СТОЈАН ПРОТИЋ (1857-1923, Крушевац-Београд)

 Политичар, државник и публициста

 Студирао је историју и филозофију у Великој школи
 Један од оснивача Народне радикалне странке 1881, водећих функционера, уредник
Самоуправе, званичних дневних новина Народне радикалне странке.
 Издавао је и уређивао часопис Дело и лист Одјек
 Постао је привремени управник града Београда 1893
 Као секретар уставног комитета, Протић је учествовао у састављању Устава из 1888.
 Управник Народне библиотеке Србије (1900—1901)
 Министар унутрашњих послова 1903-1905 и 1906-7, и 1912-1914 у владама Јована
Авакумовић, Саве Грујића и Николе Пашића
 Министар финансија 1909-1912 у концентрационој влади Стојана Новаковића и у две следеће
владе Николе Пашића и Милована Миловановића и Николе Пашића 1917-1918
 Написао је одговор на аустроугарски ултиматум Србији 1914. године.
 После уједињења у Краљевину СХС Стојан Протић је од 20. децембра 1918. до 16. августа
1919. био председник прве владе Краљевине СХС. 1
 Протић је поново постављен за председника владе 1920. године
 Са Народном радикалном странком се разишао око питања државног уређења Краљевине
СХС. У свом нацрту Устава заступао је политику компромиса, децентрализацију поделом
државе на девет национално-историјских покрајина са законодавним и извршним функцијама
(сопственим владама и скупштинама).
 У октобру 1920. године поднео је оставку на место подпредседника Главног одбора радикалне
странке, а крајем године и напустио Радокалну странку.
 Основао је Независну радикалну странку, за програм узео допуњени програм НРС из 1920. и
покренуо лист Радикал.
 Доживео је дебакл на изборима за Народну скупштину 1923. Није изабран ни за народног
посланика у Крушевачком округу, у коме је деценијама биран огромном већином. После овога
се повукао из политике и убрзо преминуо.
 Стојан Протић је написао следећа дела: О Македонији и Македонцима, Албански проблем и
Србија и Аустроугарска, Срби и Бугари у Балканском рату, Тајна конвенција између Србије и
Аустроугарске.

1По страначком споразуму први председник владе Краљевине СХС је требало да буде Никола Пашић, али је регент Александар мандат
дао Протићу, а Пашића послао као делегата на Париску мировну конференцију.[2] Протићева влада је била коалициона влада
састављена од политичара најважнијих странака, са Антоном Корошецом као потпредседником, Светозаром Прибићевићем као
министром унутрашњих дела и Антом Трумбићем као министром иностраних дела.[3]. Протићеву прву владу обележиле су тешке
социјално-економска ситуације и политичке борбе око државног уређења. Протићеа је на месту председника владе заменио
демократа Љубомир Давидовић. Протић је поново постављен за председника владе од 19. фебруара до 17. маја 1920. И другу
Протићеву владу су обележили оштри сукоби владе и опозиције. Демократе и социјалдемократе су тражили одржавање избора за
уставотворну скупштини, док су се радикали залагали за одлагање избора. Бојкот демократа и социјадемократа је онемогућавао влади
кворум у Привременом народном представништву, због чега је радикалска влада правила уступке хрватским и словеначким
политичарима у погледу аутономије.