07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.

hr

Roman “Bijeg” svrstava se u jedan od najboljih romana hrvatske moderne. Tiskan
je davne 1909. godine, a nosi i podnaslov “Povijest jednog našeg čovjeka”.

Autor nam je ispričao priču o Đuri Andrijaševiću, prenio nam je njegov težak život.
U romanu je opisana njegova sudbina. On je bio siromašni hrvatski intelektualac
koji se školovao u velikom gradu, no na kraju ga je dotukao život provincijskog
gradića gdje je u potpunosti propao.

Roman je to o Đuri koji se nalazi u lošim socijalnim prilikama, odlazi u veliki grad
koji ga je dokrajčio i tamo je propao, da bi se vratio na hrvatsko selo. Autor nam
podnaslovom sugerira da je u liku Đure ustvari opisao jedan tipičan karakter. Iako
je kroz cijeli roman naglašena socijalna komponenta, autor se bavi prvenstveno
stanjem svijesti glavnog lika pa iz tog razloga možemo reći da se radi o
psihološkom romanu.

U “Bijegu” možemo vidjeti puno značajki moderne proze. Autor je stavio naglasak
na unutarnjoj karakterizaciji lika i njegovih sukoba, a tijekom pripovijedanja česti
su i monolozi glavnog lika kroz njegova pisma i dnevnike.

“Bijeg” se sastoji od dvanaest poglavlja nejednake dužine. Možemo primijetiti da
se u prvom poglavlju romana autor bavi Đurinim razmišljanjima tijekom jedne noći
u vlaku, a ona opisuju njegov život od rođenja i djetinjstva pa sve do završetka
studija. Ostala poglavlja bave se sljedećim dvjema godinama njegova života, ali
radnja je puno sporija i više je orijentirana na unutarnja razmišljanja glavnog lika.

Kratak sadržaj

Đuro Andrijašević putuje vlakom iz Beča u Slavoniju, a putem razmišlja o tome
kako ne voli putovati. Svaki put kada je morao putovati on je osjetio nevjerojatnu
nervozu. Prisjetio se i kako je ist tako bio nervozan kada je putovao iz Zagreba.
Tada se ponašao jako hladno i rezervirano prema svojoj zaručnici Veri i njezinim
roditeljima.

U vlaku je kratio vrijeme pričajući s trojicom mladića. No, ubrzo je osjetio kako ga
http://www.lektire.hr/bijeg/ 1/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

taj razgovor jako umara, a i jedan od mladića je prepoznao u njemu pisca novela
pa je htio voditi razgovor u tom smjeru, smjeru književnosti. Đuri se nije dalo o
pričati o toj temi i upravo je odahnuo kada su mladići sišli s vlaka na jednoj od
sljedeće postaje.

Kada je Đuro ostao sam, počeo je razmišljati… Prepustio se mislima. Sjetio se
svoje zaručnice Vere i razmišljao je o tome kako bježi od zaručnice Vere jer joj
nije niti javio da će putovati u Zdence. Bio je svjestan i toga da odgađa susret s
njezinim roditeljima zbog, za njega, vrlo nepovoljne situacije. Naime, oni su, kao i
Vera, polagali velike nada u ostavštinu Đurinog strica Tome. No, stric nakon smrti
nije ništa ostavio Đuri.

Misli su mu išle sve dalje. Razmišljao je o svom stalnom zaposlenju koje mu se
činilo još jako daleko. Naime, iako je položio doktorski ispit, morao je položiti još i
profesorski kako bi pronašao stalno zaposlenje. Znao je i sam da ga do toga dijele
još najmanje dvije godine, a kako je s Verom bio već četiri, smatrao je da će
njezinoj majci biti dosta čekanja. Volio je Veru i pri samoj pomisli da je ima netko
drugi, tijelo mu se streslo, ali sada mu se to činilo kao jedino i idealno rješenje.

Promatrao je prizore koji su se nizali kako je vlak jurio i razmišljao je o svom
dotadašnjem životu.

Majka mu je bila iz trgovačke obitelji, dok mu je otac bio mornar, a Đurom im je bio
sin jedinac. Otac mu je rano umro, Đuri je bilo samo osam godina. Iz tog razloga,
za njegov odgoj je uz majku bio najzaslužniji i stric Tomo.

Još kao dijete, Đuro je volio puno čitati, a svirao je i glasovir. Školovao se u Rijeci i
bio je odličan učenik. Još za vrijeme školovanja u “Vijencu” su mu izašli i njegovi
prvi književni pokušaji.

Kasno djetinjstvo obilježio je njegov unutarnji sukob zbog spolnog sazrijevanja i
kršćanskog odgoja. O spolnosti je puno čitao u medicinskim knjigama. Rješenje je
pronašao u pisanju.

http://www.lektire.hr/bijeg/ 2/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

Kada je položio maturu, Đuro je otišao kod strica Tome u Kraljevicu gdje je
provodio ljetne praznike. Tada je upoznao djevojku Zoru Markovu i njezina brata
Marka. U početku mu je djevojka bila antipatična, nije mu se svidjelo što je bila
dosta samostalna i za njegova pojmove ponašala se kao muškarac. No, s
vremenom se u nju zaljubio. Osjećao se kao da je u snovima. Nakon što su
proveli zajedničku noć, u njemu kao da je sve bilo ubijeno. Tjelesnost mu je ubila
osjećaje osjećao se obično.

Tri dana nakon tog događaja, Zora je otišla. On nikako nije mogao dočekati
vrijeme kada će otići na studij u Beč. Probao je vrijeme kratiti pisanjem, ali nije
mogao pisati. Po prvi puta posumnjao je u književnost naspram vrijednosti života i
te sumnje sve više nikada nije mogao riješiti.

Sa Zorom nije ostao u kontaktu, niti je ona pisala njemu, niti on njoj. U Beču je
obavio i novelu u kojoj je pisao o njihovoj ljubavi i postigao veliki uspjeh, ali niti
nakon toga Zora se nije javila. Malo nakon toga, Đuro je u Beču zapao u velike
probleme s novcem. Nije više učio, vrijeme je kratio pijući po krčmama, a na
majčina pisma nije odgovarao.

Za vrijeme praznika, stric Tomo mu nije htio dati novac za boravak u Beču pa je
morao otputovati kući. Nakon par dana provedenih kod kuće, odlučio je napisati
pismo Toši, svome prijatelju iz gimnazijskih dana, moleći ga da ga pozove kod
sebe u posjetu. I, malo nakon toga našao se na selu gdje je prvi puta nakon dugo
vremena osjetio kako mu se vraćaju volja i želja za životom. Toša mu je predložio
da studij nastavi u Zagrebu jer se mnogo bolje osjeća u svojoj domovini, a u Beču
je već izgubio i dvije godine.

U Zagrebu se bavio novelistikom i kritikom, a počeo je i ponovo svirati. Ubrzo je
upoznao i Veru preko njezine majke. Naime, njezina majka supruga je višeg
činovnika Hrabara i ona se bavila organiziranjem glazbenih druženja. Vera se sve
više zanimala za Đuru. Jednom prilikom, tijekom razgovora su pričali u knjizi “Ani
Karenjini”, a Đuro joj je rekao da to nije knjiga za nju. No, nju je djelo tada još više
zaintrigiralo te ga je odlučila pročitati. Nakon toga, pokrenula je razgovor o tome i
oduševila se Đurinom inteligencijom i načinom razmišljanja te je sve to popratilo i
http://www.lektire.hr/bijeg/ 3/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

da joj se svidi fizički.

Vera je odlučila pozvati Đuru na jedno glazbeno druženje preko zajedničkog
prijatelja, a Đuro se odazvao pozivu. No, kada se pojavio, Vera je izgubila
hrabrost i rekla mu da zaboravi na poruku koju mu je bila poslala. Đuro više nije
mogao zaboraviti. Odlučio je napisati Veri pismo u kojem joj je otkrio sve o sebi i
svojem životu. Kada je pismo bilo poslano, nije mogao spavati cijelu noć
iščekujući odgovor. A kada je Verin odgovor stigao, Đuro je postao drugim
čovjekom.

S tim je mislima o Veri, Đuro stigao u Zdence. U Zdencima je počeo pisati dnevnik
i taj se dio u knjizi nalazi u drugom poglavlju.

Za Đuro su život na selu i zima koja je uslijedila bili jako dosadni i naporni.
Osjećao je nemir i nije se mogao skoncentrirati na pisanje. Zavidio je Tošinoj
obitelji na skladu. Poslao je Veri pismo i dobio povratno pismo od nje, ali i od
njezine majke Nine koja je zahtijevala od njega da što prije dođe u Zagreb.

U početku, Vera je osjećala simpatije prema Đuri i jako joj se svidio. No, od onoga
danas kada joj je poslao pismo razotkrivši joj cijeli svoj život, Vera je ostala
zadivljena. Osjećala je veliku povezanost za njega i s nestrpljenjem je čekala kada
će njih dvoje započeti zajednički život.

Verina majka želi da njezina kćer prekine zaruke s Đurom pa se Đuro nema niti
snage boriti s njom. Sudbinu oko njegovog i Verinog zajedničkog života prepušta
Nini. Ona predlaže da se njih dvoje prestanu dopisivati dok Đuro ne položi
profesorski ispit. Đuro je pristao jer mu je u glavi bilo jedino kako što prije pobjeći.

Đuro je u Rijeci s nestrpljenjem čekao odgovor o zaposlenju, a vrijeme je kratio
ponovo pišući dnevnik. Razmišljao je o Veri. Naposljetku, dobio je posao u
senjskoj gimnaziji i posao ga je ispunjavao. Volio je raditi s djecom. Zna da mora
početi i s učenjem… Općenito mu se život u Senju nikako nije svidio. Nije se
mogao prilagoditi na malu sredinu. Sprijateljio se s kolegom Lukačevskim koji mu
daje savjet da će se s vremenom priviknuti jer je mlad. Nije zadovoljan niti plaćom

http://www.lektire.hr/bijeg/ 4/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

koja mu nije dovoljna iako nije imao nikakve posebne troškove.

Kako se intenzivno družio s Lukačevskim, jednom prilikom, njih se dvojica jako
napiju u krčmi. Kolega Rajčić pozvao ga je na večeru. Lukačevski mu se sve
manje svidio jer nije mogao podnijeti s kolikim je mirom pričao o propadanju ljudi
koji dođu živjeti u provinciju, a još manje o tome koliko je loš izbor profesorsko
zanimanje. Zato se Đuro kod Rajčića na večeru uputio s kolegom Gračarom.
Grčar je bio jedan od najstarijih. Imao je petero djece i Đuro se uvijek pitao kako
išta stigne i kako ima mira od tolike djece.

Kod Rajčića je bila ugodna atmosfera. Supruga mu je bila ljubazna, ali službena.
No, kako je večer sve više odmicala, Rajčić se napio pa je molio novac za
gostionicu. Suprugu je to jako razljutilo pa su se pred svima posvađali. Đuro je
pokušao zamisliti Veru kao svoju suprugu, ali to nije mogao jer joj nije želio ovako
jadan i bijedan život uz njega.

Đuro ima sve manje novca i već je dva puta tražio od majke. Majka mu piše da
nema više novca jer sve što je imala darovala je samostanu u kojem je planirala
provesti ostatak života. Uz to sve, Đuro i dalje ne uči. Tada je još dobio i brzojav
od Vere koja ga moli da hitno dođe u Zagreb. Kako nema novca za put, piše joj
pismo koje mu se vraća neotvoreno. Đuro moli Tošu da umjesto njega ode kod
Vere, ali zakasnio je. Hrabarovih više nije bilo u Zagrebu.

Dok je Đuro čekao Tošino pismo osjećao se sam, ostavljen i iznevjeren. Sve se
više družio s učiteljicom Darinkom i njezinom štićenicom Minkom. Đuro je pristao
na njihov nagovor da režira diletantsku učeničku predstavu. Bilo je mnogo kritika u
novinama pa čak je izbila i afera oko spomenute predstave jer su neki smatrali da
ona ima politički utjecaj. Iz svega toga bilo je jasno da Đuro nije lijepo prikazan u
medijima.

Đuro se tada trgnuo. Bio je ljut jer nije bio nimalo kriv i počeo je pisati. Pisao je
komediju “Rat u Ždrenju”. U početku je pisanje išlo glatko, ali onda je zapeo i više
nije znao kako nastaviti i završiti djelo pa je ono ostalo nedovršeno i pospremljeno

http://www.lektire.hr/bijeg/ 5/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

u ladicu. Tada stiže Tošino pismo, a on
ponovo čita pismo koje je bilo upućeno Veri i
u kojem je moli da se još malo strpi. No,
sada više nije znao želi li joj to. Po prvi puta
razmišljao je o tome kako bi smrt mogla biti
najbolja opcija za njega. Dosadno mu je jer
nema novca pa dane provodi gledajući u
more i razmišljajući o spokoju smrti ispod
morske površine.

Na početku sljedeće školske godine bila je
održana misa. Vjeroučitelj je za vrijeme mise
optužio Đuru da loše utječe na mlade, a
nakon toga u novinama je bio izdan jedan
anoniman članak za kojeg su svi mislili da
ga je napisao upravo Đuro.

Nakon toga ravnatelj je Đuru pozvao k sebi
na razgovor. Đuro je jako ljut jer nije nimalo
kriv. Članak je napisao jedan starac koji je
htio vidjeti Đuru u svojoj stranci pa je tako
htio i dati Đuri podršku. Kada mu je došao to
priopćiti, Đuro ga je otjerao.

U međuvremenu, Đuro je završio komediju i promijenio joj naslov u “Revolucija u
Ždrenju, komedija u četiri čina od Đure Andrijaševića”. Komedija je igrala u
Zagrebu, ali kritike su joj bile jako loše. Đuro je ostao skoro bez svih prijatelja, a u
Senju s njim razgovaraju samo Darinka i Minka te Jagan, novi kolega koji je iz
bivše škole bio izbačen jer nije došao na posao zbog pijanstva te Milošević,
upravitelj gradske glazbe koji je bio jako bolestan, bolovao je od sušice.

Minkini roditelji pozivaju ga da kod njih provede Badnjak i on se odazove pozivu.
No, izdržao je samo do ponoći jer ga je previše gušila obiteljska atmosfera. Otišao
je u gostionicu s razmišljanjem kako bi bilo dobro sresti Jagana ili Miloševića, ali
http://www.lektire.hr/bijeg/ 6/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

nije ih bilo. Sreo je Lukačevskog koji ga je nudio pićem, ali Đuro nije htio piti.
Zatim, je komentirao odnos njega i Minke na što ga je Đuro ošamario.

Sljedećeg jutra Jagan je probudio Đuru s idejom da Lukačevskog pozove na
dvoboj. Đuro je bio pospan i mamuran pa mu je bilo svejedno. Vijest je došla do
ravnatelja na što je on sazvao hitno mirenje da ne bi došlo do skandala.

Nakon toga, Đuro je obolio pa je izbjegavao društvo. Jednom je prilikom sreo
Darinku koja mu je rekla da se Minka jako brine za njega. Đuri nije bilo jasno
zašto. Tada se Darinka naljuti i kaže mu da je svima jasno da je Minka zaljubljena
u njega i da je vjerojatno to jasno i njemu i neka se ne prati da ništa ne razumije.
No, Đuri to nije bilo jasno, on nije mogao biti s niti jednom djevojkom. Od jada se
odlučio napiti s Jaganom i Miloševićem. Svi mu govore da jako loše izgleda…

Tada je dobio i pismo Verina oca u kojem mu piše da raskidaju zaruke jer su čuli
za skandal s ravnateljem i Lukačevskim. Opet je razmišljao o smrti gledajući u
more.

Kako su bili dužni u svim gostionicama, Jagan i Đuro odlaze piti u predgrađa gdje
se druže sa sumnjivim konobaricama. Jagan ispituje Đuru o Minki, a on šuti i
samo mu pokazuje papir na kojem piše da se Vera udala za Titu pl. Ljubojevića.
Na putu do grada, skoro su se utopli jer su bili jako pijani. Jagan je dobio otkaz, a
Đuro ukor.

Tako su pomalo stigli i novi ljetni praznici. Prošle su dvije godine i Đuro nije
položio profesorski ispit. Zato je dobio otkaz. Muči ga vrućina, ali i vjerovnici.

Đuro odlazi u jednu gostionicu malo izvan Senja gdje ga nitko ne zna i piše svoje
posljednje pismo Toši. Napisao je kako ni sam ne zna tko je kriv za njegovu
tragičnu sudbinu i zaključuje kako mora umrijeti. Nakon što je okončao pismo
otišao je moru ususret…

Vrsta djela: psihološki roman

http://www.lektire.hr/bijeg/ 7/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

Vrijeme radnje: radnja počinje krajem siječnja 1909. godine i odvija se par godina

Mjesto radnje: Beč Zagreb, Kraljevica, Rijeka, Zdenci, Senj,

Likovi: Đuro Andrijašević, stric Tomo, Zora, Vera, Verina majka Nina, Toša,
Lukačevski, Darinka, Minka i njezini roditelji, Jagan, Milošević, ravnatelj…

Analiza likova

Đuro Andrijašević – glavni je junak priče, koji bi se mogao okarakterizirati i kao
antijunak. Književnik, intelektualac, izrazito osjećajan. Njegova osjećajnost mu ne
dopušta da išta poduzima već je zarobljen u tugovanju i analiziranju situacija koje
mu se događaju. U svemu je vidio pesimističko viđenje. Već od najranijeg
djetinjstva kada je spoznao seksualnost, izbjegavao je druženje s prijateljima jer je
pročitao da prijatelji vode do prvih seksualnih iskustava. Bio je odgojen strogo
katolički pa je to za njega bio i veliki grijeh. U mladosti je idealizirao ljubav do te
mjere da mu je tjelesnost smetala. Nije imao novca, ali ništa nije poduzimao ne bi
došao do njega. Trebao je samo položiti profesorski ispit, ali on nikako nije
smogao snage i volje da to učini. Tako je ostao i bez voljene djevojke Vere. Borio
se s osjećajima, volio ju je, ali ništa nije činio da bude s njom. Dane je provodio
pijući po krčmama i plačući zbog svog jadnog života. Cijeli je život bježao, od žena
kojih je volio, od posla, od književnosti, a na kraju pobjegao je u smrt. Nije se
mogao suočiti s niti jednim izazovom, bijeg je za njega bilo olakšanje i jedino je
znao bježati.

Bilješka o autoru

Milutin Cihlar Nehajev rodio se 1880. godine u Senju i bio je pripovjedač,
romanopisac i dramatičar. Također cijenili su ga kao esejista i književnog kritičara.
Bio je jako emotivno vezan uz Senj i često ga je spominjao u svojim književnim
djelima. Čak si je i sam nadjenuo pseudonim Nehajev.

Školovao se u Beču i Zagrebu, završivši studij kemije. No, kemijom se nikada nije
bavio jer njegova velika ljubav bila je književnost. Prve je književne temelje

http://www.lektire.hr/bijeg/ 8/9
07.03.2016. Bijeg lektira, Milutin Cihlar Nehajev ­ Lektire.hr

ostvario već u mladim danima, 1897. godine kada mu je bila objavljena drama
“Prijelom”, a samo godinu dana kasnije sljedeća drama “Svjećica”.

No, veliki uspjeh postigao je prvenstveno prozom i kritičarskim radom. Radio je
dugo na svojoj reputaciji pa su njegove književne kritike i danas jako cijenjene. Uz
sve to radio je i kao novinar, urednik i publicist.

Njegovo najpoznatije djelo je roman “Bijeg” u kojem je opisao svoja iskustva za
vrijeme školovanja u Beču te kao intelektualca koji je morao život provoditi u maloj
provincijskoj sredini gdje ga nitko nije shvaćao.

U zadnjim godinama svog književnog stvaralaštva puno se bavio nacionalnom
povijesti koja mu je poslužila kao podloga za izražavanje tadašnjeg života.

Umro je 1931. godine.

http://www.lektire.hr/bijeg/ 9/9