SMERNICE

DOBRE KLINIKE PRAKSE U KLINIKOM

ISPITIVANJU
("Sl. glasnik RS", br. 28/2008)
UVOD
Dobra klinika praksa u klinikom ispitivanju (DKP) predstavlja meunarodni etiki i
nauni standard kvaliteta za planiranje, sprovoenje, zapisivanje i izvetavanje pri
ispitivanjima koja se izvode na ljudima (u daljem tekstu: ispitanici). Potovanje ovih
standarda obezbeuje uverenje javnosti da su prava, bezbednost i dobrobit ispitanika
zatieni i u skladu sa principima proisteklim iz Helsinke deklaracije i da su podaci
dobijeni u klinikom ispitivanju verodostojni.
Cilj ovih naela je da obezbede jedinstven standard za Evropsku zajednicu (EZ), Japan i
Sjedinjene Amerike Drave radi olakanja meusobnog prihvatanja klinikih podataka
od strane nadlenih organa.
Naela su razvijena uzimajui u obzir sadanja naela Dobre klinike prakse Evropske
zajednice, Japana i Sjedinjenih Amerikih Drava, kao i onih u Australiji, Kanadi,
nordijskim zemljama i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Ova naela treba da se slede pri analizi podataka o klinikom ispitivanju namenjenih za
podnoenje nadlenim organima.
Naela ustanovljena u ovim uputstvima se takoe mogu odnositi na druga klinika
ispitivanja koja mogu imati uticaja na bezbednost i dobrobit ispitanika.

1. Definicije
Izrazi upotrebljeni u ovim smernicama imaju sledee znaenje:

1.1. Neeljena reakcija na lek

Svaka tetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni
uobiajene doze leka kod ljudi (u svrhu leenja, spreavanja bolesti, postavljanja
dijagnoze, obnove, poboljanja ili promene fizioloke funkcije) ili pri primeni bilo koje
doze leka u toku klinikog ispitivanja.

Izraz reakcija na lek znai da se uzrono posledina povezanost izmeu leka i

neeljenog dogaaja smatra barem moguom, odnosno uzrono posledina veza ne
moe da iskljui.

1.2. Neeljeni dogaaj

Neeljeno iskustvo koje se dogodilo u periodu primene leka u klinikom ispitivanju i za
koje uzrono-posledina veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana. Neeljeno
iskustvo predstavlja bilo koji nenameravani i neeljeni znak (npr. abnormalni
laboratorijski nalaz), simptom ili bolest vremenski povezanu sa primenom leka (videti
odgovarajue ICH smernice).

1.3. Izmene i dopune protokola

Dokument o izmenama i dopunama protokola ili formalno objanjenje protokola.

1.4. Propisi koji se primenjuju

Svi zakoni i propisi koji se odnose na sprovoenje klinikih ispitivanja.

1.5. Odobrenje (u vezi sa Institucionalnim nadzornim odborom)

Potvrda od strane Institucionalnog nadzornog odbora da je kliniko ispitivanje
pregledano i da moe da se sprovodi u centru ispitivanja u skladu sa odredbama ovog
odbora i institucije kao i smernicama Dobre klinike prakse i propisima koji se
primenjuju.

1.6. Odit
Sistematska i nezavisna procena aktivnosti i dokumenata klinikog ispitivanja sa ciljem
da se utvrdi da li je ispitivanje sprovoeno, podaci beleeni, analizirani i da li je o njima
tano izvetavano u skladu sa protokolom, standardnim operativnim postupcima (SOP)
sponzora, Dobrom klinikom praksom i propisima koji se primenjuju.

1.7. Potvrda o izvrenom oditu

Potvrda oditora o izvrenom oditu.

1.8. Izvetaj o oditu

Pismeni izvetaj oditora o rezultatima sprovedenog odita.

1.9. Odit ispitivanja

Dokumentacija koja dozvoljava rekonstrukciju toka klinikog ispitivanja.

1.10. Slepo kliniko ispitivanje leka

Postupak kojim se obezbeuje da jedna ili vie strana u ispitivanju nema uvid u
pripadnost ispitanika terapijskim grupama. Jednostruko-slep pristup znai da ispitanik,
odnosno ispitanici nemaju uvid u pripadnost terapijskim grupama, dok dvostruko-slep
pristup znai da uvid u pripadnost terapijskim grupama, po pravilu, nemaju ispitanik,
odnosno ispitanici, istraiva, odnosno istraivai, monitor, odnosno monitori u
odreenim sluajevima, kao ni analitiar podataka.

1.11. Test lista

tampani, optiki ili elektronski dokument za svakog ispitanika, namenjen beleenju svih
podataka koje se zahtevaju protokolom, radi prijavljivanja predlagau.

1.12. Kliniko ispitivanje leka

Ispitivanje koje se vri na ljudima s ciljem utvrivanja ili potvrivanja klinikih,
farmakolokih, farmakodinamskih dejstava jednog ili vie ispitivanih lekova,
identifikovanja svake neeljene reakcije na jedan ili vie ispitivanih lekova, s ciljem
ispitivanja resorpcije, distribucije, metabolizma i izluivanja jednog ili vie lekova, kao i
utvrivanja bezbednosti, odnosno efikasnosti leka.

1.13. Izvetaj o klinikom ispitivanju

Dokument o kompletnom ispitivanju terapijske, profilaktike ili dijagnostike efikasnosti
leka koji se ispituje, u kome su navedeni objedinjeni kliniki i statistiki znaajni podaci,
nalazi i analize dobijenih rezultata ispitivanja (izvetaj o toku, rezultatima i zakljucima
ispitivanja u skladu sa smernicama Dobre klinike prakse).

1.14. Komparativni lek

Ispitivani lek ili lek sa trita koji predstavlja aktivnu kontrolu ili placebo, sa kojima se
uporeuje lek koji se kliniki ispituje.

1.15. Potovanje usvojenog plana klinikog ispitivanja

Pridravanje svih zahteva koji se nalau protokolom klinikog ispitivanja leka,
smernicama Dobre klinike prakse i vaeim propisima.

1.16. Poverljivost
Spreavanje otkrivanja informacija koje su vlasnitvo sponzora ili otkrivanje identiteta
ispitanika drugim osobama, osim za to ovlaenim.

1.17. Ugovor
Pisan, datiran i potpisan dokument izmeu dve ili vie ukljuenih strana u kome su
navedena sva zaduenja, raspored zadataka i obaveza i, ukoliko je potrebno, finansijska
pitanja. Protokol moe da poslui kao osnov za ugovor.

1.18. Koordinacioni komitet

Komitet koji sponzor moe da obrazuje da bi osigurao usaglaeno sprovoenje
multicentrinog ispitivanja.

1.19. Istraiva koordinator

Istraiva odgovoran za koordinaciju istraivaa u razliitim centrima koji uestvuju u
multicentrinom ispitivanju.

1.20. Ugovorna istraivaka organizacija (UIO)

Pravno ili fiziko lice koje sklapa ugovor sa predlagaem klinikog ispitivanja leka, na
osnovu koga preuzima od predlagaa klinikog ispitivanja sva ovlaenja u klinikom
ispitivanju leka ili deo ovlaenja u klinikom ispitivanju leka, s tim da je odgovorna za
preneta ovlaenja u sprovoenju klinikog ispitivanja leka.

1.21. Direktan pristup podacima

Dozvola da se pregleda, analizira, verifikuje i reprodukuje bilo koja zabeleka ili izvetaj
koji su vani za procenu klinikog ispitivanja. Svako ko ima pravo na direktan pristup
podacima o klinikom ispitivanju (npr. domae ili strane nadlene vlasti, monitori i oditori)
mora da preduzme sve razumne mere predostronosti, u okviru vaeih propisa, u cilju
ouvanja tajnosti identiteta ispitanika i informacija koje su vlasnitvo sponzora.

1.22. Dokumentacija klinikog ispitivanja

Kompletna evidencija u bilo kom obliku (ukljuujui pisane, elektronske, magnetne i
optike zapise, kao i snimke, rentgenske snimke, elektrokardiograme i dr.), kojom se
opisuju ili belee metode, sprovoenje i rezultati ispitivanja, sve preduzete aktivnosti,
kao i faktori koji utiu na kliniko ispitivanje leka.

1.23. Osnovna dokumentacija

Dokumenta koja pojedinano i zbirno omoguavaju procenu sprovoenja klinikog
ispitivanja i kvalitet dobijenih podataka (vidi taku 8. Osnovna dokumenta za
sprovoenje klinikog ispitivanja).

1.24. Dobra klinika praksa (DKP)

Dobra klinika praksa je meunarodno prihvaen standard za planiranje, sprovoenje,
izvoenje i praenje, odit nad postupcima i podacima, izvetavanje u vezi sa klinikim
ispitivanjem, kojim se obezbeuje verodostojnost i tanost prijavljenih podataka i
rezultata, kao i zatienost prava, integriteta i tajnosti identiteta ispitanika.

1.25. Nezavisni komitet za monitoring podataka

Nezavisni komitet za monitoring podataka moe da formira sponzor u cilju sprovoenja

periodine procene toka klinikog ispitivanja, podataka o bezbednosti, kljunih
zakljuaka o delotvornosti i koji preporuuje sponzoru nastavak, modifikaciju ili prekid
ispitivanja.

1.26. Nepristrasni svedok

Osoba, nezavisna od ispitivanja, koja ne moe biti podlona uticajima osoba ukljuenih u
kliniko ispitivanje, koja prisustvuje procesu potpisivanja saglasnosti za uee u studiji
ukoliko ispitanik ili njegov zakonski zastupnik ne moe da ita i koja ita bilo koju pisanu
informaciju podnetu ispitaniku.

1.27. Etiki odbor

Struni organ koji se obrazuje u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa zakonom kojim se
ureuje zdravstvena zatita.

1.28. Informisani pristanak

Proces kojim ispitanik dobrovoljno potvruje svoju spremnost da uestvuje u odreenom
ispitivanju, poto je prethodno informisan o svim aspektima ispitivanja koji su od znaaja
za donoenje odluke o ueu. Pristanak ispitanika uz punu obavetenost se
dokumentuje pomou pisanog, potpisanog i datiranog obrasca za informisani pristanak
pacijenta (u daljem tekstu: pristanak ispitanika).

1.29. Inspekcija
Postupak nadlenih vlasti kojim se sprovodi zvanini pregled dokumenata, ustanova,
dosijea i bilo kojih drugih podataka za koje vlasti ocene da su u vezi sa klinikim
ispitivanjem i koji mogu da se nalaze u centru ispitivanja, prostorijama sponzora ili
ugovorne istraivake organizacije ili ostalim institucijama koje nadleni organi smatraju
pogodnim za procenu.

1.30. Mesto klinikog ispitivanja leka

Zdravstvena ustanova ili vie zdravstvenih ustanova u kojima se ispitanik lei, a u kojima
se sprovodi kliniko ispitivanje.

1.31. Institucionalni nadzorni odbor

Nezavisno telo sastavljeno od medicinskih, naunih ili nenaunih lanova ija je dunost
da obezbedi zatitu prava, bezbednost i dobrobit ispitanika ukljuenih u kliniko
ispitivanje, izmeu ostalog i kontrolom, odobravanjem, obezbeivanjem stalnog uvida u
protokol ispitivanja i amandmane, kao i metoda i materijala namenjenih za
dokumentovanje i dobijanje pristanka ispitanika.

1.32. Izvetaj o toku klinikog ispitivanja

Izvetaj o rezultatima klinikog ispitivanja koji sadri procenu zasnovanu na

sprovedenim analizama za odreeni vremenski interval tokom klinikog ispitivanja.

1.33. Lek koji se kliniki ispituje

Farmaceutski oblik aktivne supstance koja se ispituje ili placebo sa kojim se ispitivana
supstanca poredi, kao i lek koji ima dozvolu za stavljanje u promet kada je izmenjen
oblik ili pakovanje, odnosno kada se koristi na drugaiji nain od dozvolom odobrenog
naina korienja, kada se lek ispituje za primenu u novoj indikaciji ili kada se lek koristi
za dobijanje novih informacija o odobrenoj upotrebi leka.

1.34. Istraiva u klinikom ispitivanju

Doktor medicine ili doktor stomatologije koji je neposredno ukljuen i odgovoran za
leenje i negu pacijenata ili uesnika u ispitivanju i odgovoran je za sprovoenje
klinikog ispitivanja; ako kliniko ispitivanje leka sprovodi istraivaki tim, istraiva koji
je odgovoran za sprovoenje klinikog ispitivanja leka jeste glavni istraiva.

1.35. Istraiva - ustanova

Izraz istraiva, odnosno ustanova koristi se ukoliko to zahtevaju propisi koji se
primenjuju.

1.36. Broura za istraivaa

Kompilacija klinikih i pretklinikih podataka o ispitivanom proizvodu ili proizvodima
znaajnih za testiranje ispitivanog, odnosno ispitivanih proizvoda na ljudima (videti taku
7. Broure za istraivaa).

1.37. Zakonski zastupnik

Pojedinac ili pravno ili drugo telo ovlaeno po vaeem zakonu, da u ime mogueg
uesnika ispitivanja da pristanak na njegovo, odnosno njeno uee u datom ispitivanju.

1.38. Monitoring
Postupak praenja procesa klinikog ispitivanja i potvrivanja da se sprovoenje,
dokumentovanje klinikog ispitivanja, kao i izvetavanje sprovode u skladu sa
protokolom, standardnim operativnim postupcima, Dobrom klinikom praksom i
propisima koji se primenjuju.

1.39. Izvetaj monitora

Pismeni izvetaj koji monitor dostavlja predlagau klinikog ispitivanja leka posle svake
posete mestu ispitivanja, kao i izvetaj o svim drugim podacima u vezi sa klinikim
ispitivanjem leka, u skladu sa standardnim operativnim postupcima predlagaa klinikog
ispitivanja leka.

1.40. Multicentrino kliniko ispitivanje

Kliniko ispitivanje leka koje se izvodi prema jedinstvenom protokolu na vie mesta
ispitivanja i sprovodi ga vie istraivaa, bez obzira na to da li su mesta klinikog
ispitivanja u istoj ili razliitim zemljama.

1.41. Pretkliniko ispitivanje leka

Ispitivanje koje se ne sprovodi na ljudima.

1.42. Miljenje Nezavisnog etikog odbora

Savet Nezavisnog etikog odbora.

1.43. Originalne medicinske beleke

Videti izvorna dokumenta.

1.44. Protokol klinikog ispitivanja

Dokument koji opisuje ciljeve, plan, metodologiju ispitivanja, nain statistike obrade
podataka i organizacije klinikog ispitivanja. Protokol obino sadri i uvod i racionalnu
osnovu za ispitivanje ili ovo moe biti opisano amandmanom protokola.

1.45. Amandman na protokol klinikog ispitivanja

Opis izmene protokola, u pisanoj formi ili formalno razjanjenje protokola.

1.46. Obezbeenje kvaliteta

Sve planirane i sistematske aktivnosti utvrene da osiguraju da se ispitivanje sprovodi,
podaci prikupljaju i dokumentuju, odnosno belee, kao i da se izvetavanje o ispitivanju
sprovodi u skladu sa Dobrom klinikom praksom i propisima koji se primenjuju.

1.47. Kontrola kvaliteta

Operativne tehnike i aktivnosti koje se preduzimaju radi obezbeivanja provere kvaliteta
rada u postupku sprovoenja klinikog ispitivanja.

1.48. Randomizacija
Proces svrstavanja ispitanika u terapijsku ili kontrolnu grupu, korienjem elemenata
sluajnosti pri redosledu ukljuivanja, sa ciljem da se smanji pristrasnost istraivaa.

1.49. Nadleni organi

Nadleni organi imaju regulatornu mo ukljuujui pregled podneene klinike
dokumentacije i sprovoenje inspekcije.

1.50. Ozbiljan neeljeni dogaaj ili ozbiljna neeljena reakcija na lek

Bilo koja neeljena pojava vezana za zdravlje ispitanika koja, bez obzira na dozu
izaziva:
- smrt;
- neposredno ugroava ivot;
- zahteva ili produava postojeu hospitalizaciju;
- rezultira trajno ili znaajno nesposobnou ili invaliditetom;
- predstavlja kongenitalnu anomaliju, odnosno defekt otkriven po roenju.

1.51. Izvorni podaci

Originalni medicinski podaci iz izvornih dokumenata i overene kopije originalnih klinikih
i laboratorijskih nalaza ili drugih rezultata aktivnosti sprovedenih tokom klinikog
ispitivanja leka, koji su neophodni za procenu rezultata ispitivanja. Izvorni podaci se
nalaze u izvornoj dokumentaciji (kao originali ili overene kopije).

1.52. Izvorna dokumenta

Original dokumenata, podataka i dosijea (npr. istorija bolesti, klinika i administrativna
dokumenta, laboratorijski nalazi, memorandumi, dnevnici ispitanika ili test liste ispitanika,
evidencija o izdatim lekovima, automatski zapisi, kopije ili prepisi overeni posle provere
verodostojnosti, negativi fotografija, mikrofilmovi ili magnetni zapisi, rentgenski snimci,
evidencija koja se uva u apoteci, laboratoriji i medicinsko-tehnikim slubama
ukljuenim u kliniko ispitivanje leka).

1.53. Sponzor klinikog ispitivanja leka

Pojedinac ili pravno lice koje preuzima odgovornost za zapoinjanje, sprovoenje,
odnosno finansiranje klinikog ispitivanja.

1.54. Sponzor-istraiva
Pojedinac koji i pokree i vodi kliniko ispitivanje, sam ili sa drugima i pod ijim
neposrednim nadzorom se ispitivani proizvod primenjuje i izdaje ispitaniku ili koristi od
strane ispitanika. Ovaj termin podrazumeva samo pojedinca (npr. ne ukljuuje
korporaciju ili agenciju). U dunosti sponzora - istraivaa spojene su dunosti sponzora
i istraivaa.

1.55. Standardni operativni postupci

Detaljna, pismena uputstva za postizanje uniformnosti svih postupaka pri izvoenju
klinikog ispitivanja leka.

1.56. Istraiva-saradnik
Bilo koji pojedinac, lan tima klinikog ispitivanja, imenovan i nadziran od strane
istraivaa u centru ispitivanja koji sprovodi kljune aktivnosti u ispitivanju, odnosno
donosi vane odluke vezane za kliniko ispitivanje (npr. saradnici, specijalizanti,
istraivai-saradnici).

1.57. Ispitanik
Lice koje uestvuje u klinikom ispitivanju leka bez obzira da li je korisnik leka koji se
kliniki ispituje ili uestvuje radi kontrole primene leka, odnosno ako uzima lek sa kojim
se lek u klinikom ispitivanju poredi.

1.58. Identifikaciona ifra ispitanika

Jedinstvena oznaka koju istraiva dodeljuje svakom ispitaniku umesto imena, radi
zatite identiteta ispitanika pri prijavljivanju neeljenih reakcija na lek, odnosno drugih
podataka iz klinikog ispitivanja leka.

1.59. Centar ispitivanja

Ustanova u kojoj se sprovodi kliniko ispitivanje.

1.60. Neoekivana neeljena reakcija na lek

Reakcija na lek ija priroda, ozbiljnost ili ishod nisu poznati, odnosno opisani u saetku
karakteristika leka ili brouri za istraivaa, a ne mogu se oekivati na osnovu poznatih
farmakolokih osobina leka.

1.61. Vulnerabilni ispitanici

Pojedinci na iju odluku da pristupe klinikom ispitivanju mogu preterano da utiu
oekivanja, opravdana ili ne, ili koristi od uea u ispitivanju ili pretnja konsekvencama
od strane nadreenih osoba u sluaju da odbiju uee. Primeri su lanovi grupe sa
hijerarhijskom strukturom, kao to su studenti medicine, farmacije, stomatologije i vie
medicinske kole, osoblje bolnice i laboratorijski personal, zaposleni u farmaceutskoj
industriji, pripadnici vojnih i policijskih snaga i zatvorenici. Ostale vulnerabilne ispitanike
ine pacijenti sa neizleivim bolestima, osobe u domovima za nemone, nezaposleni ili
siromane osobe, pacijenti u urgentnim stanjima, pripadnici etnikih manjina, beskunici,
nomadi, izbeglice, maloletnici i osobe nesposobne da daju pristanak.

1.62. Bezbednost ispitanika

Fiziki i mentalni integritet ispitanika koji uestvuje u klinikom ispitivanju.

2. Principi Dobre klinike prakse u klinikom ispitivanju

2.1. Klinika ispitivanja treba da se sprovode u skladu sa etikim naelima proisteklim iz

Helsinke deklaracije, smernicama Dobre klinike prakse i propisima koji se primenjuju.
2.2. Pre poetka ispitivanja, treba da se procene rizici i neprijatnosti u odnosu na
oekivanu dobrobit za ispitanike i drutvo. Kliniko ispitivanje treba da pone i da se
sprovede samo ako oekivana dobrobit opravdava rizik.
2.3. U sprovoenju klinikog ispitivanja prava, bezbednost i dobrobit ispitanika moraju da
budu prioritetni u odnosu na prava, bezbednost i interes nauke i drutva.
2.4. Predvieno kliniko ispitivanje treba da bude podrano odgovarajuim dostupnim
pretklinikim i klinikim podacima o leku koji se ispituje.
2.5. Kliniko ispitivanje treba da bude nauno utemeljeno i jasno i detaljno opisano u
protokolu.
2.6. Kliniko ispitivanje treba da se sprovede potujui protokol za koji je dobijena
pozitivna odluka Etikog odbora.
2.7. Medicinska nega i medicinske odluke koje se odnose na ispitanika, uvek treba da
budu odgovornost istraivaa.
2.8. Svaki pojedinac koji uestvuje u sprovoenju ispitivanja treba da poseduje
odgovarajue kvalifikacije (strunu spremu, dodatnu obuku i iskustvo) za izvoenje
predvienog zadatka u klinikom ispitivanju.
2.9. Dobrovoljno dat pristanak ispitanika uz punu obavetenost treba da se dobije od
svakog ispitanika pre ukljuivanja u kliniko ispitivanje.
2.10. Sve informacije o klinikom ispitivanju treba da se belee, evidentiraju i uvaju na
nain koji omoguava tano izvetavanje, tumaenje i proveravanje.
2.11. Podaci koji mogu da otkriju identitet ispitanika treba da se zatite potujui pravila
privatnosti i poverljivosti, u skladu sa propisima koji se primenjuju.
2.12. Ispitivani lekovi treba da se proizvode, uvaju i njima da se rukuje u skladu sa
Dobrom proizvoakom praksom. Treba da se koriste u skladu sa odobrenim
protokolom.
2.13. Procedure koje obezbeuju kvalitet svih aspekata klinikog ispitivanja moraju da
se utvrde.

3. Etiki odbor
3.1. Odgovornosti
3.1.1. Etiki odbor titi prava, bezbednost i dobrobit svih ispitanika, a posebno osetljivih
grupa pacijenata.

3.1.2. Etiki odbor treba da ima sledee dokumente: protokol(e) ispitivanja,

amandman(e), obrazac za dobrovoljni pristanak ispitanika, aurirani obrazac za
dobrovoljni pristanak ispitanika koji istraiva planira da koristi u ispitivanju, postupke za
ukljuivanje ispitanika (npr. oglase), pisane informacije za ispitanike, brouru za
istraivaa, raspoloive podatke o bezbednosti, informacije o plaanju i nadoknadama
ispitanicima, potpisanu i datiranu aktuelnu biografiju istraivaa, odnosno druge
dokumente koji potvruju njegovu kvalifikaciju i drugu dokumentaciju na zahtev Etikog
odbora.
Etiki odbor treba da razmotri predloeno kliniko ispitivanje u opravdanom vremenskom
roku i da u pisanoj formi dokumentuje svoja gledita, jasno identifikujui kliniko
ispitivanje, kao i razmotrena dokumenta i datume za sledee:
1) pozitivnu odluku;
2) neophodne modifikacije ispitivanja pre davanja pozitivne odluke;
3) negativnu odluku;
4) trajno ili privremeno stavljanje van snage bilo koje ranije odluke.
3.1.3. Etiki odbor treba da razmotri kvalifikacije istraivaa za predloeno ispitivanje na
osnovu biografije, odnosno druge relevantne dokumentacije koju Etiki odbor zahteva.
3.1.4. Etiki odbor treba da sprovodi kontinuirano praenje svakog klinikog ispitivanja
koje je u toku, u periodima koji su odgovarajui za procenu rizika za ispitanike, a
najmanje jedanput godinje.
3.1.5. Etiki odbor moe da zatrai da se dodatne informacije podnesu ispitaniku (videti
4.8.10), kada po miljenju Etikog odbora te informacije mogu znatno da doprinesu
zatiti prava, bezbednosti, odnosno dobrobiti ispitanika.
3.1.6. Kada treba da se sprovede neterapijsko kliniko ispitivanje uz pristanak
zakonskog zastupnika (videti 4.8.12, 4.8.14), Etiki odbor treba da odredi da li su u
predloenom protokolu, odnosno drugim dokumentima na pravi nain sagledani znaajni
etiki aspekti i da li su u skladu sa vaeim propisima za takva ispitivanja.
3.1.7. Kada protokol predvia da nije mogue da se blagovremeno dobije pristanak
ispitanika ili njegovog pravnog zastupnika (videti 4.8.15), Etiki odbor treba da odredi da
li su u predloenom protokolu, odnosno drugim dokumentima na pravi nain sagledani
znaajni etiki aspekti i da li su u skladu sa propisima koji se primenjuju za takva
ispitivanja (npr. u urgentnim situacijama).
3.1.8. Etiki odbor razmatra iznos i nain plaanja nadoknade trokova ispitanicima,
kako bi se obezbedilo da ne postoji problem prinude ili neprimerenog uticaja na
ispitanika. Plaanje ispitanicima treba da se vri u ratama, a ne u celokupnom iznosu po
zavretku ispitanikovog uea u ispitivanju.

3.1.9. Etiki odbor treba da obezbedi da informacije o plaanju ispitanicima, ukljuujui

metode, iznose i raspored plaanja, budu definisane u obrascu za pisani pristanak
ispitanika i drugim pisanim informacijama koje se podnose ispitaniku. Treba da se
specifikuje nain isplate u proporcionalnim ratama.

3.2. Sastav, funkcije i postupci

3.2.1. U zdravstvenoj ustanovi u kojoj se sprovodi kliniko ispitivanje leka odreeni broj
lanova Etikog odbora moraju da budu lica koja imaju odgovarajuu kvalifikaciju i
iskustvo u vrednovanju naunih i medicinskih aspekata i etikih naela za kliniko
ispitivanje leka. Preporuuje se da Etiki odbor bude sastavljen od:
1) najmanje 5 lanova;
2) najmanje jednog lana ija je interesna sfera nenauna;
3) najmanje jednog lana nezavisnog od ustanove, odnosno centra gde se sprovodi
kliniko ispitivanje.
Radi spreavanja sukoba interesa, samo oni lanovi Etikog odbora koji nisu istraivai i
nezavisni su od predlagaa mogu da glasaju, odnosno da daju svoje miljenje o
pitanjima vezanim za kliniko ispitivanje leka. Lista lanova Etikog odbora i njihovih
kvalifikacija treba posebno da se uva.
3.2.2. Etiki odbor treba da obavlja svoju funkciju u skladu sa pisanim standardnim
operativnim postupcima i da uva pisane beleke i izvetaje sa sastanaka i da se
pridrava smernica Dobre klinike prakse i propisa koji se primenjuju.
3.2.3. Etiki odbor treba da donosi svoje odluke na unapred najavljenim sastancima,
kojima prisustvuje najmanje kvorum, odreen u standardnim operativnim postupcima.
3.2.4. Samo lanovi Etikog odbora koji uestvuju u razmatranju i diskusiji treba da
glasaju, odnosno daju miljenje, odnosno savet.
3.2.5. Istraiva moe da obezbedi informacije o bilo kom aspektu ispitivanja, ali ne
treba da uestvuje u razmatranjima ili donoenju odluka Etikog odbora.
3.2.6. Etiki odbor moe da pozove kao pomo i eksperte iz specifinih oblasti koji nisu
lanovi Etikog odbora.

3.3. Procedure
Etiki odbor treba da ustanovi, pisano dokumentuje i sledi svoje procedure, koje treba da
ukljuuju:
3.3.1. Odreivanje sastava (imena i kvalifikacije lanova) i zakonodavne forme pod
kojom je Etiki odbor ustanovljen.
3.3.2. Planiranje, obavetavanje lanova i odravanje sastanaka.

3.3.3. Sprovoenje poetnog i kontinuiranog revidiranja ispitivanja.

3.3.4. Odreivanje frekvence kontinuiranog revidiranja, ukoliko je potrebno.
3.3.5. Obezbeenje, u skladu sa vaeim propisima, mogunosti ubrzanog pregleda i
odobravanja, odnosno povoljnog miljenja za manje izmene u tekuim ispitivanjima za
koje postoji pozitivna odluka od Etikog odbora.
3.3.6. Napomenu da nije dozvoljeno ukljuivanje u ispitivanje jednog ispitanika pre nego
to Etiki odbor izda pismenu pozitivnu odluku o sprovoenju klinikog ispitivanja.
3.3.7. Napomenu da nisu dozvoljena odstupanja od protokola ili njegove promene pre
nego to se dobije pismena pozitivna odluka o sprovoenju klinikog ispitivanja Etikog
odbora, za odgovarajuu izmenu i dopunu, osim kada je neophodno eliminisati
neposrednu opasnost po ispitanika ili kada izmene i dopune ukljuuju samo logine ili
administrativne aspekte ispitivanja (npr. promena broja telefona monitora - videti 4.5.2).
3.3.8. Napomenu da istraiva mora hitno da izvesti Etiki odbor o:
1) odstupanjima ili izmenama i dopunama protokola u cilju eliminacije neposredne
opasnosti po ispitanika (videti 3.3.7, 4.5.2, 4.5.4);
2) izmenama i dopunama koje poveavaju rizik po ispitanike, odnosno znaajno utiu na
sprovoenje ispitivanja (videti 4.10.2);
3) svim neeljenim reakcijama na lek koje su ozbiljne i neoekivane;
4) novim informacijama koje mogu da utiu nepovoljno na bezbednost ispitanika ili
sprovoenje ispitivanja.
3.3.9. Osigura da Etiki odbor hitno, u pisanom obliku, obavesti istraivaa, odnosno
ustanovu u kojoj se sprovodi kliniko ispitivanje o:
1) odlukama u vezi sa klinikim ispitivanjem;
2) razlozima za takve odluke;
3) postupcima za podnoenje albe na odluke.

3.4. Dokumentacija
Etiki odbor treba da sauva sve znaajne zapise (npr. pisane procedure, listu lanova
sa njihovim zanimanjima, podnetu dokumentaciju, izvetaje sa sastanaka i
korespodenciju) u periodu od najmanje 3 godine po zavretku ispitivanja i da ih stavi na
raspolaganje na zahtev nadlenih organa. Istraivai, sponzori ili nadleni organi mogu
da zatrae od Etikog odbora da im prosledi svoje pisane procedure i listu lanova.

4. Istraiva

4.1. Kvalifikacije istraivaa

4.1.1. Istraiva treba da bude kvalifikovan obrazovanjem, praktinim radom i iskustvom
da bi preuzeo dunosti za pravilno sprovoenje ispitivanja. Treba da ispunjava sve
kvalifikacije koje trae propisi koji se primenjuju i treba da prui dokaz o takvim
kvalifikacijama auriranom biografijom, odnosno drugom znaajnom dokumentacijom
koju zahteva sponzor, Etiki odbor, odnosno nadleni organi.
4.1.2. Istraiva mora da bude upoznat sa odgovarajuom upotrebom ispitivanog leka,
odnosno ispitivanih lekova, kao to opisuju protokol, broura za istraivaa, informacija o
leku i ostali izvori informacija koje je dostavio sponzor.
4.1.3. Istraiva mora da poznaje i mora da potuje DKP i propise koji se primenjuju.
4.1.4. Istraivai ustanova treba da omogue sponzoru monitoring i odit nad postupcima
i podacima, kao i inspekciju od strane nadlenih organa.
4.1.5. Istraiva treba da uva listu odgovarajue kvalifikovanih osoba kojima je dodelio
znaajne obaveze vezane za kliniko ispitivanje.

4.2. Odgovarajui kapacitet

4.2.1. Istraiva treba da dokumentuje (npr. retrospektivnim podacima) potencijal za
regrutaciju potrebnog broja pogodnih ispitanika u okviru dogovorenog perioda za
regrutaciju.
4.2.2. Istraiva treba da ima dovoljno vremena da ispitivanje pravilno sprovede i zavri
u okviru dogovorenog vremenskog roka.
4.2.3. Istraiva treba da raspolae odgovarajuim brojem kvalifikovanog osoblja, kao i
odgovarajuim uslovima za pravilno i bezbedno sprovoenje ispitivanja u predvienom
roku.
4.2.4. Istraiva treba da bude siguran da je osoblje ukljueno u ispitivanje u
odgovarajuoj meri obaveteno o protokolu, ispitivanom proizvodu i svojim obavezama i
funkcijama vezanim za kliniko ispitivanje.

4.3. Medicinska nega ispitanika

4.3.1. Kvalifikovani lekar, odnosno stomatolog, ako je potrebno, koji je istraiva ili
istraiva-saradnik u klinikom ispitivanju, treba da bude odgovoran za donoenje svih
medicinskih, odnosno stomatolokih odluka u vezi sa klinikim ispitivanjem.
4.3.2. Tokom uea ispitanika u ispitivanju i tokom perioda praenja, istraiva,
odnosno ustanova treba da obezbedi odgovarajuu medicinsku negu ispitaniku u sluaju
bilo kog neeljenog dogaaja, ukljuujui kliniki znaajne promene laboratorijskih
vrednosti, u vezi sa klinikim ispitivanjem. Ispitiva, odnosno ustanova treba da
informie ispitanika kada mu je potrebna medicinska nega zbog oboljenja nastalog u
toku klinikog ispitivanja, koje je utvrdio istraiva.

4.3.3. Preporuuje se da istraiva obavesti ispitanikovog izabranog lekara o ueu

ispitanika u ispitivanju, ukoliko ga ispitanik ima i ukoliko se slae sa tim da izabrani lekar
bude obaveten o njegovom ueu u ispitivanju.
4.3.4. Iako ispitanik nije obavezan da navede razlog(e) za prevremeni prekid uea u
ispitivanju, istraiva treba opravdano da nastoji da ustanovi razlog(e), uz potpuno
potovanje prava ispitanika.

4.4. Komunikacija sa Etikim odborom

4.4.1. Pre poetka ispitivanja, predlaga klinikog ispitivanja leka treba da ima datiranu,
pismenu pozitivnu odluku Etikog odbora o protokolu ispitivanja, obrascu za pisani
pristanak, auriranom obrascu za pristanak, postupku za regrutaciju ispitanika (npr.
oglase) i o bilo kojoj drugoj pisanoj informaciji za podnoenje ispitaniku.
4.4.2. Uz zahtev za dobijanje pozitivne odluke Etikog odbora, predlaga klinikog
ispitivanja leka mora da obezbedi kopiju vaee broure za istraivaa. Broura za
istraivaa se aurira tokom ispitivanja i predlaga klinikog ispitivanja leka treba da
dostavi kopiju aurirane broure za istraivaa Etikom odboru.
4.4.3. Tokom ispitivanja, predlaga klinikog ispitivanja leka treba da prosledi Etikom
odboru sva dokumenta koja su podlona izmenama.

4.5. Usklaenost sa protokolom

4.5.1. Predlaga klinikog ispitivanja leka treba da sprovodi kliniko ispitivanje u skladu
sa protokolom odobrenim od strane sponzora, nadlenih organa i Etikog odbora.
Predlaga klinikog ispitivanja leka i sponzor moraju da potpiu protokol ili ugovor radi
potvrde dogovora.
4.5.2. Istraiva ne treba da odstupa od protokola, ni da ga menja bez dogovora sa
sponzorom, kao ni pre razmatranja zahteva za odobrenje klinikog ispitivanja leka i
pozitivne odluke Etikog odbora o izmenama i dopunama, osim kada je neophodno
spreiti neposrednu opasnost po ispitanika, ili kada izmene i dopune ukljuuju samo
logistike ili administrativne aspekte ispitivanja (npr. promena monitora, odnosno broja
telefona).
4.5.3. Istraiva ili osoba koju istraiva odredi treba da dokumentuje i objasni bilo koje
odstupanje od odobrenog protokola.
4.5.4. Istraiva moe da odstupi od protokola ili da ga promeni u cilju spreavanja
neposredne opasnosti po ispitanika pre dobijanja pozitivne odluke Etikog odbora.
Eventualno odstupanje, odnosno izmene i dopune, razloge za to i predlog izmena i
dopuna protokola treba to je pre mogue podneti:
1) Etikom odboru;
2) sponzoru na saglasnost;

3) nadlenim organima.

4.6. Lek koji se kliniki ispituje

4.6.1. Istraiva, odnosno ustanova je odgovoran(na) za koliinu leka uzorka koji se
ispituje u toj ustanovi.
4.6.2. Kada je dozvoljeno, odnosno zahtevano istraiva, odnosno ustanova treba da
prenese neke ili sve obaveze istraivaa, odnosno ustanove vezane za brojno stanje
uzoraka ispitivanog(ih) proizvoda farmaceutu ili drugoj odgovarajuoj osobi koja je pod
nadzorom istraivaa, odnosno ustanove.
4.6.3. Istraiva, odnosno ustanova ili farmaceut, odnosno druga odgovarajua osoba
odreena od strane istraivaa, odnosno ustanove treba da uva listu primljenih
proizvoda u centar ispitivanja, inventarsku listu u centru ispitivanja, listu upotrebe za
svakog ispitanika i treba da vrati sponzoru neupotrebljeni proizvod, odnosno
neupotrebljene proizvode ili na drugi nain da ih povue. Ovi zapisi treba da sadre
datume, koliine, arene, odnosno serijske brojeve, rok trajanja (ukoliko nije istekao) i
jedinstvenu identifikacionu ifru dodeljenu ispitivanom proizvodu i ispitanicima. Istraiva
treba da uva zapise koji dokumentuju da su ispitanicima date doze naznaene u
protokolu i da su podudarne sa brojem doza ispitivanog leka, koje su dobijene od
sponzora.
4.6.4. Ispitivani lek, odnosno ispitivani lekovi treba da se uvaju na nain koji navede
sponzor (videti 5.13.2 i 5.14.3) i u skladu sa propisima koji se primenjuju.
4.6.5. Istraiva treba da obezbedi da se ispitivani proizvod(i), upotrebljavaju samo u
skladu sa odobrenim protokolom.
4.6.6. Istraiva ili osoba koju odredi istraiva, odnosno ustanova treba da objasni
pravilnu upotrebu ispitivanog(ih) proizvoda svakom ispitaniku i treba da proveri, u
periodima koji su odgovarajui za pojedino kliniko ispitivanje, da li svaki ispitanik
ispravno sledi uputstva.

4.7. Postupci randomizacije i dekodiranja

Istraiva treba da sledi postupke randomizacije ispitivanja, ukoliko postoje i treba da
obezbedi da se ifra otkrije (deifrira) samo u sluajevima dozvoljenim protokolom.
Ukoliko se sprovodi slepo ispitivanje, istraiva treba sponzoru hitno da dokumentuje i
objasni svako prevremeno deifrovanje ispitivanog(ih), proizvoda (npr. sluajno
deifrovanje ili deifrovanje zbog ozbiljnog neeljenog dogaaja).

4.8. Pristanak ispitanika

4.8.1. Pri dobijanju i dokumentovanju pristanka ispitanika, istraiva treba da sledi
vaee propise i treba da se pridrava DKP, kao i etikih naela proisteklih iz Helsinke
deklaracije. Pre poetka ispitivanja, istraiva treba da dobije pismenu pozitivnu odluku
Etikog odbora o obrascu za pisani pristanak ispitanika uz punu obavetenost i o svakoj
drugoj pisanoj informaciji koja e da se podnese ispitaniku.

4.8.2. Obrazac pisanog pristanka ispitanika uz punu obavetenost i sve druge pisane
informacije namenjene za podnoenje ispitaniku treba da se razmatraju uvek kada se
dobije nova informacija koja moe da utie na pristanak ispitanika. Za svaki razmatrani
obrazac za pisani pristanak ispitanika uz punu obavetenost i pisanu informaciju treba
da se dobiju pozitivna odluka Etikog odbora pre primene. Ispitanik ili njegov zakonski
zastupnik treba da bude blagovremeno obaveten o novim informacijama koje mogu da
utiu na odluku ispitanika da nastavi uee u klinikom ispitivanju. Podaci o tome
uvaju se u pismenom obliku.
4.8.3. Ni istraiva, ni osoblje koje uestvuje u ispitivanju ne treba da prinude ili da
neprimereno utiu na ispitanika da uestvuje ili nastavi uee u ispitivanju.
4.8.4. Nijedna od usmenih ili pisanih informacija koja se odnosi na kliniko ispitivanje,
ukljuujui i obrazac za pristanak ispitanika, ne treba da bude pisana jezikom kojim bi
ispitaniku ili njegovom zakonskom zastupniku bilo ili moglo da bude uskraeno bilo koje
zakonsko pravo, ili kojim bi istraiva, ustanova, sponzor ili njihovi zastupnici bili
osloboeni ili mogli da budu osloboeni dunosti za nemar.
4.8.5. Istraiva ili osoba koju odredi istraiva treba potpuno da informie ispitanika ili
njegovog zakonskog zastupnika u sluaju da ispitanik nije u mogunosti da obezbedi
pristanak o svim znaajnim aspektima ispitivanja, ukljuujui pisanu informaciju za koju
je dobijena pozitivna odluka Etikog odbora.
4.8.6. Jezik koji se koristi u usmenim i pisanim informacijama o ispitivanju, ukljuujui
obrazac za pisani pristanak ispitanika uz punu obavetenost ne treba da koristi strunu
terminologiju, ve treba da bude praktian i razumljiv za ispitanika ili njegovog
zakonskog zastupnika i nepristrasnog svedoka, ukoliko ga ima.
4.8.7. Pre dobijanja pristanka ispitanika, istraiva ili osoba koju imenuje istraiva treba
da obezbedi ispitaniku ili njegovom zakonskom zastupniku dovoljno vremena i
mogunosti da se raspita o detaljima ispitivanja kako bi doneo odluku da li eli da
uestvuje u ispitivanju. Na sva pitanja o ispitivanju treba da se daju odgovori sve dok
ispitanik ili njegov zakonski zastupnik ne budu zadovoljni njima.
4.8.8. Pre ukljuenja u kliniko ispitivanje, obrazac za pisani pristanak uz punu
obavetenost treba da bude potpisan i datiran od strane ispitanika ili njegovog
zakonskog zastupnika i od strane osobe koja je vodila razgovor o pristanku ispitanika na
kliniko ispitivanje.
4.8.9. Ukoliko ispitanik ili njegov zakonski zastupnik nisu u mogunosti da itaju, tokom
itavog razgovora o informisanom pristanku mora da bude prisutan nepristrasni svedok.
Kada je pisani informisani pristanak ili bilo koja druga pisana informacija za ispitanika
proitana i objanjena ispitaniku ili njegovom zakonskom zastupniku i kada se ispitanik ili
njegov zakonski zastupnik usmeno sloe sa ispitanikovim ueem u ispitivanju,
ispitanik lino potpisuje i datira obrazac za pristanak ispitanika uz punu obavetenost,
ukoliko je za to sposoban, a takoe i nepristrasni svedok treba da lino potpie i datira
obrazac za pristanak. Potpisivanjem obrasca za pristanak, svedok potvruje da je
informacija za ispitanika i bilo koja druga pisana informacija tano objanjena ispitaniku
ili njegovom zakonskom zastupniku, da je jasna i da je pristanak za uee u ispitivanju
ispitanika ili njegovog zakonskog zastupnika dat dobrovoljno.

4.8.10. Razgovor o informisanom pristanku i obrascu pisane informacije za pristanak,

kao i bilo koja druga pisana informacija koja se dostavlja ispitaniku, treba da sadri
sledea objanjenja:
1) da je kliniko ispitivanje u stvari istraivanje;
2) cilj klinikog ispitivanja;
3) ispitivanu terapiju, odnosno terapije i mogunost sluajnog ukljuivanja jednoj od
terapijskih grupa;
4) postupci u ispitivanju koji se moraju slediti, ukljuujui sve invazivne postupke;
5) dunosti ispitanika;
6) one aspekte ispitivanja koji su eksperimentalni;
7) realno predvidljive rizike ili neprijatnosti za ispitanika ili kada je svrsishodno, za
embrion, fetus ili odoje koje sisa;
8) realno oekivane koristi - kada se ne planira klinika korist za ispitanika, on na to
mora da bude upozoren;
9) alternativne terapijske postupke dostupne ispitaniku i njihove glavne potencijalne
koristi i rizike;
10) nadoknadu, odnosno raspoloiv tretman za ispitanika u sluaju povrede ili
pogoranja stanja izazvanih ispitivanjem;
11) predvieno proporcionalno plaanje ispitaniku koji uestvuje u ispitivanju;
12) predviene druge trokove ispitanika koji uestvuje u ispitivanju, ukoliko ih ima;
13) da ispitanik moe da napusti, odnosno prekine kliniko ispitivanje leka u svakom
trenutku, odnosno da povue dati pismeni pristanak za uestvovanje u klinikom
ispitivanju leka. Ispitanik ne sme da trpi bilo kakve posledice zbog svoje odluke o
povlaenju, odnosno odustajanju od klinikog ispitivanja leka;
14) da e monitor, oditor, Etiki odbor i nadlene vlasti da dobiju direktan pristup
originalnim medicinskim podacima ispitanika zbog proveravanja postupaka, odnosno
podataka klinikog ispitivanja, bez otkrivanja identiteta ispitanika, u opsegu koji
dozvoljavaju vaei propisi i da svojim informisanim pristankom ispitanik ili njegov
zakonski zastupnik dozvoljavaju takav pristup;
15) da e beleke koje identifikuju ispitanika da se uvaju u tajnosti u okvirima koje
dozvoljavaju vaei zakoni, odnosno propisi i da nee da budu dostupne javnosti. Ako se
rezultati ispitivanja objavljuju, identitet ispitanika e da ostane u tajnosti;

16) da e ispitanik ili njegov zakonski zastupnik biti blagovremeno obaveteni o

novopristiglim informacijama koje mogu da utiu na odluku ispitanika da nastavi uee
u ispitivanju;
17) podatke o osobi, odnosno osobama koje mogu biti kontaktirane za dalje informacije
o ispitivanju i pravima ispitanika, kao i o osobama koje treba kontaktirati u sluaju
povrede izazvane ueem u ispitivanju;
18) o predvidivim okolnostima, odnosno razlozima zbog kojih se ispitanikovo uee u
ispitivanju moe okonati;
19) o oekivanoj duini ispitanikovog uea u ispitivanju;
20) o priblinom broju ispitanika ukljuenih u kliniko ispitivanje.
4.8.11. Pre ukljuivanja u kliniko ispitivanje, ispitanik ili njegov zakonski zastupnik treba
da dobiju kopije potpisanog i datiranog obrasca za pristanak ispitanika uz punu
obavetenost i bilo koje druge pisane informacije podneene ispitaniku. Tokom
ispitanikovog uea u ispitivanju, ispitanik ili njegov zakonski zastupnik treba da dobiju
potpisanu i datiranu kopiju auriranog obrasca za dobrovoljni pristanak ispitanika i kopiju
svake izmene pismene informacije za ispitanika koja je obezbeena ispitaniku.
4.8.12. Kada se u kliniko ispitivanje, terapijsko ili neterapijsko, ukljuuju samo ispitanici
za koje saglasnost daje i zakonski zastupnik (npr. maloletnici ili pacijenti sa izraenom
demencijom), ispitanik treba da bude informisan o ispitivanju u meri u kojoj moe da
shvati i ukoliko je sposoban, ispitanik treba lino da potpie i datira pisani obrazac za
pristanak.
4.8.13. Osim opisanog pod 4.8.14, neterapijsko ispitivanje (npr. ispitivanje gde se ne
predvia direktna klinika korist za ispitanika) treba da se sprovodi na ispitanicima koji
lino daju pristanak i koji potpiu i datiraju pisani obrazac za pristanak.
4.8.14. Neterapijska ispitivanja mogu da se sprovedu na ispitanicima uz obezbeen
pristanak zakonskog zastupnika ukoliko su ispunjeni sledei uslovi:
1) ispitivanje ne moe da se izvodi na ispitanicima koji mogu lino da daju pristanak;
2) predvidivi rizici za ispitanike su mali;
3) negativan uticaj na dobrobit ispitanika je minimalan i nizak;
4) ispitivanje nije zakonom zabranjeno;
5) izriito je traeno odobrenje, odnosno povoljno miljenje Etikog odbora za
ukljuivanje takvih ispitanika i pisano odobrenje, odnosno povoljno miljenje pokriva taj
aspekt.
Ovakva ispitivanja, osim ako izuzetak nije opravdan, treba da se sprovode kod
pacijenata sa oboljenjem ili stanjem za koje je ispitivani lek namenjen. U ovakvim

ispitivanjima, ispitanici treba paljivo da se prate i treba da se iskljue, ukoliko

nesumnjivo postoji nelagodnost prouzrokovana ispitivanjem.
4.8.15. U hitnim sluajevima, kada nije bilo mogue da se prethodno dobije pristanak
ispitanika, treba da se zatrai pristanak njegovog zakonskog zastupnika, ukoliko je
prisutan. Kada nije mogue da se prethodno dobije pristanak ispitanika, a ispitanikov
zakonski zastupnik nije prisutan, ukljuivanje ispitanika zahteva mere opisane u
protokolu, uz dokumentovanu pozitivnu odluku Etikog odbora, u cilju zatite prava,
bezbednosti i dobrobiti ispitanika, uz striktno potovanje vaeih propisa. Ispitanik ili
njegov zakonski zastupnik moraju da se obaveste o ispitivanju to je pre mogue i treba
da se zatrai pristanak za nastavljanje ispitivanja ili drugi odgovarajui pristanak (videti
4.8.10).

4.9. Beleke i izvetaji

4.9.1. Istraiva treba da obezbedi tanost, kompletnost, itljivost i aurnost podataka
prijavljenih sponzoru u test listama i ostalim traenim izvetajima.
4.9.2. Podaci navedeni u test listama koji proistiu iz izvorne dokumentacije treba da su
u skladu sa izvornom dokumentacijom, a eventualna neslaganja treba da se objasne.
4.9.3. Bilo koja promena ili korekcija u test listi treba da bude datirana, parafirana i
ukoliko je neophodno objanjena i ne treba da prekriva originalan podatak, odnosno
treba da se omogui sledljivost izmena i korekcija. Ovo se odnosi i na pisane i na
elektronske promene ili korekcije (videti 5.8.14). Sponzor treba da obezbedi uputstvo
istraivau ili njegovim imenovanim saradnicima za vrenje izmena i korekcija. Sponzor
treba da ima pisane postupke kojima obezbeuje da su promene ili korekcije u test
listama napravljene od strane imenovanog zastupnika sponzora, kao i da su
dokumentovane, neophodne i podrane od strane istraivaa. Istraiva treba da uva
evidenciju o promenama i korekcijama.
4.9.4. Istraiva, odnosno ustanova treba da uva dokumentaciju o ispitivanju kao to je
naznaeno u poglavlju Osnovna dokumenta za sprovoenje klinikog ispitivanja (videti
8) i kao to se zahteva propisima koji se primenjuju. Istraiva, odnosno ustanova treba
da preduzme mere koje spreavaju sluajno ili prevremeno unitavanje ovih
dokumenata.
4.9.5. Osnovna dokumenta treba da se uvaju najmanje dve godine nakon poslednjeg
dobijanja odobrenja za stavljanje leka u promet u zemljama ICH regiona, kao i sve dok
postoje nereeni ili razmatrani zahtevi za dobijanje dozvole u zemljama ICH regiona ili
dok ne proteknu najmanje dve godine od zvaninog prekida klinikog razvoja ispitivanog
proizvoda. Ova dokumenta treba ipak da se uvaju dui vremenski period ukoliko tako
zahtevaju vaei nadleni propisi ili postoji dogovor sa sponzorom. Dunost sponzora je
da obavesti istraivaa, odnosno ustanovu o tome kada vie nije potrebno da se uva
ova dokumentacija (videti 5.5.12).
4.9.6. Finansijski aspekti ispitivanja treba da se dokumentuju ugovorom izmeu
sponzora i istraivaa, odnosno ustanove.

4.9.7. Na zahtev monitora, oditora, Etikog odbora ili nadlenih vlasti istraiva, odnosno
ustanova treba da omogui direktan pristup svim zatraenim podacima u vezi sa
klinikim ispitivanjem.

4.10. Izvetaji o toku ispitivanja

4.10.1. Istraiva treba da podnese pismene saetke o statusu ispitivanja Etikom
odboru jedanput godinje ili ee, na zahtev Etikog odbora.
4.10.2. Istraiva treba hitno da obezbedi pismeni izvetaj sponzoru, Etikom odboru
(videti 3.3.8) o bilo kojim promenama koje znaajno utiu na sprovoenje ispitivanja,
odnosno poveavaju rizik po ispitanika.

4.11. Izvetaj o bezbednosti

4.11.1. Svi ozbiljni neeljeni dogaaji u klinikom ispitivanju treba odmah da se prijave
sponzoru, osim onih za koje protokol ili drugi dokument (npr. broura za istraivaa)
navode da ne zahtevaju hitno prijavljivanje. Hitne prijave treba to pre da se potkrepe
detaljnim pisanim izvetajem. Hitni izvetaji iz perioda praenja treba da identifikuju
ispitanika prvenstveno originalnom brojnom ifrom dodeljenom ispitaniku, a ne
ispitanikovim imenom, matinim brojem, odnosno adresom. Istraiva takoe treba da
postupa u skladu sa propisima koji se primenjuju vezano za izvetavanje nadlenih
organa o neoekivanim ozbiljnim neeljenim reakcijama na lek.
4.11.2. Neeljeni dogaaji, odnosno neuobiajeni laboratorijski nalazi navedeni u
protokolu kao kritini za procenu bezbednosti treba da se prijave sponzoru u skladu sa
zahtevima za izvetavanje i u vremenskom periodu koji je sponzor odredio u protokolu.
4.11.3. Za prijavu smrti istraiva treba da obezbedi sponzoru, odnosno Etikom odboru
sve traene dodatne informacije (npr. izvetaj sa autopsije i konani medicinski izvetaj).

4.12. Prevremeni zavretak ili odlaganje klinikog ispitivanja

Ako je ispitivanje prekinuto ili odloeno iz bilo kog razloga, istraiva, odnosno ustanova
treba odmah da obavesti o tome ispitanike, da obezbedi odgovarajuu terapiju i praenje
bolesnika i, kada to nalau propisi koji se primenjuju, da obavesti nadlene organe.
Osim toga:
4.12.1. Ukoliko istraiva prekine ili odloi ispitivanje bez ranijeg dogovora sa
sponzorom, o tome treba da obavesti instituciju tamo gde nalae sluaj. Takoe, treba
hitno da obavesti sponzora i Etiki odbor i da im obezbedi detaljno pisano objanjenje o
prekidu ili odlaganju.
4.12.2. Ukoliko sponzor prekine ili odloi ispitivanje (videti 5.21), istraiva o tome treba
hitno da obavesti instituciju gde nalae sluaj i istraiva, odnosno ustanova treba hitno
da obavesti Etiki odbor i obezbedi mu detaljno pisano objanjenje o prekidu ili
odlaganju.

4.12.3. Ukoliko Etiki odbor prekine ili odloi svoje odobrenje, odnosno povoljno
miljenje za ispitivanje (videti 3.1.2 i 3.3.9), istraiva treba da o tome obavesti instituciju
tamo gde nalae sluaj i istraiva, odnosno ustanova treba hitno da obavesti sponzora i
obezbedi sponzoru detaljno pisano objanjenje o prekidu ili odlaganju.

4.13. Zavrni izvetaj istraivaa

Po zavretku ispitivanja, istraiva treba da obavesti ustanovu da je ispitivanje zavreno.
Istraiva, odnosno ustanova treba da obezbedi Etikom odboru saetak o ishodu
ispitivanja, a nadlenim vlastima bilo koji izvetaj koji zatrae.
Predlaga klinikog ispitivanja leka priprema zavrni izvetaj o rezultatima klinikog
ispitivanja leka koji dostavlja Agenciji u roku od godinu dana po zavretku klinikog
ispitivanja leka.

5. Sponzor
5.1. Obezbeenje kvaliteta i kontrola kvaliteta
5.1.1. Sponzor je odgovoran za uvoenje i obezbeenje kvaliteta i sistema kontrole
kvaliteta u skladu sa pisanim standardnim operativnim postupcima, kako bi se
obezbedilo da sprovoenje ispitivanja, dobijanje podataka, dokumentovanje i
izvetavanje budu u skladu sa protokolom, Dobrom klinikom praksom i propisima koji
se primenjuju u klinikom ispitivanju.
5.1.2. Sponzor je odgovoran za sklapanje ugovora sa svim ukljuenim stranama da bi
osigurao direktan pristup (videti 1.21) centrima ispitivanja, izvornim podacima, odnosno
dokumentima i izvetajima u cilju monitoringa i odita od strane sponzora i domae i
strane inspekcije.
5.1.3. Kontrola kvaliteta treba da se sprovede na svim nivoima rukovanja podacima, u
cilju osiguranja pouzdanosti podataka i njihove pravilne obrade.
5.1.4. Ugovori sklopljeni izmeu sponzora i istraivaa, odnosno ustanove i bilo koje
strane ukljuene u kliniko ispitivanje treba da budu u pisanom obliku, kao deo protokola
ili kao poseban ugovor.

5.2. Ugovorna istraivaka organizacija

5.2.1. Sponzor moe da prenese neku ili sve svoje obaveze i funkcije u vezi sa klinikim
ispitivanjem na ugovornu istraivaku organizaciju, ali krajnju odgovornost za kvalitet i
integritet podataka ispitivanja uvek nosi sponzor. Ugovorna istraivaka organizacija
treba da ispunjava uslove obezbeenja i kontrole kvaliteta.
5.2.2. Bilo koja obaveza i funkcija u vezi sa klinikim ispitivanjem, koja je preneta i
prihvaena od strane ugovorne istraivake organizacije, mora da bude naznaena u
pisanom obliku.

5.2.3. Bilo koju obavezu i funkciju u vezi sa klinikim ispitivanjem koja nije posebno
prenesena i prihvaena od ugovorne istraivake organizacije, zadrava sponzor.
5.2.4. Sve odredbe ovih smernica koje se odnose na sponzora, takoe se odnose i na
ugovornu istraivaku organizaciju u opsegu u kome je ugovorna istraivaka
organizacija preuzela sponzorove obaveze i funkcije u vezi sa sprovoenjem klinikog
ispitivanja.

5.3. Medicinska ekspertiza

Sponzor treba da odredi medicinske strunjake sa odgovarajuim kvalifikacijama koji e
biti lako dostupni radi pojanjenja medicinskih pitanja i reavanja problema u vezi sa
klinikim ispitivanjem. Ako je neophodno, za ovu svrhu mogu da se imenuju i spoljni
konsultanti.

5.4. Plan ispitivanja

5.4.1. Sponzor treba da koristi, po potrebi i kvalifikovane pojedince (npr. biostatistiare,
klinike farmakologe, lekare) tokom svih faza ispitivanja, od formiranja protokola i test
lista, planiranja do analiziranja i pripremanja privremenih i zavrnih izvetaja klinikog
ispitivanja.
5.4.2. Blie pojanjenje u vezi protokola i izmena i dopuna protokola nalazi se u
poglavlju 6. - Struktura i sadraj izvetaja o klinikom ispitivanju i druga odgovarajua
ICH uputstva za plan ispitivanja, protokol i sprovoenje ispitivanja.

5.5. Rukovoenje ispitivanjem, rukovanje podacima i uvanje

dokumentacije
5.5.1. Sponzor treba da imenuje odgovarajue kvalifikovano osoblje za nadgledanje
ukupnog sprovoenja ispitivanja, za rukovanje podacima, za potvrivanje podataka, za
sprovoenje statistike analize i pripremu izvetaja o ispitivanju.
5.5.2. Sponzor moe da razmotri formiranje nezavisne komisije za praenje podataka, u
cilju procene napredovanja klinikog ispitivanja, ukljuujui podatke o bezbednosti i
kritine zakljuke o efikasnosti. Komisija preporuuje sponzoru da li da nastavi,
modifikuje ili prekine kliniko ispitivanje. Nezavisna komisija treba da ima pisane
standardne operativne postupke i da uva pisane izvetaje o svim svojim sastancima.
5.5.3. Kad se u ispitivanju koristi elektronsko upravljanje podacima klinikog ispitivanja,
odnosno daljinski elektronski sistem, sponzor treba da:
1) obezbedi i dokumentuje da je elektronski sistem za obradu podataka usaglaen sa
zahtevima za kompletnost, tanost, pouzdanost i da ima ujednaen nain
funkcionisanja, to jest validaciju;
2) ouva standardne operativne postupke za korienje ovih sistema;

3) obezbedi sistem koji omoguava promenu podataka takvim nainom kojim svaka
promena podataka moe da se dokumentuje i koji onemoguava brisanje unetih
podataka (tj. odravanje preglednosti podataka ispitivanja);
4) odrava sistem bezbednosti koji spreava neovlaen pristup podacima;
5) odrava listu osoba koje imaju pravo da vre promenu podataka (videti 4.1.5 i 4.9.3);
6) odrava odgovarajuu zatitu podataka;
7) sauva slepost, ukoliko postoji (npr. ouva slepost prilikom unosa i obrade podataka).
5.5.4. Ukoliko se podaci transformiu u toku obrade, uvek treba da se omogui
poreenje originalnih podataka sa transformisanim podacima.
5.5.5. Sponzor treba da koristi nedvosmislenu ifru za identifikaciju ispitanika (videti
1.58.) koja omoguava identifikaciju svih prijavljenih podataka za svakog ispitanika.
5.5.6. Sponzor ili drugi vlasnici podataka treba da uvaju sva svoja osnovna dokumenta
koja se tiu sponzora u vezi sa klinikim ispitivanjem (videti poglavlje 8).
5.5.7. Sponzor treba da uva sva svoja osnovna dokumenta saglasno vaeim
nadlenim propisima zemlje, odnosno zemalja u kojima je proizvod odobren za
stavljanje u promet, odnosno gde namerava da podnese zahtev za dozvolu.
5.5.8. Ukoliko sponzor prekine kliniki razvoj ispitivanog proizvoda (tj. za bilo koju ili sve
indikacije, nain primene ili dozne forme), treba da uva svu svoju osnovnu
dokumentaciju najmanje dve godine posle zvaninog prekida ispitivanja ili u skladu sa
propisima koji se primenjuju.
5.5.9. Ukoliko sponzor prekine kliniki razvoj ispitivanog proizvoda treba da obavesti sve
istraivae, odnosno ustanove i sve nadlene vlasti.
5.5.10. Bilo koji prenos vlasnitva podataka treba da se prijavi odgovarajuim organima
kao to zahtevaju propisi koji se primenjuju.
5.5.11. Osnovna dokumentacija sponzora treba da se uva najmanje dve godine nakon
poslednjeg dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet u zemljama ICH regiona, kao i
dok postoje nereeni ili razmatrani zahtevi za dobijanje dozvole u zemljama ICH regiona
ili dok ne proteknu najmanje dve godine od zvaninog prekida klinikog razvoja
ispitivanog proizvoda. Ova dokumenta treba da se uvaju u duem vremenskom periodu
ukoliko tako zahtevaju propisi ili potrebe sponzora.
5.5.12. Sponzor treba da obavesti istraivaa(e), odnosno ustanovu(e) u pisanom obliku
o potrebi da uvaju beleke i treba da obavesti istraivaa(e), odnosno ustanovu(e) u
pisanom obliku i kada beleke o klinikom ispitivanju vie nije potrebno da se uvaju.

5.6. Izbor istraivaa

5.6.1. Sponzor je odgovoran za izbor istraivaa, odnosno ustanove. Svaki istraiva

treba da bude kvalifikovan znanjem i iskustvom i treba da ima mogunost za regrutaciju
dovoljnog broja ispitanika (videti 4.1 i 4.2) kako bi pravilno sproveo kliniko ispitivanje za
koje je izabran. Ukoliko se u multicentrinim ispitivanjima formira komisija za
koordinaciju ispitivanja, odnosno vri izbor istraivaa-koordinatora, ovaj izbor, odnosno
organizovanje je dunost sponzora.
5.6.2. Pre sklapanja ugovora o sprovoenju klinikog ispitivanja sa istraivaem,
odnosno ustanovom, sponzor treba da obezbedi protokol, auriranu brouru za
istraivaa i treba da mu obezbedi dovoljno vremena za pregled protokola i dostavljenih
informacija.
5.6.3. Sponzor treba da ugovori sa istraivaem, odnosno ustanovom:
1) da e ispitivanje da se sprovodi u skladu sa Dobrom klinikom praksom, propisima
koji se primenjuju (videti 4.1.3), protokolom odobrenim od strane sponzora, odobrenjem,
odnosno povoljnim miljenjem Etikog odbora (4.5.1);
2) potovanje svih postupaka za uvanje podataka i izvetavanje;
3) monitoring, odit i inspekciju (videti 4.1.4);
4) uvanje osnovnih dokumenata u vezi sa ispitivanjem sve dok sponzor ne obavesti
istraivaa, odnosno ustanovu da ova dokumentacija vie nije potrebna (videti 4.9.4 i
5.5.12).
Sponzor i istraiva, odnosno ustanova treba da potpiu protokol ili alternativni
dokument radi potvrde dogovora.

5.7. Raspored obaveza i funkcija

Pre poetka ispitivanja, sponzor treba da definie, utvrdi i rasporedi sve obaveze i
dunosti u vezi sa klinikim ispitivanjem.

5.8. Nadoknada ispitanicima i istraivaima

5.8.1. Predlaga pre poetka klinikog ispitivanja leka osigurava ispitanika, u skladu sa
zakonom, za sluaj nastanka tete po zdravlje tog lica, a koja je izazvana klinikim
ispitivanjem.
5.8.2. Politika i procedure sponzora treba da se odnose na cenu leenja ispitanika za
sluaj povrede u vezi sa klinikim ispitivanjem u skladu sa propisima koji se primenjuju.
5.8.3. Kada ispitanici primaju nadoknadu, metod i nain nadoknade treba da budu u
skladu sa propisima koji se primenjuju.

5.9. Finansiranje

Finansijski aspekti ispitivanja treba da se dokumentuju ugovorom izmeu sponzora i

istraivaa, odnosno ustanove.

5.10. Obavetavanje - podnoenje zahteva nadlenim vlastima

Predlaga klinikog ispitivanja leka koji nema dozvolu za stavljanje leka u promet pre
poetka klinikog ispitivanja podnosi Agenciji zahtev za odobrenje klinikog ispitivanja.
Svako podnoenje zahteva treba da nosi datum i da sadri dovoljno informacija za
identifikaciju protokola.

5.11. Odluka Etikog odbora

5.11.1. Sponzor treba da dobije od istraivaa, odnosno ustanove:
1) naziv i adresu Etikog odbora istraivaa, odnosno ustanove;
2) izjavu Etikog odbora da je formiran i da postupa u skladu sa Dobrom klinikom
praksom i sa vaeim propisima;
3) dokumentovano pozitivnu odluku Etikog odbora i ukoliko sponzor zatrai, kopiju
tekueg protokola, obrasca za pisani pristanak ispitanika uz punu obavetenost i sve
druge pisane informacije namenjene ispitanicima, postupak regrutovanja ispitanika,
dokumenta koja se odnose na plaanje i nadoknadu za ispitanike, kao i sva druga
dokumenta koja je Etiki odbor mogao da trai.
5.11.2. Ukoliko Etiki odbor svoju pozitivnu odluku uslovi izmenom bilo kog aspekta
ispitivanja kao to su izmene i dopune protokola, pismenog obrasca za pristanak
ispitanika uz punu obavetenost i bilo koje druge pisane informacije za dostavljanje
ispitaniku, odnosno drugih postupaka, sponzor treba da od istraivaa dobije kopiju
izvrenih modifikacija i datum dobijanja pozitivne odluke Etikog odbora.
5.11.3. Sponzor treba da dobije od istraivaa dokumentaciju sa datumima za bilo koja
ponovna odobrenja, odnosno ponovne procene sa pozitivnom odlukom Etikog odbora,
kao i za bilo koje povlaenje ili odlaganje pozitivne odluke Etikog odbora o sprovoenju
klinikih ispitivanja.

5.12. Informacija o ispitivanom proizvodu

5.12.1. Pri planiranju ispitivanja, sponzor treba da obezbedi dovoljno podataka o
bezbednosti i efikasnosti iz dostupnih pretklinikih studija, odnosno klinikih ispitivanja
koji opravdavaju izlaganje ljudi nainu primene, doziranju, duini ispitivanja i populaciju
planiranu za ispitivanje.
5.12.2. Sponzor treba da aurira brouru za istraivaa kada doe do znaajnih novih
informacija (videti 7).

5.13. Proizvodnja, pakovanje, obeleavanje i ifriranje ispitivanog

proizvoda

5.13.1. Sponzor treba da obezbedi da ispitivani proizvod (ukljuujui komparativni

proizvod i placebo, ukoliko postoje) bude okarakterisan u skladu sa stadijumom razvoja
leka, kao i da svaka serija leka bude proizvedena u skladu sa Dobrom proizvoakom
praksom, da se ifrira i obeleava na nain koji titi slepost, ukoliko postoji. Osim toga,
obeleavanje treba da bude usklaeno sa propisima koji se primenjuju.
5.13.2. Za ispitivani lek, sponzor treba da odredi temperaturu prihvatljivu za uvanje,
uslove uvanja (npr. zatita od svetla), temperaturu i vreme uvanja i postupke za
rastvaranje leka i sredstva za infuziju, ukoliko je planirano. Sponzor treba da obavesti
sve ukljuene strane (npr. monitore, istraivae, farmaceute, magacionere) o ovim
odrednicama.
5.13.3. Ispitivani lekovi treba da se pakuju na nain koji spreava kontaminaciju i
neprihvatljiv stepen oteenja tokom transporta i skladitenja.
5.13.4. U slepim ispitivanjima, sistem ifriranja ispitivanog leka treba da sadri
mehanizam koji omoguava brzu identifikaciju leka u sluaju urgentne medicinske
situacije, ali i onemoguava da se slepost prekine neprimeeno.
5.13.5. Ukoliko se izvre znaajne izmene u formulaciji ispitivanog ili komparativnog leka
tokom klinikog razvoja rezultati bilo koje dodatne studije formulisanog leka (npr.
stabilnost, stepen rastvorljivosti, bioraspoloivost), traene radi procene da li e takve
izmene znaajno da promene farmakokinetiki profil proizvoda, treba da budu dostupni
pre upotrebe nove formulacije u klinikom ispitivanju.

5.14. Dostavljanje i rukovanje ispitivanim lekom

5.14.1. Dostavljanje ispitivanog proizvoda istraivaima, odnosno ustanovama je
dunost sponzora.
5.14.2. Sponzor ne treba da dostavi ispitivani proizvod istraivaima, odnosno
ustanovama pre nego to dobije svu potrebnu dokumentaciju (npr. pozitivnu odluku
Etikog odbora i odobrenje nadlenih organa).
5.14.3. Sponzor treba da obezbedi da pisani postupci sadre instrukcije kojih istraiva,
odnosno ustanova treba da se pridrava tokom ispitivanja, pri rukovanju i uvanju
ispitivanog proizvoda kao i znaajnu dokumentaciju. Postupci treba da navedu
odgovarajui nain potvrde prijema, rukovanja, uvanja, izdavanja, preuzimanja
neiskorienog proizvoda od ispitanika i vraanje neiskorienog proizvoda sponzoru (ili
alternativnog raspolaganja ukoliko sponzor to odobri, a saglasno je sa propisima koji se
primenjuju).
5.14.4. Sponzor treba da:
1) obezbedi pravovremeno dostavljanje ispitivanog proizvoda istraivaima;

2) uva zapise koji dokumentuju prevoz, prijem, raspolaganje, vraanje i unitavanje

ispitivanog proizvoda (videti 8);
3) obezbeuje sistem za preuzimanje ispitivanog proizvoda i dokumentuje preuzimanje
(npr. za povraaj proizvoda sa grekom, preuzimanje po zavretku ispitivanja,
preuzimanje po isteku roka trajanja);
4) odrava sistem za povlaenje neiskorienog ispitivanog proizvoda i za
dokumentovanje takvog povlaenja.
5.14.5. Sponzor treba da:
1) preduzme korake radi obezbeenja stabilnosti leka koji se ispituje tokom perioda
upotrebe;
2) raspolae dovoljnim koliinama ispitivanog proizvoda koji se upotrebljava u ispitivanju
za naknadnu potvrdu specifikacija, ukoliko se to pokae neophodnim i da uva
dokumentaciju o analizi i karakteristikama uzorka proizvodne serije. U okviru koji
dozvoljava stabilnost, uzorci treba da se zadre bilo do zavretka analize rezultata
ispitivanja, bilo do roka koji navode propisima koji se primenjuju, ako se zahteva i dui
period uvanja.

5.15. Pristup dokumentaciji

5.15.1. Sponzor treba da osigura da u protokolu ili drugoj pisanoj saglasnosti bude
naglaeno da e istraiva, odnosno ustanova da dozvoli monitoring datog ispitivanja,
odit, pregled od strane Etikog odbora i inspekciju nadlenih organa, obezbedivi
direktan pristup podacima, odnosno dokumentima.
5.15.2. Sponzor treba da utvrdi da je svaki ispitanik u pisanom obliku pristao na direktan
pristup njegovim, odnosno njenim originalnim medicinskim belekama od strane
monitora datog ispitivanja, oditora, razmatranju Etikog odbora i inspekciji.

5.16. Podaci o bezbednosti

5.16.1. Dunost sponzora je da kontinuirano procenjuje bezbednost ispitivanog
proizvoda.
5.16.2. Sponzor treba hitno da obavesti sve zainteresovane strane, istraivae, odnosno
ustanove i nadlene organe o nalazima koji mogu neeljeno da utiu na bezbednost
ispitanika, na sprovoenje ispitivanja ili da izmene pozitivnu odluku Etikog odbora o
nastavku ispitivanja.

5.17. Prijavljivanje neeljenih reakcija na lek

5.17.1. Sponzor treba hitno da prosledi svim istraivaima, odnosno ustanovama
ukljuenim u ispitivanje, Etikom odboru, a kada se trai i nadlenim organima, izvetaj
o svim neeljenim, tekim ili o neoekivanim reakcijama na lek.

5.17.2. Ovakvi hitno prosleeni izvetaji moraju da budu u saglasnosti sa propisima koji
se primenjuju (videti odgovarajue ICH).
5.17.3. Sponzor treba da dostavi nadlenim vlastima sve aurirane i periodine izvetaje
o bezbednosti, saglasno sa propisima koji se primenjuju.

5.18. Praenje ispitivanja - Monitoring

5.18.1. Svrha monitoringa ispitivanja je da se potvrdi:
1) da su obezbeeni zatita prava i dobrobiti ispitanika;
2) tanost i potpunost podataka iz ispitivanja i saglasnost sa izvornim dokumentima;
3) da se ispitivanje sprovodi u skladu sa vaeim odobrenim protokolom, odnosno
njegovim izmenama i dopunama, Dobrom klinikom praksom i propisima koji se
primenjuju u klinikom ispitivanju.
5.18.2. Izbor i kvalifikacija monitora:
1) monitora treba da obezbedi predlaga;
2) monitor treba da ima odgovarajue kvalifikacije i da ima nauno, odnosno kliniko
znanje potrebno da vri odgovarajui monitoring ispitivanja. Kvalifikacije monitora treba
da budu dokumentovane;
3) monitor treba da bude u potpunosti upoznat sa lekom koji se ispituje, protokolom,
obrascem za dobrovoljni pristanak ispitanika uz punu obavetenost i bilo kojom drugom
pisanom informacijom koja se podnosi ispitaniku, sa standardnim operativnim
postupcima sponzora, Dobrom klinikom praksom i propisima koji se primenjuju.
5.18.3. Opseg i priroda monitoringa ispitivanja
Sponzor treba da obezbedi odgovarajui monitoring ispitivanja kao i da odredi
odgovarajui opseg i prirodu monitoringa. Odreivanje opsega i prirode monitoringa
ispitivanja treba da bude zasnovano na injenicama kao to su cilj, svrha, plan,
kompleksnost, veliina i zakljuci ispitivanja. Potrebno je da se sprovede monitoring
centra ispitivanja pre poetka, za vreme i posle zavretka ispitivanja. U izuzetnim
okolnostima, sponzor moe da odredi centralni monitoring za postupke kao to su obuka
istraivaa i sastanci, dok detaljna pisana uputstva mogu da obezbede sprovoenje
ispitivanja u skladu sa Dobrom klinikom praksom. Statistiki kontrolisano uzorkovanje
moe biti prihvatljiva metoda za izbor podataka koji e biti provereni.
5.18.4. Dunost monitora
Monitor(i), u skladu sa zahtevima sponzora, treba da obezbedi(e) pravilno sprovoenje i
dokumentovanje ispitivanja u centru ispitivanja, kada je to potrebno i neophodno za
kliniko ispitivanje, tako to sprovodi(e) sledee aktivnosti:

1) deluje kao glavna linija u komunikaciji izmeu sponzora i istraivaa;

2) potvruje da istraiva poseduje odgovarajue kvalifikacije i bazu za regrutaciju
ispitanika (4.1, 4.2, 5.6), koji ostaju odgovarajui tokom ispitivanja i da su adekvatne
mogunosti ustanove ukljuujui laboratorije, opremu i osoblje za bezbedno i pravilno
sprovoenje ispitivanja i da ostaju odgovarajui tokom perioda ispitivanja;
3) potvruje za ispitivani proizvod(e):
- prihvatljivost vremena i naina uvanja i utvruje da li postoji dovoljna koliina za
sprovoenje klinikog ispitivanja;
- da se lekom snabdevaju samo ispitanici ukljueni u ispitivanje i da se primenjuju doze
odreene protokolom;
- da je ispitanicima prueno neophodno uputstvo za pravilnu primenu, rukovanje,
uvanje i vraanje ispitivanog proizvoda;
- da se preuzimanje, upotreba i vraanje ispitivanog proizvoda u centru ispitivanja
kontrolie i na odgovarajui nain dokumentuje;
- da je odlaganje neiskorienog proizvoda u centru ispitivanja u saglasnosti sa vaeim
nadlenim propisima i uputstvima sponzora;
4) potvruje da istraiva potuje odobren protokol i sve odobrene amandmane, ukoliko
postoje;
5) potvruje da je dobijen pisani pristanak ispitanika pre njegovog ukljuivanja u kliniko
ispitivanje;
6) potvruje da je istraiva primio vaeu brouru za istraivaa, svu dokumentaciju,
kao i ostalo potrebno za pravilno sprovoenje ispitivanja, a saglasno vaeim nadlenim
propisima;
7) obezbeuje odgovarajuu informisanost istraivaa i istraivakog tima o ispitivanju;
8) potvruje da istraiva i istraivaki tim sprovode specifine funkcije u ispitivanju,
saglasno protokolu, potuju svaki drugi pisani dogovor izmeu sponzora i istraivaa,
odnosno ustanove i da ove funkcije nisu prenete na neovlaene pojedince;
9) potvruje da istraiva ukljuuje u kliniko ispitivanje samo pogodne pacijente;
10) izvetava o stepenu regrutovanja ispitanika;
11) potvruje da su izvorni dokumenti i ostali podaci o ispitivanju tani, potpuni i aurno
odravani;

12) potvruje da istraiva podnosi sve traene izvetaje, zabeleke, zahteve i

podneske; tanost, kompletnost, pravovremenost, itljivost i datiranost ove
dokumentacije, kao i to da oni identifikuju ispitivanje;
13) proverava tanost i kompletnost popunjavanja test listi, izvorne dokumentacije i
ostalih zapisa u vezi sa klinikim ispitivanjem.
Monitor treba posebno da potvrdi da se:
14) podaci koji se zahtevaju protokolom tano upisuju u test listu i u saglasnosti su sa
izvornom dokumentacijom;
15) bilo koja promena doze, odnosno terapije pravilno dokumentuje za svakog
ispitanika;
16) neeljeni dogaaji, istovremena terapija i pridruena oboljenja upisuju u test listu,
saglasno protokolu;
17) posete na koje ispitanici nisu doli, testovi koji nisu izvedeni i pregledi koji nisu
izvreni jasno navode u test listama;
18) sva iskljuenja i odustajanja ispitanika iz klinikog ispitivanja prijavljuju i obrazlau na
test listama;
19) obavetava istraivaa o bilo kojoj greci pri upisivanju u test listu, izostavljanju
podataka, odnosno neitljivosti. Monitor treba da obezbedi da se odgovarajue ispravke,
dopune ili brisanje vre, datiraju, obrazlau (ako je neophodno) i da se stavljaju inicijali
istraivaa ili lana istraivakog tima ovlaenog da vri izmene u test listi u ime
istraivaa (ovlaenje treba da se dokumentuje);
20) utvruje da li se neeljeni dogaaji pravilno prijavljuju u vremenskom roku koji
zahteva Dobra klinika praksa, protokol, Etiki odbor, sponzor i propisi koji se
primenjuju;
21) utvruje nain uvanja osnovnih dokumenata od strane istraivaa (videti 8);
22) ukazuje istraivau na odstupanja od protokola, standardnih operativnih postupaka,
Dobre klinike prakse i vaeih nadlenih propisa i preduzima odgovarajue mere u
spreavanju ponavljanja otkrivenih odstupanja.
5.18.5. Postupci monitoringa
Monitor treba da sledi utvrene pisane standardne operativne postupke sponzora, kao i
one postupke sponzora koji se posebno odnose na monitoring datog ispitivanja.
5.18.6. Izvetaj o monitoringu

1) Monitor treba da podnese pisani izvetaj sponzoru posle svake posete centru u kome
se vri ispitivanje ili drugog vida komunikacije vezanog za kliniko ispitivanje prema
sponzorovoj standardnoj operativnoj proceduri.
2) Izvetaj treba da ukljui datum, mesto, ime monitora i ime kontaktiranog istraivaa ili
drugih pojedinaca.
3) Izvetaj treba da ukljui saetak onoga to je monitor pregledao i izjavu monitora o
znaajnim nalazima, odnosno injenicama, odstupanjima ili nedostacima, zakljucima,
preduzetim koracima ili koracima koji se preporuuju u cilju obezbeenja usklaenosti.
4) Pregled i praenje izvetaja sa monitoringa ispitivanja treba da dokumentuje sponzoru
ovlaeni predstavnik.

5.19. Odit
Ako ili kada sponzor sprovodi odit, kao deo sprovoenja obezbeenja kvaliteta, treba da
razmotri:
5.19.1. Svrha
Svrha sponzorovog odita, koji je nezavisan i odvojen od rutinskog monitoringa i kontrole
kvaliteta, treba da bude procena sprovoenja ispitivanja i pridravanja protokola,
standardnih operativnih postupaka, Dobre klinike prakse i vaeih nadlenih propisa.
5.19.2. Izbor i kvalifikacije oditora
1) za sprovoenje odita, sponzor treba da imenuje pojedince koji su nezavisni od
klinikog ispitivanja, odnosno sistema.
2) sponzor treba da obezbedi da oditori budu kvalifikovani praksom i iskustvom za
pravilno sprovoenje odita, kvalifikacije oditora treba da budu dokumentovane.
5.19.3. Postupci odita
1) Sponzor treba da obezbedi da se odit nad podacima i postupcima klinikog ispitivanja
sprovodi u skladu sa sponzorovim pisanim postupcima o tome ta i kako treba da se
nadzire, o uestalosti nadzora, njegovom obliku i sadraju izvetaja sa nadzora.
2) Sponzorov plan i postupci odita ispitivanja treba da budu zasnovani na vanosti
ispitivanja planiranog za podnoenje nadlenim vlastima, broju ispitanika, tipu i
kompleksnosti ispitivanja, nivou rizika za ispitanike i bilo kojim drugim identifikovanim
problemima.
3) Oditor treba da dokumentuje svoja zapaanja i nalaze.
4) U cilju zatite nezavisnosti i znaaja funkcije odita, nadleni organi ne treba rutinski
da trae izvetaje sa odita. Nadleni organi mogu da zatrae pristup izvetajima sa odita

od sluaja do sluaja, kada postoji dokaz ozbiljnog nepridravanja protokola, Dobre

klinike prakse i propisa koji se primenjuju.
5) Kada je predvieno vaeim zakonom i propisima, sponzor treba da dostavi potvrdu o
izvrenom oditu.

5.20. Neusklaenost
5.20.1. U sluaju da se istraiva, odnosno ustanova ili lan istraivakog tima ne
pridrava protokola, standardnih operativnih postupaka, Dobre klinike prakse, odnosno
vaeih nadlenih propisa, sponzor treba da preduzme hitne mere kojima e da
obezbedi njihovo potovanje.
5.20.2. Ukoliko se monitoringom ispitivanja, odnosno oditom u nekom delu identifikuje
ozbiljno, odnosno stalno odstupanje od plana, sponzor treba da prekine uee
istraivaa, odnosno ustanove u ispitivanju. Kada se uee istraivaa, odnosno
ustanove prekine zbog odstupanja, sponzor o tome treba hitno da obavesti nadlene
vlasti.

5.21. Prevremen zavretak ili odlaganje klinikog ispitivanja

Ukoliko je ispitivanje prekinuto ili odloeno, sponzor treba hitno da obavesti istraivaa,
odnosno ustanovu i nadlene vlasti o prekidu ili odlaganju i o razlozima za prekid ili
odlaganje. Takoe, sponzor ili istraiva, odnosno ustanova, zavisno od vaeih propisa,
treba hitno da obaveste Etiki odbor i da dostave razloge za prekid ili odlaganje.

5.22. Izvetaji o klinikom ispitivanju

Bez obzira da li je ispitivanje zavreno ili prekinuto, sponzor treba da obezbedi pripremu
i podnoenje izvetaja o klinikom ispitivanju nadlenim organima, ukoliko se zahteva
vaeim nadlenim propisima. Sponzor takoe treba da obezbedi da su izvetaji
klinikog ispitivanja, podneti uz dokumentaciju za zahtev za dobijanje dozvole za
stavljanje leka u promet, formirani prema ICH Naelu za strukturu i sadraj izvetaja
klinikog ispitivanja. (Panja: ICH Naelo za strukturu i sadraj izvetaja klinikog
ispitivanja specificira da skraeni izvetaji mogu biti prihvatljivi u nekim sluajevima).

5.23. Multicentrina ispitivanja

Za multicentrina ispitivanja, sponzor treba da obezbedi:
1) da svi istraivai sprovode ispitivanje striktno se pridravajui protokola dogovorenog
sa sponzorom i odobrenog od strane nadlenih organa, ukoliko se trai i za koji postoji
odobrenje, odnosno povoljno miljenje Etikog odbora;
2) da obrazac test liste omoguava sagledavanje svih traenih podataka u svakom
centru multicentrinog ispitivanja. Onim istraivaima koji prikupljaju dopunske podatke
treba da se dostave dodatne test liste ija forma takoe omoguava prikupljanje
dopunskih podataka;

3) da se pre poetka ispitivanja dokumentuju dunosti istraivaa-koordinatora i drugih

istraivaa-uesnika;
4) da su svim istraivaima data uputstva o praenju protokola, potovanju jedinstvenih
standarda za procenu klinikih i laboratorijskih nalaza i o popunjavanju test listi.
5.23.5. Olakanu komunikaciju izmeu istraivaa.

6. Protokol klinikog ispitivanja i njegove izmene i dopune

Protokol klinikog ispitivanja treba da sadri delove navedene u ovom poglavlju
smernica Dobre klinike prakse. Meutim, informacije u vezi sa centrom ispitivanja mogu
da se navedu na posebnim stranama protokola ili utvrde u posebnom ugovoru, a neke
od informacija koje su dole navedene mogu da budu deo druge dokumentacije, kao to
je broura za istraivaa.

6.1. Opte informacije

6.1.1. Naziv protokola, identifikacioni broj protokola i datum. Svi amandmani takoe
treba da nose broj amandmana i datum.
6.1.2. Ime i adresa sponzora i monitora (ukoliko se adresa monitora razlikuje od
sponzorove).
6.1.3. Imena i zvanja osoba ovlaenih da potpiu protokol i amandmane u ime
sponzora.
6.1.4. Ime, zvanje, adresa i broj telefona sponzorovog medicinskog eksperta ili ukoliko je
potrebno stomatologa, za ispitivanje.
6.1.5. Imena i zvanja istraivaa odgovornih za sprovoenje ispitivanja i adrese i brojevi
telefona centara ispitivanja.
6.1.6. Ime, zvanje i kontakt (adresa i broj telefona) kvalifikovanog lekara, odnosno
stomatologa odgovornog za medicinske, stomatoloke odluke u centru ispitivanja
(ukoliko to nije istraiva).
6.1.7. Naziv i adresa klinikih laboratorija i drugih medicinskih, odnosno tehnikih slubi
ili ustanova ukljuenih u ispitivanje.

6.2. Osnovne informacije

6.2.1. Ime i opis ispitivanog, odnosno ispitivanih proizvoda.
6.2.2. Saetak nalaza pretklinikih ispitivanja koji imaju potencijalnu kliniku vanost,
kao i nalaza iz klinikog ispitivanja.
6.2.3. Saetak poznatih rizika i koristi za ispitanike, ukoliko ih ima.

6.2.4. Opis i opravdanost naina primene, doziranja, reima doziranja i duine terapije.
6.2.5. Izjava da e se ispitivanje sprovoditi uz potovanje protokola, Dobre klinike
prakse i propisa koji se primenjuju.
6.2.6. Opis populacije koja e biti ukljuena u ispitivanje.
6.2.7. Reference iz literature i podaci znaajni za ispitivanje koji potvruju racionalnu
osnovu za ispitivanje.

6.3. Ciljevi i svrha ispitivanja

Detaljan opis ciljeva i svrhe ispitivanja.

6.4. Plan ispitivanja

Nauni integritet ispitivanja i verodostojnost podataka dobijenih ispitivanjem bitno zavise
od plana ispitivanja. Opis plana ispitivanja obuhvata:
6.4.1. Detaljan opis primarnih i sekundarnih ciljeva, ukoliko postoje, koje treba da se
mere tokom ispitivanja;
6.4.2. Opis vrste, odnosno dizajna klinikog ispitivanja (npr. dvostruko slepo, placebo
kontrolisano, paralelno dizajnirano) i ematski dijagram plana ispitivanja, postupaka i
faza;
6.4.3. Opis mera preduzetih za smanjenje, odnosno izbegavanje pristrasnosti,
ukljuujui: - randomizaciju, - slepost;
6.4.4. Opis terapije, doze i doznog reima ispitivanog proizvoda. Takoe, treba da se
ukljui opis doznih oblika, pakovanja i obeleavanja ispitivanog proizvoda;
6.4.5. Oekivano trajanje uea ispitanika i opis i duinu svih perioda ispitivanja,
ukljuujui i period praenja ako je predvien;
6.4.6. Opis pojedinanih pravila za obustavu ili kriterijuma za prekid ispitivanja za
pojedine ispitanike, delove ispitivanja ili celokupno ispitivanje;
6.4.7. Postupci za voenje dokumentacije o ispitivanom proizvodu, odnosno ispitivanim
proizvodima, ukljuujui placebo i komparativni lek, ukoliko ih ima;
6.4.8. uvanje ifri za randomizaciju i postupaka za razotkrivanje ifri;
6.4.9. Identifikacija onih podataka koji treba direktno da se unose u test liste (npr. bez
prethodnog pisanog ili elektronskog zapisa) i podataka koji e da se smatraju izvornim
podacima.

6.5. Izbor i iskljuivanje ispitanika

6.5.1. Kriterijumi za ukljuivanje ispitanika.

6.5.2. Kriterijumi za neukljuivanje ispitanika.
6.5.3. Kriterijumi za iskljuivanje ispitanika, odnosno zavretak terapije ispitivanim
proizvodom, odnosno ispitivanom terapijom i posebni postupci:
1) kada i kako se iskljuuje ispitanik iz ispitivanja, odnosno terapije ispitivanim
proizvodom;
2) vrsta potrebnih podataka o iskljuenim ispitanicima i vremenski rok za njihovo
prikupljanje;
3) da li i kako treba da se zamene ispitanici;
4) period praenja za ispitanike iskljuene iz terapije ispitivanim proizvodom, odnosno
terapijom.

6.6. Terapija ispitanika

6.6.1. Terapija koja e da se primeni, ukljuujui nazive svih proizvoda, doze, reime
doziranja, naine primene i terapijski period, kao i periode praenja ispitanika za svaki
ispitivani proizvod, terapijsku grupu.
6.6.2. Dozvoljena medikacija, odnosno terapija (ukljuujui urgentnu terapiju) i ona koja
nije dozvoljena pre, odnosno tokom ispitivanja.
6.6.3. Postupci za praenje pridravanja plana ispitivanja od strane ispitanika.

6.7. Procena efikasnosti

6.7.1. Utvrivanje parametara efikasnosti.
6.7.2. Metode i vremenski period za procenu, beleenje i analizu parametara efikasnosti.

6.8. Procena bezbednosti

6.8.1. Utvrivanje parametara bezbednosti.
6.8.2. Metode i vremenski period za procenu, registrovanje i analizu parametara
bezbednosti.
6.8.3. Postupci za podsticanje izvetavanja o neeljenim dogaajima i pridruenim
oboljenjima, kao i postupci za njihovo registrovanje i prijavljivanje.
6.8.4. Nain i duina perioda praenja ispitanika posle neeljenog dogaaja.

6.9. Statistiki podaci

6.9.1. Opis statistikih metoda koje e se primeniti, ukljuujui i vreme za bilo koju
planiranu meuanalizu.
6.9.2. Broj ispitanika planiranih za ukljuivanje u ispitivanje. Kod multicentrinih
ispitivanja treba da se navede broj ispitanika planiranih za ukljuivanje u svakom centru
u kome e se vriti ispitivanje. Razlog za izbor odreene veliine uzorka, odnosno broja
ispitanika, ukljuujui uticaj na znaaj ispitivanja i kliniku opravdanost.
6.9.3. Stepen znaaja koji e se koristiti.
6.9.4. Kriterijumi za zavretak ispitivanja.
6.9.5. Postupak za objanjenje nedostataka, neiskorienih i lanih podataka.
6.9.6. Postupci za prijavljivanje bilo kog odstupanja od originalnog statistikog plana (bilo
koje odstupanje od originalnog statistikog plana treba da se opie i obrazloi u
protokolu, odnosno zavrnom izvetaju).
6.9.7. Izbor ispitanika za ukljuivanje u analize (npr. svi randomizovani ispitanici,
ispitanici tretirani ispitivanim dozama, svi pogodni ispitanici, procenjivi ispitanici).

6.10. Direktan pristup izvornim podacima, odnosno dokumentima

Sponzor treba da obezbedi da u protokolu ili drugom pisanom dokumentu bude
naznaeno da e istraivai, odnosno ustanove da dozvole monitoring datog ispitivanja,
odit, razmatranje od strane Etikog odbora i inspekcije od strane nadlenih vlasti,
obezbedivi direktan pristup izvornim podacima, odnosno dokumentima.

6.11. Obezbeenje kvaliteta i kontrola kvaliteta

6.12. Etiki aspekti ispitivanja

Opis etikih razmatranja u vezi sa klinikim ispitivanjem.

6.13. Rukovanje podacima i uvanje dokumentacije

6.14. Finansije i osiguranje

Nain finansiranja i osiguranja treba da se navede samo ukoliko nisu navedeni u
posebnom ugovoru.

6.15. Politika objavljivanja

Dogovor o objavljivanju rezultata ispitivanja treba da se navede samo ukoliko nije

naveden u posebnom ugovoru.

6.16. Prilozi
PANJA: S obzirom da su protokol i izvetaj klinikog ispitivanja, odnosno studije u
bliskoj vezi, dodatne informacije mogu da se nau u ICH Naelima za strukturu i sadraj
izvetaja klinikog ispitivanja.

7. Broura za istraivaa
7.1. Uvod
Broura za istraivaa je kompilacija klinikih i pretklinikih podataka o ispitivanom
proizvodu koji su vani za kliniko ispitivanje na ljudima. Njena svrha je da prui
istraivau i drugim pojedincima ukljuenim u ispitivanje informacije koje e im omoguiti
lake shvatanje osnova za ispitivanje, olakati potovanje plana ispitivanja, razjasniti
mnoge kljune stavke protokola kao to su doze, reim doziranja, nain primene i
postupci za kontrolu bezbednosti ispitivanja. Broura za istraivaa takoe prua bolji
uvid u kliniku obradu ispitanika tokom klinikog ispitivanja. Informacije treba da se daju
saeto, jednostavno, objektivno i ujednaeno kako bi kliniaru ili potencijalnom
istraivau bilo mogue da ih razume i stvori svoju sopstvenu, nepristrasnu ocenu
ispravnosti predloenog ispitivanja na osnovu procene odnosa rizika i koristi. Iz tog
razloga, uopteno, u izradi broure za istraivaa treba da uestvuje medicinski
kvalifikovana osoba, ali sadraj treba da bude odobren od medicinskog strunjaka iz
oblasti na koju se podaci odnose.
Ove smernice utvruju minimum informacija koje treba da se ukljue u brouru za
istraivaa i daju sugestije za njen izgled. Moe se oekivati da e tip i obim dostupnih
informacija da varira zavisno od stepena razvoja ispitivanog proizvoda. Ako se ispitivani
proizvod nalazi u prometu i ako su njegove farmakoloke osobine opte poznate
lekarima, nije potrebna obimna broura za istraivaa. Ukoliko nadlene vlasti dozvole,
broura sa osnovnim informacijama o ispitivanom proizvodu i tekst uputstva za upotrebu
leka mogu da budu odgovarajue alternative jedno drugom, pod uslovom da sadre
vaee, obimne i detaljne informacije o svim aspektima ispitivanog proizvoda koji mogu
da budu znaajni istraivau. Ukoliko se ispituje nova upotreba ispitivanog proizvoda koji
ima dozvolu za promet (npr. nova indikacija), treba da se pripremi broura za istraivaa
specifina za tu novu upotrebu. Broura za istraivaa treba da se pregleda najmanje
jedanput godinje i da se revidira, ukoliko je potrebno da se usaglasi sa sponzorovim
pisanim procedurama. ea kontrola moe da bude potrebna zavisno od stadijuma
razvoja i brzine pristizanja novih znaajnih informacija. Meutim, u skladu sa Dobrom
klinikom praksom, nove znaajne informacije mogu da budu toliko vane, da pre
ukljuivanja u revidiranu brouru za istraivaa treba da se razmotre sa istraivaima i
Etikim odborom, kao i sa nadlenim vlastima.
Uopteno, dunost sponzora je da istraivaima stavi na raspolaganje auriranu brouru
za istraivaa, a istraivai su duni da auriranu brouru za istraivaa dostave
odgovornom Etikom odboru. U sluaju ispitivanja koje sponzorie istraiva, sponzoristraiva treba da utvrdi da li brouru moe da dobije od proizvoaa. Ukoliko ispitivani
proizvod obezbeuje sponzor-istraiva, tada on treba da obezbedi neophodne

informacije osoblju koje sprovodi ispitivanja. U sluajevima kada nije praktino da se

priprema broura za istraivaa, sponzor-istraiva treba da obezbedi, kao zamenu,
proiren uvodni deo protokola koji sadri bar tekue podatke opisane u ovim
smernicama.

7.2. Opte odredbe

Broura za istraivaa treba da sadri:
7.2.1. Naslovnu stranu
Na naslovnoj strani treba da se navede ime sponzora, ispitivanog proizvoda (tj.
istraivaki broj, hemijsko ime, generiki naziv - INN, zatieno ime ako postoji, a pravno
je mogue) i datum izdavanja broure. Navodi se i broj do tada vaee broure, datum i
broj izdanja koje se zamenjuje. Primer za naslovnu stranu broure za istraivaa je
prikazan u prilogu 1 (videti 7.4).
7.2.2. Izjavu o poverljivosti
Sponzor moe po elji da ukljui izjavu kojom upuuje istraivaa da brouru za
istraivaa smatra poverljivim dokumentom i da je koristi za informisanje iskljuivo
istraivakog tima, kao i za dostavljanje Etikom odboru i nadlenim vlastima.

7.3. Sadraj broure za istraivaa

Broura treba da sadri i sledea poglavlja, dokumentovana dostupnim podacima iz
literature:
7.3.1. Sadraj - prikazan je u prilogu 2 (videti 7.5).
7.3.2. Saetak
Treba dati kratak saetak (po mogustvu do dve strane) navodei dostupne znaajne
fizike, hemijske, farmaceutske, farmakoloke, toksikoloke, farmakokinetike,
metabolike i dostupne klinike podatke relevantne stadijumu klinikog razvoja
ispitivanog proizvoda.
7.3.3. Uvod
Kratko uvodno poglavlje treba da sadri hemijsko ime (generiki naziv - INN, zatieno
ime, ako postoji) ispitivanog proizvoda, sve aktivne sastojke, farmakoloku grupu
ispitivanog proizvoda i oekivan poloaj u okviru grupe (npr. prednosti), racionalnu
osnovu za sprovoenje istraivanja sa ispitivanim proizvodom i predvienu profilaktiku,
terapijsku ili dijagnostiku indikaciju. Konano, uvodno poglavlje treba da postavi opti
pristup koji treba slediti pri proceni ispitivanog proizvoda.
7.3.4. Fiziko-hemijske, farmaceutske osobine i formulacija

Treba da se navede opis supstancije ispitivanog proizvoda (ukljuujui hemijsku,

odnosno strukturnu formulu) i kratak saetak o znaajnim fiziko-hemijskim i
farmaceutskim osobinama.
Da bi se omoguilo preuzimanje odgovarajuih mera bezbednosti tokom klinikog
ispitivanja, treba da se navede i obrazloi opis formulacije (a), odnosno formulacija koje
e da se koriste, ukljuujui ekscipijense ukoliko je to kliniki znaajno. Treba da se da
uputstvo za uvanje i rukovanje odreenim farmaceutskim oblicima.
Treba da se navede svaka strukturna slinost sa drugim poznatim preparatima.
7.3.5. Pretklinika ispitivanja
U vidu saetka treba da se navedu rezultati svih znaajnih pretklinikih farmakolokih,
toksikolokih, farmakokinetikih, metabolikih studija ispitivanog proizvoda. U saetku
treba da se objasni koriena metodologija, rezultati i razmatranje znaajnih nalaza o
ispitivanom proizvodu i mogui nepovoljni i nenameravani efekti kod ljudi.
Ukoliko su primenljive i poznate, odnosno dostupne, informacije mogu da ukljue i
sledee:
- vrste eksperimentalnih ivotinja na kojima je sprovedeno pretkliniko ispitivanje;
- broj i pol ivotinja u svakoj grupi;
- jedinicu doze (npr. mg/kg);
- dozni interval;
- nain primene;
- duinu primene;
- informacije o sistemskoj raspodeli;
- duinu perioda praenja posle terapije;
- rezultate, ukljuujui sledee aspekte:
- prirodu i frekvenciju farmakolokih ili toksikolokih reakcija,
- stepen ili intenzitet farmakolokih ili toksikolokih reakcija,
- vreme povlaenja reakcija,
- reverzibilnost reakcija,
- trajanje efekta,

- odnos doze i efekta.

U cilju bolje preglednosti, poeljno je da se podaci prikau tabelarno.
U sledeim poglavljima treba da se razmotre najvaniji nalazi iz studija, ukljuujui
uoene efekte pri primenjenim dozama, moguu primenljivost kod ljudi i svaki drugi
aspekt koji e da se prouava na ljudima. Ukoliko je mogue, treba da se uporede
rezultati primene efikasnih i netoksinih doza kod iste ivotinjske vrste (tj. da se
razmotriti terapijski indeks). Treba da se istakne relevantnost svih informacija pri
planiranju doziranja kod ljudi. Uvek kada je mogue, doziranje treba da se vri na bazi
nivoa u krvi/tkivu, a ne na bazi mg/kg.
1) Pretklinika farmakologija
Treba da se ukljui saetak farmakolokih aspekata ispitivanog proizvoda, a gde postoji,
znaajnih metabolikih studija na ivotinjama. Ovakav saetak treba da sadri studije na
osnovu kojih moe da se proceni potencijalno terapijsko dejstvo (npr. nain delovanja
ispitivanih proizvoda, vezivanje za receptore i specifinost), kao i one kojima moe da se
proceni bezbednost (npr. rezultate posebnih ispitivanja za procenu farmakolokih
dejstava, van onih u kojima se namerava postizanje terapijskih efekata).
2) Farmakokinetika i metabolizam ispitivanog proizvoda kod ivotinja
Treba da se da saetak farmakokinetike, bioloke transformacije i distribucije ispitivanog
proizvoda kod svih ispitivanih vrsta. Pri razmatranju rezultata treba da se uzme u obzir
resorpcija i lokalna i sistemska bioraspoloivost ispitivanog proizvoda i njegovih
metabolita, kao i njihova veza sa farmakolokim i toksikolokim nalazima dobijenim iz
eksperimenata na ivotinjskim vrstama.
3) Toksikologija
U saetku treba da se opiu toksini efekti iz znaajnih studija sprovedenih na razliitim
ivotinjskim vrstama i to tako da sadri sledee:
- pojedinanu dozu;
- ponovljenu dozu;
- kancerogenost;
- posebna ispitivanja kao to su izazivanje iritacija i alergijski potencijal;
- reproduktivna toksikologija;
- genotoksinost (mutagenost).
7.3.6. Delovanje kod ljudi

Treba da se detaljno navedu poznati efekti ispitivanog, odnosno ispitivanih proizvoda

kod ljudi, ukljuujui informacije o farmakokinetici, metabolizmu, farmakodinamici,
odnosu doze i efekta, bezbednosti, delotvornosti i ostalim farmakolokim dejstvima. Kad
je mogue, treba da se navede saetak svakog kompletiranog klinikog ispitivanja kao i
informacije o rezultatima drugaije upotrebe od one namenjene u klinikom ispitivanju,
kao to su iskustva sa trita iz zemalja gde je lek stavljen u promet.
1) Farmakokinetika i metabolizam ispitivanog proizvoda kod ljudi
Ukoliko su dostupni, treba da se da saetak podataka o farmakokinetici ispitivanog
proizvoda, ukljuujui sledee:
- farmakokinetiku (ukljuujui, ako je mogue, resorpciju, metabolizam, vezivanje za
proteine plazme, raspodelu i eliminaciju);
- bioraspoloivost ispitivanog proizvoda (apsolutnu, odnosno relativnu, ukoliko je
mogue) za razliite dozne oblike;
- posebne populacione podgrupe (npr. prema polu, starosti, oteenju funkcija odreenih
organa);
- interakcije (npr. interakcije proizvod - proizvod i uticaji hrane);
- ostale farmakokinetike podatke (npr. rezultate ispitivanja sprovedenih u okviru
razliitih populacionih grupa tokom klinikih ispitivanja).
2) Bezbednost i efikasnost
Treba da se navede saetak informacija o bezbednosti, farmakodinamskim efektima i
delotvornosti (i metabolizmu, ukoliko je potrebno) ispitivanog, odnosno ispitivanih
proizvoda, kao i informacije o doznoj zavisnosti efekta, dobijene u prethodnim
ispitivanjima kod ljudi (zdravi dobrovoljci, odnosno pacijenti). Treba da se razmotri
mogui znaaj ovih informacija. U sluaju kada su kompletirana brojna klinika
ispitivanja, jasna prezentacija podataka iz nekoliko ispitivanja se moe postii upotrebom
saetka o bezbednosti i delotvornosti po podgrupama ili indikacijama. Zajedniki
tabelarni prikaz neeljenih reakcija na ispitivani proizvod iz svih klinikih ispitivanja
(ukljuujui i ona za sve ispitivane indikacije) moe biti vrlo znaajan. Treba da se
razmotre vane razlike koje se javljaju u vezi uzroka, odnosno incidence neeljene
reakcije na ispitivani proizvod kod razliitih indikacija ili podgrupa. Broura za istraivaa
treba da obezbedi opis moguih rizika i neeljenih reakcija na ispitivani proizvod koji se
mogu predvideti na osnovu ranijih iskustava sa proizvodom koji se ispituje i sa srodnim
proizvodima. Treba da se navedu upozorenja ili posebne mere koje treba da se
preduzmu kao deo ispitivane upotrebe proizvoda.
3) Iskustvo sa trita
Treba da se navedu zemlje u kojima je ispitivani proizvod dobio dozvolu za stavljanje u
promet. Bilo koja znaajna informacija dobijena sa trita treba da se rezimira (npr.
formulacije, doziranje, nain primene i neeljena reakcija na proizvod). U brouri za
istraivaa takoe treba da se navedu sve zemlje u kojima nije dobijeno odobrenje,

odnosno registracija ispitivanog proizvoda ili je lek povuen iz prometa, odnosno ukinuta
registracija.
7.3.7. Saetak podataka i uputstva istraivau
Ovo poglavlje treba da sadri sveobuhvatno razmatranje pretklinikih i klinikih
podataka, kao i informacije iz razliitih izvora o drugaijim aspektima ispitivanog
proizvoda, ako je mogue. Istraivau se tako obezbeuje najrelevantnija prezentacija
dostupnih podataka, uz procenu uticaja ovih informacija na budua klinika ispitivanja.
Kada postoje, treba da se razmotre objavljeni podaci o srodnim proizvodima. To moe
da pomogne istraivau da predvidi neeljene reakcije na ispitivani proizvod ili druge
probleme u klinikom ispitivanju.
Cilj ovog poglavlja je da istraivau obezbedi jasno shvatanje o moguim rizicima i
neeljenim reakcijama na ispitivani proizvod, kao i posebnim testovima, zapaanjima i
merama opreza koje mogu da budu potrebne tokom klinikog ispitivanja. Ova shvatanja
treba da budu zasnovana na postojeim fizikim, hemijskim, farmaceutskim,
farmakolokim, toksikolokim i klinikim informacijama o ispitivanom proizvodu. Treba da
se obezbedi uputstvo istraivau kako da prepozna i tretira mogue sluajeve
predoziranja i neeljene reakcije na ispitivani proizvod na osnovu ranijih iskustava kod
ljudi i farmakologiji ispitivanog proizvoda.

Prilog 1:
PRIMER ZA NASLOVNU STRANU BROURE ZA ISTRAIVAA
Sponzor:
Proizvod:
Istraivaki broj:
Ime(na): hemijsko, generiko (ako ima),
zatieno(a) imena (po elji sponzora)
Broj edicije broure za istraivaa:
Datum izdavanja broure:
Broj prethodne verzije broure:
Datum izdavanja prethodne verzije broure:

Prilog 2:

PRIMER ZA SADRAJ BROURE ZA ISTRAIVAA

Izjava o poverljivosti (opciono)
Shema sa potpisima (opciono)
Sadraj
Saetak
Uvod
Fiziko-hemijske, farmaceutske osobine i formulacije
Pretklinika ispitivanja
Pretklinika farmakologija
Farmakokinetika i metabolizam kod ivotinja
Toksikologija
Delovanje kod ljudi
Farmakokinetika i metabolizam kod ljudi
Bezbednost i efikasnost
Iskustva sa trita
Saetak podataka i uputstva istraivaima
Reference: 1) publikacije
2) izvetaji
Reference, ukoliko postoje, treba da se sloe na kraju svakog poglavlja.
Prilozi (ako ih ima).

8. Osnovna dokumentacija za sprovoenje klinikog ispitivanja

8.1 Uvod
Osnovni dokumenti su oni dokumenti koji pojedinano i zbirno omoguavaju procenu
sprovoenja ispitivanja i kvalitet podataka koji se dobiju kroz kliniko ispitivanje. Ova
dokumentacija slui da se pokae da su istraiva, sponzor i monitor potovali Dobru
kliniku praksu i vaee propise.

Osnovni dokumenti, takoe imaju i druge vane uloge. Pravovremeno popunjavanje ovih
dokumenata od strane istraivaa i sponzora veoma mnogo znai za uspeno
sprovoenje ispitivanja od strane istraivaa, sponzora i monitora. Ovi dokumenti su
predmet nezavisnih ocenjivaa (odita) ili odgovarajuih nadlenih organa, kao deo
procesa kojim se potvruje validnost ispitivanja i integritet sakupljenih podataka.
U poglavljima 8.2, 8.3. i 8.4. navode se liste osnovnih dokumenata. Dokumenti su
grupisani u tri grupe prema stadijumu ispitivanja u kom se formiraju:
1) pre zapoinjanja ispitivanja,
2) tokom sprovoenja ispitivanja;
3) posle zavretka ili prekida ispitivanja.
Navodi se i svrha svakog dokumenta, mesto gde e dokument da se uva; u centru
ispitivanja, kod sponzora ili na oba mesta.
Osnovni dokumenti treba da se formiraju na poetku ispitivanja i treba da se uvaju u
centru ispitivanja i kod sponzora. Kliniko ispitivanje moe da se zavri samo ako je
monitor pregledao dokumentaciju istraivaa, odnosno ustanove i sponzora i potvrdio da
se sva neophodna dokumentacija uva na odgovarajuim mestima.
Neki ili svi dokumenti navedeni u ovim smernicama treba da budu dostupni oditu od
strane sponzora ili inspekciji od strane nadlenih vlasti.

8.2. Pre poetka klinikog ispitivanja

Tokom faze planiranja ispitivanja, potrebno je da se dokumenti, navedeni u dole
prikazanoj tabeli, formiraju pre formalnog poetka ispitivanja.

Mesto uvanja
Broj

Naziv dokumenta

8.2.1 Broura za istraivaa

Svrha

Istraiva
Sponzor
Ustanova

Dokumentovati da su
odgovarajue naune
informacije u vezi
X
ispitivanog proizvoda
obezbeene istraivau

8.2.2 Potpisan protokol sa amandmanima Dokumentovati dogovor X

i primerak test liste
istraivaa i sponzora
oko
protokola/amandmana i

test lista
Informacije ispitanicima:
- pristanak ispitanika (ukljuujui sve Dokumentovati
primenljive prevode)
informisani pristanak

8.2.3

8.2.4

- sve druge pisane informacije

Dokumentovati da e se
ispitanicima pruiti
odgovarajue pisane
informacije (sadraj i
X
stil) kako bi se podrala
njihova sposobnost da
daju pun informisani
pristanak

- oglasi za regrutovanje ispitanika

Dokumentovati da su
mere regrutacije
odgovarajue

Finansijski aspekti klinikog

ispitivanja

Da se dokumentuje
finansijski ugovor
izmeu
X
istraivaa/ustanove i
sponzora za istraivanje

Dokumentovati
kompenzaciju
ispitanicima u sluaju
oteenja vezanih za
ispitivanje

- istraiva-ustanova i sponzor

- istraiva-ustanova i UIO

8.2.5 Osiguranje (gde je neophodno)

Potpisani ugovor izmeu uesnika,

npr.

8.2.6

Dokumentovati ugovore

- sponzor i UIO
- sponzor i vlasti (ako treba)
8.2.7 Datirano pozitivno miljenje Etikog Dokumentovati da je

X
X

odbora na:
- protokol i amandmane
- test listu (ako treba)
- informisani pristanak

ispitivanje razmatrao
Etiki odbor i da je dao
odobrenje, odnosno
povoljno miljenje. Da
se identifikuje verzija,
broj i datum svakog
dokumenta.

- i bilo koje druge pisane informacije

obezbeene za ispitanike
- oglase za regrutaciju ispitanika
(ako se koriste)
- kompenzacije (ako se koriste)
- drugo

8.2.8 Sastav Etikog odbora

Dokumentovati da je
Etiki odbor konstituisan
X
u skladu sa Dobrom
klinikom praksom

X (ako
treba)

8.2.9 Dozvola/prijava nadlenih organa

Dokumentovati
odgovarajuu dozvolu
nadlenih organa
dobijenu pre
X (ako
zapoinjanja ispitivanja i treba)
koja je u skladu sa
propisima koji se
primenjuju

X (ako
treba)

Biografija i drugi dokumenti o

8.2.10 kvalifikaciji glavnog
istraivaa/subistraivaa

Dokumentovati
kvalifikaciju i
X
sposobnost ispitivaa
da sprovede ispitivanje

Referentne vrednosti
Da se dokumentuju
8.2.11 medicinskih/laboratorijskih/tehnikih vrednosti i rasponi
procedura i testova iz protokola
testova
8.2.12 Medicinske/laboratorijske/ tehnike
procedure/testovi

Dokumentovati
X (ako
kompetentnost
treba)
ustanove da sprovede
testove i da podri
verodostojnost rezultata

- sertifikati ili
- akreditacija ili
- utvrena kontrola kvaliteta,
odnosno spoljna kontrola
- validacije (ako treba)

8.2.13

Primerak nalepnice koja se stavlja

na ispitivani proizvod

Dokumentovati
saglasnost sa
odgovarajuim
propisima za
obeleavanje i da su
obezbeene
odgovarajue instrukcije
za ispitanike

Dokumentovati
neophodne instrukcije
Instrukcije za rukovanje lekom koji
da se osigura pravilno
se ispituje i ostalim materijalom
skladitenje, pakovanje,
8.2.14 vezanim za kliniko ispitivanje (ako
X
izdavanje, povlaenje
nije opisano u protokolu i Brouri za
ispitivanog proizvoda i
istraivaa)
ostalog materijala u vezi
sa ispitivanjem

Dokumentovati datum
transporta , brojeve
ari i metode
transporta ispitivanog
Beleke o transportu ispitivanog
proizvoda i ostalog
8.2.15 proizvoda i ostalog materijala u vezi materijala, na nain koji X
sa ispitivanjem
dozvoljava praenje
broja are ispitivanog
proizvoda, pregled
uslova transporta i broja
uzoraka.

Dokumentovati identitet,
8.2.16 Sertifikat analize leka koji se ispituje istou i jainu
ispitivanog proizvoda

8.2.17 Procedura za dekodiranje kod slepih Dokumentovati kako se, X

ispitivanja
u sluaju hitnosti,
otkriva identitet

X (ako
treba i
na

ispitivanog proizvoda
bez otkrivanja sleposti
za ostale ispitanike

drugom
mestu)

8.2.18 Glavni randomizacioni list

Dokumentovati metod
randomizacije za
ispitivanu populaciju

X (ako
treba i
na
drugom
mestu)

Izvetaj monitora pre poetka

8.2.19
ispitivanja

Dokumentuje da je
mesto ispitivanja
odgovarajue (moe se
kombinovati sa 8.2.20)

Dokumentovati da su
procedure u ispitivanju
pregledane od strane
X
istraivaa i njegovih
saradnika (moe se
kombinovati sa 8.2.19).

8.2.20

Izvetaj monitora na poetku

ispitivanja

8.3. Tokom sprovoenja klinikog ispitivanja

Uz ve pomenute dokumente, sledei dokumenti, prikazani u dole navedenoj tabeli,
treba da se oforme tokom klinikog ispitivanja kao dokaz da su sve nove informacije
dokumentovane i prikazane.

Mesto uvanja
Broj

Naziv dokumenta

Svrha

Istraiva
Sponzor
Ustanova

Dokumentovati da je
istraiva na vreme
Izmene i dopune Broure za
8.3.1
informisan o svim relevantnim X
istraivaa
informacijama poto su
postale dostupne

8.3.2 Revizije na:

Dokumentovati izmene
navedenih dokumenata u
ispitivanju

- protokol/amandman/e
- test liste
- informisani pristanak
- informacije za ispitanika
- oglase za regrutaciju
pacijenata (ako se koriste)

Datirano odobrenje/ pozitivno

miljenje Etikog odbora na:
- amandmane protokola
- revizije (informisanog
pristanka i bilo koje
8.3.3
informacije obezbeene
pacijentu, oglasa)
- druge dokumente
- izvetaj o praenju
ispitivanja

Dozvola/prijava nadlenih
organa gde se zahteva za:
8.3.4

Dokumentovati amandman/e, X
odnosno revizije pregledane
od strane Etikog odbora i da
je o njima doneto pozitivno
miljenje. Da se utvrdi broj,
verzija i datum svakog
dokumenta

Dokumentovati usklaenost
sa propisima koji se
primenjuju

X (ako
treba)

(vidi 8.2.10.)

- amandman na protokol i
druga dokumenta
8.3.5

CV za nove istraivae i
koistraivae

Aurirane normalne vrednosti

Dokumentovati da se
/rasponi za medicinske/
normalne vrednosti i rasponi
8.3.6 laboratorijske/tehnike
revidiraju tokom perioda
procedure/testove koji su
ispitivanja (vidi 8.2.11.)
ukljueni u protokol
8.3.7 Aurirane medicinske
/laboratorijske/tehnike
procedure/testovi

Dokumentovati da se testovi X (ako

odravaju adekvatnim tokom treba)
perioda ispitivanja (vidi
8.2.12.)

- sertifikati; ili
- akreditacije; ili
- utvrena kontrola kvaliteta,
odnosno eksterna kontrola
kvaliteta
- duge validacije (ako treba)
Dokumentacija o ispitivanom
proizvodu i transportu
8.3.8
(vidi 8.2.15.)
materijala vezanih za
ispitivanje
8.3.9

Sertifikati analize za nove

serije ispitivanog proizvoda

8.3.10 Izvetaji o poseti monitora

Ostale odgovarajue
komunikacije sa centrom
ispitivanja:

8.3.11

- pisma

(vidi 8.2.16.)

Dokumentovati posete i
nalaze monitora u centru
ispitivanja

Dokumentovati ugovore ili

znaajne razgovore u vezi sa X
sprovoenjem ispitivanja,
nepridravanjem protokola,
izvetavanjem o neeljenim
dogaajima itd.

- beleke sa sastanaka
- beleke telefonskih
razgovora

8.3.12

Potpisani informisani
pristanci

8.3.13 Izvorni dokumenti

Dokumentovati da je
pristanak dobijen u skladu sa
Dobrom klinikom praksom i
protokolom i da je datiran pre
X
zapoinjanja ukljuivanja
ispitanika u ispitivanje.
Takoe, dokumentovati da je
direktan pristup dozvoljen
Dokumentovati postojanje
ispitanika i integritet

sakupljenih podataka,
ukljuujui originalna
dokumenta u vezi za
ispitivanjem, medicinskom
terapijom i istorijom bolesti

8.3.14

8.3.15

Potpisana, datirana i
ispunjena test lista

Dokumentovati da je
istraiva ili ovlaeni lan
istraivakog tima potvrdio
zapise u test listi

Dokumentacija o izmenama
u test listi

Dokumentovati sve
izmene/dodatke ili korekcije u
X
X (kopija)
test listi, kao i da su
(original)
parafirane i datirane

Obavetenje istraivaa
sponzoru o ozbiljnom
8.3.16
neeljenom dogaaju i
odgovarajui izvetaji

Dokumentovati obavetenje
istraivaa sponzoru o
ozbiljnom neeljenom
dogaaju i odgovarajue
izvetaje u skladu sa 4.11.

X (kopija)

X
(original)

Dokumentovati obavetenje
sponzora, odnosno
Obavetenje sponzora i/ili
istraivaa, gde je primenljivo,
istraivaa, gde je
nadlenim organima,
primenljivo, nadlenim
odnosno Etikom odboru o
organima, odnosno Etikom neoekivanim ozbiljnim
X (ako
8.3.17 odboru o neoekivanim
neeljenim dogaajima i
treba)
ozbiljnim neeljenim
drugim informacijama u vezi
reakcijama i drugim
bezbednosti u skladu sa 5.17.
informacijama u vezi
i 4.11.1. i drugim
bezbednosti
informacijama vezanim za
bezbednost u skladu sa
5.16.2.

Obavetenje sponzora
istraivau/ima o
8.3.18
informacijama vezanim za
bezbednost

Dokumentovati obavetenje
sponzora istraivaima u vezi
X
bezbednosti u skladu sa
5.16.2.

Dokumentovati dostavljanje
Periodini ili godinji izvetaji periodinih izvetaja Etikom
8.3.19 Etikom odboru i nadlenim odboru u skladu sa 4.10. i
X
organima o bezbednosti
nadlenim organima u skladu
sa 5.17.3.

X (ako
treba)

Lista za odabir (skrining)

8.3.20
ispitanika

8.3.21

Lista za identifikaciju
ispitanika

Dokumentovati identifikaciju
ispitanika koji su odabrani za
X
skrining pre poetka
ispitivanja

X (gde je
potrebno)

Dokumentovati da
istraiva/ustanova uva u
tajnosti sva imena ispitanika
kao i dodeljen broj pod kojim
X
su ukljueni u ispitivanje i da
dozvoljava istraivau/
ustanovi da otkrije identitet
ispitanika

Dokumentovati hronoloko
8.3.22 Lista za ukljuene ispitanike ukljuivanje ispitanika, kao i
dodeljeni broj u ispitivanju

Dokumentovati da je ispitivani
proizvod korien u skladu sa X
protokolom

Dokumentovati potpise i
inicijale svih osoba koje imaju
X
pravo na unos i/ili korekciju
podataka u test listi

Da se dokumentuje mesto
uvanja i identifikacija
Beleke o uvanju biolokog
8.3.25
uvanog biolokog materijala X
materijala ispitanika
ukoliko bi bilo potrebno
ponoviti analize.

8.3.23

Lista sa brojnim stanjem

ispitivanog proizvoda

8.3.24 Lista sa potpisima

8.4. Posle zavretka ili prekida ispitivanja

Posle zavretka ili prekida ispitivanja, sva dokumentacija iz odeljaka 8.2. i 8.3. treba da
se uva, kao i dokumentacija navedena u dole prikazanoj tabeli:

Mesto uvanja
Broj Naziv dokumenta

Svrha

8.4.1 Lista sa brojnim stanjem

ispitivanog proizvoda u

Dokumentovati da je ispitivani
proizvod korien u skladu sa

Istraiva Sponzor
Ustanova
X

protokolom, da je dostavljen u
centar ispitivanja, podeljen
ispitanicima, vraen od strane
ispitanika i vraen sponzoru

centru ispitivanja

Dokumentovati da je ispitivani
Dokument o
proizvod koji nije iskorien,
8.4.2 unitenju/uklanjanju leka koji
uniten od strane sponzora ili
se ispituje
ustanove

8.4.3

Da omogui identifikaciju svih

ukljuenih subjekata u
ispitivanje u sluaju potrebe.
Listu je potrebno uvati u
tajnosti u dogovorenom
vremenskom periodu

Lista sa identifikacionim
iframa ispitanika

8.4.4 Dokaz o izvrenom oditu

Dokumentovati da su sve
aktivnosti u ispitivanju zavrene
i da se kopije osnovnih
dokumenata uvaju u
odgovarajuim fajlovima

Izvetaj monitora o
zavretku ispitivanja

8.4.6

Vraena sponzoru da
Terapijske grupe i
dokumentuje ako je dolo do
dokumentacija o dekodiranju
dekodiranja

Zavrni izvetaj istraivaa

upuen Etikom odboru (ako
Dokumentovati zavretak
8.4.7 je potrebno) i ako je
ispitivanja
potrebno nadlenim
organima
Zavrni izvetaj o klinikom
ispitivanju

Dokumentovati da je odit
izveden

8.4.5

8.4.8

X (ako je
uniten u
ustanovi)

Dokumentovati rezultate i
interpretaciju ispitivanja

9. Zavrna odredba
Ove smernice objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

X (ako
treba)