ОШ „Станислав Сремчевић”

Крагујевац

ХИВ И СИДА (AIDS) У АФРИЦИ

Ментор: Студент:
Драгана Милованов Маргарита-Рина Митровић VII3

Крагујевац, 28. новембар 2014.

0
СИДА (од фр. SIDA (Syndrome d'immunodéficience acquise); енгл. AIDS (acquired immune
deficiency syndrome) — синдром стечене имунодефицијенције; у српском језику је чешће
у употреби реч СИДА) је полно преносива болест која представља последњи стадијум
инфекције организма вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ), а карактерише је
прогресивно слабљење имунолошког система што појединце чини подложнима
широком спектру обољења, а нарочито инфекцијама и туморима.

Слика 1. ХИВ вирус

Слика 2. ХИВ вирус

Постоји разлика између појмова ХИВ позитивна особа и особа оболела од сиде. То
су две повезане али различите ствари, које се често погрешно поистовећују. ХИВ
позитивна особа је заражена вирусом (ХИВ-ом), али то још увек не значи да има сиду.
До појаве болести може да прође временски период од две до десет година. ХИВ
позитивна особа може да изгледа потпуно здраво, способна је за рад или било коју
другу активност, попут здравих појединаца.

1
Слика 3. ХИВ није исто што и СИДА

Вирус се најчешће преноси сексуалним путем, а нешто ређе преко заражене крви, са
заражене мајке на дете током трудноће, порођаја или дојења итд. Вирус се не може
пренети уобичајеним социјалним контактима, нити путем животиња. У циљу
превенције, у многим земљама се спроводе различите активности са сврхом едукације
људи о начину преношења вируса и мерама које се могу предузети како до инфекције
не би дошло. За сада не постоји ефикасан лек или вакцина који гарантују излечење.
Ипак, антиретровирални лекови могу да продуже период трајања инфекције и одложе
улазак у фазу сиде.

Слика 4. Црвена трачица – симбол подршке особама зараженим ХИВ-ом и сидом

Процењује се да је тренутно заражено ХИВ вирусом око 36 милиона људи, а сматра се

да вирус годишње однесе око 1,8 милиона људских живота, углавном у неразвијеним
деловима света, а превасходно у Африци. С обзиром на растући број заражених особа,
ХИВ и СИДА (AIDS) данас представљају водећи здравствени, социјални и економски
проблем у свету, па није чудо што им Светска здравствена организација (WHO),
Уједињене нације (УН) и друге међународне институције поклањају толику пажњу с
јединственим циљем: успешном борбом против ове опаке заразе.

Према подацима програма Уједињених нација и Светске здравствене организације о

ХИВ вирусу и сиди (УНАИДС, UNAIDS), од појаве овог обољења у свету је било

2
заражено укупно око 78 милиона људи, а од компликација повезаних са сидом је умрло
око 39 милиона људи.

ХИВ И СИДА У АФРИЦИ

Од најранијих случајева у 1980. години, СИДА (АIDS) је попримила карактер

пандемије. Нигде, међутим, болест није више поражавајућа него у Африци. Иако
становништво Африке представља само једну осмину светске популације, рачуна се да
две трећине свих људи заражених ХИВ-ом и сидом те 75% свих смртних случајева
представљају, заправо, становници Африке, од којих су угроженије жене и оне чине
скоро 80% укупне светске полулације заражене ХИВ-ом или оболеле од сиде. У
Африци, број жена заражених ХИВ-ом или сидом је око 60%. Ово зато што се ХИВ
лакше преноси са мушкарца на жену него обрнуто.

Сида је утицала на сва подручја афричког друштва и живота, и надаље представља

велики и озбиљан изазов, посебно у земљама које су и најсиромашнији регион у свету.
Први случај обољења од овог опаког вируса у Африци званично је забележен 1982.
године, међутим, истраживања су показала да је случајева сиде у Африци било још
1960. године. Током осамдесетих година 20. века болест је достигла ниво епидемије и
наставила да се шири. Посебно је био брз пренос болести на подручју источне Африке,
око језера „Викторија“. У Африци је најмање свака десета особа заражена вирусом, и
то на два заражена мушкарца долази три заражене жене. Већина заражене популације
живи у такозваној „црној Африци“, која обухвата западну, централну, источну и јужну
Африку.

Слика 5. ХИВ/СИДА утичу на све аспекте живота људи у Африци

Истраживања Светске здравствене организације, Уједињених нација и других

институција показала су да следећи фактори утичу на развој и ширење сиде у Африци:
сиромаштво, низак друштвени статус жена, проституција, пораст броја силовања, како
жена, тако и деце, друштвене предрасуде у вези са заштитом, нпр. кондомом
(презервативом) и миграције радника. Возачи камиона и други радници далеко од
својих домова често су користили услуге проститутки што је допринело ширењу
болести.

3
Уједињене нације истичу да је водећи узрок смрти у Африци сида (AIDS). Жене и
млади људи у узрасту од 15 до 24 године изложени су највећем ризику од обољења.
Исто тако, много афричке новорођенчади заражено је сидом услед преноса вируса
позитивне мајке на дете. Учесталост болести код одраслих утиче на комплетну
економију, јер је број радника смањен, а због смртних случајева учитеља у овом
региону, образовни систем је у великој мери ослабљен.

УЧЕСТАЛОСТ ЗАРАЗЕ ХИВ-ОМ И СИДОМ У ПОДСАХАРСКОЈ АФРИЦИ И

ДРУГИМ АФРИЧКИМ ПОДРУЧЈИМА

Учесталост заразе ХИВ-ом и сидом се разликује у зависности од региона/државе,

расе, пола, узраста, способности за рађање.
Стопа заразе је знатно већа у јужној Африци него у источној и западној. Најугроженији
светски регион по учесталости ХИВ-а и сиде је Јужна Африка. Ту спадају државе:
Боцвана, Лесото, Намибија, Свазиленд, Малави, Мозамбик, Јужноафричка
Република, Зимбабве, Ангола, Замбија и Мадагаскар. У најтеже погођеној области,
подсахарској Африци, у урбаним срединама је сваки четврти становник инфициран, а
70% новоинфицираних особа годишње потиче из овог региона. Инфекција је присутна
и у осталим деловима света, иако слабије у поређењу са Африком. Од свих наведених
држава, само Зимбабве показује смањење раста броја ХИВ позитивних особа. Највећи
проценат зараженог становништва имају Свазиленд (26,1%), Боцвана (23,9%), Лесото
(23%). Преко 15% имају и Намбија, Јужноафричка Република и Зимбабве.

Слика 6. Оболели од сиде у Јужноафричкој Републици

Подручје Јужне Африке суочава се са проблемима сиромаштва, необразованости,

неедукованости о болести, неодговарајућим сексуалним понашањем, недостатком
здравствене заштите. Застрашујућа је чињеница да је у једној години од последица сиде
у „црној Африци“ умрло око 1,6 милиона људи, а заразило се нових 1,7 милиона!

4
Регион Људи заражени ХИВ- Новозаражени у 2013. Смртни случајеви као
ом у 2013. години години последица сиде у 2013.
години (укупно)

укупно деца укупно деца укупно

24,7 2,9 1,5 милион 210.000
Подсахарска милиона милиона 1,1 милион
Африка
230.000 25.000 15.000
Централна, 16.000 2.300
источна и
северна
Африка

Слика 7. Статистика по регионима за ХИВ и сиду у подсахарској, централној, источној

и северној Африци у 2013. години

Епидемија ХИВ-а и сиде није само здравствена криза, већ и озбиљна претња
демографском расту. Сматра се да ће један од два данашња петнаестогодишњака у
Јужноафричкој Републици и Боцвани у будућности оболети од сиде.
Око пола милиона деце годишње у овој области остају сирочићи, без било какве
финансијске и друге заштите. Незванично је ова бројка доста већа и претпоставља се да
ће око 40 милиона деце до краја 2015. године у Африци остати без родитеља који су
оболели од сиде.

У Јужноафричкој Републици је сида постала део свакодневице, па тамошње издање

дечје емисије Сезам Стрит са чувеним Мапетовцима има и ХИВ позитиван лик. У
питању је крзнена жута лутка по имену Ками.

Слика 8. Гљивично обољење (кандида) код оболелих од сиде

Стопа заразе у источној Африци је нешто виша од 5%, а најнижа стопа заразе је у
Сенегалу, где се процењује да ће се смањити на 1 проценат. Иначе, Сенегал је био
једна од првих држава која је предузела мере заштите од ове болести те активно лечење
оболелих антиретровиралном терапијом.

5
Узраст и те како утиче на број заражених ХИВ-ом и број оболелих од сиде. Како је
поменуто, најугроженија је популација узраста од 15 до 24 године, мада је број
заражених и оболелих одраслих особа такође у порасту. Новорођенчад је често
заражена ХИВ вирусом преко мајчиног млека.

Слика 9. Дете оболело од сиде у Боцвани

Припадници црне расе су много угроженији. Према подацима Уједињених нација, у

Јужноафричкој Републици само један проценат заражених и оболелих су припадници
беле расе.

Жене су из више разлога изложене већем ризику од заразе и обољевања. Најпре, како је
већ поменуто, вирус се лакше преноси са мушкарца на жену. Затим, у афричким
земљама је повећан број силовања жена, али и деце, од стране заражених особа, што
додатно угрожава жене. Женама у Африци се редовно ускраћују права на поседовање
земље и објеката и право на становање након смрти мужева од последица ХИВ-а/сиде.
Жене бивају лишене свих материјалних добара, права на наслеђивање, средстава за
живот, а у појединим случајевима им и деца бивају одузета од стране рођака који их
насилно избацују из домова. Неретко жене живе у заједницама где трпе насиље и не
могу да предузму кораке да се заштите од ХИВ инфекције или да потраже лечење.
Осиромашене и ослабљене жене имају мање снаге да се боре са инфекцијом или немају
никаквих средстава за лечење. У здравственим установама су честа злостављања жена
заражених ХИВ-ом или оболелих од сиде, дискриминација, кршење њихових права на
лечење, поверљивост података и насилна стерилизација (спречавање рађања, прекид
способности рађања). Овакви случајеви притиска на жене документовани су у
Намибији, Кенији и Јужноафричкој Републици.

СТРАТЕГИЈЕ И ЗДРАВСТВЕНА ПОЛИТИКА У БОРБИ ПРОТИВ ХИВ-А И СИДЕ

У АФРИЦИ

Разлози због којих се Африка налази у оваквом стању су многобројни. Афричке

економске прилике су врло тешке, али постоји и битна разлика између северног дела
Африке, који је ближи Европи, па тиме и развијенији, и дела јужно од Сахаре, који је
економски потпуно запуштен. Африка нуди јефтине сировине Западу, али не може да

6
купује скупе западне готове производе, што је довело до великог задуживања држава у
подсахарској области. Велики пораст броја становништва од шездесетих година 20. века
донео је глад, болести, ратне сукобе и остале проблеме које Африка не може сама да
реши. Због тога је просечан животни век у многим афричким државама, а посебно у
подсахарској Африци, упадљиво опао након 1990. године, пре свега због смрти од сиде.
Мале афричке економије већину прихода троше на здравство, што омета њихов даљи
економски развој. Због великх трошкова лечења и лекова, домаћинства се додатно
осиромашују, а деца се не шаљу у школу.

Афричка Влада и међународне организације нису на време препознале да су ХИВ и

СИДА (AIDS) један од главних здравствених проблема у Африци, па су споро и
реаговали на ширење епидемије. Уз то, слаба економија, ратови, корупција, непостојање
стратегија и политика за решавање овог здравстевног проблема условио је
неодговарајућу реакцију на развој и ширење болести. Страни инвеститори су све мање
спремни да улажу у ова подручја због нестабилности, а афричке земље највише и
зависе од страних улагања и помоћи. Сматра се да ће у Боцвани до 2021. године, бруто
домаћи производ бити мањи од 24 до 38% него што би био без појаве епидемије ХИВ-а
и сиде.

Слика 10. Апел – Спречите ширење ХИВ-а/СИДЕ

Многе државе и организације, као Уједињене нације, Црвени крст, Светска здравствена
организација, УНИЦЕФ, УНАИДС и др., шаљу помоћ афричким државама и афричком
народу. Ипак, антиретровирална терапија још није доступна свима у Африци. Многе
предрасуде, попут оне да узрочник болести није вирус, већ је сида последица врачања, и
одлазак врачевима по помоћ успорили су лечење и заустављање епидемије. Већ постоји
и вакцина против ХИВ-а, која смањује ризик од инфекције за око четвртину, али ни она
није доступна свим људима у афричким подручјима. Политика држава подсахараске
Африке годинама је изненађивала светску јавност. За време владавине председника
Таба Мбекија 2008. године, Министарство здравља је препоручивало бели лук, цвеклу и
маслиново уље као средства за лечење и становницима подсахарске Африке било је
онемогућено лечење антиретровиралним лековима. Оно што је дало добре резултате,
поред лечења, јесте и оригиналан програм државе Уганде којим се позива на
апстиненцију (уздржавање од сексуалних односа), верност и смањење броја
сексуалних партнера. Овиме се број новозаражених и оболелих од сиде у Уганди
драстично смањио.

7
Слика 11. Превенција (вакцинација) деце против ХИВ вируса у Африци

Нажалост, лоша здравствена заштита и сиромаштво узрокују да највећи број

оболелих од сиде у Африци заправо умире од компликација изазваних
болешћу, а на првом месту од туберкулозе и Капошијевог синдрома (посебне
врсте карцинома коже). Носиоци ХИВ вируса имају двадесет процената већи
ризик да оболе од туберкулозе, чији је исход најчешће фаталан.

Слика 12. Капошијев синдром као компликација заражених ХИВ-ом и оболелих од

сиде

СТИГМА И ДИСКРИМИНАЦИЈА

Стигма представља негативан став према и о људима који болују од сиде. Она потиче од
веровања да се болест преноси било каквим контактом, као и од уверења да су оболели
од сиде припадници ионако стигматизованих група.

8
Ово се дешава широм света, а манифестује се у виду прогањања, одбацивања,
дискриминације и избегавања ХИВ позитивних особа. У Африци су забележени бројни
случајеви тестирања без претходне сагласности појединца или заштите тајности
података, насиље над зараженим особама или над онима за које се сумња да су
заражене, стављање ХИВ позитивних појединаца у карантин итд. Стигмом изазвано
насиље или страх од насиља спречава многе људе да оду на тестирање или да потраже
помоћ, што повећава смртност од ове болести и поспешује њено ширење.

Најчешћи облици дискриминације ХИВ позитивних особа у Африци су следећи:

ускраћивење права на образовање, губитак посла, одбијање пружања медицинске неге,
медијска кампања и сензационалистичко извештавање о догађајима у које су укључене
такве особе, одбијање да се оболели ставе на листу за трансплантацију органа,
одбацивање од стране околине (породице и пријатеља), полицијска бруталност, физичко
малтретирање и сл.

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ „УСПОРИТИ“ ЕПИДЕМИЈУ ХИВ-А И СИДЕ НА

АФРИЧКОМ КОНТИНЕНТУ?

Недавно објављена студија показала је да је у Франсистауну (другом највећем граду

Боцване) вирусом ХИВ-а заражено 70% жена од 30 до 34 године и мушкараца од
40 до 44 године.

Слика 13. Има ли наде за децу Африке?

Према најновијим извештајима, напредовање епидемије је успорило у Уганди, Кенији и

Зимбабвеу те у урбаним подручјима Етиопије, Руанде, Бурундија, Малавија и Замбије.
Јужна Африка, нажалост, остаје средиште епидемије која хара тим континентом и стопа
заразе на том подручју је без преседана.

Више од 25 милиона Африканаца је серопозитивно (ХИВ позитивно) и ХИВ и СИДА и

даље представљају основни узрок смрти на овом континенту. Епидемија ХИВ-а и сиде

9
(AIDS-a) може да се савлада само низом мера, од спречавања ширења вируса,
комбинацијом терапија, и мерама промене друштвене свести, друштвеног понашања и
понашања појединца.

10