You are on page 1of 32

o antickoln rudarstvu u· Bosni 1 Hercegovini

I
Drevno irudarg,1!vonaše zemlje pr:i'vlaci na'raci1Jupažnju antickih istoricara. Ta ima
ojih spec'iicnih razloga kadi ce b:lt! 'Objašnjeni u toiku da,ljeg izlaganja. Anticka, ;rooar-
tvo u svojoj cjelakupnosti zainteresavala je i pisca 'Ovog rada j 'Oš pri'j e dvije godine.
Otada je p sac intenzivnije mdia na ovoj ,tem: dijelom pasebna, a dijelom u aikviru o!pse-
ijeg studiranja 'o antickim naseljima u B asni i Hercegavini. Posaa alka prikupljanja
materijala i ispitivanj<l izvora kaj ,i,se ad[l()se na anticka rudars va bia je i abiman i
teak.Valja imati na umu da matelrijal'a i iz vora 'o ovaj temi nema dov{)lljna i da se
dutada nije radilo na spec:jaJ'!1oj obrodL i sredivanju ,tog materijala. RaiZumije da sa-
znanja koja se zasniwju sama na takJvam materijalu ne bi mogla biti paltpuna !lli
dovoljna.Ukazala se kaa ne<>IPhoidna ta da se pT!OlŠi.riosnava za ,ispitivanje ove V1a~ne
l1'ane društv ne djela,tnost:. StOlga su u ovam radu padada alIl,ti6kom ;rooaJTstvu upot-
punjeni onim što pcruža nov~ja istariska }ite ratura i OIIlimmo je ikaliikJotalilk:apiscu prUŽtio
obilazak poc!IDucja naše zemlje pOZlIlatihpo rudanskaj rad:nas,ti u sItarom vijelku. PITi
vemu ovome iskrsavale su i teškate koj ene bi trebalo p.osebno iS'ticatti,.
Odmah napominjem da praucavanje anti,ckag ,rudarstva i svega 'Onogšto je nepa-
redna vezano za njega ima važno i ugJedna mjesta u O\Pštem i~ucavanju a!llticike ista-
rije našc zemlje. Naši kJrajevi i u preisuooiska i u prva istarllika daba bili su ipaiZnati'pa
rudnam bogatstvu. Ta cmjenica je cesto vrla snažna djfll{)lvala na razvoj dagadaja i
inu naše domorvine.Stoga nam paznavanje znacaja ,i,ulage antickag rudarstva 'Omo-
i
gucuje da bolje upoznamo privredne prilik e, tO[pa,g1iraiiju saablTatajne veze Bosne i
ercegovineu anticko doba. Taikom daljeg izlalganja nastojtacemo da ti mamenti budu
'obolje 'Obilježeni.
Da bi osnovna zamisao u ovam radu bila jasn(tja, :i:znijecu jlaš neike napamene.
Rudarstvo me prvens1tveno il11JtelTesuje kaa grana privrede, kaa za[lJimanje zasna'vano na
prirodnombogatstvu i kaa wlo uticajan fak,toiT na cjelakUipan život plTetsJovenskih sta-
novnikanaše zemlje. Staga sam nas.tojaa da Stavmaterija,l - izvare, razne ostatke starag
rudarstva i padatke iz Mera'tJure - posmatram anaika kaka ta najboJje odgavara cilju:
. šta patpuniju sliku o rudaJTstvu kaa važIlla'j plTi:vrednaj giTani koja je itekaka utioala
Da život i prilike u anticka daba naše zemlj e. RazUJmije se da ablTada nije smjeJa da
bud sužena, jer bi baš ta davela cijel:i pr edmet na pagrešna tle ikoje bi zamalgtlillo'i
ogranicilo pravo poznavanje stvari. Nastaj ec: da !rudarstva taka obradim, nisam ni
hto ni magao da ispustim :iiZvida OIIlemomente kaji na pr~l: pagled mogu ingledaii manje
8Žni- npr. utica'j kaji je na na:še rudniike imala isarplNvanje rudnika u drugi.m dije-
v ma rimskog carstva, udia Rimljana u iProšiiTenjru naš~g iTudarrs.tv.a,",presjek kraz
nJegav 'is1!oriskirazvotj i sl. G1lavna pa,žn1a pasvecena je pe.riodu rimslke ~ladaJvine u
ovim 'Oblastimakada je ruda;rs,tva do~iivje~o velik zamah. Zata su nalPamene 'o preista-
rlskom rudarstvu date sama u n'aJjn~nijemOlPsegu i samo onal'ka kalik'a je davaljno
se ukaže na postojanJje I1UQaJTskih radavau prea'l1Jti6ka doba.
Rudarstvo naše zemlje u preanticko doba ne paq;nama dob.ra. U ta ce se iU'vjeiflirt:i
ako ka pOC<ne da se bavi njegovim ilZucavanjem. O tame -su 'Oskudni padaci i kod
I
vremt'nih antickih pisac-a. mater:jaJni 'Ostaci - razni rudarski al'ati, sprema tj dr. -
48 Esad Pašalic

r.jetJki su i maJobrojni. Razumije se to se odrazilo i na nov'ju literaturu. Podaci koje


nam o ,rudarstv>u daju novIji radlOV':i Iraspr a've cesto su samo pretpostavke za koje još
nije ni ot\k,riven ni ispitan dokazni materij al. Nairocito se osjeca nedostatak onih dokaza
koje pružaju spec'jalna iskio.pavall1j'ai teren ska ispitivanja na mjestima gdje su bili stari
rudnici i rudarski centri.
O antickom rudarstvu naše zemlje pisalo se uglavnom u vidu manjih clanaka
i rasprava, i to u raznim listovima i casopi sima i sa raznih aspekata. Rudarstvo je
pretežno obradiivano sa geološkog stanovišta i interesa stranih gospodara naše zemlje da
takva proucavanja stave u službu svojih ciljeva. Arheološka istraživanja ukoliko su i
vršena bila su ogranicena na to da se ispHa lokac:da rudnika i prikupe naden!! ostaci.
Time se obicno završavao sav posao. Nije bilo dalje obrade materijala sa sta:rih rudnika
u pravcu proucavanja uslova rada u njima, metoda i organ'zacije samog rada i sl. Ne
treba ni napomJ:lnjati koliko je takav pravac proucavanja i važan i neophodan.
O ovoj temi najviše je pisano u Glasniku Zemaljskog muzeja u Sarajevu (GZM)
i u Wissenschaftl ehe Mitteilungen aus B. u. H. (WMBH). U radovima koje su donosile
ove dvije naucne revije obradivana su direktno ili indirektno pitanja vezana za rudarstvo
kod nas. I moja obavještenja uglavnom poticu iz ovih revija. Ostale publikacije koje
se u ma kom vidu bave rudarstvom preistori skog i rimskog doba zahvataju ga samo
uzgred no i na osnovu otkrica objavljenih u GZM i WMBH, ik o njemu govore uopšteno.
Razumije se da bi bilo !pogrešno ako bismo smatrali nepotrebnom svaku dopunu i
razradu koju nam pružaju djela i rasprave o antickoj ekonomici uopšte, a napose o
anti6kom rudarstvu. Cjelovitog i liscrpnog rada o ovom problemu nemamo. I onolciko
koliko se i moglo u tom pravcu dati, izostalo je.
Kad govorimo o literaturi koja se bavi našim rudarstvom, treba naglasiti da je
vec objavljeno jedno djelo koje tretira istoriski razvitak rudarstva na podrucju Jugosla-
vije d' koje je u znatnom obimu zahvatilo a ntlicki p1e1i;odove pr'irvredne grane. I) Bez
obzira na nedostatke koje ovo djelo Jima - npr. izostao je pregled o rudarstvu željeza,
kompozicija razbija sliku cjeline, niQe upotrebljena arhivska grada za proucavanje
srednjevjekovnog i novijeg rudarstva i sl. - rijec kritike koju su dali istoricari nije
nepovoljna za njega. Ne ulazeci u ocjenu cijelog djela, smatram da je njegov pClSac
dobro obradio poglavlja o najstarijem rudarstvu na teritorij i današnje Jugoslavije da :i.

je u tim poglavljima, iako nepotpuno, data dosad najbolja sinteza o pre;lStoriskom i


antickom rudarstvu u Bosni i Hercegov.in.i. To nipošto ne znaci da je u ovom djelu
iscrpljen sa,v materi,jal i da se više nema šta :re6i. NaprortJiJv,s obzirom na to da je V.
Simic ovo djelo radio prvenstveno kao geol:>g - ekonomIista i da je obradio sve krajeve
Jugoslavije, pa se usljed toga nije mogao detaljnije interesovati pojedin:tm oblastima,
ostalo je dosta toga i istoricarima. Tim prije ima se šta reci kad je u pitanju obrada
vezana za jednu odredenu epohu ii u njoj opet za jednu odredenu teritoriju.
Pomenuli smo da nam se sacuvalo malo materijalnih ostataka antickog rudarstva
i da su o njemu vrlo oskudni podaci kod antickih pisaca. Medutim, postoje ,i drugi
razlozi koji su li uskoj 'Vezi sa istoriskim razvitkom naŠoihzemalja. Tu treba ukazati na
ovo. Na našim rudiStima su tokom istorije sa manjim ili pojedinacno vecim prekidima
rudnici stalno radiJi tako, da su docniji radovi redovno zatirali tragove starijih rudarskih
radova; dalje, važan geopoli1Jilckipoložaj naše zemlje na raskrsnoici puteva Istok - Zapad,
a uz to, kao vrlo znacajno, li njeno prirodno bogatstvo (rude, šume, stoka sL) oduvijek i
su prtivlacili strane zavojevace i izlaga1il obl asti naših zemalja porobljJivackim ratovima;
naši rudniok billi su izloženi. ces1Jimpus'tošenj ima i smjenama gospodara. To narocito treba
imati u vidu kad je J:'Iijeco velikim borbama, migracijama i promjenama koje su se
odigrale na prelazu iz antiClkog u s,rednji vij ek, ma da u blažem li manjem obimu na
podrucju Bosne i Hercegovine. - Za noviji pertiod rudarstva po srijedi su i drugi razlo:'.i
koje ovdje ne misll:mo iznositi..
Kad se sve ovo ima u Viidu, postaje razumljivo zašto danas nismo u stanju da damo
potpun i iscrpan prikaz o antickom rudarstvu na podrucju Bosne i HercegoViine. Objek-
tivno to V\:,šenije nJ moguce, Zar bi se moglo, recimo, pomišljati na to da procijenimo
makar i približno proizvodnju naših rudnika u .doba Rimljana, kad o tome nemamo ni

') Dr. Vas i I ije S i mi c, Istoriski 1'0 zvoj n:1šeg rudarstva, Beograd, 1951, 438 strana.
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 49

pisanih ni drugih podataka; ili, možemo li znati kako su u to doba biLi placeni rudari,
koliko ih Je radilo u pojedinim rudnicima i sL, kad ni o tome nemamo pisanih vijesti
onakvih kakve su nam os1ale npr. za rudnike srebra u Grckoj i Španiji. Ovo naravno
n znaci da a priori treba odustatn od svak)g pokušaja istraživanja u tom pogledu, tim
prije što je najveci dio naših preistoriskih ). antickih rudišta neisp~tan.
Za najvažnija pI;,tanja o tehnici rudarskog rada, teškocama ruda:rskog po0iva,
vlasnickim odnosima, o pravu zakupa, nadzoru i sl. na našim rudištima u rimsko doba
nemamo izvornih vijesti kod antickih pisaca. Medutim, vijesti koje nam pruža klasicna
1Jlcratur.l o rudar~Lvu u pojedinim zemlja ma (Egiptu, Španiji, Grckoj i dr.) i koje, ma
da Sl' ticu pojedinih zemalja ili pojedinih rudnika, mogu da se prime i kao podaC'~ o
rudaIs(vu uopšte. Takvih podataka ima kod Plinija, Strabona, Diodora i drugih stal"ih
pisacJ. Stoga bi se saznanja ntl tih vijesti mogla primijeniti na našu zemlju i naše prilike.
Ovo bi bilo tim više opravdano kad je n:dec o rudarstvu u periodu .rimskog gospodstva,
Jer su u cijeloj rimskoj ,imperijLi metodi rad a, proces proizvodnje, nadzor i život ruda·ra
bili manje više jednaki, a iskustva iz pojedinih krajeva imperije obilno su uopštavana.
Osnovni zahtjev RUmijana sastojao se u ovome: izvuci što prije i što više ruda iz provin-
cija. Tom zahtjevu služile su sve rimske mjere i propisu, o rudarstvu u prostranim
dijelovima imperije. Prema tome, obavještenja koja daju antickJi pisci o rudarstvu u
raznim zemljama i epohama starog vijeka magla b~ i nama poslužiti u razmatranj Ll
nekih pitanja antickog rudarstva naŠe zemlje. - Ovaj rad je prvobitno bio zamišljen
tako, da obuhvati i poglavlja o rimskoj upravi i nadzoru nad rudnicima, uslOV1ilmarada
I položaju rudara u antickim rudnicima na podrucju Bosne i He.rcegovine. Usljed toga
to bi obrada tih pi:ltanja morala uglavnom da se zasniva na opštim podacima o rudni-
cima drugih zemalja rimske imperije i na uporedbama koje poticu liz tih podataka,
pomenuta poglavlja su izostala. Takav nacin obrade ne bi odgovarao namjeni GlaslIlJika
Zemaljskog muzeja.
Poslije ovih uvodnih napomena potrebno je pobliže obilježiti ono što ce biti obra-
u ovom radu. Naša razmatranja bice podijeljena na sljedeca poglavlja:
- Pregled rudarske djdatnos1i usrednjebosanskoj 'rudono·snoj oblasti.
- Pregled rudarske djelatnosti u zapadnobosanskoj rudonosnoj oblasti.
- Pregled rudarske djelatnos1jiJ u istocnobosanskoj rudonosnoj oblasti.
Pogledi na znacaj antickog rudarstva.
Pojedini metali kaJ proizvodi rudar skog rada nece biti posebno tretirani, vec
amo onoliko koDilko ta bude trebalo u okviru pojedinih rudišta i ·rudonosnih oblasti.
Izlaganje ce obuhvatiti samo rudarstvo metala. Eksploatacija soli i minera,lnih voda kao
i dj<,latnost u kamenolomima, što su sve oblici rudarskog rada u širem smislu, nece
ovdj<,biti obradeni.
II
Pregled rudarske djelatnosti usrednjebosanskoj rudonosnoj oblasti
Ova oblast je najstariji ruda['ski reon u Bosni i Hercegovini. Ona zauzima podrucje
izmedu ovih rijeka: go,rnjeg toka VI1basa, Lašve, Bosne, Neretve i Rame. To je kraj pozllat
l pod nazivom srednjebosansko rudogorje.
Podaci i materijalni dokazi za preistorisko i anticko doba govore da je ovdje
obavljana plodna i raznovrsna rudarska radinost. Ovdje su vadeni zlato, željezo, srebro,
bakar, olovo, a vjerovalmo i živa. Najpoznatija rudištci. srednjebosanske Tudonosne oblasti
jesu: planina Vranica i porjecje gornje~ Vrbasa, Mracaj i Maškara jugozapadno od
Gornjeg Vakufa, dolina Lašve, okolina Kreševa, Fojn'lce, Busovace ,i Vareša.2)
'J B r u n o ....
N alt e r, Beitrag zur Ke nntniss der Erz1agerstatten Bosniens, Sarajevo,
IR87,6 .24, 25-27, 92, 151-161, 182-211. - Fer doK o c h, Tetraedrit iz Maškare kod
Gornjeg Vakufa u Bosni. GZM IX, 1897. 503-50G. _. F rie d f'i c h Kat ze r, Die Fah1erz -
und Quecksilbererz1agerstiitten B. u. d. Ii., Berg - und Hlittenmannisches Jahrbuch der k. k.
mon!anischen Hochschu1en zu Leoben und Pfibram, LV knj., 1907, sv. 2, str. 1 i d. - Ka cer,
i
Geologija Bosne i Hercegovine, sv. 1. Sara;evo, 1926, 222-297. - Mi.i o K š pat i c i Fra n
Tu c a n. Slike iz rudstva, Matica Hrvatska, Zagl'eb, 1914, 55 i 115. Fra n Tu c a n, Naše
rudno blago, Matica Hrvatska, Zagreb, 1919, 24-26, 60, 80, 140-141. - Upor. V. S i mi c,
(I. c. 108-132.

(.Iasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija 4


50 Esad Pašalic

Na osnovu arheoloških nalaza starost rudarstva u ovoj oblasti datira još u ranije
preisto,risko doba. U Mracaju i Maškari vec u bronzano doba eksploatisan je bakaT. Po
rudarskim ostacima (kameni maljevi, ugardi drvenog uglja i luca), a uporedbolffi sa
slicnim preistoTiskim predmetima otkrivenim na drugrtm lokalJi'tetima u našoj zemlji ili u
stranim zemljama zakljucuje se da je na ovim mjestima ikopana ruda u ,bronzano
doba.~) Na Gradini kod Varvare na vrelu Ra me dokazana je topionicarska (metalurgiska)
djelatnost preistorisko.g· doba, jer su tu pronadene zemljane posude li kalupi za taljenje
rude.4) S ,tim se slažu Pac i Truhelka, koji smatra da ova Gradina kao naselje potice
iz bronzanog doba, ali da njena prava aktivnost pada tek u željezno doba.") Potrebno je
ukazati na cinjenicu da se u prozorskom kraju i oko Rame cesto nalaze ostaci iz bronzanog
doba i da je za ovo podrucje karakteristican intenzivan život kako, u mladim preisto-
'Pis.bm epohama tako i u doba Rimljana.6) Prema navedenim istraživacima, još u bron-
zano doba ovaj predio srednjebosanske rudo nosne oblasti imao je svoje rudarstvo bakra
i. odgovarajucu metalurgiju bakra, kako je vec dokazano za Mracaj, Maškaru i Gradinu
na vrelu Rame. Izvadeni bakar topljen je na licu mjesta Lli u neposrednoj blizini rudnika.
Ne bi se mogla primiti tvrdnja V. Simica da je bakar u rudištu Mracaj, ako je uopšte 1
vaden, bio s'amo sporedan proizvod, a da je na rudištima oko gOTnjeg Vrbasa u bronzano
doba osnovu rudarske djela'tnoslli pretstavljala eksplotaeija zlata, srebra i žive.')
U bronzano doba moramo ocekivati pojacanu potralŽnju bakra i drugih metala s
obzirom na dalje usavršavanje sredstava za pToizvodnju i razvitak kulture. Pogotovu je
to bilo moguce u mjestima gdje vec posto~1j,rudarstvo zlata, a vjerovatno i žive gdje se i
u tim rudama susrece bakar. Na raznim mjestima Bosne i Hercegovine ,pronadeni su nalazi
koji govore o tome da je u bronzano, a izgleda i u ranije eneolitsko doba, beno topioni-
carskih radova koji su zah1Jijevali metal, tj. bakar, ili iz rudnika na licu mjesta ili iz
uvoza.
Srednjebosanska rudonosna oblast velika je i prostrana. Drevnost rada na njenilm
rudištima pokazuje ne samo Mracaj i Maškara, kao nalazište bakra, vec i nalazišta
nekih drugih metala. Ovdje Su poznata rudi šta zlata (Vranica, porjecje gornjeg Vrbasa).s)
Na njima su stanovn!id ovih krajeva radili još prije dolaska Rimljana. O zlatu u provin-
ciji Dalmaciji imamo i pisanih podataka kod rirnstk.ih pisaca. Car August stavlja u zadatak
namjesniku Dalmacije da odmah pride eksploataciji zlata u osvojenim tkrajevUm'l
provincije Dalmacije: »Sed Augustus perdomandos Viblo mandat, qui efferum genus
fodere terra s coegl:ltaurumque repurgare; qu od alioquin gen s omnium cupidissima eo
studio, ea diiligentia anquirit, ut liJlud in us us suos eruere videantur.«") Znacajno je to
da je ovom poslu rimska vlast prtišla odmah i da je nasilno tjerala domace stanovništvo
na rad u rudnike. Brzo otvaranje rudnika zlata po dolasku Rimljana dokazuje da je ovo
iskorištavanje zlata bilo poznato i u preistor!isko doba.
Iz druge vijesti doznajemo da se u provinciji Dalmaciji dobivalo dosta zlata i da je,
svakako, na tom poslu morao bi,ti zaposlen znatan broj radnika. To je Plini:jeva vijest

") V e j s i 1 Cu r c i C, Prilozi poznavanj prehistoriskog rudarstva i talionicarstva bron-


LI

canog doba u Bosni i Hercegovini, GZM XX, 1908, 86-89.


4) V. Cu r c i C, Die Gradina an der Ramaquelle im Bezirke Prowr, WMBH VIlI, 1902,
58--59. - Dpar. C li r c i C, GZM XII, 1900, 115-117.
") Dr. C i r o T r u he 1k a, Kulturne prilike Bosne i Hercegovine u doba prehistoricko,
GZM, XXVI, 1914, 46 i 79. - u.p,or. Kal' 1o Pa C, Arheološko-epigrafska istraživanja povje-
st'i rimske provincije Dalmacije. GZM XVIII, 1906, 157.
6) T r u h e 1k a, GZM V, 1893, 311-313.
') S mi i c, 'O. C., 110.
S) Dr. K o n s t a n t i n J o s. J ire cek, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Ser-
bien und Bosnien wahrend des Mittelalters, Prag, 1879, 41-42. - W alt e r o. C., 92, 151-161.
- An t o n R li c k e r, Einiges libel' das Goldvorkommen in Bosnien, Wien, 1896, 19~28. -
Ka cer, Geologija, 223-224. - Tu c an o. C., 24-26. - S i m'i C, o. c., 11 i 109.
9) L. A n nae u s Flo r u s, Epitomae 1, III, 25, izd. Halm. Lajpzig, 1879, 99. »Ali August
naredi Vibiju da ih sasvim pokori, a ovaj prisili divlje pleme na kopanje zemlje i ispiranje
zlata; taj narod inace ~rlo pohlepan na sve ist ražuje (zlato) takvom strašcu i marljivošcu da
izgleda kao da ga kopa za svoje potrebe.«
° antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 51

.lnvenitur (sc. aurum) aliquando :in summa tellure protinus, rara felicitate, ut nuper in
Dalmatia principatu Nelfonis, singulis dliebus etiam quinquagenas libras fundens.«10) -
Rim je vec u I vij. n. e . mnogo cijenlio nalazišta zlata u provinc\.iJji Dalmaciji. U to doba,
kad su sve snažnije rasle potrebe Rima za zlatom, osjetno je smanjen priliiv ovog metala
iz mnogih nalazišta zlata, na,rocito onih iz heleJ1!]stickih zemalja, a novi rudnioi u zapadnom
dijelu imperije još nisu mogli pokriti gub:i,tke na drugoj strani.ll)
Otuda je i razumljiva velika brlilga Rimljana za sve jacim iskorištavanjem zlato-
nosnih nalazišta u našim krajevima. Cak i rimskU pjesnici pjevaju o dalmatinskom zlatu.
Pjesnik Stacije, koji je živio krajem I vij. n. e., pominje zlato kao dalmatinski metal u
opisu raskošnog izgleda jedne kuce:
"Robora Dalmatl:ico lucent satiata metal,lo« i
»Dalmatico quod monte nitct« 12)
I Marcijal, pjesnik iz I vij. n. e. govori o zlatom bogatim krajevuma Dalmacije i
naziva je zlatonosnom zemljom:
»lbis \litoreas Macer Salonas .....
Felix auriferae col one terrae.« "')
Opravdano je mišljenje da se o>ve vij esti antickih pisaca ° dobijanju zlata odnose
uglavnom na podrucje srednjebosanskog rudogorja. One Se 1JiJcu prvenstveno zlata iz
rijecnih nanosa Vrbasa i njegovih pritoka, a možda i drugih rijeka, ali isto tako i zlata
12 korijenih rudišta. Tragovi nam govore 'o tome da su Rimljani lIla Vranici kopali
zlato iz rudnih ležišta. Inženjer Konrad pisao je prije VI:še od 80 godina o nekoliko
stotina pinga na obroncima Rosinja iznad Gornjeg Vakufa i o velikim gomilama
spranog pijeska kod Crvene Zemlje, Zlatnog Guvna i drugih mjesta.U) I danas se vide
ovi ostaci antickog rudarstva zlata i tragovi starih kanala kojima se dovodi,la vQda na
mje,~tagdje se ispiralo z,Lato. Mnogi lokaliiteti u ovom kraju po svojim nazivima potsje-
caju na nalazišta zlata: Zlatno Vrelo, Zlatan Vrelo, Zlatan P01Jok, Zlatno Guvno, Crvena
Zemlja i sl. Ovi radovi obavljani su na samoj Vranic,i i njenim obroncima, tako da se zbog
zime nije moglo raditi preko aiaele godine, vec samo jedan dio godine, kako je to slucaj
i danas u obavljanju izvjesnih poslova na planini. Gomile prepranog šljunka na BistI1uci
i Krupi, pritokama Vrbasa kod Gornjeg Vakufa, potvrduju djelatnost za dobivanje zlata
iz nanosa ovih rijeka. Ta djelatnost potice iz preistoriskog doba i nastavljena je u vl'ijeme
Rimljana.iro)
Poznata su i nalazišta cinabarita, i to na Zec Planini, Cemernici IZahoru."')
Nemamo podataka koji bi potvrdili da se ovdje vadila živa iz cina!barita u predTiimsko
i rimsko doba. Medutim, znanje dobivanja ži ve vrlo je staro, pa su ga iiiIhri mogLi nauciti.
Osim toga živa je potrebna u skupljanju sitnijih cestica zlata, tako da su živa i zlato
medusobno usko povezani. Poput zlata i ž,iva se lako vadi iz rude. Ovdje je važno li to što

li') C. P 1i n i i Se c u n di, Naturalis hi storia (libri XXXII - XXXVII), izd. Weidmann,


Berlin, 1873, knj. XXXIII, gl. 21.; "Ako je srece tu se nade zlata na površini zemlje, tako da
Il! u svoje vrijeme za vladavine Nerona u Dalmaciji kopalo pojedinih dana (»u srecan dan«)
po 50 funti.«
") F rit z M. H e i c h e 1h e i m, Wirtschaftsgeschichte des Altertums von Palaolitikum
bis zur V1iikerwanderung der Germanen, Slaven und Arabel' I, Leiden, 1938, 631-632.
") P. P a p i n i u s St ati u s, Silvarum libri quinque, izd. Klotz, Lajpzig, 1911. »Presijeva
se hraslovina koju obilno krasi dalmatinski metal« (I, 2, 13); "Ono što se blista (tj. zlato) u
dalmatinskomgorju« (III, 3, 86).
11) Val e I' i u s Mar t iaI i s, Epigrammaton libri, X, LX'xVIII, stih 1 i 5; izd. Gilberl,
Lajpcig, 1896, 247-248. »Makro, otici ceš u Salonu, koja je na morskoj obali. .. srecni naselje-
nice zlalonosne zemlje.«
") A. C o n rad, Bosnien in Bezug auf seine Mineralschatze, Wiener geogr. Mittheilungen
1870, 220-222. - Upor. O. BI a u, Reisen in Bosnien und der Hertzegowina, Berlin, 1877,
151-155.
"') Pa C, Historische Wanderungen im Karst und an der Adria - Die Herzegowina einst
und jelzt, Wien, 1922, 143-145. - Upor. Pa C, GZM IX, 1897, 514-----615.
I") Tu c a n, o. c., 157-164. - Ka cer, Mineralogija, 140 i 238-239. - Ing. Dr a g u t i n
T i b ()I cl, Rudarslvo u Bosni i Hercegovini, Rudarski i topionicarski vesnik, br. 38, 1938, 2.
4*
52 Esad Pašalic

se zlato i živa na zapadnom podnožju Vrani ce nalaze u istoj rudi - tetraedritu.17) Zbog
svega toga moglo bi se pomišljat,i na to da je ovdje živa eksploatisana u preistorisko i
rimsko doba, tim prije što i danas seljaci ovog kraja znaju da vade živu jednostavnim
tehnickim procesom.
Posebno nas interesuje rudarstvo željeza u ovom dijelu srednjebosanske rudonosne.
oblasti. Geološka istraživanj,a potvrduju da že'ljeznih ruda ima na planinama Vranici,
Radovanu tiRosinju, oko Gornjeg Vakufa, Bugojna, Donjeg Vakufa i na Komaru.IS)
Poznavanje željeza i njegova prerada u našim krajevima potvrdeni su veliJki;m brojem
nalaza. Arheološka otkrica i dokazi u tom pravcu nisu oskudni. Truhelka smatra da su
kod nas eksploatacija željeza i
njegova metalurgija starije od onih u srednjoi i sjever-
noj Evropi. Željezni macevi sa Glasinca u svemu oponašaju i oblike bronzanog doba sa
sjeve:ra. Osim toga, velik ibro'j nadenih predmeta iz željeznog doba uz neznatne nalaze
bronze dokazuje da je kod nas V1tj,ekbronze bio kmtkotrajan i da ga je željezo brzo
potisnulo. Prema tome, funkcija željeza u jl,lžnim, tj. i našim krajevima, jaca je nego
na sjeveru Ev:rope gdje je izrazittija uloga b :o>llze.'")Pa ipak zasada se može samo pret-
postavljati da je ovdje bilo i preistoriSlkog rudarstva željeza. Medutim, arheološki nalazi
i saopštenja o ovom kraju ukazuju na rudar stvo željeza i jaku naseljenost u doba Rim-
ljana."ll) Isto tako, i danas sacuvani ostaci ovog kraja iz antickog doba, anarocito tra-
gov( intenzivnog života kojih ima dosta i obilje željezne tro3ke na mjestima poznatim
po nalazištima iz rimskog perioda, - svje io~e o njegovom znacaju u pogledu rudar-
stva.
Putujuci prošle godine kroz podrucja Rame i Gornjeg Vrbasa u cilju isp1iltivanja
tragova rimskih cesta, usput sam oOOšaooko Bugojna i Gornjeg Vakufa mnoga mjesta
koja su važna kao oentri ili :radilišta antickog :rudarstva. Tako sam kod sela Kopcica
blizu Bugojna, po:red drugih ostataka, koni>tatovao još i sada sacuvane znatne kolicine
željezne troske na raznim mjestima. Narocito mnogo troske leži u dolini potoka Leleive,
kod Kopcica, na kopcicki!rn njivama »Batište« f oko Brezicana sjeveroistocno odavde.
Nad Leletvom, blizu njenog ušca, uzditŽe se brdo Gradina obraslo u šikaru na kome i
danas ima rimskih gradeVl;nskih ostataka (opeka, maHer i dr.). U Veseloj, sasvim blizu
Bugojna, svuda je obilje željezne troske. Podgrade, Sarajvilic i Kuti, mjesta koja se
nalaze u neposrednoj blizini: Gornjeg Vakufa, svjedoci su jakog rudarskog rada ovog
kraja u anticko doba. Svuda se može naici na znatne os,tatke rimskih gradevina i
naselja i na slojeve troske koje još ni do danas nije nestalo, ma da je zemljoradn;iCi
stalno ciste sa svojih polja 1,ma da vec odavno služi i za nasipanje cesta. Nesumnjiv
interes izazivaju nazivi pojed,;nih lokaliteta u Podgradu: kamenjar, Branovica, oranice
Varošište i brdo Stražica, a iznad mjesta Kuti pwtežu se livade koje se zovu Rudnice.
Slicno je i u samom Gornjem Vakufu gdje se na kompleksu zvanom Cickovo Groblje
otkako se pamti izbacuju komadi troske, odlomci rimskih opeka, gradevni kamen i dr. "I)
što se 1Jilcebaikra, treba navesti da s'e ne zna da 11 je on kopan oko Gornjeg
Vakufa i Vranice u rimsko doba."") Dokazi o rudarskom i topionicarskom radu koje
smo vec iznijeli upucuju nas na to da ovdje tražimo eksploatacij u bakra ,j u doba
Rimljana. Prije svega, valja imati na umu 'da je ovaj kraj bogat rudama bakra na
jednom širem podrucju ,i da 'su rudarenje i metalurgija bakra postojali u predrimsko
doba. Naravno, istra:lJilvacka djelatnost u ovim podrucj'ima nije ni izdaleka iscrpena,
i ona ima još mnogo šta da otkrije kako u bližoj okolini Gornjeg Vakufa tako u dolini
,il

Rame. Skoro da je sigurno da bi neka nova arheLoška istraživanja u ovom kraju istakla
baš rudarstvo kao privrednu granu koja u anticko doba daje obilježje cijelom podrucj u.
U srednje-bosansku rudonosnu oblast spadaju i krajevIi u dolini Lašve, okolina
Busovace, Fojnice i Kreševa kao poznata nalazišta ruda, narocito zlata i željeza. Op:}te
podatke o sastavu ruda li rudištima nalazimo u djelima geološko-rudarskih struc-

'7) i i
S m c, o. c.. 109-114.
'") Ka cer, Geologija, 279-287; Tu ca n, o. C., 79-80.
'0) T r u h e 1ka, GZM XVIII, 1906, 275.
"0) Pa C, GZM VII, 1895, 286-291 i 586; GZM IX. 1897, 512-514.
21) O ovome vidi moje bilješke: GZM 1953, 345 i d.
"o) C u I' C ic, GZM XX, 1908, str. 90 smatra to samo vjerovatnim.
o antickom l'udarstvu u Bosni i Hercegovini 53

njaka."") O istoI'idi rudarstva u dolini Lašve nije mnogo pisano, a i što se pisalo to su
bile samo uzgredne napomene povQdom ar heoloških otkrica. Ipak postoje neki dokazi
koji omogucuju da se dobije pretstava o najstarijoj rudarskoj kultuni! ovih krajeva.
Ovdje se ispiralo zlato iz rijecnih nanosa, o cemu svjedoce vel,ike naslage prepranog
pijeska na Lašvi kod Varošluka blizu Tur beta, kod Dželilovca, Krcevina, oko Potoka
Vrela i na drugl'lm mjestima. Ispiranje zlata vršeno je i na pritokama Lašve nizvodno od
Travnika. Prema vel,icilni 1ih gomila može se zakljuciti da je obim radova na t;spiranju
zlata u dolini Lašve bio velik i da pored Vrbasa Lašva pretstavlja rijeku koja je vrlo
znacajna po tome što se iz njenih nanosa obilno vršilo ,',spiranje zlatonosnog pijeska.~1)
Nedaleko od Dželilovca dva potoka koji se ulijevaju u Lašvu imaju karakteri-
sticna imena: Zlatinski potok i Zlatarina potok. Ne zna se da l~je na Lašvi i u preisto-
risk o doba ispirano zlato. Medutim, razna oruda, tragovi naselja i drugi nalazti u dolini
Lašve govore o ulozi koju je ona imala u preistorusko i rimsko doba. Za nas su svakako
najinteresantnija ona mjesta gd}e postoje tragovi antickog rudarstva i metalurgi'je.
Treba ukazati na otkrica u Mošunju kod Viteza, gdje je pos,tojalo predrimsko naselje
koje je u doba Rimljana nastavilo svoj Žli:V'oti razvitak!") I docnija istraž'ivanja potvrdila
su da su u Mošunju i drugim mjestima blizu njega bila ne samo važna [!jmska naselja
vec da je u njima postojala i topionicarska radinost. Pored Mošunja, sudeci po nala-
zima, postojala je topionicarska aktivnost za vrijeme Rilmljana i u Puticevu kod Trav-
nika.26) Tragovi metalurgije posvjedoceni su i kod Doca, gdje se na,ilazi na velike koli-
cine troske.27) U Mošunju su dalja otkrica potvrdila da su se stanovnici ovog pre isto-
riskog i docnije rimskog naselja bavili rudarstvom d. metalurgijom.2H) Naslage troske II
Travniku upucuju takode na to da i ovdje tražimo metalurgisku radi'nost u rimsko
doba, a možda i u predrimsko. Tu su bile topionice i livnice.20) Troske ima i kod zaseoka
Karahodža u dolini Bile.3D) Arheološki nalazi iz po.rjecja Lašve, u bližoj i daljoj ,okolini
Travnika, potvrduju da je ovaj pred:'lo bio dobro naseljen u preisuoriskim epohama, a
narocito u rimsko vrijeme. Medu tim nalazištima isticu se ostaci gradevl:na, tj. naselja,
zemljano posude, metalna oruda, rimski novci iz III i IV vijeka n. e., pored nckoliko
rimskih natp'sa. Na ostacima naselja u Mošunju jedna zg:rada, sudeci po njen:m tra-
govima, mogla je služiti kao topionica za zlato. U njoj je nadena i zemljana posudic::l
slicna naprsku, koja je služila za oprobava nje zlata.3l)
Za starost rudarskJ'ih radova u kraju oko Busovace, Fojnice i Kreševa teško je dati
odredeniji sud. Ni za ovaj kraj nemamo o rudarstvu nikakvih pisanih podataka iz
antickih lizvora. Drugi dokazi koji bi govorili o antickom rudarstvu u ovom kraju nisu
pOsve sigurni ni dovoljni. Pada u oci da dosad o'vdje nisu otkriven:, znacajniji tragovi
antickog života, kakvi se redovno nalaze u rudarskim bazenima. Pa ipak preovladuj u
mišljenja da je u ovom kraju bilo rudarskih radova u preanticko i ant,'cko doba.
U do~iinaima ne\k,ih rijleka koje pro ticu ovuda ima zlatonosnog pijeska. Gomile
šljunka oko rijeke Fojnice i na njenim pritokama pokazuju da je ovdje bilo ispiranja
zlata od davnina."2) Oko potoka Or1ovice, kod sela Gunjani, takode postoje gomile

"") W a ] ter, o. c., 6-15, 92, 182-194 i 198-205. - Ka cer, Mineralogija, 217-287. --
T u·~ '1 n !). c.. 24-27, 79-30, 130-132, 164. - T i o old, o. c., 2.
24) R ii c k e r, o. C., 28-61. - Dr. J o z o Pet r o v i C, Smjena kultura na Lašvi, »Napre-
dlk" S<lrajevo, 1947, 136.
"') V. Rad i m s k i, GZM IV, 1892. 221.
26)T r u h e 1k a - Pa C, WMBH III, 1895, 2'l7 i d.
27)P. A. H off er, WMBH V, 1897, 250.
'") O. 1. Ev. Kuj u n d ž i C, GZM XXVII1. 1916, 479 i d.
"D) Dr. J. Pet r o v i C, o. C., 138.
".o) Dr. J. Pet r o v i C, S arheologom kroz Travnik, Zagreb, 1931, 2.
3l) O dolini Lašve u anticko doba pored dj ela navedenih u bilj. 24, 25, 26, 27, 28, 29, i 30 -
vidi jos i: Pa C, GZM VII, 1895, 292; GZM XIV, 1902, 14-16; GZM XXII, 1910, 207. - Dr. M.
Man d i C, GZM XXXVI, 1924, 83-90. - N i kol aMa s 1a C, GZM XLIV, 1932, 31-32. - Kr u-
noslav Misilo, GZM XLVIII, 1936,24. - Tomo Markovic, GZM L, 1938,65-68. -
D. Ser g e.i e v s k i: Spomenik SAN LXXXVIII, 1938, 12; GZM LV, '1943, 8-10; GZM 1951, 135
i d; GZM 1951, 309.
32) K i š pat i c - Tu C a n, o. c., 55 - Tu ca n, o. C., 26. - T i b old, o. C., 11.
54 Esad Pašalic

kamena i rijecnog 'pijeska koje, kako veli V. Skaric, narod smatra vrlo starim. Upored-
i
bom sa slicnim gomilama uz Gornji Vrbas, Lašvu Fojnicu Skaric pretpostavlja da su
i ovo os,tacL starih radova na ispiranju zla ta.3")
Što se tice rudarstva željeza, ono je prema mišljenju istoricara u anticko doba
pretstavljalo važnu privrednu granu ovog kraja. Dosad otkriveni anticki tragovi oko
Kreševa, Fojnoce ;' Busovace ne daju pouzdan arheo.]oški materijal za to. Medutim,
znatno bogatstvo željeznih i drugih ruda i blizina rudarskog bazena oko Gornjeg Vakufa
i Bugojna u kome je bilo življe rudarske ak tJiiVnostiza vrijeme Rimljana - upucuju na
ovakva mišljenja. Osim toga, treba imati na umu da podI'ucja o kojima je rijec nisu
dosad sistematski ispitana i da su intenZl1vni rudarski radovi kroz srednJi vijek i u
novij'e doba prekn:[i tragove antickog rudarstva. U svakom slucaj u o antickom rudarstvu
željeza i nekih drugih metala u ovom podrucju može se govoriti samo na osnovu
zakljucaka koji još nisu potvrdeni materijalnim nalazima. Ne~i istoricari smatraju
sigurnim postojanje antickih rudnikl u ovom kraju. Po F. Šišicu u provinciji Dalma-
ciji radili su rudnici željeza oko Ljubije, Sanslkog Mosta, Fojnice, Visokog i Vareša.31)
Ovakvo mišljenje usvaja i G. Novak.35) U najnovijoj istoriji naših naroda posebno je
istaknuto ovo: "Gvožde se dobijalo uglavnom nz starih rudnika. Gvozdena ruda kopala
se u Noriku, kod BUS<.lvacena Savi, u Foj nici, Varešu itd.«"") Medutim, u svom krat-
kom poglavlju o antickom rudarstvu II Bosni i Hercegovini V. Corovic uopšte ne spominje
ova mjesta.3')
Oko Busovace, Fojn:.ce i Kreševa nail azi se na stara troskovišta, koja su preostala
iza srednjevjekovnih, a možda i antickih rudarsko-top:ionicarskih radova. Postoji
mišljenje da je ovdje u preiston:sko doba postojala rudarska radinost na kop3nju
željeza. Troska koja se sacuvala po visovi ma i gradinama oko Fojnice i Kreševa potice
iz dorimskog doba, jer su na takvim utvrderu'm mjestima stari Iliri podizc.li svoje
topionice.3R) Ovo shvatanje o prvenstvenoj namjeni gradina kao utvrda za obezbjedcnje
topionicarskog rada ne mora biti tacno, ma da je zavelik broj' ilirskih gradina karakte-
nisticno baš to što su na njima bile topionicarske radionice.
U rudama ovog 'kraja ima i drugih m etala. Tako se ovdje javljaju olovo i srebro.
Srebr,o se redovno nalazi uz zlatonosne i olovne rude. Olko Fojnice i Kreševa bilC'. su
vrlo cijenjena rudišta srebra u srednjem vijeku. Olovo se izgleda manje eksploatisalo.
Ne znamo pouzdano da li su olovo i srebro ovdje kopani još u anticko doba. Oko Foj-
nice i Kreševa poznate su i rude u koj ima im a arsena. U tome se narocito istice dolina
potoka Hrmze kod Kreševa. Ni za ove rude nemamo sigurnih podataka iz antickcg doba
koji bi svjedocili o tome da su ih eksploatisali Rimljani. MedutJ'm, cinjenica što u arse-
novim rudama ima i zlata upucuje na pretpostavku da su Rimljani ovdje vadili i arsen.:"')
Rudište Cemernica kod Fojnice ima cinabarita. Pošto je Rimljanima bila živa nužna u
eksploataciji zlata, vjerovatno je anticko doba u Cemernici vadena živa iz ainab::lrita.40)
Posebno je pitanje kakvu je ulogu u rimsko doba igrao današnji Kiseljak kod
Fojnice, u kome su otkriveni tragovi rimskih zgrada, natpisi i sL ") Treba li ovdje tražiti

"'I)VIa d i s 1a v S k ari C, GZM XLVII, 1935, 27-28.


:I')F. S i š i C, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, Zagreb, 1925, 145.
Ile,) G. N ova k, Pogled na prilike radnih slojeva u rimskoj provinciji Dalmaciji, Histo-
riski zbornik, Zagreb, 1948, br. 1-4, 134.
36) Istorija naroda Jugoslavije, I knj., Beograd, 1953, 43 s posednom napom-enom o tome
da je "kod Busovace na Savi« pogrešno navedeno mjesto ili previdena tehnicka greška
koja može unijeti zabunu u poznavanje lokacije antickih rudnika. Svakako da ovaj naV'Od
treba da glasi; »kod Busovace, na Sani. .. «, jet" na Savi nema nikakve Busovace, a ni dosad
potvrdenog rudišta željeza u anticko doba.
3,) V. C o r o v i C, Historija Bosne, Beograd, 1910, 86.
38) Dr. V. Mi kol j i, Najstarije rudarstvo Hrvatske, odjeljak: Poceci troske na gradi-
štima, »Spremnost«, Zagreb, august 1944.
30) S im i C o. c., ,130.
40) S m i i C o. C., 129.
41) Pa c: WMBH IV, 1896, 251; GZM IX, 1897, 523. - M. Man d i C, GZM xxxvn, 1925,
61-6~, ~ Kr. M i i 1o, GZM XLVIII, 193G, 17-18.
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 55

neki centar za okolne rudnike;!i neko rudarsko naselje koje je bilo isaobracajno cvo-
rište, ne može se zasad ništa odredenije reci. (Za razumijevanje uloge ovog kraja u
rimsko doba interesantan je i nedavlli nal az ostataka rimske ceste u blizini Kreševa.
Prema usmenom sa'opštenju Ðure B8.slera, saradnika Zavoda za zaštitu kulturnih spo-
menika Bosne i Hercegovine, otkriveni su kod sela Vranci jugozapadno od Kreševa
tragovi rimske ceste koja još nije detaljnije [ISpitana).
U navedenim djelima koja govore o rudnom bogatstvu Bosne i Hercegovine nije
propušteno da se Vareš i njegova okolina istaknu kao važni i davnašnji centri rudar-
stva željeza. Oko Vareša leže velike naslage željeznlih ruda koje daju dobar met:ll.
Naravno, prvenstveno se misli na Vareš kao jako središte srednjevjekovnog rudarstva o
cemu ima znatnih tragova i podataka. Što se tice rudarske radinosti u anticko dob'l,
treba pomenuti da dosad nemamo arheoloških tragova koji blil govorili o znacaju i
naseljenosti ovog kraja u to doba. Po tome bi trebalo zakljuciti da ovdje nisu radili
anticki rudnici željeza. Al,':neki drugi momenti opravdavaju mišljenje prema kome je u
vareškom podrucju bilo željeznih rudnika u preistorisko i rimsko doba. Ovaj kraj je
toFko bogat željezom, da su ga Iliri još ,prije dolaska Rimljana mogli lako eksploatisati.
Razumije se da je i Rimljanima bilo lako produžiti 'i pojacati rad željeznl'h rudnika koje
su ovdje zatekli. V. Mikolji govori o tome da je otpor Dezidijata u Batanavam ustanku
bio narocito jak baš zbog njihovog željeznog obrta da su Rimljani morali voditi ogor-
,i.

cene borbe za osvajanje mjesta proizvodnje željeza izmedu Kreševa i Fojnice, Vareša i
Krivaje!") Osim toga, sigurno je da su glasinacki Iliri još u halštatsko doba morali
uvozli'tiželjezo za svoju razvijenu metalotehnicku radinast. Najprirodni:je je da su ga
dobavljali iz predjela oko Vareša, Kreševa ili Fojnice koji su im bili najbliŽJi. Za rudar-
stvo željeza u predjelu Vareša u anticko doba stoje navodi istoricara koje smo vec
pomenuli kad je b'lo govora o podrucjima oko Busovace, Fojnice i Kreševa. Mislim da ne
i
bi trebalo izgubiti iz vida cinjenicu da su tragove starog rudarstva iz vareškog kraja
zatrli intenzivni rudarski radovi srednjeg i novog vijeIka.
Rudišta Vareša uvrštena su u srednje bosansku rudonosnu oblast, iako ona tu
geografski možda ne bi mogla spadati. Ovo je uCl:tnjenonajviše zbog toga što se radi o
željezu i što je u pitanju bazen rijeke Bosne. Cini mi se da su istovjetnost rudnih
vrsta i povezanost sa krajem oko Fojnice, Kreševa i Busovace u ovom slucaju bitniji od
drugih raz~oga koji bi nas mogli uputiti na to da vareški rudarski bazen vežemo za
istocnobosansku oblast iL: da ga posmatramo kao izdvojeno podrucje.

Pregled rudarske djelatnosti u zapadnobosanskoj rudonosnoj oblasti


U ovu oblast uvrstili smo Majdan i Sinjakava kod Jajca i podrucja Sane, Japre
i Une. To su krajevi bogati željezom uz koje se nalazi olovo, a nešto i bakra. I::) Rudarska
djelatnost u njima je vrlo stara. Tragovi preistoriskih radova nalaze se skoro svuda gdje
su docnije nastavili rad rimski rudnioi. Moglo bi se reci da je ispitivanje ostataka pre-
istorti.sko,gli anttickog ži V'Ota iu ovoj o'bla sti uspjelo do danas da osvijetli najstarije
rudarstvo bolje no što je to npr. slucaj sa srednjebosanskom obla'šcu.
Podrucje Majdan - Sinjakava kod Jajca poznato je po naslagama željeznih i
bakrenih ruda ..Arheološka proucavanja ovog podrucja pružila su nam podatke o njegovom
rudarstvu preistoriskog li antickog vremena. Vrijedni arheolog-rudar Radimski narocito
je zaslužan za to. Po njegovim otkricima znamo da je na Gradini u Majdanu postojalo
predrimsko naselje u kome je topljeno li obradivano željezo. Rudarsko-metalurgiski rad
nastavljen je i pod Rimljanima koji su u Sinjakavu blizu Majdana izgradili naselja, a
samu Gradinu utvrdili radi zaštite rudnika i rudarskog naselja.44) Dalja istraživanj~
pokazala su brojne ostatke rimskog naselja i u samom Majdanu.45) Za distrikt Majdan -
Sinjakovo narocito je važno to što nam dosadašnja otkrica potvrduju da je ovdje posto-
jalo rudarstvo željeza još u predrimsko doba. Zasad nismo u stanju da to tvrdimo za bakar .
• 2) Mi k o I ji, o. C., odjeljak: Borbe za rudišta i radionice.
43) W alt e r, o. c., 25 i 28-44. - Ka cer, Minarelogi,ia, 308-318, 443-514. - Tu c a n,
O. c.,66-79. - T i b old, o. c., 2 i 11. - S i mi c, o. c., 133-139.
44) Rad i m s k i, WMBH I, 1893, 180-183.

4[,) Rad i m s k i, WMBH Ul, 1895, 248-255.


56 Esad Pašalic

Po nalazllima u Majdanu i Sinj akovu vidi s e da je ovdje i u rimsko vrijeme bilo razvi-
jeno rudarstvo željeza, a moguce je da su Rimljani vadili i bakar. II;)
U ljeto 1953 obišao sam podrucje Maj dan - Sinjakovo i pregledao tragove starog
rudarstva u doll:ni Majdanskog potoka, na Sinj akovu i susjednim obroncima Lisine. U
Sinj akovu je za vrijeme austro-ugarske okupacije eksploatisan bakar u periodu od 188'2
do 1905 godine. Tu je bila podl:gnuta i topi onica koja je radila nešto duže.'7) Stoga je
danas teško razpoznati tragove antickog i preantickog rudarstva, jer su ih prekrili radovi
koje je obavljala Austro-Ugarska. Pod Sinj akovom, oko zaseoka Zagradine i Culinove
Kuce, u BristoVl'ma, Tocioni, Zolotinu Potoku i na Debeloj Kosi ima dosta zairpanih ili
porušenih jama sa komadima otkopane bakarne rode. Ova ruda sadrži 1-2% bakra, i
njeno kopanje je obustavljeno još prije blizu pola vIijeka. Karakteristicno je da ovdašnji
stanovnici, inace poznati rudari i kovaci, ne vole rad oko eksploatacije bakra i niko se
ne sjeca, bar po pricanju, da je na Sinjako vu bilo majdana bakra pf1ije onih iz vremena
austro-ugarske okupacije. U tome, svakako, ima izvjesnih indicija koje bi mogle znaciti
da su na Sinj akovu iscrpene bogate bakarne rude ,i da nema tradicije u rudarsko-topi-
onicarskoj radinosti za dobivanje bakra. Ovo je tim više karakteristicno, jer se radi o
rudarima i kovacima željeza, koji su ,:nace p oznati po svojoj vještini i sposobnosti.
U ovom predjelu, pored nesumnjivj,h arheoloških dokaza koji su nam dosada
poznati, mogu se naci i novi. Tako sam bo raveci u Majdanu našao kod kovaca Bože
Kovcalije veliki komad izlivenog željeza (sl. 1), ciji je gornji dio zaravnjen i širi, a donj i
sužen poput sjeciva. Našao ga je djed Bože Kovcalije prije 80 godina u starom majdanu
pod Osojem kod današnjih kuca Kovcalija. Naveden: komad nije cisto željezo, loše je
izli ven i na jednoj strani imE nepraviInu rupu koja je ostala od izlivanja. Sam komad
je težak 23 kg, visok 20 cm, dug 17 cm, a debeo gore 13 cm i dolje 4 cm. Kovac Anle
Kovcalija upotrebljava taj komad željeza kao nakovanj isto onako kako su to radi]]i
njegov djed i otac: zakopaj u ga u zemlju, ne duboko, tako da gore bude okrenut zarav-
njeni i širi dio na kome se može kovati. Predmet je vrlo interesantan, a ocito je naprav-
ljen za to da služi kao nakovanj. Držim da je ovaj nakovanj dz antickog doba zato, što
je naden u užem lokalitetu antickih nalaza i za to što je grubo izliven. Pricali su mi u
Majdanu da je stari kovac našao na istom mjestu i jedan gvozdeni ceki'c teži od ovog
nakovnja i da ga je nekom prodao. U Majdanu Tociona 1937 godine nadene su željezna
bradva i krampa. Inace u samom Majdanu i uzduž Majdanskog potoka nalaze se velike-
naslage troske koje se mjestimicno pretvaraju u ovece gomile. Troske ima i na Lisini
i na njenim jugoistocnim obroncima kod Bešnjeva blizu Šipova. Ova troskovišta su
nastala dugim kovacko-top:onicarskim radom još od preistoriskog vremena. Današnja
troska sadrži mali postotak metala, što vje rovatno znaci da je više puta pretapana.
U Mrkonjic Gradu, nedaleko od Majd ana i Sinj akova, mogu se naci ostaci starih
rudarskJih i topionicarskih radova. Teško je reci da li se tu radi samo o antickim ili o
srednjevjekovnim radovima, iUi možda i o jednim li drugim. Svakako, za nas je intere-
santno to što se u Mrkonjic Gradu i njegovoj blizini nalazi mnogo troske. Za vrijeme
obilaska ovih mjesta saznao sam da je prije 5 godina pri1:kom izgradnje ceste od Mrkonjic
Grada u pravcu Manjace nadeno dosta odlomaka keramike pomiješane sa troskom.
Stanovnici ovog grada znaju i za jamu (ša ht) na brdu Crljenica iznad Mrkonjic Grada.
Jama je prilicno duboka, a 1947 g. na nekoliko mjesta oko nje naden' su komadi otko-
pane željezne rude.48) S obzirom na blizinu Majdana i Sinj akova i na to da u Lisini ima
rudnih naslaga, razumljivo je što u Mrkonj ic Gradu nalazimo ostatke topionicarstva.
Pitanje je iz kog je to vremena? Po tome što su današnji Mrkonjic Grad, pa Podra-
šnicko Polje, Tribovo, Donje Polje, a vje-rova tno i druga mjesta u ovom podrucju, biH
naseljeni u rimsko doba i što je ovdje, po uzdano se može reci, izbijao citav splet rim-
skih cesta - zakljucujemo da su eksploatacija rude i meta'1urgija bili jaki u rimsko
daba.49)

lG) i
S im c, o. c., 133.
47) i i i
S m c, o. C., 133 d.
Koliko mi je poznato, ovi nalazi dosad nisu obradeni.
48)
49) Pa c, GZM XXII, 1910, 195-197. - P hil i P P B a Il i f, Romische Strassen in Bos-
nien u. d. Hercegovina. Wien, 1893. 21. - R ad i m s k i, GZM VII, 1895, 222-225. - Upor.
u ovom broju GZM: Tragom rimske ceste od Uliništa preko Podrašnice do Banjaluke.
E. P a Š a I i c: O ,antickom rudarstvu u Bosni Herceg{)vini

Tab. I

Sl. 1 - Izliveni komad željeza kao nak{)vanj IZ Majdana kod Jajca

Sl. 2 - Naslage željezne troske u Blagaju na Ja.pri


O_L_tn_t_icl~m
rudarstvu u Bosni i Herceg_o_v_i_n_i 5_7

Prelazeci na iznošenje podataka o rudarstvu oko Sane, Japre i dijelom Une, mi


stvarno ulazimo u bogate rudarske bazene. Istorija njihovog rudarstva je vrlo plodna i
ide u daleku prošlost. Ovdje je od davnina eksploa1Jisano željezo, a vjerovatno i olovo.
Arheološka istraživanja doline Sane otkrila s u u grobovima i naseljima dosta željeznih i
nešto bronzanih predmeta iz preistoriskog vremena što pokazuje da su ovdašnjli stanov-
nici - Japodi ili Mezeji - razvili znatnu rudarsku kulturu i obradu željeza. Otuda i
tragovi ranog trgovinskog prometa ovog kraja sa Grcima.oO) Ovdje je detaljnija ispiti-
vanja s narocitim obzirom na rimski period izvršio RadimSlki. On je u Šehovcima kod
Sanskog Mosta otkrio I1imsku talionicu. Ispitujuci tragove rLmskih naselja, Radimski je
ustanovio da ih je bilo na Crkvini kod Šehovaca, na Sastavcima u Šehovcima, pored
nekoll;ko preistoriskih utvrda na drugim mj estima. Na Vracar Gradu kod Briševa otkri-
veni su predmeti iz rimskog doba, a tu su bile preistoriske i rimske talion;i'ce. Citave
naslage troske nalaze se oko Adamuše i Briševa. Iz Briševa poticu i dva natpisa u kojima
se spom;nju iunkcioneri željeznih rudnika. Jedan natpis glasi: ... sup cur (a) ... pro(cura-
toris) Merc [uri]us vil(icus) ofi(i:cii) [fe]rr(ariarum) XI kal(endas) M[aias vel Martias].
(CIL III, 13239). Po konjekturi Domaševskog ovaj natpis možda datira iz vremena Valeri-
jana i Galijena, sredina III vijeka n. e. - Drugi natpis glasi: ... [S]everae Aug(ustae)
..... Cossi[ti]an(i) (Fi)rmi? v(liri) e(gregii) pro(curatoris) Augg. nn. lucundus ..... virI
(icus) ie]r[r]ar(iarum)] XI kaL.. (CIL Ul, 13240). Konjektura Domaševskogpripisuje
ovaj natpis vremenu cara Filipa, sredina III vijeka n. e. - Prema tome u Briševu je vje-
rovatno bilo sjedište rudarske administracije i uprave za ovaj kraj.
RJiirnskeutvrde postojale su i u Klisini kod Ališica, pa na Crkvini u Carakovu i na
nekim drugim mjesiima gdje se nalaze tragovi pred rimskog rada. Za nas je važno i
naselje sa topionicarskim ostaaima u Šehovcima. Tu su pored tragova rimskih zgrada
nadeni rimski novci IV vij. n. e. i rudarska oruda. Na osnovu toga šio u doljrni S1.nc
znatno pretežu nalazi iz rimskog doba nad onima iz preistoriskog vremena Rad'mski je
zakljucio da su ovdje vece naseljavanje i intenzivniji rad poceli tek od dolaska Rimljana
koji su pI1išli jacoj eksploataciji željeza.ol) Dalja ispitivanja doline Sane potvrdila su i
proširila otkrica Radimskog i Fiale. TragoV1ipreistoriskog topionicarstva otkriveni su i u
Sanskom Mostu, a u pravcu Staroga Majdana na brežuljcima zvanim Troska ostaci rimskih
topionicarskih radionica.52) Prema iome, cije! o podrucje rijeke Sane imalo je pod Rimlja-
nima veliki znacaj kao rudarski bazen u kome su se obavljali rudarski i metalurgiski
radovi širokog obima.
Vrijedno je ukazati na jedan odlomak ploce sa natpisom otkriven u Podgradini
na Glamockom PoJju 1904 godine u kome se spominje procurator metallorum. Prema
popuni i rekonstrukciji D. Sergejevskog natpis glasi: summae [integrit]atis praecipu
fae libe I ralitatis] magna(a)eque in [nocentiae 'I donis militari?]bus (donato) equo (pub-
lico ornato) et dil[ectissi I mo .... ]ntio princ(ipi) M [unicipii I .... omni]bus Ihonori[bus
in re I publica sua. i] uncto ex pro [tectore I procuratori me]talloru[m prov.1 Pan.et Dalm ...]
A(... 53) - Natp's je za nas interesantan, ier pokazuje cursus hO'l1orum jednog rudarskog
dostojanstvenika. Dedikat ovog spomenika na kraju se nastanio u svoj zavi'cajni munici-
pium na Glamockom Polju gdje je bio prin ceps i uživao poštovanje kao ex protector i
bivši procurator metallorum.
Na svom putovanju po krajevima zapadne Bosne zadržao sam se u dolinama Sane
i Japre. Narocito me interesovala Ljubija i njena uža okolina. Valja napomenuti da je
danas ovdje vrlo teško Iiznalaziti i proucava ti tragove antickog rudarstva zbog toga što
je rudnik željeza Ljubija zauzeo široko pod rucj!e i ISV10jimradov\lma prekr,i,o ostatke
stare rudarske aktivnosti. Otuda su sigurni ji i iscrpniji podaci koje su o antickim rudni-
ocrna sa ovog podrucja dali istraživaci (Fia la i Radimski) prije 60 i više godina. Istina,
i danas se tokom rudarskih istraživanja :;'ot varanja novih radilišta nade po koji predmet
i
koji upotpunjuje naše znanje o životu rudarstvu u anticko doba. Tako su prije dvije
godine u Celama otkriveni ostaci rimskog zi da sa komadima opeke, ali od toga se nije

50) F iai a, WMBH VI, 1899, 62 i d.


51) i
Rad i m s k i, WMBH J. 189~ 203 d - Pa C, GZM VIlI, 1896, 138.
52) M. Man d i c, GZM XLIII, 1931, 3-5.
53) Ser g ej e v s k i, GZM XXXIX, 1927, 261.
58 Esad Pašalic

sacuvalo skoro ništa, jer se ovaj materijal upotrebi:o za gradnju kuca i sl. Ing. Kubijas
iz Ljubije, koji se inace mnogo interesuje za arheologiju ovog kraj'a, kaže da je to bio
zid jedne zgrade, koja je zauzimala prostor 70 x 50 metara. U Celama je bio otkriven i
jedan kamen sa natpisom, ali je upropašten i zagubljen. Vrlo rijetko se nailazi
na rudarski alat iz antickog doba. Na Gradini kod Stare Rijeke, 9 km, daleko od
Ljubije, pronadena je zemljana lampa, svakako rudarska. Sa ove Gradine poticu još
neka rudarska oruda koja se danas cuvaju u Direkciji rudnika Ljubija. To su: dvije
krampe približno iste velicine - jedna teška 2,50 kg, a druga 1,50 kg; zatim oveci
klin dug 28,50 cm i 1 loptasti malj. Svi su predmeti od željeza i jako zardali. Cini
se kao da nisu bili dugo u upotrebi. Rudarski strucnjaci u Ljubiji misle da su ovo
oruda iz srednjeg vijeka. Medutim, to mogu biti i anticka rudarska oruda zbog
toga što skoro istovjeina oruda antickog doba poznamo li Sa drugih mjesta i što su
otkrivena na jednom nalazištu poznatom po antickom rudarstvu. Uostalom, rudarske
alatke srednjeg vijeka, a ponekad i današnje, skoro se i ne razlikuju po svojoj formi od
antickih. O') Na Briševu, Adamu~: i drugim Lokalitetima danas iSe ne mogu utvrditi
tragovi starog rudarstva. Jedino što u dolini Stare i Majdanske rijeke ima j01šna hiljade
tona stare troske. Ne može se utvrditi koliko su pojedini anticki rudn'ici pfOlizvo&'Ii.
Danas se ne može ništa vidjeti ni na Gradi ni Vracarevo (Vracar Grad) kod Briševa,
osim tragova koji pokazuju da su ovdje vršena iskopavanja i da je vaden kamen koga
tu više nema. Da pomenemo li' veliki nalaz rimskog noVCa na Brdu kod Ljubije iz 1933
godine. To su uglavnom zapažanja koja se danas mogu steci u ovom dijelu Posanja
obilaskom terena, propitivanjem i upored'ivanjem Sa vec poznatim otkricima. Svakako
detaljnije proucavanje i iskopavanje u ovom kraj u dalo bi V1ise znanja i svjetlosti o
antickom životu uopšte i posebno o tadašnjem rudarstvu.
Što se tice doline rijeke Japre, ona je takode važno nalazište tragova antickog, a
vjerovatno Ir preantickog rudarstva. Okolina Blagaja i Bosanskog Novog pruža dosta
dokaza za to. Sama ispitivanja doline Sane zahvatila su djelomicno i porjecje Japre,
narocito njen donji dio. Može se reci da su dolina Japre i Blagaja danas naši najinte-
resantniji lokaliteti u pogledu antickog rudarstva tim prije što na ovim mjestima stalno
izbijaju na vidjelo njegovi tragovi. Ovdje se vadilo željezo, a vjerovatno je eksploatisano
olovo i srebro kao i u Posanju. o,ko Japre se nalazi dosta antickih spomenika i mnogo
željezne troske, naroCi:to u Blagaju i okolini. U troski su nadeni dijelovi nadgrobnih
spomenika, fibule i rimski novci. NajveCii dio novca je iz IV vij. n . e. a samo nešto je iz
III vij. n. e. Na osnovu ovoga Sergejevski smatra sigurnim da su ,rimski rudnici željeza na
Japri radili u IV vij. n. e. u punom intenzi tetu. On takode zakljucuje da to što se nije
našlo novaca poslije Teodozija ne mora znaciti da su rudnici 'prestali sa radom, jer takvi
novci u Bosni su vrlo rijetki. Prema tome, nije poznato kad su ovdašnji rimski rudnici
prestali;' sa radom."") Treba istaci cinjenicu da troska iz ovog podrucja pokazuje da
meta:lurzi nisu dovoljno ~skoristili rudu, jer u njoj ima oko 50°/0 željeza (47-48°/0 Fe i
2-3°/0 Mn). Prema procjeni ing. Kubijasa ovakve tr03ke d'ma na Japri blizu milion
tona. To sve govori o velicini i obimu antickih radova, ma da bi se možda ovdje mogli
traži ti i srednj evjekovni rudnici i talionice. 56)
U ljeto 1953 god. posjetio sam porjecje Japre. Na ovom terenu i danas posjetilac
stice uvjerenje da su Japra i okolina bili znacajni za Rimljane. Skoro da za to ru:su
potrebni neki posebni dokazi. Dovoljno je ne gubiti iz vida cinjenicu da odavde idu
zgodni vodeni putevi na Savu i da je veci broj rimskih cesta sigurno prosjecao o'Vaj
kraj u kome je željeza bilo u izobilju.
Blagaj i okolina uz Japru pokriveni su širokim naslagama troske. Od Blagaju
uzvodno narocito mnogo troske ima na nj;iva ma Doce i Majdanište (sl. 2). U njivama Doce
postoje još i danas troskovišta u obliku gomila koje su obrasle u šipražje. Slicno je i u
Celopeku dalje uz Japru. PIlije posljednjeg rata kod Blagaja je od 1937-1941 posebno

O') Upal'. T rep t a w, Bergbau, Lajpcig. 1900, sl. 13 i 14 na str. 14; S k ari C, GZM
XLVII, 1935, sl. 2 na str. 25; S ,im i C, o. C., sl. 110 i 111 na str. 314 i 315.
50) S e.l' g e~ e v s k i, GZM LI, 1939, 10-14. - Upar., Rad i m s k i, WMBH I, 1893,
203 i 215.
56) Ser g e j e v S k i, ibidem, lO,
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 59

rivaino preduzece eksploatisalo tu trosku i odavde je slalo na topljenje cak u inostran-


o. Uz rasutu trosku ima dos,ta i komada rimske cigle, što svjedoci o tome da su se
dje nalazile radionice li naselje. Za rudar ske peci iz antickog doba mogu govoriti
taci pripecenih cigla koje su se radom peC'i jako ispekle. Ovuda se stalno nalaze
agovi rimske kulture. Mještani znaju za bogati nalaz rimskog bakrenog novca iz 1933
lt 1939g., a mnogi se dobro sjecaju li' nadgr obnog spomenika iskopanog u njivama Doce,
a su odnijeli »strucni" ljudi.u7) Prije rata, izmedu 1937 li 1939 g., prilikom kopanja
melja za izgradnju elektricne centrale, ko ju je podizalo preduzece za eksploatacij u
troske, otkriveni su ostaci oveceg fundamen ta od kamena uz koji je bilo rimske cigle
maltera. Iskopavanje nije nastavljeno, pa se nije moglo tacno utvrditi cemu je ta zgrada
UŽila.Nije iskljlUceno da je to bila rimska topionica. Detaljnije !ispitivanje na ovom
mjestu nesumnjivo bi ot!krilo mnoge nove ostatke. Interesantan je nalaz iz njive
Adilovic Mustafe na obaLi Japre kod Blaga ja. Ovdje je iskopana masivna i cvrsta opeka
pravougaonog oblika duga 50 cm, široka 30 cm, adebela 6 lem. U njoj je dobro specena
,Ima pomiješana .~a željezom. Ovakve ploce 'Su redovno služile za patos u rimskim
radama. Možda ova ploca potice iz topionicarske radionice. Plocu i danas cuva Anka
J lica iz Blagaja. U septembru 1952 god. otkrili su radnici jedne istraživacke ekipe
Rudnika Ljubija na navedenoj njivi u Maj daništu 2 m duboko pod zemljom ostatke
starog r:mskog zida i otkopali ga dužinom oko 4 m. Uz ovaj zid bilo je komada cigle i
z mljanog posuda. Mjesto je zakopano da bi se na njemu moglo ponovo vršiti iskopavanje.
Po kazivanju mještana u Blagaju su otkriveni li drugi nalazi prije 15-20 godina, ali sc
ne zna gdje su i ko ih je odnio. - Sve ovo neosporan je dokaz jake topionicarske radi-
nosti oko rijeke Japre u vrijeme Rimljana. Treba napomenuti' da je najviše troske i
najvišI' gradevinskih i rimskih ostataka baš uz samu Japru. Ruda je vadena u nepo-
lJ'erlnoj blizini topionica. U okolli'ni Japre nemamo starih jama, pa se može vjerovati da
j želj('zna ruda vadena površinski. Uzgred navodimo i nekoliko lokalliteta iz ovog pod·-
rucja ciji Su nazivi karakteristicni baš za rudarstvo: Majdanište, Stražbenica, Gvozden,
Kremenac, T,rosklina Kosa i sl.
Odavno su nam poznati i neki tragovi topionicarstva u okolini Bos. Novog. Nema
umnje da je to u uskoj vezi sa rudarskim radovima u dolini: Japre, jer se radi o jednom
rudarskom podrucju. Tako se na mjestu zvo Rakanske Barice kod Adrapovaca izmedu
Japre i Une još i danas nailazi na trosku, a uz to i na tragove rimskog naselja. O
tome je pisao Truhelka i pretpostavljao da bi' moglo ovdje biti rimsko naselje Claudate
1 da su ovdje radile rimske topionice.58)
U Džankic - Rakanima na mjestu zvo Gromile, pored rimskih gradevinsk'ih osta-
1aka, natpisa i olovnih cijevi, možda od vodovoda, ima dosta željezne troske. Natpis
pokazuje da su ovdje stanovali i Grci s Orijenta.sn) Na lokalitetu zvo Gromiljaca u Maloj
Rujiški kod Bos. Novog otkrlivene su supstrukeije rimskih zgrada i drugi nalazi iz
rimskog doba, po kojima bi' se moglo suditi da je ovdje bilo ovece 'naselje; ovuda je
prolazio rimski put iz doline Une u podrucje željeza kod Starog Majdana i Prijedora,
kojim se u rimsko doba obavljao živ promet. GO) Dosadašnjli rezultati istraživanja nisu
takvi da bi nam omogucili da odredimo i dr uga mj esta ovog kraj a u koj ima su vršeni
rudarski radov~ antickog doba. Njih je svakako bilo još. Narocito je to teško kad se radi
o odredivanju radilišta gdje je vadeno olovo i
bakar. Naprijed smo navelli da je na
podrucju Sane i Une postojala mogucnost manje eksploatacije olova i bakra pored eksplo-
atacije željeza kao osnovne grane rudars'tva, jer se uz željezne rude javlja olovo i bakar.
Po mišljenju V. Simica teško da bi an ti,ck i i srednjevjekovni rudari kopajuci željezo
propustili da vade olovo i bakar, pa je uz rudarstvo željeza još od preistoriskog doba
moglo da ode i rudarstvo olova i bakra. Tim prije je to vjerovatno, jer su olovne rude
davale srebroY) Postoji nalazište olova kod Otoke u blizini Bos. K!I'upe na Uni. Tu na

57) Ovo su, svakako, oni novci i dijelovi spomenika o kojima se gOV1oriu GZM LI, 1939,
10-14.
58) Truhelka, GZM II, 1890, 97.
50) Pa c, GZM X, 1898, 495.
00) S k ari c, GZM XL, 1928, 99 i d.
G1) i i
S m C, o. c.,136,
60 Esad Pašalic

brdu Mracaj astali su tragavi starih rudarsk ih i metalatehnickih radava, kaO' šta su jame,
patkapi i traska. Ne znamO' kalika je star03t tih rudarskih tragava, ali ani su, besumnje,
svjedaci rudarskih radava.n")
Ta bi b:a pregled nalazišta i tragava annickcg rudarstva u zapadnabasanskaj ruda-
nasnaj ablasti.

Pregled rudarske djelatnosti u istocno bosanskoj rudonosnoj oblasti


Pad avam ablašcu padrazumijevama Padrinje i krajeve istacne Basne. Prema
gealaškim padacima u njaj se nalaze alavna, alavna-o'nkana i bakan'.a rudiišta, medu
kajima su najznacajnija alavna-cinkana sre branasna rudišta kad Srebrenice."") Istarija
rudarstva u avaj ablasti izuzev Damavije nije davaljna ispi'tana. Staga i nemamo
jasnije pretstave o' rudarstvu avag kraja u anticka daba, jer ana šta znamO' o' Damaviji
tice se sama jednag agrani·cenag padrucja ·prastlfane istacnobasa,nske ablasti. Znacaj
[limskag rudarstva u Padrinju maže se balje sagledati kad se imaju u vidu tragavi
tadašnjih rudarskih radava u zapadnim kraj evima Srbije prema Drini.
Za nas je najznacajnije ana šta je u pagledu rudarstva dasad otkrivena u akalini
Srebrenice. Iskapavanja kaja su avdje vršen a ad 1883 da 1893 g. iznijela su na svjetlo
brajne dakaze o' vrlO' intenzivnim rudarskim radavima udalinama Majdanskag Pataka i
Saske Rijeke blizu Srebrenice. Nekalika izvještaja o' avim arhealaškim iskorpavanjima
upaznali su nas ne sama sa vellicinam jednog rudarskag centra vec danekle i sa arganiza-
cijam rudarske uprave za vrijeme Rimljana. U tam pagledu su naracita znacajni natpisi
iz Gradine, liz kajih se, pared astalag, saznaje i ime avag važnag grada u daba Rimljana
- Damavia (Damaviae). Rimski rudnici su biLi uglavnam na sjeveraistacnim abrancima
Kvarac Planine i karakter iše ih ta šta nema ju poprecnih prakapa, vec im patkapi idu
sama u jednam smjeru. U atvar Kavacicu kaji je visak 3 metra, a širak 2,5 m magla
su ulaZliti kala za izvlacenje rude. Otvari i majdani iz kajih se vadila ruda adržavali su
putevima vezu sa talianicam u današnjaj Gradini. Sacuvali su se tr.agavi kamenih
stubava za mastave prekO' širakih kanala. Sacuvane su i zidine jedne velike zgrade
na Gradini i
pa mišljenju Pagacnika, kaji je prvi pacea sa ispitivanjem avag mjesta.
ta su astaci nekadašnje rimske talianice."4) Najvažnija atkrica u Gradini ~zvršia je Rod.i'm-
ski kaji je abradiO' rezultate sistematskih isk'ap<,van;a u avam mjestu 1891, 1892 i 1893 g.
Pasebnag interesa imaju ani nalazi kaji su u direktnaj vezi sa antickim rudarstvam.
Radimski je ustanoviO' vece naselje u Gradini na sastavcima Majdanskag Pataka i Saske
Rijeke. Medu zgradama cije je temelje atka pavaO' istice se jedna sa fundamentam dugim
31,3 miširakim 11,9 m. Ta velika zgrada, pa Radimskam, služila je kaO' Gradska v;ec-
nica (curia) u kajaj su stajale statue careva 'i spamenici prakulfatara, a pred zgradom
žrtvenik. Uz avu zgradu stajali su kaO'njeni dadaci tribunal ili zgrada za edile s istacne
strane, i stan nekog cinavnika ili skladište za alova sa zapadne strane. Istacna bocna
zgrada !imala je centralna grijanje. Ovdje su nadeni i dragacjeni natpisi. TakO' ;e jaš
1884 g. 11 kuriji pronaden spamen~k s natpisam: L. Damitius Eras pracuratar metalIarum
Pannaniarum et Delmatiarum (CIL III, 12721, 8361). Izgleda da je istu službu
wšia i Caius Julius Melanius (CIL III, 12732); atkrriveni su i natpisi pasveceni
Aleksandru Severu i majci mu Juliji Mameji koji su važni za to šta se u njima
prvi put spaminje municipium Damav ... (Domavia, Damaviae, Damavianum). Pared
kurije 'iskapani su brajni predmeti Ikaji su materijalni dakaz za rimske rudarske radave
u gradu Damaviji i akalini; kamadi alavne rude, alavni adlivci, traska, paluistopljena
alavna ruda, branzana i željezna aruda, dije lav i zemljanih lampi i slicna. Znacajan je
kamad olava sa natpisam XX, šta znaci 20 funti, a ta atprilike ii adgavara njegavaj
težini ad 6.700 gro Olava se po svaj prilici izradivala u takvim ablicima i tolikoj težini
i anda isparucivala na dalju preradu. Brajni su nalazi rimskag navca u Damaviji. Kad
kurije i u njaj atkriveni su raznavrsni sreb reni i bakarni navcici kaji pripadaju periadu

(;2) i i
S m c, O. c., 139.
63) W alt er, c., 93-147. - Ka cer,
O. Geologija, 358-365, 410-423. - Tu ca n, 0',
C., i i i
130, 132 149. - T b o' 1d, O'. C., 11. - S m c, o. C., 139-142, 146-148.
i
64) P o' g a C k n, WMBH II, 1894, 156.
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 61

kih careva od Trajana do Konstantina II, tj. od prelaza iz I u II vijek n. e. do sredine


vij. n. e. Treba se posebno osvrnuti na primjerke rudarskih lampi iz Domavije i
ne okoline. U dolini Majdanskog Potoka kod Krivog Brijega nadena je jedna rudarska
a, a docnije i druga kod sela Dimnici. Nedaleko od Domavije kod Sikir,ica, blizu Han
lovca na Drini, otkrivene su još cetiri zemljane lampe slicne lampi iz Dimnica.O:i)
redi: lampu sa žigom tvornice C. Dessi koja je nadena kod Busovace - Fiala, GZM
1894, 96)
U Domaviji su postojale i druge važn e zgrade koje su služile za javne svrhe.
kurije najznacajnije je javno kupatilo. Ovo je velika zgrada sa 45 odjeljenja,
jeljena na muške i ženske prostorije, ukrašena mozaikom i snabdjevena svim
bnim uredajima za rad kupatila. Odavde poticu i olovne cijevi koje su služBe
kupališni vodovod. Jedan natpis iz 220 g. n. e. na koji se naišlo tokom iskopavanja
atHa 1891 g. govori o tome kako je proikurator Valerije Super proširio vodovod:
(rius) Super v(ir) e(gregius) pr[oc(u·rator) argentari]arum balneo p[ublico a]quam
icient[em ind] ux[it] (CIL III, 12734, 8363). Medutim, i docnije su na kUJ'Patilu
vljene popravke. Tako je 274 g. n. e. pr okurator Aurelije Verekundus popravio
lišnu zgradu, kako se vidi iz natpisa: Aur(elius) Verecundus v(ir) e(gregius) pro
ator) argentariarum balneum vetustate conlapsum ad pristinam faciem reform(a)re
vit (CIL III, 12736). Na prostoru kupatila nadeni su raznov,rsn~ /predmeti, mnogi
vinski dijelovi i novoi iz rimskog do ba."")
Na osnovu navedenih otkrica sigurno je da je rudarski kraj Domavija igrao veliku
u u životu ovog dijela rimskog carstva. Okolina Srebrenice ukazuje na dva perioda
rske djelatnosti: anticki i srednjevjeko'mi. Ovdje je eksploatisana olovna ruda iz
se dobivalo srebro. Tragovi pokazuju da se oko Domavije kopala ruda i topila
maviji, a možda i kod samih majdana. Od velikog interesa za nas su i komunika-
koje su vezale ovaj distrikt sa bližim i dalj im podrucjima. Ma da još nedovoljno
na, ipak se po mjestimicnim trag:wima naslucuje da je komunikaciona mreža
Domavije morala bi,ti taikva da obezbijec1i nesmetan izvoz dragocjenog metala koji
ovdje dobivao. Na ovo cemo se posebno osvrnuti docnije.
Rudarstvo u predjelu SrebTenice ima dugu istoriju. Mi ne znamo sigurno da li je
i
bilo prcistorJskih rudarskih radova, ali se može pomišljati na to. Bogata ležišta
oko Srebrenice bila su pristupacna i preistorisk,'m stanovnicima, pogotovo kad
a da su Iliri bili vješti i iskusni rudari. Samo ime Domavia je epihorickog ilirskog
jekla.';') To znaci da je još u preistorisko doba Domavia bila neki centar ciji je
aj u privrednom pogledu mogao potica bl jedino od rudarstva, jer ovaj kraj nije
drugih bogatstava. Grcke kolonije na Jadranu održavale su trgovacke veze sa
om Drine, pa i krajem oko Domavije, o cemu svjedoce novci iz Apolonije i Dira-
k j' Su nadeni u istocnoj Bosni. U prei.s torisko doba postojao je vjerovatno dobro
ntiran j1t't od Sarajevskog Polja pre ma Drini kojim su se služlli i strani i domaci
1. Ovaj put je pretstavljao nastavak predr:l'nske ceste koja je od Narone išla
m ,erdve. Njime je u to doba cirku lisala iJ tnnzitna trgovina izmedu grckih
'ja na Jadranu li krajeva sjeverno i istocno od BosneYH) Medu preistoriskim
etima koji su pocetkom ovog vijeka otkriveni u Tuzli, nalaze se raznolike
d . Jedna je narocito interesantna po tome što je na njenom dnu sacuvan komad
sjajnika (galenita) koga je trebalo rastopiti. U blizini Tuzle nema gale~ita, vec
ao biti iz Olova ili Srebrenice. PO onome što se zna o rudarstvu Srebrenice moglo
prije vjerovati da je u Tuzlu galenit otuda dospio, Stoga se i ovo može uzeti kao
da je vadenje galenita u predjelu Srebrenice bilo poznato još u preistorisko
e.6D)

Pa i pored toga ne znamo ništa pouz 'iana o pocetku rudarstva u srebrenickom


tu. Danas ne znamo takode ni to kad su oko Srebrenice poceli lI'imski rudarski

) Pa C, GZM XXII, 1910, 193.


-> O svemu ovom vidi: Rad i m s k i, W MBH I, 1893, 218 i d. i WMBH IV, 1896, 202 i d.
") PWRE, stup. 1294 (Pac. - clanak »Domavia«).
) Za ove napomene upO!'.: Pa C. WMBH 'Ir, 1899, 212-213, 262-263 i Bal i f, o. c., 56.
) eur c i C, GZM XX, 1908, 82-84.
62 Esad Pašalic

radovi, ali je pouzdano da je rimsko rudars,tvo bilo intenzivno u vremenu III-IV vij.
n. e. U to doba, a narocito sredinom III vij. n. e. Domavija je doživjela svoj procvat.
Ona je postala ne samo živ i prornetan cen tar rudarstva vec isto tako i važno admini-
strativno sjedište rudarske uprave. Možda je ovdje bilo sjedište šefa cjelokupnog rudar-
stva za rimske provincije Dalmaciju i Pano niju, što znaci za zemlje današnje Dalmacije,
B03ne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, Istocne Kranjske, Štajerske, Austrije do
Becke Šume i krajeve Podunavlja do Tise. (Natpis: L. [)omitius Eros procurator metal-
lorum Pannoniorum et Delmatiorum). Kao centar Domavija je znacajna i po tome što
je u njoj boravio prokurator za rudnike srebra. (Natpisi: Valerius Super vir egregius
procurator argentariarum i Aurelius Verecundus virr egregius procurator argentariarum).
Domavija je tokom svog razvitka kao ruda rsko mjesto dobivala sve vecu ulogu. Ona
je od prvobitnog municipiuma postala izmedu 235 i 254 g. n. e. kolonija, ij. podignuta
je na viši stepen jednog ,rimskog grada. Ne znamo kad je na ovom podrucju prestalo
rimsko rudarstvo, ali bi to svakako moglo biti dolaskom novih stanovnika u doba seobe
naroda.
Želio sam da upoznam još sacuvane ostatke antickih rudnika oko Srebrenice, pa
sam posjetio ovaj kraj pocetkom septembra 1953 g. Za proucavanje stare istorije Bosne
i Hercegovine, a napose za ispitivanje njen og rudarstva i cestovne mreže, interesantna
je i korisna posjeta ovom kraju. Razumije se onoga koji obilazi tragove antickog
rudarstva prvenstveno interesuje Gradina u kojoj su vec izvršena zamašna arheološka
istraživanja. Ovdje još i sada leži kamenje is'wpano iz temelja zgrada, onoliko koliko je
još sacuvano od raznošenja i uzimanja za gradevinske svrhe mještana. Najviše tih
ostataka nalazi se na uglu koji sacinjavaju Majdanski Potok i Saska Rijeka pri njihovim
sastavcima. U Gradini, tj. na mjest'u nekadašnje Domavije, danas se ne bi imalo šta
iskopavati, jer je sve prekopano ne samo u sistematskim istraživanjima Vef:.i docnije
u pojedinacnim traganjima za blagom. Mjes'ta gdje su nekad bile rimska kurija i ostale
ugledne zgrade danas su zasuta gomilama kamena preko kojih se kao zaštitn~ plašt
preplicu šiblje i
paprat. Ruševine ipak govore o velicini drevnog grada i rada u njemu.
Pola klilometra uzvodno Saskom Rijekom, s obje strane, nalaze se tragovi, zidova sa
cvrstim malterom i komadima rimske ope ke. Ma da se ovaj materijal vjekovima troši
za razne potrebe i ma da ga ljudi uklanjaju iz svojl:h bašta i livadica, ipak njega još i
danas ima mnogo. Na desnoj obali Saske Rijeke, stotinak metara od ušca Majdanskog
Potoka, tamo gdje se nekad nalazilo javno kupatilo, koje je Radimski prvobitno držao
za kastrum, još i danas mještani vade kamen 'za gradnju, za temelje kuca, staja : dr.
Dolinom Saske Rijeke, a narocito na njenoj lijevoj obali ima dosta troske. Citava tr05-
kovišta, iako do danas prilicno raznesena, leže na obali rijeke blizu mjesta gdje je bila
kurija. Troskovišta ima na rijeci još dalje uzvodno, a takode i na Majdanskom Potoku
tamo gdje Su dijelom kopani, a dijelom sa;no ustanovljeni zidovti raznih zgrada anticke
Domavije. Slicno je i sa preostalim ruševinama rimske kurije.
U vezi sa proucavanjem cjelokupnog arheološkog materijala i gradeVlinskih osta-
taka u Domaviji, potrebno je posebno se osvrnuti na jedno neobjašnjeno pitanje.
Radimski nije utvrdio ni obiljeŽlio mjesto gdje je bila talionica koja je nesumnjivo imala
jak kapacitet i zauzimala vecu površinu. O takvoj talionici u Domaviji govori Pogac-
nik, misleci na ostatke masivnih udova kurije. A. Rucker takode drži da zgrada koju
Radimski i ostcl.li istraživaci smatraju kuri jom nije kurija, vec topionica.70) Pitanje je
važno i interesantno. U DomaVliji je morala biti talionica, i to prostrana i cvrsta zgrada.
Opravdano je pomišljati i na to da je postojalo nekoliko manjih taLionica. U svakom
slucaju naj pouzdanije je tražiti ta1'ionice na obalama Saske Rijeke i MajdanSlkog
Potoka ondje gdje se nalaze troskovišta. Što se tice tragova rimsklih rudnika, njih ima
na planinama Liscu i Kvarcu, iznad Gradine i Sasa. Tu se i danas vi,de zatrpani
potkopi. Teško je utvrditi tacan broj potkopa, ali je on toliki da jasno govori o velikom
obimu rudarske proizvodnje u anticko doba i u srednjem vijeku.
Vec smo napomenuli da u ovu rudo nosnu oblast ulaze PodI1inje i drugi krajevi
istocne Bosne. Naravno, o njima Igovorimo samo onoliko koliko je to potrebno u okviru
tretiranja antickog rudarstva. OSlim srebrenickog distrikta ne znamo pouzdano ni za

7J1) A. R i.i c k e r, "Ober den Blei - und Silberbergbau in Srebrenica, Wien, 1901.
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 63

jedan drugi reon koji bi bio poznat po rudar stvu u rimsko doba. Ne znamo ni to da Ji
je bilo antickih rudarskih radova u Glovu i
Borovici kod Vareša.71) Moglo bi se samo
pomilŠljati na anticko rudarstvo olova i bakra u bazenu Foce gdje je potvrdena sred-
njevjekovna rudarska aktivnost. U dokaz ovoj pretpostavci za focanski reon vrijedno
je potsjetiti na tragove rimskog života koji su ovdje otkriveni. Poznati su nam nalazi

PREULEDNA KAP-TA
ANTici<06 AUDARSTVA V 8 .• H.

• Dokazeul; rlJcJorJk,' ro.do",:

Q V1·I.r"v"tnl· rvd'Hflt.t rAJD"','

rimskog života u Ustikolini. Na osnovu toga se zakljucuje da je na mjestu kod današnje


Ustikoline bilo rimsko naselje7~) Izvjesni, nalazi rimskog perioda otkriveni su u Cele-
i i
") S m c, o. c., 139 142. i
72)Pa c: WMBH V, 1897, 239-240; WMBH IX, 1904, 294-295; WMBH XII, 1912, 161-
163.- Sergejcvski, GZlVI XLVHI, 1936,3-9.
(l4 Esad Pašalic

bicu i Ocrkavlju u focanskom kraju.n) Sva kako da ovi tragovi ne pretstavljaju pune
dokaze za rudarstvo, ali ih treba imati u vidu kad makar i pomišljamo na mogucnost
da je ovdje bilo rudarskih radova.
Skica koja je priložena uz ovaj rad treba da pruži bolju preglednost antickih
rudišta u sve tri navedene rudonosne obla 1ti Bosne i Hercegovine.

Pogledi na znacaj antickog rudarstva


U osnovi ovog rada je razmatranje o antickom rudarstvu na podrucju Bosne i
Hercegovine. Medutim, to ne bismo mogli potpuno obaviti bez osvrta na rudarsku
radinost prije dolaska Rimljana. Stoga cemo u kracim potezima ukazati na tragove prei-
storiske rudarske kulture u našim krajevi ma.
Po slicnosti nadenih oruda iz eneolitskog doba Bosne i Hercegovine sa onima iz
panonskih krajeva zakljucuje se da je postojala razmjena sa tim oblastima gdje su
inace poznata nalaZIišta bakra. Metalurgija bakra u našim krajevima u to doba zasnivala
se uglavnom na uvozu ovog metala, ali nije iskljuceno da je bilo i domace eksploa-
tacije samorodnog bakra, narocito ondje gdje je bilo takvih nalaZIlšta. Tako bi se
moglo govoTiti o tragovima domace meta,lurgijc u eneolitu.'·)
Nalazi bronzanog doba u Bosni i Her cegovini brojniji su. Znacajno je da su u
ovom preistoriskom razdoblju posvjedoceni rudarski radovi tadašnjih stanovnika Bosne
i Hercegovine. Nalazi tog doba ukazuju na veze razmjenu sa Italijom i oblastima
11

panonske kulture.'") Naš interes za ovo raz dobIje mora biti veci, jer u njemu pocinje
šira iI'udarska i topionicarska djelatnost. Na to smo se osvrnuli kad je bilo r'jeci o
eksploataciji bakra u podrucju Vranice (Mra caj, Maškara) i topionicarskim radovima na
Gradini kod Varvare. Razna mjesta 'li Bosni i Hercegovini pružaju tragove prerade metala
iz ovog doba: komadi staljene bronze, troska, kalupi za izlivanje i dr.7(;) Ti nalazi doka-
zuju ,da je domace stanovništvo naucilo vještinu livenja i topljenja metala i oslobadalo
se uvoza stranih proizvoda. »Dobavljanje sirovina za domace topionice bilo je skopcano
s velikim poteškocama i troškovima, jer nije bilo tako lako dopremiti ,'IZdalekih krajeva
narocito pomocu tadanjih nedostatnih komunikacija one množine sirovog materijala,
što su te topionice trošile. Nije drugog preo stajalo nego da se domaci metalurzi (zildžije)
pobrinu za jeftinije sirovine iz bližih krajeva. U tome su ubrzo uspjeli, jer su se
namjerili na bakrene ruda1ce, :koje su eksploatirali ... «77)
U halštqtsko doba na podrucju Bosne i Hercegovine dobivanje i prerada metala
postaju još intenzivniji. Sojenicka naselja i gradine halštatskog doba pružaju dosta
tragova koji govore o jacoj domacoj IPro'izvodnji metainih predmeta.") Nalazi ovog
doba dokazuju da se trgovina jako razvila i da su metalni predmeti iz domacih topio-
nica imali znatnu ulogu u prometu koji se obavljao medu pojedinim plemenima ili sa
udaljenijim oblastima!9) Domaci rudnici davali su u to doba dovoljno željeza meta-
lurizrna.

''') Ser g e je v s k i, GZM XLVI, 1934, 23 i d; Spomenik SAN LXXXVIII, 1938, 19.
72) T r u h e 1 k a: GZM XVIII, 1906, 119; GZM XXVI, 1914, 68-70. - Cu r c i c, Historija
rudarstva i topionicarstva u Bosni i. Hercegovini, Rudarski i topionicki vesnik, Beograd, 1930,
br. 7, 309-310.
",) T r u h el ka, GZM XXVI, 1914,7Qc---75- Cu r c i C, ibidem, br. 375-376.
,G) T r uh el k a, GZM, II, 1890, 65 i 67. - Rad i m s k i: GZM IV, 1892, 120; WMBH I,
1893, 269-270. - F iaI a: WMBH IV, 1896, 60 i 65; WMBH V, 1897, 127. - Upor. Cu r c ic.
GZM XX, 1908, 373 i d.
77) Cu r c i C, o. C., Rud. top. vesnik., br. B, 377. - Upor. Cu r c ic, GZM XX, 1908, 89.
78) Rad i m s k i: GZM V, 1893, 129-138; GZM VII, 1895, 320-331, 514---515. - T r u-
he 1 k a: GZM XIII, 1901, 239-241; GZM IV, 1903, 373-374, 382, 557-558. - Cu r c i C, GZM
XX, 1908, 173 i d. - Upor.: Truhelka, GZM :XXVI, 1914, 81-99. M. Mandir., GZM XLI,
1929 36-37.
"') T r uh e 1 k a, GZM XXVI, 1914, 100-115. - eur c ic, o. C., Rud. top. vesnik, 1930,
br. 9, 410.
o antickom rudarstv~ u Bosni i Hercegovini 65

Mlade željezno ili latensko doba obilježeno je novim uticajima na naše krajeve.
Njih je donijela grcka kolonizacija na Jadra nu i keltska invazija koja je pocela sa IV
vij. st. e. Stoga je opravdano mišljenje da su baš ti uticaji pomogli jaci razvitak
rudarstva željeza u našim krajevima. Preistorisko rudarstvo željeza u Bosni i Hercego-
vini može se najbolje pratiti u podrucjima rije~e Sane. Na osnovu otkrica Radimskog i
i
Fiale zakljucuje se da je ovdje kopano, topljeno željezo li preistorisko doha, ali da je
u dolini Sane ta djelatnost bila primitivna i ;pokretna, tj. nije se radilo pravim rudar-
skim nacinom, vec su eksploatisani otpaci željezne rude do kojih se lakše dolazilo.
Starost proizvodnje željeza u ovom bazenu, sudeci po nalazima u .grobovima i naseljima,
dosiže u V i IV vij. st. e.80)
Tako su naši krajevi poslije kraceg vijeka mladeg željeznog doba preistorije ušli
u prvi istoriski period - anticko doba.
Medutim, prije no što predemo na razmatranje o znaca]u antickog rudarstva
potrebno je iznijeti neke momente koji kal' akterišu razvitak života u preistorisko doba.
Na'ravno, iu cemo imati u vidu samo ono što je u sklopu pogleda na rudarstvo.. Ako
posmatramo društvene i privredne prilike u toku preistoriskih faza razvoja, možemo
vidjeti da je stanovništvo Bosne i Hercegovme u tim periodima upotrebom metala
ostvariv alo bolje uslove rada i, razumije se, vece mogucnosti za poboljšavanje života.
Ta i takva pitanja iz preistorije Bosne i Hercegovine dosad nisu cjelovito obradivana. Na
ovom mjestu ne b:h htio da se upuštam u ponavljanje opštih i na celnih znanja o procesu
društvenog razvitka u preistorisko doba. Me dutim, treba naglasiti da se i na podrucja
naše zemlje poboljšavanje proizvodnih sredstava nužno odražavalo na soaijalne i eko-
nomske promjene. Pojava metala donijela je sobom izrazitiju podjelu rada, vecu produk-
tivnost, povecanje razmjene dobara i nove oblike društveno-ekonomskih odnosa. U
procesu tih promjena pocinje stvaranje saveza plemena i preduzimanje ratnih pohoda,
ucvršcuje se patrijarhat i jacaju osnove na kojima ce izrasti vojna demokratija - kao
najviši razvojni stepen preistor,iskih zajednica na podrucju Bosne i Hercegovine.
Za razumijevanje prilika u kojima su živjele grupe i plemena u preistorisko doba
Bosne i Hercegovine zaslužno priznanje tre ba odati ispitivanjima A. Benca. Ovdje bih
ukazao samo na neke od njegovih radova. O bradujuci nacin ishrane preistoriskih stanov-
nika Bosne i Hercegovine, Benac je pravilno i tacno ukazao na staln\ iako spori napredak,
u tom pogledu. Istaknuto je da su u tom odlucnu ulogu odigrali napredak materijalne
kulture i promjene koje su donosili novi doseljenici. Novija i savršeni,ja oruda omogu-
cavala su stanovnicima naših oblasti da se intenzivnije bave pojedin:m granama radi-
nosti i da se te grane proširuju. Nacin ishrane postajao je razno'Vrsniji i bolji.sl) I druga
rasprava o nacinu stanovanja osvjetljava društvene prilike u preistorisko doba Bosne i
Hercegovine. Ovdje su obradeni tipoV,i,stana i
naselja od ne 01ita do latenskog doba. Od
neolitskog stana i naselja, koji su uglavnom ujednaceni kod svih poznatih kulturnih
grupa, prelaz,:, se na tipove naselja bronzanog doba koja se izgraduju na zašticenim
gradinama pogodnim za odbranu. U to doba nastaju znatna previranja i promjene prebi-
vališta što je rezultat prelaza na obradu metala. Gradine i
sojenice su ,tipovi halštatskog
naselja. Sojenice su napredniji tip i pokazuju krupan korak u usavršavanju gradevinar-
stva, Gradine su služile kao utvrdenja i1r kao obicna skloništa bez utvrda.8Z)
Iako su u ove dvije rasprave obradena samo dva pitanja, ipak one pretstavljaju
važan prilog poznavanju socijalno-ekonomskih odnosa preistoriskih stanovnika u Bosni
i Hercegovini. U svakom slucaju metod obrade i naucni pogledi koji karakterišu ove
radove daju istinitu sliku odredenih .grana života i prilika u kojima je živjelo društvo
preistoriske Bosne i Hercegovine. Za našu temu važno je istaknuti da je upotreba metala
igrala presudnu ulogu i u razvitku ovih vidova djelatnosti.
U vezi sa razmatranjem uloge i znacaja koje je imalo rudarstvo Bosne i Hercego-
vine, nužno je ukazat~ na razna mišljenja o tome. Prije svega, da li je naša zemlja u
preanticko doba imala jako ili slabo rudarstvo i da li je stvarno pravi rudarski rad
ovdje poceo tek sa dolaskom Rimljana? P,i1tanje je važno, kako cemo vidjeti, iz mnogih
8U) F iaI a, WMBH VI, 1899, 122-123 i 128.
B') A. B ena c, GZM 1951, 271-279.
82) A. B ena c, GZM 1952, 121-138.
Glasnik Zemaljskog muzeja - ArheOlogija 5
66 Esad Pašalic

razloga. Arheolog Devis, koji je proucavao pre anticko i anticko rudarstvo u Evropi i kod
nas, smatra da u Jugoslav,ilji uopšte nije bilo razvijeno preistorisko rudarstvo i da su
rudarske centre u našim zemljama usposta vili tek Rimljani. Njegov zakljucak se zasniva
na tome što je u krajevima Jugoslavije uopšte naden vrlo maLLbroj preistoriskih rudar-
skih alatki.s3) Devis, dalje, zastupa mišljenje da je u rimsko doba rudarstvo bilo razvi-
jenije u istocnim oblastima Jugoslavije nego u zapadnim, ma da se u svim krajevima
protežu velike šume koje su jedan od prvih uslova za rudarske radove. Zato su rimski
carevi morali ovamo slati svoje strucnjake u vecem broju. Osim toga, Devis pretpo-
stavlja da su rudnici u Jugoslavij,i za vrijeme Rimljana bili napredni, jer su imali sav,re-
menija rudarska oruda no što su u to vrijeme bila rudarska oruda Ji postrojenja li
rudnicima Spanije ili Britanije. Razumije se i njegove pretpostavke su, kako sam veli,
zasnovane na oskudnim podaa:ma o najstarijem rudarstvu u našim krajevima.s4) Za
obim i znacaj preistoriskog rudarstva V. Curcic izražava mišljenje da Ilir.j, uopšte ni.ou
bili rudari, narocito ne u starije doba. Uz to napominje da su !liri b.:Ji pastirska plemena
i da su sve svoje potrebe u metalnim proizvodima podmirivali uvozom. Dakle, u pre isto-
risko doba, osim nešto malo kovackog rada, lliri se nisu bavili ni rudarstvom, ni meta-
lurgijom.SC,)
Medutim, sa ulogom i znacajem preistoruskog rudarstva u našim krajevima, izgleda
mi, da stvari ne stoje tako. Mi smo li pocetku uglavnom istakli razloge koji su doveli
do toga da je kod nas najstarije rudarstvo slabo poznato, ali i pored toga postoje dovolj ni
dokazi koje pružaju dosadašnja arheološka istraživanja na osnovu kojih se može govoriti
o znatnim rudarsko-tQpionicarskim radovima u preistorisko doba Bosne i Hercegovine.
Razumije se starije faze u tom pogledu su slab~je, kao što je to uostalom slucaj i u
drugim dijelovima svijeta. Argumentum ex silentio ovdje nije posve pouzdan. Rudarska
kultura naših krajeva, narocito u mladim fazama preisto·rije nije neznatna. Ne može sc
primiti mišljenje da su preistoriski stanovnici svoje potrebe u metalnim predmetima
iskljucivo podmirivali uvozom. Pocetak upotrebe metala doveo je do niza socijalnih i
ekonomskih promjena koje su uslovile promet i trgovunu raznim proizvodima, a medu
njima prvenstveno metalhim predmetima. U takve odnose sa drugim krajevima stupale
su i naše oblasti. Otuda i kod nas brojni nalazi uvezen og oruda i oružja od metala. Na
Osnovu toga ne smijemo zakljuciti da je Bosna i Hercegovina bila samo izvoznik stocar-
skih proizvoda cime je nabavljala metalne izradevine. Valja imati na umu da je i li
samim našim oblastima postojala unutrašnja razmjena i promet roba, pa svakako i
metainih predmeta. Nalazi preistoriskih rudarskih oruda u nekim starim rudnicima, ma
da malobrojni, potvrduju da je u preistorisko doba na podrucju Bosne i Hercegovine
bilo rudarskih radova. Razni ostaci metalurgiskog rada u skoro svim dijelovima Bosne
i Hercegovine svjedoce o razvijenosti metalurgije koja 'je dobar dio sirovina namirivala
kopanjem rude na licu mjesta ili dovozom drzbližih reona. Osim toga, migracije i seobe
pomogle su da se rudarstvo i metalurgija brže razvijaju pod stranim uticajima i da
osvajaju nova iskustva i tekovine. Stoji još i ova ajnjenica. Rimljani su vrlo brzo stavili
u pogon rudnike u našim krajevima i pojacali njihovu proizvodnju. Najjaca rudarska
djelatnost u doba Rimljana bijaše baš u onim bazenima za koje umamo pouzdanije
dokaze o eksploataciji ruda u preistorisko doba. (Vranica i podnožje, Sana). Radilo se,'
dakle, o nastavku i proširenju rudarskih radova koje su još ranJ~je obavljali domaci
rudari. Naravno, proširenje rudarske proizvodnje nije se moglo izvršiti brzo, vec je za
to trebalo više vremena i rada na sredivanju opštih prildtka u novoosvojenim krajevima.
Konstatacija da je anticko rudarstvo u Jugoslaviji bilo naprednije i tehnicki bolie
opremljeno no ono u Spanijl~ ili Britaniji -- tacna je. Ali se iz toga ne može zakljuciti
da je rudarstvo u našim krajevima tek tada pocelo i za to dobilo bolju i moderniju
opremu. Naprotiv, tu je odlucna cinjenica da su Rimljani u naše krajeve došli docnije,
pošto su vec bili zaposjeli oblast zapadnog Mediterana, i da su, prema tome, imali znatna
iskustva u rudarskim poslovima. Ta iskustva i znanja odmah su primijenili na rudarstvo
~:l) O. De v i s, Prehistoric copper - mine at Jarmovac near Priboj na Limu, GZM XLIX,
1937, 1-3.
S') O. De v i s, Ancient mining in the central Balkans, Revue internationale des et udes
balcaniques, Beograd, 1938, 405-418. .
~G) Cu r c i c, o. c., Rud. top. vesnik, br. 9, 411.
o antickom rudarstvu u :Bosni i Hercegovini 67

u osvojenom Iliriku. S druge strane, zapos,je danje naših krajeva od strane Rimljana pada
baš u vrijeme sve vecih potreba rimske ro bovlasnicke države za metalima, trlm više,
jer su mnogi poznati rudnici u ostalim dije lovima rimske imperije poceh gubiti svoj
znacaj. Ovi rudnici su se približavali kraj u svojih rezervi lih su vec bili iscrpeni, naravno
s obzirom na tehnicka sredstva ondašnjeg vremena za rudarska istraživanja i eksplo-
ataciju. Stoga su Rimljani opremali i uredi vali rudnike u osvojenom Iliriku što su bolje
mogli, sve sa ciljem da se poveca njihova pfOlizvodnja i da se što uspješnije nadoknade
gubici koje je država imala usljed smanjene rudarske proizvodnje u starijim rudnicima.
Potrebno je posebno ukazati i na cinjenicu da je rudarstvo naših krajeva u doba rimskog
carstva imalo zbog blizine granice na Dunavu izuzetnu strategisku važnost za razliku
od npr. BI11tanije. Rimljani su, besumnje, u našim krajevima zatekli rudarsku tradiciju
i koristili se njome. Ne može se reci da se radilo o nekim znacajnijl1m tehnickim teko-
vinama naslijedenim u našim krajevima, alriJ su iskustva i vještina domacih rudara,
poznavanje terena i rudišta dobro došli Rimljanima i omogucili im da organizuju širu
rudarsku proizvodnj u.
Prema tome, ne bi se mogla smatrati. neosnovanom tvrdnja da je rudarstvo naše
zemlje zauzimalo važno mjesto u preistorisko doba. Ono je još od najstarijih vremena
pretstavljalo jedan od sudbonosnih faktora u životu zajednica koje su ovdje živjele.
Rude i rudno bogatstvo uvijek su bili na umu osvaja'cima koji su dolazili lU naše krajeve.
Preistoriska gradinska naselja u našoj zemlji interesantna su ne samo po tome što su
pretstavljala utvrde za odbranu od prepada i pohoda drugih grupa vec i po tome što u
nj'ima nalazimo tragove livenja i topionicarstva. Ostaci metalurgiske radinosti na gradi-
nama karakteristicni su zbog toga, što dokazuju da je ovo zanimanje postojalo i da je
bilo cijenjeno, pa se stoga nije zanemaI11valo ni na gradinama gdje su cesto teži uslovi za
ovu vrstu poslova.
Anticko rudarstvo Bosne i Hercegovine nastavak je preistoriskog rudarstva. Ono
se razvijalo u vfl'jeme rimske vladavine i nosilo je. obilježje napregnute eksploatacije
kako je to inace -rimska država sprovodila u osvojenim provincijama. O ovom periodu
rudarstva, iako apsolutno uzevši o njemu ne znamo mnogo, ipak smo obaviješteni
znatno više no što je to slucaj kod preistoriskih faza rudars.kog rada.
Rudarstvo i rudno bogatstvo ilirskih zemalja, što znaci i Bosne i Hercegovine,
bilo je dobro poznato novim osvajacima sa zapadne strane Jadrana. Poslije definitivnog
pokorenja ovih krajeva novi gospodari odmah su prišli jacem iskorištavanju rudnog
blaga. Ono što narocito karakteriše nastojanja i mjere rimske uprave u našim krajevima
jeste velika briga za maksimalnu eksploataciju rudnika željeza kako bi se obezhijedile
sirovine za rad tvornica oružja. Lijepu i ta!':nu ocjenu o osnovnim motivima rimskih
osvajackih ratova u našim zemljama daje G. Novak:
»Kad su Rimljani godine 229 pr. n. e. zapoceli rat na Ilire, u prvom su redu htjeli,
da na istocnoj obali Jadrana osvoje nekoliko upo-rišta, s kojih ce prodirati na ,Balkan-
ski poluotok, a preko njega i dalje na istok. I~irskJ~su krajevi bili tada vec dobro poznati
u Italiji ne samo :zJbog gusara, nego i zbog rudnog bogatstva. Rim, koji je koracao
cvrstim koracima u imperijalizam i spremao se na drugl~ punski rat, trebao je oružja,
dakle željeza, pa zatim bakra za pravljenje bronce. I jednog i drugog bilo je obilno u
ilirskim krajevima, najviše u Bosni, s kojom su stanovnici Aperuilll.Skog poluotoka trgo-
vali još nekoliko stoljeca ranije, kako nam to [lokazuju ne samo etruš'canslke kacige što
su nadene u Bosni, nego i razni uzajamni utjecaj italskih ~ ilirskih metaInih proizvoda.
Definitivno pokorivši ilirske krajeve, Rim je mogao abilno ek~ploatirati rudno blago na
cijelom ilirskom teritoriju.«8G)
Istoriska literatura slaže se u tome da su Rimljani obilno eksploatisali rudno
bogatstvo naših krajeva. Valja posebno istaknulti privredni i strategisk,1 znacaj rudnika
u ovim oblastima. Bosna i Hercegovina je za Rimljane bila važna kako zbog svog rud-
nog bogatstva d' drugih privrednih izvora tako i zbog svog geopolitickog polO'žaja. Ona
je zauzimala prostor izmedu Jadrana s jedne strane i posavsko-podunavske' doline s
druge strane. Njome su mogle prolaziti važne komunikacije koje su Rimljani brzo i
podigli ili pristupili pQpravci onih koje su zatekli. Šta je za Rimljane. znacila sigurnost

~") G. N ova k, o. c., 131.


5*
68 Esad Pašalic

u ovim krajevima, najbolje potvrduje to što je granica carstva na Dunavu bila u stalnoj
opasnosti pred napadima novJh naroda. Trebalo je neprekidno imati na umu ne. samo
bezbjednost te granice vec i mir u njenom zaledu. Privreda u Dalmaciji, Panoniji ,i dru-
gim rimskim provincijama sa podrucja naše zemlje imala je da se podredi potrebama
brojne vojske koja cuva granicu na Dunavu. »U privrednom pogledu Dalmacija je za Rim-
ljane najviše privlacna zbog njenih željeznih rudnika koje su domaci stanovnici vec
odavno eksploatisali. Oni su za Rimljane važni radi naoružanja armija na Dunavu kao
što su to bih galski rudnici radi armija na Rajni.«8')
I novi rudnici i obnovljeni stari rudnici u doba principata pretstavljaju korak
naprijed u ovoj grani privredne djelatnosti uopšte. To je rezultat do koga je dovelo
poboljšanje sredstava za proizvodnju i politicka prevlast rimske države. U starijim
provincijama nema mnogo novih rudnika, vec su to uglavnom bili oni koje ·su zatekli
novi gospodari (Španija, Mala Azija). Medutim, u mladim provincijama kakve su Brita-
nija, zemlje južno od Dunava i Dakija otvaran je velik broj novih rudnika. Oni su mogli
bar donekle naknaditi gubitak koji je nastao zbog smanjenja proizvodnje u poznatim
starijim rudnicima i istovremeno podmiriti povecane potrebe ogromnih podrucja rim-
skog carstva.88)
Opšti položaj rimske države u rano carsko doba i potrebe koje su joj diktirane
društvenim odnosJma robovlasnickog poretka i spoljnopol'iti.ckim momentima omogucuju
nam da bolje shvatimo ulogu antickog rudarstva naše zemlje. Kad se govori o rudarstvu
u rimsko doba kod nas i u drugim krajevima, treba imam na umu da Rimljani nisu
bili rudari i metalurzi i da su se obilno koristili tekovinama pokorenih naroda. U isti-
canju znacaja koje je imalo anticko rudalfstvo naših zemalja uzima se kao dokaz i to
što su Rimljani morali dva i po stoljeca da se ogorceno bore protiv !lira cijem su otporu
baš jako rudarstvo i dovoljna proizvodnja oružja davali materijalnu osnovu. Po Miko-
ljiju narocito teške borbe Rimljani su mO~'ali voditi protiv Japoda, Mezeja i Dezidijata,
koji su stanovali u predjelima bogatim željezom.80) (Razumije se da treba biti vrlo opre-
zan kad su u pitanju izvjesna shvatanja u pogledu odredivanja mjesta i uloge antickog
rudarstva u Bosni i Hercegovini koja kod V. Mikoljija znaju izbiti u vidu najobicnijih
pretjerivanja). - Valja posebno istaknuti da su Rimljani po dolasku u naše krajeve
prišli brzoj izgradnji cesta u rudarskim bazenima da bi ih što bolje povezali radi izvoza
i prevoza ruda. Takvo uvjerenje stekao sam baveci se, iako od nedavno, ispitivanjem
nekih rimskih cesta u Bosni i Hercegovini.
Govoreci pojedinacno o tri rudonosne oblasti Bosne li Hercegovine pokušali smo da
obilježimo mjesta rudarske i topionica'rs1ce djelatnosti i da navedemo vrstu rudarskog
rada s obzirom na metale koji su se dobivali na pojedinim rudištima. Uz to smo naveli i
arheološka otkrica iz naselja koja Su blizu rudnih nalazišta, ukazujuci na ostatke samih
rudruika i talionica gdje ih ima. U pribiranju i proucavanju tog materijala s orijentacijom
na što jasnije uocavanje svih momenata koji su u vezi sa razvitkom i znacajem najstarijeg
rudarstva naše zemlje, ne može se zapostaviti ni pitanje opšteg razvitka odgovarajuceg
kraja. Zato smatram da je u okviru ovog rada koji tretira rudarstvo, važnu privrednu
granu naših krajeva od preistoriskih vremena, potrebno osvrnuti se i na dokaze koji
govore o uticaju rudarske radJinosti na naseljenost i intenzivnost života u kraju o kome
je rijec. Razumije se, anticka naselja u Bosni i Hercegovini zahtijevaju zasebnu obradu,
ali valja imati na umu da su ona, rekao bih baš u našoj zemlji, usko povezana sa rudar-
stvom i proizvodnjom metala. Na osnovu dosad otkrivenih tragova o naseljima, saobra-
cajnim vezama i živom prometu u rudarskim krajevima takvi su zakljucai opravdani. Na
to smo skrenuli pažnju u našem izlaganj u o pojedinim rudarskim oblastima. Istina,
imamo prilican broj mjesta .gdje su otkriveni takvi tragovi, ali ne znamo pouzdano kakve
su vrste bila ta naselja, da li gradovi i vojne baze, saobracajne postaje illi kakvi drugi
centri. To otežava osvjetljavanje ostalih pitanja anticke istorije naše zemlje. Stoga smo
"') M. R o s tov t zef f, Gesellschaft und Wirtschaft im romischen Kaiserreich I, Lajpcig,
1931, 196.
~') O opštim privrednim prilikama i o rudarstvu u rimskom carstvu vidi: F rit z He i-
c h el he i m, o. C., 677-862 sa posebnim poglavljima o rlldarstvll.
80)Mi k o lj i, o. c.,
LI odjeljcima: Željezni domaci obrt - temelj snage 'I1ira Borba
Z:1 rudišta i radionice.
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 69

se bar zasad ogranicili samo na to da obilježimo ono što karakteriše rudarski centar ili
okolinu rudnika. Navešcu neka zapažanja u tom pravcu o najizrazitijim rudarskim podru-
cjima Bosne i Hercegovine u rimsko doba. Obilazak terena sa Diljem upoznavanja
rudarskih centara i lokaliteta znatno pomaže u sticanju takvih saznanja.
Kraj oko Gornjeg Vakufa takoreci vri tragovima impozantnijih antickih naselja.
Na mnogim mjestima, nažalost, još neispitane i danas leže na površini zemlje ili plitko
pod njom supstrukcije zgrada i drugih objekata, svuda obilje troske, a po uzvisinama i na
gradinama opet ostaci utvrda i topionicarskih radova. Skoro da se i ne zna gdje je obilje
skrivenih ostataka vece - u Gornjem Vakufu, Podgradu, Bistrici, Sarajvilicu ili Kutima
- da ne pominjemo vec poznate tragove ispirališta zlata na Vranici i u njenom podnožju.
Slicno je i sa Bugojnom i njegovom okolinom - Vesela, Kopcic i dr. Nesumljivo je anticki
grad kod Gornjeg Vakufa i Bugojna bio znacajan i velik, a možda je ovaj rudarski kraj
ima niz naselj,a, koja su razvijala razne djelatnosti vezane za rudarstvo. U svakom slucaju
na ovom podrucju za vrijeme Rimljana pulsirao je bujan život. Naravno, za Rimljane je
ovaj kraj bio interesantan i zbog drugih razloga - zgodan položaj i
raznovrsna privredna
bogatstva - ah je rudarstvo bilo sigurno ono što ih je najviše interesovalo. S tim u
vezi su utvrde i obezbjedenja u neposrednoj blizini kako bi se zaštitili rudnici i radionice'
narocito rudnici i ispirališta zlata. Ovdje su, prema tome, bile i jake vojne posade odre-
dene za cuvanje nesmetanog rada u rudnicima i na radilištima ;koja prate 'rudnike. P,ada
u oci i široka mreža rimskih puteva koji ovaj kraj vežu sa jadranskim primorjem, dolinom
Rame, porjecjem Bosne i okolnim mjestima. Splet rimskih cesta koje se ovdje stjecu
prelstavlja poseban dokaz za važnost ovog rudarskog podrucja.oO)
Za zapadnu rudonosnu oblast Rimljani su bili narocito zainteresovani zbog nienih
bogatih nalazišta željeza. I ovdje se nazire relativno plodndji život i naseljenost. Osim
toga, ovuda prolazi gusta mreža cesta koje su izgradili Rimljani ne samo radi eksplo-
alacije privrednih dobara prvenstveno ruda vec i radi obezbjedenja što kracih veza
izmedu Jadrana i Podunavlja. Tako su ceste iz srednieg Jadrana u pravcu Save prolazile
kroz oblast na San i i Japri - oblast vrlo bogatu željezom. Nema sumnje da je za
prevoz rude i drugih proizvoda ovog kraja rimska uprava koristila i rijeke Sanu i Unu
cija plovnost je omogucavala da se ruda lakše i jeftinije izveze do Save. Naravno, ne
može se bez prigovora primiti tvrdnja V. Mi.kolj'i·ja kad kaže da je željezo iz Norika
najobicnija legenda bez stvarne podloge i da je željezo iz Bosne i Hercegovine preo-
vladavalo kako u Panoniji tako i u Italiji. On vjeruje da željezo iz Ilirika nije
imalo premca 'i. da je u prvo vrijeme carstva sve rimsko željezo bilo iz naših
krajeva.ol) Rudnici željeza u Noriku bdli su vrlo cijenjeni i davali su obilne prinose. Stoga
,je neosnovano pokušavati da im se na ovaj nacin umanji znacaj da bi se pošto poto
islakla premoc Bosne i Hercegovine u proizvodnji željeza nad svim ostalim dijelovima
rimskog carstva. Kad govorimo o rudarskim bazenima na Sani iJapri, imamo u vidu i
krajeve oko Une i Vrbasa. Literatura je vec ukazala na znacaj tih krajeva gdie su živjeli
Japodi i Mezeji. Bilo da je riiec o Japodima ili o Mezejima, radi se o plemenima koia su
i u preistorisko doba bila ugledna li mocna. Nesumnjivo je tome naiviše doprinosila ci'l1je-
nica što su njihova podrucja imala mnogo željeza koje su oni kopali i preradivali.
Ranije smo dali napomene o naseljima i tragovima rudarsko-topioncarskri.h radova u ovim
krajevima iz preantickog i antickog doba. Vrijedni su podaci F. Peha o velicini rudar-
skih radova na Sani i Japri 'izneseni u kratkom pregledu rudnog bogatstva Bosne i
Hercegovine, kao i njegovo mišljenje da se domace stanovništvo Bosne i Hercegovine
bavilo rudarstvom li u preistorisko doba.92)
O željeznim rudištima u provanciji Dalmaciji znacajnu vijest daje Kasiodor iz
VI vij. n. e.:
"Fraeterea ferrarias ven as praedictae Dalmatiae cuniculo te veritatis jubemus
inquirere, ubi r1igorem ferri parturit terrena molllities, et igne decoquitur, ut an duritiem

00) o svemu što se tice Skopljanskog Polja na Vrbasu i predjela oko njega vidi zabi-
lješke u GZM 1953, 277-287 i345-348.
91) Mi kol ji, o. C., u odjeljku: Zeljezo iz Norikuma legenda!
02) Fra n z P O ,e c h, L' industrie mineralc de Bosnie - Hexzegovine, Wienne, 1900,5-6
i 3~-36,
70 Esad Pašalic~' _

transferatur, Rine, auxiliante Deo, defensio !patriae venit; hine agroI"um utilitas procu-
ratur, et in usus humanae vitae multiplici commoditate porrigitur, « (XXV).
»Simconem itaque vrrum cbxis31 [i1 um, cujus fidem olim nob is est cognita yel
devotio comprobata, ad ardinationem si'liquatici, nec non ferrariarum, ad provinciam
Dalmatiam nostra ordinatione direximus.« (XXVI).o3)
Istocna oblast, koju u pogledu antickog rudarstva poznamo iskljucivo po srebre-
nickom kraju, pruža nam dosta dokaza o tome kako rudnici uticu na razvitak kraja
u kome se nalaze. Bliža okolina Domavije pokazuje da su tu postojala ugledna naselja,
saobracajnice, depoi, postaje i slicno. U ovaj kraj dolazili su mnogi stranci koje su privla-
cm rudnici i lizglecLina bogacenje. Natpisi nam govore o Grcima koji su se ovdje naselili
i o njihovim proizvodima.H) Sama Domavija sa užim rudarskim distriktom imala je vrlo
raznovrsno stanovništvo: domaci Iliri, doselj eni rimski kolonisti i nadiZornici, strucnjaci
i trgovci iz Grcke i sa Orijenta. Eksploatacija olovnh ruda i dobivanje srebra oko Doma-
vije mora da su i za rimsku državu i z'a !pojedine preduzimace bili vrlo unosni. Naselje
u kome su bile uprava, talionice i druge javne ustanove imalo je svoje utvrdenje sa
sna'žnim zidovima. Tragova ovakvih utvrda ima li na drugim mjestima oko Domavije.
Domavija je bila vezana dobrom komuniJkacionom vezom. To je jo,š Radimski 'istakao
navodeci da je rimska cesla na Drini morala imati svoj pravi :krak za 'Domaviju dolinom
Saske Rijeke, a ne samo obi'cnu stazu kako je dr'žao Truhelk~.n5) Sigurno je da je ovaj
bazen imao dobre veze ,narocito lU pravcu Save ikuda su najvecim dijelom i odlazili
metali ,proizvedeni u Domaviji. Tragovi nas upucuju na to da je za transport iskori-
štavan put - splavovima niz Drinu.
Što se tice bližih krajeva u Podrinju, i u njima su otkriveni znatni ostaci i spome-
nici rimske kulture. Zidine na Gradini Mihaljevic kod Srebrenice su rimske i poticu od
uLvrdenja. I natpisi iz Mihaljevica govore o naseljenosti oko ovog mjesta u rimsko
doba.no) Gr,cki natpis iz Biljace kod Domavije ukazuje na to da je i ovdje bilo Grka koje
je kao strucnjake i trgovce privlacilo rudarstvo. To je prvi slucaj da se na antickim
natpisima javljaju Grci kao slobodni privrednici, dok ih na više mjesta u natpisima
susrecemo kao robove i oslobodenike.n7) Skelani su jedno od važnih rimskih naselja u
kome je bila beneficijarska stanica, a tragovi ukazuju i na lokalnu proizvodnju grade-
vinskog materijarla. Rimskih os'tartaka ima i unJa}bližoj okolini Skelana08) Cio !kraj uz
Drinu od Srebrenice do Višegrada igrao je u rimsko doba važnu ulogu i bio dobro naseljen,
mnogo vi'še nego kraj izmedu Bosne i Drine_ O tome govore rimski spomenici na mnogim
mjestima.oO) Dalja istraživanja oko Srebrenice dala su vrijedne dokaze o znarcaju ovog
podrucja u rimsko doba. Nalazi u Sikiricu kod Han Bjelovca na Drini u direktnoj su
vezi sa rudarskom i metalurgiskom djelatnošcu u Domaviji (cetiri lampe slicne onoj iz
Dimnica, olovni sarkofag izraden u Domaviii, u kome su bili dijelovi zlatnog nakita neke
bogate dievojke i koji je naden na nekropoli Domavije, zatim novci i s1.)100)U Bratuncu
03)Mar c i A ure 1i C a s s i o dor iVariarum libri duodecim (Patrologiae cursus
oompletus, series latina, izd. J. P. Migne, 1865),Epistola XXV i XXVI. 590.
»Osim toga nareduiemo ti da pravim podzemnim prokopima pretražiš ležišta željeza u
vec spomenutoj Dalmaciji, gdj,e u mekoj zemlji nastaje tvrdo željezo, i tali se na vatri, da bi
postalo izdržljivo. Od toga, s Božjom pomoci, dolazi odbrana domovine; time se stvara plo-
dnost polja, i mnogostrukom korišcu služi za potrebe ljudskog života.« (XXV).
»Stoga smo našim naredenjem Simeona vrlo uglednog covjeka, cija nam je vjernost
odavno poznata ili odanost prokušana, uputili u provinciju Dalmaciju da sredi placanje
poreza u n,turi R takode da sredi i željezne rudnike.« (XXVI).
94) Pa c, Die Herzegowina itd., 87, - Vpar.: Rad i m s k i, WMBH IV; 1896, 217; P a ~,
WMBH V, 1897,238.
O:i) Rad i m s k i, GZM IV, 1892, 2. - Vpor.: T r u h e 1k a, GZM III, 1891,240; Bal i f,
o. C., 40-43.
06) Rad i m s k i, WMBH V, 1897, 273. - Pa c, GZM XII, 1900, 177-182.
97) Pa c, GZM VII, 1895, 584.

98) P a C, GZM XIX, 1907, 431-466. - Ser g e j e v s k i: GZM XLII, 1930, 163-165;
Spomenik SAN, LXXXVIII, 1938, 18; GZM 1951, 307.
99) Ser g e je v s k i; GZM XLVI, 1934, 11-12; Spomenik SAN LXX;VII, 1934, l3-1g.
100) Pa C, GZM XXII, 1910, 192-195. .
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini 71

su takode otkriveni ostaci naselja, a uz to novi rimski natpisi uSasama, Tegari, Voljavici,
Fakovicu, Žljebcu, Bratuncu i Gradini, sve u okolini Srebrenice, kao i u samoj Srebre-
nici.101)
Prema tome, otkrica i nalazi iz rimskog perioda pokazuju da su rudarski reoni u
našoj zemlji bili dobro naseljeni i da su u njima uz rudarstvo snažnije djelovale i druge
privredne grane (zanatstvo, gradevinarstvo, trgovina). Narocito padaju u oci brojni
tragovi rimskog doba u krajevima oko Srebrenice, Sane i Japre i gornjeg Vrbasa. Valja
napomenuti da je, kako izgleda, Srebrenica bila najgušce naseljeno podrucje Bosne i
Hercegovine u doba Rimljana. Pri tome je, svakako, odlucnu ulogu igralo to što se radilo
o kraju u kome se vadio plemeniti metal srebro i što je cio bazen imao pogodan položaj,
narocito u odnosu na Panoniju. Vidjeli smo koliko su Rimljani bili zainteresovani za
eksploataciju željeza u Posanju isrednjebosanskoj rudonosnoj oblasti. U Bosni i Herce-
govini ležala su i druga prirodna dobra koja su Rimljani iskorištavali, ali po svemu sudeci
najvecu korist pružale su im Tude. U tome je, dakle, primarni privredni znacaj naših
krajeva u anticko doba, ali znacaj koji je donosio koristi stranim gospodarima. Uslovi
tudinske vl'adavine i robovlasnicka epoha nisu dozvoljavali domacem stanovištvu da osjeti
blagodati od tih bogatstava i svog napornog rada. .
Razumljivo je, stoga, što su u Bosni i Hercegovini za cijelo ViTijeme rimske vlada-
vine rudnici radili sa vecom li manjom intenzivnošcu u raznim periodima tog doba i na
raznim rudištima. O tome imamo materijalnih dokaza i nešto pisanih vjesti za period do
kraja IV vij. n. e.
Mnogi znaci govore da su u ovom periodu vec u II vij. n. e. iscrpeni rudnici zlata
i da je težište rudarske radinosti oko dobivanja zlata preneseno u Dakiju koja je tada
inkorporirana rimskoj imperiji. Otada jacaju veze izmedu provincija Dalmacije i Dakije.
Po mišljenju Paca mnogi pripadnici plemena Pirusta, Sardeata i drugih prihvatili su
poziv da podu na rad u dakiske rudnike.102) Mislim da se tu nije Iradilo o pojedinacnom
dobrovoljnom odlasku u Dakiju vec o prisilnoj mobilizaciji za rudarski rad u novoosvo-
jenoj zemlji gdie ie trebalo obezbijediti iskusne rudare. Veliki dio plemena Pirusta
preseljen je u Dakiiu za vrijeme Trajana. Obicno se misli da je do tog došlo zato da bi
Pirusti tamo pomogli u poslovima oko rudarstva zlata.103) I u ovom slucaju radi se,
svakako, o nasilnom progonu i preseliavaniu plemena, ili bar njihovih najsposobnijih
pripadnika, cime su Se Rimljani znali služiti i u drugim krajevima. Interesantno je da su
Pirusti bili posljednji koji su položili oružje u Batonovom ustanku, pa je i taj momenat
mogao imati udjela u ovakvom postupku Rimljana. S druge strane, organizacija rudarske
uprave u Dakiji bila je, kako izgleda, izvršena po uzoru na upravu u Dalmaciji, a natpisi
potvrduju da su ista lica služila kao prokuratori u Dalmaciji i Dakiji.lO~) Ovo nas upucuje
na zakljucak da su rudnici u provinciji Dalmaciji bili razvijeni, da su imali znatne
tradicije !Tada i da su iskustva u upravljanju rudarstvom u našim zemljama imala širi
znacaj. Posebno valja ukazati na to da su ilirski stanovnici naših zemalja važili za dobre
rudare, pa su kao takvi upotrebljavani u rudarskim poslovima drugih krajeva rimskog
carstva. U ovom slucaju obiliežava se i sam postupak Rimljana prema rudarima. Rudarski
poziv je bio pod državnom kontrolom do te mjere da je država mogla vršiti mobilizacij u
na rad i masovno preseljavati rudare i njihove porodice daleko od domaceg ognjišta kad
je to zatrebalo. Da li se u ondašnjim uslovima može govoriti o dobrovoljnom odlasku na
rad iz naših oblasti u udaljenije krajeve, kad se ima u vidu da je i kod nas bila jaka
rudarska radinost i da su radnici bili vecinom domaci ljudi. Ako je i došlo do smanjenja
produkcije zlata na podrucju Bosne i HelTcegovine, ipak je u to vrijeme rasla i razvijala
se produkcija drugih metala - željeza, srebra - tako, da domaci rudari nisu ostajali bez
posla i nisu morali tražiti zaposlenje u stranim zemljama. Radilo se o dlTugim razlozima..
Rimljani su vršili nasilno preseljavanje IlirCI u Dakiju,jer im je tamo bila potrebna struc-

JOJ)Ser g e je v s k i: GZM XLII, 1930, 161-162; GZM XLVI, 1934, 12-15; Spomenik
SAN LXXVII, 1934, 12-13; GZM LII, 1940, 23-26; GZM 1951, 306-307.
10") Pa C, GZM IX, 1897, 667-669.
103) Mom m s e n, CIL III, 214. - Upor. J. Jung, Romer und Romanen in den Donau-
liindern, Insbruk, 1887, 107.
104) P a C, GZM IX, 1897, 670-671.
72 Esad Pašalic

nija i vještija radna snaga za rudarstvo, a istovremeno time su otklanjali opasnosti koje
su im dolazile od nepokornih !lira u pozadini, i to baš u casu kad su borbe za Dakiju
i oko Dunava iziskivale angažovanje velikih vojnih jedinica, pa i onih koje su služile
kao posada u našim krajevima. Eventualni nedostatak radne snage u rudnicima Bosne
i Hercegovine Rimlj ani su pokrili vecim uklj ucivanj em domaceg stanovništva na rad u
rudnicima i primjenom novih mjera u tom cilju (nasljednim rudarskim pozivom, uvode-
njem veceg broja 'Osudenika ad metalla i sl).
Što se tice perioda od IV vijeka do propasti rimskog carstva, karakteristican je
navedeni podatak kod Kasiodora. PO tom svjedocanstvu moglo bi izgledati da je rudar-
stvo željeza u provinciji Dalmaciji - a ovdje se sigurno misli na bazene u zapadnoj
Bosni - bilo prestalo, pa ga je trebalo ponovo pokrenuti. Medutim, vjerovatnije je da je
ostrogotska vlada iz Italije preduzimala mjere za pobolj'šanje i povecanje rudarske proiz-
vodnje u tim krajevima provincije Dalmacije. (» ... cuniculo te veritatis jubemus inqui-
rere ... «, Epist. XXV). Osim toga, i comes Simeon upucen je u Dalmaciju sa zadatkom
da pored ostalog uredi rudnike željeza, (» ... ad ordinationem s'i:liquatici, nec non ferra-
riarum.«, Epist. XXVI) dakle, da bolje organizuje proizvodnju željeza. Na osnovu ovoga,
zaklj'Ucuj em da se radilo o nekim teškocama - 'u proizvodnj i, u uprav lj an u i sl. - 'željeznih
rudnika na podrucju naše zemlje koje je trebalo otkloniti. Svakako te su teškoce
morale nastati u V vijeku, a možda i u drugoj polovini IV vijeka n. e., jer su ove mjere
od strane Ostrogota bile preduzete pocetkom VI vij. n. e" za vrIjeme njihove kratkotrajne
vladavine u našim krajevima.
Opšte stanje rimske države i porast opasnosti spolja, uz sve veci pritisak m.
rudare, vodili su postepenom propadanju rimskog rudarstva, pa i rudarstva u našim obla-
stima. Rudari gledaju na svaki nacin da se oslobode rada u rudnicima. Otuda njihovo
masovno napuštanje posla i traženje utocišta kod plemena koja preko Dunava upadaju u
rimske provincije južno od ove rijeke. Invazije sa sjeve!I'a ometale su rudarstvo inanosile
mu ozbiljnu štetu, ali ga u Bosni i Hercegovini nisu uništile. Rudarstvo je u našoj zemlji
egzistiralo, povlaceci se u teže pristupacne i planinske dijelove. Rudarska proizvodnja
opadala je i svodila se na lokalne potrebe. U vezi s time je i cinjenica da su centri
metalurgiske radinosti (Siscija, Sirmijum) bili na domaku napadaca, narocito u IV vij. n.
e., pa je usljed toga proizvodnja kovnica novca 'u njima zapadala u krize ili je !povremeno
obustavl;ana da bi najzad na prelazu u V vij. n. e., ove kovnice definitivno prestale sa
radom.lOG) U pitanju su bile i radionce -oružja u tim krajevima koje su takode zapadale u
krize i obustavljale proizvodnju, pa su se na taj nacin osjetno smanjile isporuke ruda iz
rudnik'l. Bosne i Hercegovine u ove metalurgiske cent!re.
Da zakljucimo. Pregled rudonosnih oblasti i pogled na istoriski razvitak rudarstva
uvjerava nas da su rudarski i topionicarski radovi bili poznati još u preistorisko doba.
PreistOlTiski stanovnici Bosne i Hercegovine dobro su poznavali eksploataciju i obradu
željeza. Rimljani su u našim krajevima raširiH rud'arsku proizvodnju. Oni su posebnu
pažnju posvetili rudarstvu željeza, zlata i srebra o cemu imamo materijalnih i pisanih
dokaza. Rimljani su tim željezom namužavali veliku armiju na Dunavu. Za njih su bila
narocito privlacna bogata rudišta u predjelu srednjebosanskih rudonosn'ih rplanina, oko
Sane i Japre i u srebrenickom podrucju. Uz ova rudišta nicala su naselja i snažnije se
razvijao privIredni život. Anticki rudnici Bosne i Herceg'Ovine privlacili su strance jz
Italije, Grcke i s Orijenta. Rudarska radinost obavljala se uglavnom neprekidno za cijelo
vrijeme rimske vladavine u Bosni i Hercegovini.
** *
Ovaj rad o najstalrijem rudarstvu Bosne i Hercegovine imao je za cilj da što cjelo-
vitije iznese sliku njegovog razvitka i znacaja. Materijal koji je za to iskorišten i neka
vlastita zapažanja trebalo je da posluže i objašnjenju opštih socijalno-ekonomskih
prilika u kojima je živjelo stanovništvo naših krajeva u rano doba istorije. Na ovom mjestu
to se nije moglo uciniti potpunije zbog ogranicenog 'Okvira ovog rada. Pri tom valja
napomenuti da su za bolja i preciznija znanj a o antickom rudarstvu Bosne i Hercegovine
nužna dalja ispitivanja.

lO~) Bar t o 1 Zrna j i c, Rimske carske kovnice od god. 293-476, Numizmatika, V,


i
Zasreb, 1953, 13 15,
o antickom rudarsivu u Bosni Herccg_o_v_i_n_i 7_3

RESUME

L'EXPLOITATION DES MINE S DANS L'ANTIQUITE EN BOSNIE-HERZEGOVINE

Les articles et dissertations se rapportant il l'industrie miniere de la periode antique sont


flublies principalement dans le Glasnik du Musee national et dans les Wissenschaftliche Mit-
theilungen aus B. u. H. Dans ces periodiques. la question des mines y est traitee plut6t
accessoirement et rarement a fond. Dans les revues, scientifiques et autres, l'industrie miniere
antique de la Bosnie et de l'Herzegovine n'est presentee que partiellement. L'auteur explique
pourquoi le~ traces des plus anciennes exploitations minieres se sont peu eon serve es. C'est
paree que cette exploitations miniere s'est poursuivie dan s les contrees de Yougoslavie pOUl'
ainsi dire sans interruption, de sorte que les nouveaux travaux effac;aient les traces des anciens;
en outre, a cause de leur importanie position geographique et politique, ces contrees ont ete
exposees, au cours de l'histoire a de constantes invasions et devastations. Dans ce trava il, il
est parle de l'industrie miniere dans le sens etroit du mot, c.-a-d. uniquement de l'exploitation
du metal a l'epoque antique de la Bosnie et de l'Herzegovine.

Releve de l'activite miniere dans la region centrale de la Bosnie


Cette region comprend la superficie situee entre les cours superieurs du Vrba s, de la
Lašva, de la Bosna, de la Neretva et de la Rama. D'apres les decouvertes scientifiques, l'activite
miniere s'exerc;ait ici au pied de la montagne Vranica, aMracaj et aMaškara, deja a l'epoque
du bronze. La ont egalement existe des chantiers romains pOUl' l'exploitation de 1'01', au pied
de la Vranica et dan s les apports alluviaux du Vrbas et de ses affluents (Bistrica, Krupa
et autres). Au-dessus de Gornji Vakuf et au pied de la Vranica, on trouve encore des traces
d~ lavage de l'or. Vers la fin du XIXo siecle Konrad, Jirecek, Rticker et d'autres explorateurs
de Bosnie et Herzegovine ont ecrit a ce sujet. Il est interessant de noter les appellations
derivant du mot »zlato« (01') qu'on rencontre: Zlatno Vrelo (source), Zlatan Potok (ruisseau, Zlatno
Guvno (aire a baHre le ble) etc. Au temps des Romains, on exploitait ici le fer, peut-etre meme aux
temps prehistoriques. En 1952, l'auteur avisite cette contree et a constate des traces d'exploi-
tation du fer datant de l'epoque antique autour de Bugojno et de Gornji Vakuf. Cette contree
est encore inexploree du point du vue qui nous interesse, ma is on p'eut. etre certain que
l'exploitation miniere est son trait caracteristique principal pOUl' la periode antique.
Les vallees de la Lašva, les alen tours de B usovaca, Fojnica, Kreševo, Vareš font egalement
partie de cette regi:on. On trouve des traces de lavage de 1'01' datant de l'antiquite aux
Gords de la Lašva et de ses affluents, de la Fojnica et de quelques autres rivieres. On ren-
contres la des tas de sable qui a ete lave. A l\Iošunj, Dolac, Puticevo et autres localites des
environs de Travnik, on a decouvert des vestiges de metallurgie prehistorique et de la periode
antique. Les historiens estiment que dan s le domaine de la Busovaca, de la Fojnica et de
Kreševo, on exploitait le fer dans la pe60de antique et peu-etre meme auparavant. Mais les
dccouvertes archeologiques dans cette contree sont trop pauvres en renseignements pOUl'
pouvoir confirmer cette opinkm. Il est possible qu'autour de Fojnica et de Kreševo, les Romains
aient exploite egalement le mercure, peut-etre aussi le plomb, l'argent et l' arsenic.

Raleve de l'activite miniere dans la region occidentale de la Bosnie


Il est question ici de Majdan et de Sinjakovo pres de Jajce et des regions des vallees
de la Sana, de la Japra et de l'Una. Autour de Majdan, une activite developpee dans l'exploi-
tation du fer a ete prouvee pOUl' l'epoque prehistorique et l'epoque antique. Peut-etre, a
Sinjakovo, les Romains ont-ils exploite aussi le cuivre. Les resultats des recherches archeo-
logiques ont etabli qu'ici la vi:e etait intense meme avant les Romains. Dans l'ete de 1953,
l'auteur avisite cette region et s'est assure que les vestiges conserves confirment aujourd'hul
encore l'existence d'une exploitation miniere dans la periode antiqu~. Des fouilles a effectuer
l'etabliraient dans une plus grande mesure encore. Le minerai de cuivre est pauvre, ma is la
!imaille de fer est abondante le long du ruisseau de Majdan.
Les districts les plus importants sont situes dans les vallees de la Sana et de la Japra.
La vivaient les Japodes 'Ou les Meses, puissantes tribus il1yriennes qui pratiquaient l'exploita.tion
miniere. Les stations archeologiques de Sehovci pres de Sanski Most, de Stari Majdan, Bri-
~evo et Adamuša pres de Ljubija, sont bien connues, A Briševo, on a meme decouvert deux
74 Esad Pašalic

inscriptions qui parlent de fonctionnaires des mines de fer, probablement de lIla siede de
notre ere. Il ressort de la que Briševo a ete le centre de l'administration miniere romaine
pOUl' oette contree. Pres de Stari Majdan, on a etabli l'existence de fonderies romaines, et a
Sehovci des vestiges de fonderies prehistoriques. L'auteur s'est rendu dan s cette contree en
1953, et a constate l'ampleur des travaux miniers acoomplis a l'epoque romaine dan s. le bassin
de la Japra. A Blagaj gisent encore d'enormes couches de limaille'datant de l'epoque antique.
Da veritables collines de cette limaille se dressent aujourd'hui encore a Blagaj (fig. :l). Quelques
trouvailles - substruction de murs, morceaux de grandes briques melanges a du feg pendant
la cuisson et autres objets analogues, decouve.rts, mais non encore etudies - completent les
autres traces de travaux miniers deja connus dans cette contree. Les pieces de monnaie romaine
trouvees dans la vallee de la Japra proviennent du lIla et IVo siede de notre ere. Autour de
Bos. Novi, on a releve des traces d'importants habitats romains avec des debris provenant de
travaux de fonte. Pres de Bosanska Krupa, il est possible qu'a l'epoque romaine on ait expl.oite
le plomb. On suppose que sur la Sana et la Japra pouvait etre pratiquee aussi l'exploitation
du cuivre. POUl' cette region ega1ement, on a fourni des donnees geologiques.

Releve de l'activite miniere dans la region orientale de la Bosnie


Cette region oomprend la Bosnie orientale et le Podrinje (region de la riviere Drina).
On y connait jusqu'a present des mines d'argent datant de l'antiquite dans les environs de
Srebrenica et l'important centre minier de Domavija (Gradina qui se trouve au confluent du
ruisseau de Majdan dans la riviere Saska). C'est la que vers la fin du XIXo siede Radimski avait
effectue des fouilles et determine les ruines de la cite miniere romaine Domavija (Domavia,
Domaviae). En septembre 1953. l'auteur a parcouru ce district minier. Les traces des ruines
demeurees sur plaoe apres les fouilles subsis,tent aujouI1d'hui enoore, parmi lesquelles on
constate une grande quantite de limaille. En ce lieu, il n'y aurait plus lieu de faire de nouvelles
recherches. L'auteur signale ici une contradiction existant entre les chercheurs: quelques uns
d'entre eux (Pogacnik, Riicker) considerent que la construction que Radimski et les autres
tiennent pOUl' avoir ete la curie etait en realite une fonderie. En correlation avec ceHe divergence
d'opinion, il n'est pas sans interet de savoir que jusqu'a 'p'resent an n'a pas pu etablir avee
eertitude l'emplacement ou se trouvait la fonderie. Il est evident qua celle-ci - une ou plusieurs
- devait exister, et le plus sur est de ehercher le long de la rive du ruisseau et de la riviere
Saska, ou aujourd'hui encore il existe une assez grande quantite de limaille. Il est probable
qu'il devait aussi exister des fonderies en contact avee les mines elles-memes sur les montagnes
Lisac et Kvarc. - Il n'a pas ete possible d'etablir s'il existait des miaes datant de l'Antiquite
dans les autres contrees de cette region. Aux environs de Foca, on a decouvert des traees d'habitats
romains et, de fa!;on generale, de la vie antique, mais il n'existe aucune preuve directe de
l'existence d'une exploitation miniere. POUl' .oette region, on a egalement donne des renseigne-
ments d'ordre geologique.
On trouvera en annexe, pour ces trois reglOns, des esquisses ou sont indiques les empla-
eements des mines datant de l'epoque antique.

Ref1exions sur l'importancc et la signification de l'industrie miniere antique


Les decouvertes archeologiques montrent que l'exp'loitation des mines existait aux temps
prehistoriques en Bosnie-Herzegovine. A l'epoque du bronze, on a confirme l'existence d'une
activite plus intense de la fonte des metaux, ainsi que l'exploitation du cuivre dan s les mines
du pays. Les orbjets en bronze etaient en partie des produits d'importation, mais pOUl' une bonne
part Us provenraient de l'industrie loeale. De la periode hallstattienne et de eelle de la Tene
sont demeures de nombreux restes qui temoignent de la grande produetion d'objets en fer,
d'une eirculation intense et d'influenoes etrangeres, mais ils eonfirment en meme temps que
les mines de fer du iPlaYSetaient exploitees. Les habitants de la Bosnie et de l'Herzegovine
etaient, a l'epoque prehistorique, des mineurs et des metallurgistes habiles. Les Romains ont
su tirer profit de ces traditions, et ils ont developpe les travaux mini-ers dans aes regions.
Il n'est pas possible d'accepter la conoeption de divers savants en la matiere, qui considerent
les Romains comme les premiers mineurs de Bosnief-Herzegovine. L'une des causes, entl'e autres,
de la venue des Romains dans ces contrees, a ete precisement l'utilisation des riches mines exploitees
dans cette partie de la province de Dalmatie. Ils n'ignoraient \pas l'existence du tresor minier
o antickom l'udarstvu u Bosni i Hercegovini 75

ces conlrees et savaient aussi que leurs habitants etaient d'habiles mineurs. Leur souci
augmentation de la production miniere, surtout des mines de fer, avait pOUl' but d'assurer
armees sur le Danube la quantite d'armes qui leur etait necessaire. En outre, les mines
la Bosnie et de l'Herzegovine ont retenu l'attention de3 Romains et leUl' survei1lance pOUl'
autre raison: c'est que, a 1'epoque du Principat et plus tard aussi le besoin de metaux
faisait de plus en plus sen tir- et que les nombreuses vieilles mines de 1'ouest et de 1'est se
vaient sur la fin de leurs reserves. On considere que les Desidiati, les Japodes et autres
us ont pu opposer une si violente resistance aux envahisseurs romains justement parce
'lls possedaient leu rs mines de fer. Les autorites romaines dans ces contrees ont ,pris soin
creer rapidement, a cate des mines, les habitats necessaires et de les relier par de bonnes
:IOUtes.Les vestiges qui subsistent autoU1' de Gornji Vakuf, sur la Sana et la Japra, et a Sre-
oica en sont une preuve irrefutable. Dans les bassins miniers de Bosnie-Herzegovine,
tivite etnit plus intense que dans les autres contrees; on en donne de nombreuses preuves
ies par des decouvertes archeologiques. Apres la conquete de la Dacie, un grand nombre
yriens de ces contrees y fut transplante POUl' preter le Ul' concours, comme excellents
eurs, dans 1'exploitation des mines d'or, et aussi pOUl' eloigner de leur P<lYS natal ces hommes
ul se montraient hostiles aux Romains. En Dacie, on appliqua :pOUl'les travaux miniers et
direction, les resultats d'experience acquis dans la province de Dalmatie. L'industrie miniere
tlque de Bosnie-Herzegovine a subi la crise du IVO siecle de notre ere, a cause des conditions
erales dans lesquelles se debattait 1'empire romain. Depuis lors, jusqu'a la fin de la do-
ation romaine, elle a decIine et a fini par prendre des propol'tions locales.
GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU
BULLETIN DU MUSf:E DE LA Rf:PUBLIQUE POPULAIRE DE BOSNIE
ET HERZf:GOVINE ASARAJEVO

N O VA SER Ij A - 1954 - SERIE NOUVELLE


SVESKA - IX - TOME

ARHEOLOGI0A
ARCHEOLOGIE

REDAKCIJ A

DIMITRIJE SERGEJEVSKI, naucni saradnik


MARKO VEGO, naucni saradnik
Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik
CVETKO Ð. POPOVIC, kustos

Odgovorni urednik:
Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik

Stamparski zavod » Veselin Masleša,(, Sarajevo - 1954


SADRŽAJ SOMl\fAIRE

I CLANCI I RASPRAVE - ARTICLES ET TRAITES

Dr Milutill V. Garašallill
Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni - Sur quelques problemes d'histoire
du neolithique recent en Serbie et en Bosnie . 5- 39
Dl' Branimir Gabricevic
Sarajevski medaIjon s prikazom trackog konjanika - Le medaillon de Sa-
rajevo representant un cavalier thrace . . . . . . . . . . . . . . . 41- 46

Esad Pašalic
O antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini - L'exploitation des mines
dan s l'Antiquite en Bosnie-Herzegovine . 47- 75

Dr Josip Korošec
Podela naušnica sa zvezdo1ikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslo-
vena Classification des boucles d'oreilles a appendice en forme etoilee
dan s les civilisations slaves de la Yougoslavie· . . . . . . . . . . . . . . . 77- 86

Dr Aleksandar Solovjev
Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku -- Notes sur la science heraldique
bosnienne ,et illyrienne . . . 87-135

II HOBH HAY'IHH IIPHJI03H - NOUVELLES CONTRIBUTIONS SCIENTIFIQUES

Dr Alojz Benac
Prethodna istraživanja na neolitskom naselju u Lisicicima - Recherches
preliminaires dans la station neolithique de Lisicici . . . . . 137-150 .

Dr Alojz Benac
Novi prehistoriski nalazi iz Bosne i Hercegovine Petites trouvailles
prehistoriques en Bosnie et Herzegovine . . . . . 163-171

Marko Vego
Statueta iz Studenaca - Die Statuctte von Studenci 175-178

Dr Irma Cremošnik
Nešto o antickim naseljima u okolici Konjica Quelque chose sur les
stations antiques aux environs de Konjic 179-188

Dimitrije Sergejevski
Starohrišcanska bazilika u Klobuku - Altchristliche Basilika in Klobuk .. 189-210

1*