ЗБОРflик радова С.А.Н. ХLШ ~ Маiiiе.мотички инсшишут С.А.Н. КIb.

4, [955
r
Recueildes'trlllla7ix de AcademleSerbe des- Sclеnсеs'хtш···_·
lnstitut Mafhemalique.Ni 4, 1955

АНТОН БИЛИМОВИЋ

О ДЕВИЈАЦИОНОМ ЦЕНТРУ
, .
у сдучају кретања чврстог теда око непомичне тачке. писац
уводи појам BeKTo~a Rодожаја девијационог центра OflTepeheHor деви­
јационим оптереhењем; помоЬу њега успоставља ВРдО једноставну везу
између тренутне угаоне брзине и гдавног момента количине Iфетања.
~ .

Садржај ОВО,г члан ка се односи на неке појмове који стоје

у вези са механиком чврсто}:' те,.а. При томе је за третирање тих
појмова довољно ако се зауставимо на специјалном случају кре­
тања чврстог тела, наиме на обртању тог тела око ие-n:омич'не
тачке. у кинематиЦИ и динамици таквог кретања основну улогу
играју .nва вектора: {. тренутна угаона брзина обртања тела око
непомичне тачке и 2. главни момент количина кретања у односу
~ ~.

на исту тачку. Први вектор означимо са ОО, други са а.

Ако за осе чврсто везан~ са телом УЗМfМО главне осе инер­
~
ције за непомичну rачку О и координате Bel(TOpa W щначloJМО са
~
р, q, г, координате вектора а имају вредности Ap,Bq, Сг, где су
А, В, С главни моменти инерције. Према томе у иаа6раном ~истему
. ~ ~.

координатних оса између координата вектора W и а постоји врл,о

.' . . ~

једноставна веза. У општем случају произвољних оса вектор .а

~

је производ тензора инерције тела за тачку О и угаоне брзине ООј

Наведена једноставно изражена веза између координата
~'~ . ." .. . I

в-ектора W и G ипак не дајеја.сне Г.еометрие«е п-<meзан:о:сти тз

два .вектора. Циљ ових редова је поставити не'f.lос:редну ['еоме·
, . --+ --+
триску везу измеђУ вентора W и a~ . '!

~
Ако са Гј означимо вектор положаја масе m; тачке тела у
.~
односу на тачку О, а са Vj брзину те тачке, онда можемо написати
; "
64 АН10Н Биnимовић

где је збир проширен на све материјалне тачке тела. Заграде

означавају векторски производ.
Како у нашем случају за чврсто тело имамо
~ ~~

Vj = [(1), ГI]'
добивамо ову вредност момента:
~ ~ ~ ~

G -= ~ тј (Гј [ш, Гј]].

-+
Раставимо сад вектор Тј у две компоџенте: у правцу угаоне
~
брзине и у правцу нормалном на ту брзину. Прву компоненту
w
. -+ -+
означимо са hl , а другу са dj , тј. ставимо
-+ ~ ~
г, = h l + dj •
-+~ ~~

Узимајуhи у о?зир .,да је .[00, hi ] = о, «(1), dд = О, односно

~ ~ .
(h i , dt> = О, где мале заграде означавају скала рни производ, можемо
овако рачунати:
-+ -+ -+ ~-+ ~

G = ~ щ [h j + d" [ш, hj + dj]j =

-+-+ ~ ~

== ~ тј [ћ, + d j , [ш, daJ =

~~ 2 ~ ~ -+ ~.
= (1),kJ тј di - ,kJ щ «(1), hj ) dl •

Како је ~ m; tft момент инерције ЈО) тела у односу на осу

~ ~ ~
вектора (1) и (ш, ht ) ==
(1) hj , где смо са h, означили алгебарску
вредност растојања тачке Щ од равни ~ која пролази кроз тачку
-+
О и стоји управно на правац ш, претходни рачун доводи до
резултата
-+ ~ -+
(1) G = Ј о) w - (1) ~ тј hj ' dl •

Први члан написане разлике, који Ьемо звати инерциони део

момента, једнак је производу момента инерције тела око осе
обртања и угаоне брзине као вектора. Други члан те разлике
зваhемодевUјацuонu део моменШа. Тај члаи има Bpe-ДHO~T ПрОИЗ7
вода интензитета угаоне;·б.рзине ·оо и израза' ..

-+
у том збиру вектор d, можемо сматрати као вектор поло­
жаја у погледу иа тачку О пројекције тачке тела са Maco~ тј
 о девијационом центру 65

~
на раннје наведену раван 1t, управну на ш. Сваки. од ових век­
тора је оптереhен у збиру скаларом тј ћ/. Слично случају УВО­
ђења центра маса можемо и овде збир претставити овако:
~ ~

(2) ~mjhjdl = т hdD ,

где смо ставили

т = ~ml' тћ = ~mlhl'
-+
Тачку D са вектором положаја d D дефинисаним једначином
~.

(2)зваће.мо девијациони центар тела за дати Правац ш. Скалар

mћ је његово девијационо оптерehеНЈе. Према томе је вектор
~ -+
mhd= SD
вектор Положаја девијационог центра оuШерehен девијациони.м
QптерећеНЈе.м. Тај вектор има димензију производа масе и ква­
драта дужине. Тачка D се налази у равни 1t, а исто тако н крај
-+
вектора SD.
-+
На тај начин моменту О можемо дати овај облик
-+ -+-+
(3) О=ЈwШ -SDШ,
при чему је
.... ....
(SD, ш) = О.
, ~ ~

Приметимо да скаларни производ О и ш даје

.... -+
(О, ш) = Јш 002 = 2 Т,
где је Т жива сила чврстог тела.
. ~
Није тешко израчунати координате вектора SD у односу на
главне осе тела за тачку О. Ако . те координате означимо са Х,
у, z, имамо из (3), рецимо, за х:

хш =Јшр - Ар,
одакле за Х и слично за друге координате имамо

Х =( * - cv 2
+ bw2) и,
(4) . у = (си2 * - aw2 ) V,
z = ( - Ьи 2 + av 2 * ) w,
....
где су и = р/ш, v = q/ш, w= г/ш косинуси правца вектора ш,

Према томе је
(5)
и

а-=8-С, Ь=С-·А, с=А -8,

5 Зборник
66 Антон БИJlимовиh

и .на тај начин

(6) а +ь+с= О.
Према' једначинама (4), сваком правцу (а, v, w) одговара једна
-+
тачка, крај вектора SD. Са променом тог правца ова тачка опи-
сује површину. Ј~дначине (4) су параметарске једначине те повр­
шине са везом (5) измеђУ параметара а, v, w. Константе а, Ь,с'
задовољавају услов (6). Нисам проучавао у детаљима ту површину
у опште м случају. Да је у некој мери карактеришемо, узмимо.
, ~

на тој површиии криву чије тачке одговарају правцу ш, који лежњ

у равни Oyz. За такве правце а = Ои једначине (4) дају
х = О, У = - aw v, z = 2
av~ w;
према томе, наша крива у равни Оу% има једначину
, (у2 + Z2)S = а2 у2 Z2
',.
из које у поларним координатама следује једначина

а . 2
р = 2"S1П rp,
а она не претставља ништа друговеЬ познати четворолисник.
Било аналитички помоhу једначина (4), било геомеТРИСКИi
помоhу тачке одговарајуЬе површине, можемо за сваки правац:
'~

вектора ш према обрасцу (3) конструисати, прво, инерциони, а

~
затим и девијациони део момента О. На тај начин образац (3)
заиста УТВРђује врло једноставну геометриску везу' измеђУ век-
~ ~
тора ш и О.
(СаОl1штено на седници Мат. инст. 16- VI-1954)

SUR LE CENTRE DEDEVIATION

par
А. Billmovic
~
Епtrеlеs сооrdоппееs du vecteur de lа vitesse апgulаirе ш et
'-+
du moment des quantites de mouvement G d'un corps solide оп а uпе
relation analytique simple. L'au1eur etablit uпе relation geometrique
directe епtrе ces vecteurs, а savoir
~ ~ ~ ~ ~
G=ЈroШ - Ш~Щhtdi=ЈroШ-SDШ'
Аи second membre de cette relation figurent les parties iner-,
tiale et deviationnelle du moment. La partie deviaHonnelle s'interprete
еп introduisant ип point special, lе centre de deviation pour ипе
direction determinee et avec ипе charge deviationnelle determinee ..
Puis, l'auteur etudi,e les changements de positions du centre de devia-
-+
Ноп relatifs аих сhапgеmепts de directions du vecteur ш.