УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

МАСТЕР РАД

Тема: ГОРЊА И ДОЊА ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ

НИЗА И НИЗА СКУПОВА И ЊИХОВЕ
ПРИМЕНЕ У РЕЛНОЈ АНАЛИЗИ

МЕНТОР: КАНДИДАТ:

Проф. др Драгољуб Кечкић Милинко Миловић

Београд 2010.
 ПРЕДГОВОР

Овај мастер рад је посвећен појмовима доње и горње граничне вредности низа
и низа скупова на скупу реалних бројева.
У првом делу рада сам обрадио горњи и доњи лимес низа и низа скупова.
Други део рада обрађује основне појмове Лебегове мере, Лебеговог интеграла
и мерљиве функције.
У трећем делу рада наводимо неједнакости о Лебеговој мери.
Четврти део рада се састоји од левел скупова и епи лимеса.
Аутор дугује велику захвалност ментору рада проф. др. Кечкићу и члановима
комисије за одбрану: проф. др. Ивану Аранђеловићу и мр.Ђорђу Кртинићу

Београд Милинко Миловић

30.10.2010.

1
 САДРЖАЈ

Предговор K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K 1

Садржај KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK2

1. Горњи доњи лимес K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K 3

2. Лебегова мера и лебегов интеграл на скупу реалних бројева K K K K K K 17

3. Једна неједнакост о лебеговој мери K K K K K K K K K K K K K K K 21

4. Левел скупови и епи лимеси K K K K K K K K K K K K K K K K K 25

2
 I ГОРЊИ И ДОЊИ ЛИМЕС

У овом делу уводимо дефиниције доње и горње границе низа и скупа и неке теореме.
Дефиниција 1: Нека је A ≠ ∅ и A ⊆ .
1.Реалан број g зовемо доња граница скупа A ако важи

( ∀x )( x ∈ A) ⇒ ( g ≤ x ) .
2. Реалан број G зовемо горња граница скупа A ако важи
( ∀x )( x ∈ A) ⇒ ( x ≤ G ) .
Теорема 1: 1. Може постојати највише једна доња граница скупа која му припада.
2. Може постојати највише једна горња граница скупа која му припада.
Доказ: 1. Нека су g1 и g 2 доње границе скупа A и нека g1 ∈ A и g 2 ∈ A . Како је

( ∀x )( x ∈ A) ⇒ ( g1 ≤ x ) ⇒ g1 ≤ g2
и
( ∀x )( x ∈ A) ⇒ ( g2 ≤ x ) ⇒ g2 ≤ g1
па је
g1 = g 2 .
2. Слично као под 1.
Дефиниција 2: 1.Доњу границу g скупа A која му припада зовемо минимум скупа
A и пишемо
min A = g .
2.Горњу границу G скупа A која му припада зовемо максимум скупа
A и пишемо
max A = G .
Tеорема 2: 1. Ако скуп A има доњу границу, онда постоји максимум скупа S свих
доњих граница.
2. Ако скуп A има горњу границу, онда постоји минимум скупа T свих
горњих граница.
Доказ: Ову теорему доказујемо на основу представљања реалних бројева помоћу
децималних записа.

3
1. Ако постоји доња граница скупа A онда постоји и g1 ∈ који је доња
граница. Разликујемо два случаја:
1. 1′ . g1 = min A . Тада је g1 = max S . Заиста, ако је g произвољна доња граница од A ,
онда је
( ∀x )( x ∈ A) ⇒ ( g ≤ x ) ⇒ g ≤ g1 .
Дакле
( ∀g )( g ∈ S ) ⇒ g ≤ g1 ,
што значи да је g1 једна горња граница од S . Како је при томе g1 ∈ S , то значи да је

g1 = max S .

1. 2′ . ( ∀x )( x ∈ A) ⇒ ( g1 ≤ x ) .

Формираћемо низ g 2 , g3 ,K , g n ,K на следећи начин:

1′′ . Нека је k1 природан број или нула који задовољава релацију:

( ∀x )( x ∈ A)( g1 + k1 ≤ x ) ∧ ( ∃x )( x ∈ A)( x < g1 + k1 + 1) .

Ставимо g 2 = g1 + k1 . Ако је g 2 = min A, поступак се обуставља и доказ је даље као под

1′ , само за g 2 . Ако није g 2 = min A, идемо на следећи корак.

2′′. Нека је k2 елемент скупа {0,1, 2,K ,9} који задовољава релацију

( ∀x )( x ∈ A)( g2 + 0, k2 ≤ x ) ∧ ( ∃x )( x ∈ A)( x < g2 + 0, k2 + 0,1) .

Узмимо g3 = g 2 + 0, k2 . Ако је g3 = min A , поступак се обуставља и доказ је даље као

под 1′ , само за g 3 . Ако није g3 = min A , идемо на следећи корак „ n “.

Нека је k n елемент скупа {0,1, 2,K ,9} који задовољава релацију

( ∀x )( x ∈ A) ( g n + 0, 0K 0kn ≤ x ) ∧ ( ∃x )( x ∈ A) ( x < g + 0, 0K 0kn + 0, 0K 01) .

Ставимо g n +1 = g n + 0, 0K 0kn . Ако је g n = min A , поступак се обуставља и доказ је даље

као под 1′ , само за g n +1 . Ако није g n +1 = min A , идемо на следећи корак итд.

Нека је g децималан број који за сваки природан број n ( n ≥ 2 ) има првих n − 2

децимала истих као и g n . Тада је g = max S .

Пре свега, из самог начина формирања низа g1 , g 2 , g3 ,K , g n ,K следи да је g доња

граница скупа A .

4
 Претпоставимо сада да је g произвољан реалан број за који важи g ′ > g . Како
су g ′ и g децимални бројеви, то из релације g ′ > g следи да постоји природан број j

такав да g ′ и g имају ( j − 1) − ву исту децималу, док је

z j′ > z j ,

при чему је z j′ j − децимала од g ′ а z j j − децимала од g .

С обзиром да из претходног поступка следи

( ∃x )( x ∈ A ) ( x < g j + 2 + 0, 0K 01) ,
јер g j + 2 и g имају истих првих j децимала, имамо

( ∃x )( x ∈ A) ( x < g ′ ) .
Сваки број g ′ ( g ′ > g ) није доња граница скупа A , па је према томе g = max S .

2. Доказује се слично као под 1.

На основу претходног тврђења можемо увести нове појмове:
Дефиниција 3: 1. Ако за скуп A важи да је
( ∀n )( n ∈ ) ∧ ( ∃x )( x ∈ A)( x < −n )
онда кажемо да скуп A нема доње границе и пишемо inf A = −∞ .
2. Ако скуп A има доњу границу, онда највећу доњу границу скупа A зовемо инфимум
од A и пишемо
inf A = max { g | ( ∀x )( x ∈ A)( g ≤ x )} .

3. Ако за скуп A важи да је

( ∀n )( n ∈ ) ∧ ( ∃x )( x ∈ A)( n ≤ x )
онда кажемо да скуп A нема горње границе и пишемо
sup A = ∞ .
4. Ако скуп A има горњу границу, онда најмању горњу границу скупа A зовемо
супремум од A и пишемо
sup A = min {G | ( ∀x )( x ∈ A )( x ≤ G )} .

Дефиниција 4: Нека је T скуп свих тачака нагомилавања низа { xn }n∈ реалних бројева

и A = {an | n ∈ }.

5
1. Ако је inf A = −∞ , онда пишемо
lim inf an = −∞ ,

и читамо „лимес инфериор од an је минус бесконачност“

2. Ако је sup A = ∞ , онда пишемо

lim sup an = ∞ ,

и читамо „лимес супериор од an је плус бесконачно“.

3. Ако је скуп A ограничен, онда је
lim inf an = inf T
и
lim sup an = sup T .
У употреби су још и ознаке :
lim (чита се „доњи лимес“) уместо lim inf и
n→∞

lim (чита се „горњи лимес“) уместо lim sup .

n→∞

1
Пример 1: 1. Нека је an = (n ∈ ) . Тада је T = {0} и lim inf an = lim sup an = 0 .
n
2. Нека је an = 1( n ∈ ) . Тада је T = {1} и lim inf an = lim sup an = 1 .

3. Нека је an = ( −1) ( n ∈
n
) . Тада је T = {−1,1} lim inf an = −1 и lim sup an = 1

4. Нека је an = n ( n ∈ ) . Тада је T = θ и sup A = ∞ , па је lim sup an = ∞ док

lim inf an не постоји.

5. Нека је an = −n ( n ∈ ) . Тада је T = θ и inf A = −∞ , па је lim inf an = −∞ ,

док lim sup an не постоји.

Дефиниција 5: Нека је {an }n∈ низ реалних бројева.

1. Ако постоји реалан број a такав да важи

lim inf an = lim sup an = a ,

онда кажемо да је низ {an }n∈ конвергентан и пишемо

lim an = a ,
n→∞

и за a кажемо да је гранична вредност (limes) низа {an }n∈ , односно да низ {an }n∈

конвергира ка вредности a .

6
2.Ако не постоји lim inf an , а lim sup an = ∞ , онда пишемо

lim an = ∞ .
n→∞

3. Ако не постоји lim sup an , а lim inf an = −∞ , онда пишемо

lim an = −∞
n→∞

4. У случајевима 2. и 3. кажемо да је низ {an }n∈ одређено дивергентан.

5.Ако постоји lim inf an и lim sup an , било да су реални бројеви или да су −∞ , или ∞ , и
при томе
lim inf an ≠ lim sup an ,

онда кажемо да је низ {an }n∈ неодређено дивергентан.

1  1
Пример 2: 1. Низ   је конвергентан и lim = 0 .
 n n∈ n →∞ n

2. Низ {1}n∈ је конвергентан и lim 1 = 1 .

n→∞

3. Низ {n}n∈ је одређено дивергентан и lim n = ∞ .

n→∞

4. Низ {− n}n∈ је одређено дивергентан и lim ( − n ) = −∞ .

n →∞

5. Низ {( −1) }
n
n∈
је неодређено дивергентан.

1 + ( −1)n 1 − ( −1)

n

6. Низ  n+ ( −n ) је неодређено дивергентан.
2 2
 n∈

Теорема 3: Нека је {an }n∈ низ са позитивним члановима такав да за свако ε > 0

постоји n0 ∈ тако да је

n ≥ n0 ⇒ ( ∀k ∈ ) an+k < an + ε
тада је низ конвергентан.
Доказ: Из услова тореме, за изабрано ε > 0 , одговарајуће n0 ( ε ) и фиксирано n ≥ n0

имамо
lim an = lim an + k ≤ an + ε . (1)
n →∞ k →∞

Означимо lim an = A и lim an = a . Како је an > 0 за ∀n ∈ , то је 0 ≤ a ≤ A .

n →∞ n→∞

7
Из релације (1), како је за све n > n0

A < an + ε ,

следи
A ≤ lim an +ε = a + ε . (2)
n→∞

Неједнакост (2) важи за све ε > 0 . Значи, A ≤ a , одакле добијамо A = a , те је низ

{an }n∈ конвергентан.

Теорема 4: Нека су {an }n∈ и {bn }n∈ ограничени низови такви да је an ≤ bn за свако

n ≥ n0 . Тада је

lim an ≤ lim bn и lim an ≤ lim bn .

Доказ: За сваки n ≥ n0 је inf {ak } ≤ inf {bk | k ≥ n} и како је

lim an = lim inf {ak } = sup inf {ak | k ≥ n, n ∈ },

n →∞

то је
lim an ≤ lim bn .

На исти начин се доказује да је за свако n ≥ n0 sup {ak } ≤ sup {bk | k ≥ n} и због

lim an = lim sup {ak } ≤ lim sup {bk } = lim bn ( n ∈ , k ≥ n ) .

n →∞ n →∞

Напомена. Уочене неједнакости важе и за произвољне низове у проширеном скупу

реалних бројева = U ( −∞, ∞ ) .

Теорема 5: Нека су {an }n∈ и {bn }n∈ ограничени низови ненегативних бројева. Тада

важи неједнакост
lim an ⋅ lim bn ≤ lim ( anbn ) ≤ lim an ⋅ lim bn ≤ lim ( anbn ) ≤ lim an ⋅ lim bn . (1)

Доказ: 1. Докажимо да је
lim an ⋅ lim bn ≤ lim ( anbn )

Како је
liman = lim inf {ak | k ≥ n} и limbn = lim inf {bk | k ≥ n}
n→∞ n →∞

и за сваки n ∈ и за сваки k ≥ n је
inf {ak | k ≥ n} ≤ ak , inf {bk | k ≥ n} ≤ bk ,

8
одакле следи
inf {ak } ⋅ inf {bk } ≤ ak bk за свако k ≥ n ,

па је и
inf {ak } ⋅ inf {bk } ≤ inf {ak bk } ( k ≥ n ) ,

то је
lim ({ak } ⋅ {bk }) = lim inf {ak } ⋅ lim inf {bk } ≤ lim inf {ak bk } ( k ≥ n ) ,
n →∞ n →∞ n →∞ n →∞

тј.
liman ⋅ limbn ≤ lim ( anbn ) .

2. Докажимо да је

lim ( anbn ) ≤ lim an ⋅ lim bn .

Уведимо ознаку d n = sup {bk | k ≥ n} , n ∈ . Тада је

lim bn = lim d n = inf {d n | n ∈ }.

n →∞

За сваки n ∈ и за сваки k ≥ n je bk ≤ d n , пa je ak bk ≤ ak d n за свако k ≥ n ,

одакле следи
inf {ak bk } ≤ inf {ak d n } = d n inf {ak } ( k ≥ n )

и
lim inf {ak bk } ≤ lim ( d n ⋅ inf {ak }) = lim d n ⋅ lim inf {ak } ( k ≥ n ) ,
n →∞ n →∞ n →∞ n →∞

тј.
lim ( anbn ) ≤ lim an ⋅ lim bn .

3. Докажимо да је

lim an ⋅ lim bn ≤ lim ( anbn ) .

Уведимо ознаку cn = inf {ak | k ≥ n} , n ∈ . Тада је lim an = lim cn . За сваки n ∈

n →∞

и за сваки k ≥ n је ak ≥ cn , па је и ak bk ≥ cnbk за свако k ≥ n . Следи да је

sup {ak bk } ≥ sup {cnbk } = cn sup {bk } ( k ≥ n )

као и
lim sup {ak bk } ≥ lim ( cn ⋅ sup {bk }) = lim cn ⋅ lim sup {bk } ( k ≥ n ) ,
n →∞ n →∞ n →∞ n →∞

9
што да је
lim ( anbn ) ≥ lim an lim bn .

4. Докажимо да је
lim ( anbn ) ≤ lim an lim bn .

За сваки n ∈ и сваки k ≥ n је ak ≤ sup {ak } ( k ≥ n ) , bk ≤ sup {bk } онда следи

ak bk ≤ sup {ak } ⋅ sup {bk } ( k ≥ n ) ,

па је и
sup {ak bk } ≤ sup {ak } ⋅ sup {bk } ( k ≥ n ) .

Стога је,
lim sup {ak bk } ≤ lim ( sup {ak } ⋅ sup {bk }) = lim sup {ak } ⋅ lim sup {bk } ( k ≥ n ) ,
n →∞ n →∞ n →∞ n→∞

тј.
lim ( anbn ) ≤ lim an ⋅ lim bn .

Напомена 1. Неједнакост (1) је тачна и у проширеном скупу реалних бројева

= U ( −∞, ∞ ) уколико су производи ab , ab и ab дефинисани, тј. ако нису облика

0 ⋅∞ .
Напомена 2. Из доказане неједнакости непосредно следи да је за конвергентан низ
{an }n∈ ненегативних бројева и произвољан низ {bn }n∈

lim ( anbn ) = lim an ⋅ lim bn и lim ( anbn ) = lim an ⋅ lim bn .

Напомена 3. За произвољан низ {an }n∈ позитивних бројева важе следеће једнакости

у :
 1  1  1  1
lim   = и lim   = .
 an  lim an  an  lim an

Ако је lim an > 0 и lim an < ∞ тврђење следи непосредно из доказане

неједнакости
 1  1  1 
1 = lim  an ⋅  ≤ lim an ⋅ lim ≤ lim  an ⋅  = 1
 an  an  an 

и
 1  1  1 
1 = lim  ⋅ an  ≤ lim ⋅ lim an ≤ lim  ⋅ an  = 1 .
 an  an  an 

10
 Ако је lim an = 0 постоји подниз ank { } n∈
низа {an }n∈ који конвергира 0. Тада

1 1 1
→ ∞ и lim = ∞ . Ако је lim an = ∞ , низ {an }n∈ неграничен низ   има
ank an  an n∈
1
тачку нагомилавања 0 и lim = 0.
an

Горња и доња гранична вредност низа скупова

Појмови горње и доње граничне вредности (лимеса) низа могу се пренети и на
низове скупова.
Нека је { An }n∈ низ скупова. Лимес супериор се дефинише као скуп свих

елемената који се налазе у бесконачно много чланова, а лимес инфериор као скуп свих
елемената који се налазе у свим, сем у највише коначно много чланова тог низа
скупова.
Уколико су та два скупа једнака, за низ скупова { An }n∈ кажемо да је конвергентан и

важи

lim An = lim An = lim An .

Теорема 6: За произвољан низ скупова { An }n∈ важи:

∞ ∞ ∞ ∞
lim An = UI Ak и lim An = IU Ak .
n =1 k = n n =1 k = n

Доказ: Из x ∈ lim An следи да за сваки природан број n постоји k ≥ n такав да је x ∈ Ak ,

∞
одкле добијамо да x ∈ U Ak за свако n , па је према томе
k =n
∞ ∞
x∈ I U Ak .
n =1 k =n

Тиме смо показали да је

∞ ∞
lim An ⊆ IU Ak .
n =1 k = n

Претпоставимо сада да је
∞ ∞
x∈ I U Ak .
n =1 k =n

11
 ∞
Дакле, добијамо да је x ∈ U Ak за свако n, па за сваки природан број n постоји k ≥ n
k =n

такав да је x ∈ Ak , одакле следи x ∈ lim An . На тај начин смо добили:

∞ ∞
lim An ⊇ IU Ak .
n =1 k =n

Из x ∈ lim An следи да постоји природан број n такав да је за свако k ≥ n x ∈ Ak ,

∞
одакле добијамо да x ∈ I Ak , па је према томе
k =n
∞ ∞
x∈ U I Ak .
n =1 n =k

Тиме смо показали да је

∞ ∞
lim An ⊆ UI Ak .
n =1 k = n

Претпоставимо сада да
∞ ∞
x∈ U I Ak .
n =1 k =n
∞
Дакле, добијамо да постоји n такав да је x ∈ I Ak , па за свако k ≥ n важи x ∈ Ak ,
k =n

одакле следи x ∈ An .
На тај начин смо добили
∞ ∞
lim An ⊇ UI Ak .
n =1 k = n

Теорема 7: За произвољан низ скупова { An }n∈ важи:

∞ ∞
I An ⊆ lim An ⊆ limAn ⊆ U An .
n =1 n =1
∞
Доказ: Из x ∈ I An следи да x припада свим члановима низа па према томе x ∈ lim An .
n =1

Ако је x ∈ lim An онда се x налази у бесконачно много чланова низа, па према томе
∞
x ∈ lim An . Из x ∈ lim An следи да се x налази у бар једном члану низа, па x ∈ U An .
n =1

12
 Низ скупова { An }n∈ је рстући (опадајући) ако за сваки природан број n

важи An ⊆ An+1 ( An ⊇ An+1 ) . Низ скупова је монотон ако је растући или опадајући.

Теорема 8: Сваки монотон низ скупова је конвергентан.

∞
1.Ако је { An }n∈ растући низ, тада је lim An = U An .
n =1

∞
2. Ако је { An }n∈ опадајући низ, тада је lim An = I An .
n =1

Доказ: Према теореми 7. увек важи lim An ⊆ lim An . Остaje нам да докажемо обрнуте
инклузије.
∞
Нека је { An }n∈ растући низ скупова. Из x ∈ An следи да x ∈ I Ak , па је
k =n
∞ ∞
x∈ U I Ak = lim An
n =1 n =k

односно
∞
U An ⊆ lim An .
n =1

Из теореме 7. добијамо обрнуте инклузије па према томе важи

∞
lim An = lim An = U An .
n =1

∞
Нека је { An }n∈ опадајући низ скупова .Из x ∈ An следи да x ∈ U Ak одакле је
k =n
∞ ∞
x∈ I U Ak = lim An
n =1 k =n

па је
∞
I An ⊇ lim An
n =1

Из теореме 7. добијамо обрнуте инклузије па према томе важи

∞
lim An = lim An = I An .
n =1

13
Теорема 9: Ако су { An }n∈ и { Bn }n∈ два низа скупова таква да је за свако n

An ⊆ Bn .

Тада је

lim An ⊆ lim Bn и lim An ⊆ lim Bn .

Доказ: Из x ∈ lim An да се x налази у бесконачно много чланова низа { An }n∈ .

Из x ∈ An следи x ∈ Bn , за сваки природан број n , па се према томе x налази у

бесконачно много чланова низа { Bn }n∈ , одакле следи x ∈ lim Bn . Према томе важи:

lim An ⊆ lim Bn .

Из x ∈ lim An следи да се x налази у свим, сем у највише коначно много, чланова

низа { Bn }n∈ , одакле следи x ∈ lim Bn . Према томе важи

lim An ⊆ lim Bn .

Теорема 10: Ако су { An }n∈ и { Bn }n∈ два низа скупова тада је:

( ) ( )
c
1. lim An = lim Anc ;

2. ( lim An ) = lim ( Anc ) ;

c

3. lim ( An I Bn ) = ( limAn ) I ( limBn ) ;

(
4. lim ( An U Bn ) = lim An U limBn ; ) ( )
5. ( limAn ) U ( limBn ) ⊆ lim ( An U Bn ) ;

(
6. lim ( An I Bn ) ⊆ lim An I limBn ; ) ( )
7. A lim An ⊆ lim ( A An ) ;

8. A lim An ⊆ lim ( A An ) .

Доказ: 1. Коришћењем Де Морганових правила добијамо

c c
 ∞ ∞ ∞  ∞ ∞ ∞
( limAn )
 
( )
c
=  I U Ak  = U  I Ak  = U I Akc = lim Anc .
 n =1 k =n  n =1  k =n  n =1 k =n

14
 2. Коришћењем Де Морганових правила добијамо
c c
 ∞ ∞ ∞  ∞ ∞ ∞
( lim An ) c  
=  U I Ak  = I  I Ak  = I U Akc = lim Anc .
 n =1 k =n  n =1  k =n  n =1 k =n
( )
3. Из x ∈ lim ( An I Bn ) следи да се x налази у свим, сем у највише коначно

много, чланова низа ( An I Bn ) .

Према томе постоји природан број m такав да за свако n ≥ m , x ∈ An и x ∈ Bn .

Значи x се налази у свим, сем у највише коначно много чланова низа { An }n∈ и да се x

налази у свим, сем у коначно много, чланова низа { Bn }n∈ . Према томе

x ∈ ( lim An ) I ( lim Bn ) .

4. Из x ∈ lim ( An U Bn ) следи да се x налази у бесконачно много чланова низа

( An U Bn ) . Према томе за сваки природан број m постоји природан број n ≥ m такав да

је x ∈ An или x ∈ Bn . Одакле следи да се x налази у бесконачно многo чланова низа

{ An }n∈ или да се x налази у бесконачно много чланова низа { Bn }n∈ . Према томе:

( ) (
x ∈ lim An U lim Bn . )
У теореми 10. − за тачке 5, 6, 7 и 8. могу се конструисати контра примери
из којих се се види да не важе обрнуте инклузије, одакле следи да у општем случају не
важе одговарајуће једнакости. На пример, ако је
A = {a} и

{ {
An = {{b}, } n =2 k +1, онда је: A An = {{a},b},n=2 k ,
a ,b , n = 2 k , b , n = 2 k +1

одакле следи lim An = {a, b} , A lim An = {b} и lim ( A An ) = {a, b} , па према томе у 5.8.

не важи једнакост.
Нека је A произвољан скуп реалних бројева. Са χ A означавамо карактеристичну
функцију скупа A дефинисану са:

0, x ∈ A
c
χ A ( x) = 
1, x ∈ A .

15
Теорема 11: Нека је { An } произвољан низ скупова. Тада је

lim χ An ( x ) = χ limAn
.

Доказ: Ако је limχ An ( x ) = 1 онда функције χ An узимају бесконачно много пута

вредност 1 у тачки x , одакле следи да се x налази у бесконачно много чланова низа

{ An } то јест x ∈ limAn , па је према томе χ lim A = 1 .

n

Ако је limχ An ( x ) = 0 онда функције χ An узимају коначно много пута вредност

1 у тачки, одакле следи x ∉ lim An па је према томе χ lim A = 0 .

n

16
 II ЛЕБЕГОВА МЕРА И ЛЕБЕГОВ ИНТЕГРАЛ НА СКУПУ
РЕАЛНИХ БРОЈЕВА

Уовом делу рада дефинишемо: σ − прстен, адитивну функцију, Лебегову меру,

спољну меру на скупу реалних бројева, мерљиве функције и Лебегов интеграл.
Наводимо и неке значајне теореме без доказа које користимо у даљем раду.
Колекција подскупова непразног скупа X , зове се σ − прстен ако:
а) Из A, B ∈ следи A I B ∈
б) Из An ∈ , n = 1, 2,K следи
∞
U An ∈ .
n =1

Функција f : → ( −∞, ∞ ) је адитивна ако из A , B ∈ и A I B = ∅ следи

f ( A U B ) = f ( A ) + f ( B ) , а σ − адитивна ако из An ∈ R , n = 1, 2,K следи

∞  ∞
f  U An  = ∑ f ( An ) .
 n =1  n=1
Лебегова мера. Нека је σ − прстен и λ : → ( 0, ∞ ) σ − адитивна функција.

Ако за сваки растући низ скупова An ∈ , n = 1, 2K важи

lim λ ( An ) = λ ( U An )

онда је λ Лебегова мера на σ − прстену .

Спољна мера на скупу реалних бројева. Коначне уније отворених интервала
зову се елементарни скупови и они чине прстен елементарних скупова. Мера интервала
се дефинише као његова дужина. Како се сваки елементарни скуп A може представити
као унија дисјунктних интервала, тј.
n
A = U Ik
k =1

тада се његова мера дефинише са

n
λ ( A) = ∑ λ ( I k ) .
k =1

17
 За било који скуп B подскуп скупа реалних бројева, његова спољна мера
дефинише се релацијом
m∗ ( B ) = inf ( An ) ,

где је An , пребројив прекривач скупа B елементарним скуповима а инфимум се узима

преко свих таквих покривача.
За скупове A и B подскупове скупа реалних бројева, нека је
d ( A, B ) = m∗ ( A B )

где је са A B означена симетрична разлика скупова A и B .

Тада пресликавање d са партитивним скупом реалних бројева образује псеудо–
метрички простор, тј. испуњене су све метричке аксиоме осим што из d ( A, B ) = 0 не

следи A = B .
А подскуп скупа реалних бројева за који постоји низ { An }n∈N мерљивих скупова

таквих да је
A = lim An ,

где се конвергенција узима у смислу метрике d , назива се коначно мерљив, а скуп који
је пребројива унија коначно мерљивих скупова зове се мерљив скуп.
Колекција мерљивих скупова означава се са M .
Колекција M мерљивих скупова је σ − прстен а m ∗ на M је σ − адитивна
функција.
Рестрикција спољне мере на колекцију M зове се Лебегова мера и обиљежава
са λ . Скуп A , за који је λ ( A) = 0 , зове се скуп мере нула. За неку особину везану за

реалне бројеве, која не важи само у тачкама скупа A , где је λ ( A) = 0 каже се да важи

скоро свуда на скупу реалних бројева.

Мерљиве функције. Нека је са означен скуп реалних бројева.
Функција f : → , је мерљива ако и само ако су скупови

{ x | f ( x ) > c}
мерљиви за свако c ∈ .
Теорема 1: Нека је f n низ мерљивих функција. За ∀x ∈ дефинишимо:

g1 ( x ) = sup f n ( x ) , g 2 ( x ) = inf f n ( x ) , h1 ( x ) = lim f n ( x ) , и h2 ( x ) = lim f n ( x ) .

18
Тада су функције g1 , g 2 , h1 и h2 такође мерљиве.

Теорема 2: Ако су f и g мерљиве а F : 2

→ непрекидна функција онда је

h ( x ) = F ( f ( x ) , g ( x ) ) мерљива функција.

Специјално f + g , f − g , f g , и f g (ако је g ( x ) ≠ 0, x ∈ ) су мерљиве

функције.
Лебегов интеграл. Карактеристична функција скупа E се дефинише са

0, x ∈ E
c
χE ( x) = 
1, x ∈ E .
Коначна линеарна комбинација карактеристичних функција
n
s ( x ) = ∑ α k χ Ek ( x )
k =1

где су Ek дисјунктни скупови, назива се проста функција. Примећујемо да је s ( x )

мерљива ако и само ако су сви Ek мерљиви.

Нека је s ( x ) проста ненегативна мерљива функција дефинисана са

n
s ( x ) = ∑ α k χ Ek ( x ) .
k =1

Интеграл функције s ( x ) дефинише са

n
∫U n s d λ = ∑ λ ( Ek ) .
k =1
k =1

Ако је f ( x ) мерљива на и ненегативна, њен интеграл је

∫ f d λ = 0sup
≤ s≤ f
∫ s dλ
где се супремум узима преко свих мерљивих простих функција које задовољавају
неједнакост 0 ≤ s ( x ) ≤ f ( x ) за свако x ∈ .

Ако f : → , њен позитивни део се дефинише са

 f ( x ) , f ( x ) ≥ 0
f+ ( x ) =  ,
0, f ( x) < 0

а њен негативни део са

0, f ( x) > 0
f− ( x ) =  .
 f ( x ) , f ( x ) ≤ 0

19
 Ако је f мерљива и ако је интеграл ∫ f + d λ или интеграл ∫ f − d λ коначан,

тада је интеграл функције дефинсан са

∫ f d λ = ∫ f+d λ + ∫ f−d λ .

Ако су оба интеграла коначна, функција f је интеграбилна.

Регуларност Лебегове мере. Нека је A ⊆ Лебег мерљив скуп.

а) За свакок ε > 0 постоји отворен скуп V ⊇ A такав да је λ (V \ A) < ε , а ако је A

коначне мере то се своди на λ ( A) > λ (V ) − ε ;

б) Ако је A коначне мере онда за свако ε > 0 постоји компактан скуп K ⊆ A такав да

је λ ( A \ K ) = λ ( A) − λ ( K ) < ε .

Теорема Лузина. Нека је f : ( a, b ) → мерљива функција, и нека је ε > 0 . Тада

постоји мерљив скуп A ⊆ ( a, b ) такав да је λ ( ( a, b ) \ A ) < ε , и f је непрекидна на A .

Теорема Јегорова. Нека је f n : [ a, b ] → низ функција који конвергира ка f тачка по

тачка, и нека је ε > 0 . Тада постоји мерљив скуп A ⊆ [ a, b ] такав да је λ ([ a, b ] \ A ) < ε и

такав да f n конвергира ка f равномерно на скупу A .

20
 III ЈЕДНА НЕЈЕДНАКОСТ О ЛЕБЕРГОВОЈ МЕРИ

У овом делу рада наводимо неке познате теореме о и неједнакостима Лебегове

мере као и њихове доказе који су објавили Иван Д.Аранђеловић и Дојчин С.Петковић.
Нека је λ ознака за Лебегову меру на скупу реалних бројева.
Теорема 1: Ако је { An } низ Лебег мерљивих скупова у , тада je:

1. λ ( limAn ) ≤ limλ ( An ) , док за неједнакост;

( )
2. ако је λ ( U∞i = n Ai ) < ∞ за бар једну вредност n , онда важи λ lim An ≤ limλ ( An ) .

∞
Доказ: 1. Нека је Bn = I An , n = 1, 2,K тада је Bn растући низ скупова који конвергира
i=n

ка скупу B = lim An . Пошто је Лебегова мера непрекидна одоздо, добијамо да је

λ ( B ) = lim λ ( Bn ) . Како је мера растућа функција и Bn ≤ Ai за i ≥ n , па је λ ( Bn ) ≤ λ ( Ai )

за i ≥ n односно λ ( An ) ≤ inf λ ( Bi ) ( i ≥ n ) , одакле се кад n → ∞ добија тражена

неједнакост.
∞
2. Нека је Cn = U An , n = 1, 2,K , тада је Cn опадајући низ скупова који конвергира скупу
i=n

C = limAn . Пошто је Лебегова мера непрекидна одозго на коначним скуповима

добијамо да је λ ( C ) = lim λ ( Cn ) . Како је мера растућа функција и Ai ≤ Cn за i ≥ n па је

λ ( Ai ) ≤ λ ( Cn ) за i ≥ n односно sup λ ( Ci ) ≤ λ ( An ) за i ≥ n , одакле се кад n a ∞ добија

тражена неједнакост.
У општем случају имамо следећу неједнакост, која је доказана ураду [2]:
Теорема 2: Нека је А мерљив скуп позитивне мере и { xn } ограничен низ реалних

бројева. Тада је

( )
λ ( A ) ≤ λ lim ( xn + A ) . (1)

Доказ: Нека је K⊆A компактан скуп. Из lim ( xn + K ) ⊆ lim ( xn + A ) следи

( ) ( )
λ lim ( xn + K ) ≤ λ lim ( xn + A) , па имамо

( ) (
λ ( К ) = limλ ( xn + K ) ≤ λ lim ( xn + K ) ≤ λ lim ( xn + A ) ) (2)

Како је λ ( A) = sup{λ ( K ) | К компактан подскуп од А} , то из (2) следи (1).

21
 Познати пољски математичар Хуго Штајнхаузен је доказао наредне две
теореме .
Теорема 3: Нека је А Лебег мерљив скуп позитивне мере. Тада у А постоје бар две
различите тачке чије је међусобно растојање рационалан број.
Доказ. Нека је ( qn ) произвољан ограничен низ рационалних бројева, такав да су им

чланови различити. Из

(
0 < λ ( Α ) ≤ λ lim ( A + qn ) )
следи да скуп lim ( A + qn ) није празан. Тако постоје p1, p2 ∈ A и i , j такви да је

p1 + q1 = p2 + q2 , што повлачи p1 − p2 = qi − q j .

Tеорема 4: Нека је A ⊆ Лебег мерљив скуп позитивне мере. Тада његов скуп

разлика A − A = { x | x = a1 − a2 , a1 , a2 ∈ A} садржи неку околину нуле.

Доказ: Претпоставимо да тврдња није тачна. Тада постоји компактан скуп позитивне
мере K ⊆ A такав да разлика K − K не садржи околину нуле. Одатле постоји

конвергентан низ { xn } ⊆ такав да је lim xn = 0 и { xn } I ( K − K ) = ∅ . Из

(
0 < λ ( K ) ≤ λ lim ( K − xn ) )
следи да је скуп lim ( K − xn ) непразан што повлачи да постоји t ∈ R такав да

{ xn + t} ∈ K за бесконачно много вредности n . Из lim xn = 0 следи да t ∈ K , јер је K

{ }
затворен. Тако постоје бесконачни низови {a j } ∈ K и xn j ⊆ { xn } такви да је

xn j = a j − t ∈ K − K , што је контрадикција.

У овом делу рада дајемо даље примене ове неједнакости. Прва од њих је следећи
доказ непрекидности мерљивих решења Кошијеве функцијоналне једначине. Први
доказ ове тврдње даo је М. Фреше [4], али он се ослања на аксиому избора. Доказе
независне од аксиоме избора дали су С. Банах [2] и В. Сјерпински [9].

22
Теорема 5: (М. Фреше [4]) Нека је f : → мерљива функција таква да је

f ( x + y) = f ( x ) + f ( y ) ,

за ма које x, y ∈ . Тада је f непрекидна функција.

Доказ: Претпоставимо да f није непрекидна. Тада постоје ε > 0, x∗ ∈ и

конвергентан низ { xn } ⊆ такав да је lim xn = x∗ и f ( xn ) − f ( x∗ ) > ε . Тада, према

теореми Лузина, постоји компактан скуп позитивне мере K такав да је f непрекидна

на K . Низ { xn } је ограничен, јер је конвергентан. Тада, према Теореми 2, имамо

( )
λ lim ( K − xn ) ≥ λ ( K ) > 0 ,

што повлачи да је

(
λ lim ( K − xn ) ≠ ∅ )
Тако, постоји t ∈ { } { }
и подниз xn j ⊆ { xn } такав да је t + xn j ⊆ K . Из xn j → x∗

следи t + x∗ ∈ K , јер је K затворен.

Тако је

( ( )
lim f xn j + t − f ( x∗ + t ) = 0 ,)
јер је f непрекидна на K . Отуда

( ( ) ) ( ( ) )
lim f xn j + t − f ( x∗ + t ) = lim f xn j − f ( x∗ ) = 0 ,

што је контрадикција.

23
Теорема 6. (Ј. Карамата[7]) Нека је f : → мерљива функција таква да је

lim  f ( s + t ) − f ( s )  = 0 ,
s →+∞

за све t ∈ . Тада је
lim sup  f ( s + t ) − f ( s )  = 0 ,
s →+∞
t∈ a,b [ ]

за произвољне a, b ∈ такве да је a < b .

Доказ: Користећи теорему Јегорова, следи да за све a, b ∈ ( a < b ) постоји мерљив

скуп A ⊆ [ a, b ] позитивне мере такав да је

lim sup  f ( t + s ) − f ( s )  = 0 .
s →+∞t∈A

Узимамо сада да конвергенција није равномерна на [ a, b] . Тада постоји

ε > 0 , { xn } ⊆ [ a, b] , { yn } ⊆ , такви да је lim yn = ∞ и

lim  f ( xn + yn ) − f ( yn )  > ε .

Према Tеореми 2. имамо

( )
λ lim ( A − xn ) > λ ( A ) > 0 ,

што повлачи да постоји t ∈ { } { }

и подниз xn j ⊆ { xn } такав да је t + xn j ⊆ A . Тада је

(
f ( xnj + ynj ) − f ( ynj ) ≤ f xn j + t + yn j −t) − f ( ynj −t) + f ( y −t) − f ( y ) .
nj nj

Сада

( ) ( (
lim f xn j + t + yn j − t − f yn j − t )) = 0 ,
{ } (
јер t + xn j ⊆ A и lim yn j − t = ∞ . )
Из

( (
lim f yn j − t − f yn j ) ( )) = 0 ,
следи

( (
lim f xn j + yn j − f yn j ) ( )) = 0 ,
што је контрадикција.

24
 IV ЛЕВЕЛ СКУПОВИ И ЕПИ ЛИМЕСИ

У овом делу рада дефинишемо епи конвергенцију, PK-конвергенцију и левел

низове и доказујемо две теореме на основу радова: Rogera J-B-Wetsa, Geralda Beera,
R.T.Rockafellara.

Дефиниција 1: Нека је дата реална функција f : X → на метричком простору X .

Функцију f зовемо полунепрекидна одоздо под условом да је њен епиграф

epi f = {( x, α ) | x ∈ X , α ∈ , α ≥ f ( x )}

затворен подскуп од X × . Аналогно f је полунепрекидна одозго под условом да за

свако реално α левел низ у тачки α функције f ,

lev ( f , α ) ≡ { x ∈ X | f ( x ) ≤ α }

је затворен скуп од X .
Дефиниција 2: За низ { f n } полунепрекидних функција одоздо на метричком простору

( X,d) кажемо да епи конвергира ка функцији f и пишемо f = e − lim f n , за свако

x∈ X .
За свако x ∈ X , важе следећа два услова:
Ако { xn } конвергира ка x , онда је f ( x ) ≤ lim inf f n ( xn ) ; (1)

Постоји низ { xn } који конвергира ка x , такав да је f ( x ) = lim f n ( xn ) . (2)

Дефиниција 3: За неке затворене или могуће празне подскупове A, A1, A2 ,K од X

конвергенција { An } по Painleve-Kuratowski се дедефнише ако је испуњен услов

A = LiAn = LsAn
где је
LiAn = { x ∈ X | да постоји низ {an } који конвергира ка x тако да је an ∈ An за коначно

много n }
LsAn = { x ∈ X | да постоје n1 < n2 < n3 < K и ak ∈ Ank такви да низ {ak } конвергира ка

x }.
Када је A = LiAn = LsAn , онда пишемо A = PK − lim An .

25
Значи да је низ { f n } епи конвергентан ка f ако и само ако epi f = PK − lim epi f n .

Уколико није назначено подразумевамо да је X метрички простор са метриком d .

Кад радимо са метриком, морамо водити рачуна о производу X × , и уводимо следећу
метрику ρ ( x1 , α1 ) , ( x2 , α 2 )  = max {d ( x1 , x2 ) , α1 − α 2 } .

Лимес инфериор и лимес супериор можемо дефинисати и на следећи начин.

{
Нека је Sν ⊂ n
}
,ν = 1, 2,K низ скупова. Његов лимес инфериор и лимес

супериор су скупови

{
lim inf Sν = x = lim xν | xν ∈ Sν , ∀ν = 1, 2,K
ν →∞ ν →∞
}
и

ν →∞
{
lim sup Sν = x = lim x k | x k ∈ Sν k , = 1, 2,K .за неке {ν k } ∈
k →∞
}

Дакле, lim inf Sν је скуп граничних вредности сваког могућег низа

ν →∞

{xν ,ν = 1, 2,K где је x ∈ Sν } и νlim

→∞
sup Sν је скуп свих тачака нагомилавања таквих

низова.
Очигледно увек важи

lim inf Sν ⊂ lim sup Sν .

ν →∞ ν →∞

{ }
Нека је f ν ,ν = 1, 2,K низ функција дефинисаних на n
са вредностима у .

(
) ( ) чији епи графици
Епи лимес инфериор и лимес супериор су функције lie f ν и lse f ν

одговарају лимес супериору и лимес инфериору низа скупова {epi f ν ,ν = 1, 2,K} где је

epi g = {( x, α ) | g ( x ) ≤ α } .

Из дефиниције и наведене инклузије следи да је

lie f ν ≤ lse f ν .

{ }
Низ f ν ,ν = 1, 2,K има епи лимес који означавамо са lme f ν ако важи једнакост

lme f ν = lie f ν = lse f ν .

У том случају кажемо да да низ епи − конвергира ка lme f ν и пишемо f ν →e lme f ν . ( )

26
 {
Значи да је функција f епи–граница низа f ν ,ν = 1, 2,K ако важи }
lse f ν ≤ f ≤ lie f ν .
Користећи дефиниције није тешко уочити да ће друга неједнакост бити задовољена зa
∀x ∈ , ако:

(1e ) {
за било који подниз функција f ν k , k = 1, 2,K и било који низ }
{x , k = 1, 2,K} који конвергира ка x важи
k

lim inf f ν ( x ) ≥ f ( x ) ,
k k
n→∞

а прва неједнакост важи, за свако x ∈ n

ако:

( 2e ) { }
постоји низ xν ,ν = 1, 2,K који конвергира ка x такав да је

( )
lim sup f ν xν ≤ f ( x ) .
ν →∞

{
За сваки опадајући низ Sν ,ν = 1, 2,K подскупова } n
постоји lim Sν који је
ν →∞

дат формулом
lim Sν = I clSν .
ν →∞ ν =1

{
Слично, ако је f ν | n
→ } растући низ функција тј. f ν ≤ f ν +1 , онда постоји

епи − граница која је дефинисана са

lm f ν ( x ) = lim cl f ν ( x )
ν →∞

где је cl g доње полунепрекидно ограничење од g или еквивалетно cl g је функција

таква да је epi cl g = cl epi g .
Следећа теорема нам даје карактеризацију левел скупова ограничених функција
у односу на левел скупове функција f ν .
Дефиниција 4: За α ∈ , α − левел скуп функције g је скуп дефинисан са

levα g = {( x, α ) | g ( x ) ≤ α } .

Генерално ако је f = lim f ν , то не значи да levα f = lim levα f ν .

ν →∞ ν →∞

27
Узмимо опадајућу фамилију функција
f ν ( x ) = ν −1 x 2 ,ν = 1, 2,K

која епи–конвергира ка f ≡ 0 . Како је levα f = {0} , за свако ν и следи да је

lim lev0 f ν = {0} или lev0 f = .

ν →∞

Чак је могуће за f ν да епи конвергира ка f , за неко α ∈ , lim levα f ν можда и не

ν →∞

постоји, што значи да lim inf levα f ν је стриктно садржан у lim sup levα f ν .
ν →∞ ν →∞

Теорема 1: Нека је {fν = n

}
→ ,ν = 1, 2,K низ функција. Тада за свако α ∈ важи

lim
α ′↓α
( )
lim sup levα ′ f ν ⊂ levα lie f ν
ν →∞
( ) (1)
и

( )
levα lse f ν ⊂ limα ′↓α lim inf levα ′ f ν .
ν →∞
( ) (2)

Доказ: Нека је Tα ′ = lim sup levα ′ f ν и T = limα ′↓α Tα ′ . Како су левел скупови (било које
ν →∞

функције) опадајући кад α ′ ↓ α , следи да су и Tα опадајући кад α ′ ↓ α и важи

T = limα ′↓α Tα ′ = I Tα ′ .
α ′>α

Скупови Tα ′ су затворени, што следи из дефиниције лимес супериор.

Следи да је x ∈ T ако и само ако је x ∈ Tα ′ за свако α ′ > α . Инклузија (1) је тривијално

задовољена ако је T = {0} . Претпоставимо да T није празан скуп. Ако је x ∈ Tα ′ , из

дефиниције лимес супериора за низове скупова следи да мора да постоји подниз

{ } { }
функција f ν k , k = 1, 2,K и низ x k , k = 1, 2,K који конвергира ка x за свако k = 1, 2,K

x k ∈ levα ′ f ν k
или еквивалетно да за свако k = 1, 2,K важи

( x ,α ′) = epi f ν .
k k

Како је epi ( li f ν ) = lim sup epif ν , следи да је

e
k
ν →∞

( x, α ′) ∈ klim
→∞
( xν , α ′ ) ∈ epi ( lie f ν )
k

( )
па је x ∈ levα ′ lie f ν .

28
Одакле , ако је x ∈ Tα ′ за свако α ′ > α следи

( )
x ∈ levα ′ lie f ν .

што имплицира да је

(
x ∈ levα lie f ν , )
пошто је за сваку функцију g

levα g = I levα ′ g .
α ′>α

Нека је
Sα ′ = lim inf levα ′ f ν и S = limα ′↓α Sα ′ = I Sα ′ .
ν →∞ α ′>α

( )
Инклузија (2) је тривијална ако је levα lse f ν = ∅. Разматрајмо случај кад тај скуп није

празан.

(
Ако је x ∈ levα lse f ν ) следи да постоји низ уређених парова ( xν ,αν ) који конвергира
ка ( x, α ) такав да важи

( xν ,αν ) ∈ epi f ν ,
пошто је по дефиницији epi ( ls f ν ) = lim inf epi f ν .
e
ν →∞

Како је α = lim α ν , за било које α ′ > α , постоји одговарајући ν ′ да је αν ≤ α ′

ν →∞

за свако ν ≥ ν ′ . Из импликације xν ∈ levα ′ f ν за свако ν ≥ ν ′ следи да је x ∈ Sα ′ . То важи

за свако α ′ > α па је x ∈ S .
Теорема 2: Нека је X сепарабилан метрички простор и нека су функције f , f1 , f 2, K

проширене функције полунепрекидне одоздо на X .

(1) Ако је f = e − lim f n , онда за свако α ∈ постоји низ {α n } реалних бројева

који конвергира ка α такав да је lev ( f , α ) = PK − lim lev ( f n , an ) ;

(2) Ако за свако α ∈ постоји низ реалних бројева {α n } који конвергирају ка

α такав да је lev ( f , α ) = PK − lim lev ( f n , an ) , онда је f = e − lim f n .

Доказ: (1). Фиксирајмо неко α ∈ . Познато је да за било који низ који конвергира
ка α , важи Ls lev ( f n , α n ) ⊂ lev ( f , α ) .

29
Претпоставимо да је x ∈ Ls lev ( f n , α n ) , тј. постоје индекси n1 < n2 < n3 < K и

(
xnk ∈ lev f nk , α nk ) за k = 1, 2,K такви да низ { x } → x .
nk

{
За свако n ∉ nk | k ∈ +
} је x n { }
= x . Онда из xnk → x , по епи − конвергенцији имамо

n →∞ k →∞
( )
f ( x ) ≤ lim inf f n ( xn ) ≤ lim inf f nk xnk ≤ lim inf α nk = α .
k →∞

Доказали смо да x ∈ lev ( f , α ) .

Доказ инклузије lev ( f , α ) ⊂ Li lev ( f n , α n ) захтева сепарабилност и добар избор низа

скалара {α n } .

Како је epi f ⊂ Li epi f n , за сваки позитиван број m , онда постоји позитиван број N m

такав да за свако n ≥ N m постоји низ тачака {(ω ,α ( ) ) | i = 1, 2,K, m} из epi f

in in
m
n па за

свако i ∈ (1, 2,K , m ) имамо

( m
)
d ωin( ) , xi <
1
m
и α in( m ) − α < .
1
m
Без губитка општости можемо претпоставити да је низ { N m } строго растући низ .

Сада можемо дефинисати низ скалара {α n } : узмимо α n = α + 1 за n < N1 и за

1
N m ≤ n < N m+1 и одаберимо α n = α + , m = 1, 2,K . Докажимо да је ово добар избор.
m
За доказ инклузије lev ( f , α ) ⊂ Li lev ( f n , α n ) узимамо олакшавајућу околност па радимо

са Fell − топологијом. Узмимо да је lev ( f , α ) ∩ V ≠ ∅ , V отворен подскуп скупа X .

Изаберимо тачку x ∈ lev ( f , α ) ∩ V и ε > 0 такву да Sε [ x ] ⊂ V . Како x припада

колекцији тачака низа { xi } , можемо изабрати k ∈ +

тако да важи

1 ε ε
< и d ( xk , x ) < .
k 2 2
За фиксирано n ≥ N k онда постоји највећи m такав да је n ≥ N m .
Из неједнакости

( ( )
d ωkn
m
, xk <) 1
m
( m)
, α kn −α <
1
m
( )
( m)
и f n ωkn (m)
≤ α kn
1
< α + = αn
m
( )
имамо да је ωkn ∈ lev ( f n , α n ) .
m

30
Такође важи

(( )
d ωkn
m
) ( ( )
, x ≤ d ωkn )
, xk + d ( xk , x ) <
m 1 ε 1 ε
+ ≤ + <ε ,
m 2 k 2
( )
па је ωkn ∈V .
m

То значи да да за свако n ≥ N k важи V ∩ lev ( f n , α n ) ≠ ∅ . Доказали смо да је

lev ( f , α ) ⊂ Li lev ( f n , α n )

тако да је lev ( f , α ) = PK − lim lev ( f n , α n ) .

(2) Из услова lev ( f , α ) ⊂ Li lev ( f n , α n ) и свако α ∈ и за неки низ {α n } који

конвергира ка α , следи да је epi f ⊂ Li epi f n . Да би доказали да је Ls epi f n ⊂ epi f ,

претпоставимо супротно да ( x, β ) ∈ Ls epi f n такав да ( x, β ) ∉ epi f . Онда је β < f ( x ) .

Можемо наћи растући низ n1 < n2 < n3 < K и ( xk , β k ) ∈ epi f nk такав да низ {( xk , β k )}
конвергира ка ( x, β ) . Изаберимо скалар α између β и f ( x ) и нека је {α n } низ

скалара који конвенгирају ка α , за који важи lev ( f , α ) = PK − lim lev ( f n , α n ) . Тада за

(
довољно велико k важи β k < α nk . За свако такво k имамо xk ∈ lev f nk , α nk . )
Из услова Ls lev ( f n , α n ) ⊂ lev ( f , α ) следи да је x ∈ lev ( f , α ) . Што је контрадикција да

је f ( x ) > α .

31
 ЛИТЕРАТУРА

1.Др. Аљанчић С. Увод у реалну и функционалну анализу, Грађевинска књига, Београд

1968.
2.Др.Иван Д.Аранђеловић, AN INQUALITY FOR LEBESGUE MEASURE,
Унив.Београд.Публ. Електротехнички Факакултет Сер.Мат.15 (2004), 84-85.
3.Др Иван Д.Аранђеловић и Др Дојчин С. Петковић , AN INQUALITY FOR LEBESGUE
MEASURE AND ITS APLIKACACATIONS,
Факта универ.(Ниш) Сер. Мат. Информ. Вол. 22,Но.1 (2007), пп 11-14.
4. Др Милан Тасковић и др Драгољуб Аранђеловић, Теорија функција и функционална
анализа, НИРО, „ Књижевне новине“, Београд 1981.
5. Др Милош Лабан, Збирка решених задатака из математике 1, Научна књига Београд
1987.
6. Др Милош Лабан, Основи математичке анализе, Научна књига, Београд, 1990.
7. Мр Мила Мршевић и мр Ђорђе Дугошија, Збирка решених задатака из математичке
анализе, Грађевинска књига, Београд, 1994.
8. Др Милан Р. Тасковић, Нелинеарна функционална анализа, Завод за уџбенике и
наставна средства Београд, 1993.
9. Др Светозар Курепа, Математичка анализа 2, Техничка књига Загреб, 1971.
10. Roger J-B.Wets, A formula for the level sets of epi limits and some applications,
septembar 1982, WP-82-81
11. Gerald Beer, R.T.Rockafellar, and Roger J-B.Wets ,Proceedings of the
Amercan mathematical society, Volume116, Number3, November 1992.

32