Starac Pajsije Svetogorac Čuvajte Dušu Mračne Sile PDF

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu

MRAČNE SILE

Prvo poglavlje
MAGIJE

Magije
Magovi se koriste i svetinjama
Svi oni koji se bave magijom, lažu
Demonske, magijske radnje
Đavo nikada ne može da čini dobro
Kada magija uspeva
Kako se skidaju čini
Saradnja magova sa đavolom

Drugo poglavlje
O ĐAVOIMANIM LjUDIMA

O đavoimanim ljudima
Čovek može da bude posednut demonima zbog prevelike gordosti
Đavoimani i posednuti reaguju na bilo koju svetinju
Nemojte pridavati značaj rečima posednutih
Pomoć posednutima
O egzorcizmima (molitvama za izagnanje demona)
Posednuti prolaze kroz muke

Treće poglavlje
STRAŠNA PRELEST

Podvig i prelest
Čuvati se maštanja
Đavo se predstavlja kao anđeo svetlosti
Snovi su obmana
Treba biti oprezan kod viđenja
Osobine prelašćenog
Prelest i ludilo
1
Treba se paziti prelašćenih
Jeftini ʺdaroviʺ prelašćenih
Ispravljanje prelašćenih

Četvrto poglavlje
ʺVARAJUĆI I VARAJUĆI SEʺ

O prelesti Pentekostalaca
O anastenarima
O reinkarnaciji
O ʺaskeziʺ hinduista
Hinduizam je napravio veliku štetu
Obmanjivanje ljudi
Povratak Pravoslavlju
ČUVAJTE DUŠU!
MRAČNE SILE ‐ MAGIJE

Magije

S obzirom na to da sam vam mnogo puta pričao o raju, o svetiteljima i o anđelima i o tome
kako da dobijete pomoć za svoje spasenje, sada ću malo da vam pričam o paklu i o
demonima da biste znali protiv koga se to borimo i da bih vas i o tome posavetovao.
U našu kolibu je jednom došao jedan mladi mag sa Tibeta i pričao mi mnogo o svom
životu. Otac ga je, kao sasvim malog dečaka od tri godine, poverio jednoj zajednici od
trideset magova na Tibetu, kako bi ga uputili u svoju veštinu. Dostigao je do jedanaestog
stepena magijske veštine, a najviši je dvanaesti. Postigavši to u šesnaestoj godini, otišao je
sa Tibeta u Švedsku u posetu ocu. Tamo je slučajno sreo jednog pravoslavnog sveštenika i
tražio od njega da razgovaraju. Mladi mag sa Tibeta nije uopšte imao predstavu o tome ni
šta znači ʺpravoslavni sveštenikʺ. Sedeli su u sali nekog hotela i razgovarali, a mag je
svešteniku počeo da prikazuje neke od svojih veština, samo da bi mu prikazao svoju moć.
Pozvao je demonskog zapovednika[1] Minu i rekao mu: ʺHoću vode.ʺ Podiže se jedna čaša
2
u kuhinji i sama odlazi do slavine, slavina se otvara, čaša se puni vodom, prolazi kroz
zatvorena staklena vrata kuhinje i dolazi do maga. On je uze i popi vodu. Posle toga je
svešteniku prikazao, u toj sali, ceo univerzum, nebo i zvezde. Počeo je tako od četvrtog
stepena svoje magijske veštine, i napredovao je, prikazujući svoje veštine, sve do
jedanaestog. Onda je upitao sveštenika kako mu sve to izgleda. ʺBio sam spremanʺ pričao
mi je, ʺda ga ubijem ako počne da mi grdi satanu.ʺ Sveštenik mu, međutim, nije ništa
rekao. Tada mu mladić reče: ʺZašto ti meni ne pokažeš šta znaš?ʺ A sveštenik mu reče:
ʺNaš Bog je vrlo skroman.ʺ Skine krst koji je nosio oko vrata i stavi mu ga u ruke; ʺHajde
sada prikaži još neštoʺ, reče mu. Mladić ponovo pozove Minu, ali Mina je počeo da drhti i
nije se usudio da priđe. Pozove satanu, ali on se ponašao isto: ugledao je krst i nije
prilazio. Samo je rekao mladiću da se odmah vrati na Tibet. Tada mladić izgrdi satanu i
reče mu: ʺSada sam shvatio da je tvoja velika moć, u stvari, velika nemoć.ʺ Posle toga,
dobri sveštenik mu je pričao o svetim mestima, Svetoj Gori i svemu ostalom. Tako mladić
ode iz Švedske pravo na goru Sinajsku i u Jerusalim, gde je video Svetu Svetlost. Odatle je
otišao u Ameriku da sve sataniste, koje je poznavao, ubedi da se prizovu pameti ‐ Bog ga
je učinio dobrim propovednikom. a odatle je došao na Svetu Goru.
Dobri Bog mu je pomogao zbog toga što mu je kao malom učinjena nepravda. Ali molite
se za njega, jer na njega navaljuju i neprestano ga napadaju magovi sa svim demonima.
Ma kad mene napadaju kad god dođe da mu pomognem, koliko tek navaljuju na njega!
Sveštenici mu očitavaju molitve za isterivanje đavola, a na rukama mu se otvaraju rane iz
kojih teče krv. Jadnog momka mnogo muče demoni, iako ga, u početku, dok je drugovao
sa njima, nisu dirali, već su mu pomagali i služili ga. Molite se. Ali i on sam mora mnogo
da pazi, jer Jevanđelje kaže da nečisti duh, kada iziđe iz čoveka, otide i uzme sa sobom
sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši boravi ondje; i bude potonje gore čovjeku
onome od prvoga (Mt.. 12, 45).

NAPOMENE:
1. Zapovednik: jedan od demonskih zapovednika. Demoni su, kako kažu Sveti Oci,
svrstani u vojske.
3
ČUVAJTE DUŠU!


Magovi se koriste i svetinjama

‐ Starče, šta su to zaklinjači?
‐ To su magovi.. Koriste se Psalmima Davidovim, imenima svetitelja i ostalim, mešajući sa
njima zazivanje demona. Dok mi, čitajući Psaltir, prizivamo pomoć Božiju i primamo
blagodat Božiju, oni, koristeći se njime na svoj način, psuju Boga, odriču blagodat Božiju i
tako im demoni čine po volji. Pričali su mi kako je jedan dečak otišao nekom magu, da mu
ovaj pomogne da nešto postigne. Onaj mu je pročitao nešto iz Psaltira i dečak je postigao
ono što je želeo. Posle toga, međutim, veoma brzo ubogi dečak je počeo da slabi i da se
topi. Šta je učinio mag? Uzeo je neke suve plodove u ruke i počeo da mu čita 51. Psalm.
Kada je došao do stiha: ʺŽrtva je Bogu...ʺ (Psal. 51,17), bacao je suve plodove, prinoseći
žrtve demonima da mu učine po volji. Na taj način Psaltirom se narugao Bogu.

‐ Neki koji se bave magijom koriste krst, ikone...

‐ Da, znam. Na osnovu toga i sama možeš da izvučeš zaključak kakva se prevara krije u
onome što čine! Na taj način varaju jadne ljude. Ljudi vide da oni koriste sveće, ikone i
ostalo, pa im zbog toga veruju. Eto, neki čovek mi je rekao kako je u gradu u kome živi
jedna Turkinja stavila ikone Presvete Bogorodice na nekakvu stenu i nazvala tu stenu
ʺstena koja pomaže ljudimaʺ. Ne kaže ona: ʺBogorodica pomažeʺ nego ʺstena pomažeʺ.
Hrišćani se zbunjuju zbog toga što vide ikonu Presvete Bogorodice te ljudi koji imaju
nekakav zdravstveni problem odlaze onamo sa nadom da će dobiti pomoć, pa ih posle
đavo obrlati. Jer kada Turkinja kaže da stena pomaže ljudima, a ne Bogorodica, od tog
trenutka, pa nadalje, upliće se đavo, zato što to nije ništa drugo nego nipodaštavanje
Bogorodice. Na taj način udaljava se blagodat Božija i ostavlja se prostor demonskim
silama. A Hrišćani trče da im stena da ozdravljenje stena i đavo! Na kraju ostaju bogalji, jer
4
kakvu pomoć možeš da očekuješ od đavola? Da imaju imalo razuma, pomislili bi:
ʺTurkinja, muslimanka... kakve veze ona može da ima sa ikonom Presvete Bogorodice?ʺ
Čak i kada bi rekla da Bogorodica pomaže ljudima, kakve veze ona kao muslimanka ima
sa Bogorodicom? Utoliko pre bi trebalo da Se zamisle kada kaže da stena leči ljude!
Poručio sam da o tome obaveste Mitropoliju da preduzmu mere da se zaštiti narod.

‐ Starče, ljudi traže od nas zapise[1] za zaštitu.

Bolje da im dajete krstiće kada od vas traže amajlije za zaštitu. Nemojte da ih pravite, jer
magovi sada prave amajlije koje treba da ʺštiteʺ. Spolja stave poneku ikonicu ili krst, ali
unutra se nalaze razne vradžbine. Ljudi vide ikonicu ili krst i tako dolaze u zabunu. Evo,
pre neki dan su mi Doneli amajliju od nekog Turčina Ibrahima, na kojoj je izvezen krst.
Znam i za nekog bezbožnika koji pakuje ikonice, a unutra stavlja dlake, komadiće drveta,
pribadače, komadiće stakla[2] i tako dalje. Kada je Crkva istraživala taj slučaj, on je na
postavljena pitanja odgovorio da je on ʺMedijumʺ, jer za medijume nema ograničenja i on
tako čini što god hoće; Rekoh jednom čoveku koji je naseo na njegove mahinacije: ʺIdi i
ispovedi se, jer si pod uticajem demona.ʺ Otišao je i ispbvedio se. Dođe ponovo kod mene i
kaže: ʺNisam osetio nikakvu razliku.ʺ ʺDa nemaš, možda, nešto na sebi što ti je taj čovek
dao?ʺ Pitam ga. ʺDaʺ, kaže on, ʺimam jednu kutijicu, kao malo Jevanđelje.ʺ Uzmem ja tu
kutijicu, otvorim je i unutra nađem smotane razne ikonice. Odmotam ih jednu po jednu i
sasvim unutra nađem nekakve dlake, nešto kao komadiće drveta! Sve mu to uzmem i
čovek se oslobodi. Vidiš li koliko je vešt đavo?
Nose tako, jadni ljudi, neke takve amajlije i umesto da dobiju pomoć, muče se. Sve to treba
da spale i razveju pepeo, ili da bace u more, pa da odu da se ispovede. Samo tako mogu da
se oslobode. Došao je tako u kolibu neki mladić koji je imao mnogo problema, mučio se i
telesno i duševno više od četiri godine. Živeo je grešnim životom i u poslednje vreme se
zatvorio u kuću: nije hteo nikoga da vidi. Njegova dva prijatelja, koji su često dolazili na
Svetu Goru, uspeli su, posle mnogo napora, da ga povedu sa sobom na Goru, sa namerom
da ga dovedu u kolibu. Dok su putovali od Uranopolja do Dafne, svaki put kada je brod
pristajao u pristanište nekog manastira, taj mladić je hteo da se iskrca. Prijatelji su se,
zajedno sa ocima koji su bili na brodu, trudili da ga zadrže izgovarajući molitvu. Posle
mnogo peripetija su ga doveli u kolibu. Jadnik mi je otvorio svoje srce, pričao mi o svom
životu. Video sam da ga je mučilo nekakvo demonsko dejstvo. Rekoh mu da ide da se
ispovedi tamo jednom duhovniku, da čini sve što mu ovaj kaže i da će mu biti dobro. I on
stvarno pođe i ispovedi se. Kada su se ukrcali na brod da se vrate kući, on reče svojim
prijateljima da mu je duhovnik rekao da baci u more amajliju koju mu je dao neki
poznanik i koju je nosio sa sobom, ali nije mogao to da učini. Koliko god su ga prijatelji
molili da ustane i da baci amajliju, on je ostao nepomičan kao kip. Nije bio u stanju da
5
ustane sa sedišta. Onda su ga uhvatili i uz mnogo napora ga izveli na palubu. Uz njihovu
pomoć, mladić je uspeo da skine amajliju i da je pusti da padne u mope, jer nije imao
snage da je baci. Odmah je osetio kako su mu se ruke oslobodile i njegovo izmučeno telo
dobilo je snagu. Počeo je da igra od radosti, pun života, i da okušava snagu svojih ruku na
metalnim i drvenim delovima broda.

NAPOMENE:
1. Zapis ‐ obično molitva nekom svetitelju koja se očita čoveku kojeg treba da štiti,
napisana na komadu hartije koji se smota, ušije u komad kože i nosi se oko vrata da
bi čovek uvek imao svetiteljevu zaštitu.
2. 61. kanon VI Vaseljenskog Sabora određuje da se anatemišu magovi koji proizvode
ʺamajlijeʺ u koje stavljaju demonska obeležja, ili magijske predmete (dlake, nokte,
koščice od zmije ili slepog miša, i td:), pošto su prethodno na njih, raznim
magijskim radnjama, preneli demonski uticaj.
ČUVAJTE DUŠU!


Svi oni koji se bave magijom, lažu

‐ Starče, pa omaju li magovi neka obaveštenja?

6
‐ Primaju obaveštenja od đavola, ali i mnogo lažu. A vi treba da budete veoma oprezni
tamo u gostoprimnici. Treba da kontrolišete situaciju. Treba dobro da gledate kakvi ljudi
dolaze, jer može da dođe i neko ko se bavi magijom. Čini vam se čudno? Ovamo su, na
jedno bdenje, došle dve osobe koje se bave magijom. Prilazili su ljudima i pričali su im
razne stvari. Između ostalog, pričali su i kojekakve laži. Jednoj ženi su rekli: ʺNa tebe su
bacili čini. Doći ćemo kod tebe kući i oslobodićemo te čini jednim krstom koji imamo.ʺ
Dolaze na bdenje, malo učestvuju u obredu, pa neki kažu: ʺPa, kad već dolaze na bdenje,
mora da su verniciʺ
Kako samo zbunjuju narod svojim lažima! Jedan je rekao jednoj devojci da bi joj se
narugao: ʺOtac Pajsije je prorekao da ćeš se udati za mene. Uzmi ovo i nosi oko vrata, ali
nemoj da gledaš šta je.ʺ I dade joj neki magijski predmet. Ali oca to, srećom, nije učinila.
ʺVidi, vidi, zar se time bavi starac Pajsijeʺ, reče ona, pa uzme i napiše mi pismo od četiri
gusto pisane strane, puno prekora! ʺNije važnoʺ kažem, ʺsamo ti mene grdi. Bolje da ti
grdiš mene, nego da su ti se narugali i da si nosila onaj satanski predmet!ʺ

‐ Da li vas ona poznaje, Starče?

‐ Ne, ne poznaje me. Ni ja ne poznajem ni tog čoveka, ni devojku.
ČUVAJTE DUŠU!


Demonske, magijske radnje

‐ Starče, šta ste rekli učenicima koji su danas došli i ispričali vam kako su prizvali duha?

7
‐ Šta da im kažem? Prvo sam im dobro natrljao nos! To što su radili, to je odricanje od vere.
Onog trenutka kada prizovu đavola i prihvate ga, odriču se Boga. Zato sam im rekao da
pre svega moraju da se pokaju, da se iskreno ispovede i da pripaze na sledeće: da redovno
odlaze u crkvu, da se pričešćuju uz blagoslov svog duhovnika, kako bi se očistili.
Olakšavajuća okolnost je što su još deca i što su to učinili igrajući se. Da su odrasli, snašlo
bi ih veliko zlo: đavo bi izvukao veliku korist od njih; ali i ovo će sada dobro da ih
prodrma.

‐ Šta su to oni, u stvari, učinili?

‐ Učinili su ono što čine mnogi... Na jedan sto stave čašu vode i oko nje poređaju slova po
azbučnom redu. Onda stave prst u vodu i prizivaju duha, odnosno đavola. Čaša se kreće u
krug, zastaje pred pojedinim slovima i tako sastavlja reči. Ova deca su prizvala duha i
kada je došao, upitali su ga: ʺDa li postoji Bog?ʺ ʺNe postoji!ʺ Odgovorio im je. ʺKo si ti?ʺ,
upitali su ga. ʺSatana!ʺ, reče im. ʺPostoji li satana?ʺ ʺPostoji!ʺ Dakle, teške gluposti! Ne
postoji Bog, a postoji satana! Kada su ga ponovo upitali da li postoji Bog, odgovorio im je:
ʺDa, postoji.ʺ Jednom ʺdaʺ, jednom ʺneʺ pa su se deca zbunila. Tako je ustrojio Bog da bi
potražili pomoć. Jednu devojčicu iz tog društva čaša je udarila po glavi. Dopustio je Bog
da je udari, kako bi i sva ostala deca došla k sebi.
Kada hoće da učine nešto rđavo nekoj osobi, mnogi se danas obraćaju magovima koji
koriste lutku od voska, odnosno vudu[1] lutku. Magovi su od toga napravili igru, ili hobi.

‐ Šta oni rade, Starče?

‐ Naprave lutku od voska i kada neko od njih zatraži da naškode, na primer, očima
njegovog neprijatelja, probodu iglom oči voštane lutke, izgovarajući.ime onoga kome žele
da naškode i izvodeći kojekakve magijske radnje. I zaista, tu osobu, ako živi grešnim
životom i ne ispoveda se, demonska sila. pogađa u oči. Hoće oči da mu ispadnu od
bolova! Ode kod lekara, ali lekari ne mogu ništa da otkriju.
Da, a medijumi tek kakvo zlo čine! Nije dovoljno što uzimaju novac od ljudi, nego i
porodice razaraju. Ode, na primer, neko kod medijuma i ispriča mu problem koji ga muči.
ʺPaziʺ, kaže mu on, ʺjedna tvoja rođaka, koja je tako malo crnokosa i tako malo viša, i tako
dalje, bacila je na tebe čini.ʺ Taj jadnik traži ne bi li otkrio koja od njegovih rođaka ima
takve fizičke osobine. Svakako će naći neku koja bar donekle odgovara tako neodređenom
opisu. ʺAha, ona mi jeʺ, kaže čovek, ʺsigurno bacila činiʺ i počne da mrzi tu osobu. A ona,
8
jadnica, o tome nema pojma ‐ možda mu je čak i neko dobro učinila a on počne da je mrzi
toliko da neće ni da je vidi! Ode ponovo kod medijuma, a on mu kaže: ʺSada treba da te
oslobodim čini. Za to treba nešto da mi platiš.ʺ ʺE, pa kad je već otkrio ko mi je bacio činiʺ,
kaže čovek, ʺtreba i da mu se odužim!ʺ I počne da mu daje novac...
Vidiš li šta čini đavo? Unosi sablazan među ljude. Sa druge strane, dobar čovek, čak i kad
bi saznao nešto određeno za nekoga, nikada ne bi rekao: ʺTaj i taj ti želi.zloʺ, nego bi se
potrudio da mu pomogne. ʺPaziʺ rekao bi mu, ʺnemoj da se prepuštaš pomislima.
Ispovedi se i ne boj se.ʺ I tako bi pomogao ijednom i drugom. Jer se i onaj ko je naneo zlo
drugome kaje kada vidi da se taj prema njemu odnosi sa mnogo blagonaklonosti.

NAPOMENE:
1. Vudu je jedan vid magijske radnje koji se vrši po tradicionalnom verskom obredu
na Haitiju i u Južnoj Americi. Naziv vodi poreklo od reči ʺvodunʺ, koja znači bog, ili
duh.
ČUVAJTE DUŠU!


Đavo nikada ne može da čini dobro

‐ Starče, može li neki mag da isceli nekog bolesnika?

9
‐ Da neko bude mag i da isceli bolesnog čoveka! Nekome koga trese demon može da učini
dobro tako što će demona da pošalje drugome. Jer mag i đavo sarađuju, pa tako mag kaže
đavolu: ʺIziđi iz ovoga i uđi u tog i tog!ʺ Oslobađa, dakle od demona jednog i obično ga
pošalje u nekog njegovog rođaka ili prijatelja koji, na neki način, daje đavolu na to pravo.
Pa posle, onaj ko je bio posednut kaže: ʺMnogo sam patio, ali me je taj i taj izlečioʺ i tako se
to pročuje. A demon, naposletku, kruži među rođacima i prijateljima. Ako je neko,
pretpostavimo, postao grbav zato što ga je napao demon, mag može demona da istera iz
njega i da ga pošalje kod drugoga, pa da se grbav čovek ispravi. Ako je, međutim, neko iz
drugih razloga postao grbav, mag ne može ništa da učini.
Pričali su mi o nekoj ženi koja leči bolesnike koristeći razne svetinje. Kada sam čuo šta
radi, bio sam zapanjen đavolovom veštinom. Ona drži Krst i poje razne tropare. Poje, na
primer, ʺBogorodice Djevoʺ i, čim stigne do ʺblagosloven neka je plod utrobe tvojeʺ, pljune
pored krsta, znači, huli na Hrista, i zato joj posle đavo pomaže. Tako mnogim bolesnicima,
depresivnim, na primer, kojima lekari ne mogu da pomognu, jer su pod uticajem demona,
ona pomaže, jer isteruje demona koji im izaziva probleme, šalje ga drugome, i ovi se
jadnici oslobađaju muke. I mnogi je još smatraju sveticom! Odlaze da se savetuju sa njom i
malo‐pomalo ona šalje u propast njihovu dušu.
Čovek mora da bude oprezan. Mora da beži što dalje od magova i magijskih radnji isto
onako, kao što beži od vatre i zmija. Ne smemo da brkamo stvari; Đavo ne može nikada
da čini dobro. Može da ukloni samo one smetnje koje sam izaziva.
Čuo sam i ovu priču: Jedna mladić se spleo sa nekim magom i počeo da se bavi magijama.
Međutim, razboleo se i dopao bolnice. Njegov otac je za nekoliko meseci potrošio čitavo
bogatstvo, jer tada nije bilo nikakvog osiguranja, samo da bi otkrili od čega boluje. Lekari
nisu mogli ništa da ustanove. Momak je sasvim propao. Šta onda čini đavo! Pojavljuje mu
se kao Časni Jovan Preteča, koga su poštovali kao zaštitnika njegovog rodnog mesta, i on
mu kaže: ʺIsceliću te, ako tvoj otac podigne jednu crkvu.ʺ Sin to ispriča ocu i on, jadnik,
reče: ʺMoje je dete, daću sve što imam samo da ozdraviʺ! I zavetova se Časnom Preteči da
će mu podići crkvu. Đavo ode i momak ozdravi. Učini... čudo! A onda kaže otac: ʺObećao
sam da podignem crkvu. Treba da ispunim svoj zavet!ʹ Nije imao za to ekonomske
mogućnosti, pa je morao da proda svu zemlju koju je imao. Dao je sve što je imao. Deca su
mu ostala na ulici. Omrznuše Crkvu i postadoše Jehovini svedoci. Vidiš li šta đavo radi?
Izgleda da u njihovom mestu nije bilo Jehovinih svedoka, pa je tako našao načina da ih i
tamo bude.
10
ČUVAJTE DUŠU!


Kada magija uspeva

‐ Starče, da li magija uvek uspeva?

‐ Da bi magija uspela, čovek treba đavolu da da povoda. Treba, znači, da mu da ozbiljan
razlog i da nije zaštićen pokajanjem i ispovešću. Čak i lopatama da bacaju magije na onoga
ko se redovno ispoveda, one se ne primaju, ne uspevaju. Jer kada se čovek ispoveda i ima
čisto srce, ne mogu magovi da deluju zajedno sa đavolom i ne mogu da mu naškode.
Jednom je u kolibu došao neki sredovečni čovek, sa takvim izgledom... Čim sam ga, još iz
daleka, video, bilo mi je jasno da je pod uticajem demona. ʺDošao sam da mi pomognešʺ,
reče mi, ʺpomoli se za mene jer već ima godina dana kako trpim užasne glavobolje, a
lekari ništa ne mogu da nađuʺ ʺImaš demonaʺ, kažem ja njemu, ʺzato što si đavolu dao
povod da te napada.ʺ ʺNisam ništa učinioʺ, kaže on. ʺNisi učinio ništa?ʺ ‐ kažem mu. ʺA
zar nisi izneverio jednu devojku? E, ona je otišla i bacila čini na tebe. Idi i zatraži oproštaj
od te devojke, posle toga se ispovedi, a ja ću da ti očitam molitve za izagnanje demona, pa
ćeš ponovo biti zdrav. Ako ti nisi shvatio svoj greh i nisi se pokajao, svi duhovnici na
svetu da se okupe i da se pomole, demon neće otići.ʺ Kada dođu takvi ljudi, sa takvim
stavom, razgovaram sa njima sasvim otvoreno. Njih treba prodrmati da bi došli sebi.
Jedan drugi mi je rekao da njegova žena ima demona. Neprestano pravi nevolje po kući.
Ustaje noću, budi ih, pravi po kući darmar. ʺDa li se ti ispovedaš?ʺ Pitam ga. ʺNeʺ, kaže
on. ʺVerovatno ste đavolu dali povodaʺ, kažem, ʺto se ne dešava iz čista mira.ʺ Naposletku
smo otkrili da je bio kod jednog hodže koji mu je dao nešto da poprska po kući za sreću,
kako bi mu posao išao bolje, a on tome nije pridavao nikakav značaj. Tako se đavo uselio u
njegovu kuću.
11
ČUVAJTE DUŠU!


Kako se skidaju čini

‐ Ako se na čoveka prime čini, kako se one skidaju?

‐ Samo pokajanjem i ispovešću. Zato prvo treba naći uzrok zbog koga su se čini uspešno
primile. Čovek mora da otkrije gde je sagrešio, da se pokaje i da se ispovedi. Toliki ljudi
dolaze ovamo jer su na mukama, pošto je neko na njih magijama bacio čini, pa mi kažu:
ʺPomoli se za mene da se oslobodim ovih muka!ʺ Od mene traže pomoć, a neće da se
potrude i da nađu odakle je krenulo sve to zlo, kako bi to ispravili. Treba, dakle, da otkriju
na šta su se uhvatile čini, da se pokaju, da se ispovede, pa da prestane njihovo mučenje.

‐ A kada čovek na koga su bačene čini dođe u takvo stanje da nije u stanju sam sebi da pomogne, da
ne može da se ispovedi i slično, mogu li, starče, drugi da mu pomognu?

‐ Mogu da pozovu sveštenika u kuću da izvrši osvećenje jeleja ili da osvešta vodicu. Treba
da mu daju da popije svetu vodicu, kako bi se zlo malo udaljilo i kako bi Hristos bar
malčice ušao u njega. Tako je učinila jedna majka za svoje dete i uspela je da mu pomogne.
Rekla mi je da se njen sin mnogo muči, jer su na njega bacili čini. ʺNeka ode da se
ispovediʺ, rekao sam joj. ʺKako da ode, oče, da se ispovedi u takvom stanju?ʺ. Reče ona.
ʺOnda kaži svom duhovnikuʺ, kažem ja njoj, ʺda vam dođe u kuću, da osvešta vodicu, a ti
daj sinu da je popije. Ali, da li će je popiti?ʺ ʺPopićeʺ, reče ona. ʺPočni sa svetom vodicomʺ
kažem joj, ʺa posle se potrudi da dete porazgovara sa sveštenikom. Ako se ispovedi,
izbaciće đavola.ʺ I zaista, poslušala me i dete je dobilo pomoć. Za kratko vreme njen sin je
bio u stanju da se ispovedi i ozdravio je.
12
Jedna druga žena, sirotica, evo šta je morala da uradi. Njen muž se upetljao sa magovima i
nije hteo ni krst da nosi. Da bi mu bar malo pomogla, ušila je sasvim maleni krst u
okovratnik njegovog sakoa. Jednom prilikom, kada je trebalo da pređe preko mosta na
drugu obalu reke, čim je zakoračio na most, začuje glas kako mu govori: ʺTaso, Taso, skini
sako da zajedno pređemo preko mosta.ʺ Na svu sreću, toga dana je bilo hladno, pa on reče:
ʺKako da skinem sako? Hladno mi je!ʺ ʺSkini ga, skini ga, da pređemo mostʺ, začuje
ponovo isti glas. Eto ti đavola! Hteo je da ga gurne u reku, ali nije mogao, jer je imao onaj
krstić. Naposletku ga je bacio na ivicu mosta. U međuvremenu, njegovi su ga tražili celu
noć i našli su ga, jadnika, kako leži na mostu. Da nije bilo hladno, skinuo bi sako i đavo bi
ga bacio u reku. Život mu je sačuvao krst, koji je on, i ne znajući, imao sa sobom. Njegova
žena, sirotica, imala je vere. Da nije, da li bi to učinila?
ČUVAJTE DUŠU!


Saradnja magova sa đavolom

‐ Starče, a zar neki sveti čovek ne može da razotkrije ili onemogući maš da deluje!
‐ Kako da ga zaustavi? Ovde kažeš nekome ko ima malo straha Božijeg da vodi računa, jer
nije dobro što živi kako živi, a on ipak radi po svom, pa kako bi, onda, poslušao mag, koji
sarađuje sa samim đavolom? Šta da radiš sa njim? Možeš mu reći ponešto, on će ipak da
bude uz đavola. Ne može ništa da se postigne. Samo kada se pred tobom nađe mag, pa
baš u tom trenutku ako izgovoriš svoju molitvu, može da se desi da se demon zbuni i da
mag ne bude u stanju da obavi svoj posao.
Neki čovek je imao nekakav problem i jedan mag, koji je bio velika varalica, dođe u
njegovu kuću da mu pomogne. Onaj čovek počne da izgovora svoju molitvu. Zbog toga
što je jadničak bio priprost i nije znao da je onaj drugi mag, posredovao je Bog! Pa da
vidite šta je Bog dopustio, da bi onaj čovek shvatio koga ima pred sobom! Demoni počeše
da ga tuku tako, da je počeo da zapomaže i da moli za pomoć čoveka kome je trebalo da
reši problem!
13
‐ Starče, da lije onaj čovek video demone?

‐ Ne. On nije video demone. Samo je video ovakvu scenu: mag viče ʺu pomoćʺ, prevrće se
po podu, pada, krije glavu rukama da se odbrani. Jer nemojte misliti da magovi dobro
prolaze i da im demoni uvek čine po volji. To što su se jednom odrekli Hrista, to im je
dovoljno. U početku magovi sklapaju dogovor sa demonima da im pomažu i demoni se
neko vreme potčinjavaju njihovim naredbama. Ubrzo im, međutim, kažu: ʺMa što da se
bakćemo sa vama?ʺ A znate li kako posle prolaze magovi kada ne uspeju da izvrše ono što
hoće demoni?
Sećam se, jednom, dok sam pred kolibom razgovarao sa onim mladim magom sa Tibeta,
iznenada ustade, zgrabi me za ruke i zavrne mi ih na leđa. ʺNeka sada dođe da te oslobodi
Hadžiefendija[1]ʺ reče mi. ʺAjde beži, bre, odavde, đavoleʺ, viknem i bacim ga na zemlju.
Čuj, da mi ovde huli na svetitelja! Pokuša, onda, da me udari nogom, ali nije uspeo: noga
mu se ukočila tik pred mojim ustima. Sačuvao me Bog. Ostavio sam ga i ušao u svoju
keliju. Posle nekog vremena sam video kako se odnekud vraća sav izboden od trnja.
ʺSatana me kaznio.ʺ Reče mi, ʺjer te nisam pobedio. Bacio me u kupine.ʺ
Mračne sile su nemoćne. Ljudi ih čine moćnima time što se udaljavaju od Boga i na taj
način đavolu daju pravo da ih napada.

NAPOMENE:
1. Sveti Arsenije Kapadokijski.
14
ČUVAJTE DUŠU!

MRAČNE SILE ‐ O ĐAVOIMANIM LjUDIMA

O đavoimanim ljudima

‐ Koliko je, starče, bilo demona u čoveku iz zemlje gadarinske? (Vidi Lk 8, 26 i dalje)

‐ ʺMnogi demoniʺ (Lk 8, 30), piše u Jevanđelju. Zato je posednuti rekao da mu je ime
ʺlegionʺ[1]. I vidite, kao što u jednom posednutom mogu da borave mnogi demoni, tako u
srce čoveka koji veruje mogu da stanu svi svetitelji! Kad u čovekovo čisto srce može da
stane Hristos, tim pre mogu da stanu svetitelji! To su velike tajne! Jednom prilikom, kada
sam bio u kolibi Časnoga Krsta, neko zazvoni na zvonce. Pogledah kroz prozor i imam šta
da vidim! Pred vratima je stajao čovek, a za njim je išla cela četa demona, cela jedna crna
vojska! Prvi put sam video čoveka posednutog tolikim demonima. On je bio medijum:
izokretao je crkvene molitve prizivajući demone, hrišćanske knjige je zamenio magijskim i
završio tako što su ga poseli demoni. Užasno! Mnogo sam se ražalostio.
Neki psihijatri i posednute ljude smatraju duševnim bolesnicima. Neki sveštenici, pak,
neke duševne bolesnike smatraju posednutima. Međutim, duševni bolesnik, da bi mu se
pomoglo, mora da ide na jedno mesto, a posednuti čovek na drugo. Kako psihijatar može
da pomogne posednutom čoveku?[2]

‐ A da li je posednuti čovek, starče, u stanju da shvati u čemu je sagrešio?

‐ Da, Može da shvati, osim ako mu je oštećen mozak, a onda mu je veoma teško pomoći.
Ako je samo posednut, možeš lakše sa njim da se sporazumeš i da mu pomogneš, ali mora
da bude poslušan. Kako, inače, da mu se pomogne?
15
Jednom je ovamo došao neki čovek iz južne Grčke. Putovao je u Indiju i tamo su ga poseli
demoni. Psovao je i grdio i pena mu je izlazila na usta. Oči su mu bile razrogačene, divlje.
Govorio sam mu: ʺPrestani da psuješ i huliš, jer tako prizivaš demone.ʺ Nije poslušao. Sa
druge strane tražio je da mu pomognem: ʺPomozi miʺ, govorio je, ʺsamo ti možeš da mi
pomogneš.ʺ ʺAma kako da ti pomognem?ʺ Kažem mu: ʺHoćeš da se pomolim da se
prepustiš blagodati Božijoj, a zazivaš demone. Idi da se ispovediš, da ti očitaju molitve za
izagnanje đavola i posle dođi da razgovaramo.ʺ ʺNeću nikud da idemʺ, kaže on. ʺDođi kod
mene u keliju da te pomažem uljem iz kandilaʺ, predložim mu.ʺNeću. Hoću da mi
pomogneš.ʺ Udaljio se, onda, malo i razgovarao sa nekim. U jednom trenutku, dok sam
nekim posetiocima govorio da Bog dopušta iskušenja zarad našeg spasenja, onaj povika
izdaleka: ʺEj, bre, zašto govoriš kako Bog dejstvuje da bi se ljudi spasli? Imamo jednog oca
na nebu i jednog na zemlji, a iznad obojice je jedan vladar.[3]ʺ ʺPrekini sa tim demonskim
pričamaʺ, kažem mu i izgovorim molitvu. ʺSada si me zbunioʺ, kaže mi. ʺOdlaziʺ, rekoh
mu i odgurnuh ga. Postao je mek kao pamuk. ʺUz koga si ti?ʺ pita me. ʺUz Hristaʺ, kažem.
ʺLažešʺ, opet će on, ʺnisi ti uz Hrista, Kada sam ja Hristos, a ti me udaraš.ʺ

‐ Da li to govori đavo?

Da, đavo. Ali, vidiš, Bog je onom čoveku dao hrabrosti da dođe sve do Svete Gore. Dao
mu je hrabrosti da krene iz udaljenog kraja Grčke i da dođe do Svete Gore u takvom
stanju. To je velika stvar! Međutim, neće da sluša i biva mu sve gore. Da je poslušao, to bi
mu pomoglo.

NAPOMENE:
1. Rimska vojna jedinica koja se sastojala od tri do šest hiljada vojnika.
2. Starac je govorio da je duševnom bolesniku potrebna lekarska pomoć dobrog i
verujućeg psihijatra i duhovna pomoć duhovnika, dok čovek posednut demonima,
ukoliko ima moć rasuđivanja, mora da nađe gde je sagrešio i tako omogućio
demonima da ga posednu, da se pokaje i da se ispovedi kako bi se oslobodio
demona.
3. Misli na đavola
16
ČUVAJTE DUŠU!


Čovek može da bude posednut demonima zbog prevelike gordosti

Onaj ko je odviše gord već je pomračen. Njegov mozak je u silnoj pometnji i zbrci, kao da
se nalazi u mračnom oblaku. Čini teške grehe, a da to ne uviđa. ʺJa sve volimʺ, reče mi
takO jedan, ʺi đavola volim. Nije on rđav...ʺ ʺMa šta to govoriš?ʺ ‐ kažem mu. ʺDa je Bog
dao đavolu sasvim odrešene ruke, sve bi nas već uništio. Ko je video dobra od đavola, pa
da to i ti vidiš?ʺ Taj čovek je, međutim, dospeo do takve pomračenosti, da što god da mu
kažeš da bi mu pomogao, ništa ne shvata. Kaže da ga gušiš! Zar je to gušenje? Hajde, pa
mu izvadi iz glave tu pomisao... A nije lud, jer mu mozak funkcioniše. Treba da shvati da
je odricanje od Hrista, da je huljenje to što govori. .
Takvi ljudi malo‐pomalo stižu i do obožavanja satane. Kada vidiš satanine poklonike, vidi
se da su u vlasti đavolovoj. Na njima se vidi da su pod vlašću demona. A jadnu dečicu
upućuju onamo kuda oni hoće uz pomoć satanske muzike. Stižu dotle da prizivaju satanu.
Čuo sam da akoneke ploče ʺrokʺ muzike pustiš naopako, znači unazad, možeš da čuješ
pesme kojima se priziva satana. Na nekima postoji čak i slavoslovlje satani: ʺTebi se
posvećujem, satanoʺ Užasno!
‐ Da li to znači, starče, ga gordost može čoveka da odvede u demonizam!
‐ Da. Pretpostavimo da neko sagreši i opravdava sebe samoga. Ako mu drugi kažu da je
sagrešio, da bi mu pomogli, kaže da su nepravedni prema njemu, veruje da je bolji od njih
i osuđuje ih. Posle nekog vremena počinje da sudi o svetiteljima. Prvo o onim mlađim, pa
posle i starijim: ʺOnaj nije činio čuda, ovaj drugi je činio ono...ʺ Potom ide i dalje i sudi o
Vaseljenskim Saborima; ʺA i Sabori kako su donosili odluke...ʺ pa prema tome, po
njegovom mišljenju, Sabori nisu tačno ispovedali. Naposletku stigne dotle da kaže: ʺPa i
Bog, zašto to čini tako?ʺ E, kada čovek stigne dotle, nije lud, nego posednut demonima.
Došao je ovamo sa svojim ocem jedan đavoimani koji.je govorio da je bog. Bio je kod
nekog duhovnika u svetu i ovaj mu je, pošto se uplašio da ga đavo ne napadne, rekao:
ʺBlagoslovi me!ʺ Šta na to da kažeš?
17
Posle je rekao ocu: ʺVidećeš, i otac Pajsije će priznati da sam bog.ʺ Opkladi se tako sa ocem
u sav novac koji su imali sa sobom da ću ga priznati za boga. Čim sam počeo da se molim
uz brojanicu, on skoči: ʺŠta ti to radiš sa tim?ʺ Poviče: ʺJa sam počinio sve moguće grehove.
Počinio sam i to i ono... Imam đavola u sebi i postao sam bog. A ti, bre, ništa nisi uradio!ʺ
Vikao je dalje. ʺSamo vitlaš tu brojanicu!ʺ I dodade još nekoliko teških reči! Razbesneo sam
se. ʺOdlazi odavde, izgubljena dušo!ʺ Rekoh mu i dobro ga ispraših.
On pobesne, postade zver. Na kraju izvadi iz džepa novac i baci ga ocu u lice: ʺUzmi,
izgubio sam opkladu!ʺ
ČUVAJTE DUŠU!


Đavoimani i posednuti reaguju na bilo koju svetinju

‐ A kako čovek, starče, može da vidi da li je neko duševno bolestan ili posednut?

‐ To može da vidi i običan pobožni lekar. Oni koji pate od demona, kada se približe nekoj
svetinji, doživljavaju šok. Tako se sasvim jasno vidi da u sebi imaju demona. Samo malo
svete vodice, ako im daš, ili ako ih oseniš krsnim znakom držeći u ruci časne mošti,
reaguju burno, jer su u njima nagomilani demoni. Međutim, ako su duševno oboleli, ne
reaguju uopšte. Ako još imaš i krst oko vrata, pa im se približiš, postaju nemirni, krenu da
drhte. Jednom, na bdenju na Svetoj Gori, kažu mi sveti oci da imaju pomisao da je jedan
od prisutnih ljudi iz sveta posednut demonom. Seo sam u susednu stasidu i prislonio na
njega svoj krst koji u sebi ima komadić Časnoga Krsta. On poskoči. Ustade i ode na drugo
mesto. Kada su se ljudi malo razišli, nađem načina da mu ponovo priđem. Ponovi se isto.
Tako sam shvatio da zaista u sebi ima demona.
Kada mi u kolibu donesu dečicu i kažu da su posednuta, često uzmem delić časnih moštiju
svetog Arsenija i sakrijem ga u šaci kako bih se uverio da li su posednuta. I da vidite, iako
obe ruke stegnem u šaku, kako detence, ako je posednuto, uplašeno posmatra onu ruku u
18
kojoj krijem časne mošti. A ako nije, nego je, na primer, bolesno, nema nikakvu reakciju.
Ponekad im, na primer, dam da piju vodu u koju sam prethodno potopio delić časnih
moštiju svetog Arsenija. Ako imaju demona, neće da piju tu vodu. Jednom đavoimanom
detetu jednom sam dao prvo da jede slatkiše, da bi ožednelo i posle sam mu doneo tu
vodu. ʺEvo fine vodice za malog Janisa.ʺ Rekao sam mu. Čim je popio gutljaj, počeo je da
viče: ʺTa voda me peče. Šta ima u njoj?ʺ ʺNema ništaʺ, odgovorim. ʺŠta mi radiš? Peče me!ʺ
Vikao je. ʺNe peče tebe. Nekog drugog pečeʺ, kažem. Osenim ga krsnim znakom iznad
glave, a ruke i noge krenu da mu se tresu... Upao je u krizu. Demon ga je svega izlomio.
Sećate li se onog studenta koji je davno dolazio ovamo? Govorio mi je: ʺImam u sebi
demona i mnogo me muči. Trpim muke od demona, jer me primorava da govorim i
sablazni. Upao sam u očajanje. Osećam kako me pritiska unutra, steže me nekad tu, nekad
tu..,ʺ, i jadnik bi mi pokazivao stomak, grudi, rebra i ruke. Kako je bio veoma osetljiv, da
ga ne bih povredio i da bih ga utešio, rekoh mu: ʺVidi, nemaš ti demona u sebi, nego te
demon spolja napada.ʺ Kada smo ušli u crkvu, rekao sam sestrama koje su bile tamo da se
pomole za to nesrećno Božije stvorenje, a ja sam uzeo iz oltara komadić časnih moštiju
svetog Arsenija, prišao mu i ponovo sam ga upitao: ʺNa kom mestu te pritiska i muči
demon? Gde misliš da se nalazi?ʺ On mi pokaza svoja rebra. Gde? Ovde?ʺ Opet ga upitam
i prislonim šaku sa časnim moštima skrivenim u njoj. Istog trenutka je zaurlao: ʺOpekao si
me! Opekao si me! Neću da i....izađem! Neću da izađem!ʺ Vikao je psovao, govorio sramne
reči. Onda sam počeo u sebi da govorim: ʺGospode Isuse Hriste, oteraj nečistog duha iz
Svojega stvorenjaʺ i da ga osenjujem časnim moštima. To je trajalo oko dvadeset minuta.
Onda ga je demon bacio na zemlju. Valjao se po prašini. Odelo mu je pobelelo od prašine.
Podigosmo ga. Drhtao je celim telom i imao grčeve u mišićima, Hvatao se rukama za
ikonostas da ne bi ponovo pao. Niz ruke mu je tekao ledeni znoj. Posle nekog vremena
demon ode i on se umiri. Potpuno se oporavio i još uvek je dobro.
ČUVAJTE DUŠU!


Nemojte pridavati značaj rečima posednutih

19
‐ Starče, na šta čovek treba da obrati pažnju kada razgovara sa posednutim?

‐ Da u sebi izgovara molitvu i da se prema njemu ophodi sa mnogo pažnje i dobrote.

‐ Da li se, starče, posednuti sećaju šta govore kada imaju krizu?

‐ Nečega se sećaju, a nečega ne. Ne znamo kako Bog postupa. Ponekad dozvoli da se
sećaju, kako bi postali smerni i pokajali se.
A kada posednuti zatraži nešto, nije teško shvatiti kada to traži đavo, a kada čoveku nešto
treba. Jednom sam negde sreo jednu đavoimanu devojku. Ona je čitala Kazancakisa i
verovala u neke bogohulne stvari, a rezultat toga je bio to što je postala đavoimana.
Sasvim iznenada ju je uhvatio demon i počeo da viče: ʺPeče me, peče me!ʺ Njeni su je
držali da bih je osenio krsnima znakom. Potom je vikala ʺVode, vode!ʺ ʺDonesite joj vodeʺ,
kažem. ʺNe, neʺ, kažu mi, ʺneko nam je rekao da ne treba da poslušamo đavola.ʺ ʺSada jeʺ,
kažem, ʺova sirotica žedna. Donesite joj vode.ʺ Mogao sam da napravim razliku kada je
đavola peklo, a kada je bila u pitanju prava žeđ. Popila je, jadnica, dve‐tri čaše vode. ʺKao
da imam užareno ugljevlje unutraʺ, reče, ʺtoliko me peče. I kantu vode da popijem, ne bih
ugasila vatru.ʺ Toliko ju je peklo.

‐ Kada viče đavoimani, kako znamo kada kroz njega govori đavo, a kada govori čovek?

‐ Kada govori đavo, usne se ne pokreću na uobičajen način, nego mehanički. A kada
govori čovek izgledaju prirodno. Kada viče đavoimani dok mu čitaju molitve, odnosno
dok se drugi za njega mole, čas je sama duša u mukama i obraća se đavolu, pa viče, na
primer: ʺOdlazi, zašto si još uvek tu?ʺ, a čas đavo psuje čoveka, ili sveštenika, ili huli na
Hrista, na Bogorodicu, na svetitelje. Ponekad laže, a ponekad, pod pritiskom sile imena
Hristovog, mora da kaže istinu. Dešava se i to da ponekad đavoimani govori neke
duhovne stvari koje je nekada čitao i tako dalje. Šta da ti kažem? Ima tu svega i svačega.
Zato, kad god razgovarate sa takvim, morate da budete izuzetno pažljivi. Nemojte
pridavati značaja onome što govori. Može da kaže, na primer: ʺPečeš me.ʺ Ako ga zaista
pečeš, pa kažeš ʺpečem gaʺ, pečena si. Ako ga ne pečeš, a veruješ da ga pečeš, duplo si
pečena. Ili, može da se dere ʺsmrdljiviceʺ, a nekoj da kaže: ʺTi si čistaʺ. Ako ona u to
poveruje, gotovo, izgubljena je. Zato se ne igrajte sa đavolom.
20
U jedan manastir doveli jednog posednutog i iguman kaže ocima da idu u crkvu i da se
mole uz brojanicu. Imali sy tamo i lobanju svetog Partenija, episkopa lampsačkog i demon
se mnogo uzbunio. Iguman je naložio da jedan jeromonah istovremeno čita posednutom
molitve za izagnanje demona. Onaj jeromonah je samo naizgled bio blagoveran, a u sebi je
bio prikriveno gord. U svemu je bio saobražen tipiku. Duhovno je savetovao druge, jer je
bio i obrazovan. Njemu, međutim, niko nije pomagao, jer su se drugi, iz poštovanja, kad
su i videli da čini nešto što nije u redu, ustezali da mu to kažu. Razvio je u sebi lažno
osećanje da je on u manastiru najobdareniji vrlinama i tako dalje. Đavo je iskoristio tu
priliku da mu toga dana nanese zlo. Upotrebio je svoje lukavstvo da mu ostavi utisak da
on isteruje demona iz posednutog. Pa je, čim je počeo da čita molitvu, demon počeo da
viče: ʺPeče me! Zašto me goniš, nemilosrdniče?ʺ i tako je jeromonah pomislio da ga peče
od njegovog čitanja. Međutim, demon je bio u neprilici, jer su se ostali oci moli, pa
odgovori demonu: ʺDođi kod mene.ʺ Tako je jednom rekao sveti Partenije jednom
demonu, ali on je bio sveti čovek. To je bilo kada je jednom demon vikao: ʺPeče me, peče
me, kuda da idem?ʺ pa mu je svetitelj rekao: ʺDođi kod mene.ʺ Onda je demon rekao:
ʺPeče me i samo tvoje ime, Partenije!ʺ i napustio je posednutoga. I onaj jeromonah je hteo
da bude kao sveti Partenije, ali u njega je demon ušao. Od tog trenutka demon je već bio u
njemu. Godinama se mučio i nije mogao nigde da nađe mira i spokoja. Odlazio je u svet,
pa se vraćao na Svetu Goru. Šta ga je, jadnika snašlo! Došao je u stanje duševnog zamora i
telesne nemoći, sa snažnom drhtavicom. I da vidite, iako je bio dobar sveštenik, nije
mogao da služi službu Božiju[1]. Vidite li šta čini đavo?

‐ Starče, ima li neke veze kafa sa reakcijama posednutoga?

Kada je nervni sistem napet i čovek popije mnogo šoljica kafe, nervi oslabe i nečastivi
koristi takvo stanje. Nije to zato što je kafa nešto demonsko, nego zato što đavo koristi
njeno delovanje na nervni sistem, pa posednuti ima jaču reakciju.

NAPOMENE:
1. Vidi: Starac Pajsije Svetogorac: Sveta Gora i Svetogorci. Izd. na srpskom ‐ Manastir
Sv. Velikomučenika Pantelejmona.
21
ČUVAJTE DUŠU!


Pomoć posednutima

‐ Negde piše, starče, da se đavo ugnezdi u srce posednutoga, alo neće da to čovek zna, kako se protiv
njega ne bi borio molitvom. Da li je to tačno?

‐ Da, jer demon ima pravo da bude u posednutom neko vreme i može da se primiri, a
molitva ga prisiljava da se pobuni i može se desiti i da izađe. Molitva je teška artiljerija za
đavola. Doveli su mi u kolibu jednog posednutog momka koji je neprestano izgovarao
molitvu. Otac mu je bio monah, ali je odbacio rasu i oženio se, pa se jadničak rodio sa
demonom. Tako je to Bog ustrojio, da dete trpi, kako bi se otac spasao, da bismo tako i mi
monasi kao kočnicu imali za primer monahe koji su odbacili rasu i sada su u mukama.
Odjednom, kada ga je zgrabio demon, počeo je na sav glas da kokodače: ʺKo, ko, ko...ʺ ʺŠta
ti je?ʺ Upitam ga, a u sebi sam umno izgovarao: ʺU ime Isusa Hrista, iziđi, nečisti duše, iz
stvorenja Božijeg.ʺ ʺJa i hoću da odemʺ, poviče demon, ʺzato što me ovaj čovek mnogo
muči, jer neprestano izgovara molitvu. Hoću da idem u Pakistan, da nađem malo
spokoja!ʺ

‐ Starče, zašto demon već.ranije nije izišao, kada je dečko neprestano izgovarao molitvu?

‐ Izgleda da mu je i momak dao neki povod, ali i demon je imao svog gazdu i od njega je
primao naređenja.

‐ Starče, kada se čovek moli za nekoga ko je posednut, šta treba da kaže?

22
‐ Na samom početku treba da slavoslovi Boga: ʺBlagodarim ti, Bože mojʺ, treba da kaže,
ʺšto si mi pomogao da budem u ovakvom duhovnom stanju, jer sam i ja mogla da budem
na mestu ovoga jadnika i da imam ne pet‐šest, nego hiljade demona. Molim Te, pomozi
rabu Svojemu koji se toliko muči.ʺ Zatim, treba umnosrdačno da se pomoli i posle da
nastavi sa molitvom: ʺGospode Isuse Hriste, pomiluj raba Svojega.ʺ
Ponekad mi, koji se molimo, postajemo uzrok tome što demon ne odlazi iz posednutog, jer
se molimo sa gordošću. Jednu jedinu gordu pomisao ako imamo, na primer: ʺEto, ja ću
svojom molitvom da pomognem da ode demonʺ, odmah postavljamo prepreku pomoći
Božijoj i pomažemo demonu da ostane u posednutome.
Za posednute treba uvek da se molimo sa smernošću, trudom i ljubavlju. Za jednu
posednutu mnogo me je zabolela duša. Jadnica je napravila ustupak, rekla je jedno ʺdaʺ
đavolu i on je užasno muči već godinama. Peče joj telo. Ona i njen muž obilaze manastire
vodeći svuda sa sobom svoju desetogodišnju devojčicu. Provode po celu noć u crkvi u
bdenju. Da je muško, stegao bih je u zagrljaj. Demon mnogo pati, kada posednutog
stegneš u zagrljaj sa ljubavlju Božijom. .
Kada ne izazivaš posednutoga i ne ideš otvoreno protiv njega, nego činiš ono što ga boli,
demon, pre ili kasnije, odlazi. Smirenje je najteži ʺšokʺ za đavola. U jednom manastiru,
kada su se poklonici klanjali časnim moštima, iznenada skoči jedan koji je bio posednut i
reče igumanu besno: ʺTreba li na silu da idemo?ʺ Iguman mu, smireno i sa mnogo dobrote
odgovori: ʺNe na silu, nego po vašoj želji.ʺ Onda onaj povika: ʺJa ću da idem na siluʺ, pa
priskoči časnim moštima i pokloni im se. Vidite li, demona je mučilo smirenje i dobrota
igumanova. Toga se demoni plaše.

‐ Starče, da li posednutima pomaže blagodat svetitelja, ako odu da im se poklone na dan njihove
slave?

‐ Bolje je da posednuti ne odlaze na slave, jer ometaju druge u molitvi. Prave pometnju.
Neka idu bilo kog drugog dana da se poklone. Čak i ako njihova porodica zna da tamo
ima čovek koji može da mu pomogne, neka ne idu onoga dana među ostali narod. Treba li
to još i da se razglasi?
A nije u redu ni da se okuplja svet kada galami neki posednuti. Jedno posednuto dete,
jadničak, baš prekjuče mi reče: ʺPostao sam predmet podsmeha.ʺ Okupio se narod oko
njega kao lešinari. ʺRaziđite seʺ, rekoh im, ʺovo nije cirkus.ʺ A oni ništa. Ne razumeju da se
tako izlaže podsmehu onaj ko ima neki nedostatak.

23
‐ Da li, starče, božanstveno pričešće pomaže posednutima?

‐ Samo onima koji su se rodili takvi, pošto u tome sami nemaju krivice, često pričešćivanje
predstavlja najdelotvorniji lek. Oni zbog toga bivaju veoma mnogo nagrađeni, ako ne
gunđaju, dok se blagodaću Božijom ne oslobode. Oni su mučenici ako su trpeljivi, zato im
i pomaže često pričešćivanje. Ali, ako je neko posednut svojom nepažnjom, mora da se
pokaje, da se ispovedi, da se bori, da se isceli i da se pričesti, tek kada to dozvoli njegov
duhovnik. Ako se pričesti bez pokajanja i bez ispovedanja, stanje će mu se pogoršati. Jedan
đavoimani je, kada su ga odveli da se pričesti, pljunuo na Svete Darove. Hristos se
žrtvovao i ponizio se kako bi mu darovao Telo Svoje i Krv Svoju, a taj da pljune na to!
Užasno! Vidite, đavo ne prihvata da mu se pomaže.

‐ A možemo li, starče, da damo njihova imena da se čitaju na proskomidiji?

‐ Da, razume se da možemo. Posednutima mnogo pomaže kada sveštenici sa bolom čitaju
njihova imena na proskomidiji.

‐ A šta biva, starče, kada se neko u koš je ušao demon kaje, ispoveda, pričešćuje, a demon ipak ne
odlazi?

Ne odlazi jer se duhovno stanje tog čoveka još nije stabilizovalo. Ako mu Bog odmah
pomogne da se oslobodi, demon se odmah vraća. Zato Bog, iz Svoje velike ljubavi dopušta
da zlo polako napušta čoveka. Tako se i čovek polako opušta i njegovo duhovno stanje
postaje stabilno. Onoliko koliko se njegovo duhovno stanje stabilizuje, toliko ga i zlo
napušta. Od njega samog zavisi koliko brzo će se osloboditi demonskog uticaja. Jednom
me je upitao jedan otac čije dete je bilo posednuto: ʺKada će moje dete ozdraviti?ʺ ʺKada ti
stabilizuješ (središ) svoje duhovno stanjeʺ, kažem, ʺi njemu će biti bolje.ʺ Muka je bila u
tome što je taj otac, iako je živeo duhovnim životom, počeo da govori da će poludeti, ako
ne promeni život. Počeo je da odlazi u javnu kuću. To je tako uticalo na dete da je u njega
ušao demon. Kada je njime zavladao, napadao je majku nedoličnim predlozima. Jadna
žena je bila prinuđena da pobegne na neko ostrvo, samo da se izbavi. Otac se onda
pokajao i trudio se da živi duhovnim životom, ali detetu nije bivalo ništa bolje. Kada se sa
njim poklonio svim svetim mestima, naučio sve sinaksare svetitelja i sredio svoje duhovno
stanje, onda se i dete oslobodilo.
24
ČUVAJTE DUŠU!


O egzorcizmima (molitvama za izagnanje demona)

‐ Danas su, starče, doveli jednu đavoimanu i molili nas da kažemo svešteniku da joj očita molitvu.
Šta bi trebalo da radimo?

‐ U takvom slučaju, najbolje bi bilo da kažete da o tome treba da se dogovori njen
duhovnik. Jer, da bi u njoj bio đavo, to znači da je ili ona počinila greh, ili njeni roditelji, pa
su dali đavolu za pravo, jer greh dovodi đavola. Ako se ne pokaju i ne ispovede, greh ne
biva oprošten, pa prema tome ne odlazi ni đavo. Ili je, možda, iz nekog drugog razloga
Bog dopustio da u nju uđe đavo.

‐ Da li se, starče, posednutima može pomoći egzorcizmima?

‐ Zavisi. Egzorcizmi pomažu, kada se čitaju nekom malom posednutom detetu koje nije
dalo đavolu nikakav povod i ne zna ništa o ispovedanju, ili odraslom čoveku koji je
izgubio razum, pa ne može da se ispovedi. Kada je pri zdravoj pameti, posednutom prvo
mora da se pomogne da pronađe u čemu je sagrešio, da se pokaje, da se ispovedi i posle
toga, ako se pokaže potrebno, da mu se očitaju egzorcizmi. Ponekad samo od molitve za
oproštaj grehova može demon da ode.
Neki sveštenici okupe i one koji imaju u sebi demone i druge koji imaju neke druge
bolesti, pa im svima zajedno čitaju egzorcizme. Jedan čovek je imao Parkinsonovu bolest, a
čitali su mu egzorcizme. Evo, i danas su doveli su jednog starijeg čoveka za koga rekoše
da je posednut. Ne može da kontroliše pokrete leve ruke, a povremeno dobija i napade.
ʺOtkada si takav?ʺ Pitam ga. ʺOdmalenaʺ kaže on. Posumnjao sam. Primetio sam da je
njegova glava, sa leve strane, bila malo izobličena. Pri rođenju je, izgleda, pretrpeo
25
oštećenje i posle toga je imao problema. Da čovek trpi tolike muke i još da kažu za njega
da je posednut, da mu čitaju egzorcizme, ʺizlazi, nečisti duše...ʺ da narodu služi za
podsmeh! To je strašno! Koliko je samo dece koju smatraju posednutom! Doveli su mi
momka od dvadeset pet godina i rekli za njega da je đavoiman. Dao sam mu da pije svetu
vodicu i, jadnik, nije imao nikakvu reakciju. ʺŠta se desilo sa momkom?ʺ pitam njegovog
oca. ‐ ʺOtkada ga je to snašlo?ʺ ʺOd njegove šeste godineʺ, kaže njegov otac. ʺTada su
njegovog dedu doneli u radnju ubijenog i dete je postalo takvo čim ga je videlo.ʺ Siroto
dete je pretrpelo nervni slom. Kad bi se to dogodilo odraslom čoveku, moglo bi isto da ga
snađe, a kamoli malo dete! I hajde, sada, misle da je posednut!

‐ Starče, da li se i egzorcizmi čitaju umno?

‐ Bolje je tako. Osnovno je da se egzorcizmi čitaju sa bolom, smireno, a ne sa gordošću.
Kada sveštenici naglas izgovaraju ʺizlazi, nečisti dušeʺ đavo podivlja, pobesni, koristi se
egoizmom posednutog i može da mu kaže: ʺEto, vidi, pravi ruglo od tebe pred svetom:
raspali po tom popuʺ, a onda posednuti počinje da udara sveštenika. Tako ne ode demon,
nego ode sveštenik i njegova molitva... Jednom jedan sveštenik reče nekom đavoimanom:
ʺNaređujem ti, nečisti duše, da izađeš iz ovog čoveka!ʺ ʺE, baš zato ja neću da izađem...ʺ,
kaže mu đavo kroz usta đavoimanog. Pa, de, kaži, onda, da demoni ne čuju!
Ali i rođaci posednutoga ne treba da pričaju drugima da pozivaju sveštenika radi čitanja
egzorcizama. Bolje je da kažu da pozivaju sveštenika da očita molitvu, a on neka tiho čita
egzorcizme.
ČUVAJTE DUŠU!

MRAČNE SILE ‐ STRAŠNA PRELEST

Posednuti prolaze kroz muke

26
U svakom slučaju, mnogo su nesrećni svi posednuti, jer bivaju poniženi, ali i mučeni od
đavola! Jednom sam u manastiru Stavronikita sreo nekog mladića od dvadeset tri godine
koji je bio posednut. Bio je kost i koža. Bila je hladna zima, u hramu je bila peć, a on je
imao na sebi košulju kratkih rukava i sedeo kod ulaza. Nisam mogao da izdržim, pa mu
dadoh da obuče nešto vuneno. ʺObuci toʺ, rekoh mu, ʺnije ti hladno?ʺ ʺMa otkud hladno,
očeʺ, reče mi, ʺsav gorim.ʺ Eto, to je pakao.
Mnogim posednutima ako su po svojoj prirodi osetljivi, đavo čak kaže da se neće spasti,
pa ih navede da izvrše samoubistvo. Užasno! To nije sitnica! Poznavao sam jednog
posednutog koji je, jadnik, već i ocima bio dosadio. Pođe da mu očitaju egzorcizme, a oni
ga oteraju. Posle mu je đavo za mene govorio: ʺNemoj ni kod ovoga da ideš, ni on te neće
primitiʺ pa ga gurne u očajanje. A evo šta je đavo učinio jednom drugom, koji je,
blagodareći svetom Arseniju, ozdravio: došao je ovamo da se pokloni moštima svetog
Arsenija, ali je manastir bio zatvoren. Onda mu se pojavi đavo u obličju svetog Arsenija i
reče mu: ʺDa nisi nikada više nogom ovamo stupio, ne želim te ovde ni ja, ni otac Pajsije.ʺ I
tako ga otera. Razumeš li? Posle je počeo da psuje i svetitelja i mene. Dobro, mene i treba
psovati, ali svetitelja! A onda nesrećnik dobi još jednog demona. Ako se neko samo drsko
ponaša, od njega se udaljava blagodat Božija, a kamoli ako psuje svetitelje. Došao je u
kolibu i počeo da viče: ʺŠta sam ti učinio, pa nećeš da me primiš? Zašto ni ti nećeš da mi
pomogneš? Zašto želiš da se mučim?ʺ A ja mu kažem: ʺDušo hrišćanska, to je tebe đavo
oterao. To nije bio svetitelj. Svetitelj nikoga ne teraʺ, ali on neće ni da čuje. Verovao je
svojoj pomisli. Znate li kroz kakvu nesreću, kroz kakve muke prolaze svakoga dana ti
jadnici?
Ali mnogi posednuti se muče da bi se neki drugi opametili. Jer kada ih vide koliko se oni
muče, zamisle se, prizovu se pameti i kaju se. Nemojte misliti da su posednuti najgrešniji.
Dopušta, međutim, Bog da ih posednu demoni. A kada se ponize i smire, iskupe se za
grehe, dobiju i nagraDu, ali dobiju pomoć i svi oni koji ih gledaju kako se muče.
Neko, razume se, može reći da ima ljudi koji počine gomilu grehova, a ipak ne budu
posednuti. Zašto je to tako? Kada je čovek dostigao takav stepen neosetljivosti i toliko
otvrdnuo, onda ga ne napadaju demoni, jer Bog vidi da mu se ne može tako pomoći. Treba
da znamo da je i demonski napad, na neki način, dar Božiji grešnom čoveku, kako bi se
smirio, pokajao i tako spasao.
27
ČUVAJTE DUŠU!


Podvig i prelest

‐ Starče, bojim se prelesti.

‐ Tako i treba. Onaj ko se plaši prelesti, ne upada u nju, jer je pažljiv i govori sve svoje
pomisli. Ne krije ništa i tako dobija pomoć.

‐ Starče, šta je sklonost ka prelesti?

‐ Sklonost ka prelesti je da imaš predstavu da si nešto i da drugima pokazuješ da nešto
činiš! Da misliš da si dostigla do visokog stepena duhovnosti, zato što se, na primer,
podvizavaš u nečemu, a da drugi još ni pojma nemaju šta je duhovnost, pa se zbog toga
gordo ponašaš. Da neko samoga sebe iz egoizma prisiljava na neki podvig, kako bi
dostigao stepen duhovnosti svetitelja i da mu se drugi dive, e, to je početak prelesti.
Nekome sam jednom rekao: ʺVodi računa da ne upadneš u prelest, jer nisi na dobrom
putu.ʺ ʺNeću upasti u prelestʺ, kaže, ʺni meso ne jedem.ʺ A ne ispoveda se. Pred ikonom
govori svoje grehe. ʺJesi li ti pravoslavne vere ili si protestant?ʺ Pitam ga. Gde si našao da
to tako piše?ʺ ʺZašto?ʺ Pita on. ʺZar me Hristos ne čuje?ʺ Slušaj samo!

‐ Starče, da li telesni podvig pomaže u borbi protiv strasti?

Ako se čovek podvizava sa tom namerom, pomaže. Telo se smiruje i potčinjava se duhu.
Međutim, suvo podvizavanje[1] stvara iluziju, jer neguje duševne strasti, pothranjuje
28
gordost i uzdanje u samoga sebe i vodi pravo u prelest. Tada čovek zaključi da duhovno
napreduje kroz suvo podvizavanje. ʺJa radim to i to, dok onaj hramlje. Dostigao sam onog
svetitelja, premašio sam onog drugogʺ, pa hajde, udri po postu i bdenju. Sve je, međutim,
uzalud, jer ništa ne čini sa namerom da odseče strasti, nego da zadovolji svoj egoizam.
Poznavao sam jednog monaha koji se podvizavao iz gordosti, a pomisao mu je govorila da
je on veliki podvižnik. Potpuno je propao: nije uzimao hranu, nije se uopšte prao i boravio
u smradu i prljavštini.,. Odeća mu se skorila od prljavštine. Uzeo sam je da je operem, ali
nije bilo šta da se pere. Sve je istrulelo. Jednom mi reče: ʺPrevazišao sam svetog Jovana
Kalivita.ʺ ʺBreʺ, kažem ja njemu, ʺzar je prepodobni Jovan Kalivit postao svetitelj od
prljavštine?ʺ
Posle nekoliko dana, kada je ponovo došao, kaže: ʺPrepodobnog Maksima Palikolibu sam
prevazišao.ʺ ʺA kako si ga to prevazišao?ʺ Pitam. ʺEvo, celu sam Svetu Goru obigrao.ʺ
ʺBre, prepodobni Maksimʺ, kažem mu, ʺpostao je nadmaterijalan i leteo je, a nije obigravao
kao ti.ʺ Počeo je da daje parastos samome sebi i govorio, sa svojom pomisli: ʺSada sam u
paklu.ʺ Posle nekog vremena, kao da bi se smirio, počeo je da govori: ʺSada sam đavo,
satana i idem da okupim sledbenikeʺ.
Dakle, završio je u prelesti.

NAPOMENE:
1. Starac suvim podvizavanjem smatra podvizavanje koje je samo sebi svrha i ne
koristi se kao sredstvo za očišćenje srca i usavršavanje u Hristu.
29
ČUVAJTE DUŠU!


Čuvati se maštanja

‐ Starče, rekli ste da za vreme molitve treba da izbegavamo da u umu stvaramo razne slike iz života
Hristovog i tako dalje. Zašto?

‐ Da nas đavo kroz maštanje ne bi odveo u prelest. Mašta je dobra, ona je velika sila, ako se
pažljivo koriste njene mogućnosti. Neki ljudi mogu, na primer, da vide neko mesto i posle
godinu dana da ga se sećaju tačno kako izgleda i da ga naslikaju. To je sposobnost koju
Bog daje čoveku, ali đavo je zloupotrebljava. Oni koji su u prelesti, što god vide, ili čitaju,
zamišljaju kako žele i posle veruju da je ta slika iz mašte stvarnost. Kako bi im se pomoglo,
treba ih dugo pratiti, jer ih, jadnike, đavo neprestano izvrgava ruglu.
Zato onaj ko po prirodi ima bogatu maštu, treba da se zamisli, kada mu kažu da ne misli
ispravno i da svoju pomisao stavi pod znake pitanja. Upoznao sam jednu prostodušnu
ženu, koja se neprestano molila i iskala od Hrista da Ga vidi ovde u ovom životu, kad već
neće moći da ga vidi, kako je govorila, u drugom životu. Hristos joj se, zaista, prikazao u
vreme Božanskog Pričešća u svetom Putiru kao mladenac, a potom je nestao i tako je ona
mogla da se pričesti. Posle tog događaja, đavo je počeo da je vara nametnuvši joj pomisao
da ona sada predstavlja nešto važno. Otada ju je varao maštom, puštajući joj neprestano
filmove. Kada sam jednom izašao u svet, zatekao sam je u jednoj kući i slušao njene priče
koje je pričala ljudima i ženama koji su se tamo okupili. Uplašio sam je da ću je navesti na
neku pomisao. Jedino rešenje bilo je da je dobro isprašim pred svima, kako bi za njenu
prelest svi saznali i da se tako smiri.

‐ Je li to bila njena fantazija?

‐ Fantazija i prelest.
30
‐ Starče, zašto nije govorila svome duhovniku?

‐ Znaš li šta se tu događa? Satana ih ismeva kroz ono što vide, ne razmišljaju o tome i ne
misle da o tome treba da govore svom duhovniku. Kako je vešt satana! Užasno!
Ako čovek ne pazi na svoju maštu, kušač može da zloupotrebi još i jednu prostu, prirodnu
činjenicu kako bi ga doveo u prelest. Kada bih u manastiru Stomi zimus čitao večernju
molitvu, upalio bih peć. Žene, koje bi se ponekad popele u manastir, primetile su da ikona
Presvete Bogorodice na ikonostasu u vreme večernje molitve pucketa (iz nje se čulo nešto
kao: ʺkrckrcʺ) ‐ ja to nisam primetio ‐ i govorile su jedna drugoj: ʺKada monah čita
molitvu, ikona Presvete Bogorodice pucketa.ʺ Kada sam to čuo, rekoh: ʺHajde da vidim tu
ikonu koja pucketa.ʺ Ne zato što ne verujem u božanske događaje; verujem da se
Bogorodica pojavljuje i da govori i da je vide svi oni koji su osenjeni blagodaću Božijom,
ali čovek mora da bude oprezan. Popnem se, dakle, na jednu stolicu i pogledam. Šta se
dešavalo? Ikona je bila stara i imala je lajsnice od kuvanog drveta. Kada bi se peć ugrejala,
zagrevale bi se lajsnice i kako su se širile, proizvodile su zvuke kao pucketanje, ili
krckanje. Ukucao sam ekserčić i taj zvuk je prestao. Posle sam pitao žene: ʺDa li se sada
nešto čuje?ʺ ʺNeʺ, rekoše mi. ʺEto, ne obraćajte pažnju na to.ʺ Rekoh im. Treba biti oprezan,
jer ako se malo po malo pothranjuje takva fantazija, ceo život čovekov prođe uzalud.

‐ Starče, kako čovek može da napravi razliku da li je neki događaj od Boga ili od đavola?

To se vidi. Ako nije od Boga, đavo čoveku nameće pomisli gordosti. Zatim, sve što čini
đavo je krupno i stiže do hule na Boga. Jednom je u kolibu došao jedan posednuti. Rekao
sam mu neke stvari i pomogao sam mu. Znate li šta mi je rekao? ʺPrvi put to čujem! To
nisam ni u Jevanđelju pročitao!ʺ Kao da mi je rekao: ʺTo si rekao bolje od Hrista.ʺ Shvataš
li šta čini đavo, kako bi ti nametnuo gordu pomisao? U svakom slučaju, ako čovek ne
razume da ništa ne može da učini svojom silom, već, što god činio, čini silom Hristovom,
makar isterao hiljade demona iz posednutih, opet ne čini ništa.
31
ČUVAJTE DUŠU!


Đavo se predstavlja kao anđeo svetlosti

Onaj ko nije imao prilike da oseti radost sviše, onu rajsku, pa nema duhovnog iskustva,
lako može da zapadne u prelest, ako nije oprezan. Đavo je lukav i zao. Malo nadraži
čovekovo srce i on počne da oseća nekakvo zadovoljstvo, a u stvari ga đavo vodi u prelest,
dajući mu utisak da je to zadovoljstvo duhovne prirode, da je od Boga. Ukrade srce i čovek
misli kako je na dobrom putu. ʺNisam osetio uznemirenostʺ, kaže. Da, ali to što si osetio
nije istinska duhovna radost. Duhovna radost je nešto nebesko.
Đavo može da se prikaže kao anđeo, ili kao svetitelj. Demon preobučen u anđela, ili
svetitelja, širi uznemirenost ‐ ono što njemu pripada ‐ dok istinski anđeo ili svetitelj uvek
širi rajsku radost i nebesku sladost. Smireni i čisti čovek, čak i kada nema iskustva, uvek
može da razlikuje anđela Božijeg od demona koji se predstavlja kao anđeo svetlosti, jer
poseduje duhovnu čistotu i time je u vezi sa anđelom. Međutim, egoista i onaj ko se
prepušta telesnim zadovoljstvima lako biva zaveden od lukavog đavola. Kada se đavo
predstavlja kao anđeo svetlosti, neetaje, ako čovek ima jednu jedinu smirenu pomisao.
Jedne večeri, u manastiru Stomi, posle povečerja, sedeo sam na klupici u svojoj keliji i
molio se. Odjednom začujem muziku iz gostoprimnice koja se nalazila nešto dalje.
Začudio sam se! ʺKakvi su to instrumenti koji se tako daleko čuju!ʺ rekoh sebi. Praznik je
prošao. Ustanem sa klupice i odem do prozora da vidim šta se napolju dešava. Međutim,
ne vidim ništa, svuda tišina. Onda sam shvatio da je to bio napad kušača, samo da bih
prekinuo molitvu. Vratih se i nastavih molitvu. Iznenada neka jaka svetlost ispuni keliju.
Nestade tavanice, nestade krova i ukaza se stub svetlosti koji je dostizao sve do neba. Na
samom vrhu tog stuba od svetlosti videlo se lice jednog plavokosog mladića, duge kose i
brade, koji je ličio na Hrista. Kako sam. mogao da vidim samo polovinu njegovog lica,
ustadoh sa klupice, kako bih ga video celog. Tada u sebi začujem glas: ʺUdostojen si da
vidiš Hrista.ʺ ʺA ko sam ja, nedostojni, da budem udostojen da vidim Hrista?ʺ upitah i
prekrstih se. Svetlost i lice nestadoše i ja ponovo videh da su krov i tavanica na svome
mestu.
Ako čovek nema glavu veoma dobro zaključanu, može lukavi da mu nametne pomisao
gordosti i da ga zavede u prelest maštanjem i lažnom svetlošću, koja ne uznosi u raj, nego
32
sunovraćuje u haos. Zato čovek ne treba nikada da ište svetlost i Božije blagodatne darove
i tako dalje, nego pokajanje. Pokajanje će doneti smirenje i potom će dobri Bog da mu
podari što god mu je potrebno. Kada sam bio u isposnici na Sinaju, jednom je kušač
pokušao da me... služi! Isposnica je imala tri‐četiri stepenice. Noću, kada je sjaj zvezda bio
jak, išao sam u pećine i, da bih sišao niz stepenice, palio sam samo luč. Jednom pođem da
upalim luč, ali nije hteo da se upali. U trenutku ugledam svetlost na jednoj steni, kao od
munje, fap! Osvetlilo se sve naokolo! ʺDa nikada više ne vidim ovakvu svetlostʺ rekoh i
vratih se unutra. Svetlost odmah nestade. Gle ti đavola, nije hteo da se gnjavim sa luči,
kako bih sišao! ʺZar nije štetaʺ, kaže, ʺda se tako gnjavi? Daću mu ja svetlo!ʺ Kakve li
dobrote!

‐ Kako ste znali, starče, da nije od Boga?

‐ Pa to se zna. Strašno!
ČUVAJTE DUŠU!


Snovi su obmana

‐ Starče, muče me ružni snovi...

‐ Kada sanjaš ružan san, nikada nemoj da ispituješ šta si to u snu videla, kako si videla,
ako si nevina, da li si nevina, koliko si kriva. Kada ne može da ti naudi danju, kušač dolazi
noću. Dopušta ponekad Bog da nas napada u snu, kako bismo videli da stari čovek još nije
umro; Ponekad, pak, neprijatelj se približava čoveku u snu i prikazuje mu razne snove, da
bi se brinuo kada se probudi. Zato nemoj uopšte snovima da pridaješ značaja. Prekrsti se,
oseni krsnim znakom i jastuk, stavi krst i dvetri ikone na njega i moli se pre nego što
zaspiš. Što više značaja pridaješ, to više dolazi neprijatelj da te napada. To se ne dešava
33
samo odraslima, već i deci. Čak i maloj deci, uprkos tome što su anđelčići, neprijatelj
dolazi da ih plaši kada spavaju, bude se uplašena i sva uplakana trče u majčin zagrljaj.
Inače im dolaze anđeli, pa se u snu smeše i bude se od velike radosti. Prema tome, snovi
koje donosi kušač su spoljašnji uticaji neprijatelja na čoveka kada spava.

‐ A šta je to, starče, kada osećaš nekakvu težinu kada spavaš?

‐ Ponekad se to dešava čoveku u nekakvoj mučnoj situaciji koju čovek preživljava tokom
dana, ili ako je preživeo nekakav strah i slično. Prirodno sve to može da iskoristi i kušač,
kako bi smutio čoveka. Često imaš tako lak san, da misliš da si budan i da se moliš, kako
bi i odagnao težinu od koje jedva dišeš.
Ponekad đavo može da uzme obličje nekog čoveka ili svetitelja, pa se prikaže nekome u
snu. Jednom se nekom bolesniku prikazao u liku svetog Arsenija, pa mu je rekao: ʺJa sam
sveti Arsenije. Došao sam da ti kažem da ćeš umreti. Čuješ li? Umrećeš.ʺ Čovek se uplaši.
Svetitelj nikada tako ne govori čoveku. Ako se desi da će neki bolesnik stvarno umreti, pa
mu se prikaže svetitelj da mu to kaže, reći će mu to na lep način: ʺBog je video koliko se
mučiš, zato će te uzeti sa ovoga sveta. Pripremi se.ʺ Neće mu reći: ʺČuješ li? Umrećeš!ʺ

‐ A kada, starče, neko viče u snu?

‐ To je bolje od toga se budi... Mnogi snovi potiču od mučnih situacija. Kada se čovek zbog
nečega nervira, ili je umoran, sve se to u njemu sukobljava i on to sanja. Često, kada se
tokom dana susrećem sa mnogo problema drugih ljudi, govorim u snu i svađam se sa
nekim: ʺBre, bezbožničeʺ, vičem, ʺkako si bezosećajan!ʺ I toliko vičem, da se od toga
probudim.

‐ Može li neko, starče, na osnovu sna, da predvidi da će nešto da mu se dogodi?

‐ Ne, nemojte pridavati nikakvog značaja snovima. Bilo da su prijatni, ili neprijatni,
snovima ne treba niko da veruje, jer uvek postoji mogućnost prelesti. Devedeset pet posto
snova su obmana. Zato Sveti Oci kažu da ne treba da im pridajemo nikakvu važnost.
34
Veoma malo snova je od Boga, ali da bi neko protumačio i takve snove, treba da poseduje
čistotu i druge preduslove, kao Josif (1 Moj. 37, 5‐11) i Danilo koji su imali blagodatni dar
od Boga. ʺReći ću tiʺ, reče Danilo Navuhodonosoru, ʺkakav san si usnio i šta znači.ʺ (Dan.
2, 2546) Ali do koje duhovne visine je on dospeo! Bio je među lavovima i, uprkos tome što
su lavovi bili gladni, nisu mu naudili (Dan. 6, 16 i dalje). Avakum mu je odneo hranu, a on
reče: ʺSetio me se Bog?ʺ[1] Kad se Bog ne bi setio Proroka Danila, koga bi se, onda, setio?

‐ Neki ljudi, starče, nemaju snova.

‐ Bolje je što ih nemaju! Ne troše ni za putne karte, ni na benzin! U snovima u jednom
trenutku vidiš nešto što bi, u stvarnosti, trajalo satima, danima, jer u snovima ne postoji
vreme. Evo, tako čovek može da razume ono što kaže Psalmopojac: ʺJer je hiljada godina
pred očima Tvojima kao dan jučerašnji kada mine...ʺ (Psal. 90, 4)

NAPOMENE:
1. Dan. (iz Grčkih knjiga Septuaginte).
ČUVAJTE DUŠU!


Treba biti oprezan kod viđenja

‐ Starče, kada nam ljudi pričaju o svojim viđenjima, ili kažu da su videli nekog svetitelja, šta da im
kažemo?
35

‐ Najbolje da im kažete da se toga čuvaju. To je sigurnije, jer ne mogu svi da naprave
razliku da li je neko viđenje od Boga, ili od đavola. Ali ako viđenje i jeste od Boga, čovek
ne treba odmah da ga prihvati. Boga, štaviše, dira, na neki način, kada vidi da Njegovo
stvorenje ne prihvata to odmah, jer time pokazuje da poseduje smirenje. Ako je stvarno bio
svetitelj taj ko se prikazao, Bog zna posle toga na drugi način da to da na znanje duši i da
je uputi kuda želi. Neophodna je opreznost, jer može da dođe i kušač, da pritisne na
dugme i da počne televizijski program...
Beše jednom jedna duša koja nije mogla da dobije pomoć od ljudi i zato je stekla pravo da
dobije božansku pomoć. Bog joj je prikazao nešto da bi joj pomogao. Posle joj je, međutim,
đavo nametnuo pomisli: ʺDa bi te Bog udostojio da vidiš to viđenje ‐ ko zna? ‐ možda te je
izabrao za nešto više.ʺ Od trenutka kada je poverovala u tako nešto, đavo je počeo da
obavlja svoj posao i čak da joj zapoveda! Ali naposletku Bog se opet sažalio na tu dušu.
Imala je viđenje i čula glas kako joj govori: ʺNapiši sva ta viđenja ocu Pajsiju.ʺ Tako mi je
napisala pismo u kome su bila opisana sva viđenja. Kušač ju je svu opseo. Viđenja su bila
stvarna, ali đavolska. Od svih viđenja, samo prvo i poslednje bila su božanska. Poslednje
je Bog dopustio da bi je urazumio, da bi joj pomogao da se oslobodi prelesti. Tako se,
naposletku, jadnica izvukla.

ČUVAJTE DUŠU!


Osobine prelašćenog

‐ Kako možeš, starče, da vidiš da je neko prelašćen?

‐ Čak i na osnovu njegovog izgleda to možeš da zaključiš. Takav čovek pokazuje nekakvu
spoljašnju lažnu bestrasnost. Čini se smiren i krotak, ali u sebi krije visoko mišljenje o
samome sebi. Ako ga pogledate u oči, videćete da na druge ljude gleda kao da su mravi.
Možeš, međutim, da ga prepoznaš i po tome šta govori. Beše jedan takav kojeg su mnogi
36
ljudi smatrali svetim. Govorio je da mu se prikazao Hristos kako jaše na konju i drži u ruci
bocu vina, kako ga je poslužio tim vinom i kako je od tada stekao blagodatni dar
prozorljivosti! Jednom, kada je govorio pred ljudima, neko ga upita: ʺZašto ne mogu i ja
da činim čuda?ʺ ʺZato što si ti počinio taj i taj greh...ʺ, odgovorio mu je. Onog jadnika je
uhvatila panika i došao je da mi sve to ispriča. ʺPa dobroʺ, kažem mu, ʺda li svetitelji ikada
ljude ismejavaju? To čini samo đavo. Zar ne shvataš da to đavo govori? Čak i ako je istina
to što govori, opet to govori đavo.ʺ
Jedna žena mi je ispričala kako su jednu posednutu odveli kod nekog, za koga su čuli da
oslobađa od demona. Taj ih je primio i odveo u jednu porušenu kapelu. Čim su ušli u tu
kapelu, uzeo je nekakav epitrahilj i stavio ga na sebe. Žena se zaprepastila! Svetovnjak, pa
da nosi epitrahilj! ʺJesi li ti sveštenik?ʺ Upita ga. ʺMa šta znači sveštenik!ʺ Reče on i počne
da osuđuje sveštenike. Tako su ti jadnici uvideli njegovu prelest, ustali su i otišli.
ČUVAJTE DUŠU!


Prelest i ludilo

‐ Da li je, starče, čovek zapao u prelest u isto vreme i lud?

‐ Ne uvek. Jedno je prelest, a drugo je ludilo. Jedni se samo preleste, a drugi se preleste, ali
ni razum im nije u redu. Upoznao sam jednog monaha na Svetoj Gori koji nije slušao
nikoga. Otišao je iz svog manastira i lutao po Svetoj Gori. Četiri‐pet puta je odlazio,
navodno, da se podvizava, a ja sam mu savetovao da se vrati.u svoj manastir. Naposletku
je kupio jednu kolibu[1] i živeo sam. Posle sedam meseci dođe kod mene. ʺVrati seʺ, rekoh
mu, ʺu svoj manastir.ʺ ʺSada sam dobio otpust od svog manastira: ne primaju me više
tamo.ʺ ʺPazi, dobro paziʺ, rekoh mu, ʺbar gledaj da se vežeš za nekoga starca, da bi bio u
poslušanju, da ne živiš po svojoj volji.ʺ ʺBiću u poslušanju volji Božijoj.ʺ Kaže. ʺUstaj, idi u
37
manastir.ʺ Povičem na njega. ʺZar ja, pustinjak, da se sada vratim? Idi tiʺ, kaže, ʺneću da
idem sam.ʺ
ʺAko hoćeš da idem sa tobom, učiniću to od sveg srcaʺ, kažem. ʺSlušaj, ako ti je dosadilo
tihovanje i hoćeš da ideš.u manastir, idi.ʺ Kada sam video da se ponaša tako drsko, ostavio
sam ga. Posle nekog vremena sam saznao da je postao đavoiman, ali i da je poludeo. Đavo
mu se pojavio predstavljajući se kao Bogorodica i rekao mu: ʺČedo moje, ako padneš, dođi
mi na poklonjenje i daću ti sedam blagodatnih darova Svetoga Duha...ʺ A on je pomislio:
ʺDobiću sada sedam blagodatnih darova i sve ću ih oboriti s noguʺ i pada, klanja mu se.
Čim se poklonio, đavo ga zgrabi i posedne ga. Ali tom prilikom mu se i razum pomutio.
Pođe potom u Sveštenu Opštinu[2] da bi postao protoepistat! Zaključao je unutra sve oce
koji su se tamo zatekli, zgrabio štap protoepistatov i počeo sav naduven od ponosa da
silazi niz stepenice. Gledaju ostali oci spolja drugog protoepistata kako silazi!... Pratili su
ga da ih ne primeti, ulučili zgodnu priliku, uhvatili ga, stavili u džip i odvezli ga u
psihijatrijsku bolnicu. Sada ga je demon napustio, ali je i dalje lud.

‐ A zar, starče, čovek zapao u prelest, nije istovremeno i posednut demonima?

A nego šta je? Može imati u sebi čak i više demona, nego onaj koji je samo posednut.
Međutim, jedno je prelest, a drugo je posednutost.

NAPOMENE:
1. Koliba sadrži dve‐tri kelije i mali hram i pripada jednom od dvadeset manastira na
Svetoj Gori.
2. Zgrada u Kareji, administrativnom centru Atosa, gde se nalazi ʺSveštena Opštinaʺ,
upravni organ Svete Gore. Nju čini dvadeset članova, predstavnika dvadeset
manastira. Predstavnici se biraju svake godine.

38
ČUVAJTE DUŠU!


Treba se paziti prelašćenih

Postoje dva ili tri duhovnika koji poseduju istovremeno i nešto malo blagovernosti i nešto
malo pokvarenosti, pa zbunjuju narod. Sve ljude smatraju posednutima. Nikoga ne
slušaju. ʺJa sam sveštenikʺ, kažu, ʺznam šta radim!ʺ Ako vam pričaju o takvim
slučajevima, odvraćajte ih od takvih sveštenika, jer nanose štetu Crkvi. Treba da kažete
ljudima: ʺNađite drugog duhovnika.ʺ Oni idu čak dotle da se koriste mojim imenom, čak i
mojom fotografijom, kako bi ostavili utisak da su u vezi sa mnom.
Ovi, međutim, nisu toliko pogubni, jer ima mnogo gorih. Postoje neki potpuno nemoralni
koji sirće predstavljaju kao vino. Jedan koji je završio za računovođu, pa je isprva bio
negde zaposlen, sada ide naokolo po celoj severnoj Grčkoj i predstavlja se kao moj
poslušnik. Kaže da sam mu dao blagodatni dar prozorljivosti i još pet‐šest drugih
blagodatnih darova i tako vara narod i uzima novac.

‐Je li bar svešteno lice?

‐ Ma, ne, laik je. Video me je jednom u Dafni i sakrio se da ga ne vidim, jer je... zaista moje
čedo! Na sreću, voli da popije, vonja na uzo, neki to vide, pa ih to odvraća od njega.
Koliko ima ljudi koji zloupotrebljavaju tuđu nesreću i bol i od toga prave trgovinu! Jedan
je rekao jednoj obudoveloj ženi: ʺJedna ruka tvoga muža nije se raspala, jer je njegovoj duši
potrebna molitva.ʺ ʺI šta da radim sada?ʺ pita se ta sirotica, ʺMa daću mu nešto novca da
se pomoli za dušu moga muža.ʺ Pošto je od nje uzeo nešto novca, posle nekog vremena joj
kaže: ʺAjde, izbegli smo najveću opasnost, sada je nešto bolje...ʺ A ona mu, onda, opet
dade novca, dade mu ponovo i tako joj je uzeo pola imetka, samo da njen muž nađe pokoj!
Postoje i prelašćeni koji krste bolesne ljude, mrmljajući nešto, pa im je, kao, od toga bolje.
Podsmevaju se tako ljudima, a ovi se ne ispovedaju, ne dovode sveštenika da im vrši
osvećenje jeleja, ili da im očita molitvu, nego idu kod ovih. Dok su se okrenuli, dali su
39
brdo novca. Ispričali su mi da su u jednom selu bila dvojica varalica koji su sarađivali
među sobom! ... Tako, na primer, izazove đavo nekom njihovom komšiji jaku glavobolju, i
ode kod prvog varalice i kaže mu: ʺTaj i taj ima jaku glavobolju iz tog i tog razloga.ʺ U
nekoj zgodnoj prilici kaže komšiji varalica: ʺJa znam zašto te boli glavaʺ, i odmah mu
otkrije razlog. ʺIstina je, kako si otkrio!ʺ ‐ kaže komšija, ʺpa šta sada treba da činim, da mi
prođe?ʺ ʺIdi kod tog i togʺ, kaže mu i pošalje ga kod drugog prelašćenog. Vidite li kako je
to đavo lepo smislio, da bi ljude držao u prelesti? Namestio je dvojicu prelašćenih da
sarađuju: jedan ʺpostavlja dijagnozuʺ a drugi, kao, ʺisceljujeʺ,Tako udaljava ljude od
Crkve.
ČUVAJTE DUŠU!


Jeftini ʺdaroviʺ prelašćenih

‐ Starče, zašto ljudi zbog svojih problema često odlaze prelašćenima?

‐ Zato što đavo poseduje jeftine ʺdaroveʺ koji se ih lako dobijaju. Ono što prelašćeni govore
ljudima da čine nije teško činiti, pa ih tako lako zadržavaju u njihovim strastima. Umesto
da se kaju za grehove koje čine kao ljudi i da odlaze nekom duhovniku da se ispovede,
nalaze neke prelašćene,,a to znači đavola, i od njega traže da im reši probleme. Posle se
muče i ne shvataju da ih je đavo vezao za sebe da bi im zapovedao.

‐ A kako im veruju, starče?

‐ Ljudi su zaluđeni. Mnogi govore da ljude izvode na pravi put, a u stvari, ti ljudi tegle na
ramenima džak u kome je sakriven đavo! Predobri Bog, međutim, ne dopušta mu da se u
40
potpunosti sakrije. Ponekad mu viri rog, ili rep, pa to ljudi primete i uplašeno viču: ʺŠta je
to? Rog? Rep?ʺ ʺMa ne, šta to govorite? To je patlidžan!ʺ, govore im oni da bi ih prevarili i
da bi im predstavili đavolska posla kao dobra i korisna.
I ovamo je došao jedan prelašćeni sa svojim društvom. Poveo je sa sobom desetinu ljudi i
izigravao je ʺstarcaʺ. Pitam ih: ʺDa li pripadate nekoj organizaciji?ʺ Nisu odgovorili, ʺIli
nekom udruženju?ʺ Nisu odgovorili. ʺImate li duhovnika?ʺ Ništa. Počeli su da prave
metanije. Doveo ih je ovamo da ih vara, da im posle kaže: ʺBili smo kod oca Pajsija i on se
slaže sa nama!ʺ Razumeš? Nije trebalo da ih primim, jer on to posle zloupotrebljava. On je
izgledao sumnjivo, a njegovi sledbenici su delovali zaluđeno. Jadnici su pali na kolena.

‐ Jeste li im rekli nešto?

‐ Rekao sam im, ali lukavi im, kada odu odavde, govori drugačije. Voza ih tamo‐amo, pa
ih ponovo izvodi na svoj put.

‐ Kako, starče, čovek da se zaštiti od prelašćenih?

Samo tako što će ostati u krilu naše Crkve. Razume se, ako neko počne da sledi nekog
prelašćenog iz neznanja, Bog ga neće napustiti. Pomoći će mu da pozna svoju grešku i da
se vrati istini.
ČUVAJTE DUŠU!


Ispravljanje prelašćenih

‐ Šta pomaže, starče, da prelašćeni dođe k sebi?
41

‐ Da postane svestan u kakvoj je situaciji, da uopšte ne veruje svojoj pomisli, da svom
duhovniku ispoveda sve svoje pomisli i da bude poslušan u svemu što mu kaže duhovnik.
Mora neprestano da ište milost Božiju, kako bi ga opet posetila blagodat Božija. To sve
znači da je potrebno da se smiri, kako bi se povratio i kako bi se spasao. I vidiš, nema kraja
milosti Božijoj. Ljubav Božija ne poznaje granice! Jedan je često dolazio ovamo u kolibu, a
sve je imao nekakve prelesti u glavi. Toliko sam mu govorio, ništa nije slušao. Sve je
izvrtao. Kada god je otišao sa Svete Gore, propovedao je i činio veliko zlo. Govorio je da
prima zapovesti od mene i zbunjivao je ljude. Čak je i neke knjige, koje sam mu nekada
dao kao blagoslov, pokazivao da bi ljudi poverovali da se savetovao sa mnom. Jednom,
dok je tako svašta govorio, napusti ga potpuno blagodat Božija, te poče veoma ružno da
huli na Hrista i Presvetu Bogorodicu, a onda ga ljudi napustiše i razbežaše se. Kasnije su
ga uhvatili i strpali u psihijatrijsku bolnicu. Vidite dokle doseže ljubav Božija! Dopušta da
se huli na ime Njegovo, a posle pomaže da se Njegovo stvorenje spase!

‐ Starče, ako neko pozna svoju prelest i pokaje se, da li se onda kaju i njegovi sledbenici?

Ako se istinski kaje, treba da se unizi i da im kaže da je sagrešio i da pokuša da ih vrati na
pravi put. Ako se, međutim, njegove prevare otkriju, a on sam ostane u prelesti, onda je
potrebno da se, na nekakav način, prosvetle njegovi sledbenici. Pošto neke varalice
(prelašćeni) dolaze dotle da deluju i u Crkvi, postoji bojazan da se, ako njihovi sledbenici
iznenada saznaju da je sve što im je govorio obmana, sablazne i da odu iz Crkve.
ČUVAJTE DUŠU!

MRAČNE SILE ‐ ʺVARAJUĆI I VARAJUĆI SEʺ

O prelesti Pentekostalaca

‐ Ono što govore svi oni koji prilaze Pentekostalcima ‐ da imaju viđenja, da govore razne jezike i
tako dalje ‐ da li je to, starče, proizvod njihove mašte ili plod demonskog uticaja?
42

‐ To je od demonskog delovanja, jer se oni koji prilaze Pentekostalcima ponovo krštavaju,
a na taj način preziru svetu Tajnu Krštenja ‐ ʺIspovedam jedno krštenje za oproštaj
grehovaʺ, kako kaže Simvol Vere, a onda, ponovnim krštenjem primaju demonske uticaje i
govore vrrrrr..., tobožnje jezike. ʺGovoriʺ, kažu, ʺSveti Duh Pedesetnice.ʺ Nije to Sveti Duh.
To je gomila nečistih duhova. Kakva su to mrmljanja? To su besmislice što oni govore: ni
sami to ne razumeju. To čak snimaju i na magnetofonsku traku, pa posle prave nekakvu
statistiku i pokušavaju na osnovu toga da izvlače nekakve zaključke: ʺIma toliko i toliko
puta ʺalilujaʺ u ovom jeziku, toliko u onom...ʺ Ma u tolikim ʺtrabunjanimaʺ naći će se nešto
što liči na ʺalilujaʺ u bilo kom jeziku na svetu! I vidiš, ma koliko da je sve to demonsko, taj
demonizam smatraju delovanjem Svetoga Duha i kažu da doživljavaju ono isto što su
doživljavali apostoli na dan Pedesetnice. To u šta oni veruju je huljenje i zato u njih ulazi
demon.

‐ A zašto se, starče, ponovo krštavaju?

‐ Zato što kažu: ʺKada sam kršten, bio sam mali i nisam ništa znao: a sada se krštavam u
svome znanju.ʺ Ponovo se krštavaju i tako opravdavaju svoje grehe. Da se ljudi ne
krštavaju u Crkvi kada su sasvim mali, koliki bi umrli nekršteni i šta bi onda bilo? Zbog
toga i postoji krsni kum, koji izgovara Simvol Vere i preuzima odgovornost za dete sve
dok ne poraste. Da mu se možda ne čini nepravda time što se krštava dok je mali? Ne! Čak
mu se time i pomaže jer se pričešćuje. A kad poraste, ako oskvrni svetu Tajnu Krštenja
nekim grehom postoji pokajanje i ispovedanje, pa može da se očisti od tog greha, a ne da
ide da se ponovo krštava!
ČUVAJTE DUŠU!


O anastenarima[1]

43
‐ Starče, kažu da anastenari, na praznik svetog Konstantina, gaze po užarenom ugljevlju i da se ne
opeku. Šta je to?

‐ To je i demonska stvar i prevara. To što igraju držeći poneku ikonu, ili krst, jeste drskost i
odricanje od vere. Udaljuje se blagodat Božija i zato im pomaže đavo. Je li moguće da im
đavo posle ne pomaže? Daju mu za pravo da im pomaže!
Ali pomaže im i njihovo lukavstvo. Oni ranije pripremaju to mesto. Zapale drva od
platana koja se brzo gase i ostavljaju mnogo pepela i znaju dobro kuda gaze kada igraju.
Zašto ne pale hrastovinu, ili drenovinu, koji dugo gore i ostavljaju mnogo ugljenisanog
žara? Neka im neko drugi pripremi vatru, pa neka onda idu da igraju!
Neko mi kaže: ʺČudo! Anastenari gaze po vatri i ne opeku se.ʺ ʺTome se čudiš?ʺ ‐ rekoh
mu. ʺDemoni se nalaze u vatri u paklu i ne opeku se godinama, vekovima. Tome treba da
se čudiš, a ne onima koji malo gaze po ugljevlju i pepelu, a da se ne opeku!ʺ

NAPOMENE:
1. Anastenari ‐ religijski običaj u nekim delovima Grčke, a naročito u Trakiji, vezan za
praznovanje svetih Konstantina i Jelene. Tada pojedini igrači, pošto se prethodno
dovedu u ekstazu, igraju bosi po užarenom ugljevlju, noseći pri tome ikone
svetitelja. G. Mlaitušttj, Ae^iko Tnq Nsaq EM/nvi‐k.č\s, TX6aqaq, Kovipo
Ae^iKoXoyiaq, A0r|va 1998., str. 173
44
ČUVAJTE DUŠU!


O reinkarnaciji[1]

‐ Starče, kako neki ljudi, pa još i obrazovani, veruju u seobu duše?

‐ Seoba duše odgovara ljudima, a naročito onima koji ne veruju. To je najveće đavolovo
lukavstvo. Đavo ih tako održava u grešnom životu sa pomišlju da duša neprestano
ponovo dolazi na ovaj svet. ʺE, ako i ovoga puta ne uspešʺ, kaže im đavo, ʺvratićeš se u
život i uspećeš sledeći put. A ako opet ne uspeš, ponovo ćeš da se vratiš i jednom ćeš da
dostigneš savršenstvo...!ʺ A onda i oni kažu: ʺNije važno ako počinim i ovaj grehʺ, pa
zaborave na to, žive ne vodeći računa o gresima i ne kaju se. Vidiš li kako ih zaslepljuje
đavo i kako ih gura u pakao! Nisam nikada video veće i veštije đavolovo lukavstvo od
ovoga. Tako sakuplja ljude u paklu! A ako te jednom ščepa đavo, hoće li da te pusti da se
vratiš? To je najgora od svih hinduističkih teorija.
Jednom, kasno posle podne, svrati u kolibu jedan mladić. ʺZar u ovo doba, mladiću, ja se
već spremam za večernjeʺ, kažem mu. ʺTi se još time baviš?ʺ ‐ reče on i ode. Sledećeg dana
dođe ponovo i ispriča mi neka svoja viđenja. ʺJesi li pre toga pušio hašiš?ʺ upitam ga.
ʺNekada davno, jesam. Ali tada, kada sam imao viđenja, nisam.ʺ ‐ reče. ʺDa nisi možda
čitao o seobi duše?ʺ ʺDa, jesamʺ reče. E, tu ga je spopalo. Čitao je o seobi duše, umešao se i
egoizam i sve to je stvorilo san da je pre hiljadu godina bio veliki čovek, bogataš! Sanjao je
posle toga da je otišao na nebo, ali nije bio tamo upisan, pa su mu rekli da se vrati na
zemlju. Đavo mu je prikazao takvu situaciju. ʺSve su to bajkeʺ, kažem, ʺti u to veruješ?ʺ
A na nesreću, postoje i obrazovani ljudi koji veruju u takve gluposti. Tamo, u blizini
kolibe, jednog magarca sam nazvao Naser, jer je bio neposlušan. Jednoga dana dođe jedan
Grk koji je živeo u Švajcarskoj i on je čuo kako sam magarca zvao Naser. Kada je, posle
nekog vremena, ponovo došao, doneo je sa sobom jednu kutiju prostih slatkiša i jednu
kutiju finih slatkiša. ʺOvo je za tebeʺ, reče mi i dade mi kutiju prostih slatkiša. ʺOvi fini
slatkiši suʺ reče, ʺza Nasera. Razumeo samʺ, reče, ʺkada sam prošli put bio kod tebe, da je
on Naser. Kada sam ga sreo na putu, gledao me je tako tužno da mi se srce cepalo!ʺ On je
mislio da je Naser, u ʺponovnom životuʺ postao magarac! I zaista je verovao u to! ʺBre, jesi
45
li ti pri sebi?ʺ ‐ upitah ga. ʺJa sam ga nazvao Naser, jer je neposlušni magarac.ʺ Nikako to
nije mogao da razume.
Ali, to nije ništa! Ispričaću vam još nešto: pre mnogo godina otišli su Nemci na Krit, da
odaju poštu Nemcima koji su tamo poginuli za vreme okupacije. Dok su vršili pomen,
prolazio je jedan Krićanin sa svojim natovarenim magarcem. A magarac, kada je video
toliko ljudi okupljenih na tom mestu, počne da njače. Jedan od okupljenih Nemaca mislio
je da je taj magarac njegov brat koji je bio ubijen za vreme rata, pa se ʺpreselioʺ u magarca!
Kao, prepoznao ga magarac, obradovao mu se, pa je zato počeo da njače. Nemac odmah
stade u stav ʺmirnoʺ i, petom o petu vojnički ga pozdravi... I udri u plač!... Ode kod
Krićanina i kaže mu: ʺKoliko tražiš za magarca?ʺ ʺMa, idi, breʺ odgovori mu Krićanin.
Nemac je počeo da mu odbrojava novac: ʺToliko? Toliko?ʺ ʺMa idi, bre, ostavi me!ʺ
Govorio je onaj. Na posletku mu neko došapnu: ʺNemoj, bre, da budeš lud. Plaća za
magarca kao da je mercedes. Daj mu ga!ʺ I tako, Krićanin skide svoj tovar sa magarca,
skide mu samar, oslobodi ga, a Nemac suznih očiju uze magarca i odvede ga u Nemačku!

‐ Vi to ozbiljno, starče?

‐ To je istinit događaj! Da to nisam čuo od ozbiljnog čoveka, ne bih ni ja verovao.

NAPOMENE:
1. Metempsihoza (ili drugačije reinkarnacija) jeste lažna teorija po kojoj duša posle
smrti tela ulazi u drugo telo ljudsko, ili životinjsko i tako prolazi beskrajni ciklus
rađanja i smrti.
46
ČUVAJTE DUŠU!


O ʺaskeziʺ hinduista[1]

‐ Starče, da li hinduisti postižu izvesnu samokontrolu, zato što im u tome pomaže vežbanje joge?

‐ Vežbaju i vežbaju i šta postižu time? Pravoslavno uzdržavanje i uopšte duhovno
podvizavanje, uvek pred sobom ima viši duhovni cilj, a to je svetost duše. Njihovo
satanističko ovozemaljsko vežbanje služi za ulepšavanje tela, vrte rukama i nogama kao
Karađoz[2] od hartije, pa dozvoljavaju.da ih nasamare neki bezumnici, da bi ih ismevali
demoni. Još kao mala deca krive noge, stavljaju jednu nogu preko jednog ramena, drugu
nogu preko drugog ramena i tako se mole. Vežbaju tako što satima udaraju šakom po
džaku punom šljunka, sve dok ne postane toliko jaka da posle mogu njome da razbijaju
kamenje i daske i tako dalje.
Ali, za sve što kažu da osećaju, imaju neko objašnjenje. Pružaju, na primer, jezik do nosa,
ili ga uvrću i gutaju, pa tako nadraže jezik, osećaju nešto slatkasto i kažu: ʺTo je nektar.ʺ
Potom prislanjaju na uši nekakve žice i čuju ʺvuuu....ʺ muziku. Ili stiskaju oči, pa vide
zvezde! Sede otvorenih očiju na suncu, pa kad ih zatvore, vide svetlost! ʺEvo, uspeli smo!ʺ
kažu, ʺvideli smo ʺnestvorenu svetlostʺ!ʺ A onda đavo.kaže: ʺA, hoćete svetlost? Daću vam
ja svetlost.ʺ Pa im razvije maštu i posle bez stiskanja očiju i bez gledanja u sunčevu
svetlost, vide svetlost. Đavo često pokušava, a da ga ne prizivamo, i nas da prevari, pa
nam prikazuje svetlost i slično, ali mi mu okrećemo leđa, a šta tek biva kada ga prizivaš!
Treba mu samo još i povod!

‐ Znači, starče, đavo im priređuje razne predstave!

47
‐ Da, razvija im maštu do visokog stepena i posle ih vara. I neki naši ljudi odlaze u Indiju,
Indusi ih uče da govore neke psovke na njihovom jeziku o Hristu i Presvetoj Bogorodici, o
svetiteljima ‐ neki znaju da je u pitanju huljenje, a drugi ne znaju ‐ i bivaju posednuti.
Posle počinju da govore besmislene reči. Dospevaju u jedno neprirodno stanje, a drugi,
koji ih gledaju sa strane, misle da se nalaze u stanju nekakve duhovnosti! Ali, to je
demonsko stanje.

NAPOMENE:
1. Ono o čemu ovde starac govori odnosi se uglavnom na organizacije (sekte) u novije
doba koje se koriste veštinama i tehnikama joge i meditacije.
2. Karađoz je stalni lik u turskom pozorištu senki, u kome su likovi lutke od hartije
(prim. prev).
ČUVAJTE DUŠU!


Hinduizam je napravio veliku štetu

Indusi, mada su inteligentan narod, mada imaju nemiran duh i mnogo srca, bave se
nekakvom tobožnjom filozofijom, prevarama, lažima i magijama. Evropljane pogubljuju
svojim teorijama. I vidiš, njihove vođe su uhranjeni i jaki kao bikovi a ostali tamo umiru
od gladi! Dolaze i ovamo, u Grčku i zaluđuju narod nirvanom, lenstvovanjem i seobom
duše... Koriste, međutim, u svojim knjigama neke odlomke iz Svetog Pisma, iz
Dobrotoljublja, iz dela Svetih Otaca i tako privlače narod. U stara vremena nije moglo da
48
se desi da pravoslavni poveruju u hinduističke teorije! Sada, kako to da kažem, čak i neki
razumni ljudi podržavaju takve besmislice i daju na to sav svoj novac. Hinduizam je
naneo veliku štetu.

‐ Postoje li, starče, Indusi, koji su pravoslavni hrišćani?

‐ Veoma ih je malo. Ostali su još neki od Crkve koju je osnovao apostol Toma; ali su ostali
zapostavljeni. Jedni su postali katolici, drugi protestanti. Danas je pravoslavnih veoma
malo.
Ono što druge religije, ili sekte, predstavljaju kao ʺčudaʺ nema nikakve veze sa čudima
naše vere. Hristos od nas ište usrdnost, obzirnost i velikodušnost. Ne želi da Ga ljubimo
samo zato što je svemoguć. Da je hteo, mogao je da učini nekakvo čudo, pa da smesta
poveruje ceo svet. Međutim, na taj način bi ograničio slobodu čovekovu. Zato kaže:
ʺBlaženi koji ne vidješe, a vjerovaše.ʺ (Jn. 20,29)
Pravoslavlje poseduje čudo i blagodat Božiju. Hinduizam ima magiju i filozofiju.
Zamenjuje čudo magijom i blagodat Božiju filozofijom. Đavo guruima, magovima i
drugima daje izvesne moći, zato što mu daju povoda. Tako mogu da čine neka tobožnja
ʺčudaʺ, a da druge, koji ih gledaju, zadivljuju.
U momentu kada čovek vidi da onaj ko čini ta takozvana ʺčudaʺ ne zajedničari ni na kakav
način sa Hristom, treba da mu bude jasno da je sve što čini opsena đavolova, da đavo ne
ume nikada da govori istinu, nego samo laže i da se podsmeva stvorenjima Božijim. Svi
oni koji su dobronamerni i samo malo su se, prethodno, upoznali sa pravoslavljem, ne
veruju tome, jer vide da život magova nije čist, da je naopak, dok u pravoslavlju mogu da
nađu čist život i uzvišenost. Nalaze ljude koji poseduju svetost i čine istinska čuda.
U pravoslavlju dobrota je izraz ljubavi čoveka prema Bogu i prema bližnjemu. Svi drugi
oblici dobrote koji se mogu sresti kod pripadnika drugih religija, varalica i ostalih, ne
poseduju duhovne osobine u Hristu, već mogu da poseduju nekakve dobre ljudske
osobine. Onaj ko živi ispravnim pravoslavnim životom poseduje smirenje, ljubav i daje se
svom punoćom za bližnjega, žrtvuje se. A podvig, post i bdenje, opet, čini iz ljubavi prema
Bogu, a ne da bi osetio neko zadovoljstvo, ili prijatnost.
Hristos je došao u svet da bi bio raspet, iz ljubavi prema Svom stvorenju. Prvo je bio
raspet, a potom je vaskrsao. Veoma je nisko da neko ište duhovna zadovoljstva ‐ druga je
stvar ako mu je Hristos dao da kuša nebesku sladost. Sa druge strane, oni koji se bave,
primera radi, hinduističkom filozofijom, jogom i slično, eve što čine, čine.sa ciljem da
49
postignu nekakvo tobožnje ʺduhovno stanjeʺ, nekakvu ʺekstazuʺ, da osete nasladu ili da
budu nešto više od.drugih ljudi, a da se pri tome ne zanimaju za druge.
Pretpostavimo da se jedan hinduista nađe na morskoj obali i da se prelastio meditacijom.
Ako se u to vreme neko nađe u moru, u opasnosti, i doziva u pomoć, on će ostati savršeno
ravnodušan, neće se ni pomeriti sa svog mesta, kako sebe ne bi lišio naslade koju oseća.
Međutim, kada bi se na njegovom mestu našao pravoslavni monah u molitvi, ostavio bi
brojanicu i bacio bi se u more da bi ga spasao.
ČUVAJTE DUŠU!


Obmanjivanje ljudi

‐ Kada dođu Prorok Ilija i Enoh da propovedaju pokajanje, da li će, starče, tada ljudi shvatiti, da li će
doći k sebi?

‐ Oni koji budu dobronamerni i voljni da razumeju; razumeće. A oni koji ne budu voljni,
neće razumeti i biće prevareni. Hristos nas je upozorio da treba da budemo veoma
oprezni, jer ʺće se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci; i pokazaće znake i čudesa da bi, ako
je moguće, prevarili i izabraneʺ (Mk. 13, 22).
Ima ljudi koji neke varalice smatraju prorocima. Pre nekoliko godina jedan protestant je
neprestano išao naokolo sa kožnim koferom u ruci, na kome se nalazio natpis na
engleskom jeziku: ʺJa sam prorok Ilija!ʺ Bio je obučen u majicu kratkih rukava, nosio je u
ruci jedno Sveto Pismo na engleskom jeziku i govorio da je sišao sa neba! Kada su ga pitali
u šta veruje1 i koje je veroispovesti, reče: ʺE, nema sada više toga. U ono vreme nije bilo
raznih veroispovesti!ʺ Razumeš? Pošto su svi, katolici, protestanti, pentekostalci, sve jeresi
i sve jeretičke sekte za njega isti. Zar iz toga nije lako razumeti šta je u pitanju? Kolika mi je
samo pisma poslao! Pisao je razne citate iz. Svetog Pisma i imao je protestantska shvatanja.
Slao je i raznim drugim ljudima nekad iz Engleske, a nekad iz neke druge zemlje, brdo
pisama. Neki su poverovali u to što je pisao i hteli su da objave u jednom časopisu da je
50
došao prorok Ilija. ʺMa, jeste li pri sebi? Šta to hoćete da uradite?ʺ, rekoh im. Jadni ljudi,
sasvim su zaluđeni i izgubljeni!
Čovek čini greh i kada samo sluša sve ono što govore varalice. Ima i nekih koji kažu: ʺAko
veruješ da će da bude tako, tako će i biti.ʺ To je vera u samoga sebe, ali iza njih krije se
kušač. Sami prave od sebe boga[1] i ostaju bez blagodati Božije. Kojekakvim teorijama
ismevaju narod. Tako se neki čovek, od svojih četrdeset i pet godina, predstavljao kao
završeni student Bogoslovskog fakulteta u Halkidi i govorio razne hinduističke
ʺmudrostiʺ. ʺTiʺ, rekoh mu, ʺnanosiš zlo i samome sebi i ljudima govoreći te uzvišene
indijske gluposti, a istovremeno se predstavljaš kao diplomirani bogoslov. Pripazi, posešće
te demoni.ʺ

‐ Starče, a zašto se razne sekte u Grčkoj toliko trude da se predstave kao organizacije, udruženja, i
slično, a ne kažu da su sekte?

‐ To čine zato da bi bili privlačniji. I vidiš, iako je sveti Konstantin zabranio
idolopoklonstvo i uveo hrišćanstvo kao zvaničnu religiju u čitavom carstvu, danas hoće
ponovo da uvedu idolopoklonstvo. Dozvoljavaju da se grade džamije, da gurui imaju
svoje manastire, da slobodno drže predavanja i da nastaju razni centri prozelitizma, da
masoni deluju slobodno, Jehovini svedoci isto tako... Pravoslavlje se napada sa svih strana
gomilom raznih učenja. Ali sve to neće opstati: sve će to propasti.
Nesrećni ljudi bivaju zavedeni zato što su se udaljili od Boga i našli se u mraku! Rekoše mi
dvojica mladića da su:bili u Hebronu na poklonjenju i da su im stavili na glavu jevrejsku
kapicu kako bi se poklonili Avramovom grobu. Šta će ti takvo poklonjenje, kada imaš na
glavi ono što koriste Jevreji u svojim obredima?
Šta da kažeš na to? Velika zbrka! U Parizu, ispred jedne rimokatoličke crkve je pisalo:
ʺČasovi iz meditacije i molitve po jogi metodu.ʺ Dokle su dospeli!. Onda počinju
psihološki problemi. Posle ne znaju kud će sa sobom. Neki rimokatolici, protestanti i drugi
uče da se, ako se neko krsti u Pravoslavnoj Crkvi, menja, ponovo rađa i misle da će im, ako
se krste, nestati svi psihološki problemi. Rekao sam za jednog protestanta koji je hteo da
postane pravoslavan: ʺPazite, nemojte ta ga krstite. On nije za krštavanje.ʺ ʺMa, neʺ, kažu,
ʺako se krsti, dobiće pomoć.ʺ ʺMa, nije on za krštavanje. Zar ne razumete?ʺ Nisu me
poslušali. Uzeli su ga, odveli su ga na more i krstili ga!ʺ Dođe, posle nekoliko dana, i kaže
mi: ʺKrstio sam se, ali Krštenje mi nije rešilo psihološke probleme.ʺ ʺPa, dobro, zar si se
krstio samo da bi rešio psihološke probleme?ʺ ‐ pitam ga. ʺPazi: da si osetio potrebu da se
krstiš, da si razumeo važnost i vrednost krštavanja i da si pošao da to učiniš zbog njegove
51
veličanstvenosti, onda bi i tvoji problemi nestali. Ali, pošto si otišao da se krstiš samo da bi
nestali tvoji problemi, kako da ti nestanu? Zar mogu da nestanu kao čarolijom?ʺ
Brkaju magiju sa čudom. Ne mogu da razlikuju zlato od bronze. I, vidiš, protestant, na
primer, može da se krsti u pravoslavnog, posle da postane rimokatolik, a onda da kaže:
ʺNisam našao spokojstvoʺ pa da se ponovo vrati protestantima, ili ponovo pravoslavnima.
Jedan katolik se krstio u pravoslavca, postao je monah i živeo je devet godina u jednom
manastiru. Dođe tako, jednoga dana, kod mene u kolibu i kaže: ʺNisam živeo
pravoslavnim životom u svetu i hoću da idem u svet da ce oženim.ʺ Čuješ li ti ovo? Ako
mu skreneš pažnju na to koliko je ozbiljno to o čemu razmišlja, kaže: ʺZašto je ozbiljno? Ne
mogu to da razumem.ʺ

NAPOMENE:
1.

ČUVAJTE DUŠU!


Povratak Pravoslavlju

Današnji čudni svet nalazi spokojstvo u čudnim stvarima, a ne normalnim. Indiju koja se
nalazi na sasvim drugom kraju sveta poznaju po njenoj magiji i odlaze onamo. Svetu
Goru, koja je u njihovoj otadžbini, sasvim blizu, sa istinskim tajinskim u Hristu životom,
ne poznaju! Jedan student mi je rekao da je otišao u Indiju i da je tamo ostao tri i po
godine. Pokušavao je da nađe istinu u vezi sa religijama. Napokon mu reče neki Indus:
ʺZašto si došao ovamo? Ono što tražiš postoji u pravoslavlju. Tamo je svetlost. Idi na Svetu
Goru i naći ćeš ono što tražiš.ʺ[1] Tako se vratio u Grčku i došao na Svetu Goru.

52
Ako pravoslavni čovek, starče, priđe hinduistima, pa se potom pokaje, da li ponovo može da bude
prihvaćen u okrilje pravoslavne Crkve?

‐ Za to mu je potrebno veliko pokajanje i miropomazanje. Ako poželi da se vrati u
pravoslavlje i da ponovo postane član Crkve, po pravilu bi trebalo prvo da potvrdi
libelom[2] da se odriče svojih pogrešnih verovanja i da ispoveda pravoslavnu veru, a
potom da mu sveštenik očita molitve za povratak u istinsku veru[3] i da ga pomaže
Svetim Mirom.
Gledam pojedine mlade Grke koji nisu pročitali ni jedan jedini redak iz Jevanđelja, uzmu
da čitaju o bramanizmu, budizmu, čitaju Kuran i tako dalje, ili putuju u Indiju. Posle
nemaju mira ni spokoja, pa se vraćaju u pravoslavlje, ali su usput pokupili gomilu
mikroba. Već im je naneta šteta, pa im je teško posle da nađu istinu. Čovek mora prvo da
upozna Pravoslavlje, pa posle, ako mu se ne dopadne, da ode. Ali neka ga upozna na
pravi način, pa potom neka uporedi sa drugim učenjima koje čuje. Jer ako upozna
pravoslavlje on može da odvoji zlato od bakra, ili da proceni od Koliko karata je zlato. U
tom slučaju ne može lako da se prevari i da misli da je zlato sve što sija. U svakom slučaju,
opazio sam da ʺsamo egoističan čovek napušta pravoslavlje, pošto ga upozna. Smireni
čovek nikada ga ne napušta.

NAPOMENE:
1. Poznato je da Bog može da otkrije Svoju volju dobronamernom čoveku na mnogo
raznih načina. Primer za to je Vaalamova magarica koja je progovorila da ga odvrati
od postupka koji je bio protiv Božije volje. (4 Moj. 22,18‐35)
2. Libela (Xi$i\Xoq 6, od latinske reči libellus ‐ mala knjiga, knjižica) predstavljalo je
pisano ispovedanje vere koje se predavalo Sinodu, ili episkopu, ili kralju.
3. Vidi: Veliki Trebnik.
53

Starac Pajsije Svetogorac Čuvajte Dušu Mračne Sile PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Starac Pajsije Svetogorac Čuvajte Dušu Mračne Sile PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

You might also like