o Prozoru u
d.ri.ava svoju traumatitnu heterogenost i netransparentnost;
ona clvoriite,'The Man Behind His Own Retina", u: Everything You Always Wanted
svoj- to Know About Lacan (But Were Afraid to Ask Hitchcock), ed. Slavoj Zii.ek, Lon'
ostaje objekt u strogo lakanovskom smislu' nije simbolidko rlon and New York, Verso, 1992, pp' 16l-77.
svojoj sposob-
stvo. Ta taika zakofu sebe iinim vidljivim u samoj
t99
198
upada u svet crtanog filma: time se zatide u domenu ,,izmedu dve
smrti" gde nema prave smrti, samo neprekidno proZdiranje i/ili
razaranje. ]o5 jedna druga levo-paranoidna varijanta istog moZe se
naii u Bekstvu iz sna fDreamscape] naudnofantastidnom filmu o
ameridkom predsedniku koga mudi lo5 san o nuklearnoj katastrofi
koju bi mogao da izazove: zagonetni vojni zaverenici nastoje da
ometu njegove mirovne planove upotrebom kriminalnih i para-
normalnih sposobnosti da se prenesu u san druge osobe i u njemu
ostvaruju svoje ciljeve. cilj je da predsednika u snu toliko uplaSe
da umre od srdanog udara.
Naizgled melodramska jednostavnost finalne scene eaplino-
vog Svetlosti velegrada ne bi trebalo da nas zavede: ovde, takode'
imamo preokret Zelje u nagon. Scena je centrirana na velidanstve-
no kretanje kamere koja se kreie od gro-plana pozadine s mrtvim
klovnom Kalverom iza scene, do snimka ukupne scene na kojoj
igra mlada devojka, sada uspesna balerina i njegova velika ljubav.
Trenutak pre, Kalvero na samrti prisutnom doktoru izraLava Leliu
c1a svoju ljubav vidi kako igra; doktor ga neZno potap5e po
rame-
nu i kaZe mu: ,,Videiete je!" Kalvero potom umire, njegovo telo je
pokriveno belim listovima, a kamera se povladi tako da obuhvata i
devojku koja igra na sceni, dok je Kalvero sveden na malu, jedva
vidljiyu mrlju u pozadini. ovde je od naroditog znataia nadin na
koji balerina ulazi u kadar: iza kamere, poput ptica u duvenom ka-
clru ,,boZjeg pogleda" u zalivu Bodega u Hidkokovom filmu &ice
mrlja koja se materijalizuie iz tajanstvenog me-
- kao drugakojibela
gledaoca razdvaia od realnosti na platnu. ovde za-
duprostora
paiamo funkciju pogleda qua obiekta-mrlje u najdistijem vidu:
doktorovo predvidanje se ostvaruje, jer upravo kao mrtav - to
jest, u meri u kojoj viSe ne moZe da ie vidi - Kalvero je gleda' Iz
tog razloga,logika tog pozadinskog kretanja kamere je potpuno
hi3kokovska: tim putem, deo realnosti se preobral.ava u amorfnu
mrlju (belu fleku u pozadini), a ipak mrlju oko koje se okreie
ukupno polje vidljivosti, mrlja koja "daje boju" ukupnom polju
(kao Sto je sludaj s pradenjem kamerom u Frenzi)' Drugim retima'
200
melodramsku lepotu te scene dini naia gledaodeva svest da
je
-balerina - njega,
bez saznanja o tome da on vei mrtav, igra za za
tu mrlju (melodramski efekat uvek podiva na takvom neznanju
aktera). Zar ta mrtlja, ta bela fleka u pozadini, garantuje smisao
scene? Gde se tadno ovde dogada preobraZaj Lelje u nagon? Osta-
jemo u registru Zelje sve dok je polje vidljivosti organizovano, po-
drZavano Kalverovom i.eljom da poslednji put vidi svoju ljubav
kako igra; u registar nagona ulazimo od momenta kada je Kalvero
u sopstvenoj slici sveden na mrlju-objekt. Upravo iz tog razloga,
nije dovoljno redi da prosto ona, balerina, njegova ljubav, sebe dini
vidljivim za njega; pre je poenta u tome 5to, istovremeno, on
obezbeduje prisustvo mrlje, tako da se oboje javljaju unutar istog
polja vidljivosti.la6
Nagon za gledanjem uvek oznatava takvo zatvaranje omde
kojom bivam uhvaien u sliku koju gledam, gubeii distancu prema
njoj; kao takav, on nikad nije prosto preokretanje i.elje da se gleda
na pasivan naiin. ,,einlenje sebe vidljivim" inherentno je samom
aktu gledanja: nagon je omda koja ih povezuje. Krajnje pojedno-
stavljenje nagona predstavljaju prema tome vizuelni i temporalni
paradoks koji materijalizuju besmislen, ,,nemogui" laZni krug: dve
Eserove Sake koje se uzajamno iscrtavaju, ili vodopad koji se kreie
u zatvorenom perpetuum mobile; ili vremenski luping kojim odla-
zim u pro5lost da bih sebe stvorio (to iest, da bih spojio svoje ro-
ditelje).
MoZda dak i bolje nego strelom koju pominje Lakan, taj lu-
ping formiran spoljnjim i povratnim pokretima nagona,laT moZe
da se ilustruje prvom slobodnom asocijacijom koju ta formulacija
146 Ono Sto ovde opet sreiemo jeste kondenzacija polja i protirpolja jed-
nim istim snimkom. Zelja zacrtava polje obiine intersubjektivnosti u kojoj se gle-
damo licem u lice, dok registar nagona uvodimo kada se, zajedno sa dvojnikom
iz senke, nalazimo na istoj strani, pri demu oboje gledamo u istu, treiu tadku.
Gde je tu ,,dinjenje sebe videnim" konstitutivno za nagon? eovek se dini videnim
upravo toj treioj tadki, u pogledu koji je u stanju da obuhvati polje u protirpolju,
to jest, u stanju da u meni opazi takode i mog dvojnika iz senke, Sto je u meni vi-
5e od mene samog, objekt a [objet a].
t47 Zak Lakan, XI seminar, str. 189-90.
201
pobuduje, naime, bumerangom pri dijem bacanju se ,,gadanje 2t-
votinje" preobraia u ,,biti pogoden". To ie reii' da je pri bacanju
bumeranga ,,cilj", naravno, da pogodim Zivotinju; ipak, pravo lu-
kavstvo je u umeiu da se isti uhvati, kada mi se, po promaSaju ci-
lja, vrati (najteZi deo udenja rukovanja bumerangom je, prema to- l,/i t {
me, ovladavanje veStinom valjanog hvatanja, to jest, izbegavanja
njegovog udarca, Sto se svodi na blokiranje potencijalno samoubi- 8.
ladke dimenzije njegovog bacanja). Bumerang na taj nadin ozna'a-
va sam momenat nastanka ,,kulture", momenat kada se instinkt HEGEL, LAKAN, DELEZ: TRI EUDNA SAPUTNIKA*
preobraia u nagon: momenat razdvaiania izmedu objekta i cilja'
momenat kada istinski cilj viSe nije pogoditi objekt, nego odrZati
samo cirkularno kretanje njegovog periodidnog promaiivanja' l. Cista powdina dogadaja-smisla

U svojoj Logici smisla [The Logic of Sense) Delez smera na iz-

meitanje opozicije koja defini5e Platonov prostor, izmedu natdul-
nih ideja i njihovih dulno-materijalnih kopija, u opoziciju izme-
du supstancijalne/neprozirne dubine tela i iiste povrSine dogadaja-
--smisla.ras Ta povrSina zavisi od pojave jezika: red od stvari raz-
dvaja nesupstancijalna praznina. Kao takva, ona ima dva lica: jed-
no je okrenuto stvarima, to jest, ona je dista, nesupstancijalna po-
vr5ina nastajanja, heterogenih dogadaja s obzirom na supstancijal-
ne stvari kojih se redeni dogadaji tidu; drugo lice povr5ine je okre-
nuto jeziku, to jest, tini ga iist tok smisla nasuprot predstavljad-
kom oznadavanju, referisanju znaka na telesne objekte. Delez, na-
ravno, ostaje materijalista: povr5ina smisla posledica je meduigre
telesnih uzroka to je, medutim, heterogeni udinak, posledica ra-
-
dikalno drukdijeg poretka od poretka (telesnog) Biia. Tako gleda-
no, imamo, s jedne strane, generativnu telesnu meSavinu uzroka i
posledica, a s druge, netelesnu povr5inu distih posledica: dogadaja
koji su ,,sterilni", ,,aseksualni", ni aktivni ni pasivni.
* Objavljeno o: From Phenomenology to Thought, Errancy and Desire: Es-
says in Honor of William I. Richardson, S/, ed. Babette E. Babich, Dordrecht,
Kluwer Academic Publishers, 1995, pp. 483-99.
r48 Vid. Gilles Deleuze, The Logic of Sense,
trans. Mark Lester, ed. Constan
tin V. Boundas, New York, Columbia University Press, 1990.

202 203
 Ova druga, antiplatonska linija po prvi put se javlja u stoici-
zmu, sa stoidkom perverzijom (pre nego subverzijom) platonizma
putem teorije tula qua netelesnog dogadaja (naS osnovni, mada
oskudan izvor ovde dine Hrizipovi fragmenti o logici); ona se tri-
jumfalno obnovila u ,,antiontolo5kom" obrtu filozofije na podetku
XX veka. Delezovska opozicija tela i dulnih posledica na taj naiin
otvara novi pristup ne samo prema Huserlovoj fenomenologiji,
nego takode iprema mnogo manje poznatoj ,,teoriji predmetA"
(Gegenstandstheorie) Aleksijusa Majnonga [Alexius Meinong]. Obe
smeraju na oslobadanje fenomena od ogranitenja supstancijalnim
biiem. Huserlova ,,fenomenoloika redukclia" nalai'e stavljanje u
zagrade supstancijalne telesne dubine tako da preostaje ',feno-
- 5to je sludaj lder FalI), Sto moZe da se desi: ,,Svet je sveukupnost
men" qua dista povriina smisla. Majnong se u svojoj filozofiji ta-
kode bavi ,,objektima uop5te". Po njemu, objekt je sve 5to se moie
umno shvatiti, nezavisno od njegovog postojanja ili nepostojanja.
On tako ne samo da priznaje duvenog ,,sada5njeg ielavog francu-
skog kralja" Bertranda Rasla,* nego i objekte kao Sto su ,,drveno
gvotde" ili ,,okrugli kvadrat". U vezi sa svakim objektom, Maj-
nong razgranidava njihovo takobice lsoseinl i njegovo biie [Sein]:
okrugao kvadrat ima svoje Sosein, s obzirom da ga defini5u dva
svojstva, da je okrugao i kvadratan, a ipak nema svoje Sein, poSto
zbog svoje protivredne prirode jedan takav objekt ne moZe da po-
stoji. Majnongovo ime za takve objekte jeste ,,bezavidajni" objekti:
za njih nema mesta ni u domenu realnosti ni u domenu moguieg.
Tadnije, Majnong klasifikuje objekte u one koji imaju biie, koji re-
alno postoje; one koji su formalno moguii (po5to nisu samopro-
tivredni) realno ne postoje, kao na primer ,,zlatne plani-
- mada
ns" u ovom sludaju, postoji njihovo nebiie; i konadno, ,,bezavi-
- objekti koji, u najkraiem, ne postoje. Majnong dalje tvrdi
dajni"
* Ret je o Raslovoj reienici kojom, u kritici Fregea, ilustruje razliku izme-
du smisla i denotacije, fregeovski redeno smisla i referenta, odnosno znadenja i
objekta. Stav ,,Francuski kralj je ielav", ima smisao ili znadenje, iako nema deno-
taciju, ili referenta, odnosno nema objekt, s obzirom da Francuska nije monarhi-
ja. Vid. Bertrand Russell,,,On Denoting" (1905), Logic and Knowledge. Essays
1901-1950, G. Allen & Unwin, London, 1967, pp. 39-56. - Prim. prev-
204
da svaki stav subjekta, a ne samo asertoridki stav saznanja, ima
svoj korelativni objekt. Korelativ predstave je predmet, korelativ
misli je ,,objektiv" lObjektivl, korelativ oseianja
korelativ nagona
- ,,dignitativ", a
i.eIja za ispunjenjem [deziderativ]. Na taj na-
-
din otvara se novo polje objekata koje nije samo ,,Sire" od realnosti
nego sadinjava sopstveni, odvojen nivo; objekti su odredeni samo
svojim kvalitetom, svojim Sosein, bez obzira na njihovo stvarno
postojanje ili dak puku moguinost
- u odredenom smislu, oni
,,odstupaju" od realnosti.
Zar Vitgen5tajnov Tractatus ne pripada istom ,,stoidkom" prav-
cu? U svom prvom stavu on utvrduje razliku izmedu stvari fDin-
ge] i sveta [WeIt) kao sveukupnosti dinjenica lTatsachen], svega
iinjenica, ne stvari [Die Welt ist die Gesamtheit der Tatsachen,
nicht der Dinge]".r+e U svom Uvodu, koji se obidno Stampa s Trac-
tatusom, Bertrand Rasl nastoji da precizno odredi tu ,,bezavidaj-
nost" dogadaja njegovim ponovnim uklapanjem u poredak stva
ri.rso Prva asocijacija na ovu tenziju izmedu presimbolidke dubine
i povr5ine dogadaja koja vodi u domen masovne kulture je, narav-
no, ,,Tudin" iz istoimenog filma. NaSa prva reakcija je poku5aj da
ga zamislimo kao stvorenje haotiine dubine materinskog tela, kao
primordijalnu Stvar. Medutim,,,Tudinove" neprestane promene
oblika, krajnja ,,plastidnost" njegovog bi(a, zar to takode ne uka-
zuje u sasvim suprotnom praycu: zar nemamo posla s biiem tija
ukupna konzistentnost podiva na fantazmatidnoj povr5ini, s nizom
distih dogadaja-udinaka liSenih bilo kakve supstancijalne osnove?
MoZda ta razlika dvaju nivoa takode nudi kljud za Mocartou-r
Cosi fan tutte lTako rade sve]. Jedno od opitih mesta vezanih za
tu operu kaLe da se u njoj neprekidno naruiaya linija koja razdva-
ja iskrena od laZnih oseianja: kao prazna poza nlje uvek iznova
osudivan samo patetidni heroizam (FjordiliClijeve kada Zeli da se
pridruZi svom vereniku na bojnom polju, na primer), nego naru-
r4e Ludwig Wittgenstein, Tractatus logico philosophicus, str.27.
r50 Bertrand Russell, ,,lntroduction", Wittgenstein, Tractatus, str. 5-19.
205
Savanje ide i u suprotnom pravcu - filozof Alfonso, vrhunski ci-
nik, s vremena na vreme postaje Zrtva sopstvene manipulacije i
vodi se laZnim oseianjima koja se neodekivano pokazuju kao iskre-
na (u triju ,,Soave sia iI vento", na primer). Ta pseudodijalektika
iskrenih i simuliranih oseianja, mada je d6lom na mestu, ipak je u
potpunosti neuspeSna s obzirom na jaz koji razdvaja telesnu maii-
nu od povr5ine njenih dogadaja-posledica. Stanovi5te filozofa Al-
fonsa pripada mehanicistidkom materijalizmu: dovek je maSina,
lutka; njihova oseianja
- ljubav u ovom sludaju
mogu
- ne izrai'avaju
automatski iza-
neku spontanu autentidnu slobodu, nego se
zvati, ako se telo podvrgne odgovarajuiim uzrocima. Mocartov
odgovor na ovaj cinizam filozofa je autonomija ,,posledice" qua ti-
stog dogadaja: oseianja su posledice telesne maSine, ali su takode i
posledice u smislu posledice-osecanja (kao kada govorimo s .Po-
sledici lepote"), a ta povr5ina posledice qua dogadaja poseduje
sopstvenu autentidnost i autonomiju. IIi, da to izrazimo savreme-
nim terminima: iak i ako bi biohemiji po5lo za rukom da izoluje
hormone koji reguli5u pojavu, intenzitet i trajanje seksualne ljuba-
vi, aktuelno iskustvo ljubavi qua dogadaja zadri.ate svoju autono-
miju, svoju radikalnu heterogenost u odnosu na telesne uzroke.
Suprotnost telesne maiine i povrdine dogatlaja personifikova-
na je u paru Alfonsa i Despine. Alfonso je mehanicistidko-materi-
jalistidki cinik koji veruje jedino u telesne maSine, dok Despina
simbolizuje ljubav qua tist dogadaj povrbine. Lekcija filozofa Al-
fonsa je
- kao i obidno - ,,Odreci se svoje Zelje, priznaj njenu
uzaludnost!" Ako bi bilo mogude da se, putem paZljivo vodenog
eksperimenta, izazove da dve sestre zaborave svoje verenike i da se
u toku istog dana ponovo zaljube s istom stra5iu, onda bi bilo izli-
5no pitati se koja ljubav je prava a koja laLna jedna bi bila ista
-
kao druga, a obe bi proisticale iz telesnog mehanizma koji poro-
bljava doveka. Despina, tome nasuprot, tvrdi da uprkos sYemu to-
me jo5 uvek vredi ostati veran svojoj Zelji njena etika je ista kao
-poznatom pasaZu iz Ha-
ona koju izlaZe Sem Spejd koji, u dobro
metovog Malteikog sokola, govori o tome kako je iznajmljen da bi
206
na5ao doveka koji je iznenada napustio svoj posao i porodicu i ne-
stao. Spejd nije u stanju da mu ude u trag, ali par godina kasnije
naleie na njega u baru drugog grada, gde dovek Livi pod drugim
imenom i vodi Zivot na gotovo isti nadin kao Sto ga je vodio pre
nego je pobegao. eovek je ipak ubeden da promena nije bila uza-
ludna...|edna od glar.nih arija u operi, Despinina ,,(Jna donna a
quindici anni" s podetka drugog dina
- ako joj se posveti odgova-
rajuia paLnja, kao Sto je uradio Piter Selers u svojoj zasluZeno du-
venoj postavci
- potvrduje neodekivanu ambivalentnost Despini-
nog karaktera: ono 5to vreba iza maske Zovijalne intrigantkinje je
melanholidna etika istrajavanja u i.elji, uprkos njenoj lomljivosti i
iudljivosti.
2. Delezov materijalizam
MoZda se najakutnije iskustvo jaza koji razdvaja povriinu od
telesne dubine tiie na5eg odnosa prema nagom telu partnera: mo-
Lemo ga uzeti kao objekt distog saznanja (i koncentrisati se na me-
so, kosti i Llezde ispod koZe), kao objekt nezainteresovanog este-
tidkog zadovoljstva, kao objekt seksualne telje... Pojednostavljeno
redeno, ,kljud" fenomenologije je u tome da svaki od ovih stavova
i/ili njihov objektivni korelat poseduje sopsfvenu autonomiju: nije
moguie da svoje iskusffo partnerovog tela kao objekta seksualne
Le\je ,,prevedemo" na pojmove biohemijskih procesa. Povrdina je,
naravno, posledica telesnih uzroka
- ali posledica koja je nesvo-
dljiva na svoje uzroke, poito pripada radikalno drukdijem poretku.
Osnovni Delezov problem u Logici smisla, ali i Lakanov, jeste u
tome kako da teorijski shvatimo prelaz od telesne dubine ka doga-
daju povr5ine, prekid koji se morao dogoditi na nivou telesne du-
bine da bi mogao da nastane udinak smisla. Ukratko: kako ,,mate-
rijalistiiki" da artikuliiemo nastanak smisla?,,Idealizam" osporava
da je udinak smisla posledica telesne dubine, i feti5izuje ga kao sa-
morodnu stvar; cena koju plaia za to osporavanje je supstancijali-
zacija utinka smisla: idealizam udinka smisla prikriveno kvalifiku-
207
je kao novo telo (nematerijalno telo platonskih formi, na primer).
Paradoksalno moZe da zludi Delezova teza da samo materrializam
moZe da misli posledicu Smisla, smisla qua dogadaja, u svojoj spe-
cifidnoj autonomiji, bez supstancijalistidke redukcije.
Univerzum Smisla qua ,,autonoman" formira circulus vitio-
sr.ls: uvek smo vei njegovi delovi, po5to u momentu kada prema
njemu zauzmemo stav spolja5nje distance i pogled usmerimo od
posledice ka njegovom uzroku, gubimo posledicu. Osnovni pro-
blem materijalizma je prema tome: kako nastaje taj krug Smisla,
koji ne dopu5ta nikakm spoljaSnjost? Kako moZe me5avina tela da
vodi ,,neutralnom" miSljenju, to jest, simbolidkom polju koje je
,,slobodno", u preciznom smislu nezavisno od ekonomije telesnih
nagona, tako da ne funkcioniSe kao produ2etak nagona i teZnje ka
zadovoljenju? Frojdovska hipoteza kaZe: putem corsokaka inhe-
rentnog seksualnosti. Nije li moguce izvodenje nastanka ,,nezain-
teresovanog" miSljenja iz ostalih telesnih nagona (gladi, samoodr-
Lanja...) za5to da ne? Seksualnost je jedini nagon koji je po sebi
-
ometen, pervertovan: u isti mah nedovoljan i prekomeran, s eksce-
som kao formom pojave nedostatka. S jedne strane, seksualnost se
karakteri5e univerzalnom sposobno5cu pribavljanja metaforidnog
znaienja ili nagoveitaja svake aktivnosti ili objekta bilo koji ele-
- na tako Sto mu5terije zabavlja poletnim govorima. Po5to je u svonr
ment, ukljudujuii najapstraktniju refleksiju, moZe se shvatiti kao
,,aludiranje na ono" (dovoljno je podsetiti se reditog primera u ko-
jem adolescent, da bi zaboravio svoju opsednutost seksom, beZi u
probleme matematike i fizike
- a sve Sto tu uradi opet ga podseia
na ,,ono": koliko je potrebno da bi se ispunio prazan cilindar? Ko-
liko se energije oslobada pri trenju dva tela?...) Taj univerzalni vi-
5ak ta sposobnost seksualnosti da preplavi ukupno polje ljud-
-
skog iskustva tako da sve, od ishrane do telesnog praZnjenja, od
kaLnjavanja bliZnjeg (ili od njegovog kaZnjavanja nas samih) do
upraZnjavanja moii, moZe da dobije seksualne konotacije
- nije
znak njene nadmoii. To je pre znak izvesnog strukturnog nedo-
statka: seksualnost teii van i preplavljuje bliske domene upravo
zato 5to po sebi ne moZe da nade zadovoljenje, zato 5to nikad ne
dostiie svoj cilj. Kako, tadno, neka aktivnost koja je po sebi asek-
208
sualna stide seksualne konotacije? Ona se ,,seksualizuje" kada ne
uspe da ostvari svoj aseksualni cilj i biva uhvaienau circulus vitio-
stis uzaludnog ponavljanja. U seksualnost ulazimo kacla neki po-
stupak koji ,,zvanidno" sluZi nekom instrumentalnom cilju, posta-
ne cilj-po-sebi, kada potnemo da uZivamo u sarnom ,,disftinkcio-
nalnom" ponavljanju tog postupka i time suspendujen-ro njegovu
svrhovitost.
Seksualnost moZe da funkcioniie kao sa-smisao koji nadopu-
njuje,,deseksualizovana" neutralno-doslovna zna(enja upravo ono-
liko koliko su ta neutralna znadenja vei data. Kao 5to Delez poka-
zuje, perverzlja se pojavljuje kao inherentno preokretanje tog ,,nor-
malnog" odnosa izmedu aseksualnog doslovnog smisla i seksual-
nog sa-smisla: u perverziji, od seksualnosti se pravi neposredan
predmet na5eg govora, ali je cena koju za to plaiamo deseksualiza-
cija na5eg stava prema seksuainosti tako da ona postaje jedan de-
seksualizovani objekt medu ostalima. Egzemplaran sludaj takvog
stava imamo u ,,nauino" nezainteresovanom pristupu seksualno-
sti, ili u sadovskom pristupu u kojem se seksualnost tretira kao
objekt instrumentalne aktivnosti. Dovoljno ie biti da se podsetimo
uloge D2enifer DZeson Li u Altrnanovom fihnu Kratki rezovi: do-
maiica koja dodatno zaraduje putem placenog seksa preko telefo-
poslu dobro uveZbana, ona, sa sluSalicom okatenom o ranre, dok
presvladi dete ili priprema rudak, glumi da je vlatna izmedu svojih
butina, itd. Ona, dakle, prema seksualnim fantazijama svojih sago-
vornika zadrLava potpuno spoija5nji, instrumentalan stav, jer je se
one lidno ne tidu.rsr Ono na Sta Lakan cilja pojmom ,,simbolidke
kastracije" upravo je taj vel, taj izbor: l/i prihvatamo deseksualiza-
ciju doslovnog smisla, Sto ukljuduje izmeStanje seksualnosti u ,,sa-
rsl Ovde se otvara moguinost ,,sekundarne perverzne reseksualizacije" (De-
lez). Na metanivou, takav instrumentalni, ne-seksualizovani odnos prerna seksu-
alnosti moZe da nas ,,osvoji". Tako gledano, jedan od nadina oZivljavanja nade
seksualne prakse je da se pravimo kao da imamo posla s ordinarnom instrumen-
talnom aktivnoiiu: ako bismo sa svojim partnerom, seksualnom aktu pristupali
kao te5kom fizidkom zadatku, i detaljno razmatrali svaki korak i utwdivali taian
plan svojih postupaka...
209
-smisao", kao dodatnu dimenziju seksualnog nagovedtaja; lll sek-
sualnosti pristupamo ,,direktno", od nje pravimo objekt doslovnog
govora, 5to plaiamo ,,deseksualizovanjem" svog subjektivnog stava
prema njoj. U svakom sludaju gubimo moguinost direktnog pri-
stupa, doslovnog govora o seksualnosti koja bi ostala ,,seksualizo-
vana".
Upravo u tom smislu, falus je oznaditelj kastracije: daleko od
toga da dela kao moian organ-simbol seksualnosti qua univerzal-
ne stvaraladke modi, on je oznatitelj i/ili organ same deseksualiza'
cije, ,,nemogu(eg" prelaza ,,tela" u simbolidko ,,miSljenje", oznaii
telj koji (p)odrZava neutralnu powsinu ,,aseksualnog" smisla. De-
lez taj prelaz konceptualizuje kao inverziju ,,falusa koordinacije" u
,,falus kastracije": ,,falus koordinacije" je slika, figura na koju su-
bjekt referira da bi koordinisao rasute erogene zone u celinu uje-
dinjenog tela, dok je ,,falus kastracije" oznaditelj. Oni koji falusnog
oznaditelja shvataju prema modelu stadijuma ogledala, kao privile-
govanu sliku ili deo tela koji obezbeduje centralnu tadku referenci-
je koja subjektu omoguiava da totalizuje rasuto mno5tvo erogenih
zona u jedinstvenu, hijerarhijski sredenu celinu, ostaju na nivou
,,falusa koordinacije" i Lakanu prigovaraju onim Sto je upravo nje-
gov osnovni uvid: da ta koordinacija putem centralne falusne slike
neizbeZno zakazuje. Ishod te gre5ke, medutim, nije povratak na
nekoordinisano mnoStvo erogenih zona, nego upravo ,,simbolidka
kastracija": kada seksualnost zadriava svoju univerzalnu dimenziju
i nastavlja da funkcioni5e kao (potencijalna) konotacija svakog di-
na, objekta, itd., jedino ako ,,Zrtvuje" doslovno znaienje, to jest,
ako se ono ,,deseksualizuje"
- tako da korak od ,,falusa koordina-
cije" do ,,falusa kastracije" predstavlja korak od nemoguie-neuspe-
le totalne seksualizacije, odnosno od stanja u kojem ,,sve ima sek-
sualno znatenje", do stanja u kojem to seksualno znatenje posta-
je sekundarno, menja se u ,,univerzalni nagove5taj", u sa-smisao
koji potencijalno nadopunjuje svaki doslovni, neutralno-aseksualni
smisao.ls2
ts2 Da bismo ilustrovali tu logiku seksualne konotacije, uzmimo oznaditelj
,,trgovina" dije preovlaclujuie znadenje je ,,razmena, kupovina i prodaja", a ipak je
210
Kako, onda, prelazimo od stanja u kome je ,,znadenje svega
seksualno", u ono u kome seksualnost funkcioniSe kao univerzalno
oznateno, ka powSini neutralno-deseksualizovanog doslovnog smi-
sla? Deseksualizacija oznaienog zbiva se kada je sam element
(koji
zakazuje) u koordinaciji univerzalnog seksualnog znadenja (to jest,
falus) sveden na oznaiitelja' Falus je ,,organ deseksualizacije" upra-
vo u svojoj sposobnosti oznaditelja bez ozna(.enog: on je operator
evakuacije seksualnog znatenia, to jest, redukcije seksualnosti qaa
oznadenog sadrLaja na prazan oznaditelj. Ukratko, falus oznadava
slede.i paradoks: seksualnost moZe da se univerzalizuje jedino pu-
tem deseksualizaclje,jedino ako prode preobraLai odredene vrste i
promeni se u dodatnu konotaciju neutralnog, aseksualnog doslov-
nog smisla.
3. Problem ,rstvarne geneze"
Zbog do sada izloZenog, razlika izmedu Lakana i nekoga ko'
kao Habermas, prihvata univerzalni medijum intersubjektivne ko-
rnunikacije kao krajnji horizont subjektivnosti, nije u onome 5to
sc uobidajeno istiie: ona ne podiva u dinjenici da Lakan, na post-
rnoderan nadin istide ostatak neke partikularnosti koja bi zauvek
spreiavala nai potpun pristup univerzalnosti i osudila nas na viSe-
struku teksturu posebnih jezidkih igara. Lakanov osnovni prigovor
nekome kao 5to je Habermas bio bi, naprotiv, u tome Sto ne uspe-
va da uvidi i tematizuje cenu koju subjekt mora da plati za taj pri-
slup univerzalnosti, tom ,,neutralnom" medijumu iezlka: ta cena'
naravno, nije niSta drugo nego traumatizam,,kastracije", Zrtvova-
- prim. prev.lTerrnh
t0 (arhaidni) termin za polni akt lcommerce se,,seksuali-
,,,1." k"du se pomesaju-dva nivoa njegovog zaienia. Recimo da,,razmena" u na-
i,'nr duhu izaziva figuru starijeg trgovca koji drZi dosadne lekcije o tome kako^da
votlimo trgovinu, ka'ko treba da budemo pai'lili u poslovanju, brinemo o profitu'
rrc upu5taii se u suviSan rizik, itd.; ili, pietpostavimo da trgovac govori .o polnoj
stvar iznenada dobija opscenu superego-dimenziju, tako da se
r;rzrneni
- ditava
preobra2ava u prljavog siarca koji daje Sifrovane savete u vezi s pol-
1.tl'i trgovac
ninr r.ri.ivanjem, 5to proprata opscenim osmesima...
2TT
nje objekta koji ,,je" subjekt, prelaz od S (punog ,,patolo5kog" su-
bjekta) ka I (,,precrtanorn" subjektu). Ovde takode podiva razlika
izmedu Hajdegera i Gadamera: Gadamer ostaje ,,idealista", utoliko
Sto je za njega horizont jezika ,,uvek-vei-tu", dok Hajdegerova pro-
blematika razlike flJnter-schiedl kao bola lSchmerz] inherentnog sa-
moj su5tini na5eg boravka u jeziku, ,,opskurantski", kao 5to moZda
zvudi, ukazuje na materijalistidku problematiku traumatidnog reza,
,,kastracije", 5to oznadava na5 ulazak u jezik.
Prvi ko je formulisao o!'u materijalistitku problematiku ,,stvar-
nog nastanka" kao obrnute transcendentalne geneze bio je Seling:
u svojim fragmentima Die Weltalter fEpohe] od 1811. do 1815, on
izlai,e program izvodenja nastanka Ret| logosa, iz ambisa ,,realnog
u Bogu", iz vrtloga nagona fTriebe] kao Boga koji prethodi stvara-
nju sveta. Seling pravi razliku izmedu postojanja Boga i tamne,
neprozirne osnove postojanja, ... presimboliike stvari ,,koja je u
Bogu, a jo5 nije Bog". Osnova se sastoji od antagonistidkog napo-
na iznredu ,,kontrakcije" fZusammenziehung, contractiof
- povla-
denja-u-sebe, besa ega, sveru5iladkog ludila i
- ,,ekstenzije" -
BoLjeg darivanja, izlivanja, njegove Ljubavi. (Kako da ovde, u ovoj
suprotnosti, ne prepoznamo Frojdov dualizam ego-nagona i lju-
bavnog-nagona koji prethodi dualizrnu libida i nagona smrti?) Ne-
podnoSljiva suprotnost pripada bezvremenoj pro5losti
- pro5losti
koja nikad nije bila ,,prisutna", po5to sadaSnjost ved implikuje /o-
gos, jasnoiu izgovorene Redi koja antagonistidko pulsiranje nagona
prenosi u simbolidku razliku.
Bog je prema tome najpre ambis ,,apsolutne indiferencije",
volja koja ni5ta ne Zeli, carstvo mira i milosti, u lakanovskim ter-
minima: carstvo punog ienskog ulivanja, diste ekspanziie t pra-
zninu kojoj nedostaje konzistentnost, ,,darivanje" povezano s ni-
Stavilom. BoZja preistorija zapravo podinje aktom primordijalne
kontrakcije putem koje Bog sebi pribavlja dwstu Osnovu, konsti-
tui5e se kao |edno, subjekt, pozitivan entitet. Tokom ,,kontrakcije"
koja je kao bolest, Bog je uhvaien u ludu, ,,psihotidnu" alternaciju
kontrakcije i ekspanzije. Potom, da bi izbegao ludilo, stvara svet,
212
izgovara Red, rada Sina. Pre pojave redi, Bog je ,,manidno depresi-
van", a to omogu6ava najpronicljiviji odgovor za zaga\etku zaitq
Bog qtvg,a svet jer je to wsta kreativne terapije koja mu- omo-
-
guiava da se izbavi iz ludila...1s3 Kasni Seling iz perioda,,Filozofi-
je otkrovenja" odstupio je od te svoje ranije radikalnosti tvrdeii da
Bog svoje postojanje poseduje unapred: sada se kontrakcija vi5e ne
tide sarnog Boga, nego samo oznadava akt kojim on stvara materi-
ju koju kasnije formira u univerzum stvorenja' Ovaj put, sam Bog
vi5e nije ukljuten u proces ,,nastanka". ,,Nastanak" se tide samo
stvorenja, dok Bog nadzire istorijski proces sa sigurnog mesta iz-
van istorije i garantuje njen sreian ishod' U torn povladenju' tom
pomeranju od fragmenata Die Weltalter ka ,,Filozofiji otkrovenja",
Die Weltalter problematika je prevedena u tradicionalne Aristote-
love ontoloSke pojmove: suProtnosti egzistencije i njene osnove
sa<la je suprotnost esencije i egzistencije, to jest, logos je shvaien
hao boZanska esencija kojoj je potrebna pozitivna egzistencija da
tri postigla svoje ostvarenje, itd.lsa
' U tome je sadrZan materijalistidki ,,ulog" Deleza i Lakana:
,,cleseksualiz acija", iudo uspona neutralno-deseksualizoYane povr-
iine dogadaja Smisla ne oslanja se na intervenciju neke transcen-
tlcntne, vantelesne sile, nego se moZe izvesti iz inherentnog iorso-
liaka samog seksualizovanog tela. Falts, qua oznaditelj ,,kastracije",
posreduje nastanak diste povr5ine dogadaja Smisla; kao takav, on
rs3 Za neprevazideno izlaganje ove problematike, vid. fean-Frangois Mar-
tyret, Libertd et existence: Etude sur Ia formation de Ia philosophie de Schelling, Pa'
r is. Edition Gallimard, 1973.
r54 Ovo povlaienje, takode, implikuje radikalnu promenu politidkog stava:
u l)ie weltalter fragmentima dri.ava je proglaSena za inkarnaciju zla, kao tiranija
sl,olja5nje maSine moii nad pojedincima (kao takva, treba da se odbaci), dok ka-
,rri Seling drZavu shvata kao otelovljenje ljudskog greha - upravo onoliko koliko
rrihad u potpunosti ne prepoznajemo sebe u njoj, to jest, u meri u kojoj drZava
ostaje spolja5nja, otudena sila koja slama pojedinca, ona je boLjakazna za ljudsku
tiritinu, podsetnik naieg gre5nog porekla (kao takvoj je potrebno bezuslovno po-
k,,ravanje). Vid. lirgen Habermas, ,,Dijalektiiki idealizam na prelazu u materiali-
zakljudci iz selingove ideje kontrakcije Boga", u Teori-
zrrrrr
i - istorijsko-filozofski
praksa, prevod s nemaikog Dubravko Kolendii, BIGZ' Beograd, 1980, str.
1rt
1/) ))R
2t3
je ,,transcendentalni oznaditelj" besmislica unutar polja smisla,
- radoks se sastoji u dinjenici da se dva niza nikad ne preklapaju:
koja nizove Smisla narubava i reguliSe. Njegov ,,transcendentalni"
status znadi da s njim u vezi nema nidega ,,supstancijalnog"; falus
je spoljaSnjost par excellence. Ono 5to falus ,,uzrokuje" jeste jaz ko-
ji razdvaja povr5inu dogadaja od telesne gustine: on je ,,pseudo-
uzrok" koji odrZava autonomiju polja Smisla s obzirom na njegov
istinski, stvaran, telesni uzrok. Ovde bi trebalo da se podsetimo
Adornovog zapai.anja o tome kako pojam transcendentalne kon-
stitucije proistide iz jedne vrste perspektivistidke inverzije: ono 5to
subjekt (pogre5no) opaZa kao svoje konstitutivne moii u stvari je
njegova nemoi, nesposobnost da dosegne preko nametnutih gra-
nica svog horizonta ... transcendentalno konstitutivna moi je pse-
udomo6 koja je suprotna subjektovom slepilu u pogledu istinskih
telesnih uzroka. Falus qua uzrok je iist privid uzroka.rss
Strukture nema bez falusa kao tadke ukritanja dvaju nizova
(oznaditelja i oznadenog), tadke kratkog spoja u kome kao 5to
-Tadka
precizno kaZe Lakan
- ,,oznaditelj upada u oznadeno".
smisla u polju Smisla je taika u kojoj se uzrok oznaditelja utiskuje
be-
u polje Smisla. Bez tog kratkog spoja, struktura oznaditelja bi delo-
vala kao spolja5nji telesni uzrok i ne bi bila u stanju da proizvede
udinak Smisla. U ovom sludaju, dva niza (oznaditelja i oznadenog)
uvek sadrZe paradoksalnu stvar koja je ,,dvostruko utisnuta", to
jest, koja istovremeno dine viSak i nedostatak
- vi5ak oznaditelja
nad oznadenim (prazan oznaditelj bez oznaienog), i nedostatak u
smislu odsustva oznatenog (tadka besmisla u polju Smisla). To ie
reii da, kako nastane simbolidki poredak, imamo posla s minimal-
nom razlikom izmedu strukturnog mesta i elementa koji ga zauzi-
ma, ispunjava: elementu uvek logidki prethodi mesto u strukturi
koje on ispunjava. Dva niza, takode, mogu da se opi5u i kao ,,pra-
zna" formalna struktura (oznaditelj) i nizovi elemenata koji ispu-
ts5 Pokuiaj da se formuliie ,,nemoguia" intersekcija izmedu (simbolidkog)
negativiteta i tela dini se da je vodeii motiv Zaklin Rouz (facqueline Rose) u ,,po-
vratku Melani Klajn". Vid. Rose, Why War?, Oxford, Blackwell, 1993. Iz tog raz-
loga, mada autor ovih redova sebe vidi kao distog, ,,dogmatskog" lakanovca, ipak
oseia duboku solidarnost s pokuiajem Rouzove.
2t4
njavaju prazna mesta u strukturi (oznadeno). Iz te perspektive, pa-
uvek imamo entitet koji je istovremeno s obzirom na strukturu
prazno, nezauzeto mesto, i
-
-kretanje - s obzirom na elemente - brzo
neuhvatljivog objekta, zaposednika bez mesta.ts6 Time smo
do5li do Lakanove formule fantazlje: I O a
- po5to matheme za
subjekt jeste $, prazno mesto u strukturi, izostavljeni oznaiitelj,
dok je objekt a po definiciji prekomeran objekt, objekt kojem ne-
dostaje mesto u strukturi. Prema tome, poenta nije u tome da po-
stoji viSak elementa u odnosu na raspoloZiva mesta u strukturi, ili
viSak mesta koja nemaju elemente da ih ispunet prazno mesto u
strukturi i dalje bi bilo spojivo s fantazijom elementa koji bi na-
stao i ispunio ga; kao 5to bi i remetiladki element, kojem nedostaje
mesto, podrZao fantaziju jo6 uvek neznanog mesta koje ga deka.
l)oenta je pre u tome da je prazno mesto u strukturi strogo korela-
tivno s lutajuiim elementom kome nedostaje mesto: oni nisu dva
razliiita entiteta nego su prednja i zadnja strana jednog i istog, to
jcst, jednog i istog entiteta upisanog u dve powSine Mebijusove
trake. Ukratko, subjekt qua 8 ne pripada dubini nego nastaje to-
PoloSkim okretom same povrSine.
Ovde, medutim, s Delezom imamo problem po5to ne razdva-
ja telesnu dubinu od simbolidke pseudodubine. To ie reii da po-
stoje dve vrste dubine: tamna neprobojnost tela i pseudodubina
licnerisana putem ,,upotrebe" samog simbolidkog poretka (ponor
,,rlu5e", koji se doZivljava gledanjem u odi druge osobe...). Subjekt
it' takva pseudodubina koja nastaje upotrebom povriine. Prisetimo
sc poslednjeg kadra iz Ajvorijevog filma Ostqci dana: usporeno
rrtlaljavanje prozora zamka lorda Darlingtona, 5to prelazi u heli-
Ittrlrterski snimak celog zamka koji se gubi. Taj fade-out [i5dezava-
rr;cl traje malo duZe, tako da na trenutak gledalac ne moZe da se
otrrrc utisku nastanka treie realnosti, preko i iznad obidne stvarno-
,,lr
l)rozora i zamka: to je kao da je umesto prozora, kao malog de-
l,r zarnka, sam zamak u celini sveden na odraz u prozorskom ok-
rli6 Deleuze, The Logic of Sense, p. 41.
215

nu, na lomljivu sfvar koja je dist privid, koji niti postoji niti ne po-
stoji. Subjekt je takav paradoksalan entitet koji nastaje kada sa-
ma Celina (celina zamka) izgleda svedena na jedan svoj deo (na
prozor).
Delez mora tu simboliiku pseudodubinu da ignoriSe podto u
njegovoj dihotomiji tela i Smisla za n|u nema mesta' Ovde se' na-
ravno, otvara moguinost lakanovske kritike Deleza: nije li oznadi-
telj, qua diferencijalna struktura, entitet koji, precizno redeno, ne
pripada ni telesnoj dubini ni povrsini dogadaja smisla? Konkret-
no, imajuii u vidu MocartoYu operu Cosi fan tutte: nije li ,,masi-
na", automatizam na koji se oslanja filozof Alfonso, u stvari slrn-
botiika maSina, ,,automatizam" simbolidkog ,,obidaja", Sto je veliki
motiv Paskalovih Misti? Delez pravi razgranidenje izmedu ,,prave"
telesne uzrodnosti i paradoksalnog ,,falusnog" momenta, ukrstanja
nizova oznaditelja i nizova oznaienog, besmisla 4ua pseudouzroka,
to jest, decentriranog uzroka smisla inherentnog povrSinskom to-
ku sarnog smisla. ono Sto on ne uspeva da uzme u obzir jeste ra-
dikalno heterogena priroda nizova oznaditelja s obzirom na nizove
oznadenog, sinhroniju diferencijalne strukture s obzirom na dija-
hroniju toka <logaclaj smisia. Biie da je ovde vidljivo ogranidenje
Deleza koji, na kraju, ostaje fenomenolog - a to ogranidenje je' u
krajnjem, dovelo do njegove teorijske ,,regresije" u Anti-Edipu, do
odstupanja od Simbolidkog' Upravo u tom smislu, za stoike, Hu-
serla i ostale, pre bi se moglo re6i da su psihotici nego perverti:
psihotidno iskljudenje pravog simbolidkog nivoa uzrokuje para-
doksalne kratke spojeve izmedu smisla i realnosti (stoidka logika
koja ukazuje na to da ,,kad kaZete 'kodije', one vam u tom trenut-
ku zaista prolaze kroz usta", itd.).ts7
r57 Nije li zato Delezov previd korelativan s Altiserovim? Delez se oprede-
ljilje za osu imaginarno-realno i iskljuduje simboliiko, dok se altiserovska dual-
,rort,,r.ulnog objekta" (to iest, doZivljene realnosti, objekt imaginarnog iskustva)
i ,,objekta ,ul.tu.r;u" (simbolidka struktura proizvedena procesom saznanja).ukla-
p" ,r'or* imaginarno-simbolidko. Lakan je jedini toji tematizuje osu simbolid-
Lo-..ulno koja'utemeljuje preostale dve ose. Nadalje, zar ova opoziclja Deleza i
i osnovnu razliku njihovog ditanja Spi-
Altisera ,r. o'blusnluru'dudnu zatuorenost
2t6
4. Ztgonetka,,mehaniike memorije"
Bi6e da gore pomenuto Delezovo ogranidenje obja5njava nje-
gov fanatidni antihegelijanizam. Moguie je, njemu nasuprot, poka-
zati daje sam Hegel, u odludujuiem delu svog sistema, bio ',dele-
zovac". Ono Sto ovde imamo na umu je iznenadna i neodekivana
pojava takozvane ,,mehanidke memorije" posle potpuno izvr5enog
,,ukidanja" jezidkog znaka u njegovom duhovnom sadrZaju (u pa-
ragrafima o jeziku u Enciklopediii).\58
Svoju teoriju jezlka Hegel razviia u ,,Predstavl", 2' dela ,,Psi-
hologije", gde naznadavaprelaz od ,,opaLaia" ka ,,mi5ljenju", 5to 6e
reii, procesa postepenog oslobadanja subjekta od spoljaSnjih, na-
tlenih i nametnutih sadrLaia, stedenih dulima, putem njihove in-
teriorizacije i univerzalizacije. Kao sto je kod Hegela obidno sludaj,
taj proces ima tri momenta. Prvo, u ,,seianju", opaLai se izdvaja
od spolja5njih uzrodno vremenskih sadti.aia i uvodi u subjektov
sopstveni unutra5nji prostor i vreme; taj put je na njegovom ras-
polaganju kao sludajan element koji se u svakom momentu moZe
prizvati u seianje. Kada se opaLai prenese u razum' on potpada
pod njegovu vlast. Razum s njim moZe da radi 5ta hode: da je raz-
loZi na sastavne elemente i da ih, potom, kombinuje u raznorazne
,,neprirodne" celine, ili moZe da ih uporeduje s drugim opaZajima
i izdvoji im zajednidke odlike. Sve ovo je rad ,,ma5te" koja poste-
peno vodi ka simbolu. Pryo, pojedinadna slika simbolizuje neku
sloZeniju mreZu predstava ili neko op5te svojstvo (lik brade, na
primer, moZe da nas podseti na nediju snaZnu misao, muSkost, au-
toritet, itd.). To op5te svojstvo, medutim, jo5 uvek je iskvareno po-
jcdinadnom dulnom slikom koja ga simbolizuje tako da pravu
-
rr0z.e? Altiserov Spinoza je Spinoza simbolidke strukture, subjektnosti znanja, oslo-
lroclen od imaginirnih afekaia, dok je Delezov Spinoza Spinoza realnih, ,,anarhid-
rrih" telesnih meiavina.
1s8 Vid. G. V. F. Hegel, Enciklopedija
filozofskih znanosti, Veselin MasleSa'
deo III, str. 374-389. Ovde se oslanjamo na od-
Srrftrjevo, 1965, Filozofija duha:
liirru, rnada donekle jednostranu, rekonstrukciju Hegelove argumentacije_u fohn
Mccumber, The company of words: Hegel, Language, and systematic Philosophy,
lrvirrrston, Northwestern University Press, 1993' pp' 215-49.
217
opstost postiZemo tek kada se napusti svaka slidnost izmedu op-
Steg svojstva i slike koja ga predstavlja. Ovim putem dolazimo do
Reti: do spolja5njeg, arbitrarnog znaka dija veza s njegovim znate-
njem je u potpunosti arbitrarna. Samo to podredivanje znaka disto
rar.nodu5noj spolja5njosti omoguiava znadenju da se oslobodi dul-
nogopai.aja i na taj nadin isdisti do istinske opitosti. Tako se znak
(red) postavlja u svojoj istini: kao disto kretanje samoukidanja, kao
entitet koji zadrLava svoju istinu tako Sto se bri5e nasuprot svom
znadenju.
,,Verbalna memorija" potom internalizuje i univerzalizuje sam
spoljaSnji znak koji oznatava op5te svojstvo. Rezultat do kojeg ta-
ko dolazimo je ,,predstavljaiki jezik" sadinjen od znakova koji su
jedinstvo dva sastojka. S jedne strane, imamo univerzalizovano
ime, mentalni zvuk, tip koji se prepoznaje kao isti u razliditim re-
denicama; a s druge strane, imaryo njegovo znaienje, neku op5tu
predstavu. Imena u',,predstavljatkom jeziku" imaju fiksni op5ti sa-
drZaj koji nije odreden njihovim odnosom prema ostalim imeni-
ma nego odnosom prema predstavljenoj realnosti. Ovde je red o
standardnom pojmu jezika kao skupa znakova s utvrdenim opitim
znadenjima koja odraZavaju realnost, pojam koji u sebi sadrZi tri-
jadu samog znaka qua tela, oznadenog sadrZaja u duhu subjekta i
realnosti na koju se znak odnosi. ]ednostavno preteorijsko dulo
kaZe nam da ovde neSto nedostaje: da to joS'nije istinski, Livi iezik.
Ono $to nedostaje je uglavnom dvostruko: s jedne strane, sintak-
tidki i semantidki odnosi izmedu samih znakova, to jest, samorefe-
rentna cirkularnost na osnovu koje se uvek moZe reii da je znai.e-
nje redi u nizu drugih redi (kada se na pitanje: Sta je kamila? Obid-
no odgovara nizom redi: to je detvoronoZni sisar koji lidi na konja,
samo 5to ima veliku grbu na ledima, itd.); s druge strane, nedosta-
je odnos prema govornom subjektu. Nije jasno kako se sam subjekt
utiskuje u ,,predstavljadki jezik" kao ogledalo tri nivoa: znakova,
mentalnih ideja i realnosti. ZaHegela, fatalna slabost predstavljad-
kog jezika je u samom njegovom predstavljadkom karakteru, u di-
njenici da on ostaje vezan za nivo Vorstellung, kao spoljaSnje, ko-
218
nadne predstave koja se odnosi na ne5to transcendentno, na spo-
ljabnji sadrLaj. Redeno savremenim terminima: predstavljadki jezik
je samoponi5tavajuii medijum predstavljanja-preno5enja nekog uni-
verzalnog pojmovnog sadrLaja koji tom medijumu ostaje spolja-
Snji: sam medijum funkcioni5e kao ravnoduSno sredstvo prenosa
nezavisnog sadrLaja. Tu nedostaje red koja ne bi samo prosto
predstavljala spolja5nji sadri,aj, nego bi ga i konstituisala, stvarala,
rei kroz koju bi oznadeni sadri,aj mogao da postane ono Sto jeste
ukratko,,,performativ".
-
Kako, onda, polazeci odavde da dodemo do govora koji delu-
je kao adekvatan medijum neodredenog mi5ljenja? Na ovoj tadki
prelazimo na iznenadenje koje tumadima Hegela zadaje mnoge
nevolje. Izmedu ,,verbalne memorije" koja garantuje konkretno je-
dinstvo zna(enja i izraza i prave ,,misli", Hegel, donekle zagonet-
no, umeie ,,mehanidku memoriju", deklamovanje nizova redi u
kojima se nijednoj reii ne pridaje smisao, ukratko jedan oblik
,,napuStanje duha" (Geistesveilassen) kao sam prelaz na aktivnost
mi5ljenja. Poito je izloLio kako znak ostaje unutar predstave, to
jest spolja5nje sinteze znatenja i izraza, Hegel ne uklanja ,,laLno"
jedinstvo znaka odbacivanjem njegove spoljaSnje strane
- izraza
kao spoljaSnjeg medijuma oznadenog sadrLaja. Naprotiv, on ukla-
nja, Zrh.uje sam unutra5nji sadrZaj. Ishod tako radikalne redukcije
je da, u prostoru jezika, ,,regresivno" dolazimo do nivoa biia, kao
najdistije kategorije. Hegel u razmatranju mehanidke memorije ra-
zum pominje kao ,,biie, opiti prostor imena kao takvih, to jest be-
smislenih redi",tsr koje na neki nadin nestaju i pre nego se uzdig-
nu, prostor ,,redenica" kao ,,i5dezavajuie, nestajuie, potpuno ideal-
ne realizacije koja se odvija u elementu nemiraD.r60 Ovde vi5e ne-
mamo posla s redima predstavljadkog jezika kao op5tim tipovima
utvrdenih veza izraza i njihovih znatenja (red ,,konj" uvek oznaia-
va...) nego tisto bivanje, tok besmislene individualnosti redenica
a da ih jedino povezuje -prazna vezivna traka" samog razuma.
-
rse Hegel, op. cit., str. 387 (S 463)
t6o lbidem, str. 325 (Dodatak).
219

Na ovom nivou, znatenje imena jedino moZe da podiva u dinjentct
da ono prati i/ili inicira ostala imen a' Iedino ovde nastaje istinska'
konkretna negativnost jeziikog znaka' PoSto za nastanak te nega-
tivnosti nije dovoljno da se red svede na dist tok samobrisanja' to
onda i ono njeno van nje same, to jest znadenje' mora da se "iz-
ravna", da se liSi sveg pozitivnog sadrZaja, dok jedino ne preostane
prazna negativnost koja ,,je" subjekt. odigledna je hristoloska
ko-
notacija ovog Zrtvovanja predstavljadko-objektivnog znadenja: svo-
denje redi na dist protok bivanja nije samobrisanje redi nasuprot
Smislu nego predstavlja smrt samog tog Smisla, isto kao Sto smrt
Hrista na krstu nije smrt zemaljskog boLjeg predstavnika nego
s6mog onostranog Boga. Ovde je sadrzan Hegelov istinski dijalek-
tidki uvid: kamen spoticanja istinski-beskonadne aktivnosti miSlje-
nja u ime predstavljanja nije spoljaSnja pojava nego je sama utvr-
dena op5tost njenog unutra5njeg smisla'
PraZnjenje koje se ovde zbiva je dvostruko' Pryo' uklanja
ukupanobjektivno-predstavljadkisadrZaj,takodajedinopreostaje
praznina samog razuma (subjekta) - lakanovski redeno' od znaka
Loji predstavlja ne5to (pozitivan sadrZaj) za nekoga, prelazimo na
orrruii,.ry koji predstavlja sam subjekt za druge oznaditelje. Medu-
tim, istim nadinom, sam subjekt (S) prestaje da bude punofa doZi-
vljenog unutraineg sadri.aia, zna(enja, i postaje ,,precrtan"' ispra-
Znjen, sveden na $ - ili, kako to Hegel kaZe' posao mehanidke
memorije je ,,da tlo svoje unutra5njosti izravna u disto biie' u dist
prostor-. . bez suprotstavljanja nekoj unutraSnjosti subjekta"'16I Sa-
tUarm,str. 389 (S 464). eini se da to izmide deridijanskom ditanju pre-
-1o
mokomeje,'Mehanidkamemorija''vrsta',i5dezavajuiegposrednika'',ospoljenje
koje kasnije biva ukinuto u unutiainjosti duha:.brisanjem ukupnog
predstavljad-
i odriava apsolutnu pra-
koi unotraSnleg sadrZaja ,,Mehaniika memorija,' srvara
duhovnim sadrZajem' Ukratko'
,rri.,,, kuo .n"a11o- duha' kao Prostor ispunien
.ua**titn brisaniem ukupno isiazanog predstavljadkog sadrZaja "Mehaniika me-
morija" pravi mesto tu tibirkt izricania. Ovde je kljuina meduzavisnost i nasta-
bli-
,rut ,p."'.*unog" subjekta qua tiste piaznine (S): ovde je Hegel neodekivano
,uk il ir".rr, k"oli tat ode artikuliSe heduzavisnost ideololkih dr2avnih aparata
(ideololke prakse qua puka spoljasnjost ,,mehanidkih" rituala) i procesa subjekti-
pojam su-
vizac\je. P.oblem t Alti..to-, medutim, jeste u tome Sto mu nedostaje
220
mo to ,,ravnanje", to svodenje na biie, na novu neposrednost reai,
Pristupimo toj odludnoj
otvara performativnu dimenziju
- zaSto?
tadki putem jednog odlomka iz ]enaer Realphilosophie [Jenske real-
ne fitozofijel u kom Hegel opisuje kako ,,na pitanje 'Sta je ovo?'
obidno odgovaramo: to je lav, magarac, itd. A to je - poito ovo
znati da nije u pitanju Zuta stvar koja ima noge, itd., kao neito
nezavisno za sebe, nego ime, ton mog glasa - neSto sasvim razli-
dito od onoga Sto je u opaLaiu.I to je (njegovo) istinsko biieD.162
Hegel nam skreie paZnju na paradoks imenovanja, toliko odit
da se preko njega preiutno generalno prelazi: kada kaZem ,,Ovo je
jedan slon", ono Sto doslovno, na najelementarnijem nivou wrdim
jeste da je to ogromno stvorenje sa surlom, itd.' zaista zl'uk u mo-
jim ustirna, detiri slova koja sam izgovorio. lJ svom I Seminaru o
Frojdovom tehnidkom pisanju, Lakan igra na isti paradoks: kada
se izgovori red ,,slon", slon je tu u svem svom masivnom prisustvu
mada se u realnosti ne moZe videti, to je pojam koii izraLava
se -sada5njost.r63 Ovde vidimo neodekivan stoidki aspekt kod Hegela
(i Lakana). Hegel je, medutim, imao na umu ne5to drugo: da pro-
sta, naizgled simetridna inverzija ,,slon je.'. (detveronoZna Zivoti-
nja sa surlom)", u ,,ovo je jedan slon", ukljuduje preokret predsta-
vljadkog konstativa u performativ. To & re(i da, kad kaZem ,,slon
je... (detveronoZna Zivotinja sa surlom)"' ,,slona" tretiram kao pred-
stavljadko ime i istidem spoljaSnji sadri'ai koji ono oznadava. Me-
dutim, kada kaZem ,,ovo je jedan slon", onda njegov simbolidki
identitet prenosim na neki objekt; a time skupu realnih svojstava
dodajem simboliiko objedinjavajuie svojsfvo kojim se skup menja
u jedan objekt identidan sa sobom. Paradoks simbolizacije proisti-
bjekta oznaditelja (s): poSto subjekt redukuje na imaginarno priznanje u. ide.olo-
Stom smislu, on ne uspeva da zahvati korelaciju nastanka subjekta i radikalnog
gubitka smisla u besmiilenom ritualu. Na donekle drukdijem nivou, isti paradoks
definise status Zene kod Vajningera: Lena ie subjekt par excellence upravo onoliko
koliko nas ta praznina suodava sa subjektom kao praznim kontejnerom smisla...
162 G. W. F. Hegel,
lenaer Philosophie' Meiner, 1931' S' 183'
163
Jacques Lacai, The Seminar of lacques Lacan I: Freud's Papers on Tech-
nique, 1953-54, ed. ]acques-Alain Miller, trans. lohn Forrester, Cambridge' Cam-
lrridge University Press, 1988, pp. 242-43 [prim. urednika].
221

de iz dinjenice da se objekt kao jedan konstitui5e putem svojswa
koje je radikalno spoljaSnje samom objektu, njegovoj realnosti, 5to
se radi imenom koje s objektom nema nikakve slidnosti' Objekt
postaje jedno dodatkom nekog, potpuno niStavnog samobrisanja
bica, Ie peu de rdalitd [maldice stvarnosti] nekolicine n'ukova -
muve koja pravi slona, kao Sto s imenom Monarha, svoj znadaj
stide ovo imbecilno, sludajno telo pojedinca koje ne samo Sto
,,predstavlja" DrZa',u qua racionalni totalitet nego je i konstitui5e.
U predstavljadkom imenu nedostaje ta performativna dimenzija
kojom se u sam oznadeni sadri.aj oznaditelj utiskuje kao njegov sa-
stavni deo (ili, kao 5to Lakan kaZe, kojom oznaditelj ,,upada u
oznadeno").
5. Hegelova logika oznaiitelja
Na osnovu do sada redenog nije te5ko izvesti kako Hegelova
dualnost ,,predstavljadkih imena" i ,,imena kao takvih", izloirna u
razmatranju mehanidke memorije, u potpunosti odgovara laka-
novskoj opoziciji znaka i oznaditelja. Znak se defini5e utvrdenim
odnosom oznaditelja prema oznadenom koje je predstavljeno ozna-
diteljem odnosno, svojim znatenjem. Dok oznaditelj, putem
- simbole, / umesto
svog stalnog klizanja, i time Sto referira na druge oznaditelje u lan-
cu, ostvaruje udinak smisla. Znak je telo u odnosu s drugim teli-
ma, oznaditelj je dist protok, ,,dogadaj". Znak se odnosi na sup-
stancijalnu punoiu stvari, a oznatitelj referira na subjekt qua pra-
zninu negativiteta koji posreduje samoodnoSenje oznatavaju(eg
lanca (,,oznaditelj predstavlja subjekt za druge oznaditelje")' Mada
je teiko zamisliti jaii kontrast od onog kada Hegela uzmemo kao
delezovca, u Hegelovoj ,,Mehanidkoj memoriji" sreiemo pojam
Smisla kao distog Dogadaja, 5to je kasnije Delez artikulisao u Logi-
ci smisla. Dokaz da je Hegelova dijalektika zaista logika oznaditelja
avant la lettre dao je DZon Mekamber []ohn McCumber] koji u
svojoj knjizi The Company of Words fDruitvo retif,tCa predlaie
164 Vid. McCumber, The Company of Words, pp. 130-43.
222
jedno provokativno i pronicljivo ditanje Hegelovog dijalektidkog
procesa kao samoodnosne operacije sa simbolidkim ,,oznakama"
(Hegelov nemadki termin je Merkmah francuski ekvivalent bio bi
trait signifiant, oznatavajuie svojstvo). Dolazimo na polaznu tadku
procesa,,,tezu", operacijom,,neposredovanja-skraien ja" : niz mar -
kera M, ... M, skraiuje se markerom Mk diji sadrZaj (to jest, ono
5to marker oznadava) dine sami ti nizovi:
(M, ... Mj)
- Mk (l)
Potom sledi inverzna operacija ,,eksplikacije" u kojoj niz M,
... M, izlaLe Mu:
(Ml ... Mj)
Mk (2)
-
Takode dolazi do jo5 jednog obrtanja
- a kljudna tadka koju
ovde ne smemo propustiti je da nas to dodatno obrtanje ne vraia
na polaznu tadku, na (1) (ili, hegelovski redeno, da ,,negacija nega-
ne sadrZi povratak na podetak):
-cije"
(M, ... M;)/Mr (3)
Da bi istakao to pomeranje od (l) Mekamber koristi razne
- ; pritom znak I odreduje kao ,,sintezu" u ko-
joj se istovremeno zbivaju eksplikacija i skraienje. Sta bi to moglo
da znatl? U (3) marker Mo je in stricto sensu ,,refleksivan": on vi5e
ne simbolizuje neposrednost apstraktno suprotstavljenu eksplika-
ciji, po5to ona eksplikuje same nizove koji su eksplikovali sAmo Mu
u (2). Da bismo objasnili ovu ,,refleksiju", vratimo se logici antise-
mitizma. Prvo, niz markera koji oznadavaju realna svojstva su
skraiena-neposredovana u markeru,,ievrejin":
(pohlepan, profiterski, zaverenidki, prljav...)
- fevrejin (1)
Zatim obrdemo poredak i ,,eksplikujemo" marker ,,fevrejin"
nizom (pohlepan, profiterski, zaverenidki, prljav...), to jest, nizovi-
ma koji nam daju odgovor na pitanje ,,Sta 'Jevrejin' znaii?":
223
 ]evrejin (pohlepan, profiterski, zaverenidki, prljav"') (2) ta", nastaje novi entitet, sam op5ti ekvivalent kao izr.izetak [:onsti-
- tutivan za celinu.)
Konadno, ponovo obrcemo poredak i ,,)evrejina" postavljamo NaSa krajnja poenta je prema tome pre tehnidke prirocle: fr4e-
kao reflektivno skradenje nizova: kamberove formule znadajno dobijajLr na j;rsnoii i moci uvirla ako
nizove markera Mr ... M, zamenimo Lakanovim matheme S,, kacr
(pohlepan, profiterski, zaverenidki, prljav...)/fevrejin (3)
oznaditeljem lanca znanja, a Mi., skraienicu niza lvlr... M,, s S,,
U iemu se taino sadrZi razlika izmedu (l) i (3X U (3) ,,Je- kao Gospodarom-oznaiiteljem. Da tu taiku bol.je osvetlimo pri-
merom koji je strukturno homologan s primerom antisernitizrna,
vrejin" eksplikuje same prethodne nizoye koje iini neposrednim/
naime antisocijalistidkom cinidnom poljskom dosetkom:,,Istina,
skraiuje. Pri tom, skraienje i eksplikacija dijaiektidki koincidiraju.
nemamo dovoljno hrane, struje, stanova, knjiga, slobocle, ali na
To ie reii da u diskurzivnom prostoru antisemitizma, ne samo da
kraju krajeva kakve to ima veze, kad imamo socijalizarn!" Hegeli-
kao fevreji prolazi skup pojedinaca zato Sto ispoljavaju nizove
janska logika koja je ovome u osnovi bila bi slecleia: prvo, socijali-
svojstava (profitirajudi...), nego oni imaju te nizove svojstava ZA-
zam je uzet kao prosta skraienica niza markera koji oznadavaju
TO STO SU JEVREJI. To postaje jasno ako skraienicu u (l) pre-
stvarne kvalitete (,,Kada imamo dovoljno hrane, struje, stanova,
vederno kao:
knjiga, slobode onda smo u socijalizmu"); onda se odnos okrede i
(profiterski, zaverenidki. .-) se naziva |evrejin (1) referira na niz markera da bi se ,,eksplikovalo" znaienje redi soci-
jalizam (,,socijalizam znadi dovoljno hrane, struje, stanova, knjiga,
a eksplikaciju u (2) kao: slobode..."); medutim, kada izvr5imo sledeiu inverziju, ne vrada
rno se na polaznu tadku, po5to se ,,socijalizam" sada menja u ,,So-
X je ievrejin zato ito ie (profiterski, zaverenitki, prljav"') (2)
cijalizam", u gospodara-oznaditelja, to jest, viSe ni.je prosta skraie-
Iz te perspektive, jedinstvenost (3) je sadrZana u tome ito nica koja oznadava niz markera, nego je iine za njegovu skrivenu
vraca na (1) dok zadrZava povezanost iz (2): osnovu koja deluje u vidu mno5tva svojih izraza-udinaka. I podto
je sada ,,Socijalizam" uzrok izraLen u nizu fenomenalnih markera,
X je (profiterski, zaverenidki.' .) zato ito je levreiin (3) moguie je na kraju reii: ,,Sta mari ako svi ti rnarkeri nestanu -.
nisu oni razlog naSe borbe! Osnovno je da jo5 uvek irnarno soci.la-
Ukratko, ovde fevrejin oznadava skrivenu osnovu fenomenal- lizam!"
nih nizova stvarnih svojstava (pohlepan, profiterski, zaverenidki, Da sumiramo: u (1) marker skraienja-neposredovanja je pro-
prljav...). Na taj nadin dolazi do odredenog ,,preobraLaja": ,,levre- sto znak, spolja5nja oznaka datog niza, dok u (3) marker je oznaii-
jin" podinje da funkcionise kao marker skrivene osnove, misterio- telj koji performativno uspostavlja niz u svojoj celini. U sludaju ( I )
zno je ne sais quoi lne znam 5ta fr'], kojim se obja5njava "je-
- Zrtve smo iluzije da je kompletni niz ne5to po sebi koje opstoji ne-
vrejstvo" |evreja. (Poznavaoci Marksa ie odmah shvatiti kako su zavisno od znaka, dok u (3) postaje jasno da je niz potpun, konsti-
ove inverzije homologne s razvojem robnog oblika u Kapitalu:t6s tuisan, jedino putem relleksivnog rnarkera koji ga nadopunjuje, to
prostom inverzijom ,,razvijenog" oblika u oblik ,,op5teg ekvivalen- jest, u (3) znak je ukljuten u ,;amu stvar" kao njen sastavni deo,
tako da nestaje odstojanje koje je znak drZalo odvojeno od oznade-
r6s Karl Marks, Kapital: kritika politiike ekonomije, knj. I' MED' tom 21'
Prosveta, Beograd, 1977,Pwa glava, str.43 i dalje. fprim. urednika]' nog sadrZaja.

224 225

t/;6t; t-'
'it "
9.
POMRACENIE ZNACENfA:
O LAKANU I DEKONSTRUKCIJI*
eini mi se da je opravdano pitanje, prepuno preciznih i pro-
nicljivih opaLanja, postavljeno u krugu dasopisa Agenda u vezi s
osnovnim problemom: ,,(J iemu su stvarne razlike izmedu vaieg
pristupa i dekonstrukcije?" Tako sam, postavljanjem tog pitanja ne-
posredno zaSao u problem sloZenog odnosa izmedu Lakanove psi-
hoanalize i Deridine dekonstrukcije. Evo preliminarnih rezultata
mog nastojanja da razjasnim taj odnos.
I laz koji zauvek razdvaja izgubljenu Stvar od simbolidkih pri-
Moja prva tadka je disto ,,transcendentalna". Ona se tide ,'uslo-
va moguinosti" Deridinog dekonstruktivistidkog ditanja Lakana:
na kog Lakana se to ditanje odnosi? Moja je hipoteza da deridijan-
sko dekonstruktivistidko ditanjet66 svodi korpus Lakanovih teksto-
* Izvorno objavljeno kao ,,Prolegomena to a Future Answer to Dr. Butler",
Agenda: Australian Contemporary Ari sq, 1995, pp. 45-6-7. elanak je napisan
ka'o odgovor na niz pitanji koje je Reks Batler postavio ZiZeku povodom niza
njegovih predavanja lioja je odriao na Osmoj godiSnjoj konferenciji Austrahjskog
centra za psihoanalizu u frojdovskoj oblasti, Melburn 13. avgusta 1994' (ZlLekovo
drugo predavanje u ovom zborniku je pre5tampano kao 4' poglavlje, "Yeze froj'
dovske oblasti s masovnom kulturom"). Pomenuta pitanja navedena su u Agenda
a4, pp. 63-80. [prim. urednika].
166
Jacques Derrida, ,,Le facteur de la vdrit6", v The Post-Card: From So'
crates to Freid anrJ Beyond, trans. Alan Bass, Chicago, Universify of Chicago
Press, 1987, pp. 413-96. [prim. urednika].
226
va na doxa o Lakanu kojom se njegoyo udenje ograniiava na okvir
tradicionalne filozofije. Daleko od toga da je u pitanju sludaj po-
gre5nog ditanja, ta doxa definitivno u Lakanu ima svoje upori-
Ste: sam Lakan desto podleZe njenom iskuSenju, ta doxa je vrsta
,,spontane filozofije (lakanovske) psihoanalize". Koje su, onda, nje-
ne osnovne konture? Od momenta kad udemo u simbolidki pore-
dak zauvek se gubi neposrednost presimbolidkog Realnog: istinski
objekt Zelje (,,majka") postaje nemogui-nedostiZan. Svaki poziti-
van objekt koji sreiemo u realnosti vei predstavlja zamenu za iz-
gubljeni original, incestuoznu Dingkoja je nedostupna samom di-
njenicom jezika
- odavde proistide ,,simbolidka kastracija". Samo
postojanje doveka qua biia-u-jeziku, tako gledano, stoii pod zna-
kom neukidivog i konstitutivnog nedostatka. Mi smo zagnjureni u
univerzum znakova koji nas zauvek spredava da dostignemo Stvar.
'l'akozvana ,,spoljna realnost" sama po sebi vei je ,,strukturisana
kao jezik", to jest, njeno znadenje je uvek-ve6 naddeterminisano
simbolidkim okvirom kojim se strukturi5e naSe opaZanje stvari.
Simbolidka instanca odinske zabrane (,,Ime-Oca") samo personifi-
l<uje, otelovljuje, nemoguinost koja je kosupstancijalna sa samom
tlirrjenicom simbolidkog poretka ,,u2ivanje je zabranjeno onome
ho govori kao takvom".
-
vicla koji nikad nisu ,,oni" koje definiSu etiku Zelje: ,,ne odustaj 5to
sc tide i.elje", moZe jedino da znadi ,,ne zadovolji se ni jednim sup-
stitutom Stvari, drZi otvoren jaz i.elje". U nadem svakodnevnom
'/.ivotu, neprekidno smo Zrtve imaginarnih mamaca koji obeiavaju
lctcnje izvornih/konstitutivnih rana simbolizacrje, od Zene s ko-
jom ie biti mogui pun seksualni odnos, do totalitarnog politidkog
itlcala potpuno realizovane zajednice. Tome nasuprot, osnovna
rrrrrksima etike Zelje naprosto je i.elja kao takva: telju je potrebno
orlry'avati osujeienu. Ono Sto ovde imamo je heroizam nedostatka:
t ilj psihoanalitidkog letenja je navodenje subjekta da herojski pri-
lrvrrti svoj konstitutivni nedostatak; da izdrLi rascep koji pokrete
7t'ljtr. Produktivan pfi iz tog iorsokaka dat je u moguinosti subli-
ttrtttija, kada se izaberejedan empirijski, pozitivan objekt i,,uzdig-
))'7
ne do uzviSenosti Stvari", to jest, preobrazi se u zamenu nemogu-
iu Stvar. Tako se ostaje veran telji bez utapanja u smrtnom vrtlo-
gu Swari. Takvim (pogre5nim) ditanjem Lakana neki nemadki filo-
zofi su doili do zakljudka da Antigonino istrajavanje u Zelji tuma-
de kao negatitan stav, to jest, kao egzemplaran sludaj smrtne op-
sednutosti Sfvarju koja ne moi'e da dostigne sublimaciju, pa se
da sva poenta Laka-
usled toga gubi u ponoru samoubistva
-je kao
novog ditanja Antigone nije u tome da predstavi kao egzempla-
ran sludaj psihoanalitidke etike prema kojoj ,,sa Zeljom nema kom-
promisa!"
Politidke posledice ovakvog ditanja Lakana su jasne: politidko
polje se karakteriSe radikalno ambivalentnim odnosom subjekata
prema javnoj Stvari (res publica), jezgru Realnog oko kojeg se
okrede Livot za)ednice. Subjekt qua nien dlan nije samo razapet iz-
medu svojih ,,patolo5kih" potreba i njihovog odnosa prema Stvari,
nego je i njegov odnos prema Stvari takode rascepljen: s jedne
strane, zakon Zelje nareduje nam da zanemarimo svoje patoloSke
interese i sledimo svoju Stvar; s druge strane, jedan dak viSi zakon
(Bernard Bas [Bernard Baas] ga ispisuje s velikim ,,Z"rez1 nalaZe
nam da odrZimo minimalnu distancu prema svojoj Stvari, to jest,
da imamo na umu, u vezi sa svakom politidkom akcijom koja ide
u prilog njene realizacije, da ,,to nije to" lce n'est pas 9a]. Swar
moZe da se pojavi jedino u svom povladenju, kao nejasna osnova
koja motivi5e naiu aktivnost, ali koja traii moment u kom nastoji-
mo da je shvatimo u njenoj pozitivnoj ontoloSkoj konzistenciji.
Ako zanemarimo Zakon, biiemo pre ili kasnije uhvaieni u ,,totali-
tarni" samodestruktivni circulus vitious. Ono $to mami iz pozadi-
ne je, naravno, Kantova razlika izmedu konstitutivnog i regulativ-
nog aspekta: Stvar (na primer, sloboda) mora da ostane regulati-
van ideal svaki pokuSaj njene pune realizacije jedino mo-
- poSto
Ze da vodi u najstrainiju tiraniju. (Lako je ovde izloZiti konture
167 ZiLek se poziva na Bernarda Basa, ,,Das offentliche Ding", u: Ethik und
Psychoanalyse, ed. Hans-Dieter Gondek and Peter Widmer, Frankfurt, Fisher,
1994. [prim. urednika].
228
Kantove kritike izopadenja Francuske revolucije u revolucionarni
teror jakobinizma.) A kako da ovde izbegnemo priznavanje refe-
rence prema savremenom politidkom pejzaLu, s dva ekstrema ne-
principijelnog liberalnog pragmatizma i fundamentalistidkog fana,
tizma?
U prvom pristupu, ditanje Lakana ne moZe da ne izgleda
uverljivo, gotovo je samorazumljiva stvar
- a ipak, ono dto ga dini
sumnjivim upravo je lakoia ovog prevoda lakanovskih pojmova u
moderne strukturalistidke i/ili egzistencijalistidke filozofeme kon-
stitutivnog nedostatka, itd. Da formuli5emo donekle zao5treno:
ovde imamo posla s ,,idealistidkim" iskrivljavanjem Lakana. Toj
,,idealistidkoj" problematici Zelje, njenom konstitutivnom nedo-
statku, trebalo bi suprotstaviti,,materijalistidku" problematiku re-
alnosti nagona. To ie reii da za Lakana ,,Realno" nije, u kantov-
skom modusu, disto negatirma kategorija, oznaka granice bez ika-
kve specifikacije onoga Sto je izvan nje. Realno qua nagon je, na-
prrotiv, agens,,pokretadka snaga" i.elje. Taj,,aktivni" (i ne disto ne-
'frativan) status nagona,
,,presimbolidkog" libida, navodi Lakana da
claborira mit o ,,lameli". U njemu on
- u obliku mitske pride, a
rre pojmovne artikulacije
- izlai.e,,stvarnu genezu", to jest, ita je
rrroralo da se dogodi pre simbolizacrje, pre nastanka simbolidkog
poretka.
Uzgred, ovo 5to smo uprayo izloLili nikako ne implikuje da je
l{ealno ili nagon, u pogledu ontoloikog statusa, nekakva puna
supstancijalnost, pozitivna,,grada" formalno-simboliikih struktu-
ra. Ono 5to je Lakan uradio s pojmom nagona zadudujuie je slid-
no onome Sto je Ajn5tajn u op5toj teoriji relativnosti uradio s poj-
rnom gravitacije. AjnStajn je,,desupstancijalizovao" gravitaciju nje-
nim svodenjem na geometriju: gravitacija nije supstancijalna sila
koja ,,povezuje" prostor nego je ime za krivinu samog prostora.
Na isti nadin Lakan je ,,desupstancijalizovao" nagone: nagon nije
primordijalna pozitivna sila nego disto geometrijski, topolo5ki fe-
rromen, ime za zakrivljenost prostora i.elje, to jest, za paradoks da,
u tom prostoru, put do zahvatanja objekta (a) nije prav, po5to je
229
to (najsigurniji nadin da se ne dostigne), nego ga treba okruziti,
,,kruZiti oko njega". Nagon je ta disto topoloska ,,iskrivljenost"
pri-
rodnih instinkata koji zadovoljenje nalaze u direktnoj konzumaciji
objekta.
Ukratko, Lakanova poenta ovde je da prelaz od radikalno
,,nemogu6e" Swari (materinske Stvari-tela koje se moZe zahvatiti
samo na negativan nadin) do vladavine simbolidkog zakona, do
Zelje regulisane Zakonom, a odrZavane osnovnom Zabranom, nije
direktan: izmedu,,disto",,,preljudske" prirode i poretka simbolidke
razmene ne5to se dogada, a to ,,ne5to" je upravo realnost nagona
ne viSe ,,zafroren krug" instinkata i njihovih urodenih ritmova
-zadovoljenja (nagoni su vei ,,poremeiena priroda"), ali i ono sto
joi nije simbolidka zelja koju odrLava zabrana. Lakanovska Stvar
nije prosto ,,nemoguie" Realno koje se ulaskom simbolidkog po-
retka povladi u tamnu uvalu nedostiznog, nego je to sam svet na-
gona. Ovde je od odludnog znataia referenca na Selinga, poSto je
on bio prvi koji je isti takav korak preduzeo u filozofiji' Njegova
mitska prida o ,,dobima sveta" usredsredena je na proces u Bogu
koji prethodi aktuelnosti boZanskog logosa i taj proces je, kao sto
smo vei videli, opisao u terminima koji jasno utiru put za Laka-
nov pojam Realnog u sludaju nagona.
II
Dakle, u demu se tadno sastoji razlika izmedu Lakana i de-
konstrukcije? Dozvolite mi da to krucijalno pitanje razvijem apro-
po Deridinogpara,,dopuna/centar". Na nadin koji podseia na fu-
koovske beskonadne varijacije kompleksa heterogenosti odnosa mo-
ii (da idu na gore, na dole, doslovno), Derida takode voli da se
upuSta u brojne varijacije koje se odnose na paradoksalni karakter
dopune (ekscesnog elementa koji nije ni unutra ni van; koji je isti-
,n.,t i, niza kome pripada a u isti mah ga nadopunjuje, itd'), La-
kan, njemu nasuprot - postupkom koji bi za Deridu' naravno,
znaiio povratak u tradicionalni filozofski diskurrs - direktno nudi
230
pojam tog elementa, naime pojam gospodara-oznaditelja, S,, u od-
nosu prema Sr, ,,uobiiajenog" lanca znanja. Taj pojam nije prosto
jednoznadan, nego je u pitanju pojam same strukturne ambiva-
lentnosti. To ie reii da Lakan ponovo objedinjava u jedan i isti
pojam ono Sto Derida drZi odvojeno. Kod Lakana, S, simbolizuje
dopunu
- svojstvo koje Strdi, ali koje je kao takvo, upravo kao
eksces, neizbeino
- a istovremeno i totalizovanje gospodara-ozna-
iitelja. Ovde, u tom ,,spekulativnom identitetu" dopune i centra,
podiva implicitno ,,hegelovski" potez Lakana: centar koji Derida
nastoji da ,,dekonstruiSe" u krajnjem je sama dopuna koja preti da
potkopa njegovu totalizujuiu moi, ili, redeno na Kjerkegorov na-
din, nadopuna je sam centar ,,u nastajanju". U tom preciznom
smislu, dopuna je uslov moguinosti i uslov nemoguinosti centra.
Mutatis mutandis isto vaZi za par ,,glas/pismo". U svojoj de-
konstrukciji zapadnog logo-fono-centrizma Derida je predloZio ide-
ju da se metafizika prisustva u krajnjem temelji na iluziji ,,slu5a-
nje-sebe-dok-govorim" ls' entendre-p ailerl, na iluzornom iskustvu
glasa kao transparentnog medijuma koji nam obezbeduje i garan-
tuje neposredno prisustvo sAmog govornika. U svojoj teoriji glasa
kao parcijalnog objekta u paru s ostalim takvim objektima (dojka-
ma), Lakan nadopunjuje Deridu hegelovskim identitetom kao je-
dinstvom suprotnosti. Istina, iskustvo s'entendre-parler sluLi ute-
rneljenju lluzlje transparentnog prisustva sdmog govornog subjek-
ta. Medutim, nije li u isto vreme glas ono 5to najradikalnije ospo-
rava prisustvo subjekta i samu transparentnost? Ne pisanje, koje
osporava glas takoreii s ni5tavne, minimalne distance, nego sam
glas, skloni smo da kaZemo: glas kao takav je neobja5njivo prisu-
stvo
- dujem sebe kako govorim, a ipak ono Sto dujem nikad nije
moje puno ja nego parazitsko, strano telo u mom sopstvenom sr-
cu. Ukratko, glas je ono na radun dega ,,sebe mogu da dujem kako
rnislim", tako da osnovna molba subjekta u pogledu nedijeg govo-
ra jeste ,,Hoie5 li da uiuti5, da bih mogao da dujem sebe kako raz-
nri3ljam!" Taj stranac u meni ima pozitivnu egzistenciju u razlidi-
tim vidovima, od glasa savesti do glasa progonitelja u paranoji.
23r
Glas ,,identiteta sa sobom" podiva na iinjenici da se glas qua me'
dijum transparentnog sarnoprisustva podudara s glasom qua stta-
nirn telom koje ,,iznutra" podriva moje samoprisustvo. S obzirom
na unutra5nje trenje glasa, napon izmedu glasa i pisma je vec se-
kundaran; to unutrainje trenje u njemu takoreii je izme5teno u
odnos glasa prema pisrnu qua njegovom spoljainjem Drugom.
Prema tome, status glasa kod Lakana ne svodi se na prosto
sirnetridno obrtanje deridijanskog pojma pisma kao nadopune, to
jest, nije red o tome cla urnesto pisma kao nadopune glasa, sada
irnamo glas kao nadopunu pisma: sama iogika odnosa je u svakom
sludaju drukdija. Kod Lakana, glas pre pisanja (i pre kretania dif-
fdrance) jeste nagon i, kao takav, uhvaien je u suprotnost zatvore-
nog kruZnog kretanja. Izbacivanjem njegove sopstvene neprozirne
materijalnosti u ,,spoljaSnjost" pisma, glas se uspostavlja kao idea-
lan medijum samotransparentnosti. MoZda u tome podiva ponor
koji Realno koje pripada suprotnosti zauvek razdvaja od Deridine
dffirance: dffirance upuiuje na konstantno i konstitutivno odgo-
denog nemoguteg identiteta sa sobom; dok, kod Lakana, ono Sto
kretanje simbolitkog odgadanja-zamene nikad ne uspeya da po-
stigne nije identitet nego ftealno koje pripada suprotnosti. Ono,
na primer, Sto u druStvenom Zivotu ne uspeva da izrazi mno5tvo
(ideoloikih) simbolizacij a-narativizacija nije dru5tveni samoidenti'
tet nego suprotnost, kolektivni rascep ,,politidkog tela".
Da rekapituliramo: Glas je za Deridu medijum iluzorne sa-
rnotransparentnosti. Prema tome, dinjenica Sto glas iz strukturnih
razloga uvek zakazuje u izlaganju te samotransparentnosti znaii
da je on uvek vei zahva(en pismom, da uvek vei sadrLi minimum
materijalnosti traga koji u njegovo disto samoprisustvo unosi me-
duprostor, jaz. U Lakanovom .grafu i.elje", medutim, znak je osta-
tak operacije oznadavanja, to jest, besmisleno pqrde Realnog koje
preostaje po5to je izvrSena operacija ,,pro5ivanja" [capitonnage]
odgovorna za stabllizaciju znadenja
- ukratko, glas je neprozirnu
ono ito se,
u oznatitelju, suprotstavlja znaienju: on simbolizuje
inerciju koja se ne moZe nadoknaditi znadenjem. On je samo di-
232
menzija pisanja koja obja5njava stabilnost znadenja, iii, da navede-
mo besmrtne redi Samjuela Goldvina: ,,Usmeni sporazum nije vre-
dan papira na kojem je napisan". Kao takav, glas nije ni mrtav ni
Ziv: njegov status je, pre ie biti, status ,,i"ivog mrtvaca", sablasne
utvare koja nekako nadZivljava sopstvenu smrt, to jest, sumrak
znatenja. Drugim redima, istina je da Livi glas moZe da se suprot-
stavi mrtvom slovu pisma, ali to je neobjainjiv Zivot ,,nemrtvog"
monstruma, ne ,,zdrav" Zivot samoprisustva znaienja.
Kao Sto sam vei rekao, ovaj paradoksalni status glasa moZe
se forrnulisati u obliku hegelovske tautologije kao najvi5e protiv-
retnosti. ,,Glas je glas" u s'entendre parler je tautologija istog tipa
kao ,,Bog je bog": prvi glas (,,Glas j"...") je medijum samotranspa-
rentnog prisustva, dok je drugi glas (,,... glas") nejasna mrlja koja
me decentrira iznutra, strano telo u samom mom sredi5tu: dakle, i
ovde forma identiteta sadrZi krajnju heterogenost. Moj identitet sa
sobom potkrepljen je sopstvenim ,,uslovom nemoguinosti", ,,sa-
blasnim" stranim telom u mom sopstvenom sredi5tu. Stav ,,Dopu-
na je Centar", naprotiv, treba ditati kao ,,neodreden sud" u hege-
lovskom smislu pojma. Umesto tautologije koja daje formu radi-
kalne suprotnosti izmedu dve pojave istog pojma, sama jukstapo-
zictja dva pojma, koji izgledaju nesaglasni, iini vidljivim njihov
,,spekulativni identitet" ,,Duh je kost", na primer. Krajnji Laka-
-
nov ,,neodreden sud" je, naravno, njegova formula fantazije I O
c, kojom se postavlja meduzavisnost diste praznine subjektivnosti i
bezoblidnog ostatka realnog koji se, precizno redeno, opire subjek-
tivizaciji: objekt a nije samo objektivni korelat subjekta, to je sam
subjekt u svojoj ,,nemoguioj" objektnoj egzistenciji, wsta objektne
prepreke koja zamenjuje subjekt. Isto stoji stvar i sa stavom ,,Do-
puna je centar". Poenta nije samo u tome da centra nema bez do-
pune, da je samo dodatak ono 5to, retroaktivno, konstitui5e centar;
sam centar nije niSta drugo do dodatak viden iz odredene per-
spektive
- pomeranje iz centra prema dodatku stvar je tadke gle-
diSta, a ne ,,same stvari". Ovde se radi o disto topolo$kom pome-
ranju, koje je slidno pomeranju u statusu hrane popularne u niZoj
233
klasi nastale razvojem industrije masovne ishrane. Najjeftinija i
najprostija vrsta hrane (Zito, crni hleb, na primer) postepeno je
nestala s trZi5ta pod prinudom industrijski proizvedenog belog,
kvadratnih hlebova ili hamburger zemidki, da bi se trijumfalno
vratila samo kao najskuplji ,,prirodni" ,,domaii" specijalitet. Borba
protiv neprozirnog glasa je, prema tome, borba protiv transparent-
nog samoidentiteta: u nastojanju da obuhvati dodatak, centar pot-
kopava sopstvene osnoYe.
Da isto kaZemo na drugi nadin, Lakan osporava metafiziku
prisustva na samoj tadki na kojoj se, izjednadavanjem glasa i su-
bjektivnosti, dini se, priklanja jednoj od svojih osnovnih premisa.
Na uZasavanje i/ili radost dekonstrukcije, on wrdi da se kroz glas
subjektivizuje sam oznaiavajuci lanac
- da pre glasa nema su-
bjekta. Pisanje je po sebi nesubjektivno, jer ne ukljuduje nijedno
subjektivno stanovi5te govora, nikakvu razliku izmedu izredenog
sadrLaja i procesa izricanja. Medutim, glas putem kog se subjekti-
vizuje sam oznatavajuti lanac nije glas kao medijum transparent-
nog samoprisustva znatenja, nego glas qua tamna mrlja ostatka
koji se ne moZe subjektivizovati, tadka pomradenja znadenja, tadka
na kojoj znaienje klizi u uZivanje fiouis-sense).* Ili da vi5e istakne-
mo: imamo lanac (pisanih) znakova koji transparentno oznatava
svoje oznadeno: kada se taj lanac subjektivizuje? Kako je njegovo
,,ravno" znatenje (denotacija u kojoj ne odjekuje nikakva subjek-
tivnost) preobraZeno u smisao? Samo kada joj se doda besmislena
glasovna tamna mrlja koja, u svojoj neodredenosti, funkcioni5e
kao prepreka subjekta. Lakanovski paradoks je, prema tome, u sle-
deiem: ako se (objektivno-denotativno) znatenje preobrazi u (su-
bjektivno-ekspresivan) smisao, onda naprosto moramo da ga do-
punimo besmislenom glasovnom mrljom: smisao = znatenje + be-
smisao. Prisustvo tog neprozirnog glasovnog dodatka podstiie ma-
gidan preobraLaj lanca pisanih oznaditelja u ,,subjektivizovan" go-
vor u kome se, izvan denotativnog znatenja, moZe otkriti odjek
* Znadenjska poenta koja se u prevodu kovanice jouis-sense neosetno gubi
tiie se specifikaclje znatenja: uZivanje-u-smislu. Prim. prev.
-
234
subjektivne pozicije izricanja. Upravo u tom smislu, Lakan moZe
da wrdi da glas obja5njava minimum passage a l'acte Ipristupanja
dinu] oznadavajuieg lanca. Biie dovoljno da se setimo primera
,,vatrenog govora", to jest, govornih akata u kojima je sama name-
ra-oznaiavanja, intencija da se ,,ne5to kai.e", pomradena namerom
da se dostigne i uni5ti jezgro Realnog, objet a u Drugom (kao Zr-
wi). Odludujuie je da je upotrebljen termin ,,vatreni govor", a ne
,,vatreno pisanje".
III
Osnovna poenta, tako gledano, sadrZana je u statusu eksce-
snog glasa koji simbolizuje pomradenje znatenja. Da bi se taj neo-
bjaSnjivi glas izrazio, dovoljno je baciti kratak pogled na istoriju
muzike. Ona zvudi kao nadopuna deridijanske istorije zapadne
metafizike kao vladavine glasa nad pismom. Pogledamo li tu isto-
riju uvek iznova sreiemo glas koji preti da uspostavi poredak, 5to
je razlog zaSto mora da se stavi pod kontrolu i podredi racionalnoj
artikulaciji izgovorene i pisane redi, fiksiranoj u pismu. Da bismo
oznadili opasnost koja nam ovde preti, Lakan je iskovao neologi-
zam jouis-sense
- uZivanje-u-smislu - Sto je moment u kome
glas ,,razbesnelim" pevanjem odseca svoju usredi5tenost u znade-
nju, i prelazi u strasno samouZivanje. Dva primera ovog pomrade-
nja smisla u strasnom samouZivanju su, naravno, klimaks (Zenske)
operske arije i mistidno iskustvo. Nastojanje da se tim ekscesom
vlada i reguli5e ide od drevne Kine, gde je car lidno odobravao
muziku, do straha od Elvisa Prislija koji je objedinio konzervativ-
nu moralnu veiinu u SAD i komuniste-&rstorukaSe u Sovjetskom
Savezu. Platon u DrL,avi muziku toleri5e samo ukoliko je ona pod-
redena redi. Muzika je smeitena na raskrSie izmedu prirode i kul-
ture. Ona nas, takoreii ,,u realnosti", osvaja mnogo direktnije od
znatenja reti. Iz tog razloga ona moZe da posluZi kao moino
oruLje obrazovanja i discipline, a ipak od momenta kada izgubi
osno\lr i ude u samopokreiuti circulus vitiosus uZivanja, moZ,e da
235
podrije osnove ne samo drLave, nego i drustvenog poretka kao ta-
kvog. u srednjovekovna vremena crkvena vlast se suodavala s
istom dilemom: zadivljujuie je koliko su energije i brige najviSi cr-
kveni autoriteti (pape) uloZili u naoko tridavo pitanje regulisanja
muzike (problem polifonije, ,,davoljeg tritona", itd')' Figura koja
personifikuje dvosmislen stav vlasti prema ekscesu glasa je, narav-
no, Hildegard fon Bingen, koja je u muziku unela mistidno uziva-
nje i zbog toga bila na ivici ekskomunikacije, mada je pripadala
najviSem nivou hijerarhije vlasti, bila savetnica cara, itd. Ista ma-
trica ponovo je na delu u Francuskoj revoluciji, dije ideologije su
nastojale da uspostave ,,normalnu" polnu razliku pod vladavinom
muSke izgovorene redi nasuprot dekadentne aristokratske sklo-
- Stinskog mora po sebi da se pokaZe kao neuspe5an. Kad god pri-
nosti zadovoljstvu u slusanju kastrata. |edna od poslednjih epizoda
te vedne borbe bila je zloglasna sovjetska kampanja, koju je pod-
stakao Staljin, protiv Sostakovideve Katarine lzmajlove. Zaduduje
da je jedan od glavnih prigovora bio da operu dini masa neartiku-
lisanih krikova... Problem je, tako gledano, uvek isti: kako da
spredimo da glas ne sklizne u strasno samouzivanje koje ,,elimini-
5e" pouzdanu mu5ku red? Ovde rei funkcioniSe kao ,,dopuna" u
deridijanskom smislu. Moguie je pokusavati da se glas ogranidi,
reguli5e, podredi artikulisanoj redi, a ipak ga nije mogude elimini-
sati u potpunosti, poito, kada se upotrebljava u pravoj meri ima
vitalan znataj za vrSenje vlasti. (Biie dovoljno da se podsetimo
uloge patriotsko-vojnidkih pesama u izgradnji totalitarne zaiedni-
ce, ili, jos flagrantnije opscenosti, hipnotizuju6ih ,,koradnica" mor-
naridke peSadije SAD. Nisu li njihov iznurujuii ritam i sadistidko-
-besmislen sadrLaj egzemplarni sludajevi strasnog uzivanja u sluze-
nju vlasti?)
IV
Ovo nas vraia na problem kod Hegela, naime njegove dija-
lektike. |edno od postmodernih opStih mesta o Hegelu je prigovor
,,ogranidene ekonomije": u dijalektidkom kretanju, gubitak i nega-
236
tivnost su sadrZani unapred, smatra se je ono Sto se gubi sa-
- da da se odlika gubi vaZi
mo puki nesuStinski aspekt (sAma dinjenica
kao krajnji dokaz njenog nesuitinskog statusa), dok moZemo biti
sigurni da ie suStinska dimenzija ne samo opstati, nego ie biti i
pojadana isku5enjima negativiteta. Ukupna (teleolo5ka) poenta pro-
cesa gubitka i obnove je u tome da omoguii apsolutu da se odisti,
da manifestno izloLi svoju suStinsku dimenziju oslobadanjem od
nesu5tinskog, kao Sto zmija s vremena na vreme mora da odbaci
svoju ko5uljicu da bi se obnovila. MoZemo videti gde taj prigovor,
kojim se Hegelu podmeie opsesivna ekonomija tipa ,,Mogu vam
dati sve izuzev ovoga" greSi i proma5uje cilj. Osnovna Hegelova
premisa kaZe da svaki poku5aj ka razdvajanju suitinskog od nesu-
begnem strategiji odbacivanja nesu3tinskog da bih spasao su5tin-
sko, pre ili kasnije (ali uvek poito je isuvi5e kasno), prinuden sam
da otkrijem da sam napravio fatalnu gre5ku u pogledu toga 5ta je
su5tinsko i zato 5to mi je suStinska dimenzlja vei iskliznula kroz
prste. Odludujuii aspekt istinskog dijalektidkog preokreta je to po-
meranje u samom odnosu su5tinskog i nesuitinskog. Kada, na pri-
mer, neprincipijelno ulagivanje branim svojim nadredenim tvrd-
njama da se to svodi na pitanje puko spoljaSnjeg prilagodavanja i
da ih prezirem dok se duboko u svom srcu drZim svojih istinskih
uverenja, onda sebe zaslepljujem u pogledu realnosti situacije. Na-
ime, tada sam vei odustao od onoga 5to je zaista vai,no, po5to je
moje unutralnje uverenje, iskreno kakvo samo moZe biti, ono 5to
je stvarno,,nesuStinsko".
,,Negacija negacije" nije egzistencijalni potez kojim se subjekt
pravi da sve stavlja na kocku, a u stvari Lrtvuje samo ono Sto je
nesuitinsko. Pre ie biti da ona simbolizuje uZasavaju6e iskustvo
koje doZivljavam kada, posle Zrtvovanja svega 5to sam cenio kao
,,nesuitinsko", iznenada uvidam da sam ve6 izgubio i suitinsku di-
menziju, kojoj sam prvim Zrtvovanjem teZio. Subjekt spasava svo-
ju koZu, preZivljava isku5enje, ali cena koju je za to morao da plati
je u gubitku njegove sopstvene supstancije, najdragocenljeg jezgra
237
njegove individualnosti. Preciznije, pre tog,,preobraZaja" subjekt
uop5te nije subjekt, polto je ,,subjekt" u krajnjem ime za sam ,,pre-
obraZaj" supstancije koja se, posle svih diseminacija, ,,vraia u se-
be", ali vi5e ne kao ,,ista". Zato suvi5e lako moZe da nas zavede
Hegelov notorni stav o duhu kao moii ,,oklevanja s negativnim",
to jest, obnove posle sopstvene smrti. U isku5enju apsolutne nega-
cije duh u svom posebnom sopstl'u stvarno umire, to je kraj i go-
tovo je, tako da duh koji ,,vaskrsava" nije duh koji je prethodno iz-
dahnuo. Isto vaZi i za Vaskrsenje. Hegel uvek iznova istide da
Hrist na krstu zaista umire
- i da se vraia kao Duh zajednice ve-
rujuiih, a ne lidno, kao osoba. Tako, opet, u moZda najduvenijem
odlomku iz Fenomenologije duha Hegel tvrdi da je duh u stanju
da ,,okleva s negativnim", da produi.ava moi negativnog, a da to
ne znadi da, u isku5enjr,r negativiteta, subjekt samo ima da stisne
zube i to istrpi
- istina, izgubiie pritom ne5to perja, ali sve ie na
kraju, magidno, ispnsti dobro. Hegelova ukupna poenta je u tome
da subjekt ne preLivljava isku5enja negativiteta: on stvarno gubi
samu svoju su5tinu i prelazi u svoje Drugo. Ovde se moZemo setiti
naudnofantastiinih motiva promene identiteta, kada subjekt opsta-
je bioloiki, ali viSe nije ista osoba. O tome je red u Hegelovom
preobraZaju, i naravno, u samom tom procesu subjekt se razgrani-
dava od supstancije. ,,Subjekt" oznadava ono X koje je u stanju da
preLivi gubitak samog svog supstancijalnog identiteta i da nastavi
da Livi kao ,,prazna ljuska prethodnog sopstva".
Do iste poente moZemo doii obraianjem paZnje na dijalekti-
ku po sebi i za sebe. U danainjim ekolo5kim sporovima, pozicija
,,nemog po sebi" apstraktne op5tosti najbolje je izvedena od strane
spoljainjeg posmatrada koji ,,ekologiju" razume kao neutralnu op-
Stost roda koja se onda deli na mnoStvo wsta (feministidka eko-
Iogija, socijalistitka, New Age-ekologija, konzervativna ekologija,
itd.). Medutim, za subjekt koji je ,,unutra", zauzet ekolo5kom bor-
bom, takve neutralne opitosti nema. Recimo, za feministkinju-
-ekologa, predstoje6a ekolo5ka katastrofa proistiie iz stava muike
dominacije i eksploatacije, tako da ona nije feministkinja i ekolog
238
- feminizam joj daje specifidan sadrZaj njenog ekolo5kog identite-
ta, to jest, ,,nefeministiiki ekolog" za nju nije ekolog druge vrste,
nego naprosto neko ko nije pravi ekolog. Ovaj
- istinski hegelov-
ski
- problem onoga ,,za sebe", op5tosti, zato glasi kako,
pod
konkretnim uslovima, univerzalna dimenzija moZe da postane op-
Stost ,,za sebe"? Kako ona moZe da se postavi ,,kao takva", u ja-
snom kontrastu prema svojim posebnim kvalifikacijama, takcl da
specifidno feministitku (ili konzervativnu, ili socijalistidku...) kva-
lifikaciju svog ekoloikog stava mogu, sa stanoviSta op5teg pojma
ekologije, da shvatim kao neSto kontingentno. I, da se vratimo na
odnos izmedu Deride i Lakana, tu podiva jaz koji rh razdvaja: za
Deridu, subjekt uvek ostaje supstancija, dok je za Lakana (kao i za
Hegela) subjekt upravo ono 5to nije supstancija. Sledeci odiomak
Gramatologije u lom je pogledu tipidan:
Kako god se [kategorija subjekta] modifikovala, kako god da
je opremljena sveitu i samosve5tu, ona ie se, ukupnim tokom isto-
rije, odnositi na supstancijalnost prisustva neporemeienog sluiaj-
nostima, ili na identitet u odnosu sa sobom.r68
Za Deridu, dakle, pojam subjekta ukljuiuje minimum sup-
stancijalnog identiteta sa sobom, jezgro samoprisustva koje ispod
toka sluiajnih promena ostaje isto. Za Hegela, tome nasuprot, po-
jirm ,,subjekt" oznadava samu iinjenicu da supstancija, u jezgru
rrjegovog identiteta, biva poremecena sludajnostima.,,Nastajanje
subjekta-supstancije" simbolizuje hybrk kojim se puka akcidencija
ili predikat supstancije, jedan podredeni moment njene celine, po-
stavlja kao novi princip totalizacije koji sebi podreduje samu pret-
hodnu supstanciju, preobraiajuci je u svoj poseban moment. U
prelazu iz feudalizma u kapitalizam novac se, na primer
- u sred-
njovekovno doba odito podreden moment u totalitetu ekonomskih
(poSto je cilj kapi-
oclnosa
- uspostavlja kao sam princip totaliteta
I rliste uveianje profita).,,Subjekt-supstancija koji nastaje" ukljudu-
t68 Zak Derida, O gramatologiji, prevod s francuskog Ljerka Sifler-Premec
l.ogcrs, Sarajevo, 1976, str. 68-9.
239
je takvo kontinuirano izme5tanje centra. Uvek iznova, centar se
preobraia u moment noye ovladalosti totalitetom drukdijim prin-
cipom njegovog strukturisanja daleko od ,,dubljeg" agensa koji
-
odreduje, ,,vude konce" tog izmeStanja centra (to jest, princip struk-
turisanja totaliteta), ,,subjekt" oznatava prazninu koja sluZi kao
medijum i/ili operator tog procesa izme5tanja.
Zato je potrebno odbaciti uobitajene formule vezane za He-
gelovu ,,konkretnu op5tost" kao op5tost koja je jedinstvo sebe i
svog Drugog (posebnog), to jest, nije apstraktno suprotstavljena
bogatstvu posebnog sadri.aja, nego je samo kretanje samoposredo-
vanja i samoukidanja posebnog. Problem s ovim standardnim ,,or-
ganskim" videnjem ,,konkretne op5tosti", kao Zivog supstancijal-
nog totaliteta koji se reprodukuje u samom kretanju svog poseb-
nog sadrZaja, jeste u tome da ovde op5tost joS nije postala ,,za se-
be", to jest, nije postavljena kao takva. Upravo u tom smislu, na-
stanak subjekta je korelativan sa postavljanjem op5tosti ,,kao ta-
kve", u svojoj suprotnosti prema posebnom sadrZaju. Vratimo se
primeru iz ekologije: svaki poku5aj da se defini5e supstancijalno
jezgro ekologije, minimum sadrZaja s kojim bi se saglasio svaki
ekolog, neizbeZno je osuden na neuspeh, poSto se samo to jezgro
menja tokom borbe za ideoloSku hegemoniju. Po socijalistima,
krajnji uzrok ekoloSke krize treba traZiti u kapitalistidkom nadinu
proizvodnje okrenutom profitu, 5to je razlog zaito za njih antika-
pitalizam predstavlja samo jezgro istinskog ekolo5kog stava. Prema
konzervativcima, ekolo5ka kriza proistide iz iovekove prazne oho-
losti i volje za vladavinom svetom, tako da u ovom sludaju samo
jezgro istinskog ekolo5kog stava dini smerno poitovanje tradicije.
Za feministkinje ekolo5ka kriza proistide iz mu5ke dominacije, itd.,
itd. Ono o demu se radi u ideoloiko-politiakoj borbi, naravno, je
pozitivan sadri,aj kojim bi se ispunio ,,prazan" oznaditelj ,,ekologi-
ja": ita znati biti ,,ekolog" (ili ,,demokrata", ili pripadati ,,naciji")?
A naSa poenta je sadrZana u tome da je nastanak ,,subjekta" strogo
korelativan s postavljanjem tog centralnog oznatitelja kao ,,pra-
znog".,,Subjekt" postajem kada univerzalni oznaiitelj na koji refe-
riram (,,ekologija", u na5em sludaju) viSe nije pupdanom vrpcom
240
yezan za neki posebni sadr'zaj, nego se doiivljava kao prazan pro-
stor koji treba ispuniti sadrZajem (feministidkinr, konzervativnim,
drZavnim, protrZisnim, socijalistitkirn). Taj,,prazan" oznaiitelj o
dijem pozitivnom sadrZaju ,,se radi" u ideoio5ko-politidkoj borbi
,,predstavlja subjekt za druge oznaiitelje", za oznaditelje koji sim-
bolizuju svoje pozitivne sadrZaje.
V
Lakan izlaZe konture te ,,desupstancijalizacije" koja vodi na-
stanku subjekta u svojim detaljnim komentarima trilogije Pola
Klodela Kufontenovi fCofifontaine], koju je autor uzdigao u savre-
meni pandan Antigone.r6e Referenca na Lakanovu Antigonu, kao
primer etike Zelje, postaia je tokom poslednjih godina opSte mesto
- Sto je u znadajnom kontrastu s odsustvom reakcija na Lakanov
komentar Klodelovog komada. To odsustvo reakcija, medutim, za-
ista ne iznenaduje, po5to su stvari kod Klodela daieko vi5e uzne-
miravajuie: nema trenutaka lepote stvorenih uzviSenim patosom
tragidnih dogadaja na sceni, ima samo odvratnih tikova.
Ogranidiiu se na prvi deo trilogije pod naslovom Talac. Rad-
nja komada se odvija pri kraju Napoleonove vladavine, na imanju
osiromaSene aristokratske porodice Kufonten na francuskom selu.
Posle mnogo godina marljivog nastojanja, Sinja de Kufonten, po-
malo uvele lepote u svojim poznim dvadesetim godinarna i po-
slednji dlan porodice koji tu treba da ostane, uspeva da ponovo sa-
stavi ono Sto je posle revolucionarne oluje ostalo od irnanja. U
olujnoj noii, iznenada je tajno poseiuje njen rodak Zori., nasled-
nik imanja i vatreni rojalista koji je emigrirao u Englesku. Zahva-
6eni mistidnim transom uporedivim s onim u Vagnerovom Trista-
nu, Sinja i Zort polaZu zakletvrr na vednu ljubav kojom istovrerne-
no izraLavaju svoju duboku privrZenost porodidnom imanju i titu-
I6e VIII: Le transfert, 1960*
facques Lacan, Le seminaire de lacques Lttcan
61,2nd edn., ed. ]acques-Alain Miller, Paris, Seuil,200l, pp.3I5-86 [prim" ured-
nikal.
241
 li'Dvoje ljubavnika se spajaju s perspektivom braka
u cilju produ- ternativnoj verzlji scene koja sledi posle pucnjave, Tirelir, stojeti
Zenja porodiine tradicije: oni su posveieni i tome
Zrt*rju ,rr., ,,ro_ pored kreveta smrtno ranjene Sinje, od nje odajnidki traZi da mu
ju mladost i sreiu sve ito imaju je porodiina titula
- i mali ko_ cld znak kojim bi dala neko znatenje svom neodekivanom samou-
mad zemlje. Medutim, dolaze nove nevolje. Rodak se vraia
u lriladkom gestu pri spasavanju Livota svog omrznutog muZa bi-
Francusku u vrlo osetljivoj tajnoj politidkoj misiji _
na njihovo
-
lo Sta, dak i ako to nije udinila iz ljubavi prema njemu, vei sarno
imanje doveo je papu koji beZi od Napoleona. Sledeieg yutra
Slnlu cla porodidno ime spase od sramote. Sinja na samrti nije izgovorila
poseiuje Tisen Tirelir, oblasni prefekt i nouveau riche
fnovi boga- rri red: samo je znak svog odbijanja konadnog pomirenja s muZem
ta5], osoba koju ona prezire. Tirelir, sin njenog
sluge i dojilje, re_ tlala kompulzivnim tikom, konvulzivnim trzajima koji su svojom
voluciju je iskoristio za pravrjenje karijere: t uo tot utrri jakotinski
tuiestalo5iu iskrivljavali njeno lepo lice. Lakan ovde, s punim pra-
opunomoienik naredio je pogubljenje Sinjinih roditelja
u prisu- v()m, samo ime ,,Sinja" dita kao iskrivljeno -signe" (na francuskom
stvu dece. isti taj rirelir, arhineprijatelj porodice,
sada dolazi sirryr ,,znak").170 Ono 5to Sinja odbija da udini je da dA znak kojim bi se
sa sledeiim predlogom: njegovi ipijuni su ga obave
stlli o Zori,o_ rrjcn apsurdni din Lrtvovanja za omrznttog muZa integrisao u
vom i papinom prisustlrr na imanju, i naravno, on ima sirnbolidki univerzum dasti i duZnosti, iime bi se umanjilo njegovo
strogo na_
redenje izPariza da ih odmah uhapsi. Medutim, on je traumatidno dejstvo. U poslednjoj sceni komada, dok Sinja umire
sprenian da
ih pusti da pobegnu, pod uslovom da je Sinja voljna da otl rane, Tirelir kralju nudi patetidnu dobrodo5licu u ime verne
se uda za
njega i tako mu prenese porodidnu titulu Kufontenovih. lirancuske.
Mada Si_
nja ponosno odbija ponudu i otpu5ta Tirelira, potonji . Papa je u Klodelovom komadu prikazan kao nemoian, oseia-
dug razgo_
vor s lokalnim sveitenikom, poverenikom porodice, urodiie polusenilan starac, definitivno van svog vremena, kao personi-
pro_ irur,
menom njenog miiljenja. U svojoj paradigmatidno lihacija praznih rituala i beZivotne mudrosti jedne institucije u
modernoy stra_
tegiji kojom je navodi da prihvati rirerirovu bradnu olraclanju. Restauracija ancien rigime posle Napoleonovog pada je
ponudu i ,uko
spase papu, sve5tenik odbacuje bilo kakvo ()l)scena parodija u kojoj glavnu red vode najpokvareniji skorojevi-
apelovanje na njenu sa_
vest ili obavezu. On neprekidno ponavlja da niko, i i rcvolucije, preobudeni rojalisti. Klodel na taj nadin signalizuje
iak ni ,a_ Bog,
nerna pravo da od nje traZi tako uZasnu Zrhrr. ,lrr poredak, zakoji Sinja preduzima poslednju Zrtvu, nije autentid-
Odluka je u potpu_
nosti njena: ona ima pravo da, bez ikakvog prekora, rri stari poredak nego njegov povr5ni i nemoini privid, maska pod
kaZe ne. Go_
dinu dana kasnije, Tirelir, kao njen muZ i piefekt Sene, liojom svoju vladavinu udvr5iuju nove snage korupcije i degenera-
vodi pre_
govore oko predaje pariza nadmoinim rojalistima. , rit:. 'lome uprkos, medutim, njena red je obavezuje, ili, kako La-
Svojim pr"go_
varadkim sposobnostima za sebe je osigurao jedan li;ru l<aZe, ona je talac redi,171 tako da prolazi kroz prazne pokrete
od .raymoenrJit
poloi'aja u postnapoleonovskoj Francuskoj. Glavni zrlvovernja zamtrLa kome ne treba samo da se pokorava nego i da
preg'ovarat za
povratak kralja nije niko drugi d,o ZorL, i nadalje,
pr.goiori se vo- 1i.r poltuje i voli svim srcem. U tome podiva uzasavajuie bezoseca-
de iStog dana kada Sinja i Tirelir dobijaju sina. 1,rn srrmoubilaiki gest: on je prazan, u njemu nema supstancijalne
Nesposoban da
otrpi to Sto je pokvareni i oportunistidki Tirelir ,r"r.rpiruo ,,r rt lri nc koja
predodreduje simbolidke koordinate egzistencije ju-
njihovu I

porodidnu titulu, Zori. s njim stupa u o5tar sukob. rr.rlirr, ncma krivice koja u patetidno herojskom gestu samoZrtvova-
Medu njima je
do5lo i do pucnjave u prisustvu Sinje. Zofi. biva
smrtno pogod"rr,
dok sinja svojim telom presre(e Zori,ov hitac, stiteii "u tl,i,l"rr, pp. 329-30 fprim. urednika].
rirelira. u al- tit Ihidem, p.359 [prim. urednika].
242
243
 nja moZe da se preuzme na sebe. ,,Bog je mrtav',, supstancijalna
opitost za koju je subjekt spreman da Zrtvuje jezgro svojeg biia
nije ni5ta drugo do prazna forma, smeian ritual lisen ikakvog sup-
stancijalnog sadrtaja, a koji ipak drZi subjekt kao svog taoca.
Moderni subjekt se konstituibe putem takvog gesta dvostru_
kog odbacivanja, to jest, Zrtvovanjem samog jezgra svog biia, svoje
posebne supstancije za koju je inade spreman sve da Zrtvuje. Dru_
gim redima, on Zrtvuje svoje supstancijalno jezgro u ime univer_
zalnog poretka koji se, medutim, po5to je ,,Bog mrtav', otkriva kao
beznadajna prazna ljustura. Zato se subjekt zatide u praznini apso-
lutnog otudenja, li5en dak i lepote tragidnog patosa. sveden na sta-
nje radikalnog poniZenja, postavii i sam prazna lju5tura, subjekt je
prinuden da se pokori ritualu i glumi oduievljenu privrzenost
Swari u koju vi5e ne veruje ili je dak potpuno prezire. ViSe je nego
jasna dinjenica da se Talac priblizava smeinoj i ekscesnoj melo-
drami, prema tome, nije znak slabosti samog komada. To je pre
pokazatelj iorsokaka subjekta koji vise ne moze da se izrazi u tra-
gidnom patosu: subjekt je lisen dak i minimalnog tragidnog dosto-
janstva. ovde je jasno vidljiv jaz koji Klodelov komad ruzdvaja od
Antigone. Ako bismo Antigonu ponovo pisali kao modernu trage_
diju, morali bismo da menjamo pridu Sto se tide Antigoninog sa_
moubiladkog postupka i njegovog uzviSenog dostojanstva i okre-
nemo ga u sludaj smeSno tvrdoglave istrajnosti kojoj uopite nema
mesta i koja je, po svoj prilici, oblikovana od strane sarne drzavne
vlasti koju toboze dovodi u pitanje. Lakanova precizna formulacija
ove kljudne poente potpuno se uklapa u poziciju optuZenih u
monstruoznim staljinistidkim procesima. u modernoj tragediji od
subjekta se trazi da s uzivanjem prihvati i nepravdu koje se uzasa-
va [,,i] est demandd d'assumer comme une jouissance l,injustice
mame qui lui fait horreur'f..72 Nije li to potpuna kvalifikacija ior-
sokaka staljinistiikog subjekta? On ne samo ito je prinuden da
Partiji zrh'uje sve do dega stvarno drLi
teljima, itd.
- tradiciju, lojalnost prija-
nego se od njega traLi da to udini s predanom ver,
- 't'heory and in the Technique of Psychoanalysis, 1954-55, ed. lacques-Alain Mil-
172 lbidem. pp. 359. [prim. urednika].
244
no5iu. Zato smo u isku5enju da rizikujemo postavljanje hipoteze
da nam staljinistidki monstruozni procesi, sa svojim samoponiZa-
vanjima optuZenih (koji su prinudeni da za sebe traZe smrtnu ka-
znu, itd.) u kontekstu same dru5tvene realnosti, daju najjasniju ak-
tualizaciju osnovne strukture moderne tragedije kako je artikulisao
Lakan povodom Klodela.
U meri u kojoj ostaje bez iezgra svog biia, subjekt biva odse-
ien od moguinosti dostojanstvenog povladenja u tragidnu auten-
tidnost. Sta onda od njega preostaje osim onog ,,Ne!", kao gesta
odbacivanja koji se, kod Klodela, izraLava u vidu Sinjinih konvul-
zivnih trzaja. Takva grimasa, tik koji naru5ava harmoniju lepog
Zenskog lica, registruje dimenziju realnog, to jest' subjekta qua
,,odgovora Realnog". Taj mali, jedva vidljivi tik - ,,odb1janie, ne,
a non, taj tik, ta grimasa, ukratko, to grdenje tela, ta psihosomati-
ka'r73 neuporedivo uZasniji od Kiklopovog vrtloga realnog koji
-
je slavio Seling, jeste elementarni gest histerije. Svojim simptomi-
ma histeridna Lena kaZe ,,Ne" zahtevima (dru5tvenog) velikog Dru-
gog da ,,s uZivanjem prihvati nepravdu koje se uZasava"
- recimo,
da se pretvara da nalazi lidnu ostvarenost i zadovoljenje u izvr-
Senju ,,poziva" na nadin koji joj defini5e vladajuii patrijarhalni po-
redak.
Ovde moZemo da se podsetimo Lakanovog preokretanja sta-
va Dostojevskog iz Braie Karamazovih: ,,Ako Boga nema, reie
otac, sve je dopuiteno". Sasvim jasno, naivno shvatanje, po5to mi
analitidari vrlo dobro znamo da ako Bog ne postoji, onda ni5ta vi-
5e nije dopu5teno. Neurotidari nam to pokazuju svakog dana'174
(Donekle patetidna potwda ovog preokreta stava Dostojevskog pred-
stavlja neprilika intelektualaca bivSih disidenata u postkomunistid-
kim istodnoevropskim zemljama. Dok je komunistidka cenzura bi-
la na delu bilo je moguie plasirati subverzivnu poruku izmedu re-
t73 Ibidem, pp. 359-60 [prim. urednika]'
I7a
Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan II: The Ego in Freud's
lcr, trans. Silvana Tomaselli, New York and London, W. W. Norton, 1988, p. 128
lprim. urednikal.
245
 dova jer sama dinjenica cenzure odrtavala je paLnju ditalaca ve-
-
zanu za skrivene poruke, tako da je svako razumeo na ita se poje-
dinadni tekst odnosi. Sada, kad cenzure nema i sve je dozvoljeno,
zabranaje univerzalizovana. viSe nije moguie plasirati subverziv-
nu poruku: ditaoci je naprosto ne(e zapaziti; govor kritidkog inte-
lektualca ne nailazi na reakciju...). Drugim redima, iinjenica da
viSe nema Sudbine koja predodreduje moju krivicu nikako mi ne
dopuita da uZivam u nevinosti autonomnog subjekta oslobodenog
spoljasnjih standarda krivice. Pre ie biti da me odsustvo sudbine
tini apsolutno krivim; oseiam se kriv, a da ne znam razlog zaito, i
to neznanje me iak i viSe dini krivim. Ta ,,apstraktna krivica" je
razTog za{to je subjekt sklon upadanju u ,,totalitarnu" zamku. Iz
tog razloga, moZe se reii da u konzervativnom stavu, prema ko-
jem je sloboda modernog subjekta ,,Iatna", ima zrno istine. Histe-
ridna uznemirenost pripada samom njegovom postojanju usled
odsustva bilo kakvog dvrstog dru5tvenog identiteta, koji moZe da
dode jedino od supstancijalnog smisla tradicije. Ta apstraktna,
neodredena i iz tog razloga apsolutna krirrica, koja odnosi prevagu
u subjektu oslobodenom sudbine, u krajnjem je objekt psihoanali-
ze, poSto ista leZi u korenu svih oblika ,,psihopatologije". Upravo
u tom smislu, Lakan twdi da je subjekt psihoanalize kartezijanski
subjekt moderne nauke, to jest, subjekt koji se karakteriie stalnim
nervnim naponom i nelagodom, ito proistite iz nedostatka podr_
Ske u velikom Drugom sudbine. Nije li krajnji dokaz znataja La-
kanovog preokreta, kada je red o stal'u Dostojevskog, sadrZan u
pomeranju od zakona qua zabrane ka vladavini ,,normi" ili ,,idea_
la", u Sta se danas osvedodayamo? U svim domenima naieg svako-
dnevnog Livota, od obidaja prilikom jela do seksualnog ponaianja
i profesionalnog uspeha, ima sve manje i manje zabrana, a sve vi5e
normi-ideala koje treba slediti. Suspendovan zakon-zabrana obna-
vlja se u vidu surovog superega koji subjekta ispunjava krivicom u
momentu kada njegove radnje karakteri5e nedostatak u pogledu
uvai.avanja normi ili ideala. odavde proistide lekcija katolicizma
do koje Lakan izuzetno drZi: funkcija jasne i eksplicitne spolja5nje
246
zabrane nije u tome da nas udini krivim, nego, tome nasuprot, da
nas oslobodi nepodnoSljivog pritiska krivice koja nas obuzima ka-
tla zakaLe intervencija zabrane. U na5em svetu kasnog kapitalizma
subjekt nije kriv kad prekr5i zabranu. ViSe je verovatno da ie kri-
vicu osetiti kada (ili, pre zbog toga 5to) nije sreian naredba da
lrude sreian moi.da je krajnji nalog superega.
-
Ova prida o sreii podinje s Francuskom revolucijom. Na ita
se taino svodi stav Sen Zista da je sreia politidki faktor? Poenta
nije prosto u tome Sto su se ljudi oslobodili tiranije i imaju pravo
cla budu sre6ni, i Sto je nova drZava obavezna da radi u interesu
sreie svojih gradana. Ono Sto se pomalja iz potencijalno ,,totalitar-
rre" inverzije je da je tvoja duinosf da budeS sreian. Ako si, usred
revolucije i neduvenih dogadaja nesreian, to znadi da si kontrare-
volucionarni izdajnik. Robespjer je bio neprevaziden ekspert u
rnanipulaciji krivicom usled oseianja nesreie i oseianja nelagode.
U jednom od svojih velikih govora, po5to je upla5io ilanove Naci-
onale skupitine tvrdeii da medu njima ima mnogo izdajnika (niko
nije mogao da bude siguran da se ne nalazi na listi), Robespjer je
nastavio: ,,Ako je, u ovom momentu, bilo ko u ovoj sali upla5en,
onda je to neoboriv dokaz da je izdajical" Ono s dime ovde ima-
mo posla nije samo varijacija dobro poznate teme ,,Ako niste kri-
vi, onda nema razloga da se plaiite!", nego i vidna manipulacija
ieljom auditorijuma: krivica koju pominje Robespjer u krajnjem je
I<rivica uzgajanja perverzne Zelje koja nas vodi tome da se suprot-
stavljamo sopstvenoj istinskoj i.elji
- ukratko, krivica zato Sto, u
najkraiem, posedujemo Zelju.
Robespjerovo implicitno zakljudivanje takode bismo mogli da
lormuliSemo na sledeii nadin: subjekt koji strahom reaguje na nje-
govu optuZbu da u dvorani ima izdajnika time daje prednost svo-
joj lidnoj bezbednosti i dobrobiti nad dobrobiti i slobodom fran-
cuskog naroda, to jest, nad revolucionarnom stvari. A taj stav po
sebi je vei izdajniiki: to je sludaj izdaje u svom najdistijem vidu,
forma izdaje koja prethodi svakom odredenom izdajnidkom aktu.
Ista logika je na delu u staljinistidkom insistiranju da optuZeni na
247
 poiitiakom procesu, koji tvrdi da je nevin, kriv tak i u sludaju
je njegova odbrana istinita na nivou dinjenica. Brigom za svoju lid-
nu sudbinu takvi pokazuju ravnodusnost za proletersku stvar i za
iinjenicu da njihov protest zbog nevinosti podriva autoritet partije
i time slabi njeno jedinstvo: tako gledano, njihova stvarna krivica
sadrZana je u tom burZoasko-individualistiikom stavu.
VI
Uzgred redeno, slovenadka knjiZevnost nudi jedan primer ko-
ji ni na koji nadin ne gubi u poredenju s Klodelom. Kritenje na
savici Franca Preserna je epska poema iz detrdesetih godina XIX
veka s tematikom nasilne hristijanizacije Slovenaca u IX veku. pre-
rna mitskoj pridi o poreklu, ta poema je ,,utemeljila" slovenadku
naciju. Istina je da sve do sada svaki slovenaiki skolarac mora da
je naudi napamet. U uvodu se prvo opisuje herojska borba posled_
njih Slovenaca pagana: mesto njihovog poslednjeg boravibta je pla-
ninski zamak okruZen hri5ianima. U krvavoj noinoj bici svi su
pobijeni, s izuzetkom mladog vode ertomira. po5to je iskoristio
nered i not da pobegne, utotiSte je nasao u paganskom svetilistu
koje vodi njegova velika ljubav, lepa sve5tenica Bogomila. Tu, me-
dutim, ertomira deka neprijatno iznenadenje. Dok je on vodio
svoje borbe, Bogomila se preobratila u hriiianstvo. Zato ona sada
strasno pokuSava da ga ubedi da se i sam pokrsti posto njih
dvoje mogu da se sjedine jedino u Hristu. Njegova -ljubav prema
njoj toliko je snaZna da je zbog nje spreman da odbaci paganske
o_bidaje koji tine samu supstanciju njegovog biia. Medutim, po5to
ertomir daje svoju saglasnost, odekujuii da ie je na taj naiin do-
biti, otkriva drugi preokret stvari. Sad Bogomila od njega traLi da
se odrekne telesne ljubavi prema njoj: ako je zaista voli, onda mo-
ra da prihvati ono do dega je njoj najviie stalo, a to je neporodan
Zivot u sluZbi Hrista. Kako ertomir donosi odluku po drugi put i
odride se same Bogomile? Lakanovski redeno, kako on prihvata
simboliiku kastraciju? upravo na tadki odluke presudna je bila fa-
248
da scinirajuia slika: ertomir posmatra Bogomilu i biva obuzet bla-
Zenstvom njenog nebeskog izgleda. U momentu kada ga njen lik
odarava, on je izgubljen. Taj lik je zamka par excellence, prazno
mesto nedostatka, ili lakanovski redeno, objekt malog a (objekt-
-uzrok Zelje) koji nadzire minus phi [- tD] (kastraciju). ,,Kastraci-
ja" je generalno predstavljena u vidu fascinantne slike. Finalna
scena: potpuno slomljen, ertomir prolazi ceremoniju kr5tenja na
vodopadu reke Savice gde su danas slovenaiki Alpi. Poslednjim
redovima poeme autor saZeto izve5tava da ertomir, neposredno
posle kr5tenja, odlazi u L'Akvilu (grad koji je danas u severnoj Ita-
liji), gde je obuden za misionara, a da je ostatak Livota posvetio
obradanju pagana u hri5ianstvo. On i Bogomila viSe se nikad za
Zivota nisu sreli.
U slovenaikoj knjiZevnoj teoriji i kritici postoje dva suprot-
stavljena tumaienja ove poeme. ,,Levidarsko" ditanje u prvi plan
stavlja uvod i zastupa herojsko suprotstavljanje nasilnom nameta-
nju strane religije ertomir je prethodnik savremenih borbi za
-
nacionalnu nezavisnost.,,Desnidari" uzimaju hriSianstvo kao osnov-
nu vrednost i twde da je krajnja poruka poeme nada a ne odaj,
po5to ertomir na kraju svoj unutra5nji mir nalazi u Hristu. Oba
tumadenja gube iz vida ertomirovu subjektivnu poziciju s kraja
poeme, koja je, naravno, upravo pozicija Versagung [zatajivanja]:
poSto je zarad ljubavi odbacio sve do dega je drLao, svoje etnidke
korene, samu supstanciju svog biia, ertomir je morao da odbaci i
ispunjenje svoje ljubavi, tako da se na5ao ,,izvan druge smrti", sve-
den na ljuituru svog prethodnog sopstva i prinuden da propagira
veru u koju sam ne veruje. |edan od popularnopsiholo5kih kli5ea o
takozvanom ,,slovenadkom nacionalnom karakteru" kaLe da erto-
mirova poziclja ukazuje na poslovidnu sklonost kompromisu, neo-
dludnost, samouzdrZavajuiu karakternu strukturu tipidnog Sloven-
ca. Umesto da nadini jasan izbor i prihvati sve njegove posledice
(Sto u ovom sludaju znadi ili dvrsto drLanje samosvojih etnitkih
korena bez obzira na cenu, 1li bezrezewno prihvatanje novog uni-
verzalnog hriSianskog poretka), tipidan Slovenac daje prednost sta-
249
vu neodludnosti
- hri5ianstvo da, ali ne sasvim; krstiiemo se, ali
cemo zadri.ati unutra5nju distancu; bolje je krstiti se s tri prsta ne-
go da nam ih odseku... Problem je, medutim, u tome bto je ukr-
Stanje dva skupa vrednosti, posebnog (etnidki koreni) i op5teg
(hriSianstva) prazna, tako da se u sludaju opredeljenja za ukrstanje
gubi sve a ime tog radikalnog gubitka je, naravno, ,,subjekt".
-
Drugim reiima, moderni subjekt je strogo korelativan s dimenzi-
jom ,,izvan druge smrti". Pn'u smrt dini Zrtvovanje naie posebne,
,,patoloike" supstancije, radi opSte Stvari; drugu smrt dini Lrtvova-
nje ili ,,izdaja" same te Stvari, tako da preostaje jedino praznina
koja je 8, ,,precrtani" subjekt. Subjekt nastaje jedino ovim dvostru-
kim Zrtvovanjem same Stvari za koju je bio spreman da Lrtvule
sve 5to ima. Izgleda da je osnovna fantazija Moderne uverenje u
moguinost ,,sinteze" posebnog i op5teg
- san o (univerzalnom)
jeziku proZetom (posebnim) strastima; o univerzalno-formalnom
umu proZetom supstancijom konkretnog sveta Zivota, itd. Ukrat-
ko, ta fantazlja ispunjava praznu ljusku ukritanja: njena poenta je
u tome da nije prazna. fedna od ironija naieg idejnog Zivota je u
tome Sto je Hegel
tvovanja Zrtvovanja"
- upravo filozof koji je artikulisao logiku ,,Zr-
- iako u odima filozofske doxa shva(en kao
paradigmatidan predstavnik te fantazlje. Kjerkegor, pre5ernov sa-
vremenik i veliki Hegelov oponent, u tome je na dudan nadin bli-
zak Hegelu. Zar Kjerkegorov pojam religije ne ukljuduje strogo
homologan postupak dvostrukog samoodnosa Zrtvovanja? prvo,
mora da se odbaci poseban ,,estetidki" sadrLaj radi op5teg etidkog
zakona; a potom, vera nam nalai.e da odbacimo i taj zakon kao
takav.
To je zamka u koju upadaju Klodelova Sinja i preiernov er-
tomir: oboje apstraktnu samu Swar (u Sinjinom sludaju to je hri-
Sianska vera, a u sludaju ertomira njegova ljubav prema Bogomi-
li) suprotstavljaju posebnom kontekstu Zivota unutar kojeg jedino
ta stvar moZe da opstoji (Sinjina privrZenost porodiinom imanju i
feudalnoj tradiciji; ertomirovi koreni u starom svetu paganstva).
To jest, nijedno od njih ne zapaLa kako njihovo odbacivanje po-
250
i
sebnog sadri.aja u prilog Stvari uistinu vodi odbacivanju same
te stvari.
(U svetlu ovoga, moZemo da razvijemo strategiju surovog i
pronicljivog nastojanja islednika u slamanju otpora svoje Zrtve i
iznudivanja njegovog priznanja kojim ce se kompromitovati nje-
govi principi. On podinje tako Sto Zrtvu navodi da pristane na ne-
Sto partikularno, 5to naizgled nikako ne Steti njegovim principima.
Potom, poSto od Lrtve izvute dovoljan broj takvih ,,nevaZnih" pri-
znanja, isledniku preostaje da Zrtvu izvesti da je igra gotova i da je
vreme da prestane da se pretvara. Visoki principi Zrtve odavno su
iskompromitovani, pa zaito onda da stvari ne nazovemo pravim
imenom? Zamka u koju Zrtva upada sastoji se u njenom iluzor-
nom verovanju da op5ta su5tina, Stvar do koje zaisla drLi, moZe da
opstane izvan mrei.e ,,nevaZnih" konkretnih okolnosti.)
Hegelovski gledano, Sinja i ertomir se drZe iluzornog verova-
nja da Stvar (istinska op5tost) nekako moZe da opstane i zadtLi
svoju konzistentnost, izvan konkretnih uslova egzistencije. (Da hri-
Stanska vera moZe da zadrLi svoj smisao izvan ancien rigime, u
novim, postrevolucionarnim uslovima...). U njima podiva ,,egzi-
stencijalno" jezgro hegelovske ,,negacije negacije". Subjekt mora da
iskusi kako negacija (Zrtvovanje) posebnog sadri.aia u ime Stvari
ve( znaii negaciju-Zrtvovanje same Stvari, to jest, onoga u dije ime
je Lrlvovao poseban sadri.aj. Kod Klodela, Stvar Hri5ianstvo
- ljuStura, -
opstaje, ali samo kao sopsfvena, puka beZivotna liSena
svoje iivotne supstancije. Kod Pre5erna, ertomir preZivljava kao
lju5tura svog prethodnog sopstva, li5en supstancijalnog sadrZaja -
ukratko, kao subjekt.
(Na donekle drukdijem nivou isto vaLi za svaki poku5aj .pri-
lagodavanja" psihoanalize posebnim okolnostima. Dovoljno je se-
titi se |ungovog neduvenog saveta Frojdu, na prilazu njujor5koj lu-
ci, da bi trebalo da izostavi preveliko isticanje seksualnosti kako bi
psihoanaliza za puritansku Ameriku bila prihvatljivija, i Frojdovog
gorkog odgovora da bi bila jo5 prihvatljivija, ako bi se iz nje is-
kljudilo jod viSe sadrZaja. Sudbina psihoanalize u Americi, gde je
251
opstala kao beZivotna lju5tura svog istinskog sadrZaja, naravno, u
potpunosti opravdava Frojdovo odbacivanje,,taktidkih ustupaka"
takve vrste.)
|edino putem takvim dvostrukim potezom ,,Zrtvovanja Lrtvo-
vanja", kojim se subjekt liSava svog ukupnog supstancijalnog sadr-
i.aja, nastaje dist subjekt kao S, to jest, dolazi do prelaza od sup-
stancije na subjekt. r0.

GLEDISTE PARALAKSE

Kada Zan Laplan5 izlaLe aporije Frojdove topike zavodenja

zar onda zaista precizno ne reprodukuje strukturu kantovskih an-
tinomija? S jedne strane, imamo brutalni empirijski realizam odin-
skog zavodenja: poslednji uzrok potonjih trauma i patologije je u
tome Sto su deca bila zavedena i zlostavljana od strane odraslih; s
druge strane, imamo (ne)duvenu redukciju scene zavodenja na
fantazlju pacijenta. Kao 5to Laplani istide, krajnja ironija je u tome
5to prestanak zavodenja kao fantazija danas prolazi kao ,,realistid-
ki" stav, dok oni koji insistiraju na realnosti zavodenja zavrSavaju
braneii sve vrste zlostavljanja, sve do satanistidkih rituala i zlosta-
vljanja od strane vanzemaljaca... LaplanSovo re5enje je upravo
transcendentalno: po5to ,,zavodenje" ne moie da se svede samo na
fantaziju subjekta, iako zaista referira na traumatidan susret sa
,,zagonetnom porukom" drugih donoseii svedodanstvo o njiho-
vom nesvesnom, ono takode ne moLe da se svede na neki dogadaj
u realnosti stvarne interakcije deteta i njegovih roditelja. Zavode-
nje je pre vrsta transcendentalne strukture, minimalna a priori
formalna konstelacija deteta suodenog s neprozirnim aktima Dru-
gog koji donose svedodanstvo o njegovom nesvesnom. Ovde se ne
bavimo prostim ,,dinjenicama", nego uvek s dinjenicama lociranim
u neodredenom prostoru izmedu ,,prerano" i ,,prekasno": dete je u
podetku nemoino, baieno u svet i nesposobno za staranje o sebi,
to jest, njegove sposobnosti opstanka razvljafu se suviSe kasno; u

252 253
 r
isto vreme, do susreta sa seksualizovanim Drugim, po strukturnoj
nuZnosti, uvek dolazi ,,prerano", kao neodekivan 5ok koji se nikad
ne moZe odgovarajuie simbolizovati, prevesti u univerzum znaie-
nja.tTs einjenica zavodenja je, tako gledano, dinjenica kantovskog
transcendentalnog X strukturno nuZnog transcendentalnog pri-
vida.
- - boZanski po-
U svojoj izvrsnoj knjizi Transcritique: On Kant and Marx,t76
Kohin Karatani nastoji da utvrdi kritiiki potencijal takvog medu-
stava koji naziva,,glediSte paralakse"*: kada se suoiimo s antino-
mijom u kantovskom smislu pojma, potrebno je da odbacimo sva-
ki naum da jedan aspekt redukujemo na drugi (ili da, s tim u vezi,
poku5amo s ,,dijalektidkom sintezom" suprotnosti). Naprotiv, ume-
sto toga potrebno je da zastupamo nesvodljivost antinomije i da
stanovi6te radikalne kritike ne shvatimo kao odredenu poziciju na-
suprot drugim pozicijama, nego kao neukidiv jaz medu samim po-
zicljama, kao dist strukturni meduprostor izmedu njih.t77 Kantov
stav je tako gledano: ,,ne gledati stvari ni sa svog stanovi5ta, ni sa
stanoviSta drugih, nego se suoditi s realno5iu koja je pokazuje
kroz razliku (paralaksu)".tze (Nije li to Karatanijev naiin da se is-
kaZe lakanovsko Realno kao dista suprotnost, kao nemogu ta razTi-
ka koja prethodi svojim uslovima?) Karatani na ovaj nadin dita
kantovski pojam Ding an sich (stvari po sebi, s onu stranu feno-
r7s Vid.
Jean Laplanche, Life and Death in Psychoanalysis, trans. Jeffrey
Mehlman, Baltimore, The ]ohns Hopkins University Press, 1976, pp.38-47.
176 Vid. Kojin Karatani, Transcritique:
On Kant and Marx, Cambridge MA,
MIT Press, 2003.
" Paralaksa, na starogrikom obrtanje, preokretanje, razmena, zamena, jeste
naziv za ugao koji zaklapaju dvazraka koja su sa dve razlidite stajne taike usme-
rena ka istoj nebeskoj tadki (objektu posmatranja). Paralaktidko pomicanje jeste
utisak prividnog pomeranja objekta pri promeni stajne tadke. [prim. e. K.]
177 Lep jezi(ki primer paralakse je
razliiita upotreba redi ,,pork" i ,,pig" u
modernom engleskom jeziku: ,,pig" se odnosi na Zivotinju s kojom se bave far-
meri, dok je ,,pork" meso koje konzumiramo. Ovde je jasna kJasna dimenzija:
je stara saksonska ret, podto su Saksonci bili neprivilegovani seljaci, dok
"pig"
,,pork" dolazi od francuske redi ,,porque", koju su koristili privilegovani norman-
ski osvajadi koji su uglavnom jeli meso svinja koje su odgajali seljaci.
r78 Karatani, Transcritique, p. 3.
254
mena): ta Stvar nije prosto transcendentni entitct izvan niricg slrvl
tanja, nego ne5to Sto se moZe zapaziti jedir-ro plrtcm neukiclivo arr
tinomitnog karaktera naSeg iskustva o realnosti. (I, kao 5to jc ista
kao Rene Zirar, pwi pun izraz etidke paralakse predstavlja Knjiga
o lovu,tTe u kojoj se sukobljavaju dve perspektive
redak sveta i fovova i.alba a da nijedna nije ,,istinska"; istina je
-
u samom jazu t pomeranju perspektive.)
Uzmimo Kantovo suodavanje s epistemoloikim antinomija-
ma koje su karakterisale njegovu epohu: empirizam versus racio-
nalizam. Kantovo re5enje nije ni u izboru jednog od njih, niti u
poku5aju vi5e ,,sinteze" kojom bi se oba ,,prevladala" kao jedno-
strani, parcijalni momenti globalne istine (a nije, naravno, ni u
povlaaenju u dist skepticizam); poenta njegovog ,,transcendental-
nog okreta" upravo je u izbegavanju potrebe da se formuli5e ,,po-
zitivno" reSenje. Ono 5to Kant dini jeste promena samih uslova
rasprave. Njegovo re5enje transcendentalni okret jedinstveno
- -
je po tome 5to odbacuje bilo kakvo ontolo5ko zatvaranje: ono pri-
zflaje osnovno i neukidivo ograniienje (,,konadnost") dovekovog
stanja, Sto je razlog zadto dva pola racionalni i dulni, aktivni
i pasivni - nikada ne moglr da se-potpuno posreduju/usklade;
,,sinteza" dveju dimenzija (to jest, fakt da na5 um odgovara struk-
turi spolja5nje realnosti koja nas aficira) uvek podiva na izvesnom
salto mortale ili ,,skoku vere". Daleko od toga da oznadava ,,sinte-
zu" dveju dimenzija, kantovsko ,,transcendentalno" pre simbolizu-
je njihov neukidiv medusobni jaz ,,kao takav"; ,,transcendentalno"
ukazuje na neito u jazu, na novu dimenziju koja se ne moZe svesti
ni na jednu od dva pozitivna termina. Kant dini isto kada je u pi-
tanju antinomija izmedu kartezijanskog cogito kao res cogitans
[misleia stvar], sa sobom identicnog pozitivnog entiteta, i Hjumo-
vog rastvaranja subjekta u mnoStvu nestalnih utisaka: protiv oba
stanovi5ta on postavlja subjekt transcendentalne apercepcije kome,
dok iskazuje samorefleksivno jedinstvo nesvodljivo na empirijsko
r7e Rend Girard,
Iob - The Victim of his People, trans. Yvonne Freccero,
London, Athlone Press, 1987 fprim. urednika].
255
mno5tvo, ipak nedostaje bilo kakvo supstancijalno pozitivno biie,
to jest, on ni na koji nadin nije res cogitans. Ovde, medutim, treba
biti precizniji od Karatanija, koji transcendentalni subjekt direktno
identifikuje s transcendentalnim prividom:
Da, ego je samo privid, ali u tome funkcioni5e transcendental-
na apercepcija X. Ali ono Sto se zna kao metafizika je ono prema
temu se to X shvata kao neSto supstancijalno. Ipak, zaista se ne
moZe odoleti nagonu [Trieb] da se ono u razliditim kontekstima
uzima kao empirijska supstancija. Ako je tako, moguie je re6i da je
ego samo privid, ali transcendentalni privid.rso
Medutim, precizno redeno, status transcendentalnog subjekta
nije onaj koji Kant rezervi5e za transcendentalni privid, ili ono Sto
Marks naziva objektivno nuZna forma misli.r81 Transcendentalno
Ja diste apercepcije disto je formalna funkcija koja nije ni noume-
nalna ni fenomenalna
- ona je prazna, jer joj ne odgovara nika-
kav fenomenalan opaZaj po5to, ako bi se pojavljivala sebi, njena
samopojava bi bila ,,stvar po sebi", to jest, direktna samotranspa-
rentnost noumena.l82 Paralela izmedu praznine transcendentalnog
subjekta (8) i praznine transcendentalnog objekta
X koje uzrokuje naSa opaZanja
- nedostupnog
oyde je zavodljiva: transcenden-
-
talni objekt je praznina izvan fenomenalnih pojava, dok se tran-
scendentalni subjekt ve( pojavljuje kao praznina.ts3 MoZda najbolji
natin za demonstraciju Kantovog raskida s respektovanjem te no-
ve dimenzije imamo putem promenjenog statusa pojma ,,neljud-
sko". Kant je uveo osnovnu razliku izmedu negativnih i neodrede-
nih sudova: pozitivan sud ,,du5a je smrtna" moZe da se negira
r8o Karatani, Transcritique, p. 6.
r81 Vid. npr. Karl Marks, Kapital: kritika politiike ekonomije, W. l, MED,
tom 21, Prosveta, Beograd, 1977, str.74-75. [prim. urednika].
r82 Vid. Slavol ZiZek, Tarrying With the Negatite: Kant,
Hegel and the
Critique of ldeolog, Durham, Duke University Press, 1993, pp. 15-18.
r83 Zar Kantov paradoks Ding an sich ne ide istim
linijama? On je u jedno
iisto weme, eksces receptivnosti nad razumom (neznani spoljainji u izvor na5ih
pasir.nih dulnih opaZaja) i disto inteligibilna besadrZajna konstrukcija nekog X
bez podr5ke u nadim iulima.
256
osporavanjem predikata (,,du5a nije smrtna") ili tvrdenjem ne-pre-
dikata (,,du5a je ne-smrtna")
- a razllkaje ista ona koju zna svaki
ditalac Stivena Kinga, izmedu ,,on nije mrtav" i ,,on je nemrtav".
Neodreden sud, naprotiv, otvara treii domen koji podriva distink-
ciju u osnovi: ,,nemrtav" znaii ni Ziv ni mrtav, ito izlazi upravo na
monstruoznog,,Livog mrtvaca'.184 Isto vaZi za ,,neljudsko": ,,on ni-
je dovek" nije isto kao ,,on je nedovek" jer prvo prosto znati da
-
je on izvan ljudskosti, Zivotinja ili Bog, dok drugi stav znadi sa-
svim neito drugo, naime dinjenicu da nije u pitanju ni dovek ni
nedovek, nego da uZasavajuii eksces koji, iako negira ono 5to pod-
razumevamo pod ,,ljudskoiiu", ipak istide neito inherentno ljud-
skom biiu. I moZda bi trebalo rizikovati s hipotezom da je /o ras-
kid oznaden Kantovom revoluciiom: u prekantovskom svetu ljudi
su prosto bili ljudi, biia razuma, koja se bore protiv Zivotinjske
poZude i boZanskog ludila: s Kantom i nemadkim idealizmom,
eksces koji treba savladati apsolutno je imanentan, jer spada u sa-
*mo
jezgro subjektivnosti (Sto je razlog zaSto je No6 u nemadkom
idealizmu metafora jezgra subjektivnosti
- ,,No6 syeta" - nasu-
prot prosvetiteljskom pojmu svetlosti raznma kojom se savladava
okolni mrak). Dakle, kad bi u prekantovskom svetu junak polu-
deo, to je znadilo da je liSen ljudskosti
Zivotinjska strast ili boZansko ludilo
- to jest, da su ludilo
prevladali
- dokjezgra
posle Kanta na-
gove3tava neogranidenu eksploziju samog ljudskog biia.
Kakva je onda ta nova dimenzija koja nastaje iz samog jaza?
To je dimenzija transcendentalnog |a, nesvodljive ,,spontanosti":
krajnja paralaksa, treii prostor izmedu fenomenalnog i noumenal-
nog je prostor slobode/spontanosti subjekta, koja
- mada nije
svojstvo fenomenalnog entiteta, tako da se ne moZe rastvoriti kao
laZna pojava koja skriva noumenalnu dinjenicu da smo potpuno
uhvaieni u nedostupnu nuZnost
- takode nije prosto noumenal-
na. U zagonetnom odeljku Kritike praktitkog uma, pod naslovom
,,O srazmeri dovekovih saznajnih moii koje su mudro saobraZene
t8a Za detaljnlje razmatranje ove razlike vid. ZrLek, Tarrying With the Ne-
gative, pp. 108-14.
257
njegovom praktidnom pozim", Kant nastoji da odgovori na pita-
nje Sta bi nam se dogodilo ako bismo stekli pristup domenu nou-
mena, odnosno stvari po sebi [Ding an sich):
Umesto spora koji sada moralna nastrojenost ima da vodi sa
sklonostima, u kome se posle nekoliko poraza ipak postepeno moZe
steti moralna jadina duie, pred otima bi nam neprekidno bili Bog i
veinost sa svojom strahotnom velitanstvenoiiu... te bi se veiina za-
konitih radnji doladala iz straha, samo malo njih iz nade, a ni jed-
na iz duinosti, a moralna vrednost radnji, od koje jedino zavisi
vrednost osobe i samog sveta u odima najviSe mudrosti, uop5te ne
bi postojala. Pona5anje ljudi, dokle god bi njihova priroda ostala
onakva kakva je sada, pretvorilo bi se tako u prost mehanizam, u
kome bi, kao u marionetskoj igri, sve gestikulisalo kako valja, a da u
figurama ne bi bilo nikakvog Zivota.tss
Ukratko, direktan pristup domenu noumena liSio bi nas sa-
me ,,spontanosti" koja dini jezgro transcendentalne slobode: preo-
brazili bismo se u beZivotne automate, ili, kako se to danas kaZe, u
,,ma5ine koje misle". Implikacije navedenog odlomka su mnogo
radikalnije i paradoksalnije nego Sto to moZe da izgleda. Ako za-
nemarimo njegom nedoslednost (kako mogu da koegzistiraju strah
i beZivotne gestikulacije?) zakljudak koji se nameie je taj da smo,
na fenomenalnom i noumenalnom nivou, mi
- ljudi - ,,puki
mehanizmi" bez autonomije i slobode: kao fenomeni, nismo slo-
bodni, nego smo deo prirode, potpuno potdinjeni kauzalnim veza-
ma, deo smo spletova uzroka i posledica; kao noumeni takode ni-
smo slobodni, nego smo svedeni na ,,puki mehanizam". (Nije li
ono $to Kant opisuje kao osobu koja neposredno saznaje domen
noumena u strogom smislu isto 5to i utilitarni subjekt diji akti su
potpuno odredeni proradunom zadovoljstva i bola?). Naia sloboda
oPstaje jedino u prostoru izmedu fenomena i noumena. Onda je ja-
sno da Kant nije naprosto ogranidio kauzalitet na domen fenome-
na da bi mogao da wrdi kako smo na noumenalnom nivou slo-
r8s Imanuel Kant, Kritika praktiikog uma, prevod s nemadkog Danilo N.
Basta, BIGZ, Beograd, 1979, str. 161.
2s8
bodni i autonomni akteri; umesto toga, slobodni smo jedino uko-
liko je na5 horizont fenomenalan, i ukoliko nam noumenalni do-
men ostaje nedostupan. MoZemo li da izbegnemo tu nepriliku pu-
kim twdenjem da smo slobodni ukoliko st?',o noumenalno auto-
nomni, a da ipak naie saznajne moii ostaju ogranidene na domen
f'cnomena? Ako bismo imali saznajni uvid u domen noumena, na-
$a noumenalna sloboda bi u isti mah postala besmislena, poSto bi
sam taj uvid odredivao na5e izbore ko bi izabrao zlo u konfron-
je
-
taciji s dinjenicom da cena toga boZja kazna?. Ali, zar nam ovaj
sludaj sledstveno tome ne obezbeduje jedino opravdan odgovor na
trritanje: ,,Sta bi onda bio istinski slobodan din", din istinski noume-
nalne slobode? Bio bi u tome da se znaju sve neumoljive posledice
izbora zla, a da se ono ipak izabere. Bio bi to istinski ,,nepatolo5ki"
iin. Kantove formulacije s tim u vezi su pogreine, po5to desto
identifikuje transcendentalni subjekt s noumenalnim )a dija feno-
rnenalna pojava je empirijska ,,osoba", i na taj nadin izbegava radi-
kalan uvid da je transcendentalni subjekt disto formalno-struktur-
na funkcija izvan suprotnosti noumenalnog i fenomenalnog.
Izmeitanje slobode iz noumenalnog u sam jaz izmedu feno-
menalnog i noumenalnog vraia nas na sloZen odnos izmedu Kan-
ta i Hegela: nije li to, takode, sam pomak od Kanta do Hegela, od
tenzije izmedu imanencije i transcendencije do minimalne razli-
keljaza u samoj imanenciji? Tako gledano, Hegel nije daleko od
Kanta: problem s Kantom je u tome Sto je zapoieo pomeranje ali,
iz strukturnih razloga, nije bio u stanju da ga eksplicitno formuli-
5e; on je ,,znao" da mesto slobode stvarno nije noumenalno, ali ni-
je mogao eksplicitno da ga formuli5e po5to, da je to udinio, bio bi
to kraj njegove transcendentalne zamisli. Medutim, bez tog impli-
citnog ,,znanja" ne bi bilo transcendentalne dimenzije, tako da
smo prinudeni da zakljudimo kako Kantova ,,transcendentalna"
poziclja, buduii daleko od stabilnosti i konzistentnosti, moZe da se
odrZi jedino u krhkoj ravnoteZi izmedu redenog i neizredenog,
proizvodnjom nedega dije pune posledice odbijamo da izvedemo,
,,da ih postavimo kao takve". (Isto vaZi za Kantovu dijalektiku uz-
vi5enog: ne postoji pozitivno ,,s onu stranu" dije bi fenomenalno
259

predstavljanje bilo neuspeSno; ne postoji ni6ta ,,s onu stranu"; ,,s
onu stranu" je samo praznina nemoguinosti/neuspeha svoje sop-
stvene predstave
- ili, kako Hegel kaZe na kraju poglavlja o svesti
u Fenomenologiji duha, da svest, s onu stranu vela fenomena, na-
Iazi samo ono Sto je tamo postavila.r86 Kant je, da ponovimo, to
,,znao", a da nije bio u stanju da to konzistentno formuli5e.)
Prema Karataniju, kada se Marks, u svojoj ,,kritici politidke
ekonomije", suodava s opozicijom ,,klasidne" politidke ekonomije
(Rikarda i njegove radne teorije vrednr:sti pandan filozofskog
-
racionalizma) i neoklasidne redukcije vrednosti na disto relacioni
entitet bez supstancije (Bejli kao pandan filozofskog empiri-
-
zma), sprovodi isti proboj ka gledi5tu ,,paralakse": on tu opoziciju
tretira kao kantovsku antinomiju, to jest, vrednost mora da nasta-
ne izyan prometa, u proizvodnji I u prometu. Postmarksovski
,,marksizam"
- u obe verzije, socijaldemokratije i komunizma -
gubi tu perspektir,rr ,,paralakse" i nazaduje na unilateralno ,azdiza-
nje proizvodnje kao mesta istine nasuprot ,,iluzornoj" sferi razme-
ne i potroSnje. Kao 5to Karatani istide, dak i najbolje formulacije o
robnom feti5izmu od mladog Lukada, preko Adorna do Fredri-
- go je u pitanju salto mortale uporediv s Kjerkegorovim skokom
ka DZejmsona
- upadaju u tu zamku: nadin na koji oni objainja-
vaju izostanak revolucionarnog pokreta je u tome da je svest rad-
nika smetena zavodenjem potro5adkog dru5wa/ili manipulacijom
putem ideoloikih snaga kulturne hegemonije, Sto je razlog zaito
kdtidki rad treba preusmeriti na ,,kritiku kulture" (takozvani ,,kul-
turni okret") na razotkrivanje ideoloSkih (libidinalnihtsz) meha-
-
nizama kojima se radnici dri.e pod darima burZoaske ideologije. U
detaljnom ditanju Marksove analize robnog oblika, Karatani zasni-
va nepremostivo prisustvo jaza paralakse u salto mortale-u koji
proizvod mora da prode da bi se uspostavio kao roba:
186 Hegel, Fenomenologija duha, prev. s nemadkog Nikola M. Popovi6,
BIGZ, Beograd, 1974, str. 101-2.
187 U tome je, naravno, sadrZana osnovna uloga psihoanalize u zapadnom
marksizrnu.
260
Cena [gvoZda izraLena u zlatu], dok s jedne strane pokazuje
koliiinu radnog wemena sadrZanog u gvoZdu, naime njegolu vred-
nost, istowemeno oznaiava poboZnu Zelju da se gvoZde konvertuje
u zlato, to jest da se radnom vremenu sadrZanom u gvoidu dd for,
ma opiteg dru5tvenog radnog wemena. Ako taj preobraZaj ne pode
za rukom, tona gvoZda ne samo 5to prestaje da bude roba nego ta-
kode prestaje da bude i proizvod; poito je ona roba samo zato ito
nema upotrebnu vrednost za vlasnika; to ie reii da je rad zaista rad
samo ako je koristan rad za druge, a za njegaje koristan samo ako
je op5ti apstraktan rad. Prema tome, zadatak gvoZda ili njegovog
vlasnika je da nade mesto u svetu roba gde ie privu6i zlato. Ali, ako
do prodaje stvarno dode, kao 5to pretpostavljamo u analizi proste
razmene, onda je ta teikoia, salto mortale robe, prevazidena. Kao
rezultat tog otudenja to jest, prelaza s osobe za koju ona nema
-
upotrebnu vrednost na osobu za koju ima upotrebna vrednost
tona gvoZda se pokazuje kao upotrebna vrednost i njena cena se
-
istovremeno realizuje, a simo imaginarno zlaLo je konvertovano u
stvarno zlato.r88
Taj skok kojim se roba prodaje i tako stvarno konstituiSe kao
roba nije rezultat imanentnog samorazvoja (pojma) Vrednosti, ne-
vere, privremena krhka ,,sinteza" izmedu upotrebne i razmenske
vrednosti, koja je uporediva s Kantovom sintezom izmedu dulno-
sti i razuma: u oba sludaja imamo povezana dva nesvodljiva spo-
lja5nja nivoa. Upravo iz tog razloga, Marks je odbacio svoj prvo-
bitni projekt (vidljiv u rukopisu Osnovne crte kritike polititke eko-
nomije) ,,dedukovanja" nadina razdvajanja razmenske i upotrebne
vrednosti iz samog pojma vrednosti na hegelijanski nadin: u Kapi-
talu, razdvajanje tih dveju dimenzija, ,,dvostruki karakter robe",
iini polaznu tadku. Sinteza mora da se osloni na nesvodljiv spolja-
Snji element, kao kod Kanta kod kog biie nije predikat (to jest, ne
rnoZe se svesti na pojmovni predikat neke stvari), ili kao u Na-
ming and Necessity llmenovanje .i nuinost), Sola Kripkija [Saul
r88
Karl Marks, Prilog kritici politiike ekonomije (1859), MED, t. 20, pro-
sveta, Beograd, 1979, str. 337.
261
Kripke], gde se referenca imena objekta ne moZe zasnovati u sadr-
Zaju imena, odnosno u svojstvima koja oznadava.lse
Sama tenzija izmedu procesa proizvodnje i prometa, tako gle-
dano, jeste tenzija paralakse: da, wednost se stvara u procesu pro-
izvodnje, ali, takoreii, samo potencijalno, po5to se kao vrednost
ostvaruje kada se proizvedena roba proda i kada se zatvori krug:
N
- R - N. Ovde je odludujuii vremenski jaz izmedu proizvod-
nje vrednosti i njenog ostvarenja: dak i ako je vrednost stvorena u
proizvodnji ona, bez uspeinog dovr5enja procesa razmene, in stic-
to sensu nije vrednost. Ovde je wemenitost futur antdrieur, to jest
wednost ni-,,je" neposredno data, jedino ,,ie je biti", ona se retro-
aktivno performativno ostvaruje. Ili, hegelijanski redeno, wednost
,,po sebi" se stvara u sferi proizvodnje, dok samo u potpunom
procesu razmene ona postaje ,,za sebe". Tako Karatani reSava kan-
tovsku antinomiju vrednosti koja jeste i nije rezultat procesa pro-
izvodnje
- gde nastaje jedino ,,po sebi" - i zbog tog jaza izme-
du Po-sebi i Za-sebe kapitalizmu su neophodni demokratija i jed-
nakost:
Ono Sto razdvaja kapital od odnosa gospodar-rob jeste to 5to
ga radnik nalazi kao potroiaia i posednika razmenske vrednosti, i
to u obliku posednika novca, v obliku novca on postaje prost centar
razmene
- jedan od njenih beskonatno mnogih centara, u kome
nestaje njegova specifidnost kao radnika.reo
Ovde se misli da radi dovr5enja kruga svoje proizvodnje ka-
pital mora da prode tu kritidku tadku na kojoj se uloge zamenjuju:
,,vi5ak wednosti se u principu ostvaruje ako radnici u celini otku-
pe ono Sto su proizveli".ret Za Karatanija je ovo odludujuie, poito
to obezbeduje osnovni oslonac dana5njeg suprotstavljanja vladavi-
ni kapitala: nije li prirodno da proletarijat usmeri napad na tu je-
tts 112"y ovu tadku dalje razvtja u The Sublime Object of ldeologT, London
and New York, Verso, 1989, pp. 87-92 [prim. urednika].
reo Karl Marks, Osnove kritike polititke ekonomije, MED, t. 19, 1979, str.
223.
rel Karatani, Transcritique, p. 20.
262
dinstvenu tadku na kojoj kapitalu pristupa iz poziclje kupaca i
prema tome, na kojoj je kapital prinuden da ih tuZi sudu? ,,Ako
radnici uop5te mogu da postanu subjekti, onda to mogu jedino
kao potroiadi.'re2 Biie da je ovo krajnji primer situacije paralakse:
polozaj radnika-proizvodata i polozaj potrosada treba odrzavati
kao nesvodljive u svojim razlikama, bez privilegovanja i jednog od
njih kao ,,dublje istine" onog preostalog. (I, uzgred. redeno, nije li
planska ekonomija drLavnog socijalizma platila stravidnu cenu zbog
privilegovanja proizvodnje na radun potro5nje upravo svojim neu,
spehom da potro5ade snabde nepotrebnim robama, svojim projek_
tima koji nikom nisu bili potrebni i niko ih nije Zeleo?) Ovo nas
dovodi do Karatanijevog osnovnog motiva: trebalo bi potpuno ocl-
baciti (protofasistiiku, ako ikakvu) opoziciju izmedu finansijsko-
-spekulativnog profiterskog kapitala i,,supstancijalne" ekonomije
kapitalista ukljudenih u proizvodne aktivnosti: proces proizvodnje
u kapitalizmu samo je obilazni put u spekulativnom procesu nov-
ca koji rada novac
- to jest, logika profita je ono Sto u krajnjem
odrZava stalni nagon za revolucionisanjem i prodirenjem proiz_
vodnje:
Danas veiina ekonomista upozorava da je spekulacija global_
nog finansijskog kapitala odvojena od ,,supstancijalne" ekonomije.
Oni, medutim, previdaju da je supstancijalna ekonomija kao takva
takode pokretana iluzijom, i da je takva priroda i kapitalistitke eko-
nomije.re3
Ovde a propo novca imamo detiri pozicije: (l) merkantilistid_
ku direktno, naivno-fetiSistidko verovanje u novac kao ,,narodi_
-
tu srvar"; (2) poziclja,,klasiine burZoaske politiike ekonomije,' Ri_
*
I karda, u kojoj se novtani feti5izam odbacuje kao puka iluzija i no-
virc se shvata kao puki znak kolidine druStvenokorisnog rada
t
t: vrednost se tu shvata kao inherentna robi; (3) poziclja,,neoklasid--
rrc" Skole, koja odbacuje teoriju radne vrednosti kao i svaki ,,sup-
tez Ibidem, p. 290.
te3 lbidem, p. 241.
263
 stancijalni" pojam wednosti
- za nju, cena robe je naprosto re-
zultat medudejstva ponude i traLnje, to jest korisnosti roba s obzi-
rom na druge robe. Konadno, Karatani je u pravu kada istide kako
Marks, paradoksalno, izlazi izvan okvira ,,klasidne" radne teorije
vrednosti gore (2) na osnovu ditanja Bejlija, prvog ,,vulgar-
-
nog" ekonomiste koji
-je istakao tisto relacionl status vrednosti:
vrednost nije inherentna robi, nego je izraz natina na koji se roba
odnosi prema svim ostalim robama. Na taj nadin, Bejli je otvorio
put prema (4) to jest Marksovom strukturnom pristupu, koji insi-
stira na jazu izmedu objekta i mesta koje on zauzima na isti naiin
na koji je kralj kralj, ne zbog inherentnih svojstava, nego zato Sto
ga narod vidi kao kralja (Marksov primer), tako je i roba novac
zato 5to zatzima formalno mesto op5teg ekvivalenta svih roba, a
ne, recimo, zato Sto je zlato,,prirodni" novac. Ali, vaZno je nazna-
diti kako merkantilisti i njihovi rikardijanski kritiiari ostaju ,,sup-
stancijalisti": Rikardo je, naravno, bio svestan da objekt koji sluZi
kao novac, nije ,,prirodni" noyac, smejao se naivnom sujeverju
prema novcu, i merkantiliste je otpisiyao kao primitivne vernike u
magijska svojstva; medutim, svodenjem novca na sekundaran spo-
ljaSnji znak vrednosti inherentne robi, Rikardo je ipak ponovo na-
turalizovao wednost, jer je shvatao kao ,,supstancijalno" svojstvo
robe. Ta iluzija je otvorila put naivnom ranosocijalistidkom i pru-
donistidkom praktidnom predlogu za prevazilaZenje robnog fetiSi-
zma uvodenjem direktnog ,,radnog novca" koji bi prosto oznaia-
vao kolidinu svadijeg pojedinadnog doprinosa dru5tvenom radu.
To je razlog za5to je samorazvoj kapitala, i pored toga 3to je
Marksov Darstellung! pun hegelovskih referenci,lea daleko od kru-
Znog samokretanja Hegelovog pojma (ili duha): Marksova poenta
je u tome da se to kretanje nikad ne poklapa sa sobom, da nikad
ne obnavlja svoj kredit, da je njegovo razre5enje zauvek odloZeno,
da je kriza najznaiajniji sastavni deo (znak da je celina kapitala
" ZiZek misli na Marksov prkaz (Darstellung) razvoja robnog oblika u pr-
voj glavi Kapitala (1867). Vid. Marks, MED, t. 21, str. 24-5.
- Prim.des
rea Vid. izmedu ostalih, Helmut Reichelt, Zur logischen Struktur
prev.
Kapi-
talbegrffi, Franfurt, Fisher Verlag, 1969.
264
neistinita, kao Sto kaZe Adorno), Sto je razlog zadto kretanje karak-
teriSe,,laZna beskonadnost", vedno samoreprodukovanje:
Uprkos hegelovskom stilu prikazivanja, Kapital se razlikuje od
Hegelove filozofije po svojoj motivaciji. Kraj Kapitala nije ,,apsolut-
ni duh". Kapital otkriva iinjenicu da kapital, mada organizuje svet,
nikad ne moZe da izade van svojih granica. To je kantovska kritika
besadrZajnog nagona kapitala/razuma za samoostvarenjem/samopo-
imanjem* izvan svojih granica.res
Interesantno je istaii da je vei Adorno, u Tri studije o Hege-
/r.r, Hegelov sistem kritidki okarakterisao istim ,,finansijskim" ter-
minima, kao sistem koji Zivi na radun kredita koje nikad ne moZe
da otplati.te6 Ista finansijska metafora iesto se koristi za sam jezik;
medu ostalim, Brajan Rotman [Brian Rotman] je znadenje odredio
kao neito Sto je uvek ,,pozajmljeno iz buduinosti", oslonjeno na
zauvek-odloZeno ostvarenje-koje-treba-doii.re7 Ali, u vezi sa tim
pitanjem o jeziku, kako nastaje zajedniiko znatenje? Odgovor je
dao ?Hred Sic [ened Schritz] pojmom ,,uzajamne idealizacije":
zastoj do kojeg dolazi usled beskonadnog ispitivanja: ,,mislimo li
svi na istu stvar kad izgovaramo red 'ptica'?" subjekt preseca pro-
stim uzimanj em za sigurno, pretpostavljanjem, odnosno delanjem
kao da mislimo na istu stvar. Nema jezika bez ovog ,,skoka vere".
'[u pretpostavku, taj ,,skok vere", ne treba shvatiti na habermasov-
ski nadin, kao normativnost ugradenu u jezik, kao ne5to demu
(treba da) teZe idealni govornici: daleko od ideala, ta pretpostavka
je fikcija, kao da, koja odrZava jezlk
- i kao takvu treba je uvek
iznova umanjivati tokom progresa saznanja. Dakle, ako iSta, to
pretpostavljeno kao da, duboko je antinormativno. Na to bi haber-
* Na delu je dvostruko upuiivanje polto ,,realize" znadi i ostvariti i poj-
rrriti. Prim. prev.
-res Karatani, Transcritique, p. 9.
re6 ,,Kao u nekom gigantskom kreditnom sistemu, svako je pojedinadno
tluZan drugom
- neidentidno je - celina je medutim bez duga, identidna". The-
orior Adorno, ,,Skoteinos, ili kako ditati Hegela" v Tri studije o Hegelu, prev. s
rrcmadkog Aleksa Buha, Logos, Sarajevo, 1972, str. 126. [prim. urednika].
re7 Vid. B. Rotman, Signifiing Nothing, London, McMillan, 1975.
265
masovac mogao da uzvrati da je ideal, norma upisana u jezik, ipak
stanje u kome ta fikcija vi5e ne bi bila fikcija, to jest, u kome
bi subjekti, u nesputanoj komunikaciji, podrazumevali iste stvari.
Medutim, ovaj prigovor proma5uje poentu; ne samo Sto je takvo
stanje nedostiZno (a takode i nepoZeljno), nego sam ,,skok vere"
na osnovu kog subjekti uzimaju za sigurno da podrazumevaju iste
stvari ne samo Sto nema normativan sadri.aj, nego dak moZe da
blokira dalju elaboraciju
- zaSto teZiti nedemu 5to navodno vei
posedujemo? Drugim redima, ono Sto shvatanje tog kao da u nor-
mativnom smislu gubi iz vida jeste da je ,,skok vere" nuZan i pro-
duktivan (jer omoguiaya komunikaciju) uprayo onoliko koliko je
protivdinjenidka fikcija: njegov,,istinosni udinak", njegova pozitiv-
na uloga omoguiavanja komunikacije, podiva upravo na dinjenici
da nije istinit, da skade napred u fikciju
- njegov status nije nor-
mativan zato 5to saseca iznuravajuii zastoj jezika, zbog svog kraj-
njeg nedostatka garanclje, predstavljajuii ono ito bi trebalo da po-
stignemo kao vet ostvareno.
Istu logiku Zivota na radun buduinosti takode imamo u sta-
ljinizmu. Standardna evolutivna verzlja kaZe da dok je staljinistidki
socijalizam imao osnovnu ulogu u obezbedivanju brze industrijali-
zacije Rusije, dotle je, podevii od 60-ih godina, sistem vidljivo is-
crpljivao svoje moguinosti; medutim, ovaj sud je pogreian jer ne
uzima u obzir dinjenicu da je ukupna epoha sovjetskog komuni-
zma, od 1917. (ili tadnije, od Staljinove objave cllja ,,izgradnje so-
cijalizma u jednoj zemljl", 1924. godine) Zivela od pozajmljenog
vremena> da je ,,bila duZna sopstvenoj buduinosti", tako da poto-
nji neuspeh retroaktivno diskvalifikuje samu epohu.
Nije li, medutim, krajnja marksistidka paralaksa ona izmedu
ekonomije i politike, izmedu ,,kritike politidke ekonomije", s logi-
kom robe, i politiake borbe, sa svojom logikom suprotnosti? Obe
logike su ,,transcendentalne", ne samo ontidko-empirijski, i nesvo-
dljive su jedna na drugu. Naravno, one upu6uju jedna na drugu
(klasna borba je utisnuta u samo srce ekonomije, a ipak mora da
ostane odsutna, netematizovana
- setimo se kako rukopis Kapita-
la III, naglo zavriava klasnom borbom, koja se po sebi u krajnjem
266
,,tide" ekonomskih odnosa moiile8), ali to uzajamno implikovanje
je okrenuto tako da ne dopu5ta nikakav direktan kontakt (bilo ka-
kav prevod politiake borbe u puko ogledanje ekonomskih ,,intere-
sa" osuden je na neuspeh, kao i bilo kakva redukcija sfere eko-
nomske proizvodnje na sekundarnu,,postvarenu" sedimentaciju
koja bi uslovljavala i zasnivala osnovne politidke procese).
Prema tome, ,,dista politika" Badjua, Ransijea [facques Ran-
cidrel i Balibara
- viSe jakobinska nego marksistidka
- sa svojim
velikim protivnikom, anglo-saksonskim kulturoloSkim studijama
usmerenim na borbu za priznanje, deli degradaciju sfere ekonomi-
je. To ce re(i da ono na Sta su ciljali noyi francuski (ili francuski
orijentisani) teoretidari politike, od Balibara, preko Ransijea i Ba-
djua, do Laklaua i Mufove [Chantal Mouffe], jeste
- da kaZemo u
tradicionalnim filozofskim terminima
- redukcija ekonomije (ma-
terijalne proizvodnje) na ,,ontidku" sferu li5enu ,,ontolo5kog" do-
stojanstva. Unutar tog horizonta, naprosto nema mesta za mark-
sovsku ,,kritiku politidke ekonomije": struktura robnog sveta i ka-
pital Marksovog Kapitala nisu tek stvari ogranidene empirijske
sfere, nego su druStveno-transcendentalno a priori, matrica koja
generi5e sveukupnost dru5tvenih i politidkih odnosa. Odnos izme-
du ekonomije i politike, u krajnjem, jeste odnos dobro znanog vi-
zuelnog paradoksa ,,dva lica ili jedna vaza": ili vidimo dva lica ili
vazu, nikad i jedno i drugo
- tako da moramo da nadinimo iz-
bor. Na isti nadin, ili se orijenti5emo na domen politike, a domen
ekonomije svodimo na empirijsko ,,servisiranje dobara", ili na do-
men ekonomije, a politiku svodimo na teatar pojava, prolazni fe-
nomen koji ie nestati dolaskom komunistidkog (ili tehnokratskog)
druitva, u kome ie, kao 5to je govorio Engels, ,,upravljanje ljudi-
ma" ustupiti mesto ,,upravljanju stvarima".
,,Politidka kritika" marksizma (prigovorom da, kada se politi-
ka svede na ,,formalnl" izraz nekog utemeljujuie ,,objektivnog"
dru5tveno-ekonomskog procesa, gubi se otvorenost i kontingencija
re8 Karl Marks, Kapital, knjiga I1l, MED, Prosveta, Beograd, 1979, t- 23, str.
7 35-36. [prim. urednikal.
267
konstitutivna za istinsko politidko polje) tako gledano treba da se
dopuni suprotnim: polje ekonomije je u samoj svojoj formi, nesvo-
dljivo na politiku
- taj nivo forme ekonomije (ekonomije kao od-
redujute forne dru5tvenog) jeste ono Sto francuski ,,postmarksisti"
gube iz vida kada ekonomiju svode na jednu od pozitivnih dru-
Stvenih sfera.
Osnovna ideja glediSta paralakse sadrZana je u tome da sam
akt stavljanja u zagrade proizvodi svoj predmet
- ,,demokratija"
kao forma nastaje jedino kada se stavi u zagrade tekstura ekonom-
skih odnosa kao i inherentna logika politidkog drZavnog aparata;
oboje treba apstrahovati od ljudi ukljudenih u ekonomske procese Deo III
i potdinjene drZavnim aparatima. Isto vaZi i za ,,logiku dominaci-
je", nadin na koji se ljudi kontroli5u/manipuliSe njima/ aparatima FANTAZIJA IDEOLOGIJE
potdinjavanja: da bismo jasno izloZili te mehanizme moii, mora-
mo da apstrahujemo ne samo od demokratskog imidZa (kao 5to
dini Fuko u svojim analizama mikrofizike vlasti, nego takode kao
5to i Lakan dini u analizama moii u Seminaru XVIlee), ali takode
i od procesa ekonomske (re)produkcije. I, konadno, specifidna sfe-
ra ekonomske (re)produkcije nastaje samo ako se metodolo5ki sta-
ve u zagrade konkretna egzistencija dri,ave i politidka ideologija
-
ne dudi Sto su Marksoyi kritidari prigovarali da u njegovoj ,,kritici
politidke ekonomije" nedostaje teorija vlasti i drLave. I naravno,
zamka koju ovde treba izbeii upravo je sadrZana u naivnoj ideji da
je potrebno imati u vidu druSweni totalitet (diji delovi su, demo-
kratska ideologija, postojanje vlasti i proces ekonomske reproduk-
cije): jer ako se trudimo da u vidu imamo celinu, zawiiiemo tako
da neiemo videti niSta, posto ie nam se konture pojedinadnih
stvari izgubiti pred odima. Ovo stavljanje t zagrade nije samo epi-
stemolo5ko, nego se tiie onoga Sto je Marks zvao ,,stvarna ap,
strakcija": apstrakcija od moii i ekonomskih odnosa upisanih u
samu stvarnost demokratskog procesa.
ree
Jacques Lacan, Le Seminare de lacques Lacan XVII: L'envers de la Psy-
choanalyse, 1969-70, ed. Jacques-Alain Miller, Paris, Editions du Seuil, 1991, pp.
167-223 fprim. urednika].

268
 l/)'j. '

11.

IZMEDU SIMBOTIEKE FIKCIJE I FANTAZMATIENE

SABLASTI: KA LAKANOVSKOJ TEORIJI IDEOLOGIJE*

U svojoj filmskoj verziji Kafkinog Orson Vels spro-

Procesa
vodi antiopskurantistidku operaciju reinterpretacijom mesta i ulo-
ge duvene parabole o ,,vratima zakona". U filmu je dujemo dvaput:
na samom podetku, gde sluZi kao prolog, izgovorena i praiena (la-
Znim) drevnim gravirama projektovanim sa slajdova; potom, neito
pre kraja filma, parabola je upuienalozefu K., ne od strane sve5te-
nika (kao u romanu) nego od strane K-ovog advokata (kog igra
Vels liino), koji se neodekivano pridruZuje sve5teniku i K'-u u ka-
tedrali. Sada dolazi do dudnog obrta koji se razlikuje od Kafkinog
se advokat zagtejao za njegol'u pridu, K-
romana
- dak i pre nego
ga prekida: ,,iuo sam je. euh smo sve. Vrata su bila namenjena
njemu." Ono 5to sledi je bolan dijalog izmedu K-a i advokata u
kome ovaj drugi savetuje K-a da .prizna ludilo" wrdeii da je osu-
den idejom da je i,rtva davolje zavere misteriozne drZavne agenci-
j". K., medutim, odbija ponudenu ulogu Zrtve: ,,Ne6u da budem
:t.rtva." ,,eak ni Zrtva druStva?" ,,Ne, nisam Lrtva, ja sam tlan dru-
itva..." U konainom izlivu besa, K. wrdi da se istinska zavera
(vlasti) sastoji u samom poku5aju da se potdinjeni ubede da su Zr-
tve iracionalnih neprozirnih sila, da su svi ludi, da je svet apsur-
clan i besmislen. Kada K. potom napusti katedralu, dva jednostav-

* Objavljeno u Analysis 5, 1994, pp. 49-62.

271
no odevena policajca ga vei dekaju; odvode ga u napuitenu zgradu
i dinamitom diZu u vazduh. U Velsovoj verzlji razlog za ubistvo
K-a je prema tome upravo suprotan razlogu koji je u romanu im-
plicitno dat
- on za vlast predstavlja pretnju od momenta kada
demaskira, ,,prozre" fikciju na kojoj se zasniva druitvena veza po-
stojete strukture vlasti.
Tako se Velsovo ditanje Procesa razlikuje od oba preovladu-
juia pristupa Kafki, opskurantsko-religioznog kao i od naivnog
pristupa prosveienog humaniste. Prema prvom, K. je stvarno kriv:
ono zbog dega je kriv je njegov vrlo naivni protest iz nevino-
sti, njegov arogantan oslonac na naivno-racionalnu argumentaciju.
Konzervativna poruka ovog ditanja po kome se K. vidi kao pred-
stavnik prosveienog osporavanja autoriteta je odigledna: K. lidno
je istinski nihilista koji se pona5a kao slon u staklarskoj radnji iz
poslovice
- njegovo poverenje u javni um dini ga potpuno slepim
za mizerrju vlasti, istinsku prirodu birokratije. Sud se K-u dini kao
tajanstvena i opscena instanca koja ga bombarduje ,,iracionalnim"
zahtevima i optuZbama iskljudivo zbog njegove iskrivljene subjek-
tivistidke perspektive: kako mu kaZe sveitenik u katedrali, sud je u
stvari ravnoduian, od njega ne traZi ni$ta... U suprotnom iitanju,
Kafka je duboko ambivalentan pisac koji je dao fantazmatidnu po-
dr5ku totalitarnoj birokratskoj ma5ineriji, a ipak nije u stanju da
se odupre njenoj fatalnoj privladnosti. U tome podiva nelagoda
mnogih pri ,,prosveienom" ditanju Kafke: na kraju, zar on ne sau-
destvuje u paklenoj maSineriji koju opisuje, i time ne jada njen pri-
tisak umesto da poni5ti njenu privladnost?
Iako moZe da nam se dini da se Vels priklonio ovom drugom
ditanju, stvari ni u kom slutaju nisu tako jednostavne: on, takore-
ii, dodaje jo5 jedan okret zavrtnja organizovanjem ,,zavere" dveju
vlasti
- kao Sto kaZe K. u izlivu besa u Velsovoj verzlji, istinska
zavera vlasti podiva u samoj ideji zavere, u ideji neke tajanstvene
instance koja ,,vude konce" i zaista svime upravlja, Sto ie redi, u
ideji da, iza vidljive, javne vlasti postoji druga, opscena, nevidljiva,
,,luda" struktura vlasti. Taj drugi, skriveni zakon, deluje kao deo
272
onoga Sto je ,,drugo drugog" u lakanovskom smislu, Sto je deo
metagarancije konzistentnosti velikog Drugog (simboliikog poret-
ka koji reguliSe druStveni Zivot). ,,Teorija zavere" daje garanciju
da polje velikog Drugog nije nekonzistentna improvizacija: njena
osnovna premisa glasi da iza javnog Gospodara (koji je, naravno,
uzurpator) postoji skriveni Gospodar koji stvarno sve drZi pod
kontrolom.,,Totalitarne" reLimeje karakterisala narodita veitina u
kultivisanju mita o tajnoj paralelnoj vlasti, nevidljivoj i upravo za-
to svemoinoj, o vrsti ,,organizaclje u organizaciji" KGB, Slo_
bodni zidari, ili neko drugi Sto je
-
bilo kompenzacija za upadlji-
ll neefikasnost javne vlasti-i na taj nadin osiguranje nesmetanog
funkcionisanja drustvene masine: taj mit ne samo sto nije bio sub-
verzivan, nego je, naprotiv, u krajnjem, sluZio kao podrika vlasti.
Odlidan ameriiki kontraprimer ovome predstavlja (mit o) Edgaru
Huveru, kao personifikaciji opscene ,,druge vlasti" iza predsedni-
ka, kao dvojniku legitimne vlasti koji je prati. on se na vlasti odr-
Zavao putem tajnih dosijea na osnovu kojih je kontrolisao celo-
'kupnu politidku elitu, dok je sam bio upleten u homoseksualne
orgije, najdeSie preruien u Zenu.
Kao odajniiki poslednji potez advokat nudi K-u ulogu mude_
nika-Zrtve tajne zavere; K. medutim, to odbija, jer je svestan da bi
na taj nadin upao u najperfidniju zamku vlasti. Opscena iluzija
druge vlasti uvodi u igru isti fantazmatidan prostor kao duven spot
smirnov-votke, koji takode spretno manipuliSe jazom izmedu rear-
nosti i ,,druge povrSine" prostora maite: kamera luta palubom luk-
suznog prekookeanskog broda gledanom kroz bocu votke koju
kelner nosi na posluZavniku, i svaki put kad prode pored nekog
predmeta, prvo vidimo taj objekt kakav je u svakodnevnoj realno-
sti, a onda, kada providno staklo dolazi izmedu nas i objekta, na
trenutak ga vidimo iskrivljenog u njegovoj fantastidnoj dimenziji
dva gospodina u vedernjim odelima preobraZavaju se u dva
-pingvina,
ogrlica na vratu gospode u Zivu zmiju, stepeniite u kla-
vijaturu klavira, itd. sud u Kafkinom procesu karakterise isto fan-
tazmatiino postojanje; njegov prethodnik je Klingsorov zarnak u
273
Vagnerovom Parsifulu. Poito je njegov uticaj na subjekt potpuno
fantazmatidan, da bi se rasprdila iluzija dovoljno je zauzeti distan-
cu i sud ili zamak nestaju kao dim. U tome je sadrZana politidka
lekcija ParsifuIa i Velsovog Procesa: da bismo prevladali ,,stvarnu"
druStvenu vlast, prvo je potrebno da prevladamo njen fantazmati-
dan uticaj na nas.
Kako bismo izbegli prigovor da smo podinili greiku tipa peti-
tio principii
- zato 5to smo uzeli primer iz knjiZevne ma5te da bi-
smo pokazali kako nastaje nasilje kada je ugroZena fi.kcija, uzmi-
mo drugi primer zla koji je, mada je prebao u fikciju, nastao u
,,stvarnom Zivotu": nesreinog kapetana Blaja s broda Baunti. Ovde
imamo posla sa stvarnom zagonetkom: za5to je taj oficir za pri-
mer, opsednut bezbedno5iu i zdravljem svojih mornara, u na5oj
masovnoj kulturi postao oliienje arhetipske figure zla? Uzastopne
promene u njegovoj preovladujuioj slici sluZe kao odlidan pokaza-
telj pomeranja u hegemonistidkoj ideologiji svaka epoha, naime,
-
ima svog Blaja. Biie dovoljno da pomenemo tri osnoyna portreta
tri filmska glumca: earlsa Lotona [Charles Laughton] iz 30-ih,
Trevora Hauarda iz 60-1h i mentalno izmudenog Entoni Hopkinsa
iz 80-ih godina.
Zagonetka, medutim, dak i interesantnija od tih promena je
sledeia: 5ta se ,,zaista dogodilo" na brodu Baunti?. Sta je bio ,,stvarni
razlog" pobune?20o Najpre smo u isku5enju da, naravno, predloZi-
mo protivmit pored zvanidnog mita: Blaj je bio strog, preterano
predan i pedantan, a ipak fer u brizi, kapetan nesumnjivog lidnog
integriteta. Pobuna protiv njega proistekla je na osnovu koalicije
razmai.enlh mladih oficira aristokratskog porekla uvredenih dinje-
nicom Sto Blaj, kao njihov pretpostavljeni, nije bio pravi dLentl-
men, ,,jedan od njih", nego niZeg porekla i pravidan u bavljenju
obidnim mornarima i lumpenproleterima mornarima-kriminalci-
ma koji su, takode, bili povredeni Blajevim oseianjem pravde na
200
Ovde se oslanjam na odlidnu knjigu Greg Dening, Mr. Bligh's Bad Lan-
guage: Passion, Power and Theatre on the Bounty, Cambridge, Cambridge Uni-
versity Press, 1994, narodito pp. 55-87.
274
osnovu kojeg ih je ogranidavao u terorisanju po5tenih obidnih
mornara. Njegov ,,progresivan" stav, neuobiiajen za ono vreme,
ponovo je osvedoien kada je, dve decenije posle pobune na Baun-
tiju, u jedinom sludaju vojnog udara u engleskoj istoriji, na silu
smenjen s mesta guvernera Novog fuZnog Velsa. Tamo5nji ko-
rumpirani oficiri smenili su ga jer je pretio da ie da prekine nji-
hov ilegalni monopol na trgovinu rumom; poSto su zatvorenici
odsluZili kaznu, on je pokuiao da ih ukljudi u normalan dru5tveni
Zivot i dak im je dao zaposlenje u vladinim ispostavama, itd.
Ovaj protirrnit, medutim, daje suvi6e pojednostavljenu sliku
stvari. Element istine u njoj je taj da je Blaj bio viden kao onaj ko-
ji ,,nije istinski dZentlmen", neko ko ima vlast (kao komandant
broda, imao je pravo odludivanja i naredivanja, i pravo da iz toga
izvude svu prednost), a da ipak nije zraiio istinskim autoritetom
(harizmom, je ne sais quoi fne znam Sta], koja bi izazivala po5to-
vanje i od njega dinila prirodnog vodu). Svi opisi se podudaraju u
tgme da je Blaj bio nekako ,,krut", da nije imao oseiaj koji do-
lrrom vodi kaZe kada i kako da primeni pravila, kako da uzme u
obzir ,,organsku" spontanu mreZu odnosa medu podredenima, itd.
Medutim, dak ni ta andriza nije dovoljno precizna: Blajeva gre5ka
nije bila prosto u tome Sto nije imao sluha za konkretnu mreiu
,,organskih" odnosa medu mornarima; njegovo osnovno ogranide-
nje proisticalo je iz dinjenice da je bio potpuno ,,slep" za struktur-
nu funkciju ritualizovanih odnosa moii medu mornarima (pravo
starijih, da kao iskusniji poniZavaju mlade i neiskusnije, da ih sek-
sualno iskoriSiavaju, da ih potdine te5kim iskudenjima, itd.). Ti ri-
tLrali obezbeduju dvosmislenu dopunu javno-legalnih odnosa vla-
sti: oni deluju kao njihov dvojnik u senci, naizgled ih krie i podri-
vaju, a stvarno im sluZe kao oslonac. Dovoljno je pomenuti tako-
zvani ,,prelazak linije", krajnje surovu i poniZavajuiu presudu ko-
joj su bili podvrgnuti oni koji su po prvi put prelazili ekvator (ve-
zani uZetom bivali su badeni u more da bi ih vukli satima, tako da
srr morali da piju morsku vodu, itd.):
275
 Bila je to linija koja je delila [svet] na dve hemisfere, ekvator.
Ona je oznatavala ulaz u izokrenuti svet u antipode, suprotnosti
-
u ogledalu, gde su godi5nja doba bila suprotna, gde je dak i nepo-
kretno nebo bilo drukdije...
Kroz vremena i narode obidaji se razlikuju, ali njlhov izraz
ima jedan zajednitki karakter. Prvo, one izraLavaju obrnuti svet u
kojem je za neko vreme istinski autoritet na brodu pripadao onima
koji su vei preSli liniju, a ne nekom po pravu njegove sluZbe ili
jemstva imenovanja.., Drugi zajedniiki laralitet bio je u tome 5to je
izvodenje ceremonije uvek bilo groteskna satira na raiun institucija
i uloge vlasti. Satira je moguia na radun driavnih svetinja kao
5to je unapredenje u yiteza
-
ili svetinja crkve kritenja od stra-
- -
ne sve5tenika. Na engleskim brodovima u kasnom XVIII veku sati-
re su izvodene na raiun kralja i vlasti nad Zivotom i smrti... Proces
je bio pun uvreda, poniZavanja, nepravdi, erotskih zakleM, i kom-
promitujuiih izbora.2or
Da ponovimo, mora se voditi raduna o duboko ambivalent-
nom karakteru tih rituala: oni su satira legalnih institucija, inverzi-
ja javne vlasti, a ipak je u pitanju prekr5aj koji konsoliduje ono Sto
kr5i. U slepilu za njihovu stabilizujuiu ulogu, Blaj ih je zabranio,
ili ih je prilagodio menjajuii ih u bezbolne folklorne veLbe. Uhva-
6en u zamku prosvetiteljstva, Blaj je mogao da zapazi samo brutal-
no-neljudski aspekt rituala ,,prelaza linije" (,,od svih obidaja taj je
najbrutalniji i najnehumaniji", pisao je), ne zapaLajud zadovolje-
nje koje je donosio. Heningsen2o2 je na5ao svedoke koji su ovako
opisivali ceremoniju,,prelaska linije": smesno, detinjasto, glupo,
ludo, bez yeze,bizarno, groteskno.... nisu li mnoge od ovih re-
-
di u stvari sinonimi za tLivanje?. Pobuna, nasilje, izbili su s Blaje-
vim meianjem u taj mradni svet opscenih rituala koji su sluZili kao
fantazmatidna pozadina vlasti.
2ot lbidem, pp. 77-9.
202 Henning Henningsen, Crossing the Equator: Sailors' Baptism and Other
Initiation Rifes, Copenhagen, Munkgaarde, 1961, citirano u: Dening, Mr. Bligh's
Bad Language, p.79.
276
Treii primer uzimamo iz ,,realnog Zivota" u najsurovijem vi-
du: ret je o nasilju (mudenjima i ubistvima) u danainjim zajedni-
cama kopada zlata u basenu Amazona.203 Red je o izolovanim za-
jednicama u kojima se odnosi moii i provale nasilja mogu posma-
trati, takoreii, kao u laboratorijskim uslovima. Te zajednice dine
rasuta mnoitva pojedinaca kopada zlata; mada su nominalno slo-
bodni preduzetnici, svi stvarno zavise od lokalnog trgovca koji u
trgovini drZi oblasni monopol. On kopadima Salje hranu, alat i
ostala sredstva, i otkupljuje njihovo grumenje zlata; svi su prema
njemu u velikim dugovima zakoje ne traLi da mu se isplate, poito
je sva njegova moi zasnovana na stalnoj zaduZenosti mu5terija.
Dru5tveni odnosi takve zajednice reguli5u se na osnovu dvostruke
llkcije ili, pre, na paradoksalnoj, nadodredenoj koegzistenciji dve
nespojive fikcije. S jedne strane, imamo fikciju jednake razmene,
kao da su kopad i njegov trgovac dva slobodna subjekta koja se na
trZiStu susreiu pod jednakim usloyima. Nasuprot tome stoji slika
rrrpnopolistidkog trgovca kao patrijarhalnog gospodara koji vodi
brigu o svojim mudterijama, koji mu za tu odinsku brigu plaiaju
izrazima po5tovanja i ljubavi.2oa Ispod te protivreine slike je, na-
ravno, realnost trgovdevog monopola i njegove suroye eksploataci-
jc. Nasilje koje u tim zajednicama, s vremena na vreme, izbije
usmereno je prvenstveno na one koji predstavljaju pretnju za taj
krhki balans te dvostruke fikcije: omiljene mete trgovdevih najam-
203 Vid. intervenciju
Kristijana Gofrija na okruglom stolu ,,L'ordre et la
Ioi", simpozijuma Violence et politique, C6risy-la-Salle (France), 23-30. juna
t994.
zo+ Ovaj primer, takode,
omoguiava nam da precizno izloLimo formalne
rrsl.ve u kojima je odnos potdinjenih prema (njihovom) gospodaru odnos ljubavi.
Ljubav nema niSta s nekakvom primordijalnom straiiu koja se pokreie hari-
z.rnom vode; ona se javlja, takoreii, automatski kada dode do kratkog spoja izme-
tltr vladara i zakonskog okvira, Sto ie reii, kada vladar nije u stanju da svoju vla-
tl:tvinu zasnuje u treioj, nezavisnoj instanci
- u nekom skupu
pravila koji reguliSu njegov odnos prema podanicima
formalnih pravnih
ali kada on lidno mora
- redima, ljubav svedo-
tl. .iemii pravilo koje opravdava njegonr vladavinu. Drugim
t'i o ponoru samoodnoseieg postupka putem kojeg, zbog nedostatka nezavisne
1i:rrancije drustvenog ugovora, sam vladar mora da garantuje istinu svoje reii.
277
nika nisu oni koji ne mogu da otplate dugove, nego oni koji poku-
Savaju da pobegnu odatle ne plativ5i dugove, a narodito oni koji su
postali suvi5e uspe5ni tako da bi mogli da dugove otplate u potpu-
nosti poSto takvi predstavljaju najozbiljniju pretnju trgovdevoj
-(Tipidan scenario je da trgovac pozove prezaduZenog ko-
moii.
pada i obeia mu otpisivanje polovine duga ako podmetne poZar
u kuii drugog, uspe5nog kopada.) Ovde imamo tipidan primet za
to kako se telja utiskuje u dvosmislenost onoga francuskog ne
expletif: ,,zvanidne" Zelje trgovca su da njegove mu5terije Sto je
pre moguie pokriju svoje dugove, tako da ih on neprekidno zlo-
stavlja zbog zakaSnjenja u otplatama, a ipak ono dega se uistinu
plaSi jeste da se one oslobode dugova, to jest, njegova prava i.elja
je da mu ostanu duZni dut'e moguie. Kao Sto je pokazao
Sto ie
Brus Fink [Bruce Fink], pribliZno isto tom ne expletif v engleskom
bilo bi dvosmislena suvi5na upotreba redi ,,ali": umetanje redi ,,ali"
desto nosi akcenat koji ide protiv ,,zvanidne" namere izloLene u
stavu.20s da zamislimo kako trgoYac kai,e pre-
I tako, lako moZemo
zaduZenom kopadu: ,,Ne bojim se nidega osim da neie5 uspeti da
izravnai dug", ili, ,,Neiu sporiti, ali ta tvoja sposobnost da vraia5
dugove me dini mnogo zadovoljnim".
Svoj argument moZemo da sumiramo ovako: provala ,,swar-
nog" nasilja uslovljena je simboliikim zastojem - ,,Realno" nasilie je
vrsta ispoljavanja do kojeg dolazi kada biva ugrohena simboliika
fikcija koja osigurava iivot zajednice. Postoji, medutim, jedna stvar
po kojoj se primer s amazonskim kopadima razlikuje od prethod-
na dva: u prva dva primera, naru5ena fikcija je javno nepoznata -
kao opscena instanca u senci (Kafkin sud, opsceni rituali inicijacije
mornara), dok se u zajednici amazonskih kopada naruSava simbo-
lidka fikcija koja odreduje samu strukturu javnog autoriteta. Naj-
bolji nadin da se ta osnovna razlika elabori5e jeste da problemu
* SuviSno ,,ne", tj. kada se ne5to negira, ali se zapravo ieli suprotno -
e. r.
205 Vid. Bruce Fink, The Lacanian Subject: Between Language and Jouis-
sance,Ptinceton, Princeton University Press, 1995, pp. 38-39 [prim. urednika].
278
pristupimo s drugog kraja: 5ta je meta provale nasilja? eemu teZi-
mo, Sta pokuSavamo da uni5timo, kada istrebljujemo fevreje ili bi-
jemo strance u svojim gradovima?
Prvi odgovor koji nam se nameie ukljuduje simbolidku fikci-
ju: nije li, pored fizidkog bola i lidnog poniZenja, krajnji cilj silova-
nja u bosanskom ratu, na primer, podrivanje fikcije (simbolidke
naracije) koja garantuje koherenciju muslimanske zajednice?* Nije
li, takode, konsekvencija ekstremnog nasilja da ,,viSe nema smisla
prida koju je zajednica sebi pridala o sebi" (da parafraziramo Ri-
iarda Rortija)? UniStenje simbolidkog univerzuma neprijatelja, taj
,,kulturocid", medutim, po sebi nije dovoljan za obja5njenje prova-
le etnidkog nasilja
- njegov krajnji uzrok (u smislu pokretadke
snage) treba traZiti na neSto dubljem nivou. eime se hrani na5a
,,netolerantnost" prema strancima? Sta je to kod njih Sto nas iritira
i remeti na5u psihidku ravnoteZu. Vei se na nivou fenomenolo-
Skog opisa osnovnih karakteristika te stvari vidi da se ona ne mo-
2e pripisati nekom jasno definisanom, osmotrivom svojstl.u: mada
obidno moZemo da nabrojimo niz svojstava koji nas nerviraju kad
su ,,oni" u pitanju (njihov isuviSe glasan smeh, neprijatan miris
njihove hrane, itd.) ta svojstva funkcioni5u kao pokazatelji radikal-
nije tudosti. Stranci mogu da izgledaju i delaju kao mi, ali postoji
odredeno nedokudivo je ne sais quoi, ,,neito u njima Sto je viSe od
njih" 5to dini da ,,nisu sasvim ljudi" (da su ,,tudini" u preciznom
smislu koji je ovaj izraz dobio u naudnofantastidnim filmovima iz
pedesetih godina). NaS odnos prema tom nedokudivom traumatid-
nom elementu ,,koji nas muii" u vezi s drugim strukturisan je u
fantazijama (o njihovoj politiikoj i/ili seksualnoj impotenciji, o
,,njihovim" dudnim seksualnim praksama, o njihovim tajnim hip-
notidkim moiima, itd.). Zak Lakan je taj neobja5njiv objekt koji
* Iako bi se primer sasvim dobro uklopio u ZiZekovrr tezu, autor se ovde,
krajnje neoprezno, priklonio svojevremenim glasinama po zapadnjadkim mediji-
nra o toboZnjoj srpskoj kampanji silovanja muslimanki tokom gradanskog rata u
Iiosni i Hercegovini, koje su, medutim, bile ne samo neprovjerene nego su, kako
sc naknadno ispostavilo, zaptavo bile iz osnova iskontruisane i laZne. (Primjedba
c K.)
279
simbolizuje ono Sto u opaZenom pozitivnom, empirijskom objektu
nuZno izmide pogledu i kao takvo sluZi kao pokretadka sila moje
Lelje za tim, krstio imenom objekta malog a, objekta-uzroka i.elje;
drugo ime za to je plus-de jouir, ,,viiak uLivanja" koji oznadava ne-
umerenost koja ide preko zadovoljstva ostvarenog na osnol'u pozi-
tivnih, empirijskih svojstava objekta. Na radikalnijem nivou nasilje
je upravo nastojanje da se zada udarac tom nepodnoiljivom viSku
uLivanja koji je sadrZan u Drugom. Po5to mrZnja, tako gledano,
nije ogranidena na ,,stvarna svojstva" objekta nego cilja na njegovo
stvarno jezgro, objekt a, ono Sto je ,,u objektu vi5e od njega sa-
mog", objekt mrLnje je in stricto sensu neuniitiv: tako da, Sto ga u
realnosti viSe uni5tavamo to se pred nama kao moinije uzdiLe nje-
govo uzviSeno jezgro. Taj paradoks se vei iskazao u sludaju fevreja
u nacistitkoj Nemadkoj: Sto su vi6e bili surovo istrebljivani, to je
uZasnije dimenzije dobijao ostatak njihove populacije.
Paradoks fantazmatidnog elementa: Sto se viSe u realnosti
uni5tava to se kao snaZniji vraia u svom sablasnom prisustvu,
ukazuje na frojdovsku problematiku kompleksa kastracije. Pojam
kompleksa kastracije godinama je bio meta feministidke kritike: je-
dino ako preiutno prihvatimo ,,posedovanje falusa" kao standard
za merenje oba pola, ovo ,,nemanje falusa" javlja se kao nedosta-
tak, to jest, Zena se vidi kao ,,kastrirana". Drugim redima, pojam
Zenske kastracije u krajnjem se svodi na varijaciju notornog grd-
kog sofizma: ,,Ono 5to nema5, izgubio si; nemai rogove, dakle iz-
gubio si ih". Ipak je preuranjeno odbaciti ovaj sofizam (a time i
pojam kastracije) kao sludaj nedoslednog i pogre5nog zakljudiva-
nja. Da bismo shvatili predoseianje egzistencijalnog straha koji
spada u tu logiku, biie dovoljno da se podsetimo ioveka-vuka,
Frojdovog ruskog pacijenta, koji je patio od hipohondridne fiks-
-ideje: Zalio se da je Lrtva nosne povrede uzrokovane elektrolizom.
Medutim, kada su detaljna dermatolo5ka ispitivanja pokazala da je
s njegovim nosom sve u redu, to je kod njega izazvalo nepodno-
Sljiv strah: ,,Po5to mu je redeno da se za njegov nos ni$ta ne moZe
udiniti, jer je s njim sve u redu, oseiao se nesposobnim za dalji i:i-
vot usled onoga 5to je video kao nepopravljivo stanje osakaieno-
280
sti".206To,,nepopravljivo osakaienje", naravno, simbolizuje kastra-
ciju, i logika je ovde ista kao u navedenom grdkom sofizmu: ako
nemai rogove, izgubio si ih; ako se niSta ne moZe udiniti, gubitak
je nenadoknadiv.
Prema Frojdu, stav mu5kog subjekta prema kastraciji uklju-
duje paradoksalno razdvajanje: znam da mi kastracija stvarno ne
preti, da do nje neie stvarno doii, a ipak sam uklet njenom mo-
guinoSiu. Isto vaZi i za figuru ,,konceptualnog fevrejina": on ne
postoji (kao deo na5eg iskustva dru5tvene realnosti), a ipak ga se
iz tog razloga vi5e pla5im
- ukratko, sdmo nepostojanje levrejina
u stvarnosti funkcioniie kao osnovni argument u prilog antisemiti-
zma. To & red da antisemitski diskurs |evrejina konstitui5e kao
fantomski entitet koji se u realnosti ne moZe naii, da bi se potom
sam jaz izmedu ,,konceptualnog fevrejina" i realno postojeiih fe-
vreja koristio kao krajnji argument protiv |evreja. Na taj nadin
smo uhvaieni u laZni krug: Sto stvari izgledaju normalnlje, to iza-
zivaju veiu sumnju i obuzima nas veia panika. U tom pogledu Je-
vrejin $e kao materinski falus: u stvarnosti ne postoji, a ipak iz tog
razlogaje fantomskog karaktera, tako da sablasno prisustvo izaziva
nepodno5ljiv strah. U tome se sastoji najsaZetija definicija lakanov-
skog Realnog: Sto mi viSe moje (simbolidko) zakljudivanje govori
da X ne postoji, viSe me obuzima njegova sablast
- kao poslovid-
no hrabar Englez koji ne samo 5to ne veruje u duhove, nego ih se
i ne boji.
Ovde nam se nameie homologija izmedu ,,konceptualnog ]e-
vrejina" i imena-oca: u drugom sludaju, imamo razdvajanje izme-
du znanja i verovanja (,,Vrlo dobro znam da moj otac stvarno nije
savr5en, da je konfuzan, nemoian, a ipak, verujem u njegov sim-
bolidki autoritet"). Empirijska osoba oca nikada ne dopire do nje-
govog Imena, do njegovog simbolidkog mandata
- a u meri u ko-
joj ga ostvaruje, imamo psihotidku konstelaciju (jasan sludaj oca
koji je ostvarivao ,r"gorro Ime bio je Sreberov olac iz sludaja kojim
206 Muriel Gardiner, The Wolf-Man and Sigmund Freud, Harmondsworth,
Penguin" 1973, p.287.
281
se bavio Frojd). Nije li zato ,,preobrai.aj",,,ukidanje", ,,Affiebung",
stvarnog oca u Imenu-oca u strogom smislu homologno ,,preobra-
Zaju" empirijskog ]evrejina u (pojavni oblik) ,,konceptualnog fe-
vrejina"? Nije li jaz koji stvarnog |evrejina razdvaja od fantazma-
tidne figure ,,konceptualnog fewejina" iste prirode kao jaz koji
empirijsku, uvek deficijentnu osobu oca razdvaja od Imena-oca,
od njegovog simbolidkog mandata? Zar u oba sludaja realna osoba
ne dela kao personifikacija nerealne, fiktivne instance
- nije li
stvarni otac predstavnik instance simbolidkog autoriteta, a stvarni
|evrejin predstavnik fantazmatiane figure,,konceptualnog fevre-
jina"?
Ovu homologiju, ma koliko zvutala uverljivo, ipak treba od-
baciti kao zavodljim: u sludaju fevrejina, standardna logika simbo-
lidke kastraclje je obrnuta. U demu se, tadno redeno, sastoji simbo-
lidka kastracija? Swarni otac ima autoritet jedino u meri u kojoj se
postavlja kao otelovljenje transcendentne simbolidke instance, to
jest, u kojoj prihvata da nije on lidno nego veliki Drugi taj koji go-
vori kroz njega, njegovim reiima kao milioner iz filma Kloda
-
Sabrola koji preokreie standardnu Zalbu da je voljen samo zbog
svojih miliona: ,,Samo kad bih mogao da nadem Zenu koja bi me
volela samo zbog mojih miliona, a ne mene lidno!" Ovde je sadr-
Zana krajnja lekcija frojdovskog mita o ubistvu prvobitnog oca ko-
ji se, posle nasilne smrti, vraia kao mnogo jadi u vidu svog Imena,
kao simbolidki autoritet: da bi styarni otac imao oiinski simbolitki
autoritet, on mora na neki natin Ziv da umre
- to je njegova
identifikacija s ,,mrtvim slovom" simbolidkog mandata kojim se
njegovoj osobi dodeljuje autoritet.
Nevolja kritidara Lakanovog ,,falocentrizma" je u tome Sto,
po pravilu, referiraju na ,,falus" i/ili ,,kastraciju" na prepojmovni,
zdravorazumski metaforidan nadin: u standardnim feministidkim
studijama filma, na primer, svaki put kada se mu5karac prema Ze-
ni pona5a agresivno ili prema njoj iskazuje svoj autoritet, moZemo
biti sigurni da ie njegovo ponaSanje biti oznadeno kao ,,falusno";
svaki put kada je Zena u klopci, nemoina, skrajnuta, itd., moZemo
282
biti sigurni da ie njeno iskustvo bitioznadeno kao ,,kastrirajuie".
Ovde se gubi upravo paradoks falusa kao oznatitelja kastracije:
ako treba da prihvatimo na5 (simbolidki) ,,falusni" autoritet, cena
koju iemo platiti je u tome 5to moramo da odbacimo poziciju ak-
tera i da se saglasimo s tim da funkcioni5emo kao medijum kroz
koji deluje i govori veliki Drugi. U meri u kojoj falus qua oznadi-
telj oznadava instancu simbolidkog autoriteta, odludujuie svojstvo
prema tome proistide iz dinjenice da on nije ,,moj", naime nije or-
gan Zivog subjekta, nego je mesto na kome interveni5e strana moi
i utiskuje se u moje telo, mesto u kome veliki Drugi deluje kroz
mene
- ukratko, dinjenica da je falus oznaditelj, pre svega, znadi
da je on strukturno gledano, organ bez tela, nekako ,,odvojen" od
1s1a.207 Ta osnorrna odlika falusa, njegova odvojenost, vidljiva je u
upotrebi plastidnih veStadkih fafusa (,,dildo"), u lezbejskim sado-
-mazohistidkim praksama u kojima se s njima igraju, u kojima cir-
kuliSu
- falus je suviSe ozbiljna stvar za upotrebu da bi se prepu-
stila tako glupim stvorenjima kao Sto su muikarci.2o8
{oz Ako bismo se upustili u spekulaciju o tome zadto je falus qua organ iza-
bran da bude falusni oznaaitelj, onda bi karakteristika koja ga ,,predodreduje" za
tu ulogu bila ona koju je istakao jo5 sveti Avgustin: falus je organ moii-potencije,
u dijem sludaju pokazivanje potencije u suitini izmide kontroli subjekta
vodnim izuzetkom nekih Hindu sve5tenika - s na-
erekcija se ne moZe postiii dej-
-
stvom volje, tako da ona svedodi o nekoj stranoj moii na delu u samom srediStu
subjekta.
208 Drugo (ne)razumevanje, tesno povezano s prvim,
tide se opozicije izme-
du falusne ekonomije i polimorfnog mno5tva poloLajd subjekta: prema standard-
nom glediStu, zadatak falusne ekonomije jeste da oblikuje preedipalno rasuto
mno5tvo poloi.ajit subjekta u jedinstven subjekt podreden pravilu Imena-oca (no-
sioca i oslonca druitvenog autoriteta) i kao takav je idealan subjekt (druSrvene)
moii. Ono 5to ovde treba dovesti u pitanje jeste pretpostavka da se dru5tvena
mo( izlaLe preko ujedinjenog edipalnog subjekta potpuno potdinjenog falusnom
oiinskom zakonu i obrnuto: da disperzija iedinstvenog subjekta u mnoStvo nje-
govih poloZaja takoreii automatski podriva autoritet i vrSenje moii. Protiv tog
opSteg mesta potrebno je uvek iznova isticati da nas moi uvek traZi, obraia nam
se kao razdvojenlz subjektima; da se, u cilju samoreprodukcije, oslanja na naiu
rascepljenost: poruka kojom nas diskurs moii bombarduje po definiciji je nedo-
sledna: uvek postoji jaz izmedu javnog diskursa i njegovog fantazmatidnog oslon-
ca. Daleko od toga da je sekundarna slabost, znak nesavrSenosti mo6i, taj rascep
je konstitutivan za njeno vr5enje. U vezi s tim rascepom vid. Slavoj Zii.ek, Meta-
283
 Medutim, izmedu tog simbolidkog autoriteta garantovanog
falusom kao oznaditeljem kastracije i zgra njegovog identiteta, ]evrejin se
sablasnog prisustva ,,koncep-
tualnog fevrejina" postoji osnovna razlika: mada u oba sluiaja
imamo jaz izmedu znanja i verovanja, ta dva rascepa su po svojoj
prirodi u osnovi razli(ita. U prvom sludaju, verovanje se tide ,,vi-
dljivog" simboliikog autoriteta (uprkos moje svesti o otevoj nesa-
vrienosti i debilnosti, ipak ga prihvatam kao figuru autoriteta),
dok u drugom sludaju, ono u Sta verujem jeste moi nevidljive sa_
blasne utvare.2oe Fantazmatidni,,konceptualni Jevrejin" nije odin-
ska figura simboliikog autoriteta,,,kastrirani" nosilac-medijum jav-
nog autoriteta, nego ne5to sasvim drukdije, vrsta neobja5njivog
dvojnika javnog autoriteta koji preokre6e njegovu logiku: on mora
da deluje iz senke, nevidljiv za javnost, da zrati fantomsku sabla-
stases of Enjoyment: six Essays on woman and causality, London and New york,
Verso, 1994, pp. 54-85. S obzirom na ,,postmodernu" formu subjektivnosti koja
nastaje u kasnom kapitalizmu, potrebno je nadiniti korak dalje: ,,postmoderni',
objekt je iak direktno, na nivou javnog diskursa, konstituisan i kao nekonzisten-
tan skup mnostva ,,pozicija subjekta" (ekonomski konzervativan, a
,,prosveien" iapi, itd.).
seksualno
20e Za klasidan stav raznih
verzija,,Znarn vrlo dobro, ali ipak..." vid. Octa_
ve Mannoni, ,,1 Know well, but All the Same.- .", v perversion ind the social Re-
lation, ed,. Molly Anne Rothenberg, Dennis A. Foster and Slavoj Zizek, Durham,
Duke university Press, 2003, pp. 68-92. za zbrku izmedu ,,normalne" distance
izmedu verovanja u simbolidku fikciju i znanja o realnosti i njenog fetidistiikog
p,oricanja, vid. Mary Ann Doanne, The Desire to Desire, Bloominlton, Indiana
university Press, 1987; na primer: ,,ukratko [zenski filmovil raiuriaiu s tim da
i.ena m.oLe da prede u poziciju fetisiste, pailjivo balansirajuii znanjem i verom"
(p..ll8).-uzgred, drugo sporno mesto u ovoj, inaie odlidnoj knjizi je, dini se, ide-
ja da je feministiiko-histeriina ,,i.elja telje", u najkraiem, donekle osujeiena s
ob-
zirom na muiku ielju: ,,zelja moie da bude neutoljiva, moze da sadrii konstant-
no obnavljanu teZnju ka stalno izgubljenom objektu, ali barem muSkarac ima ze-
lju- Zenski odnos prema zelji, s druge strane, u najboljem sluiaju je posredovan.
Lakan histeridnu Zelju defini5e kao 'Zelju za nezadovoljenom ieljom, ,t
b. tZ). Zu
medutim, zelja kao takva je uvek, po definic'iJi, 'i:eljaLelje', nikada nije
J-akana,
samo' zelja je
je ielja Drugog'.-.-to ono na 5ta cilja svojm klasitnom iormuiacijom 'zelja doveka
Ta refleksivnost zelje je ono 5to objasnjava njen'ekscesni' karak-
ter, tako da, kada Doenova kaLe:,,Zelja je uvek ekscesna dak i ako je prosto
i.elja teLnja za pristupom Zeleioj subjektivnosti', (p.- 122) o.'oo ,,i"k i
.i.elje,
trebalo bi zameniti sa,,zatoito".,,zeljaje uvek u prekomernosti zato sto je uvek "ko,,
d. se Zeli..." Drugim redima, iz lakanovske perspektii,e, ,,subjektivn;st koia
3"fii
LeIl" je par excellence subjektivnost histeridne Zene.
284
snu nadmoi. Na radun tog nedokudivog, neuhvatljivog statusa je-
ocu
- nasuprot ,,kastriranom"
opaZa kao onaj ko se ne moze kastrirati: Sto vi5e nedostaje
-
u pogledu stvarne, dru5tvene javne egzistencije, tim vi5e postaje
preteie njegovo eluzivno fantazmatidno ne-postojanje.2t0
Ukratko, razlika izmedu Imena-oca i ,,konceptualnog |evreji-
na" je razlika izmedu simbolidke fikcije i fantazmatitne sablasti:
u lakanovskoj algebri, izmedu S,, gospodara-oznaiitelja (praznog
oznaditelja simbolidkog autoriteta), i objekta malog a. Kada subjekt
poseduje simbolidki autoritet, on dela kao dodatak svoje simbolid-
ke titule, to jest, kroz njega deluje veliki Drugi: dovoljno je da se
podsetimo sudije koji moZe biti pokvarena i bedna osoba, a ipak,
od momenta kada obude togu i uzme insignije, njegove redi su re-
di samog zakona. U sludaju sablasnog prisustva, s druge strane,
moi koju ispoljavam oslanja se na nesto ,,u meni 5to je ve6e od
mtne samog", Sto se najbolje ilustruje u mnogim naudnofantastid-
nim trilerima od Osmog putnika do Skrivenog [Hidden]: neuni-
-
2r0 Ista logika je, izgleda, na delu u antikomunistidkom populizmu desnog
krila koji od nedavno stide snagu u bivSim socijalistidkim zemljama Istodne Evro-
pe: njegov odgovor na aktuelne ekonomske i ostale teSkoie je da komunisti, iako
su izgubili legalnu, javnu vlast luku konce, vladaju nivoima swarne ekonomske
i
moii, kontroliSu medije drLavne institucije... Na taj nadin komuniste vide kao
fantazmatidan entitet d la levreji:.Sto vi5e izgube javne vlasti i postaju nevidljivi,
snainije je njihovo fantomsko sveprisustvo, njihova stvarna kontrola iz senke. Ta
fiks-ideja populista, prema kojoj ono 5to nastaje u biviim socijalistidkim zemlja-
ma nije ,,istinski" kapitalizam nego njegova laina imitacija u kojoj stvarna vlast i
kontrola ostaiu u rukama eks-komunista presvudenih u novopedene kapitaliste,
takode nudi egzemplaran sludaj iluzije diji mehanizam je pwi izloLio Hegel: oni
ne shvataju da je njihovo protivljenje tom ,,laZnom" kapitalizmu u stvari proti-
vljenje kapitalizmu uopite, to jest, da su oni, a ne eks-komunisti, istinski ideolo-
5ki naslednici socijalizma
- tako da ne treba da nas tudi 5to populisti moraju da
obnove staru komunistidku suprotnost izmedu ,,formalne" i ,,istinske" demokrati-
je. Ukratko, imamo posla s jo5 jednim primerom ironije koja spada u revolucio-
narni proces, ironije koju je opisao jo3 Marks: zaneseni revolucionari iznenada
zapaiaju da su bili samo privremeni posrednici iija je ,,istorijska uloga" bila da
pripreme teren za preuzimanje vlasti od strane starih gospodara u novim vidovi-
ma.
- Ovdje Ziirck ima u vidu poznata uvjeravanja marksista ne samo nakon
sloma komunizma nego i za wijeme njegovog vrhunca, da joi u povijesti nije bilo
istinskog komunizma, vei da on tek predstoji- (Prim. e. K.)
28s
 Stivo strano telo koje simbolizuje presimboridku supstanciju Zivota,
buduia mlada zavoli zbog njega samog, a ne zbog njegove simbo-
odvratnog balavog parazita koji osvaja moju unutrainjost i ovlada-
lidke titule, Zeleii najpre da njenu ljubav zadobije odeven kao slu-
va mnome. Tako, vratimo li se na sabrolol'u salu s milionerom,
ga ili glasnik. Medutim, zagonetka Loengrina je u nedem drugom:
kada neko kai,e da me voli, ne zbog mene, nego zbog mog
simbo_ za5to on moZe da ispolji svojumoijedino ako mu ime ostane ne-
lidkog mesta (moii, bogatstva), taj moj hendikep je siguino
bolji znano, to jest, jedino ako on nije upisan u ,,velikog Drugog" u in-
nego kad mi kaZe da me voli zbog toga 5to u meni oseia
prisustvo tersubjektivnom prostoru javnosti, tako da mora da ode onog mo-
,,nedega vi5eg od mene samog". Ako milioner izgubi milione, part_
menta kada se javno otkrije njegov simboliiki identitet? Ovde opet
nerka koja ga je volela zbog njih ohladiie se i napustiti ga, bez
du_ imamo opoziciju izmedu gospodara-oznatitelja i a objekta ,,koji se
boke traume koja bi to pratila; ako me, medutim, voli z'bog
,,nede_ ne moZe kastrirati", koji svoje dejstvo moZe da ispolji jedino kao
ga u meni Sto je viie od mene',, sama snaga ljubavi lako
moZe da skriven: nerazumevanje izmedu Elze i Loengrina podiva na dinje-
se preobrati u ni5ta slabiju mrZnju, u nasilni pokusaj
usmeren na nici da ga Elza vidi kao tradicionalnu figuru simbolidkog autorite-
uniStenje objekta-viSka u meni koji uznemirava partnerku.
Zato ta, dok on funkcioni5e kao sablasna utvara koja ne moi.e da izdrLi
mozemo da saoseiamo sa stavom jadnog milionera: daleko je ute-
svoje otkrivanje u javnom simboliikom medijumu.
Snije znati da me Zena voli zbog mojih para (ili moii ili
slave)
- R)zlika izmedu (simbolidke) fikcije i fantazije od kljutnog je
jer ta svest mi omoguiava da odrZim bezbednu distancu, i

da izbeg_ rl
znaiaja za psihoanalitidku teoriju ideologije. U svojoj nedavnoj
nem da budem isuvi5e uvuden u igru, i da drugom otkrijem
samo knjizi o Marksu, Derida je u igru uveo termin ,,sablast" da bi uka-
jezgro svog biia. problem nastaje kada drugi u meni
vidi ,,ne5to I
zao n& neuhvatljivu pseudomaterijalnost koja podriva klasidnu on-
vide od mene samog" jer se u tom sludaju otyara iirok put pa_
-
radoksalnim kratkim spojevima izmedu ljubavi i mrZnje za
toloSku suprotnost realnosti i privida, itd.2rr MoZda bi u tome tre-
koje je balo traZiti poslednje pribeZi5te ideologije, preideoloSko jezgro, for-
Lakan iskovao neolo gizam I' h ai n am o r a t i o n
fmr zoljubavisanj ei. malnu matricu, na koju su nakalemljene razlidite ideolo5ke forma-
Razmatranje ove problematike obezbeduje nam nov pristup
cije: u dinjenici da nema realnosti bez sablasnosti, da se krug real-
Vagnerovom Loengrinu: u toj operi radi se uprayo o iorsokaku
nosti moZe zatvoriti jedino putem misteriozne sablasne dopune.
Sabrolovog nesreinog milionera, naime o statusu onog nedega
,,u Zaito bez sablasnosti nema realnosti? Lakan na to pitanje daje
meni veieg od mene", ito Zena vidi u glavnom junaku. Opera
za precizan odgovor: (ono 5to doZivljavamo kao) realnost nije ,,sama
temu ima zabranjeno pitanje, to jest, paradoks samodestruktivne
stvar", jer je uvek vei simbolizoyana, konstituisana, strukturisana
zenske radoznalosti. Bezimeni junak spasava Elzu fon
Brabant i putem simbolidkih mehanizama. Problem proistide iz dinjenice Sto
i.eni je, ali od nje zahteva da ga ne pita ko je, kako se zove _
i simbolizacija na kraju uvek zakazuje, Sto nikad ne uspeva u pu-
onog trenutka kada ga to bude pitala, moraie da je ostavi.
Nemoi_ nom ,,pokrivanju" Realnog, 5to uvek ukljuduje neki nera5diSieni,
na da se odupre isku5enju Elza mu postavlja zabranjeno pitanje;
i nenamireni, neiskupljeni simbolidki dug. A to Realno (kao deo re-
tako joj Loengrin kai.e da je itez od Grala, sin parsifala
iz zamka alnosti koji ostaje nesimbolizovan) vraia se u vidu sablasnih utva-
Montsalvat, i potom odlazi na labudu, dok ucveljenaElza
umire. ra. Prema tome, ,,sablast" ne treba brkati sa ,,simbolidkom fikci,
U- demu se, po paZljivijem ispitivanju, sastoji nesklad'koji
kvari
odnos Elze i Loengrina? Izgleda kao da je Loengrin samo jos jedna 2rr facques Derrida, Spectres of Marx: The State of Dept, the Work of Mour-
varijacija stare teme o princu koji se trudi, da bi osigurao ning and the New International, trans. Peggy Kamul New York and London,
da ga Routledge, 1994.

286
287
 jom", s dinjenicom da sama realnost ima strukturu fikcije, po to_
me Sto je simbolidki (ili, kao sto neki sociolozi kazu, ,,drusfveno")
konstruisana; pojmovi fikcije i sablasti su meduzavisni u samoj
svojoj nesamerljivosti (oni su ,,komplementarni" u kvantno_meha-
nidkom smislu*). Redeno jednostavnije, realnost nikad nije direkt-
no ,,po sebi", ona se pokazuje jedino putem svoje nepotpune_neu_
spele simbolizaclje, a sablasne utvare nastaju u samom tom jazu
koji zauvek razdvaja realnost od realnog, i zbog dega realnost ima
karakter (simbolidke) fikcije: sablast otelovljuje ono ito izmide (sim-
bolidki strukturisanoj) realnosti.
Prema tome, preideolo5ko .jezgro" ideologije sastoji se od sa_
blasne utvare koja kpunjava lupljinu realnog. To je ono ito ne
uspevaju da razumeju sva nastojanja da se por,.uie jasna linija raz-
dvajanja izmedu ,,istinske" realnosti i privida (ili pokuiaji zasniya-
nja privida na realnosti): ako (ono dto doZivljavamo kao) ,,real,
nost" treba da se pojavi, neSto od nje mora da se poni5ti; to jest,
,,realnost" kao istina, po definiciji nikad nije ,,cela,'. Ono lto sa-
blast skriva nije realnost nego njeno ,,primordijalno priguieno" ne_
predstavljivo X na tijoj ,,priguienosti" je utemeljena sama realnost.
Moze se pomisliti da smo se ovim izgubili u mradnim spekulativ-
nim vodama koje nemaju nista zajedniiko s konkretnim druitve-
nim sporovima. Medutim, zar vrhunski primer takvog ,,Realnog"
ne daje marksistidki pojam klasne borbez. Konsekventno promiilja-
nje tog pojma nas tera da priznamo da klasne borbe ,,u realnosti"
nema: ,,klasna borba" oznatava samu suprotnost koja spreiava da
se objektivna (drustvena) realnost konstituise kao samozaokruzena
celina.2r2
Ovo tumadenje drudtvene suprotnosti (klasne borbe) kao re_
alne, a ne kao (dela) objektivne dru5tvene realnosti, omoguiava
* verovatno se misli na ne medusobno nesvodljivu
razliku izmedu dveju
teorijskih perspektiva na subatomsku stvarnost (tj. ,,korpuskularno-probabilistii-
ku", odnosno talasnu), 5to se nalazi u izrazu u de Broljijevom naielu, odnosno u
Hajzenbergovoj realiciji neodredenosti. prim. e. K.
ovaj pojam
- dugujem
_2t2 antagonizma naravno Ernestu Laklauu i santali
Molf, Hegemony and Social Strategy, London urrd N"* york, Verso, 19g5.
288
nam da osporimo argumentaciju koja nas upozorava da treba od-
baciti pojam ideologije po5to poku5aj njenog razgranidenja od ,,re-
alnosti" implikuje epistemolo5ki neodrZivo ,,stanoviSte Boga", to
jest, pristup objektivnoj realnosti onakvoj kakva ,,uistinu jeste".
Ovde je sekundarno pitanje pogodnosti pojma ,,klasna borba" za
oznatavanje danat preovladujuieg oblika suprotnosti, jer se to tide
konkretne druStvene analize vaLno je da sama konstitucija dru-
Sfvene realnosti ukljuduje,,primordijalno prigu5ivanje" suprotno-
sti, tako da u krajnjem osnova kritike ideologije vanideoloika
-
tadka referencije koja nas ovla5iuje da osudimo sadrZaj na5eg ne-
posrednog iskustva kao ,,ideolo5ki" nije ,,realnost" nego ,prigu-
5eno" Realno koje pripada suprotnosti.
-
Da \ismo razjasnili tu iudnu logiku suprotnosti qua Realnog,
podsetimo se egzemplarne analize prostornog rasporeda kuda u
urodenidkom selu ]uZne Amerike iz Strukturalne antropalogije,
Kloda Levi-Strosa.213 Stanovnici su podeljeni u dve grupe; kada od
pojedinc'a traZimo da na pardetu papira ili u pesku nacrta tlocrt
svog sela (prostorni raspored koliba), dobijamo dva sasvim razliii-
ta odgovora, u zavisnosti od toga da li on pripada jednoj ili drugoj
podgrupi: pripadnik prve podgrupe (nazovimo je ,,konzervativ-
no-korporativnom") tlocrt sela vidi kao ktrg
- krug koliba manje
vi5e simetridno rasporedenih oko centrainog hrama, dok pripadni-
ci druge podgrupe (,,revolucionarno-antagonistidke") svoje selo vi-
de kao dve razlidite grupe koliba odvojene nevidljivom granicom.
Poenta Levi-Strosa je u tome da ovaj primer nikako ne treba
da nas zavede u kulturni relativizam prema kome videnje druStve-
nog prostora zavisi od grupne pripadnosti posmatrada: sdmo raz-
dvajanje u dva ,,relativna" videnja implikuje skrivenu referencu na
konstantu
- ne u smislu objektivnog, ,,stvarnog" rasporeda koli-
ba, nego u smislu traumatidnog jezgra, osnorrne suprotnosti koji
stanovniStvo sela nije bilo u stanju da simbolizuje, objasni, da ga
,,interiorizuje" i uskladi s neravnoteZom u drustvenim odnosima,
2r3 Claude Ldvi-Strauss, Strukturalna antropologija, prev. s francuskog An-
delko Habazin, Stvarnost, Zagreb, 1979, str. 131-42.
289
5to bi omoguiilo stabilizovanje zajednice kao harmonidne celine.
Dva videnja tlocrta sela prosto su dva uzajamno iskljudujuia na-
stojanja da se izade na kraj s tom traumatidnom suprotnoiiu, da
se zaledi rana nametanjem uravnoteZene simbolidke strukture. (Ne-
ophodno je istaii da stvari stoje potpuno isto u pogledu razlike
medu polovima: odnos ,,muSkaraca" i ,,tena" slidan je odnosu dve-
ju konfiguracija kuia u Levi-Strosovom selu.) I da bismo odagnali
iluziju da nai ,,razijenl" svet nije u vlasti iste logike, biie dovoljno
da se podsetimo rascepa na5eg politidkog prostora na levicu i de-
snicu: levidari i desnidari se ponaiaju tadno kao pripadnici suprot-
nih podgrupa u selu Levi-Strosa. Oni ne samo Sto zauzimaju razli-
dita mesta u politidkom prostoru; svako od njih drukdije vidi sam
raspored tog prostora levidari kao polje koje je inherentno raz-
-
bijeno osnovnom suprotno5iu, desnidari kao organsko jedinstvo
zajednice podriveno jedino stranim uljezima.*
Zdrav razum nam kaie da je lako ispraviti predrasudu su-
bjektivnog videnja i ustanoviti ,,stvarno stanje stvari": moZemo da
uzmemo helikopter i napravimo snimak sela iz vazduha. Na taj
naiin dobili bismo neiskrivljenu sliku realnosti, ali bismo izgubili
ono Realno Sto pripada suprotnosti, ono traumatidno jezgro koje
se ne moZe simbolizovati a koje nalazi svoj izraz u samom iskri-
vljavanju realnosti, u izma5tanim izmeStanjima ,,stvarnog" raspo-
reda koliba. To je ono Sto je Lakan imao na umu kada je tvrdio da
se sdmo iskrivljavanje i/ili razlika otkriva: ono Sto se javlja putem
tih iskrivljavanja tadne predstave realnosti jeste sAmo Realno, to
jest trauma oko koje se strukturisao dru5tveni Zivot. Drugim redi-
ma, da su svi stanovnici sela nacrtali isti i tadan tlocrt, bio bi to
znak da imamo posla s neantagonistidkom, harmonidnom zajedni-
com. Medutim, ako treba da dodemo do osnovnog paradoksa im-
plikovanog u marksistidkom pojmu robnog feti5izma, treba da
preduzmemo korak dalje i zamislimo, na primer, dva razlidita
,,stvarna" sela, od kojih svako svojim rasporedom koliba ostvaruje
* Slidan, ali ne i identidan pasaZ, kao ovaj koji obuhvata posljednja dva na-
voda, moZe se naii niZe, na str. 363. Prim. e. K.
- il
290
jedan od nacrtanih tlocrta koje je dao Levi-Stros. U tom sluiaju,
sama struktura druStvene realnosti materijalizovala bi nastojanje
da se izade na kraj sa stvarnom suprotno5iu. To ie reii da ono 5to
ne treba zaboraviti jeste da ,,robni feti5izam" ne oznadava (burZoa-
sku) teoriju politidke ekonomije nego niz pretpostavki koje odre-
duju strukturu same ,,realne" ekonomske prakse trZi5ne razmene
- u teoriji, kapitalista se drZi utilitarnog nominalizma, a ipak u
svojoj praksi (razmene, itd.) sledi ,,teolo5ke muSice" i dela kao
spekulativni idealista. Sama ,,realnost", u meri u kojoj je regulisana
simbolidkom fikcijom, skriva realno koje pripada suprotnosti, i to
je ono realno, izostavljeno iz simbolidke fikcije, koje se vraia u vi-
dru sablasnih uwara
- na egzemplaran nadin, naravno, u vidu
,,konceptual nog evrejina".
J
Ovaj dualizam simbolidke fikcije i sablasne utvare moZe se
otkriti i putem krajnje ambivalentnosti koja pripada pojmu fanta-
zije. To & re(i da ovaj pojam nudi egzemplaran sludaj dijalektidke
coincidentia oppositorum: s jedne strane, fantazlja je u svojoj bla-
Zenoj strani san o stanju bez nevolja, izvan dohvata ljudske izopa-
denosti; s druge strane, ona je aspekt diji elementarni oblik je za-
me u vezi s Drugim iritira, slike koja me obuzima o
vist
- sve 5to
onome Sto on radi kad ga ne vidim, kako me vara i kuje zaveru
protiv mene, kako me ignoriSe i odaje se uZivanju preko mere ko-
ju mogu da zamislim, itd. (To, na primer, mudi Svana u vezi s
Odetom u Svanovoj ljubavi). A, zar se osnovna lekcija takozvanog
totalitarizma ne tide meduzavisnosti ta dva aspekta fantazije? Oni
koji ie navodno da realizuju u potpunosti fantazijur (simbolidku
fikciju) morali su da pribegnu fantaziji, (sablasnih utvara) da bi
mogli da objasne svoj neuspeh tako da se odstranjena suprot-
-
,' no st nacistidke harmonidne narodne zaj ednice IV olk s ge m e i n s ch aft]
I
vraia preru$ena u njihol'u paranoidnu opsesiju jewejskom zaverom.
I
I Tome slidno, staljinistidka iznudena razotkrivanja uvek novih ne-
I prijatelja socijalizma bila su neizbeLna suprotnost toboZnjeg ostva-
I renja ideala 'novog socijalistidkog doveka". MoLda nam sloboda
I
od paklenog uticaja fantazije, daje najsaZetiju definiciju sveca.
29t
 Fantazija, i fantazlja, simbolidka fikcija i sablasna utvara, na
taj nadin su slidne kao lice i nalidje iste pdre: koliko zajednica svo-
ju realnost doZivljava kao regulisanu, strukturisanu fantaziju,, toli-
ko mora da poride svoju inherentnu nemoguinost, suprotnost u
samom svom sredi5tu
- i fantazija, (na primer, figura ,,konceptu-
alnog ]evrejina") tom osporavanju daje otelovljenje. Ukratko, dej-
stvo fantazije, uslov je fantazlje, da odrLi svoje vaZenje.2ra Lakan je
preinadio Dekartovo ,,Mislim, dakle jesam", kao ,,fa sam onaj koji
misli, 'dakle |a jesam'" pri demu je poenta, naravno, u nepodu-
-
darnosti dva ,,jesam", zbog fantazmatidne prirode drugog ,jesam".
Istom preformulisanju trebalo bi da se podvrgne patetidan iskaz
etnidkog identiteta; od momenta kada se ,,Ja sam Francuz (Nemac,
fewejin, Amerikanac)", preformuli5e tako da glasi ,,]a sam onaj
koji misli, 'zato sam Francuz"', postaje vidljiv jaz u sredi5tu mog
samoidentiteta
- a funkcija ,,konceptualnog levrejina" upravo je
u tome da taj jaz odrLava nevidljivim.
I
2ta Za detaljnije razvijanje logike antisemitizma s obzirom na njegovu spe- l
cifidnu funkciju rr kapitalizmu, vid. Slavoj Zti.ek, The Sublime Object of ldeology,
London and New York, Verso, 1989, pp" 11-53; Enjoy Your Symptom! lacques
Lacan in Hollywood and Out, New York and London, Routledge, 1992, pp. 69- t 249-660 [prim. urednika]-
110; kao i Tarrying With the Negative: Kant, Hegel and the Critique of ldeology,
Durham, Duke University Press, 1993, pp. L25-61.
292
l,i1,t
12.
S ONU STRANU ANALIZE DISKURSA*
Hegemonija i
drultvena strategija2ts obidno se dita kao
\njiSa
esej iz oblasti ,,poststrukturalistidke" politike, esej koji osnovne
poststrukturalistidke ideje prevodi u politidki projekt: ne postoji
transcendentalno oznadeno; takozvana,,realnost" je diskurzivna
konstrukcija; svaki dati identitet, ukljudujuii identitet subjekta, po-
sledica je kontingentnih diferencijalnih odnosa, itd. Ovakvo dita-
nje izaziva uobidajene kritike: jezik sluZi prvenstveno kao medijum
vanjezidkih odnosa moii; nije moguie ukupnu realnost rastvoriti u
jezidkim igrama, itd. Prema na5em mi5ljenju, takvim ditanjem gu-
bi se iz vida osnovna dimenzija Hegemonije, dimenzija u kojoj ova
knjiga predstavlja moi.da najradikalniji prodor u modernoj dru-
Stvenoj teoriji.
Nije sludajno Sto osnovni stav Hegemonije
postoji"
- ,,Dru5fvo ne
podseia na Lakanov stav,,la Femme n'existe pas" (,,2e-
-
na ne postoji"). Stvarno dostignuie ove knjige kristalizovano je u
konceptu,,druStvene suprotnosti": daleko od toga da svu reainost
svodi na jezidku igru, druitveno-simbolidko polje je shvaieno kao
strukturisano oko izvesne traumatidne nemoguinosti, oko izvesne
* Ovaj rad se prvi put pojavio kao pogovor za: Ernesto Laclau, New Reflec-
lion on the Revolution of our Time, London and New york, Verso, 1990, pp.
2rs Ernesto Laclau and Chantal
Mouffe, Hegemony and Social Strategy,
l-ondon and New York, Verso, 1985 [prim. urednika].
293
 /
pukotine koju ne moie da simbolizuje. Ukratko, Laklau i Mufova
su, takoreci, ponovo otkrili lakanovski pojam Realnog kao nemo-
guieg, i od njega nadinili korisno orude za druStvene i ideolo5ke
analize. Ma koliko prosto zvudalo, ovaj proboj je takva novina da
se u veiini reakcija na Hegemoniju2t6 obitno ni ne zapaLa.
l. Subjekt suprotnosti
eemu ovo isticanje slitnosti izmedu Laklau-Mufovinog poj-
ma suprotnosti i lakanovskog pojma Realnog? Razlog za to je u
na5oj tezi da nam pozivanje na Lakana dopuSta da iz koncepta
druStvene suprotnosti izvedemo neke dalje zakljudke, pre svega
one koji se tidu statusa subjekta koji bi odgovarao druStvenom po-
lju strukturisanom oko centralne nemoguinosti.
Sto se tide pitanja subjekta, Hegemonija predstavlja dak izve-
sno nazadovanje u odnosu na prethodnu Laklauovu ktjigt Politi'
ka i ideologija u marksistiikoj teoriji:zt7 u njoj nalazimo lepo razvi-
jenu altiserovsku teoriju ,,prozivanja", dok u Hegemoniji, Laklau i
Mufova subjekt u osnovi joi uvek shvataju na nadin koji karakteri-
Se,,poststrukturalizam", iz perspektive zauzimanja razliditih,,pozi-
cija subjekta". Otkuda ovo nazadovanje? Prema mom optimistid-
kom ditanju mislim da je u pitanju dobri stari
- da upotrebim
staljinistidki izraz od uspeha", posledica dinjenice
- ,,vrtoglavica
Sto su Laklau i Mufova napredovali suvi5e brzo, to jest, 5to su raz-
vijanjem pojma suprotnosti, izvr5ili tako radikalan proboj, tako da
im nije bilo moguie da ga odmah proprate odgovaraju6im poj-
mom subjekta i to je razlog nesigurnosti u vezi sa subjektom u
-
Hegemoniji.
Osnovni ton argumentacije okrenut je protiv klasidnog pojma
subjekta u smislu supstancijalnog, unapred datog su5tinskog enti-
216 Za eksplikaciju paradoksa lakanovskog Realnog, vid. Slavoj Zri.ek, The
Sublime Object of ldeology, London and New York, Verso, 1989, pp. 16l-73.
2r7 Ernesto Laclau, Politics and Ideology in Marxist Theory: Capitalism
Fascism Populism, London, New Left Books, 1977.
-
- rnenziju dru5tvene suprotnosti, Sto ie reii, traumatitno jezgro dija
294
teta koji dominira druStvenim procesom, a nije proizveden kon-
tingencijom samog diskurzivnog procesa: nasuprot tom tumade-
nju oni tvrde da ono 5to imamo jeste jedan niz posebnih pozicijA
subjekta (feministidka, ekolo5ka, demokratska...), diji smisao nije
runapred utvrden, nego se menja prema naiinu na koji su pozicije
artikulisane u niz ekvivalencija putem metaforiinog viika kojim se
defini5e identitet svake od njih. Uzmimo, na primer, niz femini-
zam
- demokratija - mirovni pokret - ekologija: u meri u kojoj
udesnik u borbi za demokratiju ,,otkriva na osnovu iskustva" da
prave demokratije nema bez emancipacij e i.ena, u meri u kojoj
uiesnik u ekoloikoj borbi ,,otkriva na osnovu iskustva" da nema
uskladivanja s prirodom bez napuitanja agresivnog muikog stava
prema njoj, u meri u kojoj uiesnik u mirovnom pokretu ,,otkriva
na osno\.tl iskustva" da nema pravog mira bez radikalne demokra-
tizacije, itd., to ie reci, u meri u kojoj je identitet svake od detiri
lromenute pozicije oznaden metaforidkim vi5kom preostale tri, mo-
Zemo reii da se konstrui5e neito kao jedinstvena pozicija subjekta:
Liti demokr ata znaii istovremeno biti feminista, itd. Ono ito ne
smemo da previdimo, jesta to da je takvo jedinstvo uvek raclikalno
kontingentno, kao rezultat simbolidke kondenzacij e, a nrje izraz
neke vrste unutra5nje nuZnosti prema kojoj bi se interesi gore po-
menutih pozicija na dugi rok ,,objektivno poklapali". potpuno je,
na primer, nemoguie zamisliti ekoloiku poziciju koja jedino reie-
nje vidi u strogo antidemokratskoj, autoritarnoj drLavi koja ima
kontrolu nad eksploatacijom prirodnih resursa, itd.
Naime, jasno je da se takvo shvatanje pozicij|. sLrbjekta joi
uvek uklapa u okvir altiserovskog ideolo5kog prozivanja kao kon-
stitutivne za subjekt: poziclja subjekta je nadin na koji prepoznaje-
rno svoju poziciju (zainteresovanog) agenta dru5tvenog procesa,
nadin na koji doZivljavamo svoju privrienosr izvesnoj ideologiji.
AIi, od trenutka kada se konstituiSemo kao ideoloiki subjekti, ka-
cla odgovorimo na prozivku i zauzmemo odredenu poziciju, mi
srrro A priori, per definitionem obmanuti, previdamo radikalnu di-
295
 stidkimtumadenjimaobidnoprevida:gospodarjeukrajnjemizmi-bi
a.to je - ovo je na5a hi- sa svojom Zeljom"' da
simbolizacija nikad ne polazi za rukom; Sljotina roba, nadin na koji rob "raskida
mesta
lakanovski pojam subjekta kao "praznog izbegao
;; - opruto sa suprotno- pi"i"f..t;"- svog razloga u spolja5nju-represiju gospodara
,tr,rktor"", kojim se subjekt opisuje u konfrontaciji blokadu sopstvene zery"e' fo^le' tukod"'
realnS osnova
'u l-::jd"
dimenzije druitvene su- ne moZe svestt na
5iu, subjekt koji ne prikriva traumatidne kad insistira da se Vetdriingung [potiskivanje]
e g p ritiska ] : p ostoj
i izvesna
protnosti. interiorizacij u IJ nt er driickui g lsp olia5nj
subjekta i pozicija su- pre-
Da bismo objasnili ovu razliku izmedu osnovna, radikalna, konstitutivna samopovredujuia
smetnja'
suProtnosti' C)dnos izmedu spoljaSnjeg autoriteta' to
bjekta, uzmimo ponovo sludaj klasne p."k" ,r"gona; i uloga fascinirajuie figure
pojma' to jest'
ki;t; ;" antagonistidki u laklau-mufovskom smislu nl.gJrr. represivne sile, jeste da nas udini slepim
za to samo-
nego "nemoguii" od- 1"r,
nije u pitanju ni protivrednost ni opozicija' 'rp*u"ulni" .ruiorru- To je razlog za5to moZemo reii da upravo u
spredava onog drugog da
nos izmedu dva termina: svaki od njih momentu kada pobedimo nepii;utelja
u antagonistidkoj borbi u
ono 5to stvarno jeste' Cim
postigne identitet sa sobom, da postane druswenojrealnostisamradikalizamdoZivljavamounjegovojnaj-sti-
uklju-
u ideoloSkom prozivanju sebe prepoznam kao "proletera"' koji radikalnijoj dimenziji, kao samosputavanje:
daleko od toga da
den sam u drudwenu realnost' u borbu protiv -kapitaliste" meri iemo sposobnost za ostvarivanje punog
identiteta sa sobom' mo-
da u punoj
me, blokiranjem mog Punog razvoia' spretava ment pobede je moment najveieg gubitka'
Rob se oslobada gospo-
je ovde ideolo5ka iluzija pri-
ostvarim ,lroj t1.,arn"pot""t4ut' Gde lu.u;.aino kada iskuswom'sh'"aii kako ovaj
je bio samo otelovlje-
iz dinjenice da je "kapitali-
merena pozict)isubjekta? Ona proistide nje autoblokade njegove sopstvene Zelje:
ono za 5ta se pretPosta-
spredava da postignem pun
sta", spoljaSnjineprijatelj, onaj koji me represije li5ava' da ga-one-
verujem da bi posle eventual- vijalo da gu gorpodi, putem spoljainje
Zeljeni identitet: il'tziiaje u tome Sto nije ni posedovao' To je
konadno napustio su- mogudi u ostvarenju, o" - toU - nikad
nog uni3tenja antagonistidkog neprijatelja' moit"rrt koji Hegel naziva,'gubitak gubitka"
kao iskustvo "negaci-
stoji sffar sa suprotno-
prJtnost i dosegao identitet sa sobom' Isto je negacije", to jest, iiste suirotnosti u kome
je negacija dovedena
patrijarhalne' muike Sovini-
$6u polova: feministitka borba protiv
da bi Zene' kada bi pa- do samoreferentnosti'
stidke opresije nuZno je ispunjena iluzijama izgleda dudno: nije li Hegel
dostigle svoj pu1 identi- Ova referenca na Hegel a moi'e da
iril"rh"lnu opresija Um oaUuft"a' konadno filozof koji sve suprotnosti re-
ljudski potencijal' itd' ,,apsolutni idealista" par Jxcellence'
tet sa sobom, da bi realizovale svoj pun identiteta? Ali'
u svojoj naj- dukuje na podredene momente samoposreduju6eg
Medutim, da bismo razumeli pojam suprotnosti prisusWa": mo-
odnos izmedu moZda je i takvo ditanje Hegela sludaj "metafizike
radikalnijoj dimenziii, trebalo bi da preokrenemo U" je moguie drukdie diianje kome nam referenca na Hegela
onaj ko me spredava.dl tda
dva termina, nile spofa5nji neprijatelj od antagonistidke
identitet vei u sebi blo- omoguiava da razgtanTcimo distu suprotnost
stignem identitet ,u ,obo-, "tgo 1" svaki viSe nije red o dinjenici -
neprijatelj je samo ma- borbe u realnosti' ti ei"ol suprotnosti
kiran, obelezen nemoguino5du, a spoljaSnji protivniko* --,1u tuu
,,ospoljavalno" tu kao u antagonistiikol borti sa spolja5njim
li deo, ostatak ,"ut.ror"ti na koju ,,prolektujemo", podiva u negac9r pro-
pozitirnostlsva konzistentnost naSe pozicije'
sustinsku'imanentnunemoguinost.Bilabitoposlednjalekcijaiz
u marksi- tivnikove pozicije i obrnuto; radi se
o dinjenici da je negativitet
duvene Hegelovedijalektike"gospodara i roba'2r8 koja se sa so-
drugog, koji me spredava da oswarim svoj puni identitet
prev' s nemaikog Nikola M' Po-
-ru*o mog sa-
--- '" G. V. F' Hegel' Fenomenologija d'uha' bori, ospoljenje moje sopstvene autonegativnosti'
BIGZ, Beograd, 1974' str' ll2-19'
povii,
297

296
 moometanja. Ovde je poenta u tome kako tadno da se dita, kakav
akcenat dati, osnovnoj tezi Laklaua i Mufcrve da u suprotnosti ne-
gativitet kao takav uzima oblik pozitivne egzistencije. Tu tezu mo-
iemo da iitamo kao tvrdenje o tome da se u antagonistidkom od-
nosu pozitivitet ,,na5e" pozicije sastoji samo od pozitivizacije na5eg
negativnog odnosa prema drugom, prema antagonistiikom protiv-
niku: sva konzistentnost na5e poziclje sastoji se u dinjenici da se
uzajamno negiramo; ,,mi" nismo ni5ta drugo do taj nagon ka od_
bacivanju, ka uni5te'ju protivnika. U tom sluiaju, antagonistidki
odnos je na neki nadin simetridan: svaka pozicljaje samo njen ne-
gativan odnos prema drugom (gospodar spredava roba u ostvare-
nju punog identiteta i obrnuto). Ali, ako radikalizujemo antagoni-
stidku borbu u realnosti do taike diste suprotnosti, teza da u su-
protnosti, negatiyitet kao takav stide pozitivnu egzistenciju mora
da se dita drukdije: sAm drugi (recimo, gospodar) u svojoj pozitiv-
nosti, u svom fascinirajuiem prisustvu, samo je pozitivizacija na-
Seg, sopstvenog (sluginog) negativnog odnosa prema sebi, pozitiv-
no otelovljenje naSe sopstvene samoblokade. poenta je u tome da,
ovde, odnos viSe nije simetridan: ne moZemo reii da je rob, tako-
de, na isti nadin samo pozitivizaclja negativnog odnosa gospodara.
Ono Sto moZda rnoZemo re6i jeste da je on gospodarev simptom.
Kada antagonistidku borbu radikalizujemo do tadke diste suprot-
nosti, onda uvek jedan od dva momenta preko pozitivnosti onog
drugog zadri.ava negativan odnos prema sebi: da upotrebimo He-
gelov termin, taj drugi element funkcioniie kao ,,refleksivno odre-
denje fReflexionsbestimmung]" pwog
- gopodar je, na primer, sa-
mo refleksivno odredenje roba. Ili, da uzmemo sludaj polne razli-
ke/suprotnosti: muikarac je refleksivno odredenje nemoii tene da
dostigne identitet sa sobom (5to je razlog zaSto je Zena simptom
mu5karca).
Potom morarro da razgranitimo iskustvo suprotnosti u svo_
joj radikalnoj formi, kao granice drudtvenog, kao nemoguinosti
oko koje se strukturisalo druStveno polje, od suprotnosti u odnosu
izmedu antagonistidkih pozicija objekta: u lakanovskim terminima
298
moramo da razgranitimo suprotnost kao Realno od dru5tvene re-
alnosti antagonistidke borbe. A Lakanov pojam subjekta cilja upra-
vo na iskustvo ,,diste" suprotnosti kao samosputavajuie, samoblo-
kirajuie, tu unutra5nju granicu koja spreiava simboliiko polje cla
realizuje svoj puni identitet: poenta ukupnog procesa je subjektivi-
zaclja, zauzimanje razliditih poziclja subjekta ito, u krajnjem, treba
da nam omoguii da izbegnemo to traumatidno iskustvo. Granica
druStvenog kako su je definisali Laklau i Mufova, ta paradoksalna
granica koja znadi da ,,Dru5tvo ne postoji", nije samo ne5to jto
podriva svaku poziciju subjekta, koja svaka za sebe defini5e njegov
identitet; naprotiv, ona je u isto weme ono Sto subjekt odrZava u
najradikalnijoj dimenziji: ,,subjekt" u lakanovskom smislu je ime
za tu unutrainju granicu, unutraSnju nemoguinost Drugog, ne-
moguinost ,,supstancije". Subjekt je paradoksalan entitet koji je,
da tako kaZemo, svoj sopstveni negativ, to jest, koji opstaje jedino
ukoliko je njegova puna realizacija blokirana
- potpuno realizo-
van subjekt viSe ne bi bio subjekt bez supstancije. Upravo u tom
smislu, subjekt je s onu stranu, ili dolazi pre, subjektivizacije: su-
bjektivizacija oznatava kretanje kojim subjekt ono ito mu je dato
integri5e u univerzum smisla
- ta integracija je uvek u krajnjem
neuspeSna, poSto uvek preostaje odreden ostatak koji se ne rnoZe
integrisati u simbolidki univerzum, objekt koji se opire subjektivi
zaciji, i subjekt koji mu je upravo korelativan. Drugim redima, su-
bjekt je korelativan sopstvenoj granici, elementu koji se ne moZe
subjektivizovati, i to je ime za prazninu koja se ne moZe ispuniti
subjektivizacijom: subjekt je tadka neuspeha subjektivizacije (to je
razlog za5to ga je Lakan oznadio sa 8).
2. Dimenzija dru5tvene fantazije
,,Nemogui" odnos subjekta prema tom objektu diji gubitak
konstituiSe subjekt Lakanovom formulom je oznaden kao I O a.
Fantaziju onda treba shvatiti kao imaginarni scenario dija uloga je
da obezbedi pozitivnu podr5ku ispunjavanju konstitutivne prazni-
299
 ne subjekta. A isto vaLi, mutatis mutandis, za druitvenu fantaziju:
ona je neophodna nadopuna pojma suprotnosti, scenario koji is-
punjava praznine dru5tvene strukture, koji maskira njene konsti-
tutivne antagonizme punoiom uLivanja (rasistidko uZivanje, na
primer).2re Ova dimenzija je izmakla u altiserovskom shvatanju
prozivanja: pre nego je zahva&n identifikacijom u simbolidkom
(ne)priznavanju, subjekt je uhvaten u zamku od strane Drugog
putem paradoksalnog objekta-uzroka Zelje, u njegovom sredi3tu,
otelovljenjem uZivanja, tom tajnom za koju se pretpostavlja da je
skrivena u Drugom, kao u primeru ioveka sa sela iz duvene apolo-
gije vrata zakona u Kafkinom Procesu, te male istorije koju sve5te-
nik prenosi K.-u da bi mu objasnio situaciju vis-d-vis zakona. Odi-
ta greSka svih glavnih tumadenja te apologije izgleda samo potvr-
duje sveitenikovu tezu da ,,komentari suvi5e desto samo izraLavaju
pometnju komentatora".22o Ali> postoji drugi nadin da se re5i mi-
sterija te apologije: umesto traganja za direktnim smislom, bolje je
tretirati je na nadin kako je to Klod Levi-Stros dinio s datim mi-
tom: red je o tome da se uspostave njegovi odnosi s nizom ostalih
mitova i da se razvije pravilo njihove transformacije. Gde, onda, u
Procesu da nademo drugi ,,mit" koji bi funkcionisao kao varijacija,
kao inverzija apologije koja se tide vrata zakona?
Nije potrebno da traZimo dugo: na podetku druge glave (,,pr-
vo isledivanje") lozef K. se nalazi pred vratima zakona (ulaza u
islednitku sobu); ovde takode, vratar ga obave3tava da su ta vrata
namenjena samo njemu
- pralja mu kaZe: ,,Moram ta wata da
zatvorim zavam4 niko drugi ne sme da ude", Sto je odito varijaci-
ja poslednjih redi vratara upuienih doveku sa sela u sveitenikovoj
apologiji: ,,Pristup kroz ova vrata nema niko osim vas, po5to su ta
vrata namenjena samo yama. Sada iu da ih zatvorim". Istovreme-
no, apologija vrata zakona (nazovimo je, u stilu Levi-Strosa mr) i
prvo ispitivanje (m2) mogu da se stave u odnos suprotnosti u dita-
2te
. Za izlaganje pojma dru5tvene fantazije vid. Zir.ek, The Sublime object of
Ideology, pp. 124-28.
220 Franc Kafka, Proces,
str. 200.
300
vom nizu odredenih svojstava; u mr, nalazimo se na ulazu u veli-
dantsveni sud pravde, u m2, nalazimo se u bloku radniikih stano-
va, prepunih prljav5tine i opscenih likova; u mr, vratar je nameite-
nik suda, u m2, to je obiina Zena koja pere dedju odecu; u mr, to
je iovek, u m2, to je Lena; u mr, vratar spredava doveka sa sela da
prode kroz vrata i ude u sud, u m2, pralja ga gura u islednidku so-
bu gotovo protiv njegove volje, to jest, granice koje razdvajaju sva-
kodnevni Zivot od svetog mesta zakona ne moZe se proci u mr, ali
u m2 prelazi se vrlo lako.
Osnovno svojstvo m2 vet je istaknuto njegovom lokalizaci-
jom: sud je smeiten usred zbrke radnidkih stanova
- Rajner Stah
[Reiner Stach] je u pravu kada u tom detalju prepoznaje znadajno
svojstvo Kafkinog sveta, ,,prelaz granice koja razdvaja domen Zivo-
ta od domena prava".22r Ovde je red o strukturi nalik Mebijusovoj
traci: ako idemo dovoljno nadole u druitveno podzemlje, iznenada
iemo se naii na drugoj strani, to jest, u sred uzvi5enog i plemeni-
tog zakona. Mesto prelaza iz jednog domena u drugi su vrata koja
iuva jedna obidna pralja provokativne senzualnosti. U mr, vratar
nezna ni5ta, dok ovde Zena ima znanje o onome Sto ie se dogodi-
ti: ona jednostavno ignoriSe naivno lukavstvo lozefa K-a, njegovo
izvinjenje da traLi stolara Lanca, i obave5tava ga da ga tu vei dugo
dekaju, iako se K. sasvim sludajno odluduje da prode kroz vrata,
kao poslednji odajniiki pokuSaj posle dugog i jalovog lutanja:
Prvo Sto je u maloj sobi video jedan veliki zidni iasovnik
beSe
koji je pokazivao ved deset tasova. ,,Stanuje li ovde stolar Lanc",
upita on. ,,Izvolite", reie jedna mlada Zena crnih otiju koja je ba5
prala detje rublje u jednom dabru i mokrom rukom pokaza na
otvorena vrata susedne sobe... ,,fa sam pitao za stolara, nekog Lan-
ca". ,,Da", rete Zena, ,,izvolite samo unutra". K. moZda ne bi po5ao
za njom da mu Zena nije priSla, uhvatila za bravu i rekla: ,,Posle vas
moram da zatvorim, ne sme niko viSe d3 uds".zzz
221 Reiner Stach, KaJkas erotischer Mythos, Frankfurt, I.'isher Verlag, 1987,
p. 35.
222 Ka{ka, Proces, str. 39-40
301
 Ovde je situacija ista kao u dobro znanom dogadaju iz Arap-
skih noti: junak, izgubljen u pustinji, sludajno ulazi u peiinu gde
nailazi na tri mudraca koji se njegovim dolaskom bude i kaZu mu:
,,Konadno, do5ao si! eekali smo te poslednjih tri stotine godina!"
Ta misterija nuZnosti iza sludajnog susreta je misterija prenosa:
pretpostavlja se da drugi ve6 poseduje znanje kojem teZimo. Pralji-
no paradoksalno znanje o buduiim dogadajima nema nidega za-
jednidkog s takozvanom ,,Zenskom intuicijom": ono je zasnovano
na prostoj tinjenici da je ona povezana sa zakonom. Njena pozici-
ja, 5to se tide zakona daleko je znaiajnrja od pozicije malog funk-
cionera; K. to otkriva vrlo brzo poito je opscenim nametanjem
prekinuta njegova strasna argumentacija pred sudom:
K.-a prekide vrisak s dna dvorane. On rukom zaseni odi da bi
video Sta se tamo dogada, po5to je usled mutne dnevne svetlosti pa-
ra bila belitasta i zasenjivala je oii. Bila je to pralja koja mu je bila
kao kost u grlu iim je uila. Da li je ona bila kriva ili ne, nije se mo-
glo uwrditi. K. je video samo kako ju je neki iovek odr.ukao u je-
dan ugao kraj vrata i tamo je priveo k sebi. Ali, nije ona vrisnula
vei tovek. On je Siroko razjapljenih usta gledao u tavanicu.223
Kakav je onda odnos Lene i suda zakona? U Kafkinom delu,
Zena kao ,,psiholoSki tip" je u punom skladu s antifeministidkom
ideologijom Ota Premingera: biie bez svog sopstva, nesposobno za
zatzimanje etidkog stava (iak i kad izgleda da dela na etidkoj
osnovi, u pozadini je skriven proradun usmeren ka uZivanju), biie
koje nema pristupa istini (dak i kada je ono 5to govori doslovno
istina, ona laZe sa svoje subjektivne pozicije), biie o kome nije su-
vi5no reii da glumi oseianja da bi zavela mu5karca problem je
-
u tome 5to iza te simulacije nema nidega, nidega do izvesnog pro-
Zdrljivog zadovoljstva koje iini njenu jedinu supstanciju. Suoden s
takvom slikom Zene, Kafka se ne priklanja uobidajenom kritid-
ko-feministidkom isku5enju (da bi pokazao kako je takva slika
produkt izvesnih druitveno-diskurzivnih uslova i da bi joj suprot-
223 lbidem, str. 47
302
stavio skicu drugog tipa Zenskog karaktera, itd.). Njegov postupak
je mnogo subverzivniji
- on u potpunosti prihvata vajningerovski
portret Zene kao ,,psiholo5kog tipa", ali joj daje netuveno mesto,
bez presedana, mesto zakona. To je, moZda, kao 3to je vei istakao
Stah, Kafl<ina elementarna operacija: kratak spoj izmedu Zenske
,,supstancije" (,,psiholoSkog tipa") i mesta zakona. Uprljan opsce-
nom vitalnoSiu, sam zakon
- u tradicionalnoj perspektivi dist, od
neutralne univerzalnosti
- stide odlike heterogene, nekonzistent-
ne improvizacije proZete uZivanjem.
U Kafkinom svetu, sud je pre svega izvan zakona u formal-
nom smi,slu: kao da je niz ,,normalnih" veza izmedu uzroka i po,
sledica suspendovan ili stavljen u zagrade. Svaki pokudaj da se us-
postavi funkcionisanje suda putem logidkog zakljudivanja unapred
je osuden na neuspeh: sve suprotnosti koje K. zapai.a (izmedu be-
sa sudije i smeha publike na galeriji, izmedu umerene desne strane
i stroge leve strane publike) pokazuju se kao laZne onog trenntka
kada na njima poku5a da zasnuje svoju taktiku; posle jednog obid-
nrg K.-ovog odgovora publiku obuzima napad smeha.
Druga, pozitivna strana te nekonzistentnosti je, naravno, uZi-
vanje: ono otvoreno izbija kada K-ovo izlaganje svog sludaja bude
prekinuto javnim aktom seksualnog odnosa. Taj din, koji se jedva
vidi zbog svoje preterane neskrivenosti (K. je ,,rukom zasenio oii
da bi video Sta se tamo dogada") ozna(.ava provalu traumatidnog
realnog, a gre5ka Jozefa K. sastoji se u njegovom previdanju soli-
darnosti izmedu tog opscenog ispada i suda. On misli da svako
treba da brine za obnol'rt reda i da odvratni par treba izbaciti sa
sastanka, ali kad poku5a da prede preko sobe, gomila ga spredava,
a neko ga otpozadi grabi za kragnu... u tom trenutku igra je zavr-
Sena: zbunjen i konfuzan K. gubi nit svoje argumentacije; uskoro
napu5ta odaju ispunjen nemoinim besom.
Fatalna gre5ka K.-a bila je u tome 5to se obratio sudu, dru-
gom Zakonu, kao homogenom entitetu do kog se moZe doii kon-
zistentnim argumentom, dok sud jedino moZe da mu uputi opsce-
ni smeh pomeSan sa znacima zbunjenosti ukratko, K. od suda
-
303
I T
odekuje iinove (legalna dela, odluke), ali ono Sto dobija je jedan
akt (javni seksualni din). Kafl<ina osetljivost za ,,prelaz granice koja
razdvaja domen Livota od domena prava" zavisi od njegovog juda-
izma jevrejska religija oznatava moment njihove najradikalnije
razdvojenosti. U svim prethodnim religijama, uvek Zurimo na me-
sto, domen svetog uZivanja (u obliku ritualnih orgija, na primer),
dok judaizam iz domena svetog otklanja sve tragove vitalnosti i Zi-
rrr supstanciju podreduje mrwom slovu Oca Zakona. S Kafkom,
tome nasuprot, pravni domen je ponovo preplavljen uZivanjem,
imamo kratak spoj izmedu Drugag zakona i Stvari, supstancije
uZivanja.
To je razlog za5to je njegov svet eminentno svet superega: ne
samo 5to je Drugi kao Drugi simboliikog zakona mrtav, nego on
dak ni ne zna da je mrtav (kao grozna figura iz Frojdovog sna)
- kojigu
ono to ni ne moZe da zna ukoliko je potpuno neosetljiv za Livu
supstanciju uZivanja. Superego, tome nasuprot, otelovljuje para-
doks zakona koji ,,polazi od vremena kada Drugi nije bio mrtav.
Superego je ostatak koji preZivljava" (Zak-Alan Miler). Superegov
imperativ ,,IJLivql", preokret mrtvog Zakona u opscenu figuru su-
perega, implikuje uznemiravajuie iskustvo: iznenada postajemo sve-
sni dinjenice da je ono Sto nam je na tren ranije izgledalo kao mr-
tvo slovo zaista Zivo, da di5e, da drhti. Podsetimo se scene iz filma
Osmi putnik 11: grupa vojnika ide dugim tunelom diji kameni zi-
dovi su zakrivljeni kao isprepletene vlasi kose; iznenada, pletenice
se pokre6u i lude lepljim sluz, a okamenjena tela ponovo oLivlja-
vaju.
Trebalo bi onda da okrenemo uobidajenu metaforu ,,otude-
nja", prema kojoj mrtvo, formalno slovo, poput parazita ili vampi-
ra, isisava Zivu prisutnu silu, to jest, gde su Zivi subjekti zatodenici
mrtve paudine. Taj mrM, formalni karakter zakona je conditio si-
ne qua non naie slobode: stvarna totalitarna opasnost nastaje kada
zakon vi5e neie da bude mrtav. Rezultat mr je onda to da vi5e ne-
ma istine o istini: svaka garancija zakona ima status privida, zakon
nema nikakvo upori5te u istini, on je neophodan a da nije istinit;
304
L-
susret K.-a s praljom na taj nadin, predstavlja dodatak obrnuto.!
strani na koju se obidno ne obraia paLnja: r-r meri u kojoj zakon
nije zasnovan u istini, ispunjen je zadovoljstvom"
3. Ka etici realnog
Sada, trebalo bi da bude jasno da dva shvatanja kojima smo
pokuSali da dopunimo teorijski aparat Hegewanije subjektn kao
-
praznog mesta korelativnog sa suprotno5iu; drudtve'na fantaziia
kao elementarno ideoloSki nadin maskiranja suprotnosti -- prois-
tidu naprosto iz uzimanja u obzir posledica prodona kof i su autori
knjige ostvarili.
Osnovno dostignuce Hegemonije, dostignude zbog kojeg ta
- daleko od toga da je jedina u nizu ,,post"-fiioz,ofija (post-
marksizma, poststrukturalizma, itd.) zauzima izuzetno mesto u
- u tome 5to, moi,da po
odnosu na taj niz poziclje extimit6,* jeste
prvi put, artikuli5e konture politidkog projekta zasnovanog na etiei
iealnog, -prolaza kroz fantaziju" fla traversde du fantasmel, etiku
konfrontacije s nemoguiim traumatidnirn jezgrom koje nije pokri-
veno nikakvim idealom (neprekinute komunikacije, izumevanja
sopswa). To je razlog zaSto moZemo zaista da ka2emo da je Hege'
monija jedini realni odgovor na Habermasa, na njegov projekt za-
snovan na etici idealne komunikacije bez ogranidenja. Nadiri na
koji Habermas formuli5e ,,idealnu goyornu situaciju" vei izdaje
njen status u smislu fetiSa: ,,idealna govorna situacija" je ne5to 5to
se, dim se upustimo u komunikaciju, ,,istovremeno odtracuje i zah-
1su2,"224, to jest, moramo da pretpostavimo ideal nesputane komu-
nikacije kao da je realizovana, iako istovremeno znalno da to u
sfvarnosti nije mogu6e. Zato primerima feti$istitke iogike ie sais
bien, mais quand mAme fznam to, ali svejedreol, moramo da cloda-
injosti, exteriorifd i prisnosti, intimitd
- prim. C. K.
22a
Jirgen Habermas, Filozofski diskurs Moderne, prevod s nerrraikcg Igor
Bo5njak, Globus, Zagreb,1988, str. 305.
-*Movneologizamkojidolaziodleksiikog,,koirdenzovanja,'spo1ja-
305
 mo formulu ,,idealne govorne situacije": ,,Vrlo dobro znam da je
komunikacija prekinuta i iskrivljena, ali ipak... (Verujem i delam
kao da je idealna govorna situacija vei ostvarena)".22s
Feti5istidka logika ideala maskira, naravno, ogranidenje svoj_
stveno simboliikom polju kao takvom: dinjenica da je polje ozna-
davanja uvek strukturisano oko izvesnog fundamentalnog zasto-
jalblokade. Ta blokada ne vodi nikakvoj rezignaciji
- niti je, ako
ove ima' u pitanju paradoks oduievljene rezignacije: ovde koristi-
mo termin ,,entuzljazam" u strogo kantovskom smislu, kao poka_
zatelj iskustva objekta putem samog neuspeha njegovog adekvat-
nog predstavljanja. Entrnijazam i rezignactja zato nisu dva suprot-
na momenta, po5to podsticaj entuzijazmu obezbeduje sama ,,rezig_
nacija", to jest, iskustvo izvesne nemoguinosti.
225 ZiLek
ovde misli na razvijanje tog ,,fetiiistidkog osporavanja" u: Octave
Mannoni, ,,I Know well, but All the Same...", L!: perversion and the social Rela-
tion, ed,. Molly Anne Rothenberg, Dennis A. Foster and Slavol Ziiek, Durham,
Duke University Press,2003, pp. 68-92. Vid. takode, glar,u li. ove knjige,,,Iz-
medu simbolidke fikcije i fantazmatiine sablasti: Ka lakanovskoj teoriji id'eologi-
je", str. 271. i dalje, i str. 284, napomena 209.
306
14':r
13.
REVIZIJA,,LAKANOVSKE' DRUSTVENE KRITIKE:
ZAKON I NIEGOV OPSCENT DVOINTK*
Moja je teza da ono Sto u ameridkoj kulturnoj kritici prolazi
kao ,,lakanovska teorija" predstavlja vrlo ogranidenu i iskrivljenu
recepciju Lakanovog dela. Zeleo bih ovde da osporim tu odomace-
nu sliku i da udinim jasnom drugu Lakanor.u dimenziju koja je
claleko produktivnija za kritiiku teoriju dru5tva.
Preovladujuia odlika uspostavljene slike vezanaje za predsta-
vu Lakana kao falologocentridnog ,,fiozofa jezrka" koji ukazuje na
cenu koju subjekt ima da plati da bi mogao da dode do simbolii-
kog poretka
- svo to ,,guslanje" o ,,kastraciji", o primordijalnom
aktu Zrtvovanja i odbacivanja, o nemoguinosti ulivanja.
U demu se tadno sastoji simbolidka kastracija? Nevolja s kriti-
darima Lakanovog ,,falologocentrizma" je u tome 5to oni, po pra-
vilu, ,,falus" i ,,kastraciju" razumeju na zdravorazumski metafori-
dan nadin. U standardnim feministidkim studijama filma, na pri-
mer, svaki put kada se mu5karac prema Zeni ponaia agresivno ili
ispoljava nad njom svoj autoritet, moZemo biti sigurni da ce nje-
gov din biti oznaden kao ,,falusan". Slidno tome, svaki put kada je
Zena prevarena, nemoina ili skrajnuta, moZemo biti sigurni da ie
njeno iskustvo biti oznadeno kao ,,kastrirajuie".
* Objavljeno u /PCS: Journal for the Psychoanalysis of Culture and Society,
I, 1996, pp. 15-25 [prim. urednika]
307
 Ovde nedostaje paradoks samog falusa kao oznaditelja kastra-
cije: ako treba da uspostavimo svoj (simbolidki) ,,falusni" autoritet,
cena koju moramo da platimo je to 5to moramo da odbacimo po-
ziciju aktera i pristanemo na funkciju medijuma kroz koji veliki
Drugi simboliika institucija govori i dela. Kada subjekt ima
- -
simbolidki autoritet, on dela kao dodatak simbolidke titule: jer
kroz njega deluje veliki Drugi. Dovoljno je da se podsetimo sudije
koji je lidno bedna i pokvarena osoba, ali od momenta kada navu-
de togu i uzme insignije, njegove redi su redi samog zakona.
Isto stoji stvar s odinskim autoritetom: stvarni otac ima auto-
ritet samo u meri u kojoj se predstavlja kao otelotvorenje trans-
cendentne simbolidke instance, ukoliko prihvata da vi5e nije on
liino, nego da veliki Drugi govori kroz njega, njegovim retima.
Podsetimo se milionera iz filma Kloda Sabrola koji izokreie stan-
dardnu Zalopojku o tome da ga vole samo zbog njegovih miliona:
,,Eh, samo kad bih mogao da nadem Zenu koja bi me volela zbog
mojih para, a ne zbog mene!"
Ovde podiva pouka Frojdovog mita o oceubistvu, o prvobit-
nom ocu koji se, posle nasilne smrti, u vidu svog Imena, kao sim-
bolidki autoritet, vratio jadi nego Sto je bio. Da bi Livi, stvarni otac
imao odinski simbolidki autoritet, na neki nadin mora Ziv da umre.
To je njegova identifikacija s ,,mrtvim slovom" simbolidkog man-
data koji njegovoj osobi obezbeduje autoritet: da parafraziramo
stari rasistiiki slogan: ,,Samo mrtav otac je dobar otac!" U meri u
kojoj falus kao oznaditelj oznadava instancu simbolitkog autorite-
ta, njegovo odludujuie svojstvo zbog toga proistide iz dinjenice da
isti nije ,,moj", organ Zivog subjekta, nego mesto na kome strana
moi interveni5e i upisuje se u moje telo, mesto na kome veliki
Drugi deluje kroz mene. Ukratko, dinjenica da je falus oznaditelj
pre svega znati daje, strukturalno gledano, organ bez tela, na neki
nadin ,,odvojen" od tela.
Drugi sludaj (ne)razumevanja Lakana tesno je povezan s pret-
hodnim, i tiie se suprotnosti izmedu falusne ekonomije i poli-
morfnog mnoitva polotajd subjekta. Prema standardnom gledi5tu,
308
zadatak falusne ekonomije je u tome da oblikuje preedipalno rasu-
tc pozicije subjekta u jedinstven subjekt koji je podreden pravilu
Imena-oca (kao nosiocu i prenosiocu dru5tvenog autoriteta) i kao
takav je idealni subjekt (dru5tvene) moii. Ono Sto se moZe dovesti
u pitanje je pozadinska pretpostavka da se dru5tvena moi iskazuje
preko jedinstvenog edipovskog subjekta koji je potpuno podreden
tirlusnom odinskom zakonu, i obrnuto, da rasutost jedinstvenog
sr"rbjektau mno5tvo njegovih poziclja takoreii automatski podriva
autoritet i vrienje moii. Protiv ovog op5teg mesta moZe se uvek
iznova" isticati da nas moi uvek proziva, obraia nam se, kao raz-
clvojenim subjektima. Da bi se reprodukovala, ona se oslanja na
na5 rascep. Poruka kojom nas bombarduje diskurs moii po defini,
ciji je nekonzistentna: uvek postoji jaz izmedu javnog diskursa i
njegove fantazmatidne podr5ke. Daleko od toga da je red o sekun-
darnoj slabosti, o znaku nesavrSenosti moii, taj rascep je konstitu-
tivan za njeno vr5enje. Danas je ,,postmoderni" subjekt direktno
konstituisan kao nekonzistentan skup mnoStva pozicija-subjekta
(seksualno,,prosveienog" ekonomskog konzervativca, tolerantnog
rasiste, itd.).*
Ako se vratimo na simbolidki odinski autoritet, dini se da
nam se nameie slidnost izmedu tog autoriteta, Imena-oca i onoga
Sto se u literaturi o antisemitizmu naziva,,konceptualni |evrejin",
mitsko-nevidljivi akter jewejske zavere koji, skriven iza zavese, vu-
de konce naSih Zivota. Nije li jaz koji razdvaja aktivne fevreje od
firntazmatidne figure ,,konceptualnog Jevrejina" od iste vrste kao
jaz koji razdvaja empirijsku, uvek defektnu osobu oca od Ime-
nir-oca, njegovog simbolidkog mandata? Zar nlje red o tome da u
oba sludaja realna osoba dela kao personifikacija nerealne, fiktivne
* Priredivadima ameridkog izd.anja Zliekovih tekstova je promaklo da se
jedna fusnota iz preda5njeg teksta ,,Izmedu simboliike i fantazmatidne utvare" (u
nalem izdanju navedena pod oznakom 208, vid. na str. 283), gotovo na identidan
naiin ponavlja i u ovom pasusu. (Prim. e. K.)
309

instance, tako da je stvarni otac predstavnik instance simboliikog
autoriteta, a stvarni /evrejin predstavnik fantazmatidne figure ,,kon-
ceptualnog f evrejina"?
Iako moZe da izgleda uverljivo ovu slidnost moramo da od-
bacimo kao zavodljivu. Mada u oba sludaja imamo posla s rasce-
pom izmedu znanja i verovanja (,,Znam vrlo dobro da je moj otac
obiina osoba, ali ipak verujem u njegov autoritet"; ,,Znam vrlo
dobro da su fevreji ljudi kao i svi ostali, pa ipak s njima u vezi
ima nedeg dudnog"), ova dva rascepa su temeljno razlitite prirode.
U prvom sludaju, verovanje se tide ,,vidljivog" javnog simbolidkog
autoriteta (uprkos mojoj svesti u pogledu odeve nesavr5enosti i de-
bilnosti, ipak ga prihvatam kao figuru autoriteta), dok u drugom
sludaju, verujem u moi nevidljive sablasne utvare. Fantazmatidni
,,konceptualni fevrejin" nije odinska figura simbolidkog autoriteta,
kao Sto je to ,,kastrirani" nosilac medijuma javnog autoriteta, nego
je neSto sasvim drugo, vrsta dudesnog dvojnika javnog autoriteta
koji pervertuje njegovu sopstvenu logiku. ,,Konceptualni |evrejin"
mora da deluje iz senke, nevidljiv za javnost, da zrati fantom-
skom, sablasnom svemoii. Usled tog nedokudivog, neuhvatljivog
statusa jezgra njegovog identiteta, |evrejin se
ranom" ocu
- nasuprot ,,kastri-
vidi kao neko koga nije moguie kastrirati: dto je
-
manje prisutan kao dru5weno i javno postojeii, njegovo eluzivno i
fantazmatidno po-stojanje je vi5e preteie.
Ista logika je na delu u antikomunistidkom desnom populi-
zmu koji u novije vreme jada u biviim socijalistidkim zemljama Is-
todne Ewope. Desnica, naime, u svom odgovoru na ekonomske i
ostale teikote, kaLe da komunisti iako su izgubili legalnu, javnu
vlast, nastavljaju da vuku konce, da vuku poluge stvarne ekonom-
ske moii, da kontroli5u medije i drZavne institucije. Komunisti su,
dakle, videni kao fantazmatidan entitet poput )evreja; i Sto viSe gu-
be stvarnu vlast i postaju nevidljiviji, to snaZnija biva njihova fan-
tomska svemoi i njihova stvarna kontrola iz senke.*
* Poslednja dva pasusa su, takode uz sitnije, semantiiki nebitne varijacije,
vei navodena u gornjem tekstu ,,Izmedu simbolidke i fantazmatidne utvare" (v.
gore prim. 210 i pasus na koji se ona nadovezuje na str. 285) prim. e. K.
-
310
Fantazmatidna logika nevidljivog, i upravo iz tog razloga sve-
rnoguieg gospodara jasno je bila na delu u nadinu na koji je Abi-
mael Guzman, sa pseudonimom ,,Predsednik Gonzalo", ... funk-
cionisala pre njegovog hapSenja; Guzman je bio voda gerilaca, a
ono mu je bio pseudonim. einjenica da je njegovo postojanje bilo
pod sumnjom (ljudi nisu bili sigurni postoji li on stvarno ili je sa-
rno bio mitska taika referencije) samo je uveiavala njegovu moi.
Najnoviji primer tako nevidljivog i zbog toga svemoinog gospoda-
ra imamo u filmu Brajana Singera Delurni krivci, u kome je glavni
junak ,,Kajzer Soze", majstor kriminalac za koga nije jasno postoji
li uop5te. Kao Sto jedan od likova u filmu kaZe: ,,Ne verujem u
Iloga, ali ga se ipak pla5im."Ljudi se pla5e da Kajzera Sozea vide,
ili, po5to su se s njim suodili,
pla5e se da to pomenu drugima. Nje-
gov identitet se dvrsto drZi utajnosti. Na kraju filma, otkriva se da
je Kajzer Soze najbedniji od sumnjivih, hramajuiih, slabiia sprem-
nih na poniZavanje. Odludujuii je taj kontrast izmedu svemoinog
i nevidljivog aktera moii i nadina na koji je isti taj agens sveden
na obogaljenog slabiia od momenta kada njegov identitet postane
poznat.
Sledeie svojstvo koje treba istaii jeste glasovni status nevidlji-
vog svemoinog gospodara: njegova moi se oslanja na dudnu auto-
nomizaciju glasa koji je u francuskoj teoriji filma Mi5el Sion na-
zvao ,,akuzmatizaclja"*: pojava sablasnog glasa koji slobodno pluta
u zagonetnom medupodrudju i na taj nadin stide uZasavajuiu di-
menziju sveprisustva i svemoii
- glas nevidljivog gospodara, iz
filma Frica Langa Testament dr-a Mabuzea, do,,majdinog glasa" u
Hidkokovom Psihu. U Psiho,,majdin glas" bukvalno izdubljuje 5u-
pljinu u vizuelnoj realnosti: povr5ina slike postaje varljiva povr5i-
na, mamac pod nevidljivom dominacijom bestelesnog glasa ne-
vidljivog/odsutnog gospodara, glas koji se ne moZe pripisanti ni-
jednom objektu u ovostranoj realnosti.
lzraz dolazi od naziva jednog od usmjerenja unutar pita€lorovadkoga po-
kreta (,,akuzmatidari"), a ,,akuzmatidki" oznadava situaciju u kojoj se moZe duti
z-vuk bez obaveze da se vidi njegov izvor prim. e. K.
-
3ll

U dodatku simbolidnoj kastraciji irazlici izmedu dva gospo-
dara, kastriranog i nekastriranog, ono 5to u daljem treba suprot-
staviti uobidajenoj slici Lakana kao teoretidara primordijalnog gu-
bitka uZivanja je njegova suprotnost, preko koje se obidno iutke
prelazi. Nevolja s uLivanjem nije njegova nedostiZnost, koja uvek
izmide naiem shvatanju, nego to da ga se ne moZemo otarasiti, da
njegom stigmu uvek vudemo sa sobom. Tu se nalazi poenta Laka-
novog pojma viSka-uZivanja: samo odbacivanje uiivanja dovodi
do njegovog vi5ka. Biie dovoljno da se podsetimo dubokog zado-
voljstva u sludaju subjekta koji sledi totalitarni poziv: ,,Odustani!
Zrwuj se! Dosta uZivanja!"
ViSak uZivanja komplikuje problem odgovornosti. Subjekt mo-
Ze da se oslobodi optuZbe odgovornosti s obzirom na simbolidku
mreZu tradicije koja predodreduje njegov govor. Na primer, autor
rasistiike uvrede uvek moZe da se pozove na istorijsko naslede u
koje je njegov govor ukljuten. Medutim, subjekt je odgovoran za
malo uZivanja koje nalazi u svom agresivnom rasistiikom ispadu.
Isto vaii i u suprotnom sludaju Zrtve. Moj opis okolnosti u
kojirna sam bio Lrtva mote da bude pouzdan i istinit, ali samo na-
vodenje rnoje nezgode donosi mi viSak uZivanja: izveStaj o mojoj
Lrtvi na osnovu kog okrivljujem druge, a sebe predstavljam kao
nevinu, pasivnu Zrtvu okolnosti, uvek donosi duboko libidinalno
zadovoljenje. Zasnivanje nedijeg simbolidkog identiteta na specifid-
noj povredi moZe biti izvor dubokog zadovoljstva, tako da sam
odgovoran za to zadovoljstvo sadrZano u mojoj subjektivnoj pozi-
ciji iskazivanja, dok govorim o svojoj Zrtvi.
Uzrnirno na primer natin na koji su sebe videli gradani Sara-
jeva u ona teSka vremena pod opsadom. Njihove patnje su, narav-
no, bile vrlo realne, ali nije moguie ne uzeti u obzir narcistidko
zadovoljstvo sadrZano u narativizaciji svoje nevolje. Oni su bili
svesni da je njihov grad postao simbol, da je na neki nadin postao
,,centar sveta", da su oii medija bile uprte u njih. Prema tome, u
direktnom sarnodoZivljaju njihovog bolnog svakodnevnog Zivota
3t2
oni su vei igrali ulogu namenjenu pogledu virtuelnog Drugog'
Ono dega su se pla5ili (barem na nesvesnom nivou) bio je gubitak
te privilegovane ,,svete" uloge egzemplarne Zrtve, Sto ie reci, mo-
menta kada ie Sarajevo postati grad kao i svi ostali gradovi'
Prekomerno u\ivanje najbolje se moZe shvatiti pomoiu pita-
nja: 5ta je meta provale nasilja? eemu teZimo, 5ta to poku5avamo
da uniStimo kada istrebljujemo |evreje i bijemo strance po naSim
gradovima? Prvi odgovor koji nam se nameie ukljuduje u sebi
simbolidku fikciju: nije li, izvan direktnog fizidkog bola i lidnog
ponilenja, krajnji cilj silovanja u bosanskom ratu, na primer, pod-
rivanje fikcije (simbolidko narativne) koja garantuje koherentnost
muslimanske zajednice? Nije li takode posledica ekstremnog nasi-
lja da ,,vise nema smisla prida o tome da zajednica sebi prida o se-
bi" (da parafraz\ramo Ridarda Rortija)?
Ovo uni5tenje simbolidkog univerzuma neprijatelja, taj ,,kul-
turocid", medutim, po sebi je nedovoljan za obja5njenje provale
etnidkog nasilja. Njegov krajnji uzrok (u smislu pokretadke snage)
treba traZiti na drugom nivou. Na demu podiva nasa ,,netoleranci-
ja" prema strancima? Sta nas to kod njih iritira i naruSava na3u
psihidku ravnotezu? Gledano dak i na nivou jednostavnog fenome-
noloskog opisa, odludujuia karakteristika te stvari je u tome da ga
ne mozemo odrediti kao neko jasno definisano opazljivo svojstvo.
Mada obidno moZemo da nabrojimo niz odlika u vezi s ,,njima"
koje nas nerviraju (to da se smeju isuviSe glasno, lo5 miris njihove
hrane, itd.), te odlike funkcionisu samo kao pokazatelji toga da su
nam oni vi5e strani. Stranci mogu da izgledaju i rade kao mi, ali
postoji ono nedoku(wo je ne sais quoi,neito u njima ',5to je vece
od njih samih" zbog iega nisu ,,u potpunosti ljudi" (,,tudini" u
preciznom smislu pojma, pozajmljenom iz naudnofantastidnih fil-
mova pedesetih godina).
Dozvolite mi da se podsetim lidnog iskustva moje majke'
Njena najbolja prijateljica je, kako kli5e kaZe, fevrejka' fednog da-
na, posle finansijske transakcije s tom starom fevrejkom, majka mi
reie: ,,Kakva fina dama, ali, jesi li primetio dudan nadin na koji je
313
brojaia novac?" U odima moje majke, to svojstvo, nadin na koji je
iednog dana, dok sam dekao na pregled, okrenuo sam se pre-
jevrejska gospoda rukovala novcem, funkcioni5e upravo kao mi-
ma mladom, polupismenom vojniku koji se Zalio na bolove u pre-
steriozno svojstvo iz naudnofantastidnih romana i filmova koje delu penisa (5to je, naravno, po sebi bilo dovoljno da pokrene op-
nam omoguiava da identifikujemo tudine koji su inate u svakom scene Sale svih nas, ukljuiuju6i i doktora): problem je bio u tome
drugom pogledu isti kao mi: tanak sloj providne koZe izmedu tre- 5to mu je koZica na whu bila toliko tvrda da nije mogao da je
ceg i malog prsta, iudan sjaj u odima, i tako dalje. NaS odnos pre-
normalno povude unazad. Doktor mu je naredio da skine pantalo
ma tom nedokudivom traumatidnom elementu koji nas u sludaju
ne i poka2e u demu je problem. Vojnik je posluSao ali se pokazalo
Drugog ,,mudi" strukturisan je fantazijama (o politidkoj i/ili seksu-
da je koZica lako skliznula, a vojnik je brzo dodao da problem ima
alnoj svemoii Drugog, o ,,njegovim" dudnirn seksualnim aktivno-
samo za vreme erekcije. Doktor je na to rekao: ,,U redu, onda ma-
stima, o njegovim tajnim hipnotidkim moiima). Lakan je taj para,
sturbiraj, dok ne dobije5 erekciju, pa da proverimol" Potpuno zbu-
doksalni objekt koji simbolizuje ono ito u opaZenom pozitivnom,
njen i cryen u licu vojnik je pred svima nama poieo da masturbi-
empirijskom objektu nuZno izmiie mom pogledu i kao takvo sluZi
ra, ali erekciju nije dobio.
kao pokretadka snaga moje Zelje za tim, nazvao objekt malog a
Doktor je onda s rama ogledala uzeo jednu od razglednica s
lobjet petit al, objekt-uzrok Zelje. U svom najradikalnijem vidu,
polugolom devojkom, prineo je vojnikovim odima i podeo da vide:
nasilje je upravo nastojanje da se zada udarac tom neizdrZljivom
,,Gledaj! A, kakve sisel Kakav si ti to dovek! Ajde, masturbiraj!"
vi5ku uZivanja koji je povezan s Drugim."
Svi mi u sobi, ukljudujuii doktora, scenu smo propratili opscenim
smehom. I nesreini vojnik nam se bio pridruZio sa zbunjenim ki-
kotom, razmenjujuii s nama poglede solidarnosti dok je mastur-
Stigma uZivanja, U*rr., je za ,,normalno" funkci-
"Of"rrr," birao.
onisanje moii. Lidno iskustvo mi je pokazalo tu inherentnu opsce-
Ta scena je u meni izazvala kvaziotkrovenje. In nuce, u njoj
nost vlasti na nadin najodvratnijeg uZivanja. Sedamdesetih godina
je bilo sadrZano sve, ukupan aparat vlasti: dudna me5avina namet-
sluiio sam obavezan vojni rok u fugoslovenskoj narodnoj armiji, u
nutog uLivanja i poniZavajude prinude; instanca vlasti koja daje
maloj kasarni bez odgovarajuie medicinske opreme. U sobi koja je
stroga naredenja, ali istovremeno s nama, svojim potiinjenima,
takode sluZila za spavanje vojnika koji je radio kao medicinski po-
deli opsceni smeh Sto svedodi o dubokoj solidarnosti; groteskni
moinik, doktor iz obliZnje vojne bolnice vr5io je preglede jednom
eksces kojim, u jedinstvenom kratkom spoju, stavovi koji su zva-
nedeljno. Na okvir ogledala iznad lavaboa vojnici su okadili neko-
nidno suprotstavljeni i uzajamno nespojivi otkrivaju u dudesnom
liko razglednica polugolih Zena Sto je, sigurno, u tim preporno-
-
grafskim vremenima bilo standardno sredstvo za masturbaciju.
saudesni5fvu, kada svedani agens vlasti iznenada u opscenoj soli-
darnosti podinje da nam namiguje preko stola, stavljajuii nam do
Kada je doktor do5ao u nedeljnu vizitu, sve nas koji smo se prija-
znanja da stvar (njegova naredenja) ne treba uzeti isr.rvi5e za ozbrlj-
vtli za pregled poseo je na dugadku klupu prekoputa lavaboa i re-
no, a da bi se time konsolidovala njegova vlast. Cilj ,,kritike ideo-
dom nas pregledao.
logije", analize odredene ideoloike zamisli, jeste da se izdvoji to
* Poslednja tri pasusa ovoga teksta su se ve6 pojavila u gornjem tekstu ,,Iz- simptomatidno jezgro koje se zvanidnim, javno ideolo5kim tekstom
medu simbolitke fikcije i fantazmatidne sablasti" prim. C. K. istovremeno poride i traLi za nesmetano funkcionisanje vlasti.
-
314
315
 Dopustite mi da se setim jo5 jednog primera, Sto je moguie bio je nekako ,,krut", nedostajao mu je oseiaj koji dobrom lideru
dalje od jadne fugoslovenske armije: iz Livota engleskih korega uvek kaZe kada i kako da primeni pravila, a kada i kako da uzme
ka-
ko je oslikan u brojnim memoarima i izmedu ostalog, ,, "fiI-u u obzir mreLu,,organskih", spontanih odnosa medu podredenima.
Lindzlja Andersona, Kad bi [fl. ispod povrsine civilizovanog, Tatnije, Blajeva gre5ka nije bila samo u tome 5to nije imacr
otvo-
renog, liberalnog duha njihovog svakodnevnog Zivota, s sluha za tu konkretnu mreZu ,,organskih" odnosa medu mornari-
dosadnom
ali Sarmantnom atmosferom, imamo drugi svet brutalnih odnosa ma; njegorlo osnovno ogranidenje bilo je u tome 5to je bio potpu,
moii izmedu starijih i mladih udenika. skup detaljnih nepisanih no slep za strukturnu ulogu ritualizovanih odnosa moii medu
pravila propisuje kako stariji udenici mogu da iskorisiavaju mornarima (pravo starijeg, iskusnijeg mornara da zlostavlja mlade
i na
razlitite nadine vredaju mlade udenike, pri demu je sve proLeto i neiskusne, da ih seksualno iskori56ava, potdinjava ih svojoj volji,
homoseksualno5iu. U ovom sluiaju nemamo javnu
,,represivnu,,
itd.). Ti rituali su odnosima javne vlasti obezbedivali dvosmislen
vladavinu prava i poredak podriven formama tajne pobune _ dodatak. Oni su delovali kao njihov dvojnik u senci, koji javne od-
zlu_
radog javnog autoriteta i tako dalje nego tome suprotno: javni nose preyazilazi i podriva a da im u isto vreme u krajnjem sluZe
autoritet ostaje civilizovan, pristojne -pojave, dok se ispod njega kao podr5ka: u vidu satire legalnih institucija, inverzije javne vla-
u
senci odvija brutalno, seksualizovano vrsenje vlasti. A kljudna-tad- sti, prekoradenja kojim se jada ono 5to je prekoradeno.
ka, naravno, jeste da taj domen u senci, daleko od toga da
potko-
U svom slepilu za stabilizujuiu ulogu tih rituala Blaj ih je za-
pava lik javne vlasti, ovome sluzi kao inherentan oslonac. branio, ili je barem otupeo njihovu oStricu svodeii ih na bezazlene
udenik
moZe da udestvrrje u koristima od skolskog i.ivotajedino folklorne predstave. Uhvaien u prosvetiteljsku zamku, bio je u sta-
na osno-
ru inicijacije u nepisana pravila tog domena u senci. Kazne za kr- irju da vidi samo brutalnu, nehumanu stranu tih rituala, a ne za-
Senje tih nepisanih pravila mnogo su odtrije od kazni dovoljenje koje oni donose, a ne i to koliko se njegova sopstvena,
zbog krsenja
javnih pravila. legalna vlast oslanja na taj opsceni svet nepisanih pravila. Pobuna
Nije li slepilo za isti takav rascep zapedatilo sudbinu nesrei- - nasilje - je izbila poSto se Blaj umeSao u taj tamni svet rituala
koji su do tada sluZili kao fantazmatidna pozadina ylasti.*
nog kapetana Blaja sa broda Baunti? Ovde imamo posla s
pravom
zagonetkom: zaito je taj primeren oficir, opse<J.nut bezbedno5iu Ovde je, medutim, neophodno biti oprezan da bismo izbegli
i zbrku: taj skup opscenih nepisanih pravila koje Blaj nije shvatio ne
zdravljem svojih mornara, postao arhetipska figura zla u na5oj
masovnoj kulturi? Uzastopne promene u preovladujuioj slici bi trebalo isuvi5e brzo identifikovati sa takozvanom implicitnom,
Blaja
predstavljaju odlidne pokazatelje u pomeranjima hegemonistidke neprozirnom pozadinom naSe aktivnosti, to jest, s dinjenicom da
ideologije, tako da svaka epoha ima svog Blaja. Dovoljno je smo, kao $to bi rekli hajdegerijanci, kao konadna ljudska biia uvek
da se
podsetimo tri glavna filmska lika: decentnog aristokrate ,,badeni" u situaciju u kojoj treba da se snademo na natin koji se
earlsa to- nikad ne moZe formalizovati u vidu eksplicitnih pravila.
tona iz 30tih godina, hladnog birokrate Trevora Hauarda, iz
60ih, Uzmimo za primer drugi film koji prikazuje opsceni ritual
i mentalno izmudenog Entoni Hopkinsa iz g0ih godina... Sta se
vlasti: Pancirni metak lFull Metal Jacketl, Stenlija Kjubrika. U pr-
,,stvarno dogodilo" na brodu Baunti? Sta
;e bio ,,pravi uzrok,, po_ vom delu vidimo vojni dril, direktnu telesnu disciplinu, zasiienu
bune? Blaj nije bio viden kao ,,pravi dZentlmen,,, neko ko
ima jedinstvenom mebavinom poniZavajuie moii, seksualizacije i op-
vlast (kao komandant broda, imao je pravo odludivanja
i davanja
naredenja i pravo da na osno,,rr toga ima sve privilegije), * Poslednja tri pasusa su vei gore bila izloZena prim. e. K.
a ipak, -
316
317
 scene blasfemije (na BoLit, vojnici moraju da pevaju: ,,Sreian ti
rodendan, dragi Hriste!")
- ukratko, imamo na delu superego
vlasti u najiistijem vidu. Sto se tide statusa te opscene maiine u
odnosu na svakodnermi svet Livota,lekcija filma je odigledna: funk-
cija tog opscenog polusveta rituala nije u tome da se obezbedi zva-
nidna ,,javna" ideologija koja ie ,,da ude u upotrebu" i funkcioni5e
kao sastavni dinilac naieg stvarnog druitvenog Zivota. To ie reii
da taj opsceni polusvet ne ,,posreduje" izmedu apstraktne struktu-
re simbolidkog zakona i konkretnog iskustva aktuelnog sveta Zivo-
ta. Situacija je obrnuta: nama je neophodno ,,ljudsko lice", oseiaj
distance, da bismo bili u stanju da se prilagodimo ludim zahtevi,
ma te ma5ine superega.
Prvi deo filma se zavr5ava scenom u kojoj se vojnik, pretera-
no identifikoyan s vojnom ma5inom superega, razbesni i prvo ubi-
ja narednika a potom i sebe: radikalna, neposredovana identifika-
cija sa mehanizmom superega nuZno vodi ubiladkom passage h
l'acte [pristupanju izvrSenju). (Pancirni metak uspeino se odupro
isku5enju da ,,humanizuje" narednika koji vodi dril, nasuprot, na
primer, Oficiru i d\entlmenu koji sprovodi ideolo5ki potez na osno-
m kog pomi5ljamo kako je narednik, ispod svoje surove i zahtev-
ne pojave, topla, gotovo odinska figura.) Drugi, glavni deo filma
zavr5ava se scenom u kojoj vojnik (Metju Modin), koji, tokom fil-
ma, ispoljava ironidnu ,,ljudsku distancu" prema vojnoj ma5ini (na
svom Slemu natpis ,,Roden da ubija" kombinuje s mirovnim zna-
kom, itd.) iz saLaljenja ubija vijetkongovsku devojku snajperistu.
On je jedan od onih kod koga je u potpunosti uspelo prozivanje
vojnidkog velikog Drugog; on je u potpunosti konstituisani voini
subjekt.
Koliko opscena maSina superega ispoljava strukturu nesve-
snog i koliko se na izyanredan nadin iskazuje opravdanost Laka-
nove teze da je gospodar nesvestan, toliko je iz toga potrebno iz-
vesti opStiji zakljudak. Paradoksalno Lakanovo dostignuie, koje
obidno dak i kod njegovih pristalica prolazi nezapai.eno, jeste da se
on, u ime psihoanalize, vraca ,,dekontekstualizoyanom" racionali-
stiikom pojmu subjekta modernog doba.
3r8
]edno od op5tih mesta dana5nje ameridke recepcije Hajdegera
je u isticanju kako je on, zajedno s VitgenStajnom, Merlo-Ponti-
jem i ostalima razvio pojmovni okvir koji nam omogucava da se
otarasimo racionalistidkog pojma subjekta kao autonomnog agen
sa koji, iskljuden iz sveta, na nadin kompjutera procesuira podatke
stedene dulima. Hajdegerov pojam,,bivstvovanja-u-svetu" ukazuje
na neukidil'u i nepremostim ,,uklopljenost" u konkretnom i, u
krajnjoj instanci, u kontingentnom svetu: mi smo uvek vei u sve-
tu, zauzeti egzistencijalnim projektom u okruZenju koje izmide na-
Sem shvatanju i zauvek ostaje neproziranhorizont u koji smo ,,ba-
deni" kao konadna biia. Uobidajeno je da se na isti nadin tumadi
opozicija izmedu svesnog i nesvesnog: rastelovljen ego predstavlja
racionalnu svest, dok je ,,nesvesno" sinonim za neprozirnu pozadi-
nu kojom nikad ne moZemo potpuno da ovladamo, po5to smo
uvek vei deo nje i njome zahva(eni.
Lakan, medutim, neduvenim potezom tvrdi potpuno suprot-
no: frojdovsko ,,nesvesno" nema ama ba5 niSta sa strukturno nu-
Znom i neukidivom neprozirnoS6u pozadine, neprozirnoSiu Zivot-
nog konteksta u koji smo uklopljeni kao uvek vei angaZovani
agensi. ,,Nesvesno" je pre rastelovljena racionalna ma5ina koja sle-
di svoj put bez obzira na zahteve subjektovog sveta Zivota. Ono
simbolizuje racionalni subjekt u meri u kojoj je on izvorno ,,izvan
veze", u raskoraku sa kontekstualnom situacijom. ,,Nesvesno" je
pukotina na diji radun primordijalni stav subjekta nije stav ,,biv-
stvovanja-u-svetu".
S ovom formulacijom takode moZemo doii do novog, neoie-
kivanog reSenja starog fenomenoloSkog problema kako je subjektu
moguie da se izdvoji iz konkretnog sveta Zivota i sebe (pogreino)
percipira kao rastelovljenog racionalnog agensa. To iskljudenje mo-
2e jedino da se dogodi zato 5to u subjektu od samog podetka po-
stoji ne5to Sto se opire punoj integraciji u kontekst sveta Zivota, a
to ,,ne5to" je, naravno, nesvesno kao psihidka madina koja ne haje
z,a zahteve koji dolaze od strane ,,principa realnosti".
3t9
 Nastojanja da se ti ekscesi reguli5u idu od stare Kine, u kojoj
NajvaZnije je da uvidimo inherentno glasovni status
tih nepi_ je car lidno odobravao muziku, do straha od Elvisa Prislija koji je
sanih pravila, tog tamnog paralegalnog domena, Sto moZe
da nas ujedinio konzervativnu moralnu veiinu u SAD i komunistidke
mlogo poduii o glasu. Istina, iskustvo s,entendre_parler, dvrstsruka5e u SSSR-u. U svojoj DrZavi, Platon muziku dopuSta
,,slu6anje_
-sebe-dok-govorim",- utemeljuje iruziju transparentnog samo ako je strogo potdinjena poretku redi. Muzika je smeStena nir
samoprisu-
stva govornog subjekta. Nije li, medutim, glas u isto vreme samo raskr5ie izmedu prirode i kulture. Ona nas, takoreii, ,,stvar-
ono
sto- najradikalnije podriva samoprisustvo i samotransparentnost no" obuzima, mnogo direktnije nego znadenja redi. Iz tog razloga,
su-
bjekta? eujem sebe dok govorim, a ipak to Sto dujem ona moZe da posluZi kao najmoinije oruZje obrazovanja i discipli-
nikad nisam
ja u potpunosti, nego je to parazitsko, strano telo
u samom mom novanja, a da ipak od momenta kada izgubi osnovu i prede u sa-
srediStu. Taj stranac u meni pozitivno postoji u razliditim
vidovi- mopokretan laZni krug uLivanja, moZe da podrije same osnove ne
ma, od glasa savesti i nejasnog glasa hipnotizera d,o glasa
progoni_ samo drZavnog, nego i dru5tvenog poretka kao takvog.
oca u paranoji. Glas je ono Sto se, u oznatitelju, supiotstavljJrn^_
U srednjem veku istim problemom bavila se Crkva. Zadivlju-
d"ryu; on simbolizuje nejasnu inerciju koja se znaienjem
n" moze juie je videti koliko mnogo energije i brige su najveii crkveni au-
otkloniti.
toriteti (p"p.) ulagali u naizgled beznadajno pitanje regulisanja
Samo dimenzija pisanja objainjava stabilnost znaienja,
ili, da muzike (problem polifonije, ,,davoljeg tritona", itd.). Figura koja
navedem besmrtne redi Samjuela Goldvina:
,,Usmeni sporazum personifikuje dvosmislen stav vlasti prema prekomernosti glasa je,
nije vredan papira na kojem je napisan". Kao takay, glas
nije ni .naravno, Hildegard fon Bingen, koja je u muziku unela mistidno
mrtav ni Liv: njegov primordijalni fenomenoloiki status je
siatus uZivanje i zbog toga stalno bila na ivici ekskomunikacije, mada je
Zivog mrtvaca, status sablasne utvare koja nekako
preZivljava sop-
stvenu smrt, to jest, pomraienje znatenja. Drugim pripadala najviSem nivou hijerarhije vlasti, regularno savetovala
reiima, istina cara, itd.
je da se Zivot glasa moze suprotstaviti mrtvom
slolrr pisma, ali taj
Livot je neobjadnjiv Zivot neumrlog monstruma, a ne Ista matrica ponovo je na delu u Francuskoj revoluciji, dije
,,zd,ravo,, Li-
vo samprisustvo smisla.* ideologije su nastojale da uspostave ,,normalnu" polnu razliku pod
vladavinom muSke izgovorene redi protiv dekadentne aristokrat-
.bacimDakratak
bih jasno pokazao taj neobjainjiv glas biie dovoljno
da
ske sklonosti zadovoljstvu u slu5anju kastrata. |edna od poslednjih
pogled na istoriju muzike kul dopunu uobiduJ.r,"
pride o istoriji zapadne metafizike kao dominaciji epizoda te vedne borbe bila je zloglasna sovjetska kampanja, koju
glasa nad pi_
smom. Ono Sto u prvoj istoriji uvek iznova susreiemo je je podstakao Staljin, protiv Sostakovideve Katarine lzmajlove. Za-
glas kao
pre-t1ju uspostavljenom poretku, koji, iz tog razloga, duduje da je jedan od glavnih prigovora bio da operu dini masa
tiebl staviti
pod kontrolu, potdiniti racionalnoj artikulaciji izgovorene neartikulisanih krikova.
i pisane
redj, utvrdene u pismu. Da bi se oznailla opurrort
koja otuda pre_ Problem je tako gledano, uvek isti: kako da spretimo da glas
ti, Lakan je iskovao neologizam jouis-sense, uZivanje_u_smislu, ne sklizne u strasno samouZivanje koje ,,eliminiSe" pouzdanu mu-
koje
je na delu od momenta kada se pevajuii 5ku red? Ovde red funkcioniSe kao ,,dodatak" u deridijanskom
glas odseia od svoje usre_
diStenosti u znadenju, i prelazi u stiarno-samouZivanje. smislu. Moguie je poku5avati da se glas ogranidi, reguliie, podredi
. O*l artikulisanoj redi, a ipak nije moguie eliminisati ga u potpunosti,
pasus se vei bio pojavio na str. 233 prim. e. K.
- poito kada se upotrebljava u prayoj meri ima vitalan znataj za vr-
320
32r
 je da se podsetimo uloge patriotsko-vojnid-
Senje vlasti (dovoljno
kih pesama u izgradnji totalitarne zajednice).
Medutim, ovaj naS kratki opis vodi pogre5nom zakljudku, da
imamo posla sa prostom suprotnoiiu izmedu ,,represivno" artiku-
lisane redi, i ,,prekrSaju" sklonog, proZimajuieg glasa: s jedne stra-
ne, artikulisane redi koja disciplinuje i reguli5e glas, koja funkcio-
ni5e kao sredstvo usvajanja druitvene discipline i autoriteta, a s
druge strane, samouZivajuteg glasa koji deluje kao medijum oslo-
badanja, raskidanja lanaca discipline od strane zakona i poretka. A
Sta 6emo s hipnotizujuiim ,,koradnicama" ameridkih marinaca?
Nisu li njihov debilizujuii ritam i sadistidko seksualizovani besmi-
sleni sadrZaji primer neodoljivog samozadovoljstva u sluZenju vla-
sti? Tako gledano, o ekscesu glasa potpuno je nemoguia jedno-
znatna odluka.*
otkuda proistide ."r..0;"":r, )-.uu
javnog, pisanog zako-
na i njegovog opscenog, paralegalnog dodatka? Ono 5to se nalazi
iza jeste paradoks iznudenog izbora koji oznadava najosnovniji od-
nos prema druStvu kojem pripadamo: na izvesnoj tadki, druitvo
nas prisiljava da slobodno izaberemo ono Sto nam je ve( namet-
nuto. Taj pojam slobodnog izbora onoga 5to je, ipak, nuZno u pot-
punosti zavisi od pojma praznog simbolidkog gesta
nude
- u vidu po-
za koju se podrazumeva da ie biti odbadena. fedno je su-
-
protnost drugog. To jest, ono Sto se praznim gestom nudi je mo-
guinost izbora nemoguieg, onoga Sto se ni na koji nadin neie do-
goditi.
Primer takvog praznog gesta imamo u filmu Dtona Irvajna
Molitva za Ovena Menija. Po5to je mali detak Oven ubio majku
svog najboljeg prijatelja i naratora D:zona, on je, naravno, uZasno
potresen. I da bi pokazao koliko mu je Zao, on DZonu diskretno
daje svoju zbirku bejzbol karata, najdragocenije Sto je imao. Me-
dutim, Den, DZonov osetljiv oduh, kaZe mu da ie najbolje biti da
* Poslednjih Sest pasusa je gore vei izloi.eno na str. 235-36
- prim. C. K.
322
poklon vrati. ovde imamo simbolidku razmenu u najdistijem vidu:
Poenta, ,,magija" simbolid-
liest koji je nadinjen da bi bio odbijen.
l<e razmene je u tome da, mada smo na kraju tamo gde smo i bili
ntr poietku, preovladujuii rezultat operacije nije nula nego vidljiv
tlobitak za obe strane, savez solidarnosti.
Nije li to slidno jednom delu nasih svakodnevnih obitaja?
Ako u o5troj konkurenciji s kolegom oko unapredenja' ja pobe-
clim, prava stvar je da ponudim povladenje, da bi unapredenje do-
lrio on. Na taj nadin ima izgleda da se spase naSe prijateljswo. Pro-
blem je, naravno, u tome 5ta ie se desiti ako drugi prihvati naSu
Sta ako posle poraza u kompeticiji prihvatim da dobijem
tunapredenje umesto njega? Situacija poput ove je katastrofidna:
'onudu?
ona vodi dezintegraciji spolja5njeg izgleda (slobode) koji pripada
clru5tvenom poretku. Medutim, po5to su na ovom nivou stvari
rrnakve kako izgledaju, dezintegraclia privida je ravna dezintegra-
ciji drustvene supstancije, same druStvene veze. Eks-komunistidka
tlru5tva predstavljaju krajnji sludaj takvog iznudenog izbora' U nji-
nla su ljudi bili neprekidno bombardovani zahtevima da izraze
slobodno svoj stav prema vlasti, a ipak svako je bio svestan da je
ta sloboda bila strogo ogranidena na slobodu da se kaZe "Da!" sa-
rnom komunistidkom reZimu. Iz samog tog razloga, komunistidka
clru5tva su bila izuzetno osetljiva po pitanju spolja5njeg izgleda
vladajuia partija je po svaku cenu bila spremna da udini bilo sta
rla bi odrZala taj privid (Siroke narodne podrike reZima)'
Kraj Kazablanke Mail<la Kertisa (kada Hemfri Bogart stojeii
na aerodromskoj pisti pusta Ingrid Bergman da ode s muZem he-
rojem) duboko odgovara naSem muskom Sovinistiikom stavu po-
ito je isti takode usmeren na gest za koji se oiekuje da bude odbi-
Ingrid od pret-
fcn: Bogart ispravno, kao takav gest, dita ponudu
hodne no6i da ostane s njim ako on uredi da njen muZ dobije vizu'
Ta scena u jednom istom gestu sadrzi tri stava koji odgovara-
ju Kjerkegorovoj trijadi estetidko' etidko, religiozno' Prvi' "estetii-
l<i" nadin ditanja Bogartovog gesta sastoji se od toga da se u njemu
rrtvrdi svest da, mada su njih dvoje u strasnoj ljubavi, ostvarenje
323
njihovog odnosa (to da njih dvoje ostanu zajedno) bi se izopadilo
u propast veze, tako da je bolje ostati pri snu o moguioj sreii. Ov-
de imamo osnovno svojstvo simbolidkog poretka, to da se mogu6-
nost vei raduna kao stvarnost; desto biva da zadovoljstvo donosi
sama svest da smo mogli da udinimo ne5to Sto smo Zeleli (da spa-
vamo sa strasno Zeljenim seksualnim partnerom, da se osvetimo
starom neprijatelju) kao da bi ostvarenje moguinosti na neki
-
nadin pokvarilo distotu na5eg uspeha.
Drugo ditanje je etiiko: Bogart daje prednost opbtoj politidkoj
stvari nad idiosinkrazijom privatnog zadovoljswa (i time dokazuje
da je vredan njene ljubavi). Motiv muikarca koji dokazuje da je
vredan ljubavi Zene tako 5to joj dokazuje da je u stanju da opstane
bez nje ovde je osnovni sastavni deo na5eg mu5kog simbolidkog
identiteta.
Treie moguie titanje, medutim, otkriva Bogartovo konadno
odbijanje kao surov narcistiiki din osvete Bergmanovoj, to jest,
kao kaznu za to 5to ga je ostavila u Parizu: po5to je priznala da ga
istinski voli, sada je on odbacuje gestom dija cinidna poruka glasi:
,,Htela si muZa, sad se drLi njega, iako sam ti ja draLi!" Zbog same
te logike osvetnidkog, poniZavajuieg i surovog ,,ravnanja raduna",
Bogartov poslednji din je i ,,religiozan", nije samo ,,estetidki". Moja
poenta je u tome da Bogartov gest odbacivanja predstavlja simbo-
lidki gest u najdistijem izrazu, Sto je razlog zabto bi bilo pogreSno
postaviti pitanje ,,Koje od tri navedena ditanja je ono pravo?" Dej-
stvo Bogartovog poslednjeg gesta proistide upravo iz dinjenice da
on sluZi kao neutralni ,,spremnik" za sva tri libidinalna stava, tako
da jedan i isti gest zadovoljava mnoitvo nekonzistentnih, dak pro-
tivrednih, Lelja: da bi izbegao razotaranje usled ostvarenja Zelje, da
bi fascinirao Lenu zauzimanjem moralnog stava samopoZrtvovanja
i da bi se osvetio zbog narcistidke povrede. U tome je paradoksal-
no dostignuie simbolizacije: uzaludno traganj e za ,,pravim smi-
slom" (krajnje oznadenim) istisnuto je jedinstvenim gestom ozna-
davanja.
324
Sada se moZe videti kako se taj gest s kojim se raduna da ie
biti odbijen, taj privid slobodnog izbora, povezuje s rascepom za-
kona na javni, pisani zakon, s jedne strane, i na superego (opsce-
ni-nepisani-tajni zakon), s druge. Nepisani opsceni zakon artikuli-
!e paradoksalni nalog onoga dto subjekt, kao onaj kome se obraia,
ima slobodno da izabere; kao takav, taj nalog mora da ostane ne-
vidljiv za javnost da bi vlast ostala operativna. Ukratko, ono Sto
rni, obidni podanici zakona, stvarno Zelimo u stvari je komanda
pod plaStom slobode, slobodnog izbora: Zelimo da slu5amo, a da
istowemeno zadrLimo privid slobode i tako spasemo obraz. Ako
sc komanda izdaje direktno, prskanjem privida slobode, javno po-
rriZenje 6e nas pogoditi iizazvati pobunu; ako u diskursu gospoda-
ra nema vidljivog poretka, nedostatak komande ie se videti kao
zagu5ujuii, 5to 6e voditi zahtevu za novim gospodarem koji je
sposoban da obezbedi jasan nalog.
Ta distanca izmedu pisanog zakona i njegovog opscenog do-
datka u vidu superega takode nam omoguiava da jasno pokaZemo
gde nedostaje cinizam, cinidna distanca. Kako cinidna distanca
funkcioni5e danas? U jednom od svojih pisama, Frojd spominje
dobro poznat vic o novopedenom muZu koji, na pitanje prijatelja
kako mu izgleda Zena, koliko je lepa, odgovara: ,,Meni se lidno ne
svida, ali to je stvar ukusa." Paradoks ovog odgovora je u tome 5to
se subjekt pretvara da je zauzeo stav univerzalnosti na osnom ko-
jeg se ,,svidanje" pokazuje kao idiosinkrazrja, kao kontingentno
,,patolo5ko" svojstvo koje, kao takvo, ne treba uzeti u razmalranje.
Istu ,,nemogu6u" poziciju iskazivanja moZemo nati u savre-
menom ,,postmodernom" rasizmu. Na pitanje o razlozima njiho-
vog nasilja prema strancima, neonacistidki skinhedsi u Nemadkoj
obitno daju tri tipa odgovora: utilitaran (stranci nam kradu radna
rnesta, siluju na5e Lene), ideolo5ki (stranci su pretnja za nai zapad-
ni nadin Zivota) i neku vrstu primitivnog pozivanja na princip za-
clovoljstva (prosto nam idu na Zivce, ne mogu da ih gledam, kada
325
ih bijem lepo se oseiam). Sada se, medutim, sve vi5e trude da uve-
du i detvrtu vrstu odgovora. Iznenada podinju da govore kao soci-
jalni radnici, sociolozi i socijalni psiholozi, pa navode umanjenu
druitvenu pokretljivost, sve veiu nesigurnost, raspad odinskog au-
toriteta, nedostatak majiinske ljubavi u svojim porodicama i tako
dalje.
Na istu laZnost/pritvornost nailazimo u stavu tradicionalnih
psihoanalititara koji vi5e vole da im pacijenti budu ,,naivni" i o
psihoanalitidkoj teoriji ne znaju niita, jer im neznanje nayodno
omoguiava da proizvedu ,,iiste" simptome, to jest, simptome u
kojima njihovo nesvesno nije mnogo iskrivljeno putem racional-
nog znanja. Na primer, incestuozni san pacijenta koji vei sve zna
o Edipovom kompleksu biie daleko vi5e iskrivljen, usled sloZenijih
strategija kori5denih za skrivanje Zelje, nego san ,,naivnog" paci-
jenta. Svi Zalimo za dobrim starim herojskim vremenima psihoa-
nalize, kada je pacijent svom analitidaru govorio: ,,Noias sam sa-
njao da ubijam zmaja, a potom da idem kroz gustu Sumu ka zam-
ku", na 5ta je analitidar trijumfalno odgovarao: ,,prosto, moj dragi
pacijentu! Zmaj je va5 otac, a san je izraz vaie i,elje da ga ubijete
da biste se vratili u sugirnost raja majdinskog zamka."
Lakanova poenta ovde je upravo suprotna: subjekt psihoana-
lize je subjekt moderne nauke, 5to, izmedu ostalog, znadi da nje-
govi simptomi po definiciji nikad nisu ,,neduZni", jer su uvek upu-
ieni analitidaru kao subjektu za koga se pretpostavlja da zna (nji-
hovo znadenje) i da na taj naiin, takore6i upu6uju na sopstveno
tumaienje. Iz tog razloga, sasvim je opravdano reii da imamo ne
samo jungovsko, klajnovsko i lakanovsko tumadenje simptoma,
nego i simptome koji su po sebi jungovski, klajnovski i lakanovski,
Sto ie reti, tija realnost implicitno ukljuduje referencu na neku
psihoanalitidku teoriju.
Dakle, na politidkom nivou, danas je problem kako se su-
protstaviti tom ,,reflektovanom" cinidnom stal,u: postoji li specifid_
no znanje koje iskazuje nemogui akt, znanje koje se viie ne bi
moglo ukljutiti u lidni stav (,,Znam Sta radim, ali ipak to dinim")?
326
Ili moramo da napustimo domen znanja i vratimo se na direktnu,
vansimboliinu, telesnu intervenciju, ili intuitivnom,,prosvetitelj-
stvu", promeni subjektivnog stava, izvan znanja?
Osnovna stvar psihoanalize je da postoji takvo znanje koje
proizvodi posledice u realnom, tako da moZemo da ,,stvari (simp-
tome) ukinemo redima". Sva poenta psihoanalitidkog tretmana je
u tome da on dejstvuje iskljudivo na nivou ,,znanja" (redi), a da
pritom on ipak deluje u realnom koje pripada telesnim simpto-
mima.
Kako onda da specifikujemo to ,,znanje" koje, dak i u nabem
vremenu cinizma, ima dejstvo u realnom? Sta to ito cinik ne
'1e
dovodi u pitanje? Odgovor je jasan: cinik se ruga javnom zakonu
sa stanovi5ta njegovog opscenog nalidja, ito ga konsekventno osta-
vlja netaknutim. U meri u kojoj je uZivanje, koje dopu5ta to op-
sceno nalidje, strukturisano u fantaziji, takode se moZe reii da ono
Sto cinik ostavlja netaknuto je fantazlja, fantazmatitna pozadina
javno pisanog ideolo5kog teksta.
Medutim, pojam funu""4"O"*, ," toliko istro5en da traZi
odredeno obja5njenje. Sta je fantazija? prva stvar koju treba istaii
je krajnja neodredenost koja pripada samom pojmu. To ie reii da
pojam fantazlje predstavlja egzemplaran sludaj dijalektidke coinci-
dentia oppositorum. S jedne strane, imamo fantaziju s njene blaZe-
ne strane, u svojoj stabilizujuioj dimenziji, kao san o stanju bez
poreme6aja, izvan dohvata ljudske izopadenosti. S druge strane,
fantazija je u svojoj destabilizujuioj dimenziji dija elementarna
forma je zavist, sve u vezi sa Drugim 5to me ,,iritira", slike koje
me progone o tome Sta radi kada ga ne vidim, kako me vara i kuje
zaveru protiv mene, kako me ignori5e i uZiva u meri koja prevazi-
lazi moju sposobnost predstavljanja, i tako dalje. (To, na primer,
mudi Svana a propo Odete u lednoj Svanovoj ljubavi.)
Zar se osnovna lekcija takozvanog totalitarizma ne tide me-
duzavisnosti dva aspekta pojma fantazije? Suprotnost nacistidke
327
I
I
 ideje ,,narodne zajednice" lVolksgemeinschaftl bila je paranoidna
opsednutost jevrejskom zaverom. Slidno tome, staljinistidko pri-
nudno razotkrivanje uvek novih neprijatelja predstavljalo je neiz-
beZnu suprotnost, toboZnje izgradnje ,,novog socijalistidkog do-
veka". MoZda nam sloboda od paklenog uticaja destabilizujuieg
aspekta fantazlje daje najsaZetiju definiciju sveca.*
Dakle, da ponovimo, Sta je fantazijaz. Kao ito svako zna, ona
je halicunatorna realizacija i.elje. U principu, to je tadno: medutim,
aktuelno stanje stvari pre nalikuje na stari sovjetski vic o Rabino-
vidu: da li je stvarno na lutriji dobio kola? U principu jeste, samo
5to to nisu bila kola, nego bicikl; osim toga, nije ga dobio, nego su
mu ga ukrali. Isto je s fantazijom: da, ona je realizacija Zelje, me-
dutim, ne ,,realizacija" u smislu ispunjenja Zelje, nego pre ,,realiza-
cija" u smislu izno5enja, obezbedivanja njenih koordinata. To nije
sludaj kad subjekt unapred zna 5ta teli, pa potom, kada to ne mo-
Ze da dobije u realnosti, nastavi da halucinatorno traZi zadovolje-
nje u maiti. Umesto toga, subjekt izvorno ne zna sta Zeli, a uloga
fantazlje je da mu to kaZe, da ga i.elji ,,nauii".
Osim toga, telja realizovana u fantaziji nije sopstvena Lelja
subjekta nego je L,elja Drugos. To ie reii da fantazija, fantazmatit-
na formacija, predstavlja jedan odgovor na zagon etku: ,,Che vuoi?"
- Sta Zeli5? - koji proizvodi primordijalnu konstitutivnu poziciju
subjekta. Izvorno pitanje Zelje nije direktno ,,Sta Zeli5?", nego ,,Sta
drugi Zele od mene? Sta u meni vide? Sta sam ja za njih?" Malo
dete je uklopljeno u sloZenu mreZu odnosa, i sluZi kao katalizator i
bojno polje onih oko njega. Otac, majka, braia, sestre, svi se bore
oko njega, majka ocu Salje poruku putem svoje brige za sina, itd.
Iako je svesno svoje uloge, dete ne moZe da pronikne u to kakav
tadno objekt ono predstavlja za druge, kakva je priroda igara koje
oni s njim igraju. Fantazlja obezbeduje odgovor na tu enigmu.
Kao najosnovnlja, fantazija mi govori 5ta sam ja za druge. Egzem-
plaran nadin tog radikalno intersubjektivnog karaktera fantazije
opet nam pokazuju antisemitizam i antisemitska paranoja: ona je
* Prethodna dva odeljka su se vei pojavila na str. 291 prim. e. K.
- preterano ugladena. MoZda izvorna zagonetka proistide otuda Sto
328
(kao, na primer, druStvena fantazija o jevrejskoj zaverl) poku5aj da
se dd odgovor na pitanje, ,,Sta dru5tvo hoie od mene?" to jest,
-
da iskopa smisao tamnih dogadaja u kojima sam prinuden da ude-
stvujem. Iz tog razloga, standardna teorija ,,projekcije", prema ko-
joj antisemita na |evrejina ,,projektuje" osporen deo svoje lidnosti,
nije dovoljna. Figura ,,konceptualnog |ewejina" ne moZe se svesti
na ospoljenje ,,unutradnjeg konflikta" (antisemite); naprotiv, ona
svedoii o dinjenici (i nastoji da s njom izadena kraj) da je subjekt
izvorno decentriran, da je deo nejasne mreLe diji smisao i logika
izmidu njegovoj kontroli.
Opet vidimo kako su cinidna distanca i pun oslonac na fanta-
ziju stogo meduzavisni: danalnji tipidan subjekt je onaj ko, dok is-
poljava cinidno nepoverenje prema bilo kojoj javnoj ideologiji, bez
zadr6ke udestvuje u paranoidnim fantazijama o zayerama, pretnja-
ma, i preteranim oblicima uLivanja Drugog. Najbolji termin za
ozna(avanje svesti o granicama diji zatodenik je sam cinik verovat-
no jeste ironija. Osnovni postupak cinizma je osporavanje ,,pravog
autoriteta" kao poze, diji jedini stvarni sadrtaj je gruba prinuda ili
potdinjavanje radi nekog materijalnog dobitka. Ironidar, naprotiv,
sumnja da li je hladni, proradunati utilitarista zaista ono za 5ta se
predstavlja. Ironidar sumnja u tu pojavnost kalkuli5ude distance
koja skriva mnogo dublju vezanost. Cinik je brz u osudi smeSne
pretenzije svedanog autoriteta; ironidar je u stanju da u omalova-
Zavajuiem preziru ili u simuliranoj ravnodu5nosti otkrije dublju
vezanost.
Uobidajeno shvatanje psihoanalize gotovo da ovaplo6uje cini-
zam kao interpretativni stav: zar psihoanalitiiko tumatenje u svo-
joj su5tini ne ukljuduje otkrivanje ,,niZih" motivacija (na primer,
seksualne poZude, prikrivene agresivnosti) skrivenih iza naizgled
,,plemenitih" gestova duhovnog uzdizanja voljene osobe, herojskog
samopoZrtvovanja, i tako dalje? Meclutim, ta predstava je donekle
329
 psihoanaliza nastoji da objasni upravo suprotno: kako
aktuelno
pona5anje osobe koja ispoveda slobodu od
i ,,morali-
,,predrasuda,,
stidkih ogranidenja" svedoii o nebrojenim unutrainjim
smetnjama
i nepriznatim zabranama? Zalto se osoba koja je slobodna da
-uLiva u zivotu" angaLuje u sistematskoj ,,teZnji za nesreiom,,, ffie_
todidki organizuje svoje neuspehe? Sta u tome vidi za sebe _
ka_
kav perverzni libidinalni dobitak?
Ovde treba da se podsetimo Lakanovog obrtanja duvene 14.
rede_
nice iz Brafu Karamazovih Dostojevskog: ,,Ako Boga nema,
tada
ni5ta nije dopuiteno". Nije li krajnji dokaz vaznosti tog zASTo lE VAGNER VREDAN oer,rvANlA?
okretanja
pomeranje od zakona zabrane do vladavine
,,normi" ili ,,ideala",
iega smo danas svedoci, u nasim ,,tolerantnim" drusfvima:
u svim S romantizmom muzika je promenila svoju ulogu: prestala je
domenima na5eg svakodnevnog Livota, od navika pri jelu
do sek, da bude samo pratnja poruke prenesene redima jer poseduje sop-
srralto* ponaSanja i profesionalnih uspeha, ima sve manje
i manje stvenu poruku, ,,dublju" od one u redima. Ruso je prvi jasno izlo-
zabrana, a ipak sve vi5e i vije krivice kada se radnje
,rrt.1"k,u po_ Zio ekspresivni potencijal muzike kao takve, kada je tvrdio da bi,
kaZu kao nedovoljne u odnosu na normu ili ideal.i
Tu ,ugor,"tku umesto 5to samo imitira afektivne odlike verbalnog govora> treba-
je prava tema za psihoanalizu: kako to da sam nedostataliekspli-
lo da ima pravo da ,govori za sebe"
citnih zabrana optereiuje subjekt oseianjem nepodnosljive
krivice? - nasuprot obmanjujuiem
verbalnom govoru, u muzici je, da parafraziramo Lakana, u pita-
Kako stoji s tim 5to sdm nalog da budemo sreini i da
samo ui.iva_ nju sama istina koja govori. Kao 5to je napisao Sopenhauer, muzi-
mo u sebi moZe da se preobrazi u okrutnog monstruma
superega? ka direktno izlaZe noumenalnu volju, dok govor ostaje ograniden
na pojavni nivo predstave. Muzika je supstancija koja izlaZe istin-
sko srce subjekta, Sto Hegel naziva ,,noi sveta", ponor radikalne
negativnosti: muzika postaje nosilac istinske poruke izvan redi pre-
lazom od prosveienog subjekta racionalnog logosa do romantid-
kog subjekta ,,noii sveta", to jest, promenom metafore koja se od
nosi na jezgro subjekta, od dana do noii. Ovde se susreiemo s
neobja5njivim: nije viSe red o spolja5njoj transcendenciji nego je, u
korak s Kantovim transcendentalnim okretom, eksces noii u sa-
mom srediStu subjekta (dimenzija ne-mrtvog), Sto je Tornlison na-
zvao,,unutraSnja inosvetovnost koja obeleZava Kantov subjek1".uzr,
Ono Sto muzika izlate vl6e nije ,,semantika duSe" nego ,,noume-
nalni" tok ulivanja izvan jezitkog smisla. To noumenalno je radi-

"' G^ry Tomlison, Metaphysical Song, Princeton, University press 1999

Ovo je vei pominjano na str. 245 _ prim. e. K. p. 94.

330
33r

L
 kalno razlidito od prekantovske transcendentne
bozanske istine: skog uzviSenog poipuno odgovara Kantovoj opoziciji izmedu ma-
ono je nedostupan eksces koji sadinjava
samo jezgro subjekta.
U istoriji opere, uzvi5eni viSak Zivota moZe se tematidkog i
dinamidkog sublimnog: kao ito smo upravo videli,
naii u njene rosinijevsko uzvi5eno je matematidko, ono donosi nesposobnost
dve verzije, italijanskoj i nemaikoj, kod
Rosinija i Vagnera _ tako
da' iako su ih karakterisale znatajne suprotnosti, subjekta da shvati dist kvantitet zahteva koji ga preplavljuju, dok je
vagnerove izne- vagnerovsko uzviSeno dinamidko, jer donosi koncentrisanu nad-
nadujuie privatne simpatije za Rosinija,
kao i njihJv prijateljski moinu sllu jednog zahteva, bezuslormog zahteva ljubavi. MoZemo,
susret u Parizu, svedode o dubljem afinitetu.
Rosinijevi .,r"tit i
5ki likovi, tri iz Seviljskog berberina (Figarov -.r- takode, reii da je vagnerovsko uzvi5eno apsolutna emocija i ta-
,,Largo il factotum,, ko bi trebalo ditati duvenu redenicu iz Vagnerove ,,Religija i-umet-
[Prolaz za devojku za sve], Baziliova ,,Calumnia,, i
Bartolov ,,Un nost", gde tvrdi da, po5to religija postaje artificijelna, umetnost
dottor della mia sorte',), zajedno sa odevim
dopadljivim samopri_ moi,e da spase njen istinski duh, njenu skrivenu istinu
kazivanjem iskvarenosti u pepeljuzi, pobuduju
potsme5ljivo samo_ - kako?
Upravo odbacivanjem dogme i izlaganjem jedino autentiinog reli-
saZaljenje, gde dovek.sebe.zamiilja
u Zeljenoj poziciji, zasipan zah_
tevima za naklonost,ili uslugu. Subjekt gioznog oseianja, to jest, preobrai,ajem religije u krajnje estetsko
dvaput menja poziciju: pr-
vo, uzima ulogu onih koji mu se obraiaju, iskustvo.
donoseii ,reei deo zah_
teva kojima ga zasipaju; a potom on Tako gledano, Tristana treba titati kao razre3enje tenzlje iz-
sam simulira reakciju na njih,
zapadajud u stanje dubokog zadovoljstva medu uzvi5ene strasti i religije koja joi uvek deluje u Tanhojzeru.
zbog toga Sto je prepla_
vljen zahtevima koje ne moZe da ispuni. Potetak Tanhojzera donosi dudan obrt standardne molbe: ne radi
Ur_i_o-o. a u'pepeljuzi:
on zamidlja kako ie se ljudi ponaiati prema _izbegavanja ogranidenja smrtnosti i ponovnog spoja s voljenom,
njemu kada mu se nego radi molbe upuiene voljenoj da junaka pusti da se wati obid-
ierka bude udala za princa, kako mu nude
mito za usluge na dvo_ nom Zivotu punom bola, borbe za slobodu. Tanhojzer se Zali da,
ru, a kako ie on na to isprva reagovati
lukavim ,ur_iS'tjur1"_, u
onda glumljenjem oiaja Sto kao smrtan, ne moZe da izdrLi kontinuirano uZivanje (Mada bog
ie zitrpan s toliko mnogo *otUi... moZe da se zauvek nasladuje uZivanjem [Geniessen)lfa sam pod-
Kulminirajuii moment arhetipske rosinijevske
arije jJ taj jedin_ vrgnut promeni;/Nemam u srcu samo zadovoljstvo;/ i moje tLiva_
stveni trenutak sreie, trenutak pune potvrde
suviska zivota'do kog
dolazi u vreme kada je subjekt pretrpan nje Zudi za patnjom.). Malo kasnije Tanhojzer jasno pokazuje da
zahtevima, kua" ulS" ,ri;"
u stanju da s njima izad,e na kraj. Na vrhuncu ono za dime Zudi jeste mir koji donosi smrt: ,,Moja teLnja me te-
arije ,,factotum,,,Fi_
garo uzvikuje: ,,Kakva guZva ra u borbu/Ne traZim zadovoljstvo i ushiienje/O, kad bi mogla
[naroda koji me zasipa svojim zahte_
vimal da razume5, boginjoliOdsad da umrem Zelim! Izmuden sam smr-
- milost/za Boga miloga, jedan po j"aur, lrro pr, ,ar", pu
carital!", i time referira na kantovsko iskustvo iu!" Ako ovde ima sukoba izmedu vednosti i privremenog po-
uzvisenog u kojem
je subjekt zatrpan poplavom suvi.ka stojanja, izmedu transcendencije i ovostrane realnosti, onda je Ve-
datosti koju nije *"r,"";,i a"
shvati. Osnovna ekonomija ovde je opsesivna: nera na strani zastraSujuie veinosti nesno5ljivog ekscesnog uzitka
zahtev drugog
je
objekt junakove Zelje. IGeniessen).
Taj eksces je prava_protilteza vagnerovskom Time dolazimo do kljuda osnovnog sukoba opere: nije rei,
uzvisenom, toj kao 5to se obidno tvrdi, o sukobu izmedu duhovnog i telesnog, uz-
hiichste Lust [najwie zadovorjstvo]
urJnjanja u prazninu dime
zawiava Tristan se viSenog i obidnih zadovoljstava ploti, nego o sukobu inherentnom
i lzolda. Ta opozicija rosinijevskog i vagnerov_ samom uzvi5enom kojim se ono deli. Venera i Elizabeta su obe
332
JJJ

metafiziike figure uzviSenog: nijedna nije Zena kojoj je sudeno da
postane obitna Zena. Dok je Elizabeta, odito, sveta nevesta, disto
duhovni entitet, nedodirljiva dama uzviSene ljubavi, Venera takode
predstavlja metafizidki viSak, ekscesivno snaZan seksualni uZitak;
ako se tsta za Elizabetu moZe reii, onda je to da je ona bliZa obid-
nom zemaljskom Zivotu. IzraLeno Kjerkegorovim terminima, mo-
gli bismo reii da Venera predstavlja estetiiki, a Elizabeta religiozni
stadijum
- pod uslovom da ovde estetidko shvatimo na takav na-I
iin da ukljutuje religiozno, uzdignuto do bezuslovnog apsoluta.
tu je Tanhojzerov neoprostiv greh: on nije u iinjenici Sto se malo
upustio u slobodnu seksualnost (u tom sludaju stroga kazna bila bi
smeino preterivanje) nego u tome Sto je seksualnost, seksualnu
strast, uzdigao do apsoluta, postavljajuii je kao inherentnu suprot-
nost svetog. To je razlog za5to uloge Venere i Elizabete treba da
igra ista pevaiica: njih dve su jedna i ista osoba, s jedinom razli-
kom u staru mu5karca prema njima. Zar to nije jasno iz konadnog
Tanhojzerovog izbora izmedu njih dve? Dok je on u smrtnoj ago-
niji, Venera ga zoye da joj se ponovo pridruZi (,,Dodi! O, dodi! Ka
meni! Ka meni!"); a kada joj se pribliZi, Volfram iz pozadine vide:
,,Elizabet!", na 5ta Tanhojzer odgovara: ,,Elizabeta!" U standardnoj
postavci, pominjanje mrtve svete Elizabete Tanhojzeru daje snagu
da izbegne Venerin zagr\aj, posle iega Venera besno odlazi: me-
dutim, zar ne bi bila logidnija postavka kako Tanhojzer nastavlja
da ide ka istojZeni otkrivajuii, kako joj se priblitava, da je Venera
u stvari Elizabeta? Subverzi'ma mo6 tog pomaka je u tome Sto se
on okreie oko starog poetskog motiva uzvi5ene ljubavi zanosno le-
pe dame koja se, kako joj se vi5e pribliZava, otkriva kao odvratni
[entity] stvor pokvarenog mesa prepunog gmiZuiih crva - tu bi
se sveta nevesta u samoj su5tini otkrila kao raskala5na zavodnica.
Dakle, poruka nije uobidajena desublimacija (,,euvaj se lepe Zene!
Ona je varljivi mamac koji skriva odvratno pokvareno meso!") ne-
go neoiekivana sublimaclja, :uzdizanje erotidne Zene do modusa
pojave svete Stvari. Tenzlja Tanhojzera, na taj nadin, odvija se iz-
medu dva aspekta apsolutnog, idealno-simboliikog i realnog, za-
334
kona i superega.'Istinska tema Tanhojzera je poremeiaj poretka su-
blimacije: sublimacija podinje da osciluje izmedu dva pola.
Sada moZemo tadno da vidimo u kom smislu T'anhojzer ote-
lovljuje ,,estetiiki" stav (u kjerkegorovskom smislu pojrna): odbija-
njem da svoju Zelju dovede u pitanje junak ide do kraja i svoje-
voljno prihvata smrt. Meistersinger von Nuremberg [Majstori-peva-
di] tome suprotstavlja etidko re5enje: istinsko spasenje nije u drZa-
nju za besmrtnu strast sve do samodestruktivnog ishoda; pre je
potrebno udenje da se ona prevlada putem kreativne sublimacije a
potom povratak, u stilu mudre rezignaclje,,,svakodnevnom" Zivo-
tu simbolidkih obaveza. U Parsifalu, konadno, strast se vi5e ne
moZe prevladati reintegracijom u dru5tvo u kome preZivljava u
uljudenoj formi, nego, umesto toga, mora da se potpuno odbaci u
ime estetidkog stava religioznog uiivanja. Trijada Tristan-Majsto-
ri-pevati-Parsiful tako gledano tadno sledi logiku Majstori-pevaii
i Tristan izlaLu dve suprotne verzije edipovske matrice, pri iemu
(sin krade Zenu od oca; strast iz-
.Majstori-pevaii izokre(e Tristana
bija izmedu oca i mlade Zene kojoj je sudeno da pripadne mladem
muikarcu), dok Parsiful daje koordinate antiedipovskog okreta
-
ovde je ranjeni subjekt koji lamentuje odinska figura (Amfortas), a
ne mladi prestupnik (Tristan). (U Majstorima-pevaiima najbhLe
lamentu Zaksova pesma iz III dina 'Wahn, wahn!" [,,Lud, ludl"]).
Vagner je planirao u prvoj polovini III dina Tristana Parsifalovu
posetu ranjenom Tristanu, ali je mudro od toga odustao; ne samo
Sto bi ta scena naru5ila savrlenu ukupnu strukturu III dina, nego
bi ukljudivala nemogu( susret lika sa sobom (njegovim razlititim,
alternativno realnim, verzljama), kao u putovanju kroz vreme na-
utnofantastidnih romana, u kojima se susreiem sa sobom. Stvari bi
se dak mogle dovesti do apsurda ako bismo zamislili trefug junaka
koji se pridruZuje prvoj dvojici
- Hans Zakspre(uIzolde)
svom ranijem ob-
lidju, kao kralj Marko koji dolazi brodom tako da
-
njih trojica (Tristan, Marko i Parsifal) predstavljaju tri stava, ras-
pravljaju o svojim razlikama u habermasovskoj neometanoj komu-
nikaciji.
335
 I moglo bi se wrditi da se trijada Tristan-Majstori_peva_
ti-Parsiful ponavlja u tri egzemplarne postvagnerovske opere: sa-
loma, Rlharda strausa, Pudinijevom Turandotu i senbergovo m Moj-
siju i Aronu. Nije li Saloma ipak druga verzlja moguieg ishoda
Tristana? Sta ako bi kralj Marko, kada, na kraju II dina zatekne
ljubavnike, eksplodirao od besa i naredio da se Tristanu odrubi
glava; u tom sludaju odajna rzolda bi uzela gla'' svog ljubavnika i
ljubila mu usne u salominskoj Liebestod lsmrti iz ljubavil... (I da
dodamo jos jednu varijaciju virtuelne veze salome i rristana: lta
ako, na waju Tristana,rzolda ne bi prosto umrla posto zavrSi svo-
ju ,,Mild und leise" [,,Blago i tiho"] ita ako bi ostala optinjena
-
ekstatidkim uiivanjem, i ako bi time razbeinjen kralj Marko dao
naredenje: ,,Ova i.ena mora da bude pogubljena!,') eesto se kaZe
da je zavrsna scena salome oblikovana prema Izoldinoj Liebestod:
medutim, ono Sto je tini pervertovanom verzijom vagnerovske
Liebestod jeste ono Sto saloma traLi u bezuslovnom dinu inata, a
to je da poljubi usne fovana Krstitelja (,,Zelim da ti poljubim
usne!")
- ne kontakt s osobom, nego s delimidnim objektom.
Ako je Saloma duplikat Tristana, onda je Turandot dupltkat Maj_
stora-pevaia
- ne zaboravimo da su obe opere o javnom nadme_
tanju u kojem pobednik dobija Zenu kao nagradu.
Saloma do kraja insistira na svom zahtevu: prvo, da joj vojni_
ci dovedu fovana [fokanaan], a potom, posle igre sedam velova,
traLi da joj kralj Irod na srebrnom posluzavniku donese
fovanol,u
glavu i dok kralj, po5to veruje da je fovan sveti dovek i d,a je za_
-
to bolje da ga ne dira, nudi Salomi u zamenu za njenu igru ita
god Zeli, dak i pola kraljevstva i veiinu sakralnih objekata pod nje-
govom brigom, samo ne glavu (i smrt) |ovano.\.u, ona ignori5e te
sve veie i veie ponude i prosto ponavlja svoj neumoljiv zahtev:
,,Donesi mi /ovanor.u glavu!" Zar u njenom zahtevu nema nedega
od Antigone? Kao Antigona, ona insistira bez obzira na posledice.
Nije li zato i Saloma, na neki naiin, ne manje od Antigone, oliie_
nje odredenog etidkog stava? Nije iudo sto je |ovan toliko privladi
- jer red je o tome da jedan svetac privladi drugog. I kako se mo_
336
Ze prevideti da, na kraju komada Oskara Vajlda na osnovu kog je
Straus napisao operu, Saloma, poSto poljubi |ovanovu glavu, daje
pravi hri5ianski komentar da taj din pokazuje da je ljubav jada od
smrti, i da ljubav moZe da savlada smrt?
Sta bi onda bio duplikat Parsifala? Parsiful je od samog po-
detka ocenjen kao potpuno dvosmislen komad: kao pokuSaj da se
umetnost ponovo uspostavi u svom najviSem vidu, kao protoreli-
giozni spektakl koji okuplja zajednicu (umetnost kao posrednik iz-
medu religije i politike) protiv utilitarnog kvarenja modernog Zi-
vota komercijalnom kid-kulturom
- a u isto vreme, kao otklon ka
komercijalnoj estetici kit dodatka religiji, kao obmane kakve nije
bilo. Drugim redima, problem ParsifuIa nije neposredovani duali-
zam njegovog sveta (Klingsorovog kraljevswa laZnih zadovoljstava
versus svetog domena Grala), nego nedostatak distance, krajnji
identitet njegovih suprotnosti: nije li ritual Grala (koji predstavlja
najbolji estetidki spektakl komada, njegova dva ,,najveia pogotka",
u krajnjem ,,klingsorovska" obmana? (Mrlja loSe vere u naSem
uZivanju Parsifula slidna je lo5oj veri pri na5em uZivanju u Pudini-
ju.) lz tog razloga, ParsifuI je bio traumatidna polazna tadka koja
nam omoguiava da shvatimo mnoge druge opere kao reakcije na
nju, kao pokuiaje da se razreSi njen iorsokak. Odludujuii medu
tim poku5ajima je, naravno, Senbergov Mojsije i Aron, poslednji
kandidat za titulu ,,poslednje opere", metaopera o uslovima (ne)-
moguinosti same opere: iznenadni prekid na kraju II dina, posle
Mojsijevog odajnog ,,O Wort, das mir fehlt!" [,,O redi, koja mi ne-
dostaje5"], kao dokaz neuspeha da se delo iskomponuje do kraja.
Mojsije i Aron je stvarno anti-Parsiful: dok Parsiful zadrZava puno
naivno poverenje u (lekovitu) moi muzike, i ne vidi problem u iz-
laganju noumenalne boZanske dimenzije u estetidkom spektaklu
rituala, Mojsije i Aron pokuiava nemoguie: da bude opera usme-
rena protiv samog principa opere, kao scensko-muzitkog spekta-
kla ona je operativna predstava jevrejske zabrane estetidkog
-
predstavljanja...
Nije li vesela muzika Zlatnog teleta poslednja verzrja muzidke
bahanalije iz Vagnerovog Tanhojzera do muzike Djevinog cve6a u
JJ/
 Parsifulu.I postoji li neka druga osnovna paralela izmedu parsifu-
la i Mojsija i Arona? Kao ito je istakao Adorno, Gral!"] prelazimo od zajednice Grala kao zatvorenog poretka, gde
osnovna tenztja je Gral vidljiv samo u propisano vreme, ka novom poretku u ko-
Mojsija i Arona nije prosto izmedu boZanske transcendencije
i me ie Gral biti otkriven sve vreme: ,,Skrinla vi5e neie biti zaklju-
njene predstave u muzici, nego, inherentno samoj
muzici, izmedu dana!" [,,Nicht soll der mehr verschlossen sein!"]. Sto se tide revo-
,,horskog" duha religiozne zajednice i dve indiidue
lrvro;si;a i lucionarnih posledica ove promene, podsetimo se figura gospoda-
Arona) koje dtrde kao subjekti; istovreme no, u parsifalu,
Amfortas ra u trijadi Tristan-Majstori pevati-Parsiful (kralja Marka, Han-
i Parsifal lidno dtrde kao snazne individualnosti nisu ri dve
Lbalice" Amfortasa najjati delovi parsifuIa,jer -
,,tu- sa Zaksa, Amfortasa): u prve dve opere gospodar preZivljava kao
implicitno podriva-
ju poruku odbacivanja subjektivnosti? Muzidka oZalo5iena, melanholidna figura; u treioj biva zbaden i umire.
suprotnosi izmedu
jasnog horskog stila zajednice Grala Za5to onda Parsifula ne bismo ditali iz danaSnje perspektive:
i hromatike Kiingsorovog sve-
ta u Parsifulu radlkarizuje se u Mojsiju i Aronu pa da kraljevstvo Klingsora u II dinu vidimo kao domen digital-
u vidu suprolosti
ne fantazmagorije, virtuelne zabave
izmedu Mojsijevog Sprechstimme
[intenzitet glasa pri govoru] i - Hari Kupfer je s pravom
Klingsorov magidni wt postavio kao video sobu, s Devojkama cve-
Aranove pune pesme a u oba sludaja, tenzija osta;e nerazre5ena.
-
Sta, onda, moZe da dode posle tog sloma? ia svedenim na delove Zenskih tela (lica, noge) koji se rasuto poja-
Ovde smo u isku_
Senju da se watimo na podetak, na Rosinijevu vljuju na TV monitorima. Nije li Klingsor vrsta gospodara Matrik-
komediju. posle
potpunog sloma ekspresivne subjektivnosti, komedija sa, manipuli5uie virtuelne realnosti, kombinacija Ruperta Mardo-
se obnavlja
ka i Bila Gejtsa? I kada prelazimo od II na III din, zar stvarno ne
-je ali kao neprirodna, dudna. Ono ito d,olazi posle Mojsija i Arona
imbecilna, ,,komiina,, Sprachgesang
[Zaplvanle] el"ro Linera .prelazimo od laZne virtuelne realnosti na ,,pustinju realnog", ,,golu
[Pierrot Lunaire]' smeh rudaka koji je tolrko op.hrrun bolom da zemlju" kao posledicu ekolo5ke katastrofe koja je poremetila ,,nor-
nije u stanju da shvati svoju tragediju _ kao osmeh malno" funkcionisanje prirode? Nije li Parsifal model za Kianu
maiora u cr-
tanom filmu s ptiiicom koja mu leti oko glave po5to je Rivsa iz Matriksa, s Lorensom Fi5burnom u ulozi Gurnemansa?
dobio ieki-
iem udarac u glavu. Komedija stupa na ,..rro kudu je Ovde smo u isku5enju da damo direktan ,,prost" odgovor na
situacija su_
viSe uzasna da bi bila.izroi,ena kao tragedija pitanje: 5ta je, kog vraga, Parsifal traZio u svom putovanju kroz
je komedija jedini valjan natin da se -napravi - ito je razrog zaito dugo weme izmedu II i III dina? Istinski ,,Gral" su ljudi, njihove
film o korr.iogo..r,
kada bi bio napravljen kao tragediju ., ,r,.*,., patnje. Pa 5ta ako je upoznao ljudsku bedu, patnju i eksploataciju?
bi bilo ,r.d"g'u lr-
Lnog...227 I 5ta ako je novi kolektiv ne5to nalik revolucionarnoj partiji? Sta
Da li je, medutim, to jediniizlaz? Sta ako parsiful, takode ako neko Parsifula proiita kao prethodnika Brehtovih Lehrstilcke
na drugi pravac, pravac nastanka novog kolektiva? fPoutnih komada]? Sta ako njegova tema Zrtve ukazuje na Brehto-
lkazuje Ako
Tristan nudi spasenje kao ekstatidno samoubiladko vo Die Massnahme, koju je i muzidki obradio Hans Ajzler [Hans
bekstvo od dru_
Stvenog poretka, a Majstori_pevaii rezignLranu Iiisler], posle Berta i Veberna treii veliki Senbergov udenik? Nije li
integr aciju uposto_
ieii dru.tveni poredak, onda se earsifil zakljuiuje s iie,om .,ove predmet ParsifuIa i Die Massnahme lMera], tema udenja; junak
forme drudtvenosti. S parsifalovim ,,Otkrijte Grall,, irna da naudi kako da pomogne ljudima u patnji. Ishod je, medu-
[,,Enthiillt den
tirn, suprotan: u Vagnerovom saZaljenju, u Breht/Ajzlerovoj snazi
227ziLek ovu tadku r-azija u The Art of Ridicurous
subrime: on David
Lynch's Lost Highway, Seattle, University of Washington press,
rla se ne pristane na saZaljenje i da se na njega direktno deluje.
2000, pp. 2g_9.
Mcdutim, ta suprotnost je po sebi relativna: zajednidki je motiv
338
339
 hladno/distanciranog saiarjenja- Brehtova poruka je u veitini
saza- pesme iz ranih 50ih godina, upuiene bezimenom radniku u De-
ljenja, za patnju koja udi otporu neposrednom zahte.v-u
da se po_ mokratskoj Republici Nematkoj koji, posle vi5edasovnog rada, jod
mogne drugima; Vagnerova pouka je hladno saialjenje, svetadki
mora da sluia dosadan politidki govor lokalnog partijskog funkci-
stav distance (prisetimo se hladne devojke u koju se parsifal
preo_ onera:
braia u Sajberbergovoj verziji) koji ipak zadri,ava saZaljenje.
Vag_
nerova pouka (i votanov uvid) o tome kako je najvisi Iscrpljen si te5kim radom,
akt-slobode
u prihvatanju i slobodnom izlaganju onoga ito nuZno mora Govornik se ponavlja
da se
desi, dudno odjekuje u osnovnoj lekciji Brehtovih Govor mu je dug, govori s naporom
,,poudnih koma_
da": ono 5to dedak kog treba da ubiju njegovi drugovi Ne zaboravi ti umorni dovede:
ima da nau-
ti je ve5tina Einverstrindrzls [sagrasnosti], u smisru prihvatanja sop- On govori istinu.228
stvenog ubistva, do kojeg ie ionako doii.
To je uloga Gurnemansa
A 5ta iemo s mizoginijom fi.enomrzjem] koja obavezno po_ tera
- ni manje ni vide, nego uloga ak-
govornika, za5to da ne, istine. Upravo u tom smislu, sam
drLava ovu opciju? Zar parsiful ne poni5tava zajednidku
pretpo_
-
predikat ,,dosadan" je pokazatelj (vektor, dak) istine, nasuprot za-
stavku prva dva komada, koja kaZe da potvrda ljubavi (ekstatiine
slepljujuiem mnodtvu viceva i povr5ne zabave. (Tu imamo, naray-
uzviSene ljubavi, bradne ljubavi) znaii zalaganje za
ekskruzivnu no, drugi smisao dija dijalektika sima je, Sto je Breht wlo dobro
mu5ku zajednicu? Medutim, jta ako je, ovde takode, znao, inherentno komidna.)
Sajberberg
bio u prar,rr: posle Kundrinog poljupca, u samom odbacivanju (hi-
A Sta iemo sa zavr5nim pozivom hora ,,Spasi spasitelja!", ko-
steridno-zavodljive) zenskosti, parsifal se preobraia u
zenu i pri- ja nekom zlrrdi kao antisemitski stav da se ,,spase Hrist od napada
hvata zensku subjektivnu poziciju. sta ako je ono sto jevrejske tradicije, da se desemitizuje"? Medutim, Sta ie biti ako
swarno do-
bijamo posveiena ,,radikalna" zajednica koju predvodi hladna
su- ove redove ditamo doslovnije, kao da u njima odjekuje ,,tautologi-
rova Zena, nova |ovanka Orleanka? ja" iz finala ,,ranu moZe da zatvori samo koplje koje ju je nanelo"
A 5ta 6emo s idejom da je zajednica Grala elitistidki, zatvo_ (,,die Wunde schliesst der Speer nur, der sie schlug")? Nije li to
ren, krug upuienih? parsifalov konadan nalog da se
Gral otkrije ldjud paradoksa svakog revolucionarnog procesa, dijim tokom na-
podriva laznu alternativu elitizma/populizma: svaki pravi silje nije neophodno samo za prevladavanje postojeieg nasilja, ne-
elitizam
je univerzalan, obraia se syima i svakome, a u tajnoj
gnostiikoj go povrh toga, revolucija mora da pojede sopstvenu decu da bi se
mudrosti upuienih ima nedto inherentno vulgarno. poznata je stabilizovala u novi poredak?
standardna prituzba mnogih rjubitelja parsifara: *riku
op"ru s broj- Dakle, je li Vagner protofaiista? Zaito ne dignemo ruke od
nim pasaiima lepote koja oduzima dah _ ali ipak, dve duge traganja za tim ,,protofa5istidkim" elementom i jednim nasilnim
pride
Gurnemansove (koje zauzimaju veii deo prve polovine
t i ti ina; gestom prisvajanja Parsifula ne ispi5emo ponovo u tradiciji radi-
predstavljaju Vagnera l najgorem izdanju: dosadnu rekapitulaciju kalne revolucionarne partije? MoZda bi nam takvo ditanje omogu-
pro5lih, vei znanih dela bez dramskog naboja. Nade iilo da bacimo novo svetlo na vezu izmedu Parsifula i Prstena Ni-
,,komunistid_
ko" ditanje Parsifula sadrzi p.rnr, .ehatilitaciju te dve naracije belungh. Prsten opisuje paganski svet koji, svojom inherentnom lo-
kao
odludujuiih delova opere tinjenicu da mogu da izgledaju ,,do-
-
sadn'" treba shvatiti u povezanosti 228 Bertolt Brecht, Die
Gedichte in einem Band, Fran!furt, Suhrkamp Ver-
sa stihovima kratke Brehtove
Lrg, i999, p. 1005.

340
341
gikom, mora da skonda globalnom katastrofom; medutim, postoje
preZiveli posle katastrofe, bezimena gomila ljudi koji u tiiini prisu-
stvuju samouniStenju Boga. U jedinstvenoj figuri Hagena, prsten
takode daje prvi portret onoga Sto ie kasnije biti fa5istidki voda;
medutim, po5to je svet Prstena paganski, uhvaien u edipovski po-
rodiini sukob strasti, u njemu dak ne moZe ni da se izloZi pravi
problem vezan za to kako ljudski rod, ta snaga novog, da se orga-
nizuje, kako da se naudi istini o svom mestu; to je zadatak parsifu-
la, koji otuda logidki dolazi posle Prstena. rJ parsifula je utisnut
sukob edipovske dinamike i postedipovskog sveta: avanture Kling-
sora i Amfortasa su edipalne, a ono 5to se dogada s parsifalovim
velikim obrtom (odbijanjem Kundre) znadi upravo napudtanje edi-
povskog incestuoznog erotizma i samootvaranje prema novoj za-
jednici.
Hagenova tamna figura duboko je dvosmislena: mada je na
podetku opisan kao mradni zaverenik, kako u Nibelungenlied lpe-
smi Nibelungd] kao i u filmu Frica Langa, pokazuje se kao heroj
ukupnog dela, da bi na kraju bio iskupljen kao vrhunski sludaj Nf-
belungentreue lVernosti Nibelungd], spremnosti na smrti radi od-
redene stvari (ili pre kao gospodar koji predstavlja svoju stvar), ito
se potvrduje u finalnoj borbi u Atilinom dvorcu. Ovde imamo su-
kob izmedu vernosti gospodaru i svakodnevnih moralnih obaveza:
Hagen predstavlja vrstu teleolo5ke suspenzije morala u ime verno-
sti, on je u krajnjem ,,Gefolgsmarn" [sledbenik].
Istovremeno, jedino Vagner opisuje Hagena kao figuru zla
a nije li to pokazatelj toga kako Vagner ipak pripada modernom - gena njegovo ludifizierung lpojevrejenje
prostoru slobode? i nije li Langov povratak pozitivnom Hagenu
pokazatelj toga da j" XX vek u znaku obnove noyog varvarstva?
Vagnerov je, svojim genijem, iduii ispred svog vremena, naslutio
uspon fa5istidkog surovog izvr3ioca koji je u isti mah demagog ko-
ji oduievljava rulju (prisetimo se Hagenovog uZasavaju&g Miin-
nerruf [mu5kog zova]) Sto je vredan dodatak njegovim ostalim
-
velikim intuicijama, onoj o histeridnoj Zeni (Kundra) mnogo pre
nego 5to ie ta figura preplaviti evropsku svest (u Sarkoovoj klinici,
u umetnosti od Ibzena do Senberga).
342
Hagena ,,protofa5istom" dini njegova uloga onoga ko bezu-
slovno podrLava slabog vladara (kralja Guntera): on obavlja ,,prlja-
ve poslove" za Guntera koji, mada je neophodan, mora da ostane
skriven od javnosti
- ,,Unsere Ehre heisst Treue".* Ovaj stav, kao
suprotan odraz u ogledalu lepe du5e koja odbija da uprlja ruke,
nalazimo u najdistijem izrazu u desnidarskom oboZavanju heroja
spremnih da obave nuZne prljave poslove; lako je za svoju zemlju
udiniti uzviSenu stvar, sve do Zrtvovanja svog Livota daleko je
-
teLe za otadZbinu podiniti zloiin kada je to potrebno... Hitler je
vrlo dobro znao kako se igra ta dupla igra a propo Holokausta,
koristeii Himlera kao svog Hagena. U govoru SS vodama u Po-
znanju, 4. oktobra 1943, Himler je sasvim otvoreno govorio o ma-
sovnom ubijanju |evreja kao ,,slamoj stranici na5e istorije, koja ni-
kad do tada nije bila i nikad neie biti napisana", pri demu je otvo-
reno govorio o ubijanju Zena i dece:
fa litno nisam smatrao opravdanim da se prilikom istrebljenja
mu3karaca to ie reii, nakon Sto ih pobijemo ili nakon Sto smo
ih pobili
- dopusti pojava osvetnika u vidu njihove dece koja ie
-
odrasti za naie sinove i unuke. Mora se doneti teska odluka da bi
taj narod nestao s lica zemlje.
To je Hagenovo Treue dovedeno do ekstrema
- medutim,
nije li paradoksalna cena Vagnerovog negativnog oslikavanja Ha-
- nemad.l? Do sada je
napisano mnogo istorijskih radova u nastojanju da se dode do
kontekstualnog ,,istinskog smisla" vagnerovskih likova i tema: ble-
di Hagen je stvarno fevrejin koji masturbira; Amfortasova rana je
stvarno sifilistidna, itd. Ideja je da Vagner koristi istorijske kodove
koji su svima znani u njegovoj epohi: kada se pojedinac spotiie,
peva visokim tonovima uz ,,vibrato", dini neryozne pokrete, itd.,
,,svako zna" daje to fevrejin, pa je tako Mime iz Zigfrida karikatu-
ra lewejina; strah da se sifilis kao bolest u preponama dobija od
* ,,NaSa iast zove se vernost" ovo je bila deviza SS,pokreta (prim. e. K.).
-
343
seksa s ,,nedistom" Zenom bio je opsesija u drugoj polovini XIX
veka, tako da je ,,svima bilo jasno" da je Amfortas sifilis dobio od
Kundre... Mark Vajner [Marc Weiner] je razio najpronicljiviju
verziju tog dekodiranja fokusiranjem na mikroteksturu Vagnero-
vih muzidkih drama
- na natin pevanja, gestove, mirise; red je na
ovom nivou o onome sto bi Delez nazvao presubjektivnim afekti-
ma na osnovu kojih antisemitizam deluje u Vagnerovim operama,
dak i ako se fevreji eksplicitno ne pominju: u nadinu na koji Bek-
meser peva, u nadinu na koji se Mime Zali...
Medutim, prvi problem ovde je u tome Sto ovakvi uvidi, dak i
ako su pouzdani, ne doprinose mnogo znadajnom razumevanju
dela o kojem je red. eesto se moZe duti da je, u cilju razumevanja
umetnidkog dela, potrebno poznavanje istorijskog konteksta. Pro-
tiv tog istoricistidkog opiteg mesta mogli bismo reii da preveliko
insistiranje na istorijskom kontekstu moZe da zamagli valjanu ve-
zu s umetnidkim delom da bismo dobli do pravog shvatanja, re-
cimo, Parsifala, potrebno
- je da apstrahujemo od istorijskih trivijal-
nosti, da delo dekontekstualizujerno, odnosno izvadimo iz kontek-
sta u kojem je nastalo. StaviSe, pre ie biti da sdmo delo obezbedu-
je kontekst koji ie nam omoguiiti da valjano razumemo datu isto-
rijsku situaciju. Ako bi, danas, neko posetio Srbiju, direktan kon-
takt sa sirovim dinjenicama samo bi ga doveo u zabunu. Ako bi,
medutim, proditao nekoliko knjiZevnih dela, pogledao nekoliko re-
prezentativnih filmova, stekao bi kontekst koji bi mu omoguiio da
locira sirove dinjenice iz svog iskustva. Na taj nadin gledano, u sta-
roj cinidnoj izreci iz Staljinovog Sovjetskog Saveza ,,LaZe kao [da
je] odevidac!", ima neodekivane istine.
S pomenutim istorijskim dekodiranjem imamo i sledeii, te-
meljniji problem: nije dovoljno dekodirati likove Alberiha, Mime,
Hagena, itd., kao fevreje, s poentom da je Prsten jedan veliki anti-
semitski pamflet, prida o tome kako jevreji, odbijajuii ljubav i
opredeljujuii se za vlast u svet unose pokvarenost; osnovnija je di-
njenica da neposredni krajnji referent nije sdma antisemitska figura
levrejina, nego da je ona to kao vei dekodirana, kao iifra ideolo-
344
ikog i druitvenog antagonizma. (Isto vaZi za sifilis; u drugoj polo-
vini XIX veka, zajedno s tuberkulozom, bio je drugi veliki sludaj
,,bolesti kao metafore" (Suzan Zontag), kada je sluZio kao dekodi-
rana poruka o druStveno-polnoj suprotnosti' a to je razlog za5to su
ljudi njime bili opsednuti - ne zbog njegove realne pretnje, ne-
go zbog vi5ka ideolo3kog investiranja u njega.) Primereno ditanje
Vagnera trebalo bi da uzme u obzir tu dinjenicu, ne samo da osta-
ne pri ,,dekodiranju" Alberiha kao |evrejina' nego takode i da po-
stavi pitanje: kako se Vagnerovo dekodiranje odnosi prema ,,izvor-
noj" druitvenoj suprotnosti za koju ,,levrejin" (odnosno, njegova
antisemitska figura) vei predstavlja iifru.
Sledeii protivargument je da Zigft\d, oponent Mimea, nikako
nije jednostavan i lep Arian, plavi, arijevski junak - iet je njegov
lik mnogo ambiciozniji. Kratka poslednja scena I iina Gijtterdtim-
merung lsumraka bogoval (zigfridovo nasilno otimanje Brunhilde;
zaklonjen Tarnhelm-om,* obljubljuje je kao Gunter) Sokantan je
uvod u brutalnu vampirsku noinu moru. Ono Sto delo dini dodat-
no zanimljivim je velika nedoslednost Prstena: zaito Zigfrid, poSto
je grubo potdinio Brunhildu, dok leZe, izmedu njih dvoje stavlja
mad da bi dokazao da seksa neie biti, po5to on samo dini uslugu
prijatelju, slabainom kralju Gunteru? Kome on to treba da doka-
Le? Zar Brunhilda ne misli da je on Gunter? Pre nego je savladana,
Brunhilda maskiranom Zigfridu pokazuje svoju ruku s prstenom,
verujuii da ce je on zaStititi; kad joj zigfrid grubo skine prsten taj
gest treba razumeti kao ponavljanje prve, krajnje nasilne pljadl<e
prstena u IV sceni Rajnskog zlata lRhinegold/Rheingoldl, kada Vo-
tan skida prsten s Alberihove ruke. UZas te scene je u tome ito
pokazuje razgoliienu Zigfridol'u brutalnost, u svom sirovom sta-
nju; to je na neki nadin ,,depsihologizovanl" Zigfrid, na osnovu fe-
ga u njemu postaje vidljiv neljudski monstrum; to jest, ono 5to on
to je rezultat ljubav-
,,stvarno jeste", li5en svoje varljive maske -
nog napitka koji je uzeo.
- Slem koji iini teiko raspoznatljivim, nejasno vidljivim prim' e K'
-
345
 U Vagnerovom Zigfridu imamo stvarnu, neogranidenu ,nevi_ Klein und krumm,
nu" agresivnost, zahtev koji mora direktno da prede u din i upra_ Hdckrig und hinkend,
vo da uni5ti ono Sto vam ide na nerye Mit hiingenden Ohren,
dima upuienih Mimeu u I dinu Zigfrida:
- kao ito je u njegovim re_ Triefigen Augen Fort mit dem AIb!
-
Ich mag ihn nicht mehr sehn.
Kada te gledam kako stoji5
Vuiei se i padai, Kako samo gadno
Servilno zastajei, JkiljiS razroko i imirka5, sivkavo i sivo,
Zelim da te zgrabim za taj tvoj kvrgavi vrat malo i krivo,
I prekratim ti to skaradno treptanje! hramajuie i zgrbljeno
s u5ima klempavim, odima krmeljivim
To na nematkom deluje jo5 impresivnije: dosta s tom aveiul
-
Gledat' ga ne Zelim vi5e.
Sech'ich dich stehen, gangeln und gehen,
Knicken und nicken, Nije li ovo najelementarnije gadenje/odbojnost koje oseia ego
Mit den Augen zwicken, u susretu sa nametljivim stranim telom? Lako se moZe zamisliti
Beim Genick mocht' ich den Nicker packen, neonacistiiki skinhed koji izgovara iste redi u lice iznurenom tur-
Den Garaus geben dem garst,gen Zwicker! skom gastarbajteru. . .22e
I, konaino, ne treba zaboraviti da u Prstenu, izvor svekolikog
Isti bes se ponavlja u II dinu: zla nije Alberihov fatalni izbor u prvoj sceni Rajnskog zlata; mno-
go pre nego se taj dogadaj stvarno zbio, Votan je poremetio pri-
Das eklige Nicken
rodnu ravnoteZu tako Sto se prepustio omami vlasti, 5to je dao
Und Augenzwicken,
Wann endlich soll ich's
prednost vlasti nad ljubavlju
- i5dupao je i uniStio Drvo-sveta, i
od njega napravio koplje na kojem je ispisao rune koje utvrcluju
Nicht mehr sehn,
zakone njegove vlasti, a uz to je sebi izvadio jedno oko da bi ste-
Wann werd ich den Albernen los?
kao uvid u unutra5nju istinu. Zlo, prema tome, ne dolazi spolja
uvid Votanovog tragidnog ,,monologa s Brunhildom" u II iinu
-
To odvratno klanjanje,
To Zmirkanje odima, Valkire je u tome da je moi Alberihova i buducnost ,,kraja sveta"
Koliko dugo moram u krajnjem Votanova sopstvena krivica, ishod njegovog etiikog fi-
Da trpim taj pogled? jaska hegelovski redeno, spoljainja suprotnost rezultat je unu-
Kada iu
-
trainje protivrednosti. Nije onda tudo, Sto je Votan nazvan ,,Belim
se otarasiti te budale?
vilenjakom" nasuprot ,,Crnom vilenjaku", Alberihu ako se i5ta
I samo malo docnije: -
22e Kada u svom Sluiaju Vagner, Niie podsmeiljivo odbacuje Vagnerov
Grade so garstig, svet, ne odnosi li se njegov stil na ove stihove? Vagner je za njega bio tako od-

Griesig und grau,

vratna figura
- i ima poetske pravde u tome, polto je Mime u stvari Vagnerov
ironidni autoportret.

346
347
moZe reii onda je to da je Votanov izbor bio etiiki gori od Alberi-
hovog: ovaj je Zeleo ljubav i vlasti se okreie tek po5to je surovo
ismejan i poniZen od strane rajnskih devojaka, dok se Votan okre-
nuo vlasti poito je u potpunosti uZivao plodove ljubavi i umorio se
od njih. Takode bi trebalo imati na umu da se Votan, posle svog
t
Valkiri, preobraia u ,,lutalicu"
moralnog fijaska
- u figuru luta-
juieg fevrejina, vei kao prvog velikog vagnerovskog junaka, Lete-
ieg Holandanina, tog ,,Ahasvera okeana".*
Isto vaZi za Parsifula, koji ne govori o elitistidkom krugu di-
stokrvnih kojima spolja preti zaraza (zbog seksualnog odnosa s fe-
vrejkom Kundrom). Postoje dve sporne stvari u vezi s takvom sli-
kom: prvo, sam Klingsor, zli mag i Kundrin gospodar, bivSi je vi-
tez Grala i dolazi iznutra; drugo, ako se tekst paZljivije dita ne mo-
i.e se izbeii zakljudak da istinski izvor zla, primordijalna neravno-
teZa koja remeti zajednicu Gralp, proistide iz samog njenog sredi-
5ta
- to je Titurelova prekombrna fiksacija za uLivante u Gralu,
5to je podetak nesreie. Istinska figura zla je Titurel, taj opsceni
pdre-jouisseur [otac-sladostrastnik] (moZda uporediv s gigantskim
crvolikim pripadnikom svemirske Gilde iz filma Frenka Herberta
Dina, iija tela su prilidno izoblidena zbog prekomerne potroSnje
,,zatina").
Ovo, onda, osporava antisemitsku perspektivu prema kojoj
poremeiaj u krajnjem uvek dolazi spolja, u vidu stranog tela koje
remeti ravnoteZu druitvenog organizma: za Yagnera, spolja5nji
uljez (Alberih) samo je sekundarno ponavljanje, ospoljenje, apso-
lutno imanentne nedoslednosti/suprotnosti (Votanove). Pozivajuii
se na Brehtovor ,,Sta je pljadka banke u poredenju s njenim osni-
vanjem?", skloni smo da kaZemo: ,,Sta je siroma5ni |ewejin koji
krade zlato u poredenju s arijevdevim (Votanovim) nasiljem kojim
se utwduje vladavina zakona?"
|edan od pokazatelja tog inherentnog statusa poremeiaja je
neuspeh velikih finala Vagnerovih opera: formalni neuspeh u tom
* ,,Ahasver" (jewejski naziv
za Kserksa) je ,,vedni Jewejin", simbol neumor-
no lutajuieg iovjeka prim. e. K.
-
348
smislu ukazuje na istrajavanje dru5tvene suprotnosti' Uzmimo naj-
veie finale od svih, majku svih finala, ono iz Sumraka bogova' Po'
znata je dinjenica da u poslednjim minutima opere orkestar
izvodi
jedan prekomerno komplikovan splet motiva, u osnovi niSta ma-
nje nego rekapitulaciju bogatstva motiva iz celokupnog Prstena'
Nije ta dinjenica dokaz da vagner lidno nije bio siguran Sta
li
,,znai1" zavr5na apoteoza Prstena?. Buduii nesiguran'
on jednim
u
,,izletom" povezuje sve motive... Tako motiv koji kulminita "Iz'-
prethodno ja-
bavljenje ljubavlju" (divna i strasna melodija koja se
vilaledino u III dinu Valkire) ne moZe da nas ne navede da pomi-
slimo na opor komentar lozefa Kermana o poslednjim tonovima
pudinijeve Toske, kojima orkestar bombastidno rekapitulira ,,lepe"
patetiine melodijske linije Kavaradosijeve ,,E lucevan le stelle", u
smislu da autor, usled nesigurnosti sta da radi, prosto odajnidki
pokuSava da ponovi ,,najuspeSnije" melodije iz prethodnih delova'
uz ignorisanje pride i emocionalne logike'23o Sta ako je Vagner na
kraiu Sumraka bogova udinio isto? Nesiguran u pogledu zavr5nog
preokreta koji bi vodio stabilizovanju i garantovanju smisla svega
prethodnog, on se hvata lepe melodije diji efekat je otprilike "Sta
god to da budemo sigurni da zavr5ni utisak bude trijum-
"nulilo,
ialan i optimistidan u svojoj iskupljujuioj lepoti"'" Ukratko' 5ta
ako taj zavr5ni motiv predstavlja prazan gest?
Op5te je mesto studija o Vagneru da je trijumfalno finale
Ilajnskig zlata obmana, prazan trijumf koji pokazuje krhkost vlasti
bogova i njihov potonji Pad - medutim, zar isto ne vaZi i za
fina'
lc Zigfrida?. Uzvi5eni duet Brunhilde i Zigfrida kojim se opera-za-
ursa,ia propada nekoliko minuta pre kraja, uvodenjem motiva
koji
trijumfalno najavljuje njihovo ponovno sjedinjenje (obitno ozna-
icno motivom ,,sreine ljubavi" ili ,,ljubavne veze") - taj motiv je
obiino obmana (da ne Pomenemo mizerni neuspeh zavr5nog bud-
rro-bombastidnog orkestarskog tutti' kojem nedostaje efikasnost
trlirska bogova ,, Vulhulo iz Rajnskog zlata)' Da li taj neuspeh
de-
Kerman, Opera as Drama, Berkeley, University of California
^' l.*ptt
l'rcss,1988.
349
 kodira Vagnerovu (nesvesnu?) kritiku Zigfrida? Podsetimo se do-
datne dudne iinjenice da je taj motiv gotovo isti ili mu je ba-
rem slidan
- da joj oklop na grudima oteZava disanje, on matem poiinje da se-
- kao Bekmeserov motiv u Majstorima-pevaiima (ovaj
uvid dugujem Gerhardu Kohu: III din Zigfrida bio je napisan ubr-
zo posle Majstora-pevata)! Nadalje, zar taj prazan, bombastidan
neuspeh muziikog finala takode ne ukazuje na predstojeiu kata-
strofu ljubavi Brunhilde i Zigfrida? Kao takav, taj ,,neuspeh" dueta
je strukturna nuZnost.23t (Ipak je potrebno da se paZljivo prati
unutraSnja trijadna struktura reienog dueta: njegova ukupna dina-
mika je jedna strana Brunhilde koja dvaput menja svoj subjektivni
stav, dok Zigfrid ostaje isti. Prvo, Brunhilda sa svoje uzdignute bo-
Zanske poziclje radosno objavljuje svoju ljubav prema Zigfridu;
potom, kada postane svesna da Zigfridovi strasni potezi znade gu-
bitak njene sigurne pozicije na distanci, ona ispoljava strah od gu-
bitka identiteta, od decentriranja do nivoa ranjive smrtne Zene,
muikog plena i pasivne irtve. U sjajnoj metafori ona se uporeduje
s lepom slikom u vodi koja nestaje u trenutku kada mu5ka ruka
dodirne i ustalasa povr5inu. Konadno, ona se predaje Zigfridovoj
strasnoj ljubavi i baca se u vrtlog.) Medutim, s izuzetkom posled-
njih nota, III iin Zigfrida, barem od momenta kada Zigfrid lomi
Votanovo koplje da bi probudio Brunhildu, nije samo nepodno-
Sljivo lep, nego predstavlja i najkoncizniji iskaz edipalne proble-
matike u specifiino vagnerovskom zapletu.
Na svom putu ka magidnim planinama gde leZi Brunhilda,
okruZena vatrenim zidom koji moZe preii jedino junak koji ne
zna za strah, Zigfrid prvo sreie Votana, svrgnutog (ili, bolje, abdi-
ciralog) vrhovnog boga, preru5enog u lik Lutalice; Votan pokuiava
da ga zaustavi, ali na dvosmislen naiin
- u osnovi, on Zeli da
Zigfrid slomi njegovo koplje. Po5to je to neudtivo udinio, pun pre-
z:r Ovaj ljubavni duet je jedno od Vagnerovih vra(anja Verdiju (najpozna-
tiji trio osvete koji zavrdava llI tin Sumraka bogova, a propo kojeg je Bernard
je
So primetio da zvudi kao trio zaverenika Un ballo in maschera)
a Gutman ga
-
oznadava kao oproStaj od muzidke drame u ime ,,ponovnog otkriia ci_lja posled-
nje velike opere". Robert Gutman, Richard Wagner: The Man, his Mind and his
Music, London, Harcourt Brace Jovanovich, 1968, p. 299.
350
zira, za ogordenog i mudrog starca, a ne znajuci ko je on, Zigfrid
nastavlja kroz plamen i zapai.a divno biie u dubokom snu. Misleii
de remenje; poSto podigne oklop i vidi Brunhildine grudi, izgovara
odajniike redi iznenadenja: ,,Das ist kein Mann" [,,Ovo nije mu-
Skarac"]. Ta reakcija, naravno, ne moZe da nam ne bucle kornitna,
preterana preko svake mere. Medutim, ovde treba intati na uutu
par stvari. Prvo, svekolika poenta pride u Zigfridu sve do ovog
momenta je u tome da, dok je Zigfrid svu mladost proveo u Sumi
samo u dru5tvu zlog patuljka Mime koji je tvrdio da mu je jedini
roditelj, majka-otac, on je ipak zapazio, na primeru Zivotinja, da
su roditelji uvek u paru, zbog tega je Zudeo da vidi svoju majku,
Zensku nadopunu Mime. Zigfridovo traganje za Lenom na taj na-
din je traganje za polnom razlikom i dinjenica da je to u isto vre-
me traganje iz straha, iz iskustva koje 6e ga nauditi 5ta je strah, ja-
sno ukazuje u pravcu kastracije
- sa specifitnim zaokretom. U
paradigmatidno frojdovskom opisu scene kastracije, pogled otkriva
odsustvo tamo gde je odekivano prisustvo (penisa),2:z dok ovde,
Zigfridov pogled otkriva prekomerno prisustvo (grudi i trebalo
-
bi dodati, da je tipidan vagnerovski sopran jedan moian sopran s
velikim grudima, tako da Zigfridovo ,,Das ist kein Mannt" obidno
kod publike izaziva iskreni smeh).233
Drugo, ovde treba imati u vidu jednu vidljiru nedoslednost u
libretu koja ukazuje na put valjanog razumevanja redene scene: za-
ito je Zigfrid toliko iznenaden Sto nije naSao muikarca, kada je,
pre toga, tvrdio da Zeli da prode kroz vatru upravo da bi na5ao Ze-
nu? On Lutalici kaZe: ,,Sad odstupi, jer ovaj put, to znam, vocli clo
rrspavane i.ene". A nekoliko minuta kasnije: ,,Nazad, ti, hvalisavie!
Moram tamo, goruiem srcu plamena, do Brunhilde!" Iz ovoga se
232
Sigmund Freud, ,,Fetishism", u: Penguin Freud Library, 7: On Sexuality,
ctl. and trans. fames Strachey, Harmondsworth, Penguin, 1977, ytp. 151-57.
23r Kao da referira na ovu scenu, Zak-Alen Miler je jcclnom preduzeo mi-
srroni eksperiment, nabrajajuii ostale moguie operatore polne razlike koji bi mo-
lili da zamene odsustvo/prisustvo penisa, i pritom je pomenuo oclsustvo/prisustvo
rlo jki.
351
 moLe izvuci jedino mogui zakljudak: dok je Zidrid stvsrno tragao
za ienom, nije otekivao da tu nete nati muikarca. Ukratko, tragao
je za Lenom koja bi
- ne isto kao mu3karac, ali - bila simetridan
dodatak mu5karca, s kojim bi formirala uravnoteZeno oznadavaju-
ie dvojswo, a ono Sto je otkrio bio je nepodno6ljiv vi5ak/manjak...
Taj vi5ak/manjak koji je otkrio nije pokriven binarnim oznadite-
ljem, to jest dinjenica da Lena i muikarac nisu komplementarni
nego asimetridni, da nema jin-jang ravnoteZe ukratko, da nema
- sredna izbora: (l) ono do iega mi je najvi5e stalo je moja profesio-
seksualnog odnosa.
Onda nas ne dudi Sto Zigfridovo otkriie da Brunhilda ,,nije
mu5karac" vodi provali istinske panike praiene gubitkom realno-
sti, u demu Zigfrid nalazi pribeZi5te sa svojom (neznanom) maj-
kom; ,,To nije muSkarac. ZeLeca iarolija srce mi probada; ognjeni
strah ispunjava mi odi; oseianja su mi preplavljena i oduzeta! Ko-
ga da zovem da mi pomogne? Majko, majko! Misli na mene!" Po-
tom skuplja svu svoju hrabrost i odluduje da poljubi usne uspava-
ne Zene, dak i ako bi to znadilo njegovu smrt: ,,Onda iu ispiti Zivot
s tih najsladih usana, iak i ako tada budem umro." Ono 5to sledi
je velidanstveno budenje Brunhilde i ljubavni duet kojim se opera
zavr5ava. Najvainije je istaii da je to prihvatanje smrti kao cene za
kontakt s Zenskim Drugim muzidki praieno ehom takozvanog
motiva,,odricanja", uverljivo najvaLnljeg lajtmotiva svekolike tea-
trologije. Taj motiv se prvo duje u I sceni Rajnskog zlata, kada u
odgovoru na Alberihovo pitanje Voglinda otkriva da ,,samo onaj
ko se odrekne snage ljubavi (nur wer der Minne Macht versag!)"
moZe steii zlato; njegova sledeia najistaknutija pojava zbiva se pri
kraju I tina Valkire, u momentu najtrijumfalnije potvrde ljubavi
izmedu Ziglinde i Zigmunda samo malo pre nego on izl'ude
-
mat rz panja, Zigmund peva: ,,Najsvetija ljubavi najviSa potreba"
f,,Heiligster Minne hiichste No/']. Kako da razumemo zajedno ova
dva dogadaja? Sta ako bismo ih uzeli kao dva fragmenta potpune
redenice koja je iskrivljena ,,radom sna", to jest, postala neiitljiva
usled razdvajanja na dva dela
- tako gledano re5enje bi bilo u ob-
novi potpunog stava: ,,Najviia potreba ljubavi je odricanje od sop-
352
stvene moii". To je ono Sto Lakan naziva,,simbolidka kastracija":
da bih ostao veran ljubavi, ne treba da je uzdiLem i od nje dinim
direktan centar paLnje, nego treba da joj osporim centralnost. Mo-
Zda nam prelaz preko najboljih (ili najgorih) holivudskih melodra-
ma moZe pomoii da razjasnimo poentu. Osnovna pouka Rapsodijc
Kinga Vidora je da mu6karac, da bi zadobio ljubav voljene Zencr,
mora da dokaZe da je u stanju da preZivi bez nje, i da prednost u
odnosu na nju dA svojoj misiji ili profesiji. Tu imamo dva nepo-
nalna karijera, Lenaje samo zabava, stvar razonode; (2) Zena rni je
sve, spreman sam da se ponizim, da se zbog nje odreknem javnog
i profesionalnog dostojanstva. Oba \zbora su laZna, jer 6e Zena, tt
svakom sludaju, odbaciti muikarca. Poruka istinske ljubavi prema
tome glasi: dak i ako si mi sve, bez tebe mogu da Zivim, i spreman
sam da te se odreknem zbog svoje misije ili profesije. Pravi nadin
na koji i.ena moi.e da testira ljubav mu5karca je tako gledano da
ga ,,izda" u kljuinom momentu njegove karijere (u filmu je to prvi
javni koncert, glavni ispit, poslovni pregovori od kojih zavisi nje-
gova karijera)
- i samo ako moZe da preLivi sud i uspe5no izvrbi
svoj zadatak, iako je duboko traumatizovan njenim napuitanjem,
on ie je zasluZiti i ona ie mu se vratiti. Paradoks sadrZan u osnovi
glasi da ljubav, kao apsolut, ne bi trebalo postavljati kao direktan
cilj
- ona treba da zadrLi status nusproizvoda, nedega 5to dobija-
mo kao nezasluZenu milost. eini se da nema veie ljubavi od one u
sludaju revolucionarnog para, od kojih je svako spreman da u bilo
kom momentu odbaci drugog ako to od njih zahteva revolucija.
Sta se onda dogada kada Zigfrid poljubi usnulu Brunhildu,
tako da taj din zasluZuje da bude praden motivom ,,odrici'rnja"?
Zigfrid kaZe da hoie da poljubi Brunhildu ,,iako umre iineii to" --
dosezanje do drugog pola ukljuduje prihvatanje svoje smrtnosti.
Prisetimo se ovde drugog uzvi5enog momenta iz Prstena: u II iinu
Valkire Zigmund se doslovno odride besmrtnosti. On daje pred-
nost tome da ostane obidan smrtnik, ako njegova voljena Ziglinda
ne moZe da ga prati do Valhale, vednog staniSta mrtvih junaka
-
353
nije li to najviSi etidki din od svih njih? Slomljena Brunhilda ko-
mentariSe to odricanje: ,,Zar tako malo ceniS veino blaZenstvo?
Zar ti je ona sve, ta bedna Zena koja, umorna i tuZna, leZi u tvom
krl\uz. Zar ne misliS ni o demu manje slavnom?" Ernst BIoh je bio
u pravu kada je primetio da u nemadkoj istoriji nedostaje vi5e po-
stupaka kao 5to je Zigmundov.
Ali, koja je ljubav ovde odbadena? Da kaZemo direktno: ince-
stuozna materinska ljubav. ,,lunak bez straha" je neustraSiv u meri
u kojoj sebe doZivljava kao zaStiienog od majke, majiinskim zagr-
ljajem a ono na Sta se svodi ,,udenje strahu" je udenje da se mo-
-
ramo izloZiti svetu bez majdinske zaStite. Od suStinskog znataja je
da tu scenu razumemo povezanu sa scenom Parsifula kada Kun-
dra Parsifalu daje poljubac: u oba sludaja nevini junak otkriva
strah i/ili patnju kroz poljubac koji je negde izmedu materinskog i
istinski Zenskog.
Medutim, razlika izmedu Zidrida i Parsifula je u tome 5to je,
u prvom sluiaju, Zena prihvaiena, a u drugom, odbadena. To ne
znati da u Parsifulu nestaje Zenska dimenzija i da ostajemo u ho-
moerotidnoj muikoj zajednici Grala. Sajberberg je bio u pravu ka-
da je, posle Parsifalovog odbijanja Kundre posle njenog poljupca,
,,poslednjeg poljupca majke i prvog poljupca Lene", Parsifala mom-
ka zamenio drugim glumcem, mladom hladnom Zenom zar ti-
me ne izlate Frojdov uvid prema kojem je
-
identifikacija, u najra-
dikalnijem vidu, identifikacija s izgubljenim (ili odbadenim) libidi-
nalnim objektom? Mi postajemo (identifikovani sa) objektom za
koji smo liSeni, tako da je na5 subjektivni identitet skladi5te trago-
va tog na5eg izgubljenog objekta.
354
') t]'t'i'
15.
REALNO POLNE RAZLIKE*
l.,,Formula seksuacije"
Knjiga RodZera Eberta, Mala knjiga holivudskih kliiea2sa sa-
clrZi stotine stereotipa i obaveznih scena
- od duvenih ,,Kolica s
vocem" (za vreme svake scene gonjenja, bilo u stranom ili lokal-
nom mestu, kolica s voiem se prevrnu, a besni prodavac istriava
nasred ulice i male pesnicom prema junaku koji odlazi kolima) do
rafiniranijeg pravila ,,Hvala, ali ne hvala!" (kada po okondanju raz-
govora, osoba A krene da izlazi iz sobe, a osoba B mu, radi probe,
kirZe: ,,Bobane" [ili kako se vei zove], a osoba A odgovara: ,,Da!?"
na 5ta osoba B kaZe: ,,Hvala ti!"); do pravila ,,Kese s potrep5tina-
rna" (kadgod uplalena, cinitna Zena koja ne Zeli ponovo da se za-
ljubi, beZeii od udvarada koji hoie da srudi zid njene usamljenosti,
odlazi u kupovinu u piljarnicu; kesa joj puca, a voie i povrte se
rasipa, bilo da simbolizuje haos od njenog Zivota ili da udvarai
nroZe da joj pomogne u sakupljanju deliia njenog Livota, ili obo-
je). To je ono 5to ,,veliki Drugi" jeste, kao sumbolitka supstancija
na5ih Zivota: skup nepisanih pravila koja stvarno reguli5u na5 go-
vor i delanje, poslednja garancija istine na koju u komunikaciji
* Objavljeno u Reading Seminar XX: Lacan's Major Work on Love, Know-
ladge and Feminine Sexuality, ed. Suzanne Barnard and Bruce t:ink, Albany,
SUNY Press, 2002, pp. 57-75 [prim. urednika].
234 Vid. Roger Ebert, The Little Book of Hollywood Clichds, London, Virgin
Ilooks, 1995.
35s
ima da se pozovemo dak i kad laZemo ili pokuSavamo da prevari-
mo svoje partnere, upravo da bismo bili uspe5ni u svojoj prevari.
Treba da imamo na umu, medutim, da je Lakan, u poslednjoj
deceniji svog podudavanja, dva puta ozbiljno okvalifikovao status
velikog Drugog:
u kasnim pedesetim godinama, kada je istakao ii-
- Prvo,
njenicu da je ,,proiivak" (ili ,,Step")
- kvazitranscendentalni go-
spodar-oznaaitelj koji garantuje konzistentnost velikog Drugog
-
u krajnjem prazan oznaditelj bez oznatenog. Biie do-
- obmana,kako
voljno da se podsetimo zajednica funkcioniSe: gospodar-ozna-
aitelj koji garantuje konzistentnost zajednice je oznaditelj tlje ozna-
teno je enigma za same njene pripadnike
- niko stvarno ne zna
Sta ona znadi, ali svako na neki nadin pretpostavlja da drugi to
znaju, da to mora da znaii,,realnu stvar", i tako je koriste sve vre-
me. Ta logika je na delu, ne samo u politidko-ideoloSkim vezama
(s drukdijim terminima za Cosa nostra: naSa nacija, revolucija, i
tako dalje), ali dak i u nekim lakanovskim zajednicama, gde se
grupa prepoznaje putem zajednidke upotrebe nekih izraza uspo-
stavljenih Zargonom dije znadenje nije svima jasno, bilo da je red o
,,simbolidnoj kastraciji" ili ,,podeljenom subjektu"
- svako se na
njih poziva i ono Sto grupu povezuje u krajnjem je zajednitko ne-
znanje. Lakanova je poenta, naravno, u tome da psihoanaliza treba
da omoguii subjektu da prekine s tim sigurnim osloncem na enig-
matiinog gospodara-o znatitelja.
- Drugi put, dak mnogo radikalnije, t XX Seminaru, kada
Lakan razvija logiku ,,ne-celoga" (ili ,,ne-celine") i izuzetka kao
konstitutivnog za univerzalno. Paradoks odnosa izmedu toga niza
(elemenata koji pripadaju opitosti) i njegovog intzetka ne proisti-
ie samo iz iinjenice da ,,izazetak utvrduje [op5te] pravilo", to jest,
da svaki op5ti niz sadrZi iskljudenje nekog izuzetka (svi ljudi ima-
ju neotudiva prava, s izuzetkom ludaka, kriminalaca, primitivaca,
neobrazovanih, dece, itd.). Prava dijalektiika poenta sadrZana je u
nadinu na koji niz i njegovi izuzeci direktno koincidiraju: taj niz je
uvek niz ,,iztzetaka", to jest, entiteta koji sadrie izvesni izuzetni
3s6
kvalitet koji ih kvalifikuje da pripadaju tom nizu (heroja, dlanova
zajednice, istinskih gradana, i tako dalje). Podsetimo se standardne
liste Zena koju pravi mu5karac zavodnik: svaka je ,,izuzetna", sva-
ku je zaveo iz posebnog je ne sais quoi lne znam Sta], i seriju dini
upravo niz izuzetnih figura.23s
Ista matrica je na delu u promeni Lakanovog shvatanja simp-
toma. Onome 5to poslednju fazu Lakanovog podutavanja odvaja
od prethodnih najbolje je pristupiti preko promenjenog statusa
ovog shvatanja. Simptom je isprva bio patolo5ka formacija koju
treba (idealno, barem) razreSiti putem analitidkog tumadenja, od-
nosno u njemu; on je pokazatelj da je subjekt nekada i negde osu-
jetio svoju Zelju, ili pokazatelj nedostatka ili zastoja simbolidkog
zakona koji garantuje subjektovu sposobnost za Lelju. Ukratko,
simptomi su bili serije izuzetaka, poremetaja i zastoja, merenih
idealnom ili punom integracijom u simbolidki zakon (Drugog).
Kasnije, medutim, Lakan svojim pojmom univerzalizovanog simp-
toma vrii paradoksalno pomeranje od ,,mu5ke" logike zakona i
r-rjegovog konstitutivnog izuzetka, ka ,,Zenskoj" logici, u kojoj ne-
ma izuzetka u odnosu na niz simptoma ... to jest, u kojoj postoje
srzzo simptomi, a simbolidki Zakon (ime oca) u nizu simptoma, u
krajnjem, je samo jedan od njih (najefikasniji ili najutemeljeniji).
To je, prema Zak-Alen Mileru, Lakanov svet u XX Seminaru:
svet radikalnog rascepa (izmedu oznatitelja i oznadenog, izmedu
utivanja u nagonu i ulivanja u Drugom, izmedu mu5kog i Zen-
skog), u kome nikakav apriorni zakon ne garantuje vezu ili prekla-
panje izmedu dve strane, tako da samo parcijalni i kontingentni
vczivni simptomi (pro5ivci, taike gravitacije) mogu da gcneri5u
235 Qvs dugujem razgovom s Alenkom Zupandid. Da dam drugi primer:
ovtle, takode, imamo zastoj odnosa ,,otvorenog braka" izmedu Zan-l'ol Sartra i
Sirnon de Bovoar: jasno je, na osnovu iitanja njihovih pisama, da je njihov ,,ugo-
vtrr" bio swarno asimetridan i da nije funkcionisao, Sto je kod Bovoarove izaziva-
kr mnoge traume. Iako je Sartr imao niz drugih ljubavnica, ona je oiekivala da
rrru jc ipak lztrzetak, jedina istinska ljubav, dok za Sartra to nije vaZilo, nije mu
lrilir samo jedna u nizu, nego jedna od izuzetnih
svt' bile,,neSto izuzetno".
- u nizu Zena koje su za njega
357
 ogranidenu i krhku koordinaciju izmedu dva domena. Iz te per_
spektive, ,,razre5enje simptoma", daleko od toga da vodi nepatolo_
Skom stanju punog kapaciteta Zelje, umesto toga vodi u totalnu
psihotidnu katastrofu, u raspad sveta subjekta u celini. Nema ,,ve_
likog Drugog" koji bi garantovao konzistentnost simbolidkog pro-
stora unutar kog bismo prebivali: postoje samo kontingentne, punk-
tualne i krhke tadke stabilnosti.236
U isku5enju smo da ustvrdimo da sdm prelaz od judaizma pre_
ma hri5ianstvu, u krajnjem, sledi matricu prelaza od ,,mu5ke,, ka
,,Zenskoj" formuli seksualizacije. Da taj prelaz razjasnimo a propo
opozicije izmedu uZivanja u nagonu i utivanja u Drugom, kako ih
je razvio Lakan u xX seminaru, kojaje takode seksualizovana pre-
ma istoj matrici. S jedne strane, imamo zatvoren, u krajnjem, so_
lipsistitki krug nagona koji zadovoljenje nalaze u idiotskoj mastur-
batorskoj (autoerotskoj) aktivnosti, u perverznom kruzenju oko
objekta a, kao objekta nagona. S druge strane, ima subjekata diji
pristup uZivanju mnogo viSe zavisi od diskursa Drugog, s tim da
toliko ne govore koliko se govori o njima: erotsko zadovoljstvo, na
primer, zavisi od zavodnidkog govora ljubavnika, od zadovoljava_
nja samim govorom, a ne od samog stupidnog akta. Zar ovaj kon_
trast ne objasnjava odavno opazenu razliku po pitanju odnosa dva
236 Razlika izmedu ova dva pojma simptoma, posebno iskrivljenog i uni-
verzalizovanog simptoma (,,sintoma") objainjava dva suprotna dltanja poiednjeg
kadra.Hidkokove vrtoglavice (skoti stoji na simsu crkvenog tornja, zuieii u am-
bis u koji je Diudi-Madlen, njegova apsolutna ljubav, pala'koji tren ranije): neki
tumadi u tome vide znak sreinog kraja (skoti se konaino oslobodio agoiafobije i
postao je sposoban da se suodi sa iivotom), dok drugi u sceni vide krajnji odaj
(ako skoti prezivi drugi gubitak DZudi-Madlen, nadalji ie trajatipoput
zivog mr-
tvaca). Sv*e zavisi od toga kako iemo razumeti Lakanov stav ,,iena je simitom
mudkarca". Ako termin simptom uzmemo u tradicionalnom smislu (patoioske
formacije koja svedodi o iinjenici da subjekt izdaje svoju zelju), onda^onaj po-
slednji kadar ukazuje na sreian kraj: skotijeva opsednutost Diudi-Madleno- bilu
je .simptom", znak njegove etidke slabosti, tako da se obnovila njegova iestitost,
posto je se otarasio. Medutim_, ako termin simpton shvatimo u raditalnijem smi-
slu, to jest, ako je DZudi-Madlen njegov simpiom, onda poslednji kadar govori o
katastrofiinom kraju: posto je Skoti lllen simptoma, ceo njegov svet se iaspada,
gubi minimalnu konzistenciju
358
pola prema kiber-seksu? Mu5karci su mnogo skloniji upotrebi ki-
ber-seksa pomagala za masturbaciju, zbog njihovog igranja nasa-
rno, ukljudenog u glupo, repetitivno zadovoljstvo, dok su Zene vi$e
sklone taskanju/,,detovanju" i koriSienju kiber-prostora za zavod-
nidku verbalnu komunikaciju.
Zar jasan sludaj ove suprotnosti izmedu muikog falusno-rna-
sturbatorskog uLivanja u nagonu i Zenskog uZivanja u Drugom
ne nalazimo u filmu Larsa fon Trira Kroz talase fBreaking the
Wavesl? Yezan za bolniiki krevet lan trali od Besi da vodi ljubav
s drugim iovekom i svoja iskustva mu opisuje do detalja
- na tiy
nadin ona ie mu odrZati volju za Zivotom. Iako ie ona fizidki uci
u vezu s drugim, istinski seks ie se dogadati u njihovom razgovo-
ru. fanovo uiivanje je odito falusno-masturbatorsko: on koristi Ile-
si kao fantazmatidni zaklon koji mu je potreban da bi mogao da se
prrepusti solipsistiikom, masturbatorskom utivanju, dok Besi svoje
ulivanje nalazi na nivou Drugog (simbolidkog poretka), to jest u
svojim redima. Krajnji izvor zadovoljstva za nju nije sam seksualni
iin (ona u njemu utestvuje disto mehaniiki, na nadin nuZne Zrtve)
rrego nadin na koji ona o njemu izveitava obogaljenog |ana.
Besino uZivanje je uLivanje ,,u Drugom" na vi5e nadina: to
nije samo uZivanje u redima nego i (Sto je samo drugi aspekt iste
stvari) u smislu govornog otudenja
- njeno uZivanje je potpuno
otudeno/ospoljeno u fanu kao u njenom Drugom. To jest, oncr
podiva potpuno u njenoj svesti da ona pribavlja Drugog za v:ziva-
nje. (Ovaj primer je krucijalan u meri u kojoj nam omoguiava da
napustimo standardno nerazumevanje Lakana, prema korne jc Zen-
sko uZivanje mistidno blaZenstvo izvan govora, izuzeto od simbo-
lidkog poretka
- tome nasuprot, upravo je i.ena ukljuiena bez iz-
uzetka u poredak govora.)237
Kako nam izloi,eno omoguiava da bacimo novo svetlo na
tenziju izmedu judaizma i hriSianstva? Prvi paradoks koji treba is-
237 Za detaljnlje
ditanje Breaking the Waves, vid. Slavoj ZiLek, ,,Death and
the Maiden", u: The Zi1ek Reader, ed. Elizabeth Wright and Edmond Wright,
Oxfbrd, Blackwell, 1998, pp. 206-21.
3s9
taiijeste da laLna dijalektika izmedu zakona i njegovog prekriaja,
koju je razvio sveti Pavle, predstavlja nevidljivi srednji pojam; ,,ne-
stajuii posrednik" izmedu judaizma i hri5ianstva. Njegova sablast
zahvata oboje, mada nijedna od tih religioznih pozicrja ne zauzima
njegovo mesto: s jedne strane, fevreji joi nisu tu, to jest, oni zakon
tretiraju kao pisano Realno, koje ih ne uvodi u circulus vitiosus
krivice superega; s druge strane, kao 5to jasno istide sveti Pavle,
osnovna poenta Hri5ianstva je slamanje laZnog kruga Zakona koji
pripada superegu i njegovo krsenje ljubavlju. U WI Seminaru La-
kan na5iroko razmatra pavlovsku dijalektiku zakona i njegovog kr-
Senja. MoZda bi pavlovsku dijalektiku trebalo da ditamo na taj na-
iin, zajedno s njenim posledicama, odnosno s ostalim paradigma-
tidnim odlomcima svetog Pavla, kao 5to je onaj o ljubavi iz Prve
poslanice Korin(anima, 13
Ako jezike iovjetije i andeoske govorim, a ljubavi nemam,
onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveii. I ako imam
proro5tvo i znam sve tajne i sva znanja i ako imam slu vjeru da i
gore premjeitam, a ljubavi nemam, ni5ta sam. I ako razdam sve
imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se saZeZe, a ljubavi nema,
niSta mi ne pomaZe.
Ljubav nikad ne prestaje, a proro5tvo ako ie i prestati, jezici
ako ce umuknuti, razuma ako 6e nestati. fer ne5to znamo i ne3to
prorokujemo. A kad dode sawseno, onda ie prestati Sto je ne5to...
Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda iemo licem k
licu; sada poznajem ne5to, a onda 6u poznati kao 5to sam poznat. A
sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali ljubav je najveia medu
njima.*
Osnovno je ovde oiito paradoksalno mesto ljubavi s obzirom
na Celo (potpuni niz znanja ili prorodanstava). Prvo, sveti Pavle
tvrdi da postoji ljubav, dak i ako imamo sve znanje
- a onda, u
drugom odlomku, tvrdi da ljubav postoji samo za nepotpuna biea,
" Prevod prema Biblija, Novi Zavjet, prevod Vuk St. Karadiii, Britansko
inostrano biblijsko dru5wo, Beograd, str. 152.
- Prim. prev.
360
to jest biia koja poseduju nepotpuno znanje. Kada cu ,,potpuno
znati kao Sto sam potpuno... znan", i da li ie tada biti ljubavi?
Mada, za razllku od znanja, ,,ljubav nikad ne prestaje", jasno je sa-
mo ,,sada" (dok sam jo5 nepotpun) da ,,ostaju vera, nada i ljubav".
|edini put iz ovog iorsokaka je da dva nekonzistentna stava
iitamo prema Lakanovoj lenskoj formuli seksualizacije: dak i karda
je ostvareno kao ,,celo" (potpuno, bez izuzetka), polje znanja osta-
je na neki nadin ne-celo, nepotpuno. Ljubav nije izuzetak u oclno-
su na celinu znanja nego je pre ,,ni5ta" koje ostaje nepotpuno tak i
ako su serije polja znanja potpune. Drugim reiima, poenta tvrdnjc
da bih, dak i uz posedovanje znanja, bez ljubavi bio ni5ta, nije pro-
sto u tome da sam uz ljubav ,,ne5to". fer u ljubavi, ja sam takode
niita, nego takoreii Ni5ta koje je skromno svesno sebe, Ni5ta koje
se paradoksalno obogaiuje sdmom sve5iu o svom nedostatku. Sa-
mo nedostatno, ranjivo biie je sposobno za ljubav: poslednja zago-
netka ljubavi je prema tome to da je nepotpunost na neki natin
viSa od potpunosti.
S jedne strane, jedino nepotpuno, nedostatno bi6e voli: voli-
mo zato Sto ne znamo sve. S druge strane, dak i ako bismo znali
sve, ljubav bi jo5 uvek bila neobja5njivo vi5a od potpunog znanja.
MoZda je pravo dostignuie hri5ianstva u tome 5to voljeno (nesa-
vr5eno) bice uzdite do nivoa Boga, to jest, do mesta krajnjeg savr-
$enstva. Lakanovu opdirnu raspravu o ljubavi u XX Seminaru tako
gledano, treba ditati u pavlovskom smislu, kao suprotstavljenu di-
jalektici zakona i njegovog prekriaja. Ova druga dijalektika odito
je ,,muSka" ili falusna; ona ukljuduje tenziju izmedu celoga (opSteg
Zakona) i njegovog konstitutivnog izuzetka. Ljubav je, s druge
strane, ,,Zenska": ona u sebi ukljuduje paradokse ne-celoga.
2. Polna razlika kao nulta institucija
Shvatanje polne razlike koja je u osnovi formulc scksualizaci-
je u XX Seminaru strogo je sinoniman s Lakanovirn stavom da
,,nema takve stvari kao Sto je seksualni odnos". Polna razlika nije
36r
 ivrst skup,,statidnih" simbolidkih opozicrja i ukljudenja/iskljudenja
(heteroseksualna normativnost koja iskljuduje homoseksualnost i
ostale ,,izopadenosti" do neke sekundarne uloge) nego je ime za
zastoj, traumu, otvoreno pitanje
- ne5to ito se opire svakom po-
ku5aju njene simbolizaclje. Bilo kakav prevod polne razlike u skup
simbolidkih opozicija osuden je na neuspeh, i sama ta ,,nemogui-
nost" je ono Sto otvara teren hegemonistidke borbe za ono bto ie
,,polna razIlka" da znaii. Ono 5to je precrtano nije ono isto 5to je
pod sada5njim hegemonistidkim reZimom iskljudeno.238
Kako onda da razumemo ,,aistorijski" status polne razlike?
MoZda ovde moZe da nam bude od pomoii analogija s pojmom
,,nulte institucije" Kloda Levi-Strosa. Mislim na Levi-strosovu eg-
zemplarnu analizu u Strukturalnoj antropologiji, koja se tide pro-
stornog rasporeda koliba kod Vinebago Indijanaca, jednog od ple-
mena Velikih jezera. Pleme je podeljeno u dve podgrupe (,,moieti-
es"), ,,one koji su odozgo" i ,,one koji su odozdo". Kada pitamo
pojedince da nacrtaju tlocrt sela (prostorni raspored koliba), dobi-
jamo razliiite odgovore u zavisnosti od toga kojoj podgrupi pripa-
daju. Obe grupe selo vide kao krug. Zajednu podgrupu, medutim,
unutar jednog postoji i drugi krug centralnih koliba, tako da ima-
mo dva koncentridna kruga, dok je za drugu podgrupu krug ja-
snom linijom razdvajanja podeljen na dva dela. Drugim redima,
ilanovi prve podgrupe (nazovimo je,,konzervativno-korporativ-
nom") tlocrt sela vide kao prsten koliba manje vi5e simetridno ras-
238
Jaz koji vedno razdvaja Realno nekog odredenog antagonizma od (nje-
govog prevoda u) simbolidke opozicije postaje vidljiv u viSku koji nastaje a propo
svakog takvog prevoda. Recimo da u momentu kada prevodimo klasni antagoni-
zam u suprotnost klasa kao pozitivnih, postojeiih drudtvenih grupa (burZoazije
nasuprot radnidkoj klasi), uvek iz strukturnih razloga, postoji vi3ak, treii element
koji se ne ,,uklapa" u tu suprotnost (na primer, lumpenproletarijat). I naravno,
isto stoji s polnom razlikom, kao realnom: to znaii da uvek, iz strukturnih razlo-
ga, postoji vi5ak ,,perverznog" vi5ka nad ,,muikim" i ,,Zenskim" kao dva suprotna
simboliika identiteta. Skloni smo dak da kaiemo da je simboliika/strukturna arti-
kulacija Realnog u sludaju nekog antagonizma uvek trijada; danas se, na primer,
klasna suprotnost javlja, unutar sklopa druitvenog diferenciranja, kao trijada
,,gornje klase" (menadZerske, politiike i intelektualne elite), ,,srednje klase" i ne-
integrisane ,,niZe klase" (gastarbajtera i beskuinika, itd.).
362
poredenih oko centralnog hrama, dok dlanovi druge podgrupe
(,,revolucionarno-antagonistidke") svoje kolibe vide kao dve po-
sebne gomile odvojene nevidljivom granicom.23e
Osnovna poenta Levi-Strosa, s tim u vezi, je u tome cla pri-
mer nikako ne treba da nas uvede u kulturni relativizam, prema
kome opaZanje dru5tvenog prostora zavisi od grupe kojoj posnra,
trad pripada: samo razdvajanje u dva ,,relativna" videnja podrazu-
mevaju skrivenu referencu na neku konstantu. Ta konstanta nije
objektivan ,,stvarni" raspored koliba nego traumatidno jezgro, osnov-
na suprotnost koji stanovnici sela nisu bili u stanju da simbolizu-
ju, da ga objasne, ,,internalizuju" ili se s njim pomire: neravnoteZa
u dru5tvenim odnosima koja onemoguiava stabilizovanje zajedni-
ce u harmoniinu celinu. Dva videnja tlocrta naprosto su dva uza-
jamno nespojiva nastojanja da se izade na kraj s traumatidnom su-
protnoiiu, da se rana zaledi nametanjem uravnoteZene simbolitke
strukture.
- Da li je potrebno dodati da stvari stoje potpuno isto kada je
red o polnoj razlicl? ,,Mu5ko" i ,,Zensko" stoje slidno kao dve kon-
figuracije koliba u Levi-Strosovom selu. Da bismo otklonili iluziju
da na5 ,,razvijeni" svet nije pod dominacijom iste logike, biie do-
voljno da se podsetimo rascepa naSeg politidkog prostora na levicu
i desnicu: leviiari i desnidari se ponaSaju tadno kao dlanovi suprot-
nih podgrupa pomenutog sela. Oni ne samo da zaazimaju razlidita
mesta u politidkom prostoru, nego svako od njih drukdije vidi sa-
mu dispoziciju tog prostora levidari ga vide kao polje koje je
-
inherentno podeljeno odredenom osnovnom suprotnoiiu, a desni-
dari kao organsko jedinstvo zajednice koje naruSavaju samo strani
uljezi.*
Medutim, Levi-Stros, s tim u vezi, izvodi dalju odludujuiu
poentu: poSto dve podgrupe ipak dine jedno i isto pleme, Zive u
2re Claude L6vi-Strauss,
,,Postoje li dualistidke organizacije", v Struktural-
na antropologrTa, Stvarnost, Zagreb, 1989, str. 131-61.
* Navod slidan ovome, koji obuhvata posljednja tri pasusa, moZe se prona-
ii na str. 289-90
- prim. e. K.
363
 istom selu, taj identitet mora da se nekako simbolidki oblikuje.
A kako je to moguie, ako nijedna od simbolidkih artikulacija
ni jedna druitvena institucija nije neutralna, nego su umesto -
-
toga nad-determinisane osnovnim i konstitutivnim antagonistid-
kim razdorom? To je moguie putem onoga $to Levi-stros ingeni-
ozno naziva,,nulta institucija"
- vrste institucionalnog duplikata
,,mane", praznog oznaditelja bez odredenog smisla, poito oznadava
sAmo prisustvo znaienja kao takvog, nasuprot njegovom odsustvu.
Ta nulta institucija nema pozitivnu, odredenu funkciju _ ona je
iskljudivo negativna, kao funkcija signalizacije prisustva i aktuel-
nosti druStvene institucije kao takve nasuprot njenom odsustvu, to
jest, u suprotnosti prema predrustvenom haosu. Referenca na
ta-
kv'u nultu instituciju omoguiava svim dlanovima da sebe dozive
kao pripadnike istog plemena.
Zar ova ideologija nulte institucije u najdistijem vidu, to jest,
kao direktno otelovljenje ideolodke funkcije, ne obezbeduje neu-
tralan, sveobuhvatan prostor u kojem je drustvena suprotnost iz-
brisana tako da svi dlanovi drudtva mogu da se prefoznalu kao
pripadnici iste zajednice? I nije li borba za hegemoniju upravo
borba oko toga kako ie nulta institucija biti predodredena, oboje-
na nekim specifidnim znadenjem? Da damo konkretan.primer: ni-
je li moderni pojam nacije nulta institucija koja se
lavla s rastva-
ranjem druStvenih veza zasnovanih u direktnim porodidnim i tra-
dicionalno simbolidkim matricama
- to jest, kada su s talasom
modernizacije druStvene institucije sve viie gubile osnoru u natu-
ralizovanoj tradiciji i sve vise i vi$e bivale shvaiene kao stvari
,,ugovora"?2a0 Ovde je od naroditog znaiaja dinjenica da se nacio_
nalni identitet doZivljava barem u minimumu kao ,,prirodan,', kao
da je pripadnost zasnovana u ,,krvi i tlu" i kao takav, suprotsta_
vljen,,ve$tadkoj" pripadnosti pravim druitvenim institucijama (dr-
iavi, profesiji, i tako dalje). premoderne institucije su funkcionisa-
240 Vid. Rastko
Modnik, ,,Das 'Subjekt, dem unterstellt wird zu Glauben,
und die Nation als eine Null-Institution", u: Denk-prozesse nach Althusser, ed,.
H.
Boke, Hamburg, Argument Verlag, 1994, pp.87-99.
364
le kao ,,naturalizovani" simbolidki entiteti (kao institucije zasnova-
ne u neupitnim tradicijama), a s njihovim shvatanjem kao dru-
Stvenih artefakata, nastaje potreba za ,,naturalizacljom" nulte insti-
tucije koja bi posluZila kao njihova zajednidka osnova.
Vraiajuii se na polnu razliku u isku5enju sam da rizikujem
hipotezu tvrdnjom da bi istu logiku nulte institucije trebalo da
primenimo ne samo na jedinstvo dru5tva, nego i na njegom anta-
gonistidku podelu. Sta ako je polna razlika, u krajnjem, nulta insti-
tucija dru5tvenog raskola dovedanstva, naturalizovana minimalna
nulta razlika, raskol koji, pre signalizovanja bilo koje odredene
druitvene razlike, signalizuje razliku kao takvu? Borba za hegemo-
niju bi onda, ponovo, bila borba za to kako ie nulta institucija biti
nadodredena ostalim posebnim dru5tvenim razlikama.
U ovom svetlu trebalo bi razumevati vaZnu, ali desto previda-
nu, odliku Lakanove sheme oznaditelja. Lakan zamenjuje stan-
dardnu sosirovsku shemu (iznad crte piSe ret ,,arbre", a ispod crte
je nacrtano drvo) s dve redi ,,gentlemen" i ,,ladies" iznad crte, dok
su ispod nje dvaput nacrtana identidna vrata. Ovu zamenu Lakan
wii da bi opozicijom gentlemen/Iadies - to jest, s polnom razli-
kom, istakao diferencijalni karakter oznaditelja. Ali, pravo iznena-
denje proistide iz dinjenice da na nivou zami5ljenog referenta, raz-
Iike nema: Lakan ne daje neki grafidki pokazatelj polne razlike,
kao Sto bi bili pojednostavljeni crteZi muikarca i Lene, $to obidno
nalazimo na vratima sawemenih toaleta, nego daje ista vrata u dva
crtei,a. Znati li to da je moguie jasno wrditi da polna razlika ne
oznadava nikakvu biolo5ku razliku zasnovanu u ,,stvarnim" svoj-
stvima, nego da oznatava disto simbolidku opoziciju kojoj u ozna-
denim objektima ni5ta ne odgovara
- ni5ta izuzevoznadenog?
realnog nekog
nedefinisanog X koje se ne moZe uhvatiti slikom
Vraiajudi se na primer Levi-Strosa sa dva crteLa sela, zapazi-
mo da upravo tu moZemo da vidimo u kom tadno smislu Real-
no interveniSe putem anamorfoze [preoblikovanja]. Prvo imamo
,,stvarni", ,,objektivan" raspored koliba, a potom dve razlidite sim-
bolizacije koje jednako anamorfno iskrivljavaju stvarni raspored.
36s
Medutim, ovde se ,,realno" ne odnosi na stvarni raspored nego na
traumatidno jezgro druStvene suprotnosti koje iskrivljuje stvarno
videnje suprotnosti od strane pripadnika plemena. Ono realno je
prema tome nepriznato X zbog kojeg je na5e videnje realnosti
anamorfidno iskrivljeno. (Sludajno je ovaj trostepeni formalizam
homologan Frojdovom troslojnom formalizmu za tumadenje sno-
va: stvarno srediSte sna nije njegova latentna misao, koja je izme-
Stena ili prenesena u eksplicitnu teksturu sna, nego nesvesna Zelja
koja se tokom iskrivljavanja latentne misli upisuje u eksplicitnu
teksturu.)
Isto vaZi za dana5nju umetnidku scenu: na njoj, Realno se ne
vraia prvenstveno u vidu Sokantnih i brutalnih upada prljavih
predmeta, osakaienih tela, dubreta, i tako dalje. Ti objekti su, si-
gurno, izvan svog mesta
- ali da bi bili izme5teni, (prazno) mesto
vei mora da postoji, a stvorila ga je ,,minimalistidka" umetnost,
podev od Kazimira Maljevida. Odavde proistide vrlo sloZen odnos
izmedu dve ikone modernizma, Maljevidevog Crnog kvadrata na
belojpovriini i izlaganja ready-made-objekata* Marsela Di5ana kao
umetnidkih dela. Ideja koja je u osnovi Di5anovog uzdizanja sva-
kodnevne, obiine stvari u umetniiko delo jeste da su5tina umet-
nidkog dela nije inherentno svojstvo objekta. Umetnik lidno, time
Sto uzima odredeni (ili, pre, bilo koji) objekt i stavlja ga na odre-
deno mesto, od njega dini umetnidko delo
- tako da biti umet-
nidko delo nije pitanje nekoga ,,Sta" nego ,gde". Maljevidev mini-
malistiiki raspored prosto daje
- ili izoluje - to mesto kao ta-
kvo, prazno mesto (ili okvir) s protomagidnim svojstvom na osno-
vu kojeg se svaki objekt koji se zatekne u njegovom okviru tran-
sformi5e u umetnidko delo. Ukratko, nema Di5ana bez Maljevida:
tek po5to je umetnidka praksa izolovala okvir/mesto kao takvo, is-
praZnjeno od svekolikog sadrtaja, moZemo se upustiti u ready-ma-
de-postupak. Pre Maljevida, pisoar bi ostao samo pisoar, dak i da
je izloLen u najpoznatijoj galeriji.
* Misli se na masovno (,,konfekcijski")
proizvodene upotrebne predmete iz
svakodnevice prim. e. K.
-
366
Na taj nadin se pokazuje da je pojava izme5tenih, prljavih
predmeta strogo korelativna s pojavom mesta bez objekata u nji-
ma, s pojavom praznog okvira kao takvog. Prema tome, Realno u
savremenoj umetnosti ima tri dimenzije, koje na neki nadin unu-
tar Realnog ponavljaju trijadu imaginarno-simbolidko-realno. Re-
alno imamo, najpre, kao anamorfidnu mrlju, anamorfidno iskri-
vljavanje direktne slike realnosti kao iskrivljenu sliku, dist iz.-
- realnost. Potom imamo Real-
gled koji ,,subjektivizuje" objektivnu
no kao prazno mesto, kao strukturu, konstrukciju koja nikad nije
stvarna ili doZivljena kao takva, nego se samo retroaktivno moZe
konstruisati i mora se pretpostaviti
- Realno kao simbolidka kon-
strukcija. Konadno, Realno je opsceni, prljavi objekt izvan svog
mesta, kao Realno ,,po sebi". Ovo poslednje Realno je izolovano,
ono je puki fetiS dije odaravajuie prisustvo maskira strukturno Re-
alno, na isti nadin na koji je jewejin u nacistidkom antisemitizmu,
kao prljavi objekt, Realno koje maskira nepodnoSljivo ,,struktur-
no" Realno dru5wene suprotnosti. Ove tri dimenzije Realnog pro-
istidu iz tri nadina distanciranja od ,,obidne" realnosti: jedan, real-
nost potdinjava anamorfidnom iskrivljavanju; drugai uvodi objekt
kojem u njoj nije mesto, a treii oduzima ili briSe sav sadrZaj (obje-
kata) realnosti, tako da je ono Sto preostaje samo prazno mesto
koje su ti objekti ispunjavali.
3. ,,Postsekularna misao"? Neka hvala!
U XX Seminaru Lakan uveliko rehabilituje religioznu proble-
matiku (Zena kao jedno od imena Boga, itd.). Medutim, u svetlu
tipidno lakanovskog pojma Realnog lako je uvideti zaSto je tako-
zvani ,,postsekularni" okret dekonstrukcije, koji svoj krajnji izraz
nalazi u izvesnom deridijanskom prihvatanju Levinasa, potpuno
nespojiv s Lakanom, mada neki od njegovih zastupnika nastoje da
poveZu Levinasovo Drugo i lakanovsku Stvar. Postsekularno mi-
Sljenje u potpunosti prihvata da je moderna kritika potkopala osno-
ve onto-teologije, pojam Boga kao vrhovnog entiteta, i tako dalje.
367
Njegova poenta je u tome da je krajnji ishod dekonstrukcije obtra
kritika u prilog nove forme duhovnosti koja se ne moZe dekon-
struisati, a koja bi se zalagala za odnos prema bezuslovnom Dru-
gom koje prethodi ontologiji. Sta ako fundamentalno iskustvo ljud-
skog subjekta nije iskustvo samoprisustva, odnosno sile dijalektid-
kog posredovanja-prisvajanja drugosti, nego iskustvo primordijal-
ne pasivnosti, osetljivosti, odgovora, iskustvo zaduZenosti i odgo-
vornosti za poziv Drugosti koje nikad ne dobija pozitivna svojstva
nego uvek ostaje pol.uieno, kao trag sopstvenog odsustva? Ovde
smo u iskuienju da podsetimo na duvenu Marksom podrugljivu
primedbu Prudonovoj Bedi flozofije* (umesto stvarnih ljudi u svo-
jim stvarnim uslovima, Prudonova pseudohegelijanska teorija dru-
Stva daje nam same te uslove, bez ljudi koji ih oZivotvoruju):zat
umesto religiozne matrice s Bogom u sredi5tu, postsekularna de-
konstrukcija nam daje samu tu matricu li5enu pozitivne figure Bo-
ga koji je podrLava.
Ista situacija ponavlja se u Deridinoj ,,vernosti" duhu marksi-
zma: ,,Dekonstrukcija, barem prema mom gledi5tu, nikada i nije
imala smisao ili interes izuzev kao radikalizacrja, Sto takode znadi
u tradiciji odredenog marksizma, u izvesnom duhu marksizma.>242
Prva stvar koju je ovde potrebno istaii (a koje je Derida bez sum-
nje svestan) je kako se ta ,,radikalizaclja" odnosi prema tradicio-
nalnoj suprotnosti izmedu slova i duha: obnavljanje autentidnog
duha marksistidke tradicije znadi napu5tanje njegovog slova (poje-
dinadnih Marksovih analiza i predloga revolucionarnih mera), ko-
je beznadeLno ostaje u tradiciji ontologije, da bi se od propasti
spaslo mesijansko obeianje emancipatorskog oslobadanja. Ono Sto
" Zif.ek:u, a i redaktorima ameridkoga izdanja knjige, potkrala se omaSka,
utoliko ito je Bedu filozofije, naravno, napisao Karl Marks
- kao odgovor
Prudonorrr knjigu Srsfez ekonomskih protivreinosti ili flozofija bijede
na
prim.
c. K.
- litidku aktivnost na oportunistitko manevrisanje, na ograniiene
24r Karl Marks, Beda MED,7, Prosveta, Beograd, 1974, str. 108-
filozofije,
109.
242
Jacques Derrida, Spectres of Marx: The State of Debt, the Work of Mour-
ning and the New International, trans. Peggy Kamuf, New York and London,
Routledge, 1994, p.92.
368
ne moZe da ne uznemiri je tudna bliskost takve ,,radikalizaci)e"
(izvesnom zajednidkom razumevanju) hegelovskom ukidanju (Aaf
hebung): u mesijanskom obeianju, marksistidko naslede je ,,uki
nuto", to jest, njegovo su5tinsko jezgro se spasava putem sanloq
po stupka p r evazllai.enjalnapu5tanj a nj egovog posebno g i sto rij skog
oblika. I
- u ovome je kljui stvari, to jest, Deridine operacije; po
enta nije prosto u tome da se Marksova posebna formulacija i
predloZene mere napuste i zamene drugim, adekvatnijim formula,
cijama i merama, nego da je mesijansko obeianje koje dini ,,duh"
marksizma predmet izdaje u bilo kojoj formulaciji, bilo kom pre-
vodu u odredene ekonomsko-politidke mere. Osnovna premisa
Deridine ,,radikalizacije" Marksa glasi da 5to su te odredene eko-
nomsko-polititke mere ,,radikalnije" (sve do Crvenih kmera i po-
lja smrti Sendero Luminoza), to su one stvarno manje radikalne,
to jest, vi5e ostaju uhvaiene u metafizidki etidko-politidki horizont.
Drugim redima, Deridina ,,radikalizacija" na neki nadin (precizni-
je, govoreii praktidno) znadi upravo suprotno: odbacivanje bilo
kakvih radikalnih politidkih mera.
,,Radikalnost" deridijanske politike ukljuduje neukidiv jaz iz-
medu mesijanskog obeianja ,,demokratije koja dolazi" i svih nje-
nih pozitivnih varijanti: na radun same njene radikalnosti, mesi-
jansko obedanje zauvek ostaje obeianje
- ono nikad ne moZe da
se prevede u skup odredenih ekonomsko-polititkih mera. Nepo-
dudarnost izmedu ponora Stvari o kojoj odluka nije moguia i bilo
koje posebne odluke je neukidiva: na5 dug prema Drugom nikad
ne moZe da se nadoknadi, na5 odgovor na poziv Drugog nikad ne
moZe da bude potpuno adekvatan. Tu poziciju treba suprotstaviti
dvostrukom isku5enju neprincipijelnog pragmatizma i totalitari-
zma, koji zajedno elimini3u jaz: dok pragmatizam prosto svocli po-
stratelke intervencije u kontekstualizovanim situacijama, napuSta-
juii bilo kakvu referencu na transcendentnu drugost, totalitarizarn
identifikuje bezuslovnu drugost s partikularnom istorijskom figu-
rom (partija je direktno otelovljenje istorijskog uma).
369
 Ukratko, ovde vidimo problematiku totalitarizma u svom spe-
cifidno dekonstruktivistidkom zaokretu: na najosnovnijem
tovo smo u iskuSenju da kaZemo: ontolo5kom
- go-
nivou, ,,totalita-
-
rizam" nije prosto politidka snaga koja teZi totalnoj kontroli dru-
Swenog Zivota, odrZanju druStva kao totalno transparentnog, nego
koja teZi kratkom spoju izmedu mesijanske drugosti i odredenog
politidkog agensa. Ono ,,treba do dode fd venirf", na taj nadin, nije
samo dodatna kvalifikacija demokratije nego njeno unutrainje je-
zgro, koje demokratiju dini demokratijom: od momenta kada de-
mokratija viSe ne ,dolazl", nego se postavlja kao stvarna
no ostvarena uSli smo u totalitarizam.
- potpu-
- relintervenciju, na taj nadin gledano, nije dini se toliko formalna
Da izbegnemo nesporazume: ta ,,demokratija koja treba da
dode" nije, naravno, prosto demokratija koja obeiava da ie doii u
buduinosti, nego je demokratija diji dolazak je zauvek odloZen.
Derida je svestan ,,hitnosti", ,,novine", potrebe za pravdom. Ako
mu je i5ta strano, onda je to ugladeno odlaganje demokratije na
kasnije stadijume razvoja, kao Sto je sludaj u poslovidnoj staljini-
stitkoj razlici izmedu sadaSnje ,,diktature proletarijata" i buduie
,,potpune" demokratije, time se opravdava sada5nji teror kojim se
toboZe stvaraju neophodni uslovi kasnije slobode. Takva strategija
,,dvaju stanja" za njega predstavlja najgori oblik ontologije: nasu-
prot takvoj strateikoj ekonomiji odgovarajuie mere (ne)slobode,
,,demokratija koja treba da dode" odnosi se na nepredvidljive po-
javelprovale etidke odgovornosti, kada se iznenada suodim s hit-
noliu odgovora na poziv, da interveni5em u situaciji koju doZi-
vljavam kao nedopustivo nepravednu. Medutim, simptomatidno je
da Derida ipak zadrLava neukidivu suprotnost izmedu takvog sa-
blasnog iskustva mesijanskog poziva pravde i njegove ,,ontologiza-
cije", njegove transpozicije u skup pozitivnih pravnih i politidkih
mera. Ili, redeno u terminima suprotnosti etike i politike, ono na
Sta Derida ovde raduna jeste jaz izmedu etike i politike:
S jedne strane, etika se defini5e kao beskonadna odgovornost
bezuslovnog hospitaliteta. Dok, s druge strane, politidko moZe da se
defini5e kao preduzimanje odluke bez odredene transcendentalne
370
garancije. Dakle, hijatus kod Levinasa dopuita Deridi i da afirmi5e
primat etike hospitaliteta, dok ostavlja otvoren prostor politike kao
podrutja rizika i opasnosti.2a3
Etidko je na taj nadin (pozadinska) osnova nemoguinosti od-
luke, dok je politidko domen odludivanja, preuzimanja punog rizi-
ka prelaska hijatusa i prenosa tog nemoguieg etidkog zahteva me-
sijanske pravde u partikularnu intervenciju koja nikad ne odgova-
ra zahtevu, koja je prema (nekim) drugima uvek nepravedna. Pra-
vi etidki domen, bezuslovnog sablasnog zahteva koji nas tini apso-
lutno odgovornim i nikad se ne moZe prevesti u pozitivne me-
apriorna pozadina/okvir politidkog odludivanja nego njena inhe-
rentna, neodredena dffirance, koja signalizuje da nikakva odrede-
r-ra odluka ne moZe potpuno ,,da ostvari svoj cilj".
Ovo krhko, privremeno jedinstvo etidke zapovesti i pragmat-
sko-politidke intervencije najbolje se moZe izraziti parafrazom Kan-
tove duvene formulacije odnosa izmedu razuma i iskustva: ,,Ako je
etika bez politike prazna, onda je politika bez etike slepa."2aa Ele-
gantno kao Sto jeste (etika je ovde uslov moguinosti i uslov nemo-
guinosti politike, jer istovremeno otvara prostor za politidko odlu-
tivanje kao iin bez garanclje u velikom Drugom, a da ga i osuduje
na vediti neuspeh) ovo redenje treba da se suprotstavi dinu u laka-
novskom smislu, u kojem nestaje distanca izmedu etidkog i poli-
tidkog.
Uzmimo sludaj Antigone. Za nju se moZe reii da je primer
bezuslovne vernosti Drugosti Swari koja naruSava ukupan dru-
Stveni sklop. Sa stanoviSta etike Sittlichkeit-a, odnosno obitaja koji
reguli5u intersubjektivni kolektiv polisa, njena upornost je stvarno
,,ludadka", ruiiladka, zla. Drugim redima, nije li Antigona
- u ter-
minima dekonstruktivistidkog pojma mesijanskog obecanja koje ie
vedno da ,,dolazi" protototalitarna figura? S obzirom na tenziju
-
2a3
Simon Critchley, Ethics-Politics-Subjectivity: Essays on Derrida, Ldvinas
and Contemporary French Thought, London and New York, Verso, 1999, p.275.
2a lbidem, p. 283.
371
 (koja obezbeduje krajnje koordinate etiikog prostora) izmedu Dru-
gog kao Stvari, ponorne Drugosti koja nam se obraia bezuslov-
nom zapove$iu, i Drugog kao Tre&g, to jest instance koja posre-
duje moj susret s drugima (drugima kao ,,normalnim" ljudima)
gde to Treie moZe da bude figura simbolidkog autoriteta, a takode
-
i skup ,,impersonalnih" pravila kojima se reguli5u odnosi s drugi-
ma
- nije li Antigona predstavnik ekskluzivne i beskompromisne
vezanosti za Drugog kao Treieg, koji ga kao Tre&g baca u zase-
nak, kao instancu simbolidkog posredovanja/uskladivanja? Ili, da
kaZerno na ironidan nadin, nije li Antigona anti-Habermas par
excellence? Nikakav dijalog, nikakav pokuSaj da Kreona putem ra-
cionalne argumentacije ubedi u dobre razloge svog delanja, vei sa-
mo slepo insistiranje na svom pra\ru. Ako iSta, takozvani ,,argu-
menti" su na Kreonovoj strani (Polinikova sahrana ie smiriti jav-
ne nemire, itd.), dok se Antigonino stanovi5te svodi na tautolo5ko
insistiranje: ,,U redu, moZe5 da kaZe5 Sta god hoieS, to nede pro-
meniti niSta
- ja se drZim svoje odluke!"
Ovo nije hipoteza bez pokriia: neki od onih koji Lakana dita-
ju kao prokantovski orijentisanog stvarno promaSuju Lakanovo
tumadenje Antigone, twdeii da on osuduje njeno besuslovno insi-
stiranje, da ga odbacuje kao tragidan, samoubiladki primer gublje-
nja odgovarajuie distance od smrtonosne Stvari, ili direktnog sa-
mouranjanja u gtvn1.2as Iz te perspektive, suprotnost izmedu Kreo-
na i Antigone je suprotnost izmedu besprincipijelnog pragmati-
zma i totalitarizma: daleko od toga da je totalitaran, Kreon dela
kao pragmatidki politidar koji nemilosrdno slama svaku aktivnost
koja bi destabilizovala nesmetano funkcionisanje drZave i gradan-
ski mir. Nadalje, nije li vrlo jednostavan postupak sublimacije ,,to-
talitaran", u meri u kojoj se sastoji u uzdizanju nekog objekta u
samu Stvar (u sublimaciji, ne5to
- kao objekt koji je deo na5e
obidne realnosti uzdile se u bezuslovni objekt koji podreduje
-
245 Vid. Rudolf
Bernet, ,,Subjekt und Gezetz in der Ethik von Kant und La-
can", u: Ethik und Psychoanalyse, ed. Hans-Dieter Gondek und peter Widmer,
Frankfurt, Fisher Verlag, 1994, pp. 15-27.
372
vrednosti vi5e od samog Livota)? I nije li taj kratki spoj izmedu
odredenog objekta i Stvari minimalan uslov ,,ontoloikog totalitari-
zma"? Nije li, protiv tog kratkog spoja, krajnja etidka pouka de-
konstrukcije ideja da jaz koji razdvaja Stvar od bilo kog odredenog
objekta mora da ostane nepremostiv?
4. Drugi kao imaginarno, simboliiko i realno
Ovde se postavlja pitanje nije li Lakanova ,,etika Realnog"
etika koja se ne usredsreduje ni na nekog imaginarnog Boga niti
-
na iisto simbolidku formu univerzalnog BoZanstva
- u krajnjem
tek druga verzlja te dekonstruktivno-levinasovske etike traumatid-
nog susreta s radikalnom Drugoiiu kojoj je subjekt beskonadno
dui,an. Nije li krajnja referentna tadka onoga Sto sam Lakan naziva
etidka Stvar, sused, der Nebenmensch, u svojoj ponornoj dimenziji
nesvodljive Drugosti koji se nikad ne moZe svesti na simetriju
uzajamnog priznavanja subjekta i njegovog Drugog, u kojoj svoje
razre5enje nalazi hegelijansko-hri5ianska dijalektika intersubjektiv-
ne borbe, to jest, u kojoj su dva pola uspeSno posredovana?
Mada je iskuienje da se to prizna veliko, ovde je potrebno in-
sistirati na tome kako Lakan w5i prelaz od Zakona prema Ljubavi,
ukratko, od judaizma prema hriS6ansnu. Krajnji horizont etike, za
Lakana, nije beskonaini dug prema ponornoj Drugosti. Akt je za
njega strogo korelativan sa suspenzijom ,,velikog Drugog", uzetog
ne samo u smislu simbolidke mreZe koja formira ,,supstanciju" su-
bjektove egzistencije nego i u smislu odsutnog izvora etidkog Pozi-
va, onoga $to nam se obraia i kome smo neukidivo duZni i/ili od-
govorni, poSto je (redeno u levinasovskim terminima) ,,odgovor-
no" samo na5e postojanje
- to jest, kao subjekti nastajemo u od-
govoru na poziv Drugog. Primeren (etitki) akt nije odgovor na
molbu koja izaziva saZaljenje meni bliZnje sliinosti (5to je swar
sentimentalnog humanizma), a ni odgovor na nedokudivi poziv
l)rugog.
373
 Ovde bi trebalo da rizikujemo i Deridu ditamo protiv samog (subjektova) odgovornost za prevodenje
te odluke da se odludi u
Deride. U Adieu to Emmanuel Ldvinas [Zbogom Emanuelu Levi_ konkretnu stvarnu intervenciju _ to jest, da
,,izmislim novo pra-
nasul, Derida pokuiava da odluku odvoji od njenih uobidajenih vilo" na osno\' jedinstvene situacije u kojoj ta intervencija
ima da
metafizidkih predikata (autonomna, svesna, aktivna, suverena, i ta_ se potdini pragmatiikim/strateikim razmatranjima,
pri demu se
ko dalje) i da o njoj misli kao o ,,odluci drugog u meni": ,,Zar ne ona sAma nikad ne nalazi na istom nivou na kom
i odluke.
moZemo tvrditi da su, u krajnjem, odluka i odgovornost, bez oslo_ Da li ova razlika dva niyoa vaLi u sludaju Antigoninog
dela_
badanja sebe od odgovornosti, uvek odluka i odgovornost drugog? nja? Nije li sludaj da je njena odluka (da bezuslov.r"o
inririiru du
Oni se uvek vraiaju ili dolaze drugom, od drugog, dak i ako je njen brat ima valjanu sahranu) upravo apsolutna
u kojoj se ove
drugi u meni"?246 Kada Sajmon Kridli pokusava da izloLi deridi- pomenute dimenzije preklapajuz. To je lakanovski
akt u ioyem po_
jansku ideju ,,odluke drugog u meni" s obzirom na njene politidke nor apsolutne slobode, autonomije i odgovornosti koincidira
s
bezuslovnom nuznoiiu: oseiam obavezu da izvriim
posledice, njegova formulacija pokazuje radikalnu dvosmislenost: iin kao auto-
mat, b-ez razmiSljanja (prosto to moram da udinim,
to nije stvar
strateSkog razmi5ljanja). Redeno viie lakanovski,
Politidka odluka se donosi ex nihilo, i nije dedukovana ili isdi- ,,odluka d..rgog .,
tana iz date koncepcije pravde ili moralnog zakona, kao kod Haber- meni" ne referira na frazu starog strukturalistidkog zargona "o
to-
masa, recimo, a ipak nije arbitrarna. To je zahtev u meni isprovoci- me kako ,,to nisam ja, subjekt, ko govori, to je
Drugi, sam simbo_
ran odlukom drugog darzazove politidku invenciju, da me isprovo_ lidki poredak, koji govori k oz mene, tako ia ru-
cira da smislim normu i preduzmem odluku.2aT njegove strane", i ostale slidne brbljarije. ona
lu izgovoren s
referira na ne$to
radikalnije i neduvenije: ono ito Antigoni daje nepokole_
.Tnogo
Ako ove redove paLljivo proditamo, zapazitemo da tu neoie_ beskompromisnu snagu da istraje u svojoj odluci upravo je
lljivu,
kivano imamo dya nivoa odluke: jaz nije samo izmedu ponor- d_irektna identifikacija njene partikularne/odredene
zelje sa iorrrro,n
nog etidkog poziva Drugog i moje (u krajnjem uvek neadekvatne, Drugog (Swari). Odatle proistide Antigonina monstruoznost,
kjer_
pragmatidne, proradunavajuie, kontingentne, neutemeljene) odlu_ kegorovsko ,,ludllg__od]uk9 koje porni.y" Derida:
nije ret ,u_o o
ke kako da taj poziv prevedem u konkretnu intervenciju. Sama tome da se Antigona odnosi prema Drugom_Stvari;
zakratko, po_
odluka se deli na ,.odluku drugog u meni" i, na moju odluku da sle momenta odluke, ona je Stvar neposredno,
na osno\.,rr d"gu' ,"
izvrsim neku pragmatidnu, politidku intervenciju kao odgovor na iskljuduje iz zajednice kontrorisane posrednim instancama
siiruo-
prvu. Ukratko, prva odluka se identifikuje kao nalog Stvari u meni lidke regulacije.
da odludujem; to je odluka da se odluii, i ona ostaje joi uvek moja Topika ,,drugog" mora da se podvrgne spektralnoj
analizi ko_
ja tini vidljivim njegove imaginarne, simboliike
246
|acques Derrida, Adieu to Emmanuel Ldvinas, trans. pascale-Anne Bra-
i ."aine aspekte.
Ona moZda nudi krajnji sluiaj lakanovskog shvatanja
ult and Michael Naas, stanford university press, 1999, p. 23. [uredniika beleika: ,,borlmel_
zii'ek citira originalni Deridin tekst koji giasi: ,,pasivna oatou, t uo uslov dogada- skog ivora" u kojem se spajaju tri dimenzije. prvo,
tu je imaginar_
ja, strukturno uzev, u meni je uvek neka druga odluka, prelomna ni drugi
odluka kaI od-
luka drugog, apsolutno drugog u meni, drugog kao apsolutnog koji u meni odlu_ - drugi ljudi ,,kao Sto sam ja,', moji bliZnji s kojiml sam
tu reciprodnim odnosima, takmidenja,
duje o meni". Pritom navodi da je citat rz Adieu d Emmanuellivinas, paris, Edi- uzajamnog priznavanja, i ta-
tions Galilde, 1997, p. 87, ali ga nema ni u jednom delu te knjige. citat kojim l<o dalje. Potom postoji simbolidki
,,veliki Drugi; _ koli dini ,,sup_
smo ga zamenili izraLava isti smisao u delu ,,odluke drugog u mini".] stanciju" naieg drudtvenog postojanja, skup bezriinih'pravila
247 Critchley,
Ethics-Politics-Subjectivity, p. 277.
koli
lioordini5u na5e postojanje. Konaino, Drugi qua
Realio, kao ne-
374
375
 moguia Stvar, ,,neljudski partner", Drugi s kojim nije mogui si-
metridan dijalog, posredovan simbolidkim poretkom. Odluduju-
ie je uvideti kako su ove tri dimenzije povezane. Sused [Neben-
menschl kao Stvar znaii da, ispod suseda kao meni sliinog, mog
nalidja u ogledalu, uvek vreba nedokudivi ponor radikalne Drugo-
sti, monstruozna Stvar koja se ne moZe ,,uljuditi". Lakan na tu di-
menziju ukazuje vei u III Seminaru:
A iemu Drugi? Nema sumnj e iz razloga obmane, kao Sto je to
sludaj kad god smo obavezni da damo znake koji su dodatak ono-
me Sto jezik daje. Taj razlog obmane je sledeii: ,,Ti si moja i.ena,,
na kraju krajeva, Sta zna5 o tome? ,,Ti si moj gospodar" Sto se ti-
- nemam suseda s kojim mogu da uspostavim odnos kao prema
-
de dinjenica, jesi li siguran u to? Upravo ono Sto konstitui5e uteme-
ljujudu wednost govora je ono na Sta se u poruci cilja, kao i ono
Sto je vidljivo u pretvaranju jeste to da je drugo ovde apsolutni
Drugi. Apsolutan, 5to ie re6i da je priznat, ali nije saznat. Slidno to-
me, ono Sto iini pretvaranje jeste da u krajnjem ne znate da li je u
pitanju pretvaranje ili ne. Su5tinski, to neznano u drugosti Drugog
karakteriSe govorni odnos na nivou na kome se govor kazuje dru-
gom."t
Lakanova ideja ,,utemeljujuieg govora" iz ranih 50ih godina,
stava koji na vas prenosi simbolidku titulu i na taj nadin vas dini
onim Sto ste (Zena ili gospodar), obidno se shvata kao eho teorije
o performativima (veza izmedu Lakana i Ostina [Austin] bio je
Emil Benvenist [Emile Benveniste], autor pojma performativa).*
Medutim, iz gornjeg citata je jasno da Lakan cilja na neSto vi5e:
performativnosti, odnosno simboliikom angaZmanu, moramo da
pribegnemo, upravo i jedino u meri u kojoj Drugi, kog susreiemo,
nije samo imaginarna slitnost nego je takode neuhvatljivi apsolut-
ni Drugi realne Stvari s kojim je moguia reciprodna razmena. Da
2a8
- Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan III: psychoses, 1955_56,
ed. Jacques-Alain Miller, trans. Russell Grigg, New york ani London, W. W.
Norton, 1993, pp. 37-5.
* Ovde se urednicima ili autoru potkrala grelka, s obzirom da autor pojma
performativa nije Benvenist, nego Ostin. prim. prev.
- -
376
bismo svoju koegzistenciju sa Stvari udinili minimalno podnoSlji-
vom, mora da interveni5e simbolidki poredak qua tre(i, pacifiku-
juii posrednik: ,,oplemenjivanje 'normalnog bliZnjeg' uno5enjem u
njega prijaznog Drugog-Stvari" nije moguie direktnorn interakci-
jom nego pretpostavlja treiu instancu kojoj se oboje potdinjavamo
- nema intersubjektivnosti (nema simetridnog, zajednidkog odno-
sa medu ljudima) bez bezlidnog simbolidkog poretka. Dakle, nijed-
na osa izmedu dva pojma ne moZe da postoji bez treceg pojma:
ako se suspenduje funkcionisanje velikog Drugog, prijateljski na-
strojen sused se podudara s monstruoznom Stvari (Antigona); ako
ljudskom partneru, sam simbolidki poredak se preobrata u mon-
struoznu Stvar koja na meni direktno parazitira (kao Bog Danijela
Pol Srebera koji me direktno kontroli5e i u mene prodire zracima
uiivanja); ako ne bi bilo Stvari da podupre naSu svakodnevnu,
simbolidki regulisanu razmenu s drugima, na5li bismo se u ,,rav-
nom" i sterilnom habermasovskom svetu u kojem su subjekti liSe-
ni svog hybrisa preteranih strasti, svedeni na beZivotne pione u re-
gulisanoj igri komunikacije. Antigona-Sreber-Habermas: istin-
ski dudno menage d trois."
5. Istoricizam i realno
Kako onda da odgovorimo na dobro poznat prigovor DZudit
Batler []udith Butlerl da lakanovsko Realno ukljuduje suprotnost
izmedu (hipostaziranog, prototranscendentalnog, preistorijskog i
predru5tvenog) ,,simboliikog poretka", to jest, ,,velikog Drugog", i
,,dru5tva" kao polja kontingentnih dru5tveno-simbolidkih borbi?
Njeni osnovni argumenti protiv Lakana mogu se svesti na prigo-
vor da on neku istorijski kontingentnu formaciju (dak i ako je to
sAm nedostatak) hipostazira u prototranscendentalno, predruStve-
no, formalno a priori. Medutim, ovaj pravac kritidkog zakljuiiva-
* ,,Brak u troje" (fr.) cinidno (e. f.).
)/ /
 nja vredi jedino ako se (lakanovsko)
Realno preiutno svede na
preistorijski apriornu simbolidku norml aranZmana, Realno polne razlike je traumatidan uzrok koji pokre-
novska polna razlik a mo'edu ," ,h,rutit;ilffi"Ir:.:ffiiX* ie njihove kontingentne proliferacije.2ae
pravilo, kao i da se sve varljaclje Ovaj pojam Realnog takode mi omoguiava da odgovorim na
seksualnog Livota sh.rate kao prigovor Batlerove da Lakan hipostazira ,,velikog Drugog" u prei-
ogranidene tim netraumatizujuiim
normativnim usrovom. Batlero_ storijski transcendentalni a priori. rz razloga koje smo vei vicreri,
va je, naravno, svesna da Lakanov
o ,,il n,7 a pas de rapport ,r"u"I,, kada Lakan emfatidno tvrdi da ,,nema velikog Drugog" njegova
[nije bilo seksualnog odnosa] znaii daje bilo koji poenta je u tome da nema a priori formalne strukturne sheme izr_r_
,,stvarni,, seksu_
alni odnos uvek obeleien neuspehom.'Medutim,
ona taj neuspeh zete iz istorijske kontingentnosti: postoje samo kontingentne,
tumaii kao gre.ku kontingentne istorijske krh,
realnosti seksualnog zi- ke, nekonzistentne konfiguracije. (Nadalje, daleko oJ togu du ,"
vota koji treba potpuno da realizuje priklanja simboliikom oiinskom autoritetu; ,,Ime-oca" za Lakana
simboliiku normu: idear je jos
uvek tu, dak i ako mu tela o kojima je
ret _ kontingentna i isto_ je obmana, privid koji skriva svoju strukturnu nekonzistentnost.)
rijski formirana
- ne odgovaraju.
Rekao bih da bi, u cilju shvatanja
Drugim redima, twdnja da je Rearno inherentno simboridkom stro-
Sra je Lakan hteo sa svojim go je ekvivalentna tvrdnji da ,,ne postoji veliki Drugi,': lakanovsko
,,il-n'y a pas de rapport sexuer",trebalo da poinemo Realno je traumatidna ,,kost u grlu" koja kontaminira svaku ideal-
isticanjem da
polna razlika, dareko od toga da sruzi nost u simboliikom, tineii je kontingentnom i nekonzistentnom.
kao simboliika norma koju
realnost nikad ne moZe da dostigne, Iz tog razloga, bududi daleko od toga da se suprotstavlja isto_
kao realna/nemoguia tadno
znati da takye norme nema: polna razlika ritnosti, Realno dini samu njenu ,,aistoridnu" osno\,,t, a priori sa_
je onaj ,,terielj nemo_
guinosti" zbog kojeg ne uspeva nijedan me istoriinosti. Tako mozemo videti kako se sva topologija menja
pokuiaj njene ,,formallza_
cije"' u smislu u kome Batrerova govori -gog"od opisa Batlerove koji se odnosi na Realno i na ,,velikog Dru-
t ,,ko'k.,."ntnim univer- kao preistorijskog a priori, do njihovog aktuelnog funkcioni-
zalijama"' moZe se govoriti o konkurentnim
simborizacijamarnor- sanja u Lakanovoj zamisli. u svom kritiikom portretu, Batlerova
mativizacljama polne razlike; ako se
za nju moLe re(i da je ,,for_ opisuje idealnog ,,velikog Drugog" koji opstoji kao norma, mada
malna", to je sigurno strana forma _
diji je glavni ,"r,rltut ,rp.urro se nikada potpuno ne ostvaruje, podto to osujeiuju istorijske
to da podriva syaku op5tu formu tijj j; kon_
cilj da je zahvati. tingentne okolnosti, dok se, umesto toga, Lakanova zamisao cen_
Ako insistiramo na referenci prema suprotnosti
opdteg i po_ trira na tenziju izmedu nekog traumatiinog ,,posebnog apsoluta,',
sebnog, izmedu transcendentalnog
i kontingentnogipatolo.kog, onda nekog srediSta koje se opire simbolizaclji i ,,konkurent.rih .,r-,i,n"r,
moZemo reii da je polna razlika paradoks
posebnog koje je opitije zallja" (da iskoristimo termin Batlerove) koje uzaludno nastoje da
od same op5tosti kontingentnl razlika, nedeljivi ostatak
-
loike" sfere (u kantovskom ,,pato_ ga simbolizuju/normalizuj u. laz izmedu simbolidke apriorne fbrme
smislu pojma), koji uvek nekako re_ i istorije/druStvenosti krajnje je stran za Lakana.,,Dualizam" ko-
meti ili destabilizuje samu normativnu jom on operi5e nije dualizam apriorne forme/norme, simboridkog
idealnost. Daleko od toga
da je normativna, polna razlikaje
tako gledano patolo.ka
dikalnijem smislu termina: kontingentnl
mrla koju uzaludrro " "";." 'ot .Ou* se oslanjam, naravno, na prekretni rad foan Copjec, ,,Sex and the
kusavaju da izbrisu sve simboliit" fo- Euthanasia of Reason", u: Read My Desire: Lacan Against thc Historicists,
cam-
nt.rj" simetriinih srodnidkih bridge MA, MIT Press, 1995,pp. 201-36. Simptomitiino je da je
ovaj esej o fi_
odnosa' Daleko od ograniiavanja osnovama i posledicama Lakanovog pojma polne ,uihk. p..errtur, ,,
unapred varijeteta seksuarnih fozgfskim-
brojnim feministitkim napadima na Lakana.
378
379
 poretka i njegove nesavrsene istorijske realizacfle: za Lakana, kao i
za Batlerovu, nema niiega izvan kontingentnih, delimidnih, inkon-
zistentnih praksi, nema ,,velikog Drugog" koji bi garantovao nji_
hovu krajnju konzistentnost. Medutim, nasuprot Batlerovoj i isto-
ricizmu, Lakan istoridnost zasniva na drukiiji nadin: ne u prostom
empirijskom vi5ku ,,dru5tva" nad simboliikim shemama, nego u
sredi5tima koja se opiru unutar samih simboliikih procesa.
Lakanovo Realno, prema tome, nije naprosto tehnidki termin
za neutralnu granicu konceptualizacije. ovde bi trebalo da bude-
mo 5to je moguie precizniji s obzirom na odnos izmedu traume
kao realne i domena drustveno-simbolitkih istorijskih praksi: Re-
alno nije ni predruitveno, a nije ni druitvena posledica. poenta je
u tome da se sdmo dru5tveno konstituile putem iskljudenja ne_
kog traumatidnog Realnog. Ono ito ostaje ,,izvan druitvenog" nije
nikakva pozitivna apriorna simbolidka forma/norma, nego- samo
njen negativan utemeljujuii potez.
Kako da se, u zakljutku, suprotstavimo standardnom post-
modernom odbacivanju polne razlike kao ,,binarne" opozicije? U
iskulenju smo da povudemo paralelu u odnosu na postmoderno
odbacivanje zna(aja klasne suprotnosti: prema tom glediitu, ona
ne bi trebalo da se ,,esencijalizuje" u krajnju, hermeneutidku tadku
referencije na diji ,,izraz" mogu da se svedu sve ostale suprotnosti,
jer danas smo svedoci uspona novih, slozenih politidkih subjekti-
viteta (klasnih, etnidkih, homoseksualnih, ekoloikih, feministidkih,
religioznih), a savez izmedu njih rezultat je otvorene, mada kon-
tingentne, hegemonistidke borbe. Medutim, toliko razliiiti filozofi
kao Alen Badju i Fredrik DZejmson istakli su, sto se tide danasnje
multikulturalistidke pohvale razliditosti zivotnih stilova, da taj us-
pon razlika podiva na utemeljujuiem |ednom, to jest, na radikal-
nom brisanju Razlike, antagonistiikog jaza.2so Isto vazi za stan-
2s0
Alain Badiou, u svojoj knjizi Deleuze: The Clamor of Being, trans. Loui_
se Burchill, Mineapollis, university of Minnesota press, 2006, istii'e da je Delez,
filozof nadiruieg rizomskog mnoitva, u isto vreme najradikalniji monista u mo-
dernoj filozofiji, filozof Istosti, Jednog koje nadvladava sve razlike
- Zar
nivou sadriaja svojih tekstova nego i na nivou formalnog postupka.
380
dardnu postmodernu kritiku polne razlike kao ,,binarne opozicije"
koju treba dekonstruisati: ,,ne postoje samo dva pola, nego mno-
Stvo polova i seksualnih identiteta". U svim tim sludajevima, mo-
ment koji smo uveli je ,,uspon mno5tva", a ono Sto tvrdimo upra-
vo je suprotno: sveobuhvatna istost u osnovi svega toga. Drugim
redima, ideja radikalnog antagonistiikog jaza koji pogada ukupncr
dru5tveno telo izbrisana je. Neantagonistidko Dru5wo ovde je glo-
balni ,,kontejner" u kojem ima dovoljno prostora za svekolik<r
mno5tvo kulturnih zajednica, Zivotnih stilova, religija i seksualnih
orijentacija.25t
zov stil ne karakteriSe opsesivnom prinudom da u svim fenomenima koje anali-
zuje utvrdi istu pojmovnu matricu ili obrazac od filozofskih sistema do knji-
2evnosti i filma?
-
2st Ve( postoji precizan filozofski razlog za to da suprotnost treba da bude
dijada, to jest, za5to se ,,multiplikovanje" razlika svodi na obnovu tvrclnje o utc-
meljujuiem fednom. Kao Sto istiie Hegel, svaki rod ima samo dve vrste, to jest,
specifidna razlika je u krajnjem razlika izmedu samog roda i njegovih vrsta ,,kao
takvih". Recimo u naSem svetu, polna razlika nije prosto razlika izmedu dve vrste
ljudskog roda nego je razlika izmedu jednog pojma (muikarca) koji predstavlja
rod kao takav i drugog pojma (Zene) koja predstavlja Razliku unutar roda kao ta-
kvog, jer on je specifikacija, poseban moment. Tako u dijalektidkoj analizi, dak i
kad imamo pojam mnoiwa vrsta, uvek treba da traZimo izuzetne vrste koje di-
ne samo na
rektno predstavljaju rod kao takav: istinska Razlika je ,,nemoguia" razlika izmedu
se Dele- tih i svih ostalih wsta.
381
 Prvo Sto se moZe kategoridki reii je da Lakanova etika nije
etika hedonizma: 5ta god znadilo ,,ne miri se sa svojom Zeljom", to
ne znadi pravilo neogranitenog, kako bi Frojd rekao ,,principa za-
dovoljswa", funkcionisanja psihidkog aparata koji teZi postignucu
zadovoljstva. Za Lakana. u stvari, hedonizam je taj model odlaga-
nja telje u ime ,,realistiikog kompromisa"; da bih dostigao najveie
POGOVOR AUTORA: moguie zadovoljstvo, moram da kalkuli5em i ekonomi5em tako
ZASTO JE HEGEL TAKANOVAC Sto Zrtvujem kratkorodna zadovoljstva u ime snaZnijih i dugotraj-
nijih. Tako gledano, nema prekida izmedu principa zadovoljstva i
njegove suprotnosti, ,,principa realnosti": ovaj drugi (koji nas tera
Deo prvi nagon protiv nirvane: lakanovska etika da uzmemo u obzir ogranidenja realnosti koja ometaju direktan
-
pristup zadovoljstvu), inherentno gledano, predstavlja produZenje
I to je zato Sto znamo bolje od onih ranijih kako da prepo- prvog. eak i (zapadni) budizam nije imun na ovu zamku: sam
znamo prirodu Zelje, koja je u sredi5tu tog iskustva,
zato Sto ,nu.rro Dalaj Lama je pisao: ,,Svrha Livota je sreia"zss a to nije istina za
da je pretresanje etike moguie, da je forma etiikog
suda mogu6a, i -
psihoanalizu, dodali bismo. U Kantovom opisu, etidka duZnost
da je od one vrste koja tom pitanju daje snagu
Stra5nog suda:-Jesi li
delao u skladu sa i.eljom u sebi?2s2 funkcioni5e kao strani traumatidni uljez koji, spolja, remeti home-
ostatidki balans subjekta, njegov nesnosan pritisak prinudava su-
Ovo je Lakanova maksima etike psihoanalize: bjekt da dela ,,s onu stranu principa zadovoljstva", uz ignorisanje
,jedina stvar za
koju tovek moZe da bude kriv je Sto je popustio svojoj teZnje ka zadovoljstvu. Za Lakana, tadno isti opis vai,i za Zelju, 5to
Zelji [d,avoir
cddd sur son ddsirl".2s3 Ta maksima, prosta jasna
i kao 5to izgleda,
je razlog zaito uZivanje nije neito Sto subjektu dolazi prirodno,
postaje neuhvatljiva od momenta kada pokudamo kao realizacija njegovog ili njenog inherentnog potencijala, nego je
da specifiiuje_
mo njen smisao kako ona stoji s obzirom na mog.rinosti dana_ sadr|aj naloga od strane traumatidnog superega.
-
Snjih etiikih opcija? Izgleda da se ona uklapa u tri
glavne verzije: Ako vei treba odbaciti hedonizam, nije li onda Lakanova eti-
u poziciju liberalno-tolerantnog hedonizma, poziciju ka verzija herojske amoralne etike, koja nam nareduje da ostane-
amoralne eti-
ke i poziciju takozvano g ,,zapadnog budizma,'.2sa prodim
o zato mo verni sebi, da istrajemo u svom izabranom nadinu s onu stra-
ove pozicije, jednu po jednu. nu dobra i zla? Razmotrimo odluku don Dovanija iz poslednjeg
iina Mocartove opere, kada ga Kameni gost presreie izborom:
2s2 jacques Lacan, The Semi.nar of smrt mu je blizu, i ako se ne pokaje zbog svog greSnog Zivota, ved-
Jacquu Lacan VII: The Ethics of psycho_
analysis, 1959-60, ed. )acques-Atain'tvtitter, trans. no ie goreti u paklu. Don Dovani herojski odbija da se pokaje, ia-
Dennis porter, Rtutiedge,
London and New york, 1991, p.314.
2s3 lbidem, ko je potpuno svestan da za svoju istrajnost nema Sta da dobije,
p. 319.
u toT,: ito je psihoanalitiiar u stanju da se prila_
izuzev vednih patnji. ZaSto to iini? Odigledno ne zbog nekakve
"^r, "i]l'.ol*]l 1::lp,-,bfT.
y..gy1"a";uaim etidkim stavovima _ trima pomenutim plus dobiti ili obeianja zadovoljswa koje ie doii. fedino obja5njenje je
:::],::::"ii:ll deridijanskoj etici odgovornosri prema Drugosii,
::i,^,:I,:i,r:"sko
noJ
i konzervjtiv_
oclDranr potrebe da se obnovi simboliiki zakon (u 2ss
vidu Jeinskog autoriteta) ,,Foreword by Dalai Lama", u Mark Epstein, T'houghts Without a T-hin-
kao jedini nadin da se razreJi iorsokak hedonistidke
permisivnosti. frcr, New York, Basic Books, 1996, p. xiii.

382
383
njegova potpuna vernost raskala5nom Zivotu koji je vodio. To je
jasan sludaj amoralne etike: don Dovanijev Livot je bez sumnje bio
amoralan; medutim, kao Sto pokazuje njegova vernost sebi, on je
bio amoralan iz principa, jer se pona5ao na nadin koji proistide iz
njegovog osnovnog izbora. Ili, da uzmemo Zenski primer iz opere
Karmen, ZorLa Bizea. Karmen je, naravno, amoralna (zbog svog
surovog promiskuiteta, ruiniranja Livota mu5karaca, uniStavanja
porodica), ali ipak je potpuno etidna (verna svom izabranom putu
i cilju, dak i kada to znadi sigurnu smrt).
Fridrih Nide (veliki oboZavalac Karmen) bio je veliki filozof
etike amoralnosti, i uvek treba da se setimo naslova Nideovog re-
mek-dela O genealogiji morala (ne ,,etike") jer su to dva pojma
koja je potrebno jasno
-
razlikovati. U moralnosti je red o simetriji
mojih odnosa s drugim ljudima: njeno pravilo nultog nivoa glasi:
,,ne iini mi ono Sto ne bi Zeleo da ja udinim 1sfi".zse Etika, tome
nasuprot, ima posla s mojom konsistentnoiiu sa sobom, mojom
verno5iu sopstvenoj Zelji. Na poslednjoj stranici Lenjinovog Mate-
rijalizma i empiriokriticizma, izdanja iz 1939, Staljin je crvenim
mastilom zabelelio
1) Slabost
2) Lenjost
3) Glupost
|edino to moZe da se nazove porocima. Sve drugo, u odsu-
stvu gore pomenutog, bez sumnje su vrline.
NB! Ako je dovek l) jak (duhovno), 2) aktivan, 3) pametan
(ili sposoban), onda je dobar, bez obzira na druge ,,poroke".
l) i 3) zajedno, daj,,s,2).2s7
Ovo je do sada najkonciznija formulacija amoralne etike: na-
suprot njoj, slabii koji se potdinjava moralnim pravilima i brine o
256 To je razlog zaito najbolji psihoanalititki odgovor na tu moralnu mak-
simu jeste da se zamisli 5ta bi za mazohistu znaiilo da nam obeia da ie po5tovati
tu maksimu u odnosu prema nama.
257 Prvi put objavljeno u Rusiji, Pravda,2|. decembar 1994. Ispod te bele5ke
Staljin je dodao plavom olovkom: ,,A ita vidimo, Sta vidimo?" Ovaj prevod je ci-
tiran iz Donald Rayfield, Stalin and His Hangmen, London, Penguin, 2004, p.22.
384
svojoj krivici predstavnik je neetitke moralnosti, koja jc mcta lJite-
ove kritike resantimana. Postoji, medutim, granica staljinizrna: ni
je red o tome da je suvi5e amoralan, nego da je pritajcno isuviie
moralan, da se joS uvek oslanja na figuru velikog Drugog. U knjizi
koja predstavlja ubedlj ivo naj inteligentnij u odbranu stalj i n istiiko g
terora, Humanizam i teror (1946), Morisa Merlo-Pontijii, autor
wrdi da je teror opravdan kao zalog za bududnost, gotovo na na-
din Paskalovog teolo5kog naloga koji se ulaZe na Boga: ako kona-
ian rezultat danainjeg uZasa bude svetla komunistidka br-rducnost,
onda ie takav ishod retroaktivno iskupiti revolucionare zbog svih
uZasnih stvari koje moraju da podine danas. Na slidan nadin, dak i
neki staljinisti, kada su prinudeni da priznaju da su mnoge Zrtve
njihovih distki bile nevine i pobijene zato Sto je ,,njihova krv bila
potrebna Partiji radi jadanja jedinstva", zami5ljajuii buduii trenu-
tak krajnje pobede kada ie sve te neophodne Zrtve biti opravdane
i kada ie biti priznato njihovo Lrtvovanje za Stvar. To je ono Sto
l,akan u VII Seminaru pominje pod sintagmom ,,perspektiva Stra-
inog suda", a red je o perspektivi koja se mnogo bolje vidi u
osnovnim pojmovima staljinistiikog diskursa, u pojmu ,,objektiv-
nc krivice" i ,,objektivnog smisla" nedijeg delanja; mada moZete
biti poSten pojedinac koji dela s najiskrenijim namerama, ipak ste
,,objektivno krivi" ako vaSe delanje sluZi reakcionarnim snagama
-- a naravno Partija ima direktan pristup u ono Sto va$i dinovi
,,objektivno znate". Ovde, opet, ne preuzimamo naprosto perspek-
tivu Strainog suda (s koje se formuli5e ,,objektivni smisao" va5ih
i'inova), nego i sadainjeg aktera koji vei ima jedinstvenu sposob-
rrost da s tog stanovi5ta sudi o dana5njim dogadajirna.2s8
Sada moZemo da vidimo za5to nas Lakanov moto: ,,nettra l'e-
lil<og Drugog [iI n'y a pas de grand Autrel" dovodi u samo sredi5te
2s8 Isto vaLi i za tako radikalnog hedonistu ateistu kao 5to je rnarkiz- [)e
S.r<l: pronicljivi ditaoci njegovog dela (kao Pjer Klosovski) davno su zapaz-ili da
I'rintrda na uZivanje koja vodi Sadove junake implikuje skrivenu reference na
.,lirivcno boianstvo, na ono sto Lakan naziva ,,Vrhovno-Biie-u-Zlu", opskurnog
It,rqa [6ji zahteva da bude hranjen patnjama nevinih. (Vid. Picrre l(lossowski,
'irtrla My Neighbour, trans. Alphonso Lingis, Evanston, Northwestern University
l'rcss, 1991, pp. 19-21 [prim. urednika]).
385
 etidke problematike: njime se iskljuiuje upravo
,,perspektiva Stra_ Znost). Medutim" daleko od ograniienja, samo ovo svojstuo dovo-
Snog suda", ideja da negde _ iak i ako je
red o potpuno virtuel_ di nas do jezgra kantovske etidke autonomije: konkretne norne
noj tadki referencije, dak i ako priznamo da njeno koje moram da sledim u specifitnirn situacijama nije moguie izve-
mesto nikad ne
mozemo zauzeti i doneti stvarni sud mora da postoji standard sti iz samog moralnog zakona Sto znadi da subjekt sdm mora
koji bi nam omoguiio da odmerimo -svoje dinove i izvedemo -
preuzeti odgovornost za prevod apstraktnih naloga nroralnog za,
nji_
hov ,,istinski smisao", odnosno istinski etidki status
. zar se
Deridi- kona u niz konkretnih obaveza. Puno prihvatanje ovog paracloksa
na ideja ,,dekonstrukcije pravde" takode ne osranja
na odredenu nagoni nas da odbacimo bilo kakvu referencu na duZr-lost kao iz-
utopijsku nadu koja podrLava sablast
,,beskonadne pravde,,, zauyek govor, na nadin ,,Znam, tedko je i moZda bolno, ali 5ta drugo mo-
odloZene, za koju uvek vaZi da ie doii, a ipak
pr.drt"rrryu krajnji gu, to je moja duZnost..." Kantova etika bezuslovne duZnosti iesto
horizont na5e aktivnosti?
se uzima kao opravdanje ovakvog stava
O5trina lakanovske etike je u tome Sto od nas - nije dudo Sto se sam
Adolf Ajhman pozvao na kantovsku etiku u pokubaju da oprervda
zahteva da se
odreknemo bilo kakve referencije u tom smislu _ svoju ulogu u planiranju i izvrdenju ,,konadnog re5enja": on je
a njena dalja
poenta nije samo u tome Sto nas to odustajan je
ne dovoii u stanje prosto vr5io svoju duinost potiinjavajuii se Firerovirn naredbama.
etidke nesigurnosti ili relativizma, niti srabi Medutim, cilj Kantovog isticanja pune moralne autonornije i od-
osnove etidke prakse,
nego i 5to je odbacivanje garancije nekog velikog
Drugog uprurro govornosti subjekta upravo je spredavanje bilo kog takvog mane-
uslov zaista autonomne etike. Setimo se sna
o Irminoj irr;&.4i f.o_ vra pomeranja krivice na nekakvu figuru velikog Drugog.
ju je Frojd koristio kao primer za ilustraciju
da je njegovpori,rp"t Tokom krstaikog pohoda svetog kralja Luja, trv iz Eretanje
an-alize snova u krajnjem san o odgovornosti
(Frojdo*ve sopswene govori o tome kako je jednom sreo staricu koja je lutaia ulicama s
odgovornosti zbog neuspeha u tretmanu Irme) _
sama ta ei.rl"rri_ posudom punom vatre u desnoj i loncem punim vode u levoj ruci.
ca ukazuje da je odgovornost kljuini Frojdov
pojam. Ali, kaio to Kada ju je pitao 5ta to radi, odgovorila mu je da ce vatrom da spa-
da shvatimo? Kako da izbegnemo op5tu gre5ku
u zapai.anjn da je li Raj dok od njega ni5ta ne preostane, a vodom da ugasi vatre Pa-
osnovna etidka poruka psihoanalize, tadno redeno,
usmerena na kla dok od njih ni5ta ne preostane: ,,Zato Sto Zelirn da niko ne dini
oslobadanje od odgovornosti, o prenosu krivice
na Drugog _ dobro da bi dobio nagradu odlaskom u Raj, ili iz straha od Pakla,
,,poito je nesvesno diskurs Drugog, ja nisam odgovoran vei samo iz ljubavi prema Bogu".zso Ovaj istinski hri5canski etiiki
,u"ni"go_
ve formacije; veliki Drugi govori kroz mene, ja
orude"? sam Lakan ukazuje na izraz iz tog iorsokaka
sam samo njegovo stav
- iiniti dobro radi njega sarnog, bez ikakve kalkulacije budu
pozrvulu".i se iih dobitaka ili kazni - zaista je deo i Lakanovog stava, uprkos
na- Kantovu filozofiju kao odluinog pr.ihodnika (ili bolje, zbog) njegovog odludnog ateizma.
psihoarruliriek"
etike.
lezgro Lakanovog ateizma je najbolje izloieno r.r pojn.rovrrom
Prema standardnoj kritici, ogranidenje Kantove praru ,,otudenja" i ,,razdvajanja" koji je razvio u XI Seminaru.260 Is-
univerzali_
stidke etike ,,kategoridkog imperativa" (bezuslovnog prva, veliki Drugi reprezentuje otudenje subjekta unutar simbolid-
naloga da iz_
vriimo svoju duZnost) potiva u njenoj formalnoj neodrldenosti: l<og poretka: veliki Drugi vude konce, subjekt ne govori, on je
moralni zakon mi ne govori ita je mojra duZnost,
nego samo kaZe 2se
da treba da je izvr5im i tako ostavlja otvoren prostor Robert Payne,'fhe Crusades, Ware, Wordsworth Editions, 1998" p. 355.
za prazan vo_ 260
Jacques Lacan, XI seminar: eetiri terneljno pojma psihoanalize, prir.
luntarizam (5ta god da odludim da je moja duZnost
to je moja du_ f acques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 217, i dalje.

386
387
 ,,[iz]govoren"od strane simbolitke strukture, itd.
Ukratko,,,veliki ieg znanja o stvarima inherentno ogranidenje same stvari. Prise-
Drugi" je naziv za drustvenu supstanciju,
za ono zbog iegasubjekt
nikad potpuno ne vlada posledicama svojih timo se Adornove analize antagonistidkog karaktera pojma dru-
dinova _'to].ri, ,Uog {tva.262 Taj pojam, u druStvenim naukama, osciluje izmedu dve
j:.g" i" ishod njegovog delanja uvek neito drugo od onogu'sto
bilo nameravano ili anticipovano. Razdvajanje 1. krajnosti. Dru5tvo u jednoj od njih shvatamo u terminima an-
nastaje kada subjekt
zapazi koliko je veliki Drugi u sebi nekonzistentno, glo-saksonskog individualizma-nominalizma, kao da je saiinjeno
(barr6, kako to kaz.e Lakan): veliki
_*;f.uuo od interakcije pojedinaca koji su, ujedno, jedino stvarni akteri, ili
Drugi ne poseduje orro Sto ,r"_
dostaje subjektu. L) subjeki doLriliavaf."f." u drugoj krajnosti, iz kontinentalne perspektive, predstavljcnoj Lr
nedostatak u pogledu ,razduajanju,
velikog Drugog vei nedostatak koi poguau
;" .,;"gov delu Emila Dirkema, dru5tvo shvatamo kao organsku celinu, tota-
samog velikog Drugog. podsetimo
se Hegelov" besmrtne iosetke litet koji prethodi pojedincima. Suprotnost medu ovim pozicijarna
u vezi sa Sfingom: ,,Zagonetke starih Egipiana jc neukidiva, i dini se da imamo posla s istinskom kantovskom an,
bile su takode za_
gonetke i za njih same." Istim putem tinomijom (postojanje dva uzajamno nespojiva, dak protivredna
neirhvatljivi , n"prorr;rni'Oi"u
obscur mora da bude neprozirin i
za samog sebe _ mora da ima stava koji su podjednako opravdani) koja se ne moZe razre5iti pu-
tamnu stranu, neito- u njemu Sto je veie tcm viSe, dijalektidke sinteze: dru5tvo kao takvo ne moZe da nam
od nyega sanog.2e r
Ovaj pojam ned.ostatka u Drugom (A) takode sc pojavi kao stvar-po-sebi, koja je zauvek izvan na5ih saznajnih
otvara nov pri_
stup fantaziji: fantazijaje tadno ,eiJno nroii. Medutim, kao drukdiji pristup, samo treba zapaziti nadin na
pokuiaj da se u Or.rgo_ i,
puni taj nedostatak, to jest, da se obnovi lioji je ta radikalna antinomija, koja nam naizgled zabranjuje pri-
njegova konziste"ntnost.
Iz tog razloga, fantazija i paranoja s,. inh"."r,i""
noja je u osnovnom smislu verovanje
p";;;;;;,^;"." stup stvari, vet na delu u samoj stvari: osnovna odlika dana5njeg
u ,,Drugo Dr.rgog,,, d.,igo_ clru5tva je neukidiva suprotnost izmedu dru5tvene celine i pojedi-
Dlugom koji, skriven iza Drugog ekspticitrre naca. Ono Sto se prvo pojavljuje kao znak na5e nesposobnosti da
druirvene teksture,
odreduje (ono sto nam se pokuzu;. kao)
nepredvidene porlJr." razumemo Sta druitvo uistinu jeste, preobraia se u osnovno svoj-
drustvenog Livota i na taj rruti.r gu."ntuje
njiho*i konzistentnost stvo samog druStva. To ie reii, isprva, da smo ,,otudeni", da nam
(ispod haosa trZiita, degradacije
,riorul", itd., porto]i swhorrlta stra_ <rgraniteno znanje onemoguiava da dodemo do pojma drultva; a
tegija, recimo, jevrejske zavere ili, danas je modernije reii, tem_
zavere). Taj paranoidni -stav ima dalju
potom po odgovarajuiem dijalektidkom obrtu, da se to ograniie-
tl":r\:
digitalizaciji naieg svakodnevnog zivota:
podr5ku u aktuelnoj rrje osvedoiuje kao pokazatelj druSfvene suprotnosti kao takve.
u trenutku kada se celo_ Slidan iorsokak nalazimo u kvantnoj fizici. Kako da tun-radi-
UuOlS (druifveno) postojanje p"ostepeno
ospoljava, materijalizuje rrro takozvani ,,princip neodredenosti", koji nam onemoguiava sti-
u. velikom Drugom svetske kompjuterske
mreZe, lako je zamisliti canje punog znanja o desticama na kvantnom nivou (da odredimo
zlog programera koji brise nas digitalni
identitet i na taj nadin nas istovremeno brzinu i poloZaj iestice). Za Ajn5tajna, taj princip do-
li5ava dru5tvenog postojanja tako"ito
nas preobraia u ne_osobe.
kazuje da kvantna fizika ne obezbeduje pun opis realnosti, da mo-
U domenu znanja, ol,u logiku razdvajanja
sreiemo kada, iz_ raju da postoje nepoznata svojstva izvan dohvata pojmovnog apa-
nenada, zapazimo da je ono jto smo
misliii ja 1" og.a.rie.r,j" ,ru_ rrrta. Hajzenberg, Bor i ostali, njemu nasuprot, insistirali su da sa-

ji ", I* vaLi za i,enou psihoanalizi: maskarada Zenskosti znadi da ne posto_

nedostupno X ispod viiestrukih ,lo,,"* 262 Vid. Zii.ekovu raspravu o druiwenom
antagonizmu u 3. glavi ovog
_urt i poS,o ,. maske u f*r;";."i rlri
vaju dinjenicu da nidega nema za skrivanje. zlrornika, ,,NajuzviSeniji histeridar: Hegel i Lakan", str. 49 i dalje [prim. ured-
rr ilia ].

388
389
ma nepotpunost na5eg znanja kvantne realnosti ukazuje na njenu
nepotpunost
- Sto je zahtev koji ide na ruku neobidnoj ontologiji.
Ako hoiemo da u veStaikom (virtuelnom, digitalnom) medijumu
simuliramo realnost, nije potrebno da idemo do kraja: samo treba
da ponovimo svojstva koja ie s posmatradevog glediSta sliku udini-
ti realistitnom. Na primer, ako u pozadini imamo kuiu, nema po-
trebe da konstrui5emo njenu unutra5njost, po5to ne odekujemo da
ie udesnik hteti u nju da ude; alternativno, konstrukcija virtuelne
osobe moZe da se ogranidi na njenu spoljaSnjost nema potrebe
je
- Mark Ep5tajn u svojoj knjizi o budizmu i psihoanalizi s odobrava
da se mudimo s organima, kostima, itd. fedino potrebno da in-
staliramo program koji ie trenutno ispuniti taj jaz, ako to nalaZu
aktivnosti udesnika (recimo, ako Zeli da zarlje noZ duboko u telo
virtuelne osobe). To je slidno kao na kompjuterskom monitoru
kad skrolujemo dug tekst: prethodne i sledeie stranice ne postoje
pre naieg pogleda na njih; na isti nadin, kada simuliramo virtuelni
svet, makroskopska struktura moZe da se ostavi bela, a ako se zve-
zde na horizontu vide maglidasto, nema potrebe da se konstrui5e
kako bi izgledale pri bliZem pogledu, po5to niko neie doii na ide-
ju da ih posmatra. Zanimljivost ove ideje sastoji se u tome Sto
kvantna neodredenost, na koju nailazimo kada istraZujemo najo-
snovnije komponente naieg univerzuma moZe da se i5ditava na
isti naiin, kao svojstvo ogranidene rezolucije naSeg simuliranog
sveta, to jest, kao znak ontolo5ke nepotpunosti same realnosti (ili
onoga Sto doZivljavamo kao realnost). Stvarna dilema s tim u vezi
glasi: kako da razumemo tu dinjenicu? Da li je ona znak da ve( Li-
vimo u simuliranom univerzumu, ili je direktan dokaz ontoloSke
nepotpunosti same realnosti?* U prvom sludaju, ontoloika nepot-
punost prenosi se na epistemolo5ku, to jest, nepotpunost se razu-
me kao posledica dinjenice da je neki drugi (tajni, ali potpuno rea-
lan) agens konstruisao na5u stvarnost kao simulirani univerzum.
Zaista je teiko, ali neizbeLno da se prihvati druga alternativa: on-
toloSka nepotpunost same realnosti.
* Znataj, odnosno domet Hajzenbergovog nadela neodredenosti je posve
zanemarljiv (i5dezava) u ravni makro-stvarnosti, pa se stoga, ili makar na ovaj na-
din, ne moZe univerzalizovati u stav o ontolo5koj nepotpunosti uop3te. (e. K.)
390
Jedini od drugih nadina miSljenja koji potpuno prihvata ne-
potpunost realnosti i nepostojanje velikog Drugog je budizam.
-
Znaiili, onda, to da re5enje treba traZiti u budistitkoj etici? Posto-
je dobri razlozi da se razmotri ova opcija. Zar budizam nc vodi
,,poricanju fantazije"
- prevazilaZenju iluzije prema kojoj je naia
i,elja zasnovana i suprotstavljena praznini ispod objekta Zelje? Na-
dalje, ono Sto psihoanaliza deli s budizmom jeste stav da ne posto-
ji sopstvo kao supstantivni agens psihidkog Livota ne dudi 5to se
njem upu6uje na Lakanov kratki rani spls o ,,stadijumu ogledala",
s pojmom ega kao objekta, kao rezultatom subjektove identifikaci-
je s idealizovanom fiksiranom slikom o sebi; sopstvo je feti$izova-
na iluzija supstancijalnog jezgra subjektivnosti u kojem, zapravo,
nema nidega.263 To je razlogzaito, za budizam, poenta nije u tome
da se otkrije nedije ,,istinsko sopstvo", nego da se prihvati da ono
ne postoji, da je ,,sopstvo" jedna takva iluzija, prevara. Redeno psi-
hoanalitidkijim terminima: ne samo 5to je potrebno analizovati ot-
pore, nego, u krajnjem, ,,stvarno nema niiega izuzev otpora 5to
treba analizovati; ne postoji sopstvo koje deka da bude oslobode-
no".2e Sopstvo je podrivajuta, laLna i kao takva, nepotrebna meta-
fora za proces svesti i saznanja: kada smo svesni da znamo, shva-
tamo da sve 5to se u nama dogada jeste tok ,,misli bez mislioca".
Nama je inherentna nemoguinost zami5ljanja ko smo i Sta smo,
po5to nema nidega Sto ,,stvarno jesmo" samo praznina u jezgru
-
naSeg biia. Prema tome, budistidkim prosvetljenjem, ne izlazinto
iz ovog zemaljskog sveta u drugu, istinskiju realnost; pre ie biti da
prihvatamo nesupstancijalni, nestalni, iluzorni karakter i prolazi-
rrro kroz proces ,,razlaganja bez ostatka". Prepoznatljivo gnostidki:
za budizam je etika, u krajnjem, pitanje znanja i neznanja: na5a te-
i.nja (i.elja)
- na5a vezanost za zemaljska dobra - uslovljena je
rtaiim neznanjem, tako da do oslobodenja dolazi dostizanjem pri-
263 Mark Epstein, Thoughts Without a Thinker, New York, Basic lJooks,
1e96, p.152.
26a lbidem, p. 121.
391
merenog znanja. Znatenje hri5ianske Ijubavi sadrZano je u odluci
koja nije zasnovana u (istinitom ili laZnom) znanju
- hri5ianstvo
na taj nadin raskida s ukupnom tradicijom primata znanja koje za-
hvata raspon od budizma do Spinoze.
Zab:udizamje osnovno refleksivno kretanje od objekta do sa-
mog mislioca: prvo, izolujemo stvar koja nas mudi, uzrok naSe
patnje; potom, menjamo, ne objekt, nego sebe, nadin na5eg odno-
sa prema onome (Sto izgleda da je) uzrok nabe patnje: ,,fedino Sto
beja5e uklonjeno bila je pogreina perspektiva na sebe. Ono 5to je
oduvek bilo iluzorno bilo je shvatano kao takvo. Promenila se je-
dino perspektiva posmalva(a.".26s Ovo pomeranje donosi veliki na-
por nije to samo oslobadanje, korak u incestuozno blaZenstvo
-
neiuvenog ,,okeanskog osedanja", nego i nasilno iskustvo gubljenja
tla pod nogama, odnosno liSavanja najintimnijeg stadijuma sop-
stvenog biia. To je razlog za5to podetak budistidkog prosvetljenja
traZi usredsredivanje na najosnovnije oseianje ,,povredene nevino-
stl", nerzazvanog trpljenja nepravde (Sto je omiljena topika narci-
stidkog, mazohistidkog miSljenja): ,,Kako je mogla to da mi udini?
To nisam zasluLiot"266 Sledeii korak vodi u pomeranje na sam ego,
na subjekt tih bolnih oseianja, radi dovodenja do jasno6e i opiplji-
vosti sopstvenog nestalnog i beznadajnog statusa
- 5to ie reii da
agresija prema objektu koji uzrokuje patnju treba da se okrene
protiv samog sopstva. Stetu ne popravljamo: stidemo uvid u ilu-
zornu prirodu onoga 5to bi navodno trebalo popraviti.
U demu se onda sastoji jaz koji zauvek razdvaja psihoanalizu
od budizma? Da bismo odgovorili na pitanje, potrebno je da se
suodimo s osnovnom zagonetkom budizma, njegovom slepom mr-
ljom: kako dolazi do pada tr slmsarLt, Kolo Zivota? Ovo pitanje je,
naravno, upravo suprotno standardnoj budistidkoj brizi koja glasi:
kako moZemo da prekinemo Kolo Livota i dostignemo stanje nir-
vane? (Ovo pomeranje je isto kao Hegelovo preokretanje klasii-
no-metafizidkog pitanja: Kako moZemo kroz laLne predstave da
26s lbidem, p. 83.
266 lbidem, p. 2ll.
392
dopremo do su5tinske realnosti koja im je u osnovi?) Priroda i po-
reklo podsticaja na osnovu kojeg iz praznine nastaje Zelja, velika je
nepoznanica koja leZi u srediStu budistidke zamisli: to ukazuje na
akt koji ,,slama simetriju" u samoj nirvani i na taj naiin dini da se
neSto pojavi ni iz tega (s pojmom slamanja simetrije imamo dru-
gu analogiju s kvantnom fizikom). Frojdovski odgovor je nagon:
ono $to on naziva Trieb ntje, kao Sto izgleda, budistidko Kolo Zi-
vota, Zudnja koja nas potiinjava svetu iluzija. Nagon, naprotiv, ide
dalje dak i kad je subjekt sproveo ,,poricanje fantazlje" i prekinuo
iluzornu Zudnju za (izgubLjenim) objektom Zelje.
Ovde opet imamo iznenadujuiu analogiju s ,,egzaktnim nau-
kama". Paradoks nagona potpuno se iskazuje hipotezom ,,Higso-
vog polja" o kojem se naSiroko raspravlja u savremenoj fizici desti-
ca. Prepuiteni sopstvenim sredstvima u okolini kojoj mogu da
prenesu sopstvenu energiju, svi fizitki sistemi bi preili u stanje
najnli.e energije; drugim reiima, Sto viSe mase uzmemo iz sistema,
viSe obaramo njegovu energiju, sve dok ne dostignemo stanje va-
kuuma u kome je energija ravna nuli. To su, medutim, fenomeni
koji nas nagone da postavimo hipotezu da mora da postoji neSto
(nekakva supstancija) koja ne moZe da se oduzme od datog siste-
rrra bez podizanja energije sistema. To ,,neito" zove se Higsovo
polje: kada se to polje pojavi u ispraZnjenoj posudi dija je tempera-
tr.rra maksimalno spu5tena, njena energija ie se i dalje smanjivati.
,,Ne5to" Sto se na taj nadin pojavljuje jeste ono Sto sadrZi manje
cnergije nego ni5ta, ,,ne5to" Sto se karakteri5e negativnom ukup,
nom energijom ukratko, ovde imamo fizidku verziju toga kako
-
se ,,ne5to pojavljuje ni iz dega".
To je ono na Sta Lakan cilja kada istiie razliku iz.meclu froj
tlovskog nagona smrti i takozvanog ,,principa nirvane", prema ko-
rne svaki Zivi sistem teZi ravnoteLi, najnii.em nivou encrgije, i u
lirajnjem ishodu, 5p111.267 ,,Ni5tavilo" (praznina, liSenost sve sup-
stancije) i najniZi nivo energije, paradoksalno, viSe ne koincidiraju;
,,jcftinije" je (sistem ko5ta manje energije) opstati u ,,ncdemu" ne-
267 Lacan, Seminar VII, pp. 2lI-12 [prim. urednika]
393
 go prebivati ,,ni u dernu'n, na nivou najniZe tenzije, ili u praznini, sablju iznad Zene, rekav5i:
- Ako ne svute5 haljine, ubiiu tel - I
razlaganja sveg poretka. Ova razlika podrZava nagon smrti (to jest, prepirka medu njima dugo potraja, pa DZudar poie svc viSe da pre-
nagon kao takav, poito, kao 5to Lakan kaZe, ,,svaki nagon virtuel- ti Zeni, te ona naposletku svude jod ne5to od svoje ocleie, a DZudar
Posle duge prepirke ona svtrtc jo$ ne-
no je nagon srnrti"): daleko od toga da je on isti kao ,,princ\p nir- uzviknu:
- Sluci i ostalol -
5to od svoje odeie, ali je sve to dugo potrajalo, a Zena jc govorila:
vane" (teinla ka oslobadanju od svih tenzija koje postoje i ieLnja
za povratkom izvornom ni5tavilu), nagon smrti je tenzija koja op- - O, iedo moje, uzalud sam te odgojila! - dok napokon nije svu
kla sve 5to je imala na sebi, osim koSulje. I ona tada retc: -- O' ie
staje i prelazi izvan i protiv principa niryane. Drugim redima, da-
leko od toga da se suprotstavlja principu zadovoljstva, princip nir-
do moje, zar to nije zabranjeno?
- A DZudar joj rete: I)ravo velii,
nemoj svuti ko5ulju ali ne stiZe ni da izgovori te reii, a Zcna po-
-
vane je njegov najvi5i i najradikalniji izraz. Upravo u tom smislu, vika:
-kaoPogre5io je! Udrite ga!
- I istog trena na nj se srtriiic
nagon smrti preclstavlja sopstvenu suprotuost, dimenziju ,,nemr- udarci ki5a, jer se oko njega okupi5e sluge koje su tuvalc blago,
tvog" satrlasnog Zivota koji vodi s onu stranu (bioloSke) smrti. I pa ga tako istuko5e da je to pamtio do kraja Zivota.
zar u pravoj psihoanalizi taj paradoks Higsovog polja, takode, ne
ukazuje na rnisteriju simbolidke kastracije? Ono Sto Lakan naziva Potom 6i5. noii DZudar je dobio jo5 jednu Sansu i pokuia<r
je ponovo; kada je proSao sedma vrata:
,.sirnbolidka kastracija" jeste li5avanje, gest oduzimanja (gubitka
krajnjeg i apsolutnog
- ,,incestuoznog" - objekta Zelje) koje je
po sebi davanje, produktivno, generiSuie, koje otvara i podrZava
Lik njegove majke pojavio se pred njim, govoreii: ,,Dobro do-
joj odgovori:
prostor i.elje i srnisla. Sama frustrirajuia prirocla ljudske egzisten-
5ao, o sine moj!
- a Diudar
- Otkud sam ti ja sin, o
prokletnice? Svuci haljinut
- I i.ena ga pote zavaravati svlaieii je-
cije, iinjenrca da su naii Zivoti zauvek i5daieni, obeleZeni trauma- dan deo odece za drugim, dok tako ne svude sve 5to je imala na se-
tiinon:l neravnr:teZom, jeste ono Sto nas, kao ljude, motiviSe u bi, osim ko5ulje, a DZudar uzviknu: - Svuci se, prokletnice! - te
pravcu sta,lne kreativnosti. ona slrrde ko5ulju i onda postade telo bez du5e. I l)Zudar ude, pa
To je razlog zaito je psihoanaliza duboko ukorenjena u za- vide zlato kako leZi u gomilama...*
padnoj judeo-hri5ianskoj tradiciji, nasuprot, ne samo istodnjaikoj
Feti Benslama istide da ovaj odlomak ukazuje da islam zna zLt
duhovnosti, nego i islarnu jednoj od religija Knjige koja, kao i
-
istodnjadka duhovnost, prihvata pojarn krajnje uzaludnosti, iluzor-
ono 5to na5 zapadni svet osporava: ne dinjenicu da je incest zabra-
njen, nego da je inherentno nemogui (kada se konadno dobije go-
ne prirode svakog objekta ieije. U l00l nofi,614. noii, DZudar,
po5tujuii naredenja marokanskog rnagidara, mora da prode sed-
ia majka, ona se dezintegri$e poput sablasti). Benslama se ovde
poziva na Zan-Zozefa Goua koji pokazuje da je Edipov mit izuze'
rnero vrata da bi doiao do blaga. Kada prode sedma vrata:
tak u odnosu na ostale mitove, zapadni mit, dije osnovno svojstvo
izade njegova majka pa mu rede: Zdrav mi bio, o dedo moje!
je upravo to da ,,ono nemoguie skmo se Povlaii".zes Sama zabrana
tr DZudar zapita: Ko si ti?
-a Lena mu reie:
- se razume kao pokazatelj da je incest mogui.
- - - Ja sam tvoja
majka, i imam pravo na tebe zato 5to sam te odgajila i othranila, a i
* Odlomci prema, Hiljadu i jedna noi, knjiga treia, s ruskog preveo Mirko
zato Sto sam te nosila devet meseci, o, dedo moje. Svuci haljinu!
reie DZudar, a Lena mu rete:
-
Ti si moj sin, pa kako me mo-
Vidojkovii, Naprijed, Zagreb, 1977, str. 218,219. - Prim. prev.
- - 26s Vid. Fethi Benslama, La psychoanalyse a l'epreuve de I'lslam, Paris, Au-
ie5 srruii do gole koZel Ali DZudar uzviklu: Svuci se, ili 6u ti i lean-Joseph Gotx, Oedipus, Philosopher, trans Catherine Porter,
-
odseii glavu evo ovom sabljom.
-
tr on se maii rukom, pa potrZe
bier, 2002,
Stanford, Stanford Universiry Press, 1993.
-
394 395
 Ovde medutim, treba ostati veran zapadnoj,,edipalnoj,' tradi_
ciji: naravno da je svaki objekt Zelje iluzorni mamac, naravno da
puno ulivanja incesta nije samo zabranjeno nego je i po sebi ne_
moguie; medutim, ovde treba potpuno prihvatiti Lakanovu maksi_
mu da les non-dupes errent [(i) nenaivni greie
- fr.]. eak i ako je
objekt i,elje lluzorna varka, u toj iluziji postoji Realno: objekt Zelje
u svojoj pozitivnoj prirodi je uzaludan, ali ne i mesto koje zauzi-
ma, mesto Realnog, Sto je razlog zasto u bezuslovnoj vernosti zelji
ima viSe istine nego u rezigniranom uvidu u uzaludnost pozude.
Tako dolazimo do onoga Sto je za Lakana, u krajnjem, etiika
zamka: iskusenje da tom gestu lisavanja prida odredenu sakralnu
vrednost, ne5to 5to bi trebalo opravdati referencom na neko dublje
znatenje. To je, u stvari, zamka u koju je zapao film Zivot Dejvida
Gejla (2003)
- film koji nosi sumnjivu oznaku prvog velikog ho_
livudskog proizvoda s eksplicitnom lakanovskom referencom. Ke-
vin Spejsi igra Dejvida Gejla, profesora filozofije i protivnika smrt-
ne kazne kojeg, ubrzo po podetku filma, vidimo kako drZi preda_
vanje o Lakanovom ,grafu i,elje". Kasnije, ima seks s jednom od
studentkinja (koja ga potom optuZuje za silovanje), gubi posao i
porodicu, odbaien od zajednice, da bi na kraju, optuZen za ubi-
stvo bliskog porodidnog prijatelja, skondao smrtnom kaznom. In_
tervjui5e ga reporterka (Kejt vinslet) koja je sigurna da je podinio
ubistvo. Ali, kako prida odmiie, vinsletova otkriva traku koja do-
kazuje da on nije potinilac
- naZalost kasno da bi spredilo izvrie-
nje smrtne kazne. ona objavljuje traku, ito na kraju vodi otkriva-
nju iskvarenosti i neadekvatnosti smrtne kazne. U poslednjim tre-
nucima filma, vinsletova dobija drugu verziju trake koja otkriva
punu istinu: navodno ubijena zena izvrlila je samoubistvo (vei je
umirala od kancera) u Spejsijevom prisustvu. Drugim redima, Spejsi
je bio ukljuden u Siroku zaveru aktivisti protivnika smrtne kazne;
zrtvovao je svoj Livot za viSe dobro izlaganjem uzasu i nepravdi
smrtne kazne. ono Sto film dini interesantnim je, retroaktimo gle-
dano, to Sto uvidamo da je taj din zasnovan u Spejsijevom ditanju
Lakana na podetku filma: na osnovu (ispravnog) uvida u fanta-
396
zmatidnu podr5ku na5e Zelje, on zakljuduje o uzaludnosti ljudskih
Lelja i zauzima se za pomoi drugima, sve do samoubiladkog Zrtvo-
vanja, kao jedino valjane etitke vrline. Na toj tadki, mereno prir
vim lakanovskim standardima, f/rm zakazuje: on zagovara etiku
radikalnog samoZrtvovanja za dobro drugih; iz tog razloga junak
Vinsletovoj Salje punu verzljtr trake
- 5to govori da mu je, r,r kraj-
njem, potrebno simbolidko priznanje njegovog dina. Bez obzira na
radikalnost njegovog samoZrtvovanja, veliki Drugi je jo5 r"rvek tu.
Deo drugi lukavstvo uma: Lakan kao iitalac Hegela
-
[P]itanje okondanja analize pitanje [je] trenutka kada subjckt
poku5ava da zadovoljenje ostvari u zadovoljenju svakog, to jest,
svih koji zadovoljenje u jednom ljudskom poduhvatu povezuju sa
sobom. Od poduhvata preduzetih u ovom veku, poduhvat psihoa-
nalitiiara je moZda najuzvi5eniji, po5to deluje kao posrednik izme-
du doveka optereienog brigom i apsolutnog znanja.26e
Ovaj odlomak iz Rapport de Rome, sadrZi in nuce Lakanov
program iz ranih pedesetih godina
- program koji bi svaki filo-
zof,bez ikakve sumnje, otpisao kao besmislicu: povezati Hajdegera
(koji ,,brigu" defini5e kao osnovno svojstvo konainog Dasein lop-
stanka]) i Hegela (filozofa beskonadnog apsolutnog znanja u ko-
jem su op5te i posebno potpuno posredovani).270 Lakanovski anali-
tidar kao figura apsolutnog znanja? Nije li ova leza ogranidena na
specifiian istorijski momenat (rane pedesete), kada je Flegelov uti-
26e Zak Lakan,
,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", Spisl, Prosveta, Be-
ograd, 1983, str. 108.
270 U svetlu danaSnjih standarda ovaj cilj ujedinjenja Hegela i Hajdegera
mora da izgleda kao upadljivo nedosledan. Ipak se treba podsctiti odluiujuie ulo-
ge koju je u Lakanovom razvoju imao Aleksandar Ko7-ev
- do kraja Zivota Lakan
se pozivao na njega kao svog maitre fuiitelj] (a jedini drugi maitre bio mu je psi-
hijatar Kleramo [Clerambault]). Osnovna dogma Ko2eva bila je da ujedini Hegela
i Hajdegera, to jest, da Hegelove motive negativiteta i, na egzemplaran naiin,
borbe na Zivot i smrt izmedu (buduieg) gospodara i roba, iita kroz Hajdegerovu
tematiku bovstvovania-ka-smrti.
397
caj na Lakana (posredovan delom Aleksandra KoZeva i Zana Ipoli-
ta) bio na vrhuncu. Nije li se, uskoro potom, Lakan pomerio od
Hegela ka Kantu, insistiranjem na nedostupnom (,,nemoguiem")
karakteru Realnog koje se zauvek opire simbolizaciji, na radikalnoj
razdvojenosti subjekta od uzroka njegove/njene i.elje? Nije li naj-
bolji opis Lakanovog osnovnog projekta kritika iiste lelje, u kojoj
termin ,,kritika" treba da se shvati u preciznom kantovskom smi-
slu: odrZanja jaza koji zauvek razdvaja svaki empirijski (,,patolo-
Ski") objekt i.elje od njenog ,,nemoguieg" objekta-uzroka dije me-
sto mora da ostane prazno? Nije li ono Sto Lakan naziva,,simbo-
lidka kastracija" sam taj jaz koji svaki empirijski objekt dini neza-
dovoljavajuiim? I zaista, u prethodnom citatu iz istog Rapport de
Rome Lakan je vei skicirao ,,granice unutar kojih je na5em udenju
nemoguie ignorisati strukturi5uie momente Hegelove fenomeno-
logije":
Ali, ako u zahtevu za temeljnim identitetom posebnog i op-
Steg ostaje iSta proroiko, po iemu se meri Hegelov genije, onda
upravo psihoanaliza donosi tu paradigmu, otkrivanjem strukture u
kojoj se taj identitet ostvaruje kao razdvojen od subjekta i bez ika-
kvog pozivanja na buduinost.
Dozvolite mi da samo kaZem da, po meni, ovo saiinjava pri-
govor bilo koje upu6ivanje na totalitet u pojedinadnom, buduii da
je subjekt taj koji u pojedinca unosi podelu, kao uostalom i u ko-
lektiv koll je ekvivalent pojedinca. Psihoanaliza je u pravom smislu
ono $to i jedno i drugo vraia na njihovo mesto, na mesto privida.2Tr
Ovim se vraiamo u poznate vode: hegelovske samosvesti, subjekta
apsolutnog pojmovnog samoposredovanja koje prevaz tlazil proi.di-
re svaku drugost versus lakanovskog podeljenog subjekta nesve-
snog, po definiciji odvojenog od Stvari. Medutim, nije dovoljno
27t Zak Lakan,
,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", str.76. Znaiajno je
da je ove paragrafe Lakan pisao ponovo za Ecrit [Sprse] bilo bi zanimljivo da
-
se sada detaljno istraZe, posto je u ponovnom pisanju Rapport-a za objavljivanje
u Spisima fEcritl, Lakan oiajnitki nastojao da izbriSe (ili, barem da ublaZi) trago-
ve hegelijanizma.
398
Hegela svesti na Siroke formule (ne samo Apsoluta kao supstancije
nego i kao subjekta; stvarnosti racionalnog; apsolutnog znanja; sa-
moskrivene snage negativnosti, itd.) i potom ga brzo odbaciti kao
najviSi izraz modernog delirijuma totalnog pojmovnog posreclova-
nja-prisvajanja celokupne realnosti od strane subjekta. 'l'rcbalo bi
izloLiti ono Sto je, a propo samog Hegela, autor jedne ocl najboljih
knjiga o njemu, Zerar Lebrin, nazvao ,,strpljenjem pojrna": titati
Hegela do detalja, slediti detalje njegove teorijske prakse, njegove
dijalektidke poteze i okrete.272 TeZiSte ovakve operacije je clvostru-
ko: ona moZe da zasnuje (jedino ozbiljnu) kritiku Hegela, irna-
nentnu kritiku merenjem Hegela njegovim sopstvenim standarcli-
ma, analizovanjem toga kako on realizuje sopstveni program; ali
redena operacija moZe takode da posluZi kao sredstvo iskupljenja
Hegela, izvodenja aktuelnog smisla njegovih programskih maksi-
ma nasuprot standardnim koncepcijama o njima.
Gde se, onda, stvarno nalazimo s obzirom na apsolutno zna-
nje? Kada, u svojim spisima vezanim za Rapport de Rome sam La-
kan defini5e zakljudak analitidkog tretmana kao poziciju hegelov-
skog apsolutnog znanja, kako to da razumemo zajedno s Lakano-
vim insistiranjem na ljudskoj konadnosti, na nesvodljivom futur
antdrieur koje pripada procesu simbolizacije (svaki zakljudak uklju-
duje gest participacije, nikad se ne dogada ,,sada", nego u ,,sadar-
Snjosti", gledano retrospektivno)? Uzmimo sledeii pasus: ,,Ono Sto
se ostvaruje u mojoj istoriji nije proilost odredena onim 5to jc bi
lo, buduii da je viSe nema, niti pak pro5lost onoga Sto je bilo u
onome Sto jesam, nego buduinost (futur antdrieur) kao ono 5to ir-r
biti preko onoga Sto postajem upravo sada'.273
Ali, isto se dogada Hegelu kada usvaja stanovi6te ,,kraja isto-
rije". Kada nam izlaLe koherentnu pridu o totalitetu istorije ne ra-
di se prosto o tome da na pro5lost gleda iz perspektive sadainjosti:
iako filozofiji zabranjuje da spekuliSe o buduinosti i ogranitava je
272 Gerard Lebrun, La patience du concept: Essai sur le discourse hdgdlien,
I)aris, Editions Gallimard, 1972 lprim. urednikal.
2n Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", str. 84.
399
 na razumevanje onoga $o jeste, pro5lost i sadaSnjost, stanovi5te s
kojeg sprovodi konadno ,pomirenje" ima sopstvenu dimenziju bu-
duinosti, dimenziju ,,svr5enog buduieg vremena" u kojoj je sama
sada5njost osmotrena s minimalne distance u svom dovrienom
obliku. ,,I tako, sada5njost se uzdiZe, ona je suStinski pomirena,
dovedena do okondanja negacijom svoje neposrednosti, do ukida-
nja u op5tosti, ali okondanja koje jo5 nije izwieno i koje se stoga
mora shvatiti u buduinosti
- u trenutku sada5njosti koja je uki-
nuta pred naiim odima; ali, zato Sto je zajednica postavljena sada
u poretku vremena, okonianje je odvojeno od tog ,,sada" i posta-
vljeno u buduinost."2Ta
Ovo ,,svr5eno buduie vreme" je vreme dowsene simbolizacije
- 5to je razlog za5to Lakan, u Rapport de Rome sistematski izjed-
nadava zakljuiak analitidkog tretmana s hegelovskim ,,apsolutnim
znanjem": cilj tretmana je da se dostigne isto ,,svr5eno buduie vre-
me" sprovedene simbolizacije. Uzmimo sledeii primer. Svakog da-
na Le Monde, najprestiZnija (i anegdotski nadmena) francuska
dnevna novina pojavljuje se u rano popodne prethodnog dana (re-
cimo, izdanje za 4. jul u prodaji je vei 3. jula, oko 15 dasova), kao
da uredni$tvo hoie da signalizuje istovremeni potez Zurbe i odla-
ganja: oni piSu sa stanovi5ta vednosti, posmatranjem dogadaja s
tadke koja dolazi posle ostalih novina koje izveitavaju neposredno
,,u Livo"; medutim, istovremeno, oni su u stanju da samu sada-
$njost vide iz neposredne bududnosti (to jest, u terminima njenog
sfvarnog potencijala, a ne samo na nadin kako se prikazuje u hao-
tiinoj neposrednosti)
- tu vei moZete da saznate kako ie stvari
izgledati iz perspektive 4. jula. Nije dudo 5to le Monde optuZu-
ju za aroganciju: podudarnost preuranjenosti i odlaganja stvarno
odaje njegol.u pretenziju da, medu (ostalim) dnevnim novinama
koje iznose samo promenljiva mnjenja, predstavlja vrstu ,,apsolut-
nog znanja".
274G. W. F. Hegel, Lectures on the Philosophy of Religion, VoI. III: The
Consummate Religion, ed. P. C. Hodgson, trans. R. F. Brown, p. C. Hodgson and
J. M. Stewart, Berkeley, University of California Press, 1985, p. 188.
400
Dakle, kada se Lakan t Rapport de Rome poziva na Hegelovo
apsolutno znanje, u tome treba videti pokazatelj nadina na koji on
shvata svoje izjednaiavanje analititara s Hegelovim gospodarom, a
ne da podleZe isku5enju da ,,apsolutno znanje" brzo prevede u
,,dovr5enu simbolizacij u". Za Lakana analitiiar predstavlja Hegelo-
vog gospodara, otelovljenje apsolutnog znanja, u meri u kojoj od-
bacuje bilo kakvu prinudu (forgage) realnosti i u kojoj je potpuno
svestan da je stvarnost vei po sebi racionalna, usvaja stav pasivnog
posmatrada koji ne interveni5e direktno u manifestni sadrZaj, nego
samo manipuliSe scenom tako da se sadrZaj raspada u suodenju
sa sopstvenim nedoslednostima. Tako treba razumevati Lakanovo
ukazivanje da Hegelov rad predstavlja ,,ono Sto nam je bilo po-
trebno da na5oj takozvanoj analitiikoj neutralnosti pridamo smi-
sao razlidit od analitidareve obamrlosti"2Ts
- ta neutralnost anali-
tidara odrZava ,,na putu nedelanja".zze Hegelovska poenta je u to-
me da je najbolji nadin uniStenja neprijatelja da mu se daju odre-
Sene ruke da iskaZe svoj potencijal; postupajuii tako, njegov uspeh
bice njegov poraz, po5to ie ga nedostatak spolja5njih prepreka su-
oditi s inherentnom preprekom usled nedoslednosti sopstvene po,
zicije:
Lukavstvo je neSto drugo od varanja. Najotvorenija aktivnost
je najvete lukavstvo (drugi se mora uzeti u svojoj istini). Drugirn
redima, s tom otvoreno56u, iovek u sebi izlaZe drugog, iini da se on
pojavi kakav jeste po sebi i za sebe i time odlazi od sebe. Lukavstvo
je veliko ume6e da se drugi podstaknu da budu ono Sto jcsu po sebi
i za sebe, i da to iznesu na svetlo svesti. Mada su drugi u przrvu, oni
ne znaju kako to da brane sredstvima govora. Nemost je loie, zlo
lukavstvo. Prema tome, istinski gospodar je u osnovi samo onaj ko
moZe da podstakne drugog da se preobrazi putem sopstvenog de-
lanja.277
275 Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", str. 77.
276 Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", str. 100.
277 G.W. F. Hegel,
lenaer Philosophie, Meiner, Wcrke,Y-Yl, Hamburg,
Meiner Verlag, 1967, S. l99.Uzgred, tekst nastavlja: ,,Putem lukavstva, htenje po-
slaje lensko..." ,,ienska pasivnost" tako gledano za Hegela nije inferiorna mu-
-
40t
 Tako gledano poenta hegelovskog lukavstva uma nije toliko
da se mora verovati u moi uma (to moZemo lako da prihvatimo i
povuiemo se, jer um ie obezbediti pobedu dobre strane), nego da
se mora verovati u moi ,,neuma" u svakom odredenom akteru ko-
ji ie se, prepuiten sebi, uniStiti: ,,ako je um toliko lukav kao Sto je
Hegel rekao, on te sam dobro i bez vas obaviti svoj posao".278
To je (a ne sme5na ideja nekakvog tajanstvenog Duha koji
potajno vude konce i garantuje sreian kraj na5ih borbi) ono na Sta
izlazi hegelovsko ,,iukavstvo uma": pred tobom ne krijem ni5ta,
odbacujem bilo kakvu ,,hermeneutiku sumnje", ne pripisujem ti
nikakve mradne motive, samo ti ostavljam slobodan prostor da is-
poljiS svoj potencijal i tako se uniStiS. Ovde je lako ukazati na neo-
dekivanu blizinu hegelovskog gospodara i analitidara na koju alu-
dira Lakan: Hegelovo lukavstvo uma znadi da se ideja realizuje i
putem samog neuspeha svog ostvarenja. Vredno je podsetiti se uz-
vi5ene suprotnosti, izmedu ostalog, kod earlsa Dikensa u romanu
Velika oiekivanja. PoSto je Pajp odmah po rodenju ocenjen kao
,,dovek velikih odekivanja", to svako vidi kao predvidanje njegovih
uspeha u svetu; medutim, na kraju romana, kada on odbaci laZni
sjaj Londona i vrati se skromnoj zajednici svog detinjstva, postaje-
mo svesni da je ostvario predvidanje koje mu je oznadilo Livot
jedino je svojom snagom da ostavi prazna uzbudenja londonskog
- svojoj pojedinadnosti nad velikim interesom Partije); ili moZc se
visokog dru5tva potvrdio da je ,,dovek velikih odekivanja". Ovde
zapatamo odredenu hegelovsku refleksivnost: ono 5to se menja to-
kom junakove sudbine nije samo njegov karakter. Imamo takode
,,negaciju negacije" u najdistijem vidu: pomeranje perspektive koja
neuspeh preobraia u istinski uspeh a zar se isto ne dogada u
- da su odbacili samu ideologiju staljinizma i nemilice radili protiv
sludaju Frojdovog Fehlleistung [manjkav udinakl
uspeva samo svojim neuspehom?
- kao dina koji
Opite mesto o Hegelu je da je kritikovao ideju krsta5a zbog
meSanja poseda duhovne istine hri5ianstva s posedom fizidkog
Skoj, nego joj je superiorna: to je pasivnost koja pu$ta (mu5kog) drugog da podri-
va samog sebe.
278 Zak Lakan,
,,Frojdovska stvar ili smisao povratka Frojdu u psihoanaii-
zl", Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. 120.
402
mesta Hristovog groba, mesta njegovog raspeca i vaskrsenja; me-
dutim, ovde, opet, izbor nije neposredan: da bismo doZiveli du-
hovnu istinu hri5ianstva pwo moramo da zauzrnerno grob i doZi-
vimo njegol'u prazninu
- jedino putem tog razoiaranja, kroz ne-
uspeh-u-trijumfu, steii iemo uvid u to kako da bisrno ,,Ziveli u
Hristu", nije potrebno odlaziti i zaposedati prazan grob, poSto je
Hrist vei tu kad god ima ljubavi medu njegovim sleclbenicima.
Dakle, da to iskustvo izloZimo kroz vic o Rabinovidu: ,,U Jerusa-
lim idemo iz dva razloga. Prvo, jer Zelimo da nademo Hristov
grob, da boravimo u prisustvu boZanstva." ,,Ali, u ferusalimu iete
otkriti da je grob prazan, da nema 5ta da se pronade, da ste vi je-
dino Sto se moZe naii..." ,,Dobro, ta zajednica duha je Zivi Hrist, a
to je ono 5to stvarno traZimo!"
Na isti nadin moZemo da prepridamo primedbu koju je na-
vodno dao Breht povodom moskovskih montiranih procesa to-
kom tridesetih godina XX veka: ,,Ako su nevini, tim vi5e zasluZujr,r
da budu streljani". Ovaj stav je potpuno dvosmislen
- tako da se
moZe razumeti kao standardna tvrdnja radikalnog staljinizma (sa-
mo va5e insistiranje na litnoj nevinosti, odbijanje da se Zrtvujete
za Stvar, svedodi o va5oj krivici, koja je u tome 5to prednost dajete
razumeti, tome nasuprot, na radikalno antistaljinistidki nadin (ako
su bili u poziciji da skuju zayeru i ubiju Staljina i njegovu kliku, a
bili su ,,nevini" to jest, nisu iskoristidi priliku onda su stvar-
- -
no zasluZili da umru, zato Sto nisu uspeli da nas oslobode Stalji-
na). Prava krivica optuZenih je, tako gledano, u tome 5tu rlmesto
Staljina, oni su se narcistidki zaljubili u svoj poloi.aj Zrtve da su ili
wrdili svoju nevinost, ili su bivali fascinirani posleclnjor-n Zrtvom
koju su podnosili za svoju Partiju, tako Sto su priz-navali neposto-
jeie zlodine. Dakle, pravi dijalektidki put razumevanja dva izloLena
znaienja koja se preklapaju bio bi da se potne s prvim razume-
vanjem, pod vodswom zdravorazumske moralistidke reakcije na
Brehta: ,,Ali kako moZete da wrdite ne5to tako surovo? MoZe li ta-
403
kva logika, koja traZi slepo samoZrlvovanje zbog optuZujucih pro-
izvoljnosti Vode, da ne funkcioniSe jedino u uZasnom kriminal-
nom totalitarnom svetu od prihvatanja njegovih pravila'
- daleko
je protiv tog sveta bori svim mo-
duZnost svake etitke osobe da se
guiim sredsfvima, ukljutujuii fizidko uklanjanje (ubistvo) totali-
tarnog vode". A potom: ,,Dakle, vidite, ako su optuZeni bili nevini,
Stavi5e zasluZuju da budu streljani
- jerStaljina
su stvarno bili u poziclii
i njegove klike, a
da organizuju zaveru u cilju svrgavanja
propustili su tu jedinswenu priliku da ljudski rod spasu od stra-
vitnih zlotina".27e Ista dvosmislenost moZe se videti iz neduvenog
stava koji se obidno (mada pogre5no) pripisuje rajhsmar5alu Her-
manu Ceringu: ,,Kada dujem red 'kultura' uhvatim se za revolver
fWenn ich Kultur hiire... entsichere ich mein Browning)". Gering je
verovatno mislio da je spreman, ako je neophodno, da oruZjem
brani visoku nemaiku kulturu od |evreja i ostalih varvara; medu-
tim, pravo znatenje je da je on lidno varvarin koji eksplodira nasi-
ljem kada se suodi sa stvarnim rezultatima kulture...
Ovaj obrt je sloZeniji nego Sto izgleda: u najradikalnijem vidu
nije prosto rei o obrtanju predikata (razlog protiv konvertuje se u
razlog za), nego je red o pomeranju predikata na mesto samog su-
bjekta. Razjasnimo tu osnovnu odliku liegelovske dijalektike na
sludaju dobro znane mu5ko-Sovinistidke ideje da su Zene, nasuprot
ivrstom identitetu muSkaraca, ,,u su$tini rasute, neuhvatljive, ne-
postojane": stvar koju ovde treba da udinimo je da se od wrdnje
da je tena u su5tini zauvek rasuta pomerimo do radikalnije tvrd-
nje da je ta rasutost/nepostojanost 'suitina henskosti'. To je sludaj
Hegelovog dijalektitkog poteza kojim se predikat preokreie u su-
Pravcu. Nedavno je u Sloveniji
27e Mada isti obrt funkcioniSe u suProtnorn
javni tuZilac podeo proces protiv starog komunistidkog funkcionera koji je ude-
stvovao u montiranim procesima i masovnim ubijanjima ilanova slovenatkih an-
tikomunistidkih jedinica, bez sudenja pohap5enih neposredno posle II svetskog
rata. Poito je o dogadaju javljeno u medijima, sludajno sam sreo drugog starog
komunistiikog kadra koji se nije pokajao i pitao ga za reakciju. - Na moje izne-
nadenje rekao mi je da optuZeni funkcioner u Potpunosti zasluZuje najstroiiju
kaznu i dodao: ,,Ne zbog onoga za lta je optuZen, naravno' nego za svoj istinski
zlodin, podinjen decenijama kasnije, Sto je dopustio da komunisti izgube vlast!"
404
bjekt
- 5to se moZe prepriiati u verziji vica o Rabinovidu: ,,Otkrio
sam suStinu Zenskosti." ,,Ali ona se ne moZe locitati! Zenskost je
rasuta, nepostojana..." ,,U redu, ta nepostojanost je su5tina Zen-
skosti. , . "
Subjekt u ovom sludaju nije samo jedan primer, nego je for-
malna struktura tog dijalektidkog obrta: subjekt ,,kao takav" je su-
bjektivizovan predikat
je
- subjekt nije samo uvek-vec-izn're5ten,
itd., on upravo to izme5tanje. Vrhunac tog pomeranja konstitu-
tivan za dimenziju subjektivnosti je pretpostavka. Lakan je prvo
analitidara shvatio kao ,,subjekta zakojeg se pretpostavlja da zna",
koji se javlja putem transfera (pretpostavlja se da zna, Sta?, zn'ate-
nje pacijentove Zelje). Medutim, on uskoro shvata da ima posla s
opStijom strukturom pretpostavke u kojoj figura Drugog nije sa-
mo ogranidena na pretpostavku znanja, nego moZe da ukljutuje i
verovanje, uZivanje, smeh i plad, ili dak da se ne zna u na5e ime
(iz tibetanskog molitvenog kruga do televizijskog konzerviranog
osmeha). Ta struktura pretpostavke nije beskonadna: ona je strogo
ogranidena sa detiri elementa diskursa: S, predstavlja subjekt za
koji se pretpostavlja da veruje; S, subjekt za koji se pretpostavlja
da zna:, a kao subjekt za koji se pretpostavlja da uZiva... ali, 3ta
iemo sa $? Zar ovde nemamo ,,subjekt za koji se pretpostavlja da
hode da bude subjekt"? Sta bi to moglo da znatl? Sta ako bismo tu
formulaciju razumeli kao da simbolizuje samu strukturu pretpo-
stavke: nije red samo o tome da se pretpostavlja da subjekt pose-
duje kvalitet da udini ili izvr5i odredeno delanje (dtr saznaje, da
uZiva, itd.)
- sam subjekt je pretpostavka, to jest, subjekt nikad
nije direktno dat, kao pozitivan supstancijalni entitet, tako da ga
nikada ne susreiemo direktno; on je samo titrajuca praznina koja
se ,,pretpostavlja" izmedu dva oznaditelja. (Ovde se, opet, susreie-
mo s Hegelovim prelazom od subjekta na predikat: od ,,za subjekt
se pretpostavlja..." do samog subjekta kao pretpostavke). To ie re-
ii, 5ta je tadno ,,subjekt"? Zamislimo stav, iskaz - kako se ili kada
on ,,subjektiviztje"z. To se zbiva kada se neko refleksivno svojstvo
upi5e u subjektivni stav u preciznom smislu, oznaditelj ,,pred-
-
stavlja subjekt za neki drugi subjekt". Subjekt moramo pretposta-
viti kao odsutno X da bismo objasnili taj refleksivni okret, to iskri-
vljavanje. A Lakan zastupa taj pojam u punoj meri: ne samo da se
subjekt pretpostavlja od strane spolja5njeg posmatrada, nego je i
on sAm pretpostavka.
A to nas waia Hegelu: kad piSe da pojam ,,nije samo duia,
vei je slobodan subjektivan pojam koji postoji za sebe i stoga ima
liinost
- praktidan, po sebi i za sebe odreden, objektivni pojam,
koji je kao osoba neprodorna atomska subjektivnost",zao ond" '"-
gleda da pravi besmislen kratak spoj izmedu logidki-apstraktnog
domena pojmova, pojmovnih odredenja i psiholo5kog domena lid-
nosti, stvarnih osoba. Medutim, pri paZljivijem ispitivanju, moZe-
mo jasno da zapazimo njegom poentu: lidnost je u svojoj ,,nepro-
bojnoj atomskoj subjektivnosti", ponor/praznina,,Jastva" van svih
pozitivnih svojstava, pojmovna singularnost; ona je ,,aktuelno po-
stojeia" apstrakcija pojma, to jest, u njoj, u ,,neprobojnoj atomskoj
subjektivnosti" fastva, negativna mo6 pojma dobija styarno posto-
janje, postaje ,,za sebe". I Lakanov 8, ,,precrtani subjekt" upravo je
takva konceptualna singularnost, liSena bilo kakvog psiholo6kog
sadrtaja. Upravo u tom smislu Hegel pi5e: ,,Pojedinadnost predsta-
vlja prelaz diste kategorije iz njenog pojma u spoljainji realitet, di-
stu iemu..."281
Svaka red ovog preciznog i
kondenzovanog stava je odmere-
na. Subjekt u svojoj jedinstvenosti, daleko od toga da simbolizuje
singularnost postojanja nesvodljivog na neki op5ti pojam (ideja
koju je Kjerkegor beskonadno ponavljao u svojoj kritici Hegela), u
stvari je nadin na koji opdtost pojma prelazi u ,,spolja5nje postoja-
nje", to jest, dobija stvarnu egzistenciju kao deo wemenite realno-
sti. Pravi dijalektidki okret ovde je, naravno, sadrZan u tome Sto
opltost dobija styarno postojanje u vidu upravo suprotnog, u vidu
retrakcije mnoitva realnosti u distu pojedinadnost. Po5to se spolja-
280 G. V. F. Hegel, Nauka logike, III, prevod s nematkog Nikola M. popo-
ie, BIGZ, 1979, str. 233.
28r G. V. F. Hegel, Fenomenologija duha, prevod s nemadkog Nikola M.
Popovii, BIGZ, Beograd,1974, str. 145.
406
Snja realnost definiSe preko prostorno-vremenskih koordinata, su-
bjekt u svojoj stvarnosti mora da postoji u vremenu, kao samouki-
danje prostora i vremena; a zato 5to je pojam ono 5to zadobija
temporalno postojanje, ta temporalnost moZe samo da bude vre-
menitost ,,sheme" u Kantovom tadnom smislu pojma to jest, a
-
priori temporalna forma koja posreduje izmedu atemporalne poj-
movne opStosti i prostorno-wemenske ,,spolja5nje realnosti". Pre-
ma tome, poito je ,,spoljainja realnost" korelat subjekta koji je
transcendentalno konstituiie, taj subjekt je ,,dista shema" te real-
nosti a ne prosto njen transcendentalni horizont, apriorni okvir
-
kategorija uma, nego njena shema, apriorna forma same vremeni-
te konadnosti, temporalni horizont samog atemporalnog apriorija.
Tu podiva paradoks (na koji je proi ukazao Hajdeger u svojoj knli-
zi Kant i problem metafizike): disto ja kao agens transcendentalne
sinteze nije ,,iznad" atemporalnih kategorija razuma, nego je sama
shema temporalne konainosti koja zacrtava polje njihove primene.
Deo tredi ideja zatvort. O Hegelu i defekaciji*
-
|edan od osnovnih argumenata pseudofrojdovskog odbaciva-
nja Hegela je u shvatanju njegovog sistema kao najviSeg i najoho-
Iijeg izraza oralne ekonomije: zar hegelovska ideja nije sva5toZder
koji halapljivo ,,guta" svaki objekt koji joj se nade na putu? Nije
dudno 5to je Hegel sebe video kao hri5ianina: za njega, ritualno
uzimanje hleba preobra6enog u telo Hristovo signalizuje da hri-
Sianski subjekt moZe da integriSe i bez ostatka svari samog Boga.
Prema tome, nije li hegelovsko ,,razumevanje" sublimisana verzija
probave? Tako, kad Hegel piSe:
Pojedinaino ljudsko biie ne5to iini, neito postiZe, a iz-vestan
ostvaren cilj zasnovan je u dinjenici da se stvar po sebi, u svom poj-
mu, ponaia na taj nadin. Prema tome, moje jedenje jabuke znadi da
* Ovde je red o zatvoru u smislu tvrde stolice i shitting u smislu prai.njenja
creva (defekacrji). Prim. prev.
-
407
 uni5tavam njen organski identitet sa sobom i asimilujem ga u sebe.
Da to mogu znadi da jabuka po sebi (vei unapred, pre nego je
uzmem) u svojoj prirodi ima karakter da je podloZna uni5tenju i
istovremeno da je neSto Sto po sebi poseduje homogenost s mojim
probavnim organima tako da mogu da je uiinim homogenom sa
sobom.282
- zar ne nudi vulgarniju verziju samog procesa saznanja u ko-
jem, kako on voli da istakne, objekt moZemo da shvatimo jedino
ako isti vec ,,i,eli da bude shvaien s na5e strane". Ovu metaforu bi
trebalo dovesti do kraja; standardna kritika voli da Hegelovu apso-
lutnu supstanciju-subjekt konstrui5e kao potpuno konstipovanu
-
tako da zauvek zadrtava pojedeni sadri,aj. Ali, 5ta je s kretanjem u
suprotnom smeru Hegelovim praZnjenjem, defekacijom? Nije Ii
-
subjekt on{u Sto Hegel zove ,,apsolutno znanje" potpuno ispra-
Lnjen, subjekt sveden na ulogu iistog posmatrada samorazvoja sa-
mog sadrZaja? ,,Stoga ono najbogatije jeste ono najkonkretnije i
najsubjektivnije, a ono 5to se vraia u najjednostavniju dubinu je
najmoinije i najobuhvatnije. Najvi5i, najizoitreniji wh je tista lit-
nost koja, jedino blagodareii apsolutnoj dijalektici koja je njena
priroda, isto tako sve obuhvata i drLi u sebi...D283
U ovom striktnom smislu, subjekt je ukinuta/odi6iena sup-
stancija, supstancija svedena na prazninu Suplje forme negativno-
sti u odnosu sa sobom, isprainjene od sveg bogatstva ,,lidnosti"
- -
lakanovski gledano, kretanje od supstancije do subjekta je od S do
8, to jest, subjekt je precrtana supstancija. (Kada Adorno i Hork-
hajmer, u svojoj Dijalektici prosvetiteljstva izlaLu kritiiko zapaLa-
nje da subjekt u interesu opstanka mora da Lrwuje svekoliki sadr-
i,aj koji njegov opstanak dini wednim, onda oni samo tadno po-
navljaju Hegelov stav). Isti potez Seling je nazvao kontrakcijom
(opet, sa svim nedistim konotacijama izbacivanja izmeta iz tela):
tako gledano, subjekt je kontraktovana supstanclja. Zar nas konad-
na pozicija subjekta u Hegelovom sistemu ne prinudava da preo-
282 Hegel, Lectures on the Philosophy of Religion, Vol. IIl, p. 127.
283 Hegel, Nauka logike, III, str. 249-9.
408
krenemo digestivnu metaforu? Vrhunski (i po mnogima, najpro-
blematiiniji) sluiaj kretanja u suprotnom smerlr imarmo na sa-
mom kraju Nauke logike, kada Ideja, po5to je posle pojrnovnog
razvoja dovrSena i kada zatvara pun krug apsolut.e lcleje, ,,sar'u
sebe slobodno otpuita" od prirode, koju odbac'jc, tera od sebc i
na taj nadin je oslobada.28a
Isti potez izvriava i sam Bog koji, pod pla5tom Flrista, tog
ogranidenog smrtnika, ,,sebe slobodno otpu5ta" u vrerncnito p',
stojanje. Isto vazi za ran.o moderno ili ,,romantidnu" umctrrost.
Hegel obja5njava uspon slikanja ,,mrtve prirode" (ne sarn. pcjz;ti.tt,
cveia, itd., nego i komada hrane i mrtvih zivotinja) u sveth,r iinjc-
nice da subjektivnost u razvoju umetnosti vise ne trazi vizuelnost
kao osnovni medijum izraza, jer se akcent pomerio na poeziju i
muziku kao direktnije predstave unutrainjeg zivota subjekta. Spolj-
nji svet je, tako gledano, ,,osloboden" tereta ekspresivne subjektiv_
nosti i stide slobodu koja se na svojstven naiin moze potvrditi.28s J
nadalje, kao 5to su istakli neki pronicljivi tumadi Hegela, sAmo
ukidanje umetnosti u filozofskim naukama (u pojmovnom mi3lje_
nju), dinjenica da umetnost viie nije duzna da sluzi kao osnovni
medijum izraza duha, oslobada je i omogutava joj autonomiju i
sopstveni stav, kako to Hegel kaLe: ,daje nesputanu igru smelih li_
nija ruZnoie" nije li to sama definicija pravog rodenja modernc
umetnosti, posto ona viSe nije podredena zadatku predstavlja'ja
duhovne realnosti?
Nadin na koji se ukidanje odnosi prema prevazilaZenju nijc
nadin proste sukcesije ili spolja5nje suprotnosti
- nije rei o ,,prvo
jedi, a onda seri". Defekacija je imanentan zakljutak
ukupnog pro
cesa: bez njega bismo imali posla s ,,laznom beskonatnoiitr" bcs-
krajnog procesa ukidanja, procesa koji, po sebi, do svog hraja rlo,
Ze da dode jedino kretanjem u suprotnom smerut:
284 Hegel, Nauka
logike, III, str. 251; i Hegel, Enciklopcli.iLr.liktzo.fskilr zna
nosli, str.l98.
28s G. V. F. Hegel,
_ Estetika, tom I, prevod s nenratkog Nikola M. popovic,
BIGZ, Beograd, 1986, str. 278-9.
409
 Nasuprot onome Sto bismo inicijalno zamislili, ova dva proce-
sa prevazllai.enja i ukidanja potpuno su medusobno zavisna. Imaju-
6i u vidu poslednji moment apsolutnog duha (filozofiju), odmah se
name6e sinonim izmedu glagola auJheben i befreien (,,osloboditi"),
kao i ablegen (,,odbaciti", ,,ukloniti", ,,staviti u stranu"). Spekulativ-
no ukidanje, nikako strano procesu AuJhebunga, zaista je ispunje-
nje. Ukidanje je prevazila2enje prevazilalenja, rezultat rada AuJhe-
bunga na sebi i kao takav on je preobraZaj. Ta transformacija je de-
lo kretanja potiskivanja i otuvanja u odredenom momentu istorije,
kao momentu apsolutnog znanja. Spekulativno ukidanje je apsolut-
no prevazilahenje, ako pod 'apsolutnim' mislimo na pomoi ili uki-
danje koje oslobada od izvesne vrste vezanosti.286
Istinsko saznanje prema tome nije samo pojmovno ,,prisvaja-
nje" objekta: proces prisvajanja se odvija samo dok znanje ne po-
stane potpuno. Znak njegovog dow5enja je to Sto ono oslobada
svoj objekt, napu5ta ga, odbacuje. To je razlog za5to i kako kreta-
nje prevazilaienja mora da kulminira u gestu odnosa prevazilai.e-
nja prema samom sebi. Dakle, 5ta iemo s oditim protivargumen-
tom: da li je deo koji je ukinut, osloboden, ne sas\rim arbitraran,
prolazan, aspekt objekta ono 5to pojmovno posredovanje/redukci-
ja molc da dopusti da odbaci kao neSto po sebi bezvredno? Upra-
vo to je iluzija koja se mora izbeii iz dva razloga: prvo, oslobodeni
deo je, naprotiv, ako je dopu5tena upotreba digestivnih metafora,
upravo kao odbadeni manure [dubrivo] duhovnog razvoja, osnova
iz koje ie da nikne dalji razvoj. Prema tome, otpu5tanje prirode u
nju samu znadi uspostavljanje prave osnove duha, koji moZe da se
razije jedino iz prirode, kao njeno sopstveno samoprevazllatenje.
Drugo (i osnovnije), ono Sto se u spekulativnom saznanju otpu5ta
u svoje biie jeste sam objekt saznanja koji, poSto je istinski pojm-
ljen (begrffin), viSe ne zavisi od aktivne intervencije subjekta, ne-
go se razvija u skladu sa sopstvenim pojmovnim automatizmom,
uz subjekta svedenog na pasivnog posmatrada koji, bez svog do-
286 Catherine Malabou, The Future of Hegel: Plasticity, Temporality and Dia-
Iectic, trans. Lisabeth During, New York and London, Routledge, 2004, p. 156.
410
prinosa (Zutun), pubta stvar da iskaZe svoj potencijal i taj proces
samo konstatuje. To je razlog za5to je hegelovsko saznanje u isti
mah aktivno i pasivno, a oboje u smislu koji radikalno eliminise
kantovski pojam saznanja kao jedinstva aktivnosti i pasivnosti. po
Kantu, subjekt aktivno sintetizuje (prenosi jedinstvo na) saclrzaj
(tulne raznowsnosti) kojom je pasivno aficiran. Kod Hegcla, na_
protiv, saznajni subjekt na nivou apsolutnog znanja drZi sc potpu_
no pasivno: on viSe ne interveniie na objektu, nego sarno prirti
imanentno kretanje samodiferenciranja/samoodredenja sublekta ( ili,
savremenijim jezikom izrai.eno, autopoetitko samoorganizovanje
objekta). Subjekt, tako gledano, u svom najradikalnijem vidu, nijc
agens pfocesai agens je samo sistem (znanja) koji se automertski
oslobada, bez potrebe za spoljasnjim podsticajem ili motivacijom.
Medutim, ta krajnja pasivnost u isti mah ukljuduje i najveiu aktiv-
nost: ona nalai,e najveii napor subjekta ka ,,samobrisanju,' u po_
gledu svog posebnog sadrLaja, i kao agensa koji interveniie u
.objekt, i u pogledu samopostavljanja
kao neutralnog medijum;r,
kao mesto samorazvoja sistema. Hegel time prevazilazi standard'i
dualizam izmedu sistema i slobode, izmedu spinozistidkog pojma
supstancijalnog Deus sive Natura, diji sam ja deo, uhvaien u njen
determinizam, i fihteovskog pojma subjekta kao agensa suprotsta_
vljenog unutra5njoj gradi, u nastojanju da njome ovlada i prisvoji
je: vrhovni moment slobode subjekta je da oslobodi svoj objekt,
da
ga ostavi slobodnog da se iskaZe: ,,Apsolutna sloboda Ideje"...
[so_
stoji se u tome]... ,,da se... odludi da iz sebe slobodno otpusti mo-
ment svoje posebnosti".287 ,,Apsolutna sloboda,, ovde je doslovno u
etimoloikom smislu absolvere
- odreienja, oslobadanja. Seling je
prvi kritikovao taj potez kao neopravdan:
poito je Hegel clouisio
krug logidkog samorazvoja pojma, svestan da se taj ukupa,r razvoj
odvija u medijumu miSljenja, izvan realnog Zivota, morao je na
neki naiin da napravi prelaz prema Zivotu; medutim, u njegovoj
logici nema kategorija na osnovu kojih bi mogao da naiini iakav
prelaz, Sto je razlog zaito je pribegao terminima kao Sto je
,,odlu_
287 G. W. F. Hegel, Enciklopedijafilozofskih znanosti, str. 198.
4tt
ka" (Ideja ,,odluduje" da prirodu otpusti od sebe) Sto nisu katego- tako 5to povlaii konce: da budemo otvoreni, konce nc vute niko,
rije logike, nego volje i prakse. Kritika gubi iz vida da je natin na niti odreduje proces Hegelov sistem je avion bez pilota. po tom
koji din oslobadanja drugog potpuno imanentan dijalektidkom pro- -
pitanju Luj Altiser je greiio kada je Hegelovom subjekru_sr,rpstan_
cesu, i da je njegov zakljudni moment, znak dovr5enja dijalektid- ciji, kao,,teleoloskom" procesu-sa-subjektom suprotstavrja. rnate-
kog kruga. rijalistidko-dijalektiiki ,,proces bez subjekta,,. Ne samo iro je He_
Eto kako bi trebalo iitati Hegelov ,,treii silogizam filozofije", gelov dijalektidki proces najradikalnij a verzlja,,procesa bez subjek-
Duh-Logika-Priroda: polazna tadka spekulativnog kretanja iskaza- ta", u smislu aktera koji bi ga kontrolisao i usmeravao (biro cra je
nog tim silogizmom je duhovna supstancija u koju je subjekt uro- to Bog ili dovek, klasa ili kolektivni subjekt) nego uz to priz'.-
njen; potom, kroz naporan pojmovni rad, bogatstvo te supstancije jemo da je Altiser u kasnijim radovima postao- svestan te dirje'ice.
se svodi na svoju osnovnu jednostavnu logidko/pojmovnu struktu- ono u pogledu tega je Altiser i dalje ostao u neznanju je ii.je'ica
ru; kada je to dovrSeno, potpuno razvljena logidka Ideja moZe pri- da Hegelov dijalektidki proces kao ,,proces bez subyetta;' (' sr.islu
rodu da otpusti od sebe. kontrolnog agensa) znati taino istu stvar sto i Hegelov.l osrovnil
Dakle, da upotrebimo neukusnu metaforu, Hegel nije bio su- teza da ,,se apsolut mora shvatiti ne samo kao supitancija, nego
i
blimisani govnojed, kao Sto bi da asociraju uobidajeni opisi dija- kao subjekt": pojava distog subjekta kao praznine striktan je korc-
lektidkog procesa. Matrica dijalektidkog procesa nije matrica defe- lat pojmu ,,sistema" kao samorazvoja samog objekta, bez ikakve
kacije-izbacivanja koju prati konzumacija (ponovno prisvajanje) potrebe za subjektivnim agensom da ga pokreie ili usmerava.
nedega od izbadenog sadrLaja; ali, naprotiv, taj proces jeste proces - Tako gledano, dini se da je kritidarima Hegelove prozdrljiv.-
prisvajanja praien manevrom izbacivanja [ekskrementacije], odba- sti potrebna odredena doza dobrog sredstva za prodiliavanje.
civanja, ili oslobadanja, otpuStanja. To znadi da ne bi trebalo izjed-
nadavati ospoljenje i otudenje: ospoljenje koje zakljuiuje dijalektid-
ki krug nije otudenje, nego je vrhunska taika razotudenja: istinsko
pomirenje s objektivnim sadrZajem ne postiZemo kada moramo da
teZimo ovladavanju njime, nego kada moZemo da dopustimo vr-
hunski suvereni gest otpu5tanja sadrLaja od nas samih, dineii ga
slobodnim. (To je razlog zaSto, kao Sto zapaZaju neki pronicljivi
tumadi, daleko od potdinjavanja prirode doveku, Hegel otvara neo-
dekivan prostor ekoloikoj svesti: za njega je tehnolo5ki pohod ka
eksploataciji prirode jo5 uvek znak iovekove konainosti; u takvoj
perspektivi priroda se shvata kao preteii spolja5nji objekt, suprot-
na sila kojom treba ovladati, dok filozof, sa stanovi5ta apsolutnog
znanja, prirodu ne doZivljava kao preteie strano polje koje treba
kontrolisati i ovladati, nego kao neSto Sto treba ostaviti da sledi
svoj inherentan put.)
To znadi da Hegelov subjekt-supstancija nema ni5ta zajednit-
ko s nekakvim mega-subjektom koji kontroli5e dijalektidki proces

412
413
 Slavoj ZiZek
ISPITIVANJE REALNOG

AKADEMSKA KNJIGA
Novi Sad, Pa5iieva 6
Telefon: 02114724-924
e-mail: akademskaknjiga@neobee.net

Korektura
Mirjana fovanovii

Korice
Srdan Mladenovii

Kompjuterski slog
Mladen Mozetii, GRAFIdAR, Novi Sad

Stampa
Budu6nost, Novi Sad

2008

ISBN 978-86-8661 r-l 1-6

CIP - Kararorrsaquja y ny6rnxaquju

Eu6.nuorexa Marrrr{e cpncKe, Horu Caq

159.964.2:l

XIIXEK, Cranoj
Ispitivanje realnog / Slavoj ZiZek ; priredili Reks Bader i Skot
Stivens ; preveo s engleskog Milan Brdar. - Novi Sad : Akademska
knjiga, 2008 (Novi Sad : BuduCnost). - 421 str. i 2l cm. - (Biblioteka
Enuueneua)

Prevod dela: Intenogating the real / Slavoj Zirek. - TinI 1.000, - Kratka biografija autorar str. 421.
- Registar.

ISBN 978-86-86611-11.6

a) flcuxoauarusa - Filozofija

c0Btss.sR-tD ?2930663 I