Baze Podataka PDF

Baze podataka
Osnovni pojmovi
Strukture podataka
BP - Osnovni pojmovi
Sadržaj
• Realni sistem i informacioni sistem
• Entitet i poveznik
• Obeležje, domen i podatak
• Tip entiteta i pojava tipa entiteta
• Tip poveznika i pojava tipa poveznika
• Strukture podataka
• Logička struktura obeležja
• Logička struktura podataka
• Fizička struktura podataka
BP - Osnovni pojmovi 2 / 66
Realni sistem - informacioni sistem
• Realni svet
• Realni sistem (RS)
– cilj poslovanja
– resursi (činioci) poslovanja
– poslovni procesi
– okruženje
• Informacioni sistem (IS)
– model realnog sistema (procesa i resursa)
• Cilj izgradnje IS
– pružanje informacija, neophodnih za funkcionisanje i
upravljanje realnim sistemom
• Mesto IS u realnom sistemu

– infrastrukturna komponenta realnog sistema
– namenjena da podrži upravljački sistem realnog
sistema
• Zadaci IS
– obuhvat (akvizicija) podataka
– skladištenje podataka
– prenos podataka
– prezentovanje podataka
– obrada podataka
– automatizacija upravljačkih funkcija u RS
• Činioci IS
– računarsko-komunikaciona i softverska infrastruktura
– baza (“skladište”) podataka
– aplikacije (softverski paketi) za rad s podacima
– projektna i korisnička dokumentacija
– krajnji korisnici
– tim za obezbeđenje eksploatacije i održavanja
Sadržaj
Entitet i klasa entiteta
• Entitet (realni entitet)
– jedinica posmatranja
– činilac (resurs) poslovanja u realnom sistemu
• Klasa realnih entiteta
– skup “sličnih” entiteta
– skup entiteta koji poseduje zajedničko svojstvo
– formalno: E = {ei | P(ei)}
Poveznik i klasa poveznika
• Entiteti realnog sistema se nalaze u
međusobnim odnosima (vezama)
• Poveznik (veza)
– reprezentuje odnos dva ili više realnih entiteta, ili
prethodno uspostavljenih poveznika
• Klasa poveznika
– skup veza između klasa realnih entiteta ili prethodno
identifikovanih klasa poveznika
– skup poveznika koji poseduje isto svojstvo
– formalno:
S = {(e1,…, em) | P(e1,…, em)}
– ei (i  {1,..., m})
• jedan realni entitet ili prethodno uspostavljeni poveznik
Sadržaj
Obeležje (Atribut)
• P(ei), P(e1,…, em)
– predikat (svojstvo) klase entiteta/poveznika
– iskazuje osobine klase E, tj. klase S
• Obeležje (atribut)
– osobina klase realnih entiteta, ili poveznika
– proističe iz semantike predikata P(ei)
– Oznake:
• A, B, X, W
• BRI, Datum_Prispeća, JMBG, Prz, Ime
Obeležje (Atribut)
• Vrste obeležja
– prema mogućnosti dekomponovanja na celine nižeg
reda
• Elementarno
– ne dekomponuje se
– reprezentuje atomičnu (elementarnu vrednost)
– Primer:
Grad, Ulica, Broj, Stan
• Složeno
– može se dekomponovati na druga obeležja
– reprezentuje složenu vrednost
– Primer:
ADRESA = (Grad, Ulica, Broj, Stan)
• Skupovno
– reprezentuje skup vrednosti istog tipa
Domen
• Domen
– specifikacija skupa mogućih vrednosti obeležja
• sa definisanim dozvoljenim relacijama i operacijama nad
datim skupom
• reprezentuje skup mogućih vrednosti obeležja
– vrste, prema načinu nastanka
• predefinisani (primitivni)
– "a priori" definisani
• korisnički definisani (izvedeni)
– definisani korišćenjem postojećih domena, primenom unapred
utvrđenih pravila
Domen obeležja
• Napomene
– Svakom obeležju se pridružuje domen
• specificira se skup mogućih vrednosti obeležja
– Dom(A), (A : D)
• oznake za pridruženi domen obeležju
– dom(A)
• oznaka za skup mogućih vrednosti obeležja
Domen obeležja
• Primer
– Specifikacija domena
• DOCENA ::= {d  ℕ | d  5  d  10}
– Pridruživanje domena obeležju
• Dom(Ocena) = DOCENA
• (Ocena : DOCENA)
– Skup mogućih vrednosti obeležja
• dom(OCENA) = {5, 6, 7, 8, 9, 10}
Podatak
• Podatak - uređena četvorka
(Entitet, Obeležje, Vreme, Vrednost)
– Entitet
• identifikator (oznaka) entiteta
– Obeležje
• oznaka (mnemonik) obeležja
– Vreme
• vremenska odrednica
– Vrednost
• jedna vrednost iz dom(A)
Podatak
• Kontekst podatka
– semantička (smisaona) komponenta podatka
– predstavlja trojku:
(Entitet, Obeležje, Vreme)
• Ako se eksplicitno navede samo vrednost, a

obeležje, entitet, ili vreme nije ni implicitno
zadato, to nije podatak, jer smisao nije određen
Podatak
• Vreme, kao komponenta podatka, može se
izostaviti, ako se
– uvede konvencija da se podatak, u tom slučaju,
odnosi na vremenski trenutak u kojem se tim
podatkom manipuliše, ili
– identifikuje posebno obeležje, čija vrednost
predstavlja vremensku odrednicu posmatranog
podatka.
• Podatak - činjenica iz realnog sistema
Sadržaj
Tip entiteta
• Tip entiteta (TE)
– Model klase realnih entiteta u IS
– Gradi se od obeležja bitnih za realizaciju ciljeva IS
– Poseduje:
• naziv: N
• skup obeležja: Q = {A1,…, An}
– Skup obeležja TE predstavlja podskup skupa
obeležja klase realnih entiteta
Tip entiteta
• Primer:
Radnik
Radnik({Mbr, Ime, Prz, Zan, JMBG})
Pojava tipa entiteta
• Pojava tipa entiteta
– model jednog realnog entiteta u IS
• Tip entiteta
– formalno, reprezentuje skup pojava:
SP(N) = {pi | P(pi)}
• Svaka pojava pi  SP(N) reprezentuje tačno

jedan realni entitet ei  E
• Dat je tip entiteta
– s nazivom N i skupom obeležja Q = {A1,..., An}
– u zadatom trenutku vremena, p(N, Vreme), ili
– samo p(N), ako se vremenska odrednica ne navodi,
– predstavlja skup podataka:
p(N) = {(A1, a1),..., (An, an)}
– Za svaki AiQ važi da je aidom(Ai)
• Ukoliko se u skup atributa tipa entiteta uvede
redosled (A1,..., An),
– tada se pojava p(N) posmatra kao n-torka (torka):
(a1,..., an)
• Uređenje vrednosti podataka u pojavi je

diktirano uređenjem obeležja u tipu entiteta
• Primer:
Radnik
Radnik (Mbr, Ime, Prz, Zan, JMBG)

(1040, Eva, Tot, Programer, 1201971720014)
Identifikator tipa entiteta
• Identifikator tipa entiteta
– skup obeležja
– ima ulogu da obezbedi način za jedinstveno
(nedvosmisleno) označavanje (identifikaciju) bilo koje
pojave tipa entiteta
• Bilo koja vrednost identifikatora TE
– označava najviše jednu pojavu tipa entiteta
– naziva se identifikator pojave TE
– predstavlja jednu od četiri komponente podatka
• Vrste identifikatora tipa entiteta
– eksterni
• ne predstavlja podskup skupa obeležja datog TE
– interni
• predstavlja podskup skupa obeležja datog TE
• Eksterni identifikator TE
– nije podskup skupa obeležja tipa entiteta
– Primer
• TE Radnik({Mbr, Ime, Prz, JMBG})
– RBR_Pojave_TE  {1,..., n}
– Oznaka_Pojave_TE  {p1,..., pn}
– MEM_Adresa_Pojave_TE  {a1,..., an}
• Interni identifikator TE
– podskup skupa obeležja tipa entiteta
– Primer
• TE Radnik({Mbr, Ime, Prz, JMBG})
– Mbr
– JMBG
– {Mbr, Ime, Prz, JMBG}
Ključ tipa entiteta
• Ključ TE
– minimalni interni identifikator tipa entiteta
• Formalno
– skup obeležja tipa entiteta N
– X  Q, Q = {A1,..., An}, takav da
• (10)
– ne postoje dve pojave TE N s istom x-vrednošću (za X) i svaka
pojava TE mora imati zadatu x-vrednost
– svojstvo jednoznačne identifikacije
• (20)
– ne postoji X'  X, za koji važi (10)
– svojstvo minimalnosti
• Svaki tip entiteta poseduje bar jedan ključ
– predstavlja uređenu strukturu:
N(Q, C)
• N - naziv TE
• Q = {A1,…, An} - skup obeležja TE
• C - skup ograničenja TE
• K = {K1,..., Km}  C - skup ključeva TE (K ≠ )
– skup svih pojava TE SP(N) mora zadovoljavati C
• Primer
– Radnik({Mbr, Ime, Prz, JMBG}, {Mbr, JMBG})
• Mbr i JMBG su dva, ekvivalentna ključa TE Radnik
• Primarni ključ
– jedan, izabrani, ključ iz skupa ključeva TE
– često se označava podvlačenjem
• Primer
– Radnik({Mbr, Ime, Prz, JMBG}, {Mbr, JMBG})
– Radnik(Mbr, Ime, Prz, JMBG)

• skraćena, nepotpuna notacija
Sadržaj
Tip poveznika
• Entiteti realnog sistema se nalaze u
međusobnim odnosima (vezama) - poveznici
– IS treba da sadrži model tih veza
• Tip poveznika (TP)

– povezuje dva ili više TE, ili prethodno definisanih TP
– model veza između pojava povezanih TE ili TP,
odnosno između realnih entiteta ili veza
Tip poveznika
– formalno, struktura
N(N1, N2,…, Nm, Q, C)
• N - naziv tipa poveznika

• Ni (i  {1,..., m}) - povezani tip
– tip entiteta, ili
– prethodno definisani tip poveznika
• Q = {B1,…, Bn} - skup obeležja TP
• C - skup ograničenja TP
• K = {K1,..., Kk}  C - skup ključeva TP (K ≠ )
Tip poveznika
– reprezentuje skup pojava poveznika
SP(N) = {(p1,…, pm) | P(p1,…, pm)}
• pi (i  {1,..., m}) - jedna pojava TE ili TP Ni

• P(p1,…, pm) - osobina (predikat) TP N
Tip poveznika
• Primer:
– tip poveznika nad TE Student i Predmet:
Pohađa(Student, Predmet, {Semestar}, C1)
– tip poveznika nad TE Nastavnik i Predmet:

Povera(Nastavnik, Predmet, {Datum}, C2)
– tip poveznika nad TP Pohađa i Poverava:

Ispit(Pohađa, Povera, {Ocena}, C3)
Pojava tipa poveznika
• Pojava tipa poveznika
N(N1, N2,…, Nm, {B1,…, Bk }, C)
– reprezentuje jedan poveznik u realnom sistemu
– oznaka:
• p(N, Vreme), u zadatom trenutku vremena, ili samo
• p(N), ako se vremenska odrednica ne navodi
p(N) = (p1,…, pm)(N) = {(B1, b1),..., (Bk, bk)}
• Za svaki Bi mora biti bi  dom(Bi)

• skup svih pojava p(N) mora zadovoljavati skup ograničenja C
Identifikator tipa poveznika
• Identifikator tipa poveznika
– niz
(N1, N2,…, Nm)
• ili neki njegov neprazan podniz
– ima ulogu da obezbedi način za jedinstveno
(nedvosmisleno) označavanje (identifikaciju) bilo koje
pojave tipa poveznika
• Bilo koja vrednost identifikatora TP - niz
(p1,…, pm)
– označava najviše jednu pojavu tipa poveznika
– naziva se identifikator pojave TP
– niz pojava tipova (p1,..., pm) ili jeste ili nije u vezi
Ključ tipa poveznika
• Ključ TP
– skup obeležja X
• izveden na osnovu ključeva povezanih tipova (N1, N2,…, Nm)
– vrlo često, ali ne uvek
• X  K1  ...  Km, gde
• (i  1,..., m)(Ki je jedan izabrani ključ povezanog tipa Ni)
– X = {A1,..., An}, takav da

• (10)
– ne postoje dve pojave TP N s istom x-vrednošću (za X)
– svojstvo jednoznačne identifikacije
• (20)
– ne postoji X'  X, za koji važi (10)
– svojstvo minimalnosti
Alternativna terminologija
• U literaturi se može sresti alternativna
terminologija:
– tip entiteta  entitet
– pojava tipa entiteta  instanca entiteta
– tip poveznika  poveznik, ili veza
– pojava tipa poveznika  instanca poveznika
– en-ti-ty () n. pl. <-ties> by Random Hause Webster's

1. something that has a real existence; thing.
2. something that exists as a distinct, independent, or self-
contained unit.
3. being or existence, esp. when considered as distinct,
independent, or self-contained.
Sadržaj
Strukture podataka
• Struktura podataka – orijentisani graf G
G(V, )
– V – skup čvorova
• svaki čvor reprezentuje neke podatke
• svakom čvoru je pridružena određena semantika
–  - skup grana
•   V  V – binarna relacija
• svaka grana reprezentuje neke veze između podataka
• svakoj grani je pridružena određena semantika
Strukture podataka
• Vrste struktura podataka
– prema nivou apstrakcije pridružene semantike
• logičke strukture obeležja
• logičke strukture podataka
• fizičke strukture podataka
– prema mogućem broju direktnih prethodnika i

sledbenika čvorova grafa
• linearne strukture podataka
– cikličke
– acikličke
• strukture tipa stabla (drveta)
• mrežne strukture podataka
Sadržaj
Logička struktura obeležja
• Logička struktura obeležja (LSO)
– Struktura nad skupom tipova entiteta, tipova
poveznika i njihovih atributa
– Model dela realnog sistema (resursa)
M = (STE, RTE)
– STE
• skup tipova (entiteta i/ili poveznika – dva moguća pristupa)
– RTE
• relacija koja STE snabdeva strukturom
• modelira odnose koji postoje između realnih entiteta istih, ili
različitih klasa
• svaka grana u RTE prikazuje jednu vezu tipa s nekim
njegovim povezanim tipom
• Mogući pristupi organizaciji LSO
(STE, RTE)
– (A) – "i TE i TP su čvorovi"

• pristup, korišćen u ovom materijalu
• STE sadrži skup svih TE i TP modeliranog dela sistema
• RTE sadrži grane koje prikazuju veze TP s njegovim
povezanim tipovima
• simboli za vizuelni prikaz čvorova mogu, a ne moraju biti
različiti za TE i TP
• Mogući pristupi organizaciji LSO
(STE, RTE)
– (B) – "TE su čvorovi, a TP su grane"

• alternativni pristup – istorijski se prvo pojavio
• STE sadrži skup svih TE modeliranog dela sistema
• RTE sadrži grane koje prikazuju sve TP i veze s njihovim
povezanim tipovima
• pristup zahteva redefiniciju pojma TP
– TP ne sme da sadrži skup obeležja Q i skup ograničenja C
– TP ne može, kao povezani tip, da referencira drugi TP, već
samo TE
– menja se pogled na upotrebu koncepta TE
• problem: iskazivanje TP reda većeg od 2 zahteva korišćenje
pojma hipergrane grafa
• Nivo detaljnosti vizuelnog prikaza LSO
– nivo tipova entiteta i tipova poveznika

• globalni prikaz
– nivo obeležja
• detaljni prikaz
• Primer
– nivo detaljnosti TE i TP
– pristup (B) – TE su čvorovi, a TP su grane
Je
Projekat Radnik Kadar
Realizuje se kroz Učestvuje Radi na
Zadaci na projektu Radno_mesto
• Primer
– pristup (A) – i TE i TP su čvorovi
Predmet Pohađa Student
Povera Ispit
Nastavnik
• Primer
– pristup (A) – i TE i TP su čvorovi
Predmet Pohađa Student
Povera Ispit
Nastavnik
• Primer
– nivo detaljnosti obeležja
Radnik
MBR IME PRZ GRD
Zgrada Smešten Radi Preduzeće

Nalazi se
SZG ADR BRS SPR NRO DEL
• Primer
– nivo detaljnosti obeležja
Semestar
PrSif StSif
PrNaz Predmet Pohađa Student StPrz
Datum Povera Ispit
Ocena
Nastavnik NasSif
NasPrz
Sadržaj
Logička struktura podataka
• Logička struktura podataka (LSP)
– definiše se nad skupom podataka, putem posebne
relacije
– definiše se u granicama zadate LSO
– LSO predstavlja kontekst (model) za LSP
• ŠEMA logičke strukture podataka

– LSO nad kojom je definisana LSP
• Pojava TE
– kontekstna LSO
• linearna struktura skupa obeležja datog TE - TIP SLOGA
– linearna struktura nad skupom podataka jednog
entiteta, datog tipa - N-TORKA, SLOG
– složeni podatak, nad složenim obeležjem, dobijenim
na osnovu skupa obeležja TE Q
• Datoteka
– kontekstna LSO
• linearna struktura skupa obeležja datog TE - TIP SLOGA
– struktura podataka nad skupom pojava jednog TE
• Baza podataka
– kontekstna LSO
• struktura nad skupom TE - ŠEMA BAZE PODATAKA
– logička struktura nad skupom pojava skupa TE
Reprezentacije LSP
• Načini vizuelne, a i memorijske (fizičke)
reprezentacije logičkih struktura podataka
– putem grafova
– putem tabela
Reprezentacija LSP putem grafa
S1 159 Ivo Ban 1940 R1

S2 R2
081 Eva Pap 1948
S3 013 Ana Ras 1962 R3
023 Orac. BP
003 Rad. Građ.
N1
013 Sped. Trans.
N2 N3
113 Balzakova 44 8
015 Tolstojeva 1 4
003 Puškinova 8 3
013 Andrićeva 13 8
Reprezentacija LSP putem tabela
Radnik Zgrada
MBR IME PRZ GRD SZG ADR BRS
159 Ivo Ban 1940 003 Puškinova 8 3
081 Eva Pap 1948 013 Andrićeva 13 8
013 Ana Ras 1962 015 Tolstojeva 1 4
113 Balzakova 44 8
Preduzeće
SPR NRO DEL
03 Rad. Građ. Zaposlen Nalazi_se Stanuje
13 Sped. Trans. MBR SPR SPR SZG MBR SZG
23 Orac. BP 159 23 03 013 159 003
081 23 13 013 081 113
013 03 23 015 013 113
Sadržaj
Fizička struktura podataka
• Fizička struktura podataka (FSP)
– logička struktura podataka, smeštena na materijalni
nosilac podataka - memorijski medijum
– uključuje podatke o samom načinu smeštanja LSP na
memorijski medijum
– zahteva izbor pristupa i postupaka za:
• upravljanje slobodnim i zauzetim memorijskim prostorom
• izbor lokacija za smeštanje podataka
• kodiranje podataka
• formatiranje i interpretaciju sadržaja lokacija
• memorisanje veza u strukturi podataka
• kreiranje fizičke strukture podataka
• pristupanje podacima i njihovo selektovanje
• ažuriranje i reorganizovanje strukture podataka
Sadržaj
Pitanja i komentari
?
Baze podataka
Osnovni pojmovi
Strukture podataka
BP - Osnovni pojmovi
Baze podataka
Koncepcija baze podataka
Istorijat razvoja postupaka za

upravljanje podacima
BP – Koncepcija BP
Sadržaj
• Motivacija
• Klasična organizacija datoteka
• Baze podataka i SUBP
• Šema baze podataka
• Podšema / Eksterna šema
• Pogled
• Sistemi baza podataka
BP – Koncepcija BP 2 / 45
Motivacija
• Vrednost svakog sistema, pa i sistema baza
podataka, najbolje se shvata
– ne samo na osnovu poznavanja samog sistema
– već na osnovu činjenice da taj sistem predstavlja
korak u evoluciji rešavanja onih problema, koje
prethodni sistemi nisu mogli da reše
• Da bi se stekla precizna slika o bazama
podataka
– nije dovoljno samo definisati pojam baze podataka
– potrebno je prvo baze podataka sagledati u kontekstu
njihovog istorijskog razvoja
Sadržaj
• Motivacija
• Pogled
Klasična organizacija datoteka
• Najstarije rešenje
– IS "na karticama", bez podrške računara
• medijum za trajno memorisanje struktura podataka - papir
• Naprednije rešenje
– IS organizovani nad sistemima datoteka
• medijum za trajno memorisanje struktura podataka – sistem
diskova
– IS je sačinjavao skup nezavisnih aplikacija
• svaka aplikacija - sopstvene datoteke
• “skladište podataka” - skup datoteka
• podaci o istom entitetu u različitim datotekama
• vremenom, takav IS dolazi u kontradikciju sa samim sobom
APLIKACIJA #1 APLIKACIJA #2 APLIKACIJA #n
• Osnovni nedostaci
– nepovezanost aplikacija
• potreba ručnog prepisivanja istih ili sličnih podataka
– redundantnost podataka
• potreba višestrukog memorisanja istih ili sličnih podataka
– čvrsta povezanost programa i podataka
• program vodi računa o FSP datoteke, kako u opisu, tako i u
proceduri
• Posledice
– otežano održavanje IS-a
– otežan dalji razvoj IS-a
• Primer - nepovezanost i redundantnost
Kurs Stud Kurs Stud Kat Kurs Stud Fak
13 Nikola 10 13 Nina 15 13 Niki 12

SID Ime BPI StID StIme StBPI BRI Ime BPI
• Čvrsta povezanost programa i podataka
Poželjna
rasuta Program #2
Poželjna
organizacija
sekvencijalna
organizacija
Program #1 Program #3
Stud Kurs
Poželjna
invertovana
Program #4
organizacija
APLIKACIJA #1
IDENTIFICATION DIVISION.
• Čvrsta povezanost – primer COBOL

PROGRAM-ID. Seq2Rel.
AUTHOR. MC
ENVIRONMENT DIVISION.
INPUT-OUTPUT SECTION.
FILE-CONTROL.
SELECT SupplierFile ASSIGN TO "RELSUPP.DAT"
ORGANIZATION IS RELATIVE
IDENTIFICATION DIVISION. ACCESS MODE IS RANDOM

RELATIVE KEY IS SupplierKey
FILE STATUS IS Supplierstatus.
PROGRAM-ID. Seq2Rel. SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO "SEQSUPP.DAT"

ORGANIZATION IS LINE SEQUENTIAL.
AUTHOR. MC DATA DIVISION.

FILE SECTION.
FD SupplierFile.
01 SupplierRecord.
02 SupplierCode PIC 99.
02 SupplierName PIC X(20).
02 SupplierAddress PIC X(50).
FD SupplierFileSeq.
01 SupplierRecordSeq.
88 EndOfFile VALUE HIGH-VALUES.
02 SupplierCodeSeq PIC 99.
02 SupplierNameSeq PIC X(20).
02 SupplierAddressSeq PIC X(50).
WORKING-STORAGE SECTION.
01 SupplierStatus PIC X(2).
01 SupplierKey PIC 99.
PROCEDURE DIVISION.
Begin.
OPEN OUTPUT SupplierFile.
OPEN INPUT SupplierFileSeq.
READ SupplierFileSeq
AT END SET EndOfFile TO TRUE
END-READ
PERFORM UNTIL EndOfFile
MOVE SupplierCodeSeq TO SupplierKey
MOVE SupplierRecordSeq TO SupplierRecord
WRITE SupplierRecord
INVALID KEY DISPLAY "Supplier status = " SupplierStatus
END-WRITE
END-READ
END-PERFORM.
CLOSE SupplierFile, SupplierFileSeq.

STOP RUN.

AUTHOR. MC
FILE-CONTROL.
ENVIRONMENT DIVISION. ACCESS MODE IS RANDOM

INPUT-OUTPUT SECTION. SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO "SEQSUPP.DAT"

DATA DIVISION.
FILE-CONTROL. FILE SECTION.
FD SupplierFile.
01 SupplierRecord.

02 SupplierCode
02 SupplierName
02 SupplierAddress
PIC 99.
PIC X(20).
PIC X(50).
ORGANIZATION IS RELATIVE FD SupplierFileSeq.

ACCESS MODE IS RANDOM 02 SupplierCodeSeq

02 SupplierNameSeq
PIC 99.
PIC X(20).
RELATIVE KEY IS SupplierKey WORKING-STORAGE SECTION.

FILE STATUS IS Supplierstatus. 01 SupplierKey
PROCEDURE DIVISION.
PIC 99.
Begin.
SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO AT END SET EndOfFile TO TRUE

END-READ
"SEQSUPP.DAT" MOVE SupplierCodeSeq TO SupplierKey

ORGANIZATION IS LINE SEQUENTIAL. END-WRITE

END-READ
END-PERFORM.

STOP RUN.

AUTHOR. MC
DATA DIVISION.
FILE-CONTROL.
ACCESS MODE IS RANDOM
FILE SECTION.
SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO "SEQSUPP.DAT"
FD SupplierFile.
DATA DIVISION.
FILE SECTION.
01 SupplierRecord. FD SupplierFile.
01 SupplierRecord.


FD SupplierFileSeq.

FD SupplierFileSeq. 01 SupplierKey
PROCEDURE DIVISION.
PIC 99.
Begin.
01 SupplierRecordSeq. OPEN OUTPUT SupplierFile.

88 EndOfFile VALUE HIGH-VALUES. AT END SET EndOfFile TO TRUE

END-READ
02 SupplierCodeSeq PIC 99. MOVE SupplierRecordSeq TO SupplierRecord

END-WRITE
02 SupplierNameSeq PIC X(20). READ SupplierFileSeq

END-READ
END-PERFORM.
02 SupplierAddressSeq PIC X(50). CLOSE SupplierFile, SupplierFileSeq.

STOP RUN.

AUTHOR. MC
FILE-CONTROL.
WORKING-STORAGE SECTION. ORGANIZATION IS RELATIVE

01 SupplierStatus PIC X(2). SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO "SEQSUPP.DAT"

DATA DIVISION.
FILE SECTION.
FD SupplierFile.
01 SupplierKey PIC 99. 01 SupplierRecord.

02 SupplierCode
02 SupplierName
PIC 99.
PIC X(20).
FD SupplierFileSeq.
PROCEDURE DIVISION.
Begin.
END-READ
END-WRITE
END-READ
END-PERFORM.

STOP RUN.

AUTHOR. MC
FILE-CONTROL.
PROCEDURE DIVISION. SELECT SupplierFile ASSIGN TO "RELSUPP.DAT"
BEGIN. ACCESS MODE IS RANDOM
SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO "SEQSUPP.DAT"
OPEN INPUT SupplierFileSeq. ORGANIZATION IS LINE SEQUENTIAL.
DATA DIVISION.
FILE SECTION.
FD SupplierFile.
READ SupplierFileSeq 01 SupplierRecord.
AT END SET EndOfFile TO TRUE 02 SupplierName
02 SupplierAddress
PIC X(20).
PIC X(50).
END-READ
FD SupplierFileSeq.
PERFORM UNTIL EndOfFile 01 SupplierRecordSeq.
MOVE SupplierCodeSeq TO SupplierKey 02 SupplierNameSeq PIC X(20).

WRITE SupplierRecord 01 SupplierStatus PIC X(2).

PROCEDURE DIVISION.
END-WRITE Begin.
READ SupplierFileSeq READ SupplierFileSeq
AT END SET EndOfFile TO TRUE END-READ
END-READ MOVE SupplierCodeSeq TO SupplierKey
END-PERFORM. INVALID KEY DISPLAY "Supplier status = " SupplierStatus
END-WRITE
END-READ
CLOSE SupplierFile, SupplierFileSeq. END-PERFORM.

STOP RUN. STOP RUN.
SELECT STUDENT ASSIGN TO “STUD.DAT"

ORGANIZATION IS INDEXED
RECORD KEY IS BRI
ALTERNATE RECORD KEY IS PREZIME
WITH DUPLICATES
FILE STATUS IS StudStatus.
• Problemi koji se mogu ublažiti, ili čak razrešiti u
klasičnoj organizaciji
– nepovezanost aplikacija
– redundantnost
• Problem koji je gotovo nemoguće ublažiti ili
razrešiti u klasičnoj organizaciji
– čvrsta povezanost programa i podataka
APLIKACIJA #3
Sadržaj
• Motivacija
• Pogled
Baze podataka i SUBP
• Osnovne ideje:
– da se svi podaci jednog IS integrišu u jednu veliku
“datoteku”
• nastanak pojma baze podataka
– nereduntantno memorisanje podataka
• izbegavanje nepotrebnog višestrukog memorisanja istih ili
sličnih podataka
– da se uvede poseban softverski proizvod za podršku
kreiranja i korišćenja baze podataka
• sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP)
• da svi programi koriste podatke iz baze podataka, ili je
ažuriraju koristeći isključivo usluge SUBP
APLIKACIJA #1 APLIKACIJA #2
BP
APLIKACIJA #3
APLIKACIJA #n
• Sistem za upravljanje bazama podataka
(SUBP)
• Database Management System (DBMS)
– softverski proizvod, namenjen da omogući izgradnju i
korišćenje baza podataka
– Sadrži:
• jezik za opis podataka
– Data Definition Language - DDL
• jezik za manipulisanje podacima
– Data Manipulation Language - DML
• upitni jezik
– Query Language - QL
• Jezgro SUBP
– obezbeđenje fizičke organizacije podataka
– rutine za upravljanje podacima
– zaštita od neovlašćenog pristupa i od uništenja
– obezbeđenje višekorisničkog režima rada
– obezbeđenje distribuirane organizacije BP
– obezbeđenje zadavanja šeme baze podataka
• nad skupom obeležja ranijih datoteka formira se struktura
šeme BP
• nad šemom BP se kreira, koristi i ažurira baza podataka
Sadržaj
• Motivacija
• Pogled
Šema baze podataka
• Program koji koristi usluge SUBP
– poznaje samo šemu BP, kao logičku kategoriju
– nad šemom BP, koristi logičku strukturu podataka
(LSP), saglasno konkretnom zadatku
– ne sme da vodi računa o fizičkoj srtukturi podataka
(FSP)
• koja, po pravilu, može biti veoma kompleksna
• Preslikavanje LSP  FSP - zadatak SUBP
– primeri potreba različitih programa za istim podacima
• pristup saglasno rastućim vrednostima primarnog ključa
• pristup saglasno vrednostima sekundarnog ključa
• direktni pristup, saglasno zadatoj vrednosti primarnog ključa
Šema baze podataka
Program #1 Š
E BAZA
Program #2
M PODATAKA
A
Program #n
Šema baze podataka
• Efekti uvođenja koncepta šeme baze podataka
– smanjenje zavisnosti programa i šeme BP od
promena FSP
– smanjenje redundantnosti
• povećanje konzistentnosti podataka
– uvođenje uloga
• projektant baze podataka (šeme i FSP)
• administrator baze podataka (DBA)
Sadržaj
• Motivacija
• Pogled
Podšema / Eksterna šema
• Šema BP je, po pravilu,
– kompleksna
– podložna češćim modifikacijama
• Motivacija
– promene šeme BP mogu izazivati česte i nepotrebne
promene postojećih programa
• kada bi program direktno koristio koncepte šeme BP
– posledica: otežano održavanje softverske podrške IS
• Rešenje
– uvođenje novog koncepta i novog sloja - podšema
• Podšema ili eksterna šema
– logička struktura obeležja (LSO), dobijena na osnovu
dela šeme BP
• potrebna i dovoljna za realizaciju zadataka jednog, ili grupe
sličnih transakcionih programa
– sličnih sa stanovišta modelovanih procesa poslovanja i
korisničkih zahteva
– model dela BP realnog sistema
• za razliku od šeme BP koja predstavlja model cele BP
realnog sistema
– projektuje se, kao i šema BP, u procesu razvoja IS
• treba da egzistira kao projektantska specifikacija
– poželjna takva organizacija transakcionih programa
• da koriste BP isključivo putem podšema
• Preslikavanje Podšema  Šema BP
– moguće i poželjno da bude zadatak SUBP
– SUBP prevodi
• zahtev programa, definisan s obzirom na koncepte podšeme,
u zahtev definisan s obzirom na koncepte šeme BP
• podatke strukturirane s obzirom na koncepte šeme BP u
podatke strukturirane s obzirom na koncepte podšeme i
obratno
– alternativno, to može biti delimično ili u celosti
zadatak samog transakcionog programa
• danas, često, onog dela transakcionog programa koji
upravlja logičkim strukturama podataka
– nalazi se u višenivoovskim arhitekturama na tzv. "srednjem"
sloju – sloju aplikativne logike
Logička nezavisnost Fička nezavisnost
Program #1
Podšema 1
SUBP Š
Program #2
Baza
E
Podataka
Program #3 Podšema 2 SUBP
SUBP M
A
Program #4 Podšema 3
SUBP
• Efekat uvođenja koncepta podšeme
– logička nezavisnost programa od podataka
• promene šeme ne izazivaju promene podšeme i programa
• Efekat uvođenja koncepta šeme BP
– fizička nezavisnost programa od podataka
• promene FSP ne izazivaju promene šeme, podšeme i
programa
• Fizička i logička nezavisnost su uslovne, a ne

apsolutne kategorije!
• Primer male šeme BP u mrežnom modelu
podataka
Student
BRI IME PRZ BPI STA
Pohađa Stanuje
Fakultet Stan
NAF BRS BST ADR KST
PODŠEMA #1
Student_Fakultet
BRI IME PRZ BPI NAF
PODEŠEMA #2
Student
BRI IME PRZ STA
Stanuje
Stan
ADR KST
Sadržaj
• Motivacija
• Pogled
Pogled
• Šema i podšema
– modeli na nivou apstrakcije obeležja
• Globalni pogled i pogled
– modeli na nivou apstrakcije podataka
• Pogled
– pojava (LSP) nad podšemom
– slika dela BP kako je vidi programer, ili korisnik
• Globalni pogled
– pojava (LSP) nad šemom BP – baza podataka
– slika stanja modelovanog dela sistema
Globalni pogled
159 IVO BAN 11 SF

213 EVA KON 7 BU
215 ANA RAS 9 SF
PMF 9 200 Trg Slobode 1 5
FTN 10 1500 Petefijeva 8 3
DIF 9 400 Rakićeva 1 4
Pogled
Program #n
PODŠEMA #1
Student_Fakultet
BRI IME PRZ BPI NAF
159 IVO BAN 11 FTN

213 EVA KON 7 PMF
215 ANA RAS 9 PMF
Pogled
PODEŠEMA #2
Student
Program #n BRI IME PRZ STA
Stanuje
Stan
159 Ivo Ban SF ADR KST
213 Eva Kon BU
215 Ana Pap SF
Trg Slobode 1 5
Petefijeva 8 3
Rakićeva 1 4
Sadržaj
• Motivacija
• Pogled
Sistemi baza podataka
• Sistem baze podataka
– obuhvata
• bazu podataka
• SUBP, sistemski softver i računare (servere) na kojima je BP
kreirana
• šemu baze podataka, implementiranu na SUBP
• jezike i operacije za kreiranje, ažuriranje i korišćenje BP
• Istorijat tehnološkog razvoja
- Asemb. jezici - 3GL - 3GL - 4GL

- Maš. jezici - HW – II gen. - HW – III gen. - HW – IV gen. - HW -  V
- HW – I gen. - OS – I gen. - OS – II gen. - OS – III gen. - OS -  IV
- Ekst.mem.(sek.) - Ekst.mem.(dir.)
- Sist. za upravlj.
- U/I rutine – fiz.UI - U/I podsistem -SUBP
datotekama
- Metode pristupa -CASE
Napor potreban za (usl. niskog i vis.
pisanje dela programa nivoa)
posvećenog upravljanju podacima
Mogućnost
trajnog arhiviranja
Operativna upotreba
podataka Nezavisnost od
perzist. podataka
Nezavis. od uređaja fizičke strukture
i organizac. datoteka
• Rezime
– opisane karakteristike sistema BP predstavljaju
ciljeve kojima treba težiti
– u kojoj meri će ti ciljevi biti ostvareni, zavisi od
• projektanta BP
– kvalitet / znanje raspoloživih ljudskih resursa
• izabranih koncepata, metoda i tehnika projektovanja
– kvalitet procesa razvoja sistema
• karakteristika SUBP
– kvalitet primenjenih informacionih tehnologija
– razvoj postupaka za organizovanje i upravljanje
podacima vodi ka:
• povećanju produktivnosti razvojnog tima
• izgradnji integrisanih IS
Sadržaj
• Motivacija
• Pogled
Pitanja i komentari
?
Baze podataka
Koncepcija baze podataka
Istorijat razvoja postupaka za

upravljanje podacima
BP – Koncepcija BP
Baze podataka
Modeli podataka
Specifikacija šeme baze podataka
BP – Modeli podataka
Sadržaj
• Pojam modela podataka
• Strukturalna komponenta MP
• Integritetna komponenta MP
• Operacijska komponenta MP
• Modeli podataka
BP – Modeli podataka 2 / 36
Model podataka
• Model podataka (MP)
– matematička apstrakcija
– putem koje se gradi
• šema baze podataka, koja treba da predstavlja
– model baze podataka informacionog sistema
– pogled na strukture (model) posmatranog dela realnog sistema
– služi za predstavljanje
• logičkih struktura obeležja (LSO) realnog sistema
• ograničenja u odnosima između podataka o stanjima realnog
sistema
• dinamike izmene stanja realnog sistema, putem operacija
nad podacima
Model podataka
• Model podataka (MP)
– trojka
(S, I, O)
– S - strukturalna komponenta
• omogućava modeliranje LSO, kao statičke strukture – šeme
BP
– I - integritetna komponenta
• omogućava modeliranje ograničenja nad podacima u BP
– O - operacijska komponenta
• modeliranje dinamike izmene stanja
– podataka u BP i
– same šeme BP
Model podataka
• Nivoi apstrakcije
– određeni modelom podataka
– nivo intenzije (konteksta)
• nivo tipa
– npr. nivo logičke strukture obeležja - šeme
– nivo ekstenzije (konkretizacije)
• nivo pojave tipa
– npr. nivo logičke strukture podataka
– Primer 1:
• nivo intenzije: tip entiteta N
• nivo ekstenzije: skup pojava tipa entiteta SP(N)
– Primer 2:
• nivo intenzije: tip entiteta
• nivo ekstenzije: tip entiteta N
Model podataka
Deo realnog sveta Apstraktna predstava
RADNIK
MBR IME PRZ ZAN
Model realnog sveta Apstraktna predstava

RADNIK PROJEKAT
MBR IME PRZ ZAN

Tip entiteta N(Q, C)
RADNO MESTO
Model podataka
– u oblasti modelovanja sistema pa i sistema BP,
• prema Unified Modeling Language (UML)
Koncept tipa i
pojave (nečega)
Meta Level 3
Nivo tipova, pojava i MOF
Pojava konkretnog
tipa entiteta N, p(N)
Meta Level 2
Nivo koncepata i MP
Koncept Meta Level 1

tip entiteta Nivo LSO i šeme BP
Meta Level 0
Konkretni Nivo LSP i FSP, BP
tip entiteta N
Sadržaj
• Modeli podataka
Strukturalna komponenta MP
• Koncept
– apstraktna (i formalna) predstava jedne klase
pojmova
• kojima se modeluju delovi realnog sveta
• Primitivni (atomični) koncept
– uvodi se i postoji "per se"
• percipira se njegova semantika u realnom svetu
– ne može se dalje dekomponovati na koncepte nižeg
reda
• primitivni pojam, za koji najčešće nije moguće uvesti
formalnu definiciju
• Strukturalna komponenta sadrži
– skup primitivnih koncepata
• sa skupom datih osobina svakog koncepta,
• skupom pravila (definicija i šablona) za njihovo korišćenje i
• opisanom mogućom semantikom
– skup formalnih pravila za kreiranje složenih
koncepata
• polazeći od primitivnih koncepata ili prethodno definisanih
složenih koncepata
• omogućava proširivanje inicijalno definisanog MP
– skup unapred kreiranih složenih koncepata
• sa skupom datih osobina svakog koncepta,
• Skup primitivnih i složenih koncepata jednog MP
– za opis LSO (nivo intenzije) i LSP (nivo ekstenzije)
Nivo intenzije Nivo ekstenzije

• Domen • Vrednost
• Obeležje • Podatak
• Tip entiteta • Pojava tipa entiteta
• Tip poveznika • Pojava tipa povez.
• Šema BP • Baza podataka
• Primer pravila za izgradnju složenih koncepata
– tip poveznika
• formira se korišćenjem koncepata
– tip entiteta
– niz tipova
– rekurzivna struktura
– skup obeležja
– skup ograničenja
– naziv tipa
• i pravila
– N(N1,..., Nm, Q, C)
• sa mogućom semantikom
– tip poveznika služi da modeluje veze između klasa realnih
entiteta ili prethodno uspostavljenih poveznika
Sadržaj
• Modeli podataka
Integritetna komponenta MP
• Integritetna komponenta sadrži
– skup tipova ograničenja (uslova integriteta) sa
• skupom datih osobina svakog tipa ograničenja, koje uključuju
pravila
– formalnog specificiranja i
– interpretacije (validacije, provere zadovoljenja)
– skup formalnih pravila za izvođenje zaključaka o
važenju ograničenja (modus ponens)
– skup formalnih pravila za kreiranje novih tipova
ograničenja
• polazeći od poznatih koncepata
• omogućava proširivanje inicijalno definisanog MP
• Pomoću tipova ograničenja iskazuju se
konkretna ograničenja koja se odnose na
– moguće vrednosti obeležja (podataka) ili
– moguće odnose između pojava povezanih tipova
• Primeri
– ograničenje ključa (integritet entiteta)
• Radnik({MBR, PRZ, IME, JMBG}, {MBR, JMBG})
– ograničenje domena
• Dom(OCENA) ::= {d  ℕ d  5  d  10}
– Kardinalitet tipa poveznika
• jedan nastavnik može predavati najviše jedan predmet
• student iz jednog predmeta ima najviše jednu ocenu
• Validacija ograničenja – provera važenja
ograničenja
– može se ugraditi u
• transakcione programe, ili
• specifikaciju šeme baze podataka, sa implementacijom u
okviru SUBP
– tako da SUBP vrši automatsku proveru zadovoljenja
– Rešenje kojem se može težiti
• sva ograničenja podataka ugraditi u šemu BP i prepustiti
proveru SUBP-u
• pojedina ograničenja ugraditi i u transakcione programe
– u cilju poboljšanja udobnosti rada korisnika
– kada je UI transakcionog programa sposoban da "trenutno"
odreaguje na pokušaj narušavanja ograničenja
Sadržaj
• Modeli podataka
Operacijska komponenta MP
• Operacijska komponenta
– modeliranje dinamike izmene stanja u sistemu BP
– skup tipova operacija sa
• skupom datih osobina svakog tipa operacije, koje uključuju
pravila
– formalnog specificiranja i
– izvršenja nad podacima
– definiše
• upitni jezik / jezike
• jezik / jezike za manipulisanje podacima i
• jezik / jezike za definiciju podataka
• Upitni jezik
– Query Language (QL)
– tipovi operacija za iskazivanje upita (selekcije
podataka) nad BP
• Jezik za manipulisanje podacima
– Data Manipulation Language (DML)
– tipovi operacija za izmenu stanja BP (ažuriranje)
• u cilju praćenja izmena stanja podataka u realnom sistemu
• Jezik za definiciju podataka
– Data Definition Language (DDL)
– tipovi operacija za kreiranje i modifikaciju specifikacija
• šeme BP
• fizičke strukture BP
• prava pristupa i zaštite BP
• novih tipova operacija (programa) za upravljanje podacima
• Specifikacija operacije sadrži komponente
– aktivnost
• specifikacija akcije nad podacima u BP
– selekcija
• specifikacija dela BP (u DML i QL) ili dela šeme BP (u DDL),
nad kojim se sprovodi specificirana aktivnost
• Primer operacije u DML ili QL
– moguće aktivnosti
• definisanje indikatora aktuelnosti (CURRENCY)
• čitanje
• upis
• brisanje
• modifikacija
– mogući načini selekcije
• pomoću logičkog mesta u strukturi podataka, na osnovu
indikatora aktuelnosti
• putem odnosa između podataka
• putem vrednosti obeležja
• Primer (mrežni MP)
STUDENT “Prikaži predmete i ocene tekuće

pojave tipa entiteta STUDENT”
OCENA – indikator aktuelnosti

• FIND
• READ NEXT
PREDMET – odnos između podataka
• Selekcija putem vrednosti obeležja
– asocijativno adresiranje
– iskazuje se putem logičkih izraza
• moguća upotreba logičkih operatora (AND, OR, NOT)
• moguća upotreba relacionih izraza i operatora
– {<, >, =, >=, <=, <>}
– specijalizovanih operatora (IN, NOT IN, EXISTS,...)
• moguća upotreba numeričkih, alfanumeričkih (string), logičkih
i datumskih izraza, funkcija i operatora
• moguća upotreba obeležja kao operanada
• Primer:
– TE Radnik({MBR, IME, PRZ, ZAN}, {MBR})
– selekcioni izraz
• IME = ‘Ivo’ AND ZAN IN ['Inž', 'Eko']
– primer u jeziku SQL
SELECT MBR, PRZ, IME, ZAN

FROM Radnik
WHERE PRZ LIKE 'Petr%' AND MBR > 100
• Operacijska komponenta može biti
– proceduralna (navigaciona)
• selekcija vrši izbor jednog objekta iz BP
• selekcija se vrši putem indikatora aktuelnosti, ili putem
odnosa između podataka
• proceduralnost sa programskim petljama i uslovnim
grananjima
• definiše se ŠTA i KAKO
– specifikaciona (deklarativna)
• selekcija vrši izbor skupa objekata iz BP
• selekcija se vrši na osnovu vrednosti obeležja
• neproceduralnost
• definise se samo ŠTA
KAKO?
ŠTA?
Sadržaj
• Modeli podataka
Modeli podataka
• Model tipova entiteta i poveznika (ER)
• Mrežni model
• Hijerarhijski model
• Relacioni model
• Logički i verovatnosni (fuzzy) logički modeli
• Objektno orijentisani model
• Objektno relacioni model
• XML model
Modeli podataka
• Model tipova entiteta i poveznika (ER)
– semantički model podataka
– modifikacija
• Prošireni model tipova entiteta i poveznika (EER)
• MP konceptualnog nivoa – "bliži" korisniku po vrsti
primenjenih koncepata
– nastao na osnovama starijih modela
• Semantičke hijerarhije (Smith i Smith)
• Semantički model (Hammer i Mcleod)
Modeli podataka
• Hijerarhijski model
– implementacioni model podataka
• tipične strukture šeme BP
– strukture stabla nad tipovima slogova
• operacijska komponenta – proceduralna
– tipičan predstavnik: IBM DL/I sa programskim jezikom PL/I
• Mrežni model
– strukture mreže nad tipovima slogova, korišćenje tipova setova
• operacijska komponenta – proceduralna
– CODASYL DBTG standard
– tipični predstavnici: IDMS, IDS-II sa programskim jezikom
Cobol
Modeli podataka
• Relacioni model
– strukture tabela slogova – relacija, kao skupova n-torki
• operacijska komponenta – deklarativna
– ANSI SQL standard
– tipični predstavnici RDBMS: Oracle, MS SQL Server, Ingres,
Informix, Sybase, DB2, sa programskim jezikom SQL
• Logički i verovatnosni (fuzzy) logički modeli

– dalja nadgradnja relacionog modela
– uvođenje dedukcije u baze podataka
• baza podataka – činjenica i baza pravila rezonovanja
• pridruživanje verovatnoća podacima u bazi
• rezonovanje u svetu rasplinute logike, na intervalu [0, 1]
Modeli podataka
• Objektno orijentisani model
– zasnovanost na
• mrežnom i semantičkim modelima
• objektno orijentisanoj paradigmi i programskim jezicima
– koncepti klase, tipa, operacije i interfejsa
– objedinjeno posmatranje struktura podataka i
operacija nad podacima
• operacijska komponenta – proceduralna (C++, Java)
• Objektno relacioni model
• kombinuje sve osobine relacionog i OO modela podataka
• savremeni ORDBMS nastaju evolucijom RDBMS i nasleđuju
sve osobine RDBMS
Modeli podataka
• XML model
– zasnovanost na
• XML jezicima i tehnologijama
• paradigmi analognoj hijerarhijskom modelu podataka i tzv.
"logičkim vezama"
– strukture stabla nad elementima i atributima
– šema BP se opisuje putem XML Schema jezika
• operacijska komponenta – deklarativna
– ANSI SQL:2006 standard
– XPath i XQuery jezici
Sadržaj
• Modeli podataka
Pitanja i komentari
?
Baze podataka
Modeli podataka
Specifikacija šeme baze podataka
BP – Modeli podataka
Baze podataka
Model podataka tipova

entiteta i poveznika
ER model podataka
ER model podataka
Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• Strukturalna komponenta
• ER dijagrami
• Integritetna komponenta
• Kardinalitet tipa poveznika
• Integritet tipa poveznika
• N-arni tip poveznika
• Gerund i agregacija
• Id-zavisnost, IS-A hijerarhija i kategorizacija
• Završne napomene
ER model podataka 2 / 129
Model tipova entiteta i poveznika
• Entity-Relationship data model (ER model)
– Rodonačelnik - P. P. Chen (1976)
• Chen, Peter Pin-Shan: The entity-relationship model - toward
a unified view of data, ACM Transactions on Database
Systems, Vol. 1, No. 1, 1976.
– Kasnija proširenja
• semantička – Extended ER model (EER model)
• OO proširenja – složeni tipovi podataka (domeni)
• Osnovni pojmovi ER modela
(već uvedeni kroz osnovne pojmove BP)
– obeležje i domen
– tip entiteta i pojava tipa entiteta
– tip poveznika i pojava tipa poveznika

• Entitet (realni entitet)
– jedinica posmatranja
– činilac (resurs) poslovanja u realnom sistemu
• Klasa realnih entiteta
– skup “sličnih” entiteta
– skup entiteta koji poseduje zajedničko svojstvo
– formalno: E = {ei | P(ei)}

• Primer
– neka realni sistem predstavlja jedan fakultet
– neka je P(ei) ::= “ei je STUDENT”
– skupu (klasi entiteta) Student pripadaju samo
studenti, a ne i ostali ljudi (činioci) fakulteta

• Klasa poveznika
– skup veza između klasa realnih entiteta ili prethodno
identifikovanih klasa poveznika
– skup poveznika koji poseduje isto svojstvo
– formalno:
S = {(e1,…, em) | P(e1,…, em)}
– ei (i  {1,..., m})
• jedan realni entitet ili prethodno uspostavljeni poveznik

• Primer
– Klase entiteta
• Radnik = {Ana, Aco, Eva},
• Radno_mesto = {Programer, Projektant, Operater}
– Uočena osobina
• P(ei, ej) ::= “Radnik ei radi na radnom mestu ej”
• P(ei, ej) definiše klasu poveznika Radi
– Jedan poveznik klase Radi: (Ana, Programer)

• Primer
– Klase entiteta
• Projekat = {Lido, Osig, RazvojIS}
– Uočene osobine
• P1(ei, ej) ::= “Radnik ei radi na projektu ej”
• P2(ei, ej) ::= “Radnik ei rukovodi projektom ej”
• P1(ei, ej) definiše klasu poveznika Radi

• P2(ei, ej) definiše klasu poveznika Rukovodi

• Primer
– Klase entiteta
• Projekat = {Lido, Osig, RazvojIS}
– Radi = {(Ana, Lido), (Aco, Lido), (Aco, Osig)}
– Rukovodi = {(Ana, RazvojIS), (Eva, Lido)}

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Strukturalna komponenta
• Primitivni koncepti strukturalne komponente ER
modela podataka
– vrednost
– (predefinisani) domen
– obeležje

Domen
• Vrednost
– bilo koja konstanta, iz bilo kog skupa

Domen
• Domen
– specifikacija skupa mogućih vrednosti obeležja
• sa definisanim dozvoljenim relacijama i operacijama nad
datim skupom
– vrste
• predefinisani (primitivni)
• korisnički definisani (izvedeni)

Domen
• Predefinisani (primitivni) domen
– predstavlja predefinisani, atomični tip podataka
• ugrađen u definiciju modela podataka
• praktično, zavisi od softverskog okruženja koje podržava
izabrani (ER) model podataka
– primeri
• teoretski: ℕ, ℤ, ℚ, ℝ, neograničeni znakovni, boolean
• praktični: integer, float, double, decimal, boolean, string

Domen
• Korisnički definisani (izvedeni) domen
– definiše se
• korišćenjem već postojećeg domena
– predefinisanog, ili
– korisnički definisanog
• putem pravila za definisanje domena, ugrađenih u definiciju
(ER) modela podataka
– može predstavljati skup
• atomičnih podataka, ili
• složenih podataka
– primeri
• DOCENA ::= {d  ℕ | d  5  d  10}
• DNAZIV ::= String(30)
• DMONEY ::= Decimal(12, 2)
Domen
• Korisnički definisani (izvedeni) domen
– pravila za definisanje, ugrađena u definiciju (ER)
modela podataka
• pravilo nasleđivanja
• pravilo tipa sloga
• pravilo tipa skupa (kolekcije)
• pravilo tipa izbora
– pravila definišu ugrađene relacije i operacije
– primeri
• DPOZOCENA ::= {d  DOCENA | d  6}
• DTSLOG ::= Tuple{(A1: D1),..., (An: Dn)}
• DTSKUP ::= Set{De}
• DIZBOR ::= Choice{(A1: D1),..., (An: Dn)}

Obeležje
• Obeležje (atribut)
– osobina klase realnih entiteta
– iskazana putem predikata P(ei)
– oznake:
• A, B, X, W
• BRI, Datum_Prispeća, JMBG, Prz, Ime

Domen obeležja
• Pravilo ER modela podataka
– Svakom obeležju se pridružuje tačno jedan domen
– Notacija
• Dom(A), ili (A : D)
– oznaka za domen obeležja A
– obeležju A pridružen je domen D
• dom(A)
– oznaka za skup mogućih vrednosti obeležja, definisan sa D
– primeri
• Dom(Ocena) = DOCENA
– Ocena prima vrednost iz dom(Ocena) = {5, 6, 7, 8, 9, 10}
• (PPNaziv : DNAZIV)
– PPNAZIV prima vrednost iz skupa, predstavljenog sa String(30)
» skupa svih nizova znakova, nad propisanim kodnim
rasporedom, do maksimalne dužine 30
Strukturalna komponenta
• Izvedeni koncepti strukturalne komponente ER
modela podataka
– podatak
– tip entiteta
– pojava tipa entiteta
– tip poveznika
– pojava tipa poveznika

Podatak
• Podatak - uređena četvorka
(Entitet, Obeležje, Vreme, Vrednost)
– Entitet
• identifikator (oznaka) entiteta
– Obeležje
• oznaka (mnemonik) obeležja
– Vreme
• vremenska odrednica
– Vrednost
• jedna vrednost iz skupa dom(A)
• Skraćeno (ako je poznat kontekst)
(Obeležje, Vrednost), ili (Vrednost)
Tip entiteta
• Tip entiteta (TE)
– Model klase realnih entiteta u IS
– Nastaje od obeležja klase realnih entiteta, bitnih za
realizaciju ciljeva IS
– Predstavlja uređenu strukturu:
N(Q, C)
• N - naziv TE
• Q = {A1,…, An} - skup obeležja TE
• C - skup ograničenja TE
• K = {K1,..., Km}  C - skup ključeva TE (K ≠ )

– model jednog realnog entiteta u IS
– za tip entiteta N(Q, C), Q = {A1,..., An}, pojava p(N)
predstavlja skup podataka:
p(N) = {(A1, a1),..., (An, an)}
• za svaki AiQ mora biti ai  dom(Ai)
• ako se u Q uvede linearno uređenje obeležja, tada
p(N) = (a1,..., an)

Tip poveznika
– model veza između pojava povezanih TE ili TP
– uređena struktura:
N(N1, N2,…, Nm, Q, C)
• N - naziv tipa poveznika

• Ni (i  {1,..., m}) - povezani tip
– tip entiteta, ili
– prethodno definisani tip poveznika
• Q = {B1,…, Bn} - skup obeležja TP
• C - skup ograničenja TP
• K = {K1,..., Kk}  C - skup ključeva TP (K ≠ )

Tip poveznika
• Tip poveznika
– Identifikator tipa poveznika predstavlja
• niz
(N1, N2,…, Nm)
• ili neki neprazan podniz niza (N1, N2,…, Nm)
– Ključ tipa poveznika

• izveden na osnovu ključeva povezanih tipova (N1, N2,…, Nm)
• Neka je Ki ključ tipa Ni
• Ključ tipa poveznika je vrlo često, ali ne uvek, pravi ili nepravi
podskup unije ključeva K1 … Km
– videti integritetnu komponentu ER modela podataka

Tip poveznika
• Tip poveznika
– N1, N2,…, Nm ne moraju biti međusobno različiti tipovi
– Svaki tip Ni u okviru tipa poveznika N ima svoju ulogu
– Nad istim tipovima N1, N2,…, Nm se može definisati
više različitih tipova poveznika
– m - arnost poveznika
– m = 2 - binarni tip poveznika

Pojava tipa poveznika
• Pojava tipa poveznika
N(N1, N2,…, Nm, {B1,…, Bk }, C)
– reprezentuje jedan poveznik u realnom sistemu
– oznaka:
• p(N, Vreme), u zadatom trenutku vremena, ili samo
• p(N), ako se vremenska odrednica ne navodi
p(N) = (p1,…, pm)(N) = {(B1, b1),..., (Bk, bk)}
• Za svaki Bi mora biti bi  dom(Bi)


Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
ER dijagrami
• Pogodna dijagramska tehnika za predstavljanje
modela statičke strukture realnog sistema
• ER model podataka uživa popularnost zbog
dijagramskog načina prikaza šeme BP
• Postoji više različitih načina za označavanje
koncepata ER modela podataka

ER - dijagrami
• Tip entiteta: Naziv_TE
• Tip poveznika: Naziv_TP
• Domen: Naziv_Dom ili Naziv_Dom
• Obeležje: Naziv_Ob

ER - dijagrami
• Kada se domeni na dijagramu ne prikazuju,
vizuelna reprezentacija obeležja je:
Naziv_Obeležja
• Obeležja primarnog ključa TE se podvlače
Naziv_Obeležja

ER - dijagrami
• Nivoi detaljnosti prikaza ER dijagrama
– nivo naziva tipova
• globalni nivo prikaza
– nivo naziva obeležja (i domena)
• detaljni nivo prikaza

ER - dijagrami
• Nivo detaljnosti naziva
– dva tipa poveznika između istih tipova entiteta
Radi
Radnik Projekat
Rukovodi

ER - dijagrami
– tip poveznika reda 3 (n-arni tip poveznika)
Isporučilac
Proizvod Isporučuje Deo

ER - dijagrami
– rekurzivni, binarni tip poveznika
Proizvod
Komponenta

ER - dijagrami
• Nivo detaljnosti obeležja (i domena)
– skup obeležja jednog tipa entiteta
Radnik
Mbr Ime Prz Zan

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Integritetna komponenta
• Tipovi ograničenja u ER modelu podataka
– ograničenje pojave tipa
– kardinalitet tipa poveznika
– ograničenje ključa (integritet tipa)
• za tip entiteta i
• tip poveznika

Ograničenje domena
• Specifikacija domena
– struktura
D(id(D), Predef)
• D
– naziv domena
• id(D)
• Predef
– predefinisana vrednost domena

Ograničenje domena
• Ograničenje domena id(D)
– definiše se primenom izabranog pravila za
specificiranje korisnički definisanog domena
• pravila nasleđivanja
• pravila tipa sloga
• pravila tipa skupa (kolekcije)
• pravila tipa izbora
– izabrani slučaj u ovoj temi

• definisanje ograničenja domena primenom pravila
nasleđivanja

Ograničenje domena
• Pravilo nasleđivanja i id(D)
– ograničenje "nasleđenog" domena je struktura
id(D) = (Tip, Dužina, Uslov)
• Tip
– tip podatka
» oznaka primitivnog domena, ili
» oznaka prethodnog, korisnički definisanog domena
• Dužina
– dužina tipa podatka
• Uslov
– logički uslov koji svaka vrednost domena mora da zadovolji

Ograničenje domena
• Tip
– jedina obavezna komponenta specifikacije
– nasleđuju se sva ograničenja, relacije i operacije,
definisane nad izabranim tipom
• Dužina
– navodi se samo za tipove podataka (primitivne
domene) koji to zahtevaju
• Uslov
– u (ER) modelu podataka mora biti definisana sintaksa
za zadavanje logičkih uslova
• Predef
– mora da zadovolji ograničenja tipa, dužine i uslova
Ograničenje domena
• Interpretacija integriteta domena
– moguća za bilo koju vrednost - konstantu
• Primeri
– DPREZIME((String, 30, ), )
– DDATUM((Date, , d  '01.01.1900'), )
– DOCENA((Number, 2, d  5  d  10), )
– DPOZOCENA((DOCENA, , d  6), 6)

Nula vrednost
• Nula (nedostajuća) vrednost
– specijalna vrednost obeležja
– označava se simbolom 
• u praksi, to je oznaka NULL
– formalna interpretacija nula vrednosti
• "vrednost obeležja nedostaje – nije zadata"
– moguća značenja nula vrednosti
• nepoznata - postojeća vrednost obeležja
• nepostojeća vrednost obeležja
• neinformativna vrednost obeležja
– nekada se javlja potreba da obeležje, umesto
vrednosti iz domena, poprimi vrednost 

Ograničenje vrednosti obeležja
• Specifikacija obeležja
– obeležje AQ, datog tipa N
– struktura
(id(N, A), Predef)
• id(N, A)
– ograničenje vrednosti obeležja
• Predef
– predefinisana vrednost obeležja

• Ograničenje vrednosti obeležja id(N, A)
– definiše se za svako obeležje tipa
– struktura
id(N, A) = (Domen, Null)
– Domen
• oznaka (naziv) pridruženog domena obeležja
– Null  {T, }
• T - dozvola dodele nula vrednosti obeležju unutar N
•  - zabrana dodele nula vrednosti obeležju unutar N

• Domen i Null
– obavezne komponente specifikacije
• Predef
– ako se navede, onda je on važeći
– u protivnom, važeći je Predef odgovarajućeg
Domena, ili
– prvog sledećeg nasleđenog domena, za koji je Predef
definisan
• Interpretacija ograničenja
– moguća za bilo koju vrednost obeležja

Ograničenje pojave tipa
• Ograničenje pojave tipa
– definiše ograničenja na moguće vrednosti podataka
unutar iste pojave TE ili TP
– predstavlja skup ograničenja vrednosti obeležja,
kojem je pridodat logički uslov
– formalno, za tip N:
id(N) = ({id(N, A) | A  Q'}, Uslov)
• Q´ - prošireni skup obeležja tipa
– za TE je Q´ = Q
– za TP je Q´ = Q  Kp, gde je Kp skup obeležja primarnog ključa
TP

• Ograničenje pojave tipa
id(N) = ({id(N, A) | A  Q'}, Uslov)
– Uslov
• logički uslov koji svaka pojava tipa mora da zadovolji
• može, u ulozi operanda, da sadrži bilo koje obeležje
proširenog skupa obeležja datog tipa
• u (ER) modelu podataka mora biti definisana sintaksa za
zadavanje logičkih uslova
• Interpretacija ograničenja pojave tipa
– moguća za bilo koju pojavu tipa nad skupom
obeležja, nad kojim je definisano

• Primer
– Radnik({MBR, PRZ, IME, ZAN, BPJZ}, {MBR})
Radnik Domen Null Predef
MBR DMBR  
PRZ DPRZ  
IME DIME  
ZAN DZAN  
BPJZ DBPJZ T 
Uslov: ZAN = ‘prg’  BPJZ <> 

• Primer
– Radnik({MBR, PRZ, IME, ZAN, BPJZ}, {MBR})
Domen Tip Dužina Uslov Predef
DMBR Number 4 d1 
DPRZ String 30  
DIME String 15  
DZAN String 3  
DBPJZ Number 2 d0 0

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Kardinalitet tipa poveznika
• Kardinalitet TP prema povezanom tipu
– par
(a, b)
• a  {0, 1}
– minimalni kardinalitet
• b  {1, N}, N  2
– maksimalni kardinalitet
• ograničava u koliko pojava tipa poveznika može učestvovati
jedna, bilo koja pojava povezanog tipa
– minimalno (a) i
– maksimalno (b)
– definiše se za svaki povezani tip

• Primer
(1,1) (0,N)
Radnik Raspoređen Radno mesto
– Kardinaliteti prikazanog TP formalizuju ograničenja

• (1, 1)
– jedan radnik mora biti raspoređen na tačno jedno radno mesto
• (0, N)
– na jedno radno mesto može biti raspoređeno više radnika, ali
ne mora ni jedan

• Tri opšte grupe maksimalnih kardinaliteta
– M:N
– N:1
– 1:1
• uticaj na formiranje ključeva tipa poveznika
• Primeri pravila definisanja i pisanja kardinaliteta

na dijagramima
– binarni tipovi poveznika

• Grupa M : N (više prema više):
(0, M) (0, N)
Radnik Radi Projekat
Iva (Iva, LiDo) LiDo

Ana (Iva, Fakt) Fakt
Eva (Ana, Sklad) Sklad
Aca (Ana, LiDo) Nabav

(1, M) (0, N)

(Eva, Sklad)
(Aca, Sklad)

(1, M) (1, N)

(Eva, Sklad)
(Aca, Nabav)

• Grupa N : 1 (više prema jedan):
(0, 1) (0, N)
Iva (Iva, Projekt) Projekt

Ana (Ana, Projekt) Program
Eva (Eva, Sekret) Sekret
Aca Direkt

(1, 1) (0, N)
Iva (Iva, Projekt) Projekt

Aca (Aca, Projekt) Direkt

(0, 1) (1, N)
Iva (Iva, Program) Projekt

Pera (Pera, Direkt)
Mira

(1, 1) (1, N)
Iva (Iva, Program) Projekt

Pera (Pera, Direkt)
Mira (Mira, Direkt)

• Grupa 1 : 1 (jedan prema jedan):
(0, 1) (0, 1)
Radnik Je Osiguranik
Iva (Iva, Polisa2) Polisa1

Ana (Ana, Polisa1) Polisa2
Eva (Eva, Polisa3) Polisa3
Aca Polisa4

(1, 1) (0, 1)

Polisa4

(1, 1) (1, 1)

Aca (Aca, Polisa4) Polisa4

• Rekurzivni tip poveznika:
– Tip veze 1 : N (0, N) Je nadređeni za
(0, 1)
Radnik Rukovodi
Ima nadređenog
Ana (Ana, Eva) Ana

Eva (Ana, Aca) Eva
Aca (Eva, Iva) Aca
Iva Iva

• Rekurzivni tip poveznika:
– Tip veze M : N (0, N) Ima komponente
(0, M)
Deo Sastoji se
Je komponenta za
101 (101, Motor) 101

Y45 (101, Karos) Y45
Motor (Motor, Klip) Motor
Karos (Y45, Motor) Karos
Klip (Y45, Karos) Klip

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Integritet tipa
• Integritet tipa entiteta
– ograničenje ključa
– niz naziva povezanih tipova, ili njegov neprazan
podniz
– ograničenje ključa

Integritet tipa poveznika
• Tri opšte grupe maksimalnih kardinaliteta
–M : N
–N : 1
–1 : 1
• uticaj na formiranje ključeva tipa poveznika

Mbr Spr
(0, M) (0, N)
• Integritet TP (identifikator TP) Radi:

– (Radnik, Projekat)
– Kp = Mbr+Spr

Mbr ORM
(0, 1) (0, N)
• Integritet TP (identifikator TP) Raspoređen:

– (Radnik)
– Kp = Mbr

MBR BrPol
(0, 1) (0, 1)
• Integritet TP (identifikator TP) Je:

– (Radnik) i (Osiguranik)
– K1 = MBR i K2 = BrPol

• Grupa M : N (više prema više) i rekurzivni TP:
(0, N) Ima komponente
DeID
(0, M)
Deo Sastoji se
Je komponenta za
• Integritet TP (identifikator TP) Sastoji se:

– (Deo, Deo), tj.
• (Deo(Ima komponente), Deo(Je komponenta za))
– Kp = DeID+DeIDkom
• DeIDkom – preimenovano obeležje DeID
– Semantika: DeID sa ulogom komponente ugradnje
Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
N-arni tip poveznika (n > 2)
• Tip poveznika može da povezuje više od dva
druga tipa
– Određivanje kardinaliteta tipa poveznika reda n > 2:
• za svaki od n povezanih tipova,
– za bilo koju odabranu pojavu tipa,
» utvrđuje se koliko se minimalno i koliko se maksimalno
puta javlja kao komponenta u pojavama tipa poveznika

• Primer:
– Tipovi entiteta: Student, Nastavnik, Predmet
– Ograničenja:
• jedan nastavnik može predavati više predmeta za više
studenata
• jedan student može slušati više predmeta kod više
nastavnika
• jedan predmet može predavati više nastavnika za više
studenata
• postoje nastavnici, koji ne predaju ni jedan predmet bilo kom
studentu
• postoje studenti koji ne slušaju ni jedan predmet kod bilo kog
nastavnika
• ne postoje predmeti koje ne predaje ni jedan nastavnik ni
jednom studentu

• ER-dijagram:
(0, N) (0, N)
Izvođenje
Student nastave Nastavnik
(1, N)
BRI Ime Predmet OZN ImN
OZP Naz

Student Izvođenje nastave Nastavnik
Ana (Ana, BPod, Pera) Pera
Aca (Ana, Mat1, Milan) Milan
Iva (Aca, BPod, Pera) Laza
Eva (Ana, Fiz, Pera) Draga
(Iva, Mat2, Draga)
Predmet
Mat1
Mat2
BPod
Fiz

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Gerund
• Gerund
– glagolska imenica
– u ER modelu
• tip entiteta dobijen transformacijom tipa poveznika, tj.
• tip poveznika, koji predstavlja povezani tip u nekom drugom
tipu poveznika
– dvojaka uloga gerunda, kao tipa
• istovremeno i tip entiteta i tip poveznika
– tip poveznika za neke druge, povezane tipove
– tip entiteta u nekim drugim tipovima poveznika

Gerund
• Dat je TP N(N1, N2,…, Nm, {B1,…, Bk }, C)
– neka je neki Ni, takođe, tip poveznika
– Ni predstavlja gerund
– Ni se ponaša kao TE u odnosu na N
• Geometrijska predstava gerunda u ER

dijagramima

Gerund
• Upotreba gerunda
– kada ne mogu proizvoljne kombinacije pojava
nekih tipova biti sadržane u pojavi posmatranog tipa
poveznika i
– postoji pravilo koje kombinacije pojava tih tipova
mogu biti sadržane u pojavi posmatranog tipa
poveznika
• tip poveznika – gerund uvodi se s ciljem modeliranja tog
pravila

Gerund
– Primer
• entiteti klasa A, B i C su u međusobnim vezama tipa (a, b, c)
– uvodi se tip poveznika ABC, između A, B i C
• ne mogu svi (a, b) parovi entiteta iz A i B učestvovati u
vezama (a, b, c), nad tipom ABC
• postoji pravilo koji (a, b) parovi iz A i B mogu učestvovati u
vezama (a, b, c), nad tipom ABC
– uvodi se tip poveznika – gerund AB
– tip poveznika ABC povezuje AB i C
– pojave tipa poveznika ABC zavise od egzistencije pojava tipa
poveznika AB

Gerund
– Primer
A AB B
C ABC

Gerund
• Primer
A AB B
C AC ABC
– Semantika
• entiteti klase A su u vezi sa entitetima klase B
– dobijaju se (a, b) parovi
• neki (a, b) parovi su povezani sa nekim od
(a, c) parova
– dobijaju se (a, b, c) trojke, povezivanjem određenih (a, b) i (a,
c) parova sa istim a komponentama

Gerund
• Primer AB
A ABC B
AC C
– Naizgled alternativni ER dijagram

• isti ključevi svih TP, ali
• različita semantika
– pojave TP ABC ne zavise od egzistencije pojava TP AB i AC

Gerund
• Primer
– Klase entiteta
• Radnik, Mašina i Deo
– Odnosi:
• radnik r je osposobljen za rad na mašini m
• na mašini m se može proizvesti deo d
• radnik r, na nekim od onih mašina m, za koje je osposobljen,
izrađuje neke od onih delova d, koji se na mašini m mogu
proizvesti
• radnik r održava mašinu m
• radnici na održavanju mogu, a ne moraju da rade na
proizvodnji delova

Gerund
• Primer
Održava
Radnik Osposobljen Mašina
Može
Proizvodi proizvesti
Deo
– Napomena
• radnik r, koji je osposobljen za mašinu m i radnik koji održava
mašinu m, mogu biti različiti, jer su TP Održava i gerund
Osposobljen međusobno nezavisni
Gerund
Radnik Mašina Deo
Ana m1 d1
Aca m2 d2
Eva m3 d3
Osposobljen Može proizvesti

(Ana, m1) (m1, d1)
(Aca, m2) (m1, d2)
(Ana, m3) (m2, d3)
Održava
(Aca, m1) Proizvodi
(Aca, m2) (Ana, m1, d1)
(Eva, m3) (Aca, m2, d3)
Agregacija
• Agregacija
– obezbeđuje objedinjavanje složenijih ER struktura
– cela ER struktura se posmatra kao jedan tip entiteta
• predstavlja povezani tip za neki TP
• može predstavljati korisnički pogled na BP ("virtuelni" TE)
– najjednostavniji primer agregacije
• gerund
– Geometrijska predstava agregacije u ER dijagramima

Agregacija
• Primer
A AB B
C ABC
– alternativni dijagram u ovom primeru:
A AB B
C ABC

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Slabi tip entiteta
• Slabi tip entiteta
– tip entiteta čije su pojave zavisne od pojava nekog
drugog TE
• Vrste zavisnosti slabih TE
– egzistencijalna
– identifikaciona

Egzistencijalna zavisnost
• Egzistencijalna zavisnost
– između pojava dva tipa entiteta
– postoji kada je minimalni kardinalitet tipa poveznika
(a) jednak 1
• Regularni tip entiteta
– tip entiteta koji nije u egzistencijalnoj zavisnosti

Egzistencijalna zavisnost
• Primer:
(1, 1) (0, N)
– Regularni TE: Radno_mesto

– Slabi TE: Radnik
• egzistencijalno zavisan od TE Radno_mesto
– Ako se ukine radno mesto, radnik gubi posao
– Radnik - egzistencijalno zavisni TE

Identifikaciona zavisnost
• Identifikaciona zavisnost slabog tipa entiteta
– poseban slučaj egzistencijalne zavisnosti
– može postojati samo kada su i minimalni i maksimalni
kardinalitet TP prema slabom TE jednaki 1
• (a, b) = (1, 1)
– u semantičkom smislu, poseban koncept u ER
modelu podataka
– uvodi klasifikaciju tipova poveznika
• neidentifikacioni TP
• identifikacioni TP

• Identifikacioni tip poveznika
– reprezentuje identifikacionu zavisnost slabog TE
– ukazuje da se svaka pojava zavisnog TE može
identifikovati samo uz pomoć identifikatora
nadređenog TE
– identifikator (ključ) zavisnog TE formira se
korišćenjem identifikatora (ključa) nadređenog TE

• Identifikacioni tip poveznika
– geometrijska predstava u ER dijagramima
(a, b) (1, 1)
– opcionalno, id-zavisni TE može se predstaviti oblikom
– navođenje kardinaliteta (1, 1) nije obavezno

• podrazumeva se i često se izostavlja

• Primer:
Mbr Ime
(0, N)
Radnik Ima Dete
• Ima - identifikacioni TP
• Dete - identifikaciono zavisni TE
• Radnik - nadređeni (regularni) TE

• Identifikaciono zavisni TE može posedovati
neprazan skup sopstvenih identifikacionih
obeležja
– primer za TE Dete: Ime
• Bilo koja pojava id-zavisnog TE se može
identifikovati isključivo navođenjem:
– vrednosti njegovih identifikacionih obeležja i
– vrednosti identifikatora (ključa) nadređenog TE

• Identifikator id-zavisnog TE Ni
(N, X)
–N - naziv nadređenog TE
–X - skup identifikatorskih obeležja TE Ni
• Ključ id-zavisnog TE Ni
Ki = K  X
–K - ključ nadređenog TE

• Primer
– Identifikator id-zavisnog TE Dete
(Radnik, {Ime})
– Ključ id-zavisnog TE Dete
Ki = Mbr+Ime
• Napomene
– regularni TE može učestvovati kao id-zavisan
povezani tip u nekom drugom TP
– id-zavisni TE može učestvovati i kao id-zavisan i kao
regularan u više različitih TP

IS-A hijerarhija
• Tip poveznika IS-A hijerarhija
– poseban koncept - tip poveznika u EER modelu
– zahteva uvođenje superklase i potklase
• Superklasa (nadtip) i potklasa (podtip)
– predstavljaju posebne vrste tipova
– pojmovi vezani za postupak specijalizacije, odnosno
generalizacije, svojstvene semantičkim modelima
podataka

IS-A hijerarhija
• Specijalizacija
– primenjuje se kada neki skup entiteta ili poveznika -
superklasa poseduje prepoznatljive podskupove
(potklase) sa:
• samo sebi svojstvenim obeležjima, ili
• samo sebi svojstvenim vezama sa drugim klasama entiteta ili
poveznika

IS-A hijerarhija
• Date su klase:
– E1 = {ei | P1(ei)}
– E2 = {ei | P2(ei)}
• Uočava se implikacija:
P2(ei)  P1(ei)
• Tada važi:
E2  E1
– E1 se naziva superklasom (nadtipom)
– E2 se naziva potklasom (podtipom)

IS-A hijerarhija
• Pojmovi superklase i potklase se uvode
– da bi model statičke strukture realnog sistema bio
semantički bogatiji
– da bi se izbegle nula vrednosti u ekstenziji
– da bi se izbeglo definisanje tipa poveznika, koji nema
mnogo smisla

IS-A hijerarhija
• Specijalizacija se vrši na osnovu vrednosti
nekog skupa klasifikacionih obeležja
• U tipu entiteta superklase ostaju
– sva zajednička obeležja i
– primarni ključ
• U tipove entiteta - potklase distribuiraju se samo
svojstvena, specifična obeležja

IS-A hijerarhija
• Tip poveznika IS-A hijerarhija
– geometrijska predstava u ER (a, b)
dijagramima
(1, 1)
– opcionalno, TE potklasa se može

predstaviti oblikom
– navođenje kardinaliteta (a, b) je obavezno - tip IS-A

– Kardinaliteti (1, 1) prema potklasama se mogu
izostaviti
IS-A hijerarhija
• Tip IS-A hijerarhije
– definiše se kardinalitetima tipa poveznika IS-A
hijerarhija na strani superklase
• Minimalni kardinalitet (a)

–1 - Totalna IS-A hijerarhija
–0 - Parcijalna IS-A hijerarhija
• Maksimalni kardinalitet (b)

–1 - Nepresečna IS-A hijerarhija
–N - Presečna IS-A hijerarhija

IS-A hijerarhija
• Primer:
– inicijalni tip entiteta – superklasa
Radnik({Mbr, Ime, Prz, Zan, Klas, Spec, BrPJz},{Mbr})
– klasifikaciono obeležje
• Zan - zanimanje radnika

IS-A hijerarhija
Mbr Ime Prz Zan

Pisaća_mašina
(0, 1)
Radnik
(0, 1)
Radi
Zan
IS-A
(1, 1)
Projektant Programer Daktilograf
Spec BrPJz Klas

IS-A hijerarhija
• Bitne karakteristike
– Nasleđivanje osobina superklase
– Ključ (identifikator) svake potklase je primarni ključ
(identifikator) superklase – nasleđivanje ključeva
• pojave potklase se identifikuju putem vrednosti primarnog
ključa odgovarajuće pojave superklase
– Potklase mogu imati svoje sopstvene ključeve
– Identifikaciona zavisnost svake potklase prema
superklasi
– Potklasa može imati ulogu superklase u drugoj IS-A
hijerarhiji
– Nad jednim tipom može se napraviti više različitih IS-
A hijerarhija, koristeći različite kriterijume

Kategorizacija
• Tip poveznika kategorizacije
– poseban koncept - tip poveznika u EER modelu
– pojam vezan za postupak klasifikacije (tipizacije),
svojstvene semantičkim modelima podataka
– zahteva uvođenje pojma kategorije

Kategorizacija
• Kategorija
– predstavlja posebnu vrstu tipa (TE, ili TP – gerunda)
– jedan TE se povezuje s više kategorija (barem dve)
– svaka pojava posmatranog TE pripada najviše jednoj
kategoriji
• "ekskluzivni tip poveznika" prema kategorijama
– ne postoji id-zavisnost posmatranog TE od kategorija,
ili obratno
• posmatrani TE i kategorije su međusobno nezavisni
(regularni) tipovi
– može, a ne mora postojati skup klasifikacionih
obeležja kategorije

Kategorizacija
• Tip poveznika kategorizacije
– geometrijska predstava u ER dijagramima
(a1, b1)
(a2, 1)
– navođenje kardinaliteta (a, 1) je obavezno

• a2 definiše tip kategorizacije
– 0 – parcijalna kategorizacija
– 1 – totalna kategorizacija

Kategorizacija
• Primer: Pravno lice Fizičko lice
(0, N)
EX-OR
(1, 1)
Član kluba
– Semantika
• član kluba mora biti ili pravno, ili fizičko lice
• pravno ili fizičko lice može ostvariti više, a ne mora ostvariti ni
jedno članstvo u klubu

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Uloga ER modela u projektovanju
• Pogodan za rane korake projektovanja
• Pojam konceptualne i implementacione šeme
• Dijagramska tehnika pogodna je za
komunikaciju sa korisnicima
• Postoje heuristička pravila projektovanja
konceptualne šeme BP
– na osnovu deskriptivnog opisa strukture i ograničenja
u realnom sistemu
• Ne postoje standardi dijagramske reprezentacije

• Neka heuristička pravila
– Imenice ukazuju na potrebu uvođenja tipova entiteta
– Glagolski oblici ukazuju na potrebu uvođenja tipova
poveznika ili gerunda
– Fraze oblika “bar jedan”, “više”, “najmanje jedan” i
slične, ukazuju na kardinalitete tipova poveznika ili
gerunda
– Postojanje različitih uloga entiteta jednog skupa u
vezama sa entitetima drugih skupova, ukazuje na
potrebu uvođenja više tipova poveznika između
odgovarajućih tipova entiteta

– Preporučljivo je da se uloge entiteta u vezama
eksplicitno navedu
– Veze između entiteta jednog skupa ukazuju na
potrebu uvođenja rekurzivnog tipa poveznika
– Kod rekurzivnih veza je posebno važno da se uloge
entiteta eksplicitno navedu
– Vremensko prethođenje entiteta jednog skupa u
odnosu na entitete nekog drugog skupa, ukazuje na
egzistencijalnu zavisnost entiteta drugog skupa od
entiteta prvog skupa i potrebu uvođenja minimalnog
kardinaliteta a = 1

– Potreba takvog selektivnog povezivanja entiteta tri ili
više skupova, kod kojeg u vezi mogu učestvovati
samo entiteti koji su već u nekoj drugoj vezi sa
entitetima jednog ili više drugih skupova, ukazuje na
neophodnost korišćenja gerunda
– Postojanje entiteta jednog skupa sa specifičnim
osobinama ili vezama sa entitetima drugih skupova,
ukazuje na potrebu uvođenja IS-A hijerarhije

– Svako obeležje može pripadati samo jednom tipu
entiteta, ili samo jednom tipu poveznika
– Nasleđena obeležja ključa tipa poveznika se ne
uključuju u sam skup obeležja tipa poveznika
– Tip entiteta ili tip poveznika sadrži samo ona obeležja
realnog skupa entiteta, ili realnog skupa poveznika,
koja su bitna za realizaciju ciljeva postavljenih pred
informacioni sistem

Varijante u dijagramskom označavanju
Mbr OzRm
(1,1) (0,N)
Mbr OzRm
(0,N) (1,1)
Mbr OzRm
(1,1) (0,*)
Mbr OzRm
(1,1) (0,N)

Mbr OzRm
(1,1) (0,N)
Mbr OzRm
Radnik Radno mesto
Mbr OzRm
Radnik Radno mesto
Mbr OzRm
1 N

Mbr OzRm
(1,1) (0,N)
Radnik Radno mesto
Mbr OzRM
Radnik 0..* 1..1 Radno mesto
Mbr OzRM

Mbr OzPrj
(1,N) (0,N)
Radnik Raspoređen Projekat
Radnik Projekat
Mbr OzPrj
Mbr ... OzPrj

Mbr OzPrj
(1,N) (0,N)
Radnik 0..* 1..* Projekat
Mbr OzPrj
Raspoređen
...

Sadržaj
• Osnovni pojmovi
• ER dijagrami
Pitanja i komentari
?
Baze podataka
Model podataka tipova

entiteta i poveznika
ER model podataka
ER model podataka
Baze podataka
Koncepcija relacionog
modela podataka
Motivacija nastanka relacionog
modela podataka
BP – Koncepcija RMP
Sadržaj
• Mrežni i hijerarhijski MP
• Relacioni MP
• 12 principa RMP
BP – Koncepcija RMP 2 / 27
Mrežni i hijerarhijski model
• U korišćenju 1970-ih godina
• Nedostaci
– čvrsta povezanost programa i fizičke strukture
podataka
– strukturalna komleksnost
– proceduralno orijentisani jezici za manipulaciju
podacima
– "ad hoc" razvijeni modeli
• bez značajnije upotrebe matematičkih formalizama
Mrežni i hijerarhijski model
Student Predmet
SI Ispit PI
Iva Ana
9 8 8 6 7
Mat Fiz Hem
Sadržaj
• Relacioni MP
• 12 principa RMP
Relacioni model podataka
• U razvoju od 1970-ih godina
• Codd, E. F. (1970). "A Relational Model of Data for Large
Shared Data Banks", Communications of the ACM 13(6):
377-387.
– Komercijalna upotreba od 199x-ih
• Motiv razvoja
– otklanjanje nedostataka klasičnih modela podataka
• čvrsta povezanost logičkih i fizičkih aspekata
• strukturalna kompleksnost
• navigacioni jezik
– insistiranje na matematičkim osnovama u razvoju MP
• matematička osnova RMP
– teorija skupova i relacija
– jako oslanjanje na predikatski račun I reda
• Zahtev
– nezavisnost programa od podataka, tj. fizičke
strukture podataka
• Kod ranijih MP
– fizički aspekti BP ugrađeni u programe
• raspodela slogova po zonama
• fizički redosled  logičko grupisanje slogova
• transformacija vrednosti ključa u adresu
• lanci slogova sa pokazivačima
• hijerarhijski redosled slogova
• postupci zaštite podataka
• Nezavisnost programa od podataka - rešenje
– potpuno odvajanje prezentacionog od formata
memorisanja
– relacija kao skup n-torki (torki)
– apstraktni opis relacije: šema relacije
N(R, C)
• R - skup obeležja
• C - skup ograničenja, pri čemu je
– K  C – obavezno zadat skup ključeva, koji je neprazan
• često, u početnim fazama projektovanja, šema relacije se
posmatra kao struktura
N(R, K)
• Primer
– Fakultet ({SFK, NAZ, BIP}, {SFK})
– r(Fakultet) = { (PMF, Matematički, 7),
(EKF, Ekonomski, 4),
(ETF, Elektrotehnički, 9),
(MAF, Mašinski, 7)
}
– Upis nove torke

(EKF, Elektronski, 8),
– narušio bi ograničenje ključa (uslov integriteta)
• Strukturalna jednostavnost
– koncept relacije
• osnova reprezentacije logičkih struktura podataka u RMP
– ne sadrži nikakve informacije o fizičkoj organizaciji podataka
– "prirodna" upotreba jednog od fundamentalnih matematičkih
koncepata
• relacija – "homogena" i "uniformna" struktura
– lako razumljiva korisnicima podataka
– uobičajena je tabelarna reprezentacija
» šema relacije  opis tabele (definicija tabele)
» relacija  kompletan sadržaj tabele (tabela)
– selekcija podataka u operacijama nad BP
• kod ranijih MP
– upotreba fizičkih (relativnih ili apsolutnih) adresa
» pozicioniranje upotrebom indikatora aktuelnosti ili
» pozicioniranje putem odnosa između podataka
• kod relacionog MP
– asocijativno adresiranje
» isključiva upotreba simboličkih adresa – vrlo često
vrednosti ključa
» svaki podatak u BP pronalazi se na osnovu naziva relacije,
zadatih obeležja i vrednosti ključa
» skup n-torki (torki) sa zajedničkom osobinom selektira se
na uniforman način – zadavanjem istog logičkog uslova
» SUBP vodi računa o transformaciji simboličke u relativnu
adresu
• Primer
Fakultet Projektant
SFK NAZ BIP MBR IME PRZ SFK
FIL Filozofski 1 M3 Iva Ban PMF
PMF Matematički 7 M1 Ana Tot MAF
ETF Elektrotehnički 9 M4 Ana Ras FIL
EKF Ekonomski 4 M8 Aca Pap ETF
MAF Mašinski 7 M6 Iva Ban EKF
M5 Eva Tot ETF
– povezivanje podataka
• kod ranijih MP
– upotreba fizičkih (relativnih ili apsolutnih) adresa u funkciji
pokazivača
– fizičko pozicioniranje logički susednih podataka
» o čemu je svaki transakcioni program morao voditi računa
• kod relacionog MP
– upotreba simboličkih adresa – prenetih vrednosti ključa
– rešenje putem prostiranja ključa
» uvođenje pojma stranog ključa i ograničenja
referencijalnog integriteta
– rešenje putem kreiranja posebne tabele sa prostiranjem
ključeva
» u oba slučaja, transakcioni program ne vodi računa o
pretvaranju simboličke u relativnu adresu
• Deklarativni jezik
– temelji se na primenjenim tehnikama povezivanja
podataka sa prostiranjem ključa
– dva alata za upitni jezik
• relaciona algebra
» definisana na osnovama teorije skupova i skupovnih
operacija
– skupovni operatori: unija, presek, razlika
– specijalizovani skupovni operatori: spoj (join), projekcija,
selekcija, itd.
• relacioni račun
– relacioni račun nad torkama
– relacioni račun nad domenima
» definisani na osnovama predikatskog računa I reda
• SQL - Structured Query Language
– zasnovan na relacionom računu nad torkama
– deklarativan
– rad sa skupovima podataka (torki)
– osnovni oblik naredbe za upite SQL-a je
SELECT <lista obeležja>

FROM <lista relacija>
WHERE <logički izraz>
• Primer
– SELECT IME, PRZ, BIP
FROM Fakultet, Projektant
WHERE BIP > 5 AND
Fakultet.SFK = Projektant.SFK
IME PRZ BIP

Iva Ban 7
Ana Tot 7
Aca Pap 9
Eva Tot 9
• Primer
– SELECT IME, PRZ, BIP
FROM Fakultet NATURAL JOIN Projektant
WHERE BIP > 5
IME PRZ BIP

Iva Ban 7
Ana Tot 7
Aca Pap 9
Eva Tot 9
Sadržaj
• Relacioni MP
• 12 principa RMP
12 principa RMP
• Codd, E. F. (1990).
– "The Relational Model for Data Base Management:
Version 2", Addison Wesley.
– Rule 0: The system must qualify as relational, as a

database, and as a management system
– For a system to qualify as a relational database management
system (RDBMS), that system must use its relational facilities
(exclusively) to manage the database.
– Rule 1: The information rule

– All information in the database is to be represented in one and
only one way, namely by values in column positions within rows
of tables.
12 principa RMP
– Rule 2: The guaranteed access rule
• All data must be accessible with no ambiguity. This rule is
essentially a restatement of the fundamental requirement for
primary keys. It says that every individual scalar value in the
database must be logically addressable by specifying the
name of the containing table, the name of the containing
column and the primary key value of the containing row.
– Rule 3: Systematic treatment of null values

• The DBMS must allow each field to remain null (or empty).
Specifically, it must support a representation of "missing
information and inapplicable information" that is systematic,
distinct from all regular values (for example, "distinct from
zero or any other number", in the case of numeric values),
and independent of data type. It is also implied that such
representations must be manipulated by the DBMS in a
systematic way.
12 principa RMP
– Rule 4: Active online catalog based on the relational
model
• The system must support an online, inline, relational catalog
that is accessible to authorized users by means of their
regular query language. That is, users must be able to
access the database's structure (catalog) using the same
query language that they use to access the database's data.
12 principa RMP
– Rule 5: The comprehensive data sublanguage rule
• The system must support at least one relational language
that
» Has a linear syntax (whose statements are expressible,
per some well-defined syntax, as character strings)
» Can be used both interactively and within application
programs,
» Supports data definition operations (including view
definitions), data manipulation operations (update as well
as retrieval), security and integrity constraints, and
transaction management operations (begin, commit, and
rollback).
– Rule 6: The view updating rule

• All views that are theoretically updatable must be updatable
by the system.
12 principa RMP
– Rule 7: High-level insert, update, and delete
• The system must support set-at-a-time insert, update, and
delete operators. This means that data can be retrieved from
a relational database in sets constructed of data from
multiple rows and/or multiple tables. This rule states that
insert, update, and delete operations should be supported for
any retrievable set rather than just for a single row in a single
table.
– Rule 8: Physical data independence

• Changes to the physical level (how the data is stored,
whether in arrays or linked lists etc.) must not require a
change to an application based on the structure.
12 principa RMP
– Rule 9: Logical data independence
• Changes to the logical level (tables, columns, rows, and so
on) must not require a change to an application based on the
structure. Logical data independence is more difficult to
achieve than physical data independence.
– Rule 10: Integrity independence

• Integrity constraints must be specified separately from
application programs and stored in the catalog. It must be
possible to change such constraints as and when appropriate
without unnecessarily affecting existing applications.
12 principa RMP
– Rule 11: Distribution independence
• The distribution of portions of the database to various
locations should be invisible to users of the database.
Existing applications should continue to operate successfully:
» when a distributed version of the DBMS is first introduced;
and
» when existing distributed data are redistributed around the
system.
– Rule 12: The nonsubversion rule

• If a relational system has a low-level (single-record-at-a-time)
language, that low level cannot be used to subvert or bypass
the integrity rules and constraints expressed in the higher
level relational language (multiple-records-at-a-time).
Sadržaj
• Relacioni MP
• 12 principa RMP
Pitanja i komentari
?
Baze podataka
Koncepcija relacionog
modela podataka
Motivacija nastanka relacionog
modela podataka
BP – Koncepcija RMP
Baze podataka
Osnove relacionog
modela podataka
Strukturalna, operacijska i
integritetna komponenta
relacionog modela podataka
BP – Osnove RMP
Sadržaj
• Model podataka
• Strukturalna komponenta I
• Strukturalna komponenta II
• Osnovne projektantske pretpostavke
BP – Osnove RMP 2 / 109

Model podataka
– primitivni i složeni koncepti
• “gradivni” elementi modela podataka
– pravila za kreiranje složenih koncepata
– služi za modeliranje LSO, kao statičke strukture
sistema – šeme BP
– upitni jezik (QL)
– jezik za manipulisanje podacima (DML)
– jezik za definiciju podataka (DDL)
– služi za modeliranje dinamike izmene stanja

Model podataka
• Integrritetna komponenta
– skup tipova ograničenja (uslova integriteta)
– služi za modeliranje ograničenja nad podacima u BP
– određeni modelom podataka
– nivo intenzije (konteksta)
• nivo tipa
– opisuje npr. nivo logičke strukture obeležja - šeme
– nivo ekstenzije (konkretizacije)
• nivo pojave tipa
– opisuje npr. nivo logičke strukture podataka

Sadržaj
• Model podataka

Strukturalna komponenta I
• Primitivni kncepti u RMP
– Obeležje (Atribut)
• reprezentuje osobinu (svojstvo) klase entiteta ili poveznika u
realnom sistemu (RS)
– Domen
• specifikacija skupa mogućih vrednosti koje neka obeležja
mogu da dobiju

• Polazna pretpostavka strukturalne komponente
RMP
– na kojoj se zasnivaju neke tehnike projektovanja
relacione šeme BP
– poznat je skup svih obeležja sistema
• univerzalni skup obeležja
U = {A1,…, An}
– poznat je skup svih domena sistema
• univerzalni skup domena
D = {D1,…, Dk}

• Pravilo pridruživanja domena obeležjima
– svakom obeležju obavezno se pridružuje tačno jedan
domen
Dom: U  D, (Ai  U)(Dom(Ai)  D)
U A1, A2, …, Ai, Aj, …, An
D D2
D1
Di
Dk

• Primer
U = {MBR, IME, POL, SPR, NAP}
– opis semantike uvedenih obeležja

• MBR - matični broj radnika
• IME - ime radnika
• POL - pol
• SPR - šifra projekta
• NAP - naziv projekta

• Primer
D ={DIDS, DIME, DPOL DNAP}
– opis semantike uvedenih domena

• DIDS – domen za identifikacione brojeve {1, 2,…, 100000}
• DIME – domen za imena radnika {Ana, Aca, Iva,…}
• DPOL – domen za pol osobe {m, ž}
• DNAP – domena za nazive projekata {stringovi do dužine 30}

• Primer
D ={DIDS, DIME, DPOL DNAP}
– pridruživanje domena obeležjima

• Dom(MBR) = DIDS, dom(MBR) = {1, 2,…, 100000}
• Dom(IME) = DIME, dom(IME) = {Ana, Aca, Iva,…}
• Dom(POL) = DPOL, dom(POL) = {m, ž}
• Dom(SPR) = DIDS, dom(SPR) = {1, 2,…, 100000}
• Dom(NAP) = DNAP, dom(NAP) = {stringovi do dužine 30}

• Konvencije u označavanju
– skup obeležja X = {A, B, C} skraćeno se zapisuje u
formi
• X = ABC, ili
• X = A+B+C
– obavezno u slučaju višeslovnih mnemoničkih oznaka obeležja
– izraz X  Y, gde su X i Y skupovi obeležja, skraćeno
se zapisuje kao XY

• Primitivni koncepti nivoa intenzije
– domen
– obeležje
• Primitivni koncept nivoa ekstenzije
– vrednost
• kreiranje svih ostalih (složenih) koncepata

strukturalne komponente RMP
– kombinovanjem (strukturiranjem) primitivnih
koncepata
– korišćenjem definisanih pravila u RMP

• Skup primitivnih i složenih koncepata RMP
– za opis LSO (nivo intenzije) i LSP (nivo ekstenzije)
Nivo intenzije Nivo ekstenzije

• Domen • Vrednost
• Obeležje • Podatak
• Skup obeležja • Torka (N-torka)
• Šema relacije • Relacija
• Šema BP • Baza podataka

• Torka
– reprezentuje jednu pojavu entiteta ili poveznika
– pomoću torke se svakom obeležju, iz nekog skupa
obeležja, dodeljuje konkretna vrednost
• iz skupa mogućih vrednosti definisanog domenom
– formalno, za:
• U = {A1,…, An}
• DOM = i=1n (dom(Ai))
– skup svih mogućih vrednosti
• torka predstavlja preslikavanje
t : UDOM,
(Ai  U)(t(Ai)  dom(Ai))

• Primer
– U = {MBR, IME, POL, SPR, NAP}
– Torka t1 definisana je na sledeći način

• t1(MBR) = 101
• t1(IME) = Ana
• t1(SPR) = 1100
t1(POL) =ž
• t1(NAP) = Univerzitetski IS

• Primer
– Torka t1 može se prikazati kao skup podataka
t1 = {(MBR, 101), (IME, Ana), (POL, ž),

(SPR, 1100), (NAP, Univerzitetski IS)}
– Zadata je i torka t2
t2 = {(MBR, 210), (IME, Aca), (POL, m),

(SPR, 0105), (NAP, Polaris)}

• Restrikcija (“skraćenje”) torke t
– na skup obeležja X  U
– oznaka: t[X]
– svakom obeležju iz skupa X pridružuje se ona
vrednost koju je imala polazna torka t
– formalno
• X  U, t: UDOM,
• t[X]: X  DOM
(A  X)(t[X](A) = t(A))

• Primer
– t2 = {(MBR, 210), (IME, Aca), (POL, m),
(SPR, 0105), (NAP, Polaris)}
– Neka je X = MBR+IME
– t2[X] = {(MBR, 210), (IME, Aca)}

• Relacija
– nad skupom obeležja U
– predstavlja konačan skup torki
– reprezentuje skup realnih entiteta ili poveznika
– formalno
r(U)  {t | t: UDOM}, | r |  ℕ0
Skup svih mogućih torki nad

skupom obeležja U - Tuple(U)

• Primer
– U = {MBR, IME, POL, SPR, NAP}
– r1(U) = {t1, t2}

• t1 = {(MBR, 101), (IME, Ana), (POL, ž), (SPR, 1100),
(NAP, Univerzitetski IS)}
• t2 = {(MBR, 210), (IME, Aca), (POL, m), (SPR, 0105),

(NAP, Polaris)}

• Primer
– R = {A, B, C}, R  U
• dom(A) = {a1, a2}
• dom(B) = {b1, b2}
• dom(C) = {c1, c2}
– t1 = {(A, a1), (B, b1), (C, c1)}

– t2 = {(A, a2), (B, b2), (C, c2)}
– t3 = {(A, a1), (B, b1), (C, c2)}
– r(R) = {t1, t2, t3}

• U relaciji se ne mogu pojaviti dve identične torke
– to je onda ista torka, samo dva puta prikazana
• Uobičajena reprezentacija relacije

– pomoću tabele
– relaciju predstavlja kompletan sadržaj tabele
• kratko, tabela
– poredak obeležja (kolona tabele) ne utiče na
informacije koje sa sobom nosi relacija - nebitan
– poredak torki u relaciji ne utiče na informacije koje sa
sobom nosi relacija - nebitan

• Primeri
Radnik MBR IME POL SPR NAP

t1 101 Ana ž 1100 Univerzitetski IS
t2 210 Aca m 0105 Polaris
r(R) A B C
t1 a1 b1 c1
t2 a2 b2 c2
t3 a1 b1 c2

Sadržaj
• Model podataka

Operacijska komponenta
• Jezik za manipulaciju podacima u RMP
– operacije za ažuriranje relacija
• dodavanje nove torke (Add)
• brisanje postojeće torke (Delete)
• modifikacija podataka postojeće torke (Update)
• Jezik za definiciju podataka u RMP
– operacije za upravljanje šemom BP
• kreiranje, brisanje i modifikovanje delova šeme BP
• Upitni jezik u RMP
– operacije za izražavanje upita nad jednom relacijom,
ili skupom relacija
• pružanje podataka na uvid korisniku

• Upitni jezik sačinjavaju
– operatori za izražavanje upita
– pravila za formiranje operanada upita - izraza
– pravila za primenu tih operatora
• Vrste teoretskih upitnih jezika u RMP
– relaciona algebra
• zasnovana na teoriji skupova i skupovnih operacija
– relacioni račun
• nad torkama
• nad domenima
– zasnovani na predikatskom računu I reda

• Osnovne skupovne operacije nad relacijama
– Unija
r(R)  s(R) = {t | t  r  t  s}
– Presek
r(R)  s(R) = {t | t  r  t  s}
– Razlika
r(R)  s(R) = {t | t  r  t  s}

• Primer
rs A B
r A B a1 b1
a1 b1 a2 b2
a2 b2 a3 b3
s A B rs A B
a1 b1 a1 b1
a3 b3
rs A B
a2 b2

• Selekcija
– torki iz relacije
– omogućava izbor (selektovanje) torki relacije po
nekom kriterijumu
F(r(R)) = {t  r | F(t)}
– logičkom formulom F izražava se kriterijum po kojem
se torke relacije r selektuju
– biće selektovane samo one torke, za koje je formula F
tačna
• zahteva se formalno definisanje sintakse za zapisivanje
selekcionih formula tipa F

• Primer
– F(r(R)), F ::= PLT > 5000
r MBR IME POL SPR PLT

101 Ana ž 11 3400
102 Aca m 14 4200
110 Ivo m 11 7000
F
111 Olja ž 11 7200

• Upit
– prikazati radnike čija je plata veća od 4000 i rade na
projektu sa šifrom 11
– PLT > 4000  SPR = 11(r)
MBR IME POL SPR PLT

110 Ivo m 11 7000
111 Olja ž 11 7200

• Projekcija (restrikcija) relacije
– izdvajanje vrednosti pojedinih kolona iz relacije
– projektovanje relacije na podskup skupa obeležja
– XR
X(r(R)) = {t[X] | t  r(R)}

• Primer
• P - pilot r P A L
• A - tip aviona Aca 747 101
• L - broj leta
Ivo 737 101
• Upit: Aca 747 102
– prikazati pilote i tipove
Ana DC9 110
aviona na kojima lete:
– PA(r(PAL))
P A
Aca 747
Ivo 737
Ana DC9

• Primer
– Posmatra se relacija r
r MBR IME POL SPR PLT

101 Ana ž 11 3400
102 Aca m 14 4200
110 Ivo m 11 7000
111 Olja ž 11 7200

• Upit
– prikazati matične brojeve i imena radnika čija plata je
veća od 4000, a rade na projektu sa šifrom 11
– F ::= PLT > 4000  SPR = 11
– MBR+IME(F(r))
MBR IME
110 Ivo
111 Olja

• Prirodni spoj relacija
– spajanje torki različitih relacija po osnovu istih
vrednosti zajedničkih obeležja
• Date su relacije r(R) i s(S)
r(R)  s(S) = {t  Tuple(RS) | t[R]r  t[S]s}

• Primer
r A B C s B C D
a1 b1 c1 b1 c1 d1
a1 b2 c2 b1 c1 d2
a1 b3 c3 b3 c3 d3
b4 c2 d2
r  s A B C D
a1 b1 c1 d1
a1 b1 c1 d2
a1 b3 c3 d3

• Primer
r A B s C D
a1 b1 c1 d1
a2 b2 c2 d2
r  s A B C D
a1 b1 c1 d1
a1 b1 c2 d2
a2 b2 c1 d1
a2 b2 c2 d2

• Primer
Radnik Radproj Projekat

MBR IME PLT POL MBR SPR SPR NAP
101 Ana 3400 ž 101 11 11 X25
102 Aca 4200 m 101 14 13 Polaris
110 Ivo 7000 m 102 14 14 Univ. IS
111 Olja 7200 ž 110 13
110 11

• Upit
– izlistati matične brojeve radnika, šifre i nazive
projekata na kojima rade
– Radproj  Projekat
MBR SPR NAP

101 11 X25
101 14 Univ. IS
102 14 Univ. IS
110 13 Polaris
110 11 X25

• Upit
– Izlistati matične brojeve i imena radnika, koji rade na
projektu sa šifrom 11
– MBR+IME(SPR = 11(Radproj)  Radnik), ili
– MBR+IME(SPR = 11(Radproj  Radnik))
MBR IME
101 Ana
110 Ivo

• Dekartov proizvod relacija
– spajanje formiranjem svih mogućih kombinacija torki
iz dve relacije
– RS=
r(R)  s(S) = {t  Tuple(RS) | t[R]  r  t[S]  s}
• Theta spajanje relacija

– selektovanje torki po nekom kriterijumu iz dekartovog
proizvoda relacija
r(R) F s(S) = F(r  s)

• Primer
– date su relacije
• r - red vožnje Niš – Beograd
• s - red vožnje Beograd - Novi Sad
r PNI DBG s PBG DNS

06:00 09:00 10:00 11:15
08:00 10:30 12:00 13:30
13:00 16:00

• Upit
– pregled svih mogućih varijanti za putovanje od Niša
do Novog Sada s presedanjem u Beogradu
– r DBG < PBG s = DBG < PBG(r  s)
r  DBG < PBG s PNI DBG PBG DNS

06:00 09:00 10:00 11:15
06:00 09:00 12:00 13:30
08:00 10:30 12:00 13:30

Sadržaj
• Model podataka

Strukturalna komponenta II
• Šema relacije
– imenovani par
N(R, O)
– N - naziv šeme relacije (može biti izostavljen)
– R - skup obeležja šeme relacije
– O - skup ograničenja šeme relacije
• Pojava nad šemom relacije

– (R, O)
– bilo koja relacija r(R), takva da zadovoljava sva
ograničenja iz skupa O

• Primer
– Data je šema relacije
Letovi({P, A, L}, O)
– O = {“Pilot može da leti samo na jednom tipu aviona”}
Let1 P A L Let2 P A L
Pop 747 101 Pop 747 101
Pop 747 102 Pop 737 102
Ana 737 103 Ana 737 103
– Da li prikazane relacije predstavljaju pojave nad

datom šemom relacije?
• Relaciona šema baze podataka
– (imenovani) par
(S, I)
– S - skup šema relacija
S = {(Ri, Oi) | i  {1,..., n}}
– I - skup međurelacionih ograničenja

• Primer
– Zadate su šeme relacija
• Radnik({MBR, IME, PRZ, DATR},
{“Ne postoje dva radnika sa istom vrednošću za MBR. Svaki
radnik poseduje vrednost za MBR.”})
• Projekat({SPR, NAP},
{“Ne postoje dva projekta sa istom vrednošću za SPR. Svaki
projekat poseduje vrednost za SPR.”})
• Angažovanje({SPR, MBR, BRC},

{“Ne može se isti radnik na istom projektu angažovati više od
jedanput. Pri angažovanju, vrednosti za MBR i SPR su uvek
poznate.”})

• Primer
– S = {Radnik, Projekat, Angažovanje}
– I={
“radnik ne može biti angažovan na projektu, ako nije zaposlen”;
“na projektu ne može biti angažovan ni jedan radnik, dok
projekat ne bude registrovan”
}
– (S, I) predstavlja jednu relacionu šemu BP

• Relaciona baza podataka
– jedna pojava nad zadatom relacionom šemom baze
podataka (S, I)
s: S  {ri | i  {1,..., n}}, (i)s(Ri, Oi) = ri
– svakoj šemi relacije iz skupa S odgovara jedna njena

pojava
– skup relacija s mora da zadovoljava sva
međurelaciona ograničenja iz skupa I

• Baza podataka
– reprezentuje jedno stanje realnog sistema
– ažurira se, jer promene stanja realnog sistema treba
da prate odgovarajuće promene podataka u BP
• Odnos šema BP - BP Šema BP
statička (sporo pro-
Nivo intenzije menljiva kategorija)
sistema BP
({(R1, O1),..., (Rn, On)}, I )
relaciona BP
dinamička (stalno pro-
menljiva kategorija)
sistema BP
{r1(R1),..., rn(Rn)}
Nivo ekstenzije

• Primer
–S = {Radnik, Projekat, Angažovanje}
– RBP = {radnik, projekat, angažovanje}
Radnik Projekat Angažovanje
MBR IME PRZ DATR SPR NAP MBR SPR

101 Ana Pap 12.12.65. 11 X25 101 11
102 Aca Tot 13.11.48. 13 Polaris 101 14
110 Ivo Ban 01.01.49. 14 Univ. IS 102 14
111 Olja Kun 06.05.71.

• Konzistentno stanje BP
– baza podataka RBP = {ri | i  {1,..., n}} nad šemom
(S, I) nalazi se u
• formalno konzistentnom stanju ako
– (ri  RBP)(ri zadovoljava sva ograničenja odgovarajuće šeme
(Ri, Oi))
– RBP zadovoljava sva međurelaciona ograničenja iskazana
putem I
• suštinski konzistentnom stanju ako
– se nalazi u formalno konzistentnom stanju i
– predstavlja vernu sliku stanja realnog sistema
» u praksi, nivo pojave grešaka u BP sveden je na ispod 2-
3%
– SUBP može da kontroliše formalnu konzistentnost

Sadržaj
• Model podataka

• Definisana putem tipova ograničenja
• Karakteristike tipa ograničenja
– formalizam za zapisivanje (definicija)
– pravilo za interpretaciju (validaciju)
– oblast definisanosti
• tip logičke strukture obeležja nad kojom se ograničenje
definiše
– oblast interpretacije
• tip logičke strukture podataka nad kojom se ograničenje
interpretira

• Karakteristike tipa ograničenja
– skup operacija nad bazom podataka koje mogu
dovesti do narušavanja ograničenja datog tipa
– skup mogućih akcija kojima se obezbeđuje očuvanje
validnosti baze podataka, pri pokušaju narušavanja
ograničenja datog tipa
• definiše se za svaku operaciju koja može dovesti do
narušavanja ograničenja

• Tipovi ograničenja u relacionom modelu
podataka
– ograničenje vrednosti obeležja
– ograničenje torke
– integritet entiteta (ograničenje ključa)
– ograničenje jedinstvenosti vrednosti obeležja
– zavisnost sadržavanja
– ograničenje referencijalnog integriteta
– funkcionalna zavisnost

• Oblasti definisanosti u relacionom MP
– vanrelaciono ograničenje
• definiše se izvan konteksta šeme relacije
– jednorelaciono (unutarrelaciono, lokalno)
ograničenje
• definiše se nad tačno jednom šemom relacije
– višerelaciono ograničenje
• definiše se nad skupom ili nizom šema relacija, koji sadrži
bar dva člana

• Oblasti interpretacije u relacionom MP
– ograničenje vrednosti
• interpretira se nad tačno jednom vrednošću nekog obeležja
• interpretira se nad jednom torkom bilo koje relacije
– relaciono ograničenje
• interpretira se nad skupom torki bilo koje relacije
– međurelaciono ograničenje
• interpretira se nad barem dve, bilo koje relacije

• Oblasti interpretacije u relacionom MP
– relaciono ograničenje
– međurelaciono ograničenje
• Napomena "bilo koja relacija":
– jedna relacija iz baze podataka, ili
– relacija koja je nastala primenom izraza relacione algebre nad
jednom ili više drugih relacija - pogled
» moguća i primena operatora spajanja

D(id(D), Predef)
–D - naziv domena
– id(D) - ograničenje (integritet) domena
– Predef - predefinisana vrednost domena
• Ograničenje domena
id(D) = (Tip, Dužina, Uslov)
– Tip - tip podatka (primitivni domen), ili
oznaka prethodno definisanog domena
– Dužina - dužina tipa podatka
– Uslov - logički uslov
– Tip
• predstavlja jedinu obaveznu komponentu specifikacije
ograničenja domena
– Dužina
• navodi se samo za tipove podataka (primitivne domene) koji
to zahtevaju
• ne navodi za domene čiji tip ne predstavlja primitivni domen
– Uslov
• mora da ga zadovoljava svaka vrednost iz skupa mogućih
vrednosti domena
– Predef
• mora da zadovolji ograničenja tipa, dužine i uslova

• Ograničenje domena
– interpretacija ograničenja
• moguća za bilo koju vrednost – konstantu d
• oznaka id(D)(d)
• Primeri
– DPrezime((String, 30, ), )
– DDatum((Date, , d  '01.01.1900'), )
– DOcena((Number, 2, d  5  d  10), )
– DPozOcena((DOcena, , d  6), 6)
•  - komponenta u specifikaciji nije zadata

• Nula (nedostajuća, izostavljena) vrednost
– specijalna vrednost
– označava se posebnim simbolom
• , ili ? (u literaturi) ili
• NULL (u literaturi i SQL-u)
– moguća značenja
• nepoznata - postojeća vrednost obeležja
• nepostojeća vrednost obeležja
• neinformativna vrednost obeležja
– skup mogućih vrednosti svih domena proširuje se
nula vrednošću
DOM  {}
• nula vrednost a priori zadovoljava svako ograničenje domena

• Specifikacija obeležja šeme relacije
– AR, N(R, O)
• zadaje se za svako obeležje šeme relacije
(id(N, A), Predef)

– id(A) - ograničenje vrednosti obeležja
– Predef - predefinisana vrednost obeležja
• Ograničenje vrednosti obeležja
id(N, A) = (Domen, Null)
– Domen - oznaka (naziv) domena obeležja
– Null  {T, } – ograničenje nula vrednosti obeležja
• T - dozvola dodele nula vrednosti obeležju u r(N)
•  - zabrana dodele nula vrednosti obeležju u r(N)
• Specifikacija obeležja šeme relacije
– Domen i Null
• obavezne komponente specifikacije
– Predef
• ako se navede, onda je on važeći
• u protivnom, važeći je Predef odgovarajućeg Domena, ili
prvog sledećeg nasleđenog domena, za koji je Predef
definisan
• Interpretacija ograničenja
• moguća za bilo koju vrednost obeležja d
• oznaka id(N, A)(d)

• Ograničenje torke
– izražava ograničenja na moguće vrednosti unutar
jedne torke
– predstavlja skup ograničenja vrednosti obeležja,
kojem je pridodat logički uslov
– formalno, za šemu relacije N(R, O)
id(N) = id(R) = ({id(N, A) | A  R}, Uslov)
– Uslov
• logički uslov koji svaka torka mora da zadovolji
• može, u ulozi operanda, da sadrži bilo koje obeležje date
šeme relacije
– interpretacija ograničenja
• moguća za bilo koju torku nad skupom obeležja R, id(N)(t)
• Primer
– Radnik({MBR, PRZ, IME, ZAN, BPJZ}, O)
Radnik Domen Null Predef
MBR MBRD  
PRZ PRZD  
IME IMED  
ZAN ZAND  
BPJZ BPJZD T 
Uslov: ZAN = ‘prg’  BPJZ <> 

• Primer
– Radnik({MBR, PRZ, IME, ZAN, BPJZ}, O)
Domen Tip Dužina Uslov Predef
MBRD Number 4 d0 

PRZD String 30  
IMED String 15  
ZAND String 3  
BPJZD Number 2 d0 0

• Ključ šeme relacije
– minimalni podskup skupa obeležja šeme relacije, na
osnovu kojeg se jedinstveno može identifikovati
svaka torka relacije nad datom šemom
– formalno, X je ključ ako
• 10 (u, v  r(R))(u[X] = v[X]  u = v)
• 20 (Y  X)(10)
• skup torki (relacija) nad datom šemom relacije

• Ključ šeme relacije
– u određenim situacijama (u procesu projektovanja
šeme BP) skup ograničenja šeme relacije zadaje se
samo kao skup ključeva
N(R, K)
• Primer
– šema relacije Radnik(R, K)
• R = {MBR, IME, PRZ, DATR, POL, MESR, RBRE}
• K = {MBR, DATR+MESR+POL+RBRE}

• Primer
– Radnik({MBR, IME, PRZ, DATR}, {MBR})
– Projekat({SPR, NAP}, {SPR})
– Angažovanje({SPR, MBR, BRC}, {SPR+MBR})

• Ograničenje ključa (integritet entiteta)
– šeme relacije N(R, K)
• ključ X  K, X  R
• oznaka
Key(N, X)
– za sva obeležja ključa nula vrednosti su zabranjene
(XiK)(AXi)(Null(N, A) = )
– Vrste obeležja šeme relacije, s obzirom na ključeve

• primarno (ključno) obeležje
– pripada barem jednom ključu šeme relacije
• neprimarno (sporedno) obeležje
– ne pripada ni jednom ključu šeme relacije
• Ograničenje ključa (integritet entiteta)
– svaka šema relacije mora posedovati najmanje jedan
ključ (K  )
• proizilazi iz definicije pojma relacije
– ekvivalentni ključevi
• svi ključevi skupa ključeva K
– primarni ključ
• jedan izabrani ključ, od svih ekvivalentnih ključeva
• oznaka Kp(N)
• svaka šema relacije treba da poseduje tačno jedan primarni
ključ
• koristi se u ulozi asocijativne (simboličke) adrese za
povezivanje podataka u relacijama

• Ograničenje jedinstvenosti
– vrednosti obeležja šeme relacije N(R, O)
– Uniqueness Constraint
Unique(N, X)
– X - skup obeležja, X  R
– zahteva da ne-nula kombinacija vrednosti obeležja
bude jedinstvena u relaciji nad N(R, O)
– formalno
• (u, v  r(R))((AX)(u[A]    v[A]  ) 
(u[X] = v[X]  u = v))

• Ograničenje jedinstvenosti
• skup torki - relacija nad datom šemom N(R, O)
– skup svih ograničenja jedinstvenosti u šemi N(R, O)

Uniq = {Unique(N, X)  X  R}

• Primer
Radnik({MBR, IME, PRZ, DATR, JMBG}, O)
– Uniq  O
– Uniq = {Unique(Radnik, JMBG)}
– Unique(Radnik, JMBG)
• zahteva da ako radnik poseduje ne-nula vrednost za JMBG,
onda je ta vrednost jedinstvena u relaciji nad šemom Radnik

• Skup svih ograničenja šeme relacije
– praktično, kada šemu relacije treba implementirati u
datom SUBP, zadaje se kao unija
• skupa ključeva,
• ograničenja jedinstvenosti i
• ograničenja torke
N(R, K  Uniq  {id(R)})

• Primer
Radnik({MBR, PRZ, IME, ZAN, BPJZ, JMBG},
K  Uniq  {id(R)})
– K = {MBR}
– Uniq = {Unique(Radnik, JMBG)}
– id(R) - prethodno zadat, u tabelarnom obliku

• Zavisnost sadržavanja
– date su šeme relacije Ni(Ri, Oi) i Nj(Rj, Oj)
– dati su domenski kompatibilni nizovi obeležja
X = (A1,..., An), (l  {1,..., n})(AlRi),
Y = (B1,..., Bn), (l  {1,..., n})(BlRj),
(l  {1,..., n})(dom(Al)  dom(Bl))
– oznaka (pravilo zapisivanja)

Ni[X]  Nj[Y]

• Zavisnost sadržavanja
Ni[X]  Nj[Y]
– važi ako je za bilo koje dve relacije r(Ri, Oi) i s(Rj, Oj)
zadovoljeno
(u  r)(v  s)(l  {1,..., n})(u[Al] =   u[Al] = v[Bl])
– oblast definisanosti
• niz od dve šeme relacije
• relacije nad šemama Ni i Nj

• Primer
– date su relacije r(Ni) i s(Nj)
– važi zavisnost sadržavanja Ni[B]  Nj[B]
r A B s B C
a1 b1 b1 c1
a2 b2 b2 c1
b3 c2

• Primer
– date su relacije r(Ni) i s(Nj)
– važi zavisnost sadržavanja Ni[(A, B)]  Nj[(C, D)]
r A B s C D
a1 b1 a1 b1
a2  a2 b2
a3 b2

• Ograničenje referencijalnog integriteta
– zavisnost sadržavanja Ni[X]  Nj[Y], kada je Y ključ
šeme relacije Nj(Rj, Kj)
– Ni - referencirajuća šema relacije
– Nj - referencirana šema relacije

• Primer
– Angažovanje[MBR]  Radnik[MBR]
– Angažovanje[SPR]  Projekat[SPR]
Radnik Projekat Angažovanje
MBR IME PRZ DATR SPR NAP MBR SPR

101 Ana Pap 12.12.65. 11 X25 101 11
102 Aca Tot 13.11.48. 13 Polaris 101 14
110 Ivo Ban 01.01.49. 14 Univ. IS 102 14
111 Olja Kun 06.05.71.

• Funkcionalna zavisnost (FZ)
– izraz oblika f: XY
• gde su X i Y skupovi obeležja
• f je oznaka FZ
• X i Y su podskupovi skupa U
• oznaka f se, u notaciji, često izostavlja
– semantika
• ako je poznata X vrednost, poznata je i Y vrednost
• svakoj X vrednosti odgovara samo jedna Y vrednost
– relacija r zadovoljava FZ XY ako važi
(u, v  r)(u[X] = v[X]  u[Y] = v[Y])
• relacija r(N) ili r(U)

• Funkcionalna zavisnost (FZ)
– Primer
• MBRIME
– ako dve torke imaju istu vrednost za MBR, moraju imati istu
vrednost i za IME
– skup FZ se označava sa F
• F = {MBRIME, MBR+MES+GODBRC,...}
• Trivijalna FZ
– svaka FZ koja je zadovoljena u bilo kojoj relaciji
– svaka FZ XY, za koju važi Y  X
– Primer
• MBRMBR, MBR, ABA,...
• Primer
– semantika uvedenih obeležja skupa U
• BRI - broj indeksa
• IME - ime studenta
• PRZ - prezime studenta
• BPI - broj položenih ispita
• OZP - oznaka predmeta
• NAP - naziv predmeta
• NAS - prezime nastavnika
• OCE - ocena na ispitu

• Primer
Student
BRI IME PRZ BPI OZP NAP NAS OCE
159 Ivo Ban 13 P1 Mat Han 09
159 Ivo Ban 13 P2 Fiz Kun 08
013 Ana Tot 09 P1 Mat Pap 06
119 Eva Kon 15 P3 Hem Kiš 07
159 Ivo Ban 13 P3 Hem Kiš 10
119 Eva Kon 15 P1 Mat Han 09
159 Ivo Ban 13 P4 Mat Car 10
037 Eva Tot 01 P4 Mat Car 10

• Primer
– Relacija Student zadovoljlava sledeće FZ
F = {BRIIME+PRZ+BPI, IME+PRZBRI, OZPNAP,

NASOZP+NAP, BRI+OZPOCE+NAS}
– Relacija Student ne zadovoljava sledeće FZ

BRIOCE, OZPNAS, ...
• Način identifikacije važećih FZ

– na osnovu odnosa i pravila poslovanja koji postoje u
realnom sistemu
• Funkcionalna zavisnost
– logička posledica
• FZ f je logička posledica od skupa FZ F
• oznaka: F  f
– ako svaka relacija r koja zadovoljava F zadovoljava i f
– (r  SAT(U))(r  F  r  f)
• skup FZ F2 je logička posledica od skupa FZ F1
• oznaka: F1  F2
– ako (f  F2)(F1  f)
– implikacioni problem
• rešiti implikacioni problem, znači utvrditi da li važi F  f
– ekvivalentnost skupova FZ
• oznaka: F1  F2
• ako F1  F2  F2  F1
– zatvarač (zatvorenje) skupa FZ
• oznaka F+
– skup koji sadrži sve logičke posledice od F
– F+ = {f  F  f}
• važi za svaki F da F  F+
• F1  F2 akko F2+  F1+
– ekvivalentnost skupova FZ
• F1  F2 akko F1+ = F2+

– Armstrongova pravila izvođenja
• refleksivnost
– Y  X  X  Y
• proširenje
– X  Y, W  V  XV  YW
• pseudotranzitivnost
– X  Y, YV  Z  XV  Z
– Izvedena pravila izvođenja
• uniranje desnih strana
– X  Y, X  Z  X  YZ
• dekompozicija desnih strana
– X  Y, V  Y  X  V
• tranzitivnost
– X  Y, Y  Z  X  Z
• Primer
– varijante u označavanju
• primena pravila dekompozicije i uniranja desnih strana
{BRIIME, BRIPRZ}  {BRIIME+PRZ}
• proizvoljno dekomponovanje levih strana nije dozvoljeno

{BRI+OZPOCE}  {BRIOCE, OZPOCE}

– Sistem armstrongovih pravila izvođenja je
– refleksivnost, proširenje i pseudotranizitivnost
• korektan (neprotivurečan)
– svaka FZ koja se izvede primenom AP iz nekog skupa FZ
predstavlja logičku posledicu tog skupa FZ
• kompletan
– svaka logička posledica nekog skupa FZ može se izvesti
primenom AP iz tog skupa
• neredundantan (minimalan)
– ne može se eliminisati kao suvišno ni jedno od tri pravila
izvođenja, a da prethodna dva svojstva ostanu očuvana

• Nepotpuna FZ
– XY  F je nepotpuna
• ako sadrži logički suvišno obeležje na levoj strani
• (X'  X)(X'Y  F+)
– Primer
• BRI+IMEPRZ, zbog BRIIME
• redukuje se u BRIPRZ
• Tranzitivna FZ
– XZ tranzitivna
• ako važi XY  F+ i YZ  F+, a ne važi da je YX  F+
– Primer
• NASOZP, OZPNAP, (OZPNAS)
– NASNAP je tranzitivna i logički suvišna

• Ključ šeme relacije i FZ
– X je ključ šeme relacije (R, F), ako važi
• 10 iz F sledi XR (XR  F+)
• 20 X je minimalni skup obeležja s osobinom 10
– (X'  X)(X'R  F+)
• Zatvarač (zatvorenje) skupa obeležja

– skup svih obeležja koja funkcionalno zavise od X
– XF+ = {A  U  XA  F+}

• Algoritam za izračunavanje zatvarača XF+
• X0  X
• (Za i  0)(Xi+1  Xi  A  U  (VW  F)(V  Xi  A  W))
• (Za n  0)(Xn+1 = Xn  XF+ = Xn)
• Generisanje jednog ključa šeme relacije
– polazi se od R i vrši se redukcija
• izbacivanjem obeležja i izračunavanjem zatvarača ostatka
• XR
• Redukcija Red(X): (A  X)(A  (X \ {A})F+  X  X \ {A})
• Generisanje svih alternativnih ključeva
– polazi se od prvog generisanog ključa X, K  {X}
• (X  K)(VW  F)(X  W    Xnewk  (X \ W)V)
• Redukcija: Red(Xnewk): K  K  {Red(Xnewk)}
• Primer
F = {BRIIME+PRZ+BPI, IME+PRZBRI, OZPNAP,
NASOZP+NAP, BRI+OZPOCE+NAS}
– šema relacije Student ima četiri ključa

• K1 = BRI+NAS, K2 = IME+PRZ+NAS,
• K3 = BRI+OZP, K4 = IME+PRZ+OZP
• Pojam ključa
– fundamentalan za teoriju i praksu relacionog MP
• ne projektuju se ostala ograničenja šeme BP, dok se ne
preciziraju ključevi svih šema relacija

• Projekcija skupa funkcionalnih zavisnosti na
skup obeležja
– dati su skup fz F i skup obeležja X  U
– projekcija F |X predstavlja skup svih funkcionalnih
zavisnosti koje logički slede iz F, a definisane su u
skupu obeležja X
– formalno
F |X = {VW | F  VW  VW  X}
• Primer
– F = {AB, BC, BEF, AD}
– F |ACDEF = {AC, AEF, AD, sve trivijalne fz}

Sadržaj
• Model podataka

Osnovne projektantske pretpostavke
• Pretpostavka o postojanju šeme univerzalne
relacije (ŠUR)
–U - univerzalni skup obeležja
– OGR - skup svih ograničenja realnog sistema
– šema univerzalne relacije
(U, OGR)
– pretpostavka da uvek egzistira u imaginarnom svetu
– Posledica
• jedinstvena uloga svakog obeležja u ŠUR
– ne postoje dva obeležja s istom ulogom (sinonimi)
– ne postoji obeležje s više od jedne uloge (homonimi)
• svako obeležje u budućoj šemi BP identifikuje se isključivo
putem svog naziva

• Univerzalna relacija
– pojava nad ŠUR, r(U, OGR)
– reprezentuje stanje realnog sistema
– apstraktni pojam – preuzet iz imaginarnog sveta
– praktično, nemoguće je implementirati je pod nekim
SUBP
• prepreke logičkog karaktera i
• prepreke vezane za moguću fizičku organizaciju podataka
• teoretski zahtev
– stanje relacione baze podataka nad (S, I) treba, u
informativnom smislu, da odgovara sadržaju
univerzalne relacije

(U, OGR) r(U)
({(R1, O1),..., (Rn, On)}, I )
{r1(R1),..., rn(Rn)}

• Šema BP (S, I) treba da zadovolji sledeće
kriterijume u odnosu na (U, OGR)
– da predstavlja dekompoziciju ŠUR:
(Ni  S)(Ri  )  NiS(Ri) = U
– skup svih ograničenja da bude ekvivalentan

polaznom skupu ograničenja OGR
NiS(Oi)  I  OGR
– spojivost bez gubitaka informacija

r(U, OGR) = NiS(ri(Ri))

Sadržaj
• Model podataka

Pitanja i komentari
?
Baze podataka
Osnove relacionog
modela podataka
Strukturalna, operacijska i
integritetna komponenta
relacionog modela podataka
BP – Osnove RMP
Organizacija datoteka
Fizičke strukture podataka i

eksterni memorijski uređaji
Fizičke strukture datoteke i
razmena podataka
OD – FSP i jedinice diskova

Sadržaj
• Datoteka
• Jedinice magnetnih diskova
• Sprežni podsistem
• Efikasnost razmene podataka
• Performanse obrade podataka
• Organizacija datoteke i OS
OD – FSP i jedinice diskova 2 / 53

Datoteka
• Kao logička struktura podataka (LSP)
– struktura nad skupom pojava jednog tipa entiteta
• struktura slogova, nad datim tipom sloga
• često se posmatra kao linearna struktura slogova
• Kao fizička struktura podataka (FSP)
– predstavlja jednu LSP
– koja može biti viđena kao
• linearna struktura (niz) slogova ili
• niz znakova ili bajtova
– smeštenu na eksterni memorijski uređaj
– zajedno sa informacijama o samom načinu smeštanja
LSP na uređaj

Datoteka
• Motivacija za upotrebu eksternih memorijskih
uređaja
– potreba trajnog memorisanja podataka
– potreba memorisanja velikih količina podataka
– potreba tolerantno brzog pristupa i operativnog
korišćenja velike količine trajno memorisanih
podataka
– potreba postizanja niske cene memorisanja po
jedinici kapaciteta

Datoteka
• Izbor memorijskog uređaja
– OM – nepogodan izbor
• prednosti
– kada bi cela datoteka mogla stati odjednom u OM, svi postupci
vezani za obradu i organizovanje podataka sveli bi se na teoriju
algoritama i struktura podataka u OM
– kratko vreme pristupa (reda x10 ns) svakoj ćeliji, kao najmanjoj
adresibilnoj jedinici
– RAM pristup
» vreme pristupa ne zavisi od položaja lokacije na
memorijskom medijumu
» opredeljeno je radom elektroničkih komponenti
• nedostaci
– nedovoljan kapacitet
– nemogućnost trajnog memorisanja podataka
– i dalje značajno skuplje memorisanje po jedinici kapaciteta
Datoteka
• Izbor memorijskog uređaja
– magnetni disk
• praktično, i dalje realan izbor već više decenija
• prednosti
– veliki kapacitet
– mogućnost trajnog memorisanja podataka
– značajno jevtinije memorisanje po jedinici kapaciteta
– direktan pristup
» pristupa se grupi ćelija (bitova) direktno, a zatim svakoj
ćeliji u grupi sekvencijalno
» mogućnost operativne upotrebe podataka
• nedostaci
– vreme pristupa zavisi položaja lokacije na memorijskom
medijumu i bitno je duže nego u slučaju OM
– sekundarni tip uređaja – nemogućnost direktnog prihvatanja
podataka od strane centralnog procesora (CPU)
Sadržaj
• Datoteka

Jedinice magnetnih diskova
• Opšta struktura memorijskog uređaja
– upravljačka jedinica uređaja
• upravljačka logika
• adresni registar uređaja
• registar podataka (prihvatna memorija) uređaja
• registar statusa uređaja
• sklop za vremensko vođenje uređaja
– jedinica za memorisanje podataka
• adresni mehanizam
• memorijski medijum
• pobudna kola
• izlazni pojačavači

• Magnetni disk
– karakteristični predstavnik eksternih memorijskih
uređaja s rotacionim kretanjem medijuma
• ostali predstavnici: DVD/CD jedinice
• isti princip organizacije
– adresnog prostora na memorijskom medijumu i
– adresnog mehanizma
• različita tehnologija memorisanja podataka
– memorijski medijum
• jedna ili više kružnih ploča na rotirajućoj osovini
– sa slojem feromagnetskog materijala sa obe strane
– adresni mehanizam
• komplet upisno-čitajućih glava na nosaču

• Magnetni disk
– organizacija adresnog prostora i adresni mehanizam

• Magnetni disk
– organizacija adresnog prostora i adresni mehanizam
Translatorno meha-
ničko kretanje
Komplet R/W glava na nosaču

+ koračni motor za pokretanje

ugaona brzina rotacije (ob/min)
(tipične vrednosti: 7200, 10800)
Rotaciono meha-
ničko kretanje

• Organizacija adresnog prostora
– zasnovana na cilindričnom koordinatnom sistemu
• koordinate vektora: (, , z) - poluprečnik, ugao i visina
– staza (track)
• kružnica koju opisuje upisno-čitajuća (R/W) glava na
zadatom poluprečniku
• podaci se upisuju na stazu "podužno", u obliku niza bitova
– ćelija diska = 1 bit
• najmanja jedinica upisa/čitanja podataka

– vrste diskova s obzirom na kapacitet staze
• diskovi sa stazama konstantnog kapaciteta
– promenljiva podužna gustina zapisa
» najveća na stazi najmanjeg poluprečnika i obratno
» gubici u postizanju makimalnog mogućeg kapaciteta
• diskovi sa stazama promenljivog kapaciteta
– konstantna podužna gustina zapisa
» najveća moguća na stazi, ili grupi susednih staza
» komplikovanija organizacija adresnog prostora
» približavanje maksimalnom mogućem kapacitetu

– cilindar (cylinder)
• matematički, skup svih staza istog poluprečnika
• praktično, disk sadrži 1-2 ploče, tj. 2 ili 4 R/W glave
– veći broj staza po jednom cilindru, tj. veći broj glava, postiže se
softverskim putem
– sektor (sector)
• luk na stazi, konstantnog ugla
• staza se deli na konstantan broj sektora
• ne retko, broj sektora na stazi: S = 2n
• između svaka dva sektora postoji međusektorski razmak
– najmanja adresibilna jedinica diska = sektor
• svakom sektoru pristupa se direktno
• svakom bitu unutar sektora pristupa se sekvencijalno
• Sektorska organizacija adresnog prostora
– kod diskova sa stazama konstantnog kapaciteta
• definisana podelom staze na konstantan broj sektora,
konstantnog kapaciteta
• Uspostava adresnog prostora diska
– fabrička priprema + formatiranje diska od strane OS
– fabričke karakteristike
• C – ukupan broj cilindara diska
– diktira maksimalni kapacitet diska
• T – ukupan broj staza po cilindru (broj glava)
– tipično, T  16
• S – ukupan broj sektora na stazi
– tipično, S  64

– adresni prostor je diskretizovan, numeracijom
cilindara, staza i sektora
• numeracija cilindara: {0,..., C - 1}
– nulti cilindar – cilindar najvećeg poluprečnika
• numeracija staza na jednom cilindru: {0,..., T - 1}
– određena redosledom glava na nosaču
• numeracija sektora na jednoj stazi: {0,..., S - 1}
– svaki sektor, u zaglavlju, ima upisan svoj redni broj
– jedan od sektora odabran je da bude početni
» on značava i početak staze

– adresa sektora na disku
• (u, c, t, s)
• u – adresa uređaja (jedinice diska)
• c  {0,..., C - 1} – redni broj cilindra (poluprečnik)
• t  {0,..., T - 1} – redni broj staze na cilindru (visina)
• s  {0,..., S - 1} – redni broj sektora na stazi (ugao)

• Kapacitet diska
– kapacitet sektora – konstanta
• Ks – efektivni kapacitet sektora
– obuhvata prostor za korisne podatke
– veličina, tipično: Ks = 512 B
• Ksh – kapacitet zaglavlja sektora
– obuhvata prostor za upisivanje identifikacionog broja sektora i
identifikacionog broja zamenskog sektora
» ukoliko je dati sektor van upotrebe
• Kse – kapacitet pratećeg dela sektora
– obuhvata prostor za kontrolni (ECC, CRC) kod
» za detekciju i korekciju grešaka
» garantuje, verovatnoću nastanka do, na primer, 1 / 1015
neoporavljivih grešaka
• Ksu – ukupni kapacitet sektora Ksu = Ks + Ksh + Kse

• Kapacitet diska
– efektivni kapacitet staze
• Kt = SKs
– efektivni kapacitet cilindra
• Kc = TKt
– efektivni kapacitet diska
• Kd = CKc

• Kapacitet diska
– primer
• Ks = 512 B (korisnih podataka)
• S = 180 (sektora na stazi)
• T = 80 (staza po cilindru)
• C = 50972 (cilindara na disku)
– efektivni kapacitet staze
• Kt = SKs = 180 * 512 B = 92160 B = 90 KB
– efektivni kapacitet cilindra
• Kc = TKt = 80 * 90 KB = 7200 KB = 7,03125 MB
– efektivni kapacitet diska
• Kd = CKc = 50972 * 7,03125 MB = 358396,875 MB  350 GB

• Vreme pristupa sektoru (access time, latency)
– vreme pristupa podacima na disku
– komponente, za zadatu adresu (u, c, t, s)
• vreme pozicioniranja kompleta glava na zadati cilindar c
– opredeljeno brzinom kretanja kompleta glava po poluprečniku
– mehaničko (translatorno) kretanje
– reda veličine ms
• vreme aktiviranja R/W glave za zadatu stazu t
– opredeljeno radom elektroničkih komponenata
– bar za par redova veličina kraće – zanemaruje se
• vreme pozicioniranja R/W glave na početak zadatog sektora
s – rotaciono kašnjenje
– opredeljeno brzinom rotacije paketa diskova
– mehaničko (rotaciono) kretanje
– reda veličine ms
• Vreme pristupa sektoru (access time, latency)
– tp = tc + th + tr
• 0  tc  tcmax
– za pređeni put kompleta glava i  {0,..., C - 1}
» iskazuje se brojem pređenih cilindara od cilindra na kojem
su glave prethodno bile pozicionirane do traženog cilindra
» tc se može posmatrati kao linearna funkcija od i
» za i = 0  tc = 0 ms
» za i = 1  tc = 0,8 – 2 ms (tipično)
» za i = C - 1  tc = 14 - 24 ms (tipično)
» zaključak: najbolje je da sukcesivno traženi podaci budu
smešteni na istom, ili bar susednom cilindru
• th  0
• 0  tr  1 / 
– zavisi obrnuto proporcionalno od ugaone brzine rotacije
– slučajna veličina sa uniformnom raspodelom na (0, 1 / ]
• Srednje vreme pristupa sektoru
– tp = tc + tr
– srednje vreme pristupa cilindru
• tipično oko 8 ms
– srednje rotaciono kašnjenje
• tr = 1 / 2
– za 7200 ob/min  tr  4,17 ms
– za 10800 ob/min  tr  2,78 ms
– srednje vreme pristupa sektoru
• tipično oko 9 - 12 ms

• Zonsko-sektorska organizacija adresnog
prostora
– kod diskova sa stazama promenljivog kapaciteta
• definisana podelom staza na sektore
• svaki sektor je konstantnog kapaciteta
• broj sektora na stazi - promenljiv
– zavisi od poluprečnika staze
– staze većeg poluprečnika sadrže više sektora
• grupisanje staza po broju sadržanih sektora
• zona
– grupa susednih staza, sa istim brojem sektora
– tehnika organizacije adresnog prostora
• zoned bit recording (ZBR) / multiple zoned recording

• Zonsko-sektorska organizacija adresnog
prostora
– ilustracija sa 5 zona (označene različitim bojama)

• Zaključne napomene
– za više od pet redova veličine duže vreme pristupa
nego kod OM
• disk, srednje vreme pristupa:  9 – 12 ms
– već duži niz godina
• OM, ciklus (uključuje i srednje vreme pristupa):  60 ns
• Potrebne mere
– poboljšati efikasnost prenosa podataka kroz U/I
podsistem
• efikasno korišćenje propusnog opsega sprežnog podsistema
– smanjiti potreban broj pristupa
• unapređivanjem sistema diskova
• izborom pogodne fizičke organizacije

Sadržaj
• Datoteka

Sprežni podsistem
• Sprežni (U/I) podsistem
– sistem veza i algoritama za fizički prenos podataka
između kontrolera periferijskog uređaja i OM
• linije podataka
• adresne linije
• upravljačke i informacione linije
Sprežni (U/I) podsistem
Kontroler CPU
OM
Jedinica
diska
Sprežni podsistem
• Sprežni (U/I) podsistem
– osnovna karakteristika
• propusni opseg (bandwidth)
– mogući broj prenetih bajtova u jedinici vremena (Bps)
• dominantno zavisi od
– broja linija podataka ("širine") i ciklusa sprežnog podsistema
– ali i, efektivno, od propusnog opsega i ciklusa jedinice diska
» bitno sporiji uređaj od sprežnog podsistema i OM
– zahteva definisanje fiksne jedinice prenosa podataka
• na nivou operativnog sistema

Sprežni podsistem
• Osnovni koncepti
– Fizički blok (blok)
• organizaciona jedinica memorisanja podataka
– nedeljiva jedinica smeštanja podataka (lokacija) na jedinici
eksternog memorijskog uređaja
– osnovna (nedeljiva) jedinica alokacije prostora na eksternom
memorijskom uređaju, fiksnog kapaciteta
– u slučaju jedinice diska, niz sukcesivnih sektora na istoj stazi
diska
– Blok podataka (blok)

• organizaciona jedinica prenosa podataka
– osnovna (nedeljiva) jedinica prenosa podataka, fiksnog
kapaciteta

Sprežni podsistem
– Kapacitet bloka / fizičkog bloka
• fiksna veličina
• definisana unapred, na nivou operativnog sistema
• kreće se u rasponu [512 B, 8 KB]
• tipične veličine: 2 KB, 4 KB, 8 KB
– motivacija
• postizanje što boljeg iskorišćenja propusnog opsega
• olakšano upravljanje prenosom podataka
– pravila
• U/I podsistem vrši prenos samo celih blokova podataka
• jedinica diska obezbeđuje smeštanje i preuzimanje samo
celih fizičkih blokova podataka

Sprežni podsistem
– Fizički blok na disku zauzima
• uvek ceo broj sektora
• fizički susednih sektora
• na istoj stazi diska
– prednost
• garantuje se pristup celokupnom sadržaju bloka uz potrošnju
najviše jednog vremena pristupa
– srednjeg, ili u najgorem slučaju
– nedostaci
• spoljnja fragmentacija prostora
– neiskorišćeni sektori na kraju staze – mogu služiti kao rezervni
• unutrašnja fragmentacija prostora
– ne mora ceo blok biti zauzet isključivo korisnim podacima

Sprežni podsistem
– Sistemski bafer (sistemski prihvatnik)
• prostor u OM koji se alocira za potrebe smeštanja sadržaja
jednog bloka podataka
• pripada sistemskom (zaštićenom) delu OM
• podaci razmenjeni sa eksternim memorijskim uređajem
smeštaju se u bafere OM, samo u jedinicama blokova
– posledica
• zahteva se veći kapacitet OM
– jer se u OM, putem blokova, prenose i podaci koji korisniku
nisu neophodni u obradi i
– neće biti preneti u memoriju korisničkog programa

Sprežni podsistem
• Kontroler jedinice diska
– Zadaci
• dekodiranje i izvršavanje R/W komande, dobijene od CPU
• prijem adrese fizičkog bloka na disku
• upravljanje adresnim mehanizmom u cilju pozicioniranja na
traženu adresu
– izdavanje naloga (signala) upravljačkoj logici uređaja
• konverzija sadržaja bloka
– iz bajt-serijskog oblika u niz memorijskih reči, pri čitanju i
– iz niza memorijskih reči u bajt-serijski oblik, pri upisu podataka
• ispitivanje statusa spremnosti jedinice diska za predaju ili
preuzimanje podataka
• privremeno memorisanje sadržaja bloka
– "cache" memorija na jedinici diska
– tipičnog kapaciteta 16 MB
Sprežni podsistem
• U/I podsistem za fizički prenos podataka
• Zadaci
– inicijalizacija prenosa podataka
• zadavanje
– vrste R/W operacije
– adrese bloka podataka na disku
– adrese bafera u OM
– kapaciteta bloka podataka za prenos
• uvek je realizuje CPU
– fizička razmena podataka na relaciji kontroler – OM
• iterativni postupak, razmena memorijska reč po reč
– ispitivanje statusa spremnosti uređaja

Sprežni podsistem
• U/I podsistem za fizički prenos podataka
• Vrste
– klasični "programirani" prenos
• uslovni – sa ispitivanjem statusa spremnosti uređaja
– uposleno čekanje procesora
• bezuslovni – bez ispitivanja statusa spremnosti uređaja
– prenos iniciran prekidima
– Direct Memory Access (DMA) prenos
• angažovanje DMA kontrolera za
– fizičku razmenu podataka i
– ispitivanje statusa spremnosti uređaja
– prenos putem specijalizovanih (kanalskih) procesora

Sadržaj
• Datoteka

Efikasnost razmene podataka
• Parametri koji imaju dominantan uticaj
– srednje vreme pristupa bloku (sektoru) na disku
• tpsr = 9 – 12 ms
– vreme učitavanja / pisanja sadržaja bloka na disk

• Kb – kapacitet bloka
• Kt = SKs – efektivni kapacitet staze
• Tb = Kb / (Kt) – vreme učitavanja / pisanja sadržaja bloka
– propusni opseg diska (brzina razmene podataka)

• vd = Kt [MB/s]

• Primer
– Ks =512 B,
– S = 170, Kt = 87040 B = 85 KB,
–  = 10800 ob/min
Kb 512 B 1 KB 2 KB 4 KB 8 KB
Tb (ms) 0,033 0,065 0,131 0,261 0,523
– zaključak: Tb << tpsr, čak i za veće vrednosti Kb
– propusni opseg diska vd = Kt  14,941 MB/s

• Primer
– Kt = 85 KB, T = 80,
– Kb = 4 KB, Tb = 0,261 ms,
– tpsr = 10 ms
– ukupan broj blokova na stazi: bt = Kt / Kb  = 21
– ukupan broj blokova na cilindru: bc = Tbt = 1680

• Primer
– (A) pretpostavka
• sukcesivno se učitava bc = 1680 blokova jednog cilindra
– FSP datoteke to omogućava
• potrebno vreme razmene podataka
• tuA = tpsr + bc Tb = 10 ms + 1680 * 0,261 ms  0,45 s
– (B) pretpostavka
• učitava se bc = 1680 blokova, slučajno raspoređenih po
različitim cilindrima diska
• potrebno vreme razmene podataka
• tuB = bc(tpsr + Tb) = 1680 * (10 ms + 0,261 ms)  17,24 s
– zaključak
• tuB >> tuA, odnos tuB / tuA  38 puta
• potrebna je pogodna fizička organizacija datoteke
• Primer
– (C) pretpostavka
• prenosi se sadržaj jednog bloka datoteke, Kb = 4 KB
• sa diska
– potrebno vreme razmene podataka
– tuCD = tpsr + Tb = 10 ms + 0,261 ms  10,261 ms
• iz memorije, kapaciteta reči Kw = 4 B i ciklusa tc = 60 ns
– tuCM = (Kb / Kw)tc = 0,06144 ms
– zaključak
• tuCD >> tuCM, odnos tuCD / tuCM = 167 puta
• OM je brži uređaj
• pokazuje daleko bolju efikasnost razmene podataka u slučaju
male količine podataka

• Primer
– (D) pretpostavka
• prenosi se sadržaj sukcesivnih bc = 1680 blokova jednog
cilindra, Kb = 4 KB
• sa diska
– potrebno vreme razmene podataka
– tuDD = tpsr + bc Tb = 10 ms + 1680 * 0,261 ms  0,45 s
• iz memorije, kapaciteta reči Kw = 4 B i ciklusa tc = 60 ns
– tuDM = bc(Kb / Kw)tc = 1680 * 0,06144 ms  0,10 s
– zaključak
• tuDD  tuDM, odnos tuDD / tuDM = 4,5 puta
• bitno poboljšana efikasnost razmene podataka sa diska
• favorizacija upotrebe blokova većeg kapaciteta

• Sistemi disk jedinica
– klasterske arhitekture sistema disk jedinica
• više nezavisnih jedinica diskova, povezanih jednim sprežnim
sistemom
• jedinstveni adresni sistem i načini pristupa
– od strane različitih procesorskih jedinica u arhitekturi
– nizovi disk jedinica
• Redundant Array of Independent Disks (RAID) sistemi
• više jedinica diskova koje se ponašaju kao jedna
– redundantno memorisanje podataka
– diskovi su po potrebi izmenljivi
– obezbeđuju razmeštanje istih,ili sukcesivno traženih
blokova na više nezavisnih disk jedinica
• statistički, nije potrebno uvek čekati ukupno vreme pristupa
Sadržaj
• Datoteka

Performanse obrade podataka
• Tehnike obezbeđenja dobrih performansi
• operativne obrade perzistentnih podataka
– vrste tehnika
• (T) korišćenje uticaja tehnologije i tehnoloških parametara
• (A) projektovanje odgovarajuće arhitekture sistema diskova
• (O) izbor odgovarajućeg OS i podešavanje parametara OS
• (P) projektovanje odgovarajuće FSP datoteka

– skraćenje srednjeg vremena pristupa
• izbor disk jedinica boljih proizvođačkih karakteristika, npr.
veće brzine rotacije, kraćeg vremena pristupa, itd. (T)
• upotreba sistema diskova (RAID, klasteri) sa simultanim
pristupom blokovima (A)
• raspoređivanje slučajno, a sukcesivno traženih blokova na
različite disk jedinice (A+P)
– efikasno korišćenje propusnog opsega diska
• izbor većeg kapaciteta bloka (O)
• izbor odgovarajuće FSP datoteke, saglasno potrebama
programa (P)
• efikasnija upotreba raspoloživog kapaciteta bloka (P)

– minimizacija potrebnog broja pristupa
• "keširanje" dela sadržaja diska u memoriji kontrolera (T)
• povećanje kapaciteta OM (T)
• "keširanje" dela sadržaja diska u OM (O)
• rezervacija većeg broja bafera za datoteku u OM (O)
• izbor odgovarajuće FSP datoteke, saglasno potrebama
programa (P)
– skraćenje vremena prenosa i obrade podataka
• izbor sprežnog podsistema boljih karakteristika, npr. većeg
propusnog opsega (T)
• izbor OM boljih karakteristika, npr. kraćeg ciklusa (T)
• izbor CPU boljih karakteristika, npr. više frekvencije, sa više
keš memorije ili više procesorskih jezgara (T)
Sadržaj
• Datoteka

Organizacija datoteke i OS
• Operativni sistem (OS)
– omogućava organizovanje različitih FSP datoteka
• na jedinicama diskova
• vodi računa o organizaciji podataka i upotrebi svih datoteka
na jedinicama diskova
– može da pruža različite poglede na FSP datoteke
• kao linearne strukture (niza) slogova
– najčešće za potrebe korisničkih programa
• kao niza znakova ili bajtova
– za potrebe sistemskih programa, a
– može i za potrebe korisničkih programa
• kao (linearne ili neke drugačije) strukture blokova
– za potrebe memorisanja i razmene podataka kroz U/I
podsistem

Organizacija datoteke i OS
• Organizacija podataka na jedinici diska
– OS održava na jedinici diska strukture podataka o
• proizvođačkim karakteristikama same disk jedinice
• ispravnim i neispravnim sektorima, kao i o zamenskim
sektorima za neispravne sektore
• slobodnom i zauzetom prostoru (fizičkim blokovima) na disku
• katalogu (hijerarhijskoj strukturi foldera) sa pokazivačima na
opise datoteka
• sistemskoj i alokacionoj tabeli svake datoteke
– sistemska tabela sadrži osnovne podatke o datoteci
– alokaciona tabela sadrži pokazivače na područja diska koja su
alocirana za potrebe datoteke

Sadržaj
• Datoteka

Pitanja i komentari
?
Fizičke strukture podataka i

eksterni memorijski uređaji
Fizičke strukture datoteke i
razmena podataka
OD – FSP i jedinice diskova

Datotečki sistem
operativnog sistema
Usluge operativnog sistema i
fizička organizacija datoteka
OD – Datotečki sistem OS
Sadržaj
• Usluge OS u organizaciji datoteka
• Upravljanje memorijskim prostorom
• Upravljanje katalogom
• Upravljanje fizičkom razmenom podataka
• Obezbeđenje veze programa i datoteke
• Sistemski pozivi
• Metode pristupa
OD – Datotečki sistem OS 2 / 65
Usluge OS u organizaciji datoteka
• Datotečki (File, U/I) sistem OS-a
– upravljanje datotekama
• fizičkim strukturama podataka (FSP) na eksternim
memorijskim uređajima
– upravljanje i realizacija razmene podataka između
aplikativnih programa i datoteka
– obezbeđenje mehanizama zaštite od neovlašćenog
pristupa datotekama i oštećenja podataka
• u uslovima višekorisničkog i multiprogramskog režima rada
– obezbeđenje podrške različitih pogleda na LSP
datoteke
• preslikavanja LSP  FSP
• obavlja jedan deo ili sve zadatke prethodna tri tipa
• Usluge datotečkih sistema
– usluge niskog nivoa
• pokrivaju pobrojane zadatake, ali
• obezbeđuju pogled na LSP datoteke
– samo kao niza bajtova (znakova) i
– njeno preslikavanje u FSP niza blokova
– usluge visokog nivoa
• obavezno uključuju sve usluge niskog nivoa
• obezbeđuju različite poglede na LSP datoteke
– kao različitih struktura nad skupom slogova, blokova pa i
bajtova i
– njihovih preslikavanja u FSP niza blokova
• obezbeđuju izgradnju specijalnih pomoćnih struktura za
poboljšanje efikasnosti obrade podataka
• obezbeđuju traženja, zasnovana na vrednostima podataka
• servisi koji isključivo pripadaju operativnom sistemu
• servisi koji mogu biti ugrađeni u
– operativni sistem
» karakteristično za OS-ove mainframe računara
– pakete (biblioteke) funkcija programskog jezika
» tipično za sve savremene programske jezike
– sistem za upravljanje bazama podataka
» ovi servisi su obavezna komponenta svakog SUBP
• ili mogu biti prepušteni nivou aplikativnog programa
– najčešće u slučaju razvoja specijalizovanih aplikacija i/ili
– korišćenja specijalizovanih procesorskih uređaja za
prikupljanje, memorisanje i razmenu podataka
• 1. upravljanje prostorom eksternog memorijskog uređaja
• 2. upravljanje katalogom
• 3. upravljanje fizičkom razmenom podataka
• 4. obezbeđenje veze programa i datoteke
• 5. sistemski pozivi
• 6. metode pristupa
– svaka od navedenih usluga uključuje odgovarajuće

rutine i specijalizovane strukture podataka
Sadržaj
• Metode pristupa
Upravljanje memorijskim prostorom
• Rutine za upravljanje prostorom eksternog
memorijskog uređaja – jedinice diska
– uspostava adresnog prostora i fajl sistema
• formatiranje diska, niskog i visokog nivoa
• kreiranje strukture podataka sa evidencijom slobodnog i
zauzetog prostora diska (indeks slobodnih/zauzetih blokova)
– održavanje strukture podataka sa evidencijom
slobodnog i zauzetog prostora na disku
• alociranje slobodnog prostora, na zahtev drugih rutina OS
• dealociranje slobodnog prostora, na zahtev drugih rutina OS
• reorganizacija (defragmentacija) slobodnog prostora, na
zahtev administratora sistema
– arhiviranje, restauracija i oporavak sadržaja diska
• backup, restore i recovery rutine
Sadržaj
• Metode pristupa
Upravljanje katalogom
• Struktura kataloga (Katalog)
– hijerarhijska struktura direktorijuma (foldera)
• struktura tipa stabla
• koren – korenski direktorijum
– formira se automatski u postupku formatiranja diska
• svaki čvor u strukturi može biti direktorijum ili datoteka
• uvodi se pojam tekućeg direktorijuma
– formiran na jednoj ili grupi jedinica eksternih
memorijskih uređaja s direktnim pristupom
– dozvoljava relativno i apsolutno referenciranje
čvorova u strukturi
Upravljanje katalogom
• Rutine za upravljanje katalogom
– kreiranje, brisanje, preimenovanje i prevezivanje
direktorijuma u strukturi
– izlistavanje i pretraživanje sadržaja direktorijuma i
datoteka
– kreiranje i brisanje datoteka u direktorijumu
• upotreba odgovarajućih sistemskih poziva
– preimenovanje, kopiranje i premeštanje datoteka u
strukturi
– dodela i ukidanje prava pristupa nad direktorijumima i
datotekama
• konkretnim korisnicima ili ulogama na nivou OS
– izmena nekih atributa datoteka
Sadržaj
• Metode pristupa
Upravljanje fizičkom razmenom podataka
• Rutine za upravljanje fizičkom razmenom
podataka
– rutine fizičkog U/I (U/I supervizor, drajveri uređaja)
– upravljanje razmenom blokova kroz U/I podsistem,
između kontrolera eksternog memorijskog uređaja i
OM
• inicijalizacija fizičkog prenosa podataka jednog fizičkog bloka
– zadavanje parametara prenosa
• razmena poruka sa programima za fizički prenos podataka
– koji se realizuje bilo kao CPU ili DMA prenos
• prosleđivanje statusa uspešnosti obavljenog prenosa
podataka
Sadržaj
• Metode pristupa
Obezbeđenje veze programa i datoteke
• Upravljanje strukturama podataka o
– (A) eksternim memorijskim uređajima
– (B) datotekama na eksternom memorijskom uređaju
– (C) upotrebi datoteka u aplikativnim programima
– (D) datotekama u operativnoj upotrebi
• Tabela OS
– struktura podataka za opis nekog resursa kojim OS
operativno upravlja
– gore navedene strukture podataka su, jednim delom,
predstavljene putem tabela OS
• Tabele OS, važne za obezbeđenje veze
programa i datoteke
– tabela uređaja
– sistemska tabela datoteke
– alokaciona tabela datoteke
– tabela logičkih imena datoteke
– tabela procesa
– tabela otvorenih datoteka
– tabela opisa datoteke
• Podaci (A)
– o eksternom memorijskom uređaju - jedinici diska
• proizvođačkim karakteristikama same disk jedinice
– naziv, adresa i tip uređaja
– ukupan broj cilindara, staza po cilindru i sektora po stazi
• numeraciji sektora
• ispravnim i neispravnim sektorima
• zamenskim sektorima za neispravne sektore
• definisanom kapacitetu bloka
• korenskom direktorijumu i sistemu kataloga
• slobodnom prostoru
• Podaci (A)
– o eksternom memorijskom uređaju - jedinici diska
– Tabela uređaja (TU)
• zapis sa podacima, neophodnim za korišćenje uređaja
• formira se prilikom inicijalizacije ("start up-a") OS ili
montiranja uređaja
• sadrži podatke o karakteristikama uređaja - disk jedinice
• sadrži adrese rutina za upravljanje fizičkim U/I za dati uređaj
(device driver-a)
• koriste je rutine za upravljanje fizičkim U/I (drajveri)
• primer OS Unix
– tabela drajvera uređaja
» svaki zapis odnosi se na jedan uređaj i sadrži adresu
drajvera uređaja – reprezentuje deo TU
» podaci o karakteristikama uređaja nalaze se u drajveru
• Podaci (B)
– o datotekama na eksternom memorijskom uređaju
• datotekama, razmeštenim po sistemu kataloga
– Sistemska tabela datoteke (STD)
• Index Node (Inode) Table (Unix)
• predstavlja trajan zapis o datoteci koji održava OS
– formira se prilikom kreiranja datoteke
– uništava se prilikom brisanja datoteke
– učitava se u OM, kada se datoteka operativno koristi
– modifikuje se prilikom izmena sadržaja datoteke
• spregnuta sa sistemom kataloga
– adresirana iz pripadajućeg direktorijuma
• Podaci (B)
– Sistemska tabela datoteke (STD)
• sadržaj
– naziv datoteke
– ekstenzija i verzija datoteke
– vrsta datoteke (bin/txt)
– podaci o vlasniku i ovlašćenjima za korišćenje datoteke
– veličina datoteke
– datum i vreme kreiranja ili poslednje modifikacije sadržaja
– podaci o ostalim atributima (sistemska, skrivena datoteka, itd.)
– alokaciona tabela datoteke
• konkretan sadržaj i struktura zavise od izabranog OS
• Podaci (B)
– Alokaciona tabela datoteke (ATD)
• mapa alociranog prostora diska za datoteku
• neprazan niz parova tipa (pokazivač, broj blokova)
– pokazivač
» (c, t, s) adresa početka zone (granule) alociranog prostora
– broj blokova
» ukazuje na veličinu zone alociranog prostora, iskazanu
brojem fizičkih blokova
– svako alociranje nove granule prostora izaziva formiranje
novog para tipa (pokazivač, broj blokova) u nizu
– svako dealociranje nepotrebne granule prostora izaziva
brisanje para tipa (pokazivač, broj blokova) iz niza
• predstavlja jedno od mogućih rešenja vođenja evidencije o
alociranom prostoru datoteke
• Podaci (B)
/ (Root)
Fld1 Fld2
Fld21 Fld22
STD
Dat1
...
ATD
...
...
...
• Podaci (C)
– o upotrebi datoteka u aplikativnim programima
– omogućavaju vezu između aplikativnih programa i OS
– formira ih kompajler, a koristi i dopunjava OS
• na osnovu specifikacija upotrebe datoteka u programu
– nalaze se u delu OM rezervisanom za aplikativni
program
– sadržaj ovih podataka može zavisiti od
• nivoa usluga OS (usluge niskog / visokog nivoa)
– mogu biti uključeni podaci vezani za
» format sloga ili bloka datoteke
» željene načine upotrebe datoteke
» željene načine pristupa podacima datoteke
• Podaci (C)
– o upotrebi datoteka u aplikativnim programima
– Tabela logičkih imena datoteka (TLI)
• File Descriptor Table (Unix)
• niz parova tipa (ime datoteke, pokazivač)
– indeks niza – redni broj specificirane datoteke (fajl deskriptor)
» uobičajeno
0 – standardna ulazna datoteka (pridružena tastaturi) i
1 – standardna izlazna datoteka (pridružena monitoru)
2 – standardna datoteka grešaka (pridružena monitoru)
– ime datoteke
» ukazuje na povezani naziv datoteke (iz STD)
– pokazivač
» ukazuje na zapis sa podacima o otvorenoj datoteci
• Podaci (D)
– o datotekama u operativnoj upotrebi
– formira ih i koristi OS
– kada je potrebno operativno korišćenje datoteke iz
aplikativnog programa
• otvaranje datoteke
– priprema datoteke za operativno korišćenje podataka od strane
procesa OS - aplikativnog programa
– obezbeđuju uvezivanje podataka, sadržanih u TU,
STD i TLI
– nalaze se u sistemskom delu OM, kojim upravlja OS
• Podaci (D)
– Tabela procesa (TP)
• sadrži id oznaku procesa i neophodne podatke o procesu,
kreiranom na osnovu aplikativnog programa
• uključuje podatke o trenutnom stanju procesa na nivou OS
• uključuje podatke iz TLI
– tabela otvorenih datoteka procesa (TOP)
» TLI u sistemskom delu OM
» sa pokazivačima prema zapisima o otvorenim datotekama
• Podaci (D)
– Tabela otvorenih datoteka (TOD)
• niz zapisa o otvorenim datotekama u celom sistemu
– svako otvaranje datoteke – jedan zapis u TOD
– indeks niza – redni broj otvorene datoteke u sistemu
• svaki zapis sadrži podatke, neophodne da bi se obavljala
razmena podataka između datoteke i aplikativnog programa
• Podaci (D)
– Sadržaj svakog zapisa u TOD
• mogući načini korišćenja datoteke
• pokazivač na tekuću poziciju u datoteci (tekući pokazivač)
• niz pokazivača prema rezervisanim sistemskim baferima
• veze između blokova i sistemskih bafera, u obliku
(rbr_bloka, status, bafer)
– rbr_bloka – redni broj učitanog bloka u sistemski bafer
– status – indikator izmene sadržaja bloka nakon poslednjeg
učitavanja
– bafer – oznaka sistemskog bafera u koji je blok učitan
• pokazivač prema TU / drajveru uređaja u tabeli drajvera
• pokazivač na tabelu opisa datoteke (TOS)
• Podaci (D)
– Tabela opisa datoteke (TOS)
• Inode Table (Unix)
• predstavlja prekopirani sadržaj STD sa ATD u OM
• ažurira se tokom upotrebe datoteke
• prenosi se ažurirani sadržaj u STD, pri završetku rada s
datotekom
Aplikativni TP Sistemska OM
program
Programska
TLI
memorija
- deklaracije TOD
TLI - d1 ...
- 0 ... - d2 ...
- procedura - 1 ... - d3 ...
- 2 ...
Baferi datoteke
STD TOS
ATD ATD
TU / Drajver
Sadržaj
• Metode pristupa
Sistemski pozivi
• Pozivi rutina OS za upravljanje datotekama
– pružaju usluge niskog nivoa, tj. obezbeđuju
• pogled na datoteku kao niza bajtova
– razmena podataka između aplikativnog programa i datoteke,
organizovanih kao nizovi bajtova
• upravljanje blokovima datoteke
– grupisanje nizova bajtova u blokove
– razmena kompletnih blokova između eksternog memorijskog
uređaja i sistemskih bafera u OM
• upravljanje sistemskim baferima
– nalozi za rezervisanje i otpuštanje bafera
– evidencija smeštanja blokova u bafere
• nezavisnost aplikativnog programa od fizičkih karakteristika
eksternog memorijskog uređaja
– transformacija rednog broja bajta u redni broj bloka i rednog
broja bloka u apsolutnu adresu bloka na disku
Sistemski pozivi
– vode računa o karakteristikama datoteke
• početak datoteke
– označen pozicijom bajta s rednim brojem 1 (ili alternativno 0)
• kraj datoteke
– označen pozicijom poslednjeg bajta, uvećanom za 1
(ili alternativno samo pozicijom poslednjeg bajta)
• indikator tekuće pozicije
(tekući pokazivač, indikator aktuelnosti)
– iskazan kao redni broj bajta na kojem započinje operacija (ili
alternativno, na kojem je završila prethodna operacija)
Sistemski pozivi
– podržavaju sekvencijalni (redosledni) pristup
bajtovima datoteke
• pri operacijama učitavanja / zapisivanja
– zahtevaju zadavanje ukupnog broja bajtova za operaciju
– automatski održavaju vrednost tekućeg pokazivača
– podržavaju direktni pristup bajtovima datoteke
• pri operacijama pozicioniranja
– zahtevaju zadavanje vrednosti tekućeg pokazivača
» rednog broja bajta u odnosu na koji započinje sledeća
operacija
Sistemski pozivi
– preuzimaju parametre poziva iz pozivajućeg
okruženja
• aplikativnog programa ili
• okruženja, zaduženog za pružanje usluga visokog nivoa
– prosleđuju u pozivajuće okruženje informacije o
statusu izvršenja sistemskog poziva
• osnova za obradu izuzetaka
• izuzetak (exception)
– događaj koji izaziva prekid normalnog toka obrade podataka
– neki primeri
» greška pri učitavanju ili zapisivanju podataka
» pokušaj otvaranja nepostojeće ili već otvorene datoteke
» pokušaj čitanja nepostojećih bajtova (preko kraja datoteke)
Sistemski pozivi
• Tipovi sistemskih poziva (Unix)
– create - kreiranje datoteke
– open - otvaranje datoteke
– read - učitavanje dela sadržaja datoteke
– write - zapisivanje podataka u datoteku
– seek - pozicioniranje na željenu lokaciju
– close - zatvaranje datoteke
– sync - pražnjenje izmenjenih bafera
– delete - brisanje i uništavanje datoteke
– truncate - brisanje sadržaja datoteke
– stat - preuzimanje informacija o datoteci
Sistemski pozivi
• Create
– sistemski poziv za kreiranje datoteke
• na osnovu zadatih parametara
– naziv sa putanjom, ovlašćenja, tip, veličina, itd. – zavisi od OS
• Unix:
int creat(char *naziv, int ovlašćenja)
– kreiranje potpuno nove datoteke i otvaranje za
pisanje
• proverava sve uslove, neophodne za kreiranje datoteke
– postojanje volumena, putanje, raspoloživog prostora, prava
• alocira inicijalni prostor za novu datoteku na disku
• kreira STD sa ATD
• formira zapis u direktorijumu i uvezuje ga sa STD
• vraća podatak o uspešnosti operacije i fajl deskriptor
Sistemski pozivi
• Open
– sistemski poziv za otvaranje datoteke
– naziv sa putanjom, način otvaranja, eventualno i ovlašćenja
• Unix:
int open(char *naziv, int način_otvar [int ovlašćenja])
– priprema datoteke za operativnu upotrebu
• u operativnoj upotrebi datoteke zahteva se pristup podacima
u STD i TLI
• pogodno je smestiti te potrebne podatke u OM
– da bi se izbeglo repetitivno pristupanje disku i višestruko
obavljanje istih pripremnih operacija, za potrebe svake
pojedinačne R/W operacije
Sistemski pozivi
• Open
– načini otvaranja datoteke
• otvaranje nepostojeće datoteke
– zahteva se inicijalno kreiranje datoteke (O_CREAT)
• otvaranje postojeće datoteke
• otvaranje u režimu dozvole čitanja i pisanja podataka na
željenoj poziciji (O_RDWR)
• otvaranje u režimu ekskluzivnog čitanja sadržaja
(O_RDONLY)
• otvaranje u režimu ekskluzivnog pisanja sadržaja
– sa dodavanjem novog sadržaja na kraj datoteke (O_APPEND)
– sa prepisivanjem postojećeg sadržaja datoteke (O_WRONLY)
– sa prethodnim brisanjem postojećeg sadržaja datoteke
(O_TRUNC)
Sistemski pozivi
• Open
– zadaci
• ukoliko je specificiran zahtev kreiranja nove datoteke,
sprovođenje poziva tipa Create
• u slučaju zahteva za otvaranje postojeće datoteke, provera
ostvarenosti potrebnih uslova
– postojanja traženog volumena, specificirane putanje sa
direktorijumom i traženim fizičkim nazivom datoteke
– ovlašćenja za izvođenje zahtevane operacije tipa Open
• prenos sadržaja STD u OM
– kreiranje TOS i uvezivanje sa STD
• formiranje zapisa u TOD i uvezivanje sa TOS i TLI u TP
– povezivanje fizičkog imena i logičke oznake datoteke u TLI
– povezivanje adresa odgovarajućih programa za opsluživanje
sistemskih poziva za razmenu podataka
Sistemski pozivi
• Open
– zadaci
• inicijalizacija vrednosti tekućeg pokazivača
– na početak datoteke, ili na kraj (u slučaju O_APPEND)
• eventualno, inicijalno rezervisanje sistemskih bafera i
početno punjenje bafera
– upisivanje pokazivača na bafere u odgovarajući zapis u TOD
– punjenje bafera početnim blokovima datoteke
» u slučaju otvaranja datoteke za čitanje
• predaja pozivajućem okruženju podataka
– o uspešnosti izvedene operacije i
– fajl deskriptora (logičke oznake datoteke)
Sistemski pozivi
Aplikativni TP Sistemska OM
program
Programska
TLI
memorija
- deklaracije TOD
TLI - d1 ...
- 0 ... - d2 ...
- procedura - 1 ... - d3 ...
- 2 ...
Baferi datoteke
STD TOS
ATD ATD
TU / Drajver
Sistemski pozivi
• Upravljanje sistemskim baferima
– rezervisanje i otpuštanje bafera datoteke
• vrši se korišćenjem servisa jezgra OS
• otvorenoj datoteci mora biti dodeljen najmanje jedan bafer
– evidentiranje smeštanja blokova u bafere
• u zapisu iz TOD, ili u referenciranoj strukturi podataka koju
održava jezgro OS
• Tehnike rezervisanja i otpuštanja bafera
– fiksna (statička) dodela bafera datoteci
– dinamička dodela bafera datoteci (udruživanje)
• buffer pooling
Sistemski pozivi
• Tehnike rezervisanja i otpuštanja bafera
– Fiksna (statička) dodela bafera datoteci
• fiksni broj bafera ( 1) ekskluzivno se dodeljuje pri otvaranju
• svi baferi se otpuštaju pri zatvaranju datoteke
– često, datoteci samo za čitanje / pisanje dodeljuje se 1 bafer, a
– datoteci otvorenoj i za čitanje i za pisanje 2 bafera
» jedan za operacije čitanja i drugi za operacije pisanja
– Dinamička dodela bafera datoteci (udruživanje)
• svi sistemski baferi OS-a su na raspolaganju svim otvorenim
datotekama
• baferi se dodeljuju i otpuštaju dinamički, prema potrebi
– pri realizaciji operacija čitanja ili pisanja podataka
• kriterijum izbora slobodnog bafera za dodelu, ili izbora bafera
za otpuštanje
– najduže nekorišćeni bafer (Least Recently Used - LRU)
Sistemski pozivi
• Višestruko otvaranje iste datoteke
– nije dozvoljeno kod nekih OS
• datoteka se ekskluzivno otvara i zaključava od strane jednog
procesa
• za svaku datoteku, u TOD može postojati najviše jedan zapis
• ostali procesi mogu, eventualno, samo otvoriti "read-only"
kopiju datoteke
– za potrebe uvida u trenutno stanje datoteke
• očuvana je konzistentnost podataka u višekorisničkom
režimu rada
• bitno snižen stepen mogućeg paralelizma u obradi i
korišćenju podataka datoteke
Sistemski pozivi
• Višestruko otvaranje iste datoteke
– dozvoljeno je kod nekih OS
• primer Unix
• datoteka se može otvoriti
– od strane više različitih procesa istovremeno (open) ili
– od strane jednog procesa multiplikovano
» sistemski pozivi dup i dup2
» formira se barem dva zapisa sa fajl deskriptorima u TLI
• svako otvaranje datoteke formira poseban zapis u TOD
– koji je uvezan sa odgovarajućim zapisom u TLI iz TP
– precizno se evidentira koji proces je izvršio koje otvaranje
• konzistentnost podataka u višekorisničkom režimu rada ne
mora biti očuvana
– postoji tehnika "savetodavnog" zaključavanja dela podataka
• visok stepen mogućeg paralelizma u obradi podataka
Sistemski pozivi
• Read
– sistemski poziv za učitavanje niza bajtova iz otvorene
datoteke
– logička oznaka datoteke, odredišna promenljiva u OM, broj
bajtova za učitavanje
• Unix:
int read(int fd, void *var, int size)
– stvarni prenos dela sadržaja datoteke u pozivajuće
okruženje
• zadati broj bajtova, od pozicije tekućeg pokazivača
Sistemski pozivi
• Read
– zadaci
• provera da li datoteka sa oznakom fd
– je otvorena
– dozvoljava zahtevani (read) način pristupa
• izračunavanje rednog broja prvog bloka i dužine niza izvornih
blokova, u kojima se nalaze traženi podaci
– na osnovu rednog broja bajta u tekućem pokazivaču
– pretvaranje rednog broja bajta tekućeg pokazivača u par
(redni broj prvog bloka u nizu, redni broj bajta u bloku)
Sistemski pozivi
• Read
– zadaci
• provera da li se traženi blokovi već nalaze u baferima
• ako ne
– izbor (ili alokacija) sistemskih bafera za smeštanje blokova
» uz eventualno oslobađanje prethodnog sadržaja bafera
– izračunavanje apsolutnih adresa traženih blokova
– inicijalizacija fizičkog prenosa blokova sa jedinice diska
– obrada statusa uspešnosti fizičkog prenosa blokova
• prenos traženog sadržaja iz bafera u ciljnu promenljivu var
• uvećavanje vrednosti tekućeg pokazivača
– na prvi sledeći bajt, nakon poslednje prenetog bajta
– broju stvarno preuzetih bajtova
Sistemski pozivi
• Write
– sistemski poziv za zapisivanje niza bajtova u otvorenu
datoteku
– logička oznaka datoteke, izvorna promenljiva u OM, broj
bajtova za zapisivanje
• Unix:
int write(int fd, void *var, int size)
– stvarni prenos niza bajtova iz pozivajućeg okruženja u
datoteku
• zadati broj bajtova, od pozicije tekućeg pokazivača
Sistemski pozivi
• Write
– zadaci
• provera da li datoteka sa oznakom fd
– je otvorena
– dozvoljava zahtevani (write) način pristupa
• izračunavanje rednog broja prvog bloka i dužine niza ciljnih
blokova, u koje treba smestiti izvorne podatke
– na osnovu rednog broja bajta u tekućem pokazivaču
– pretvaranje rednog broja bajta tekućeg pokazivača u par
(redni broj prvog bloka u nizu, redni broj bajta u bloku)
Sistemski pozivi
• Write
– zadaci
• provera da li je potrebno imati dopremljen prethodni sadržaj
ciljnih blokova
– u O_RDWR načinu otvaranja, tipično jeste
» ne mora se pozivom zahtevati pisanje celokupnog sadržaja
bloka
– u O_APPEND ili O_WRONLY načinu otvaranja, nije
• ako da, provera da li se traženi blokovi već nalaze u baferima
– ako ne
» izbor (ili alokacija) sistemskih bafera za smeštanje blokova
» uz eventualno oslobađanje prethodnog sadržaja bafera
» izračunavanje apsolutnih adresa traženih blokova
» inicijalizacija fizičkog prenosa blokova sa jedinice diska
» obrada statusa uspešnosti fizičkog prenosa blokova
Sistemski pozivi
• Write
– zadaci
• prenos traženog sadržaja iz izvorne promenljive var u bafere
– uz eventualno oslobađanje sadržaja kompletno napunjenih
bafera
» iniciranje fizičkog prenosa blokova na jedinicu diska
» buffer flushing
• uvećavanje vrednosti tekućeg pokazivača
– na prvi sledeći bajt, nakon poslednje prenetog bajta
– broju stvarno predatih bajtova
Sistemski pozivi
• Seek
– pozicioniranje (pristup) na željenu lokaciju
– logička oznaka datoteke, pomak, referentna tačka za pomak
• Unix:
int lseek(int fd, int offset, int moveDirection)
– upravljanje sadržajem tekućeg pokazivača
• u cilju obezbeđenja direktnog pristupa željenom bajtu
datoteke
Sistemski pozivi
• Seek
– zadaci
• provera da li je datoteka sa oznakom fd otvorena
• postavljanje nove vrednosti tekućeg pokazivača
– pomeranjem za zadati broj bajtova offset
» prema kraju datoteke, ako je offset > 0
» prema početku datoteke, ako je offset < 0
» bez pomeranja, ako je offset = 0
– u odnosu na referentnu tačku, zadatu sa moveDirection
» 0 (SEEK_SET) – za početak datoteke
» 1 (SEEK_CURR) – za trenutnu poziciju pokazivača
» 2 (SEEK_END) – za kraj datoteke
• predaja pozivajućem okruženju podatka o uspešnosti
izvedene operacije
Sistemski pozivi
• Close
– sistemski poziv za zatvaranje otvorene datoteke
• na osnovu zadate logičke oznake datoteke
• Unix:
int close(int fd)
– uredan prestanak operativne upotrebe datoteke
• u opštem slučaju, garantuje da će datoteka ostati
memorisana na disku u konzistentnom stanju
– zatvaranje datoteke nastaje
• automatski, završetkom programa koji je otvorio datoteku
• eksplicitno, pokretanjem sistemskog poziva Close
Sistemski pozivi
• Close
– zadaci
• oslobađanje sadržaja zauzetih bafera, modifikovanog
sadržaja
– buffer flushing
– dirty buffer
» bafer u kojem je izmenjeno ili potpuno novo stanje bloka u
odnosu na njegov sadržaj na disku
– iniciranje fizičkog prenosa blokova na jedinicu diska
• oslobađanje svih zauzetih bafera i vraćanje OS-u
– ova i prethodna aktivnost nisu obavezne kod svih OS
» Unix close ne podržava pražnjenje i oslobađanje bafera pri
zatvaranju datoteke
Sistemski pozivi
• Close
– zadaci
• prenos sadržaja TOS sa ATD na jedinicu diska
– ažuriranje sadržaja STD sa ATD
• uništavanje TOS i odgovarajućeg zapisa u TOD
– raskidanje svih uspostavljenih veza prema TLI, TP i STD
• predaja pozivajućem okruženju podatka o uspešnosti
izvedene operacije
• Sync
– sistemski poziv za "pražnjenje" dirty bafera
• Unix:
void sync(void)
• izvršava se na zahtev, ili automatski u zadatim intervalima
Sistemski pozivi
• Delete
– sistemski poziv za brisanje imena i uništavanje
datoteke
• na osnovu zadatog naziva sa putanjom
• Unix – brisanje imena fajla (tzv. linka)
int unlink(char *naziv)
– može u strukturi kataloga biti kreirano više imena - linkova
– brisanje poslednjeg linka briše i uništava datoteku
– zadaci fizičkog brisanja i uništavanja datoteke
• dealociranje prostora datoteke na disku
• uništavanje STD sa ATD
• uništavanje zapisa o datoteci u direktorijumu
• vraćanje podatka o uspešnosti operacije
Sistemski pozivi
• Truncate
– sistemski poziv za brisanje sadržaja datoteke
• dealocira prostor datoteke na disku, ali zadržava STD
int truncate(const char *path, off_t length)

int ftruncate(int fd, off_t length)
• "odsecanje" sadržaja datoteke do na zadati broj bajtova

• briše sadržaj datoteke i dealocira oslobođeni prostor
datoteke na disku
• uvek zadržava STD
Sadržaj
• Metode pristupa
Metode pristupa
• Podržavaju usluge visokog nivoa
– koriste ili uključuju usluge niskog nivoa izabranog OS
– obezbeđuju poglede na LSP datoteke
• kao različitih struktura nad skupom slogova
– a obavezno kao niza slogova
• kao različitih struktura nad skupom blokova
– a obavezno kao niza blokova
– obezbeđuju preslikavanje ovih pogleda u FSP niza
fizičkih blokova
– obezbeđuju izgradnju specijalnih pomoćnih struktura
za poboljšanje efikasnosti obrade podataka
– obezbeđuju traženja, zasnovana na vrednostima
podataka
Metode pristupa
• Zahtevaju razrešavanje pitanja
– organizovanja i memorisanja polja, slogova i blokova
– načina adresiranja i načina memorisanja logičkih veza
– mogućih vrsta usluga na nivou sloga ili bloka
– podrške različitih vrsta organizacije datoteka
– podrške opštih postupaka upravljanja sadržajem
datoteka
• Servisi metoda pristupa mogu biti ugrađeni u
– programski jezik sa pridruženim paketima
(bibliotekama) funkcija
Sadržaj
• Metode pristupa
Pitanja i komentari
?
Datotečki sistem
operativnog sistema
Usluge operativnog sistema i
fizička organizacija datoteka
OD – Datotečki sistem OS
Metode pristupa i
organizacija datoteka
Usluge metoda pristupa i
vrste organizacija datoteka
OD – Metode pristupa
Sadržaj
• Osnovna struktura datoteke
• Struktura datoteke kao niza blokova
• Metoda pristupa
• Parametri organizacije datoteka
• Vrste organizacije datoteka
• Opšte procedure nad datotekama
• Performanse obrade datoteke
OD – Metode pristupa 2 / 79
Osnovna struktura datoteke
• Datoteka kao struktura slogova
– organizovana nad tipom sloga
• kao linearnom strukturom atributa
– format sloga
• pravila za strukturiranje i interpretaciju sadržaja sloga
– opšta struktura sloga datoteke kao FSP
• uključuje podatke iz LSP i podatke o organizaciiji FSP na
eksternom memorijskom uređaju
• svaki slog predstavlja niz polja sa vrednostima atributa
• Opšta struktura sloga datoteke kao FSP
k1(S) ... kn(S) p1(S) ... pm(S) s(S) u1(S) ... uk(S) f1(S) ... fl(S)
– ki(S) - polja vrednosti atributa primarnog ključa (n  1)

– pi(S) - polja vrednosti ostalih atributa (m  0)
– s(S) - polje statusa sloga - indikator aktuelnosti sloga u LSP
– ui(S) - polja pokazivača za memorisanje veza u LSP (k  0)
– fi(S) - kontrolna polja kod slogova varijabilne dužine (l  0)
• Skraćena notacija
k(S) p(S) s(S) u(S) f(S)
– k(S) predstavlja jedinu obaveznu grupu polja
• koja se sastoji od najmanje jednog polja
– često se posmatra kao linearna struktura slogova
• uređena u rastućem ili opadajućem redosledu vrednosti
primarnog ključa
– redosled polja u formatu sloga ne mora biti isti kao u
opštoj strukturi sloga
• datoj na prethodnom slajdu
• pozicija kontrolnih polja uslovljena je njihovom semantikom
• Format polja sloga
– uslovljen specifikacijom domena odgovarajućeg
atributa, odnosno primenjenim tipom podatka
• Vrste polja u slogovima
– polja konstantne dužine
• nije potrebno memorisati informaciju o granicama polja
– polja promenljive dužine
• potrebno je memorisati informaciju o granicama polja
– koristi se kontrolno polje fi(S)
• tehnike
– navođenjem aktuelne dužine polja u kontrolnom polju,
neposredno ispred sadržaja polja
– navođenjem specijalne oznake kraja polja u kontrolnom polju,
neposredno nakon sadržaja polja
• Vrste slogova prema dužini
– slogovi konstantne dužine
• sva polja u svakom slogu su konstantne dužine
• nije potrebno memorisati informaciju o granicama sloga
– slogovi promenljive dužine
• postoji barem jedno polje promenljive dužine u slogu
• potrebno je memorisati informaciju o granicama sloga
– koristi se kontrolno polje fi(S)
• tehnike
– navođenjem aktuelne dužine sloga u kontrolnom polju,
neposredno ispred ostalog sadržaja kompletnog sloga
– navođenjem specijalne oznake kraja sloga u kontrolnom polju,
neposredno nakon ostalog sadržaja sloga
– uvođenjem posebne indeksne strukture sa rednim brojevima
bajtova koji ukazuju na početke slogova
• Karakteristike vrsta slogova prema dužini
– slogovi konstantne dužine
• pojavljuju se u praksi
• homogena struktura
• jednostavnije pristupanje podacima i ažuriranje podataka
• lakša i preciznija procena performansi obrade podataka
• manja efikasnost upotrebe memorijskog prostora
– slogovi promenljive dužine
• izuzetno često se pojavljuju u praksi
• nehomogena struktura
• teže pristupanje podacima i ažuriranje podataka
• teža i nepreciznija procena performansi obrade podataka
• veća efikasnost upotrebe memorijskog prostora
• Vrste slogova prema ponavljanju vrednosti
– slogovi s ponavljajućim grupama
• višestruko pojavljivanje vrednosti atributa u jednom slogu
– kada je dozvoljeno da jedna vrednost atributa bude
predstavljena kao niz vrednosti istog tipa
– primer
» tip entiteta: Student({StdID, ..., StdStrJez}, {StdID})
» tip podatka: (StdStrJez : string(25))
» moguća vrednost, tri puta navedena (kao tri polja)
» 'engleski', 'francuski', 'nemački'
• moraju uvek biti slogovi varijabilne dužine
– slogovi bez ponavljajućih grupa
• nije dozvoljeno višestruko pojavljivanje vrednosti atributa
• moguće je uvek projektovati tip sloga bez ponavljajućih grupa
– primenom odgovarajućih projektantskih tehnika
• Polja pokazivača u strukturi sloga
– predstavljaju adrese lokacija u memorijskom prostoru
• Vrste adresa lokacija
– apsolutna (mašinska) adresa
• strukturirana prema adresnom prostoru jedinice diska
– relativna adresa
• predstavlja redni broj lokacije
• može biti praćen rednim brojem podlokacije
• primeri
– rbr. bloka, rbr. bajta, (rbr. bloka, rbr. bajta u bloku)
– rbr. sloga (u linearnoj strukturi), (rbr. bloka, rbr. sloga u bloku)
– simbolička (asocijativna) adresa
• vrednost ključa
• Vrste adresa lokacija
– apsolutna (mašinska) adresa
• praktično se ne koristi u organizaciji datoteka
• stvara zavisnost od fizičkih karakteristika uređaja
• ne zahteva transformaciju
– relativna adresa
• vrlo često se koristi u organizaciji datoteka
• obezbeđuje nezavisnost od fizičkih karakteristika uređaja
• zahteva jednu ili više transformacija do apsolutne adrese
– na nivou metode pristupa i/ili sistemskih poziva
– simbolička (asocijativna) adresa
• često se koristi u organizaciji datoteka
• zahteva transformaciju u relativnu adresu
– na nivou metode pristupa
Sadržaj
• Metoda pristupa
Struktura datoteke kao niza blokova
• Blok (logički blok)
– kao organizaciona jedinica podataka
• predstavlja niz slogova
• ima konstantni kapacitet
– tipične veličine: 2KB, 4KB, 8KB, 16KB
– najčešće predstavlja celobrojni umnožak kapaciteta fizičkog
bloka
• Odnos blok – fizički blok

– uobičajeno, jedan blok predstavlja niz od 2n (n  0)
fizičkih blokova
• nije nemoguće da kapacitet bloka bude
– jednak kapacitetu fizičkog bloka ili
– manji od kapaciteta fizičkog bloka
• Opšta struktura (format) bloka
– zaglavlje bloka i niz slogova
Ai
Ai1 ... Aij ... Aif
Zaglavlje
bloka s1 ... sj ... sf
• Ai - adresa bloka (najčešće iskazana kao relativna)

• Aij - realtivna adresa j-tog sloga u i-tom bloku (i, j)
• f - faktor blokiranja – broj slogova u bloku
• zaglavlje bloka – neobavezna kategorija
– obuhvata podatke vezane za FSP datoteke, npr.
» različita polja pokazivača
» broj slogova u bloku
» indeks na početke slogova
• Vrste blokova
– blokovi sa slogovima promenljive dužine
• više slogova može biti smešteno u jedan blok
• dozvoljeno je i da veličina jednog sloga premaši kapacitet
bloka
– tada se vrši ulančavanje blokova jednog sloga
– blokovi sa slogovima konstantne dužine
• homogena struktura bloka i datoteke
• svaki blok datoteke sadrži uvek isti broj slogova
• f – faktor blokiranja datoteke
• B – ukupan broj blokova datoteke
• N – ukupan broj slogova u LSP datoteke
B = (N + x) / f
– x – broj dodatno upotrebljenih specijalnih slogova
• Proračun potrebnog kapaciteta datoteke
– moguć u slučaju primene blokova sa slogovima
konstantne dužine
• Ks - kapacitet sloga
– predstavlja zbir kapaciteta svih polja (konstantne dužine)
• Kb – kapacitet bloka (unapred zadata konstanta)
• Kz – kapacitet zaglavlja bloka (zavisi od organizacije)
f = (Kb - Kz) / Ks 
• Kd – kapacitet datoteke (zavisi od organizacije)
Kd = BKb + Wd
• Wd – kapacitet STD za datoteku
– linearna struktura blokova datoteke
• svaki blok datoteke obuhvata niz slogova datoteke
• Strogo strukturirana datoteka
– strogo tipizovana datoteka sa pridruženom
semantikom
– organizovana kao struktura nad skupom slogova
– koja se preslikava u strukturu nad skupom blokova
• koja se dalje preslikava u strukturu nad nizom bajtova pa
fizičkih blokova
• Zaglavlje datoteke
– potrebno proširenje osnovne strukture datoteke
– uvodi se specijalni slog na početku datoteke
• sa podacima o organizaciji datoteke i formatu bloka i sloga
datoteke
• uključuje podatke
– broj slogova i/ili blokova u datoteci
– dužina i format sloga
– pozicija polja ključa u slogu
– pokazivači na početke spregnutih struktura slogova ili blokova
• Oznaka kraja datoteke
– načini označavanja kraja datoteke u osnovnoj
strukturi
• (A) uvođenjem specijalnog sloga za oznaku kraja datoteke
– zapisuje se na kraju strukture, iza poslednjeg sloga u LSP, u
prvu slobodnu lokaciju memorijskog prostora datoteke
• (B) uvođenjem specijalne oznake kraja u polje pokazivača
– navodi se u polju pokazivača logički narednog sloga u(S), kod
poslednjeg sloga u LSP
• (C) vođenjem posebne evidencije zauzetosti prostora
– memorisanjem npr. broja zauzetih lokacija u prostoru
dodeljenom datoteci
– u pomoćnoj strukturi podataka
• (D) kraj datoteke je kraj prostora dodeljenog datoteci
– ne uvodi se poseban mehanizam za označavanje kraja
datoteke
Sadržaj
• Metoda pristupa
Metoda pristupa
• Paket programa (rutina) za podršku usluga
visokog nivoa
– upravljanje strogo strukturiranim datotekema
• upravljanje organizacijom i memorisanjem polja, slogova i
blokova
– različite vrste usluga u pogledu organizacije sloga i bloka
– upravljanje baferima metode pristupa
• viši nivo "baferisanja" u odnosu na nivo sistemskih bafera
Metoda pristupa
visokog nivoa
– podrška različitih vrsta organizacije datoteka
• podrška različitih načina memorisanja logičkih veza i
adresiranja (pristupa podacima)
– u strogo strukturiranim datotekama
• vođenje brige o kategorijama
– zaglavlje datoteke
– početak i kraj datoteke
– tekući pokazivač, indikator aktuelnosti
» iskazan kao relativna adresa bloka ili sloga na kojem se
sprovodi operacija (ili alternativno, na kojem je izvršena
prethodna operacija)
• podrška izgradnje specijalnih pomoćnih struktura za
poboljšanje efikasnosti obrade podataka
Metoda pristupa
visokog nivoa
– podrška opštih postupaka upravljanja sadržajem
datoteka
• kreiranje, traženje, pretraživanje, ažuriranje i reorganizacija
– koristi ili uključuje usluge niskog nivoa izabranog OS
• u zavisnosti od mesta i načina implementacije metode
pristupa
– obezbeđuje nezavisnost aplikativnog programa od
usluga niskog nivoa OS
• obezbeđuje preslikavanje strogo strukturirane datoteke u
FSP niza fizičkih blokova
• obezbeđuje transformacije relativne adrese sloga ili bloka
datoteke u relativnu adresu bajta ili fizičkog bloka
Metoda pristupa
• Upravljanje strogo strukturiranim datotekama
– podrška organizacije slogova i polja
• konstantne dužine
• promenljive dužine
– podrška različitih (alfanumeričkih, datumskih,
bitorijentisanih, multimedijalnih) tipova podataka
– podrška različitih kodnih rasporeda
– konverzije podataka
• iz tipa podatka programske promenljive u tip podatka atributa
datoteke i obratno
• iz tipa podatka atributa strogo strukturirane datoteke u niz
bajtova i obratno
Metoda pristupa
– usluge razmene podataka sa aplikativnim programom
• na nivou sloga
– grupisanje slogova u blokove pri upisu podataka
– rastavljanje bloka na slogove pri čitanju podataka
– održavanje tekućeg pokazivača kao relativne adrese sloga
» redni broj sloga u datoteci
– i njegova transformacija u oblik
» (redni broj bloka u datoteci, redni broj sloga u bloku)
• na nivou bloka
– razmena sadržaja kompletnih logičkih blokova između
aplikativnog programa i datoteke
– održavanje tekućeg pokazivača kao relativne adrese bloka, u
obliku
» redni broj bloka u datoteci
Metoda pristupa
– usluge pristupa podacima iz aplikativnih programa
• sekvencijalni (redosledni) pristup
– slogovima ili blokovima datoteke
» najčešće slogovima datoteke
– automatski održavaju (inkrementiraju) vrednost tekućeg
pokazivača
» pri operacijama učitavanja / zapisivanja podataka
• direktni pristup
– slogovima ili blokovima datoteke
– zahtevaju eksplicitno zadavanje vrednosti tekućeg pokazivača
» rednog broja sloga ili bloka datoteke
» pri operacijama pozicioniranja
• dinamički (kombinovani) pristup
– kombinacija direktnog i sekvencijalnog pristupa
Metoda pristupa
– pozivi rutina metode pristupa
• otvaranje i zatvaranje datoteke
• učitavanje i ispisivanje sadržaja sloga ili bloka
• pozicioniranje na slog ili blok datoteke
• ispitivanje statusa datoteke
• kreiranje, brisanje datoteke, itd.
– preuzimaju parametre poziva iz pozivajućeg okruženja -
aplikativnog programa
» putanja i naziv datoteke (otvaranje datoteke)
» oznaka datoteke (rutine nad otvorenom datotekom)
» oznaka promenljive u radnoj zoni programa
– prosleđuju u pozivajuće okruženje informacije o statusu
izvršenja rutine metode pristupa
» osnova za obradu izuzetaka
Metoda pristupa
• Upravljanje baferima metode pristupa
– okruženje u kojem je implementirana metoda pristupa
brine o zadacima upravljanja baferima
• alociranje i dealociranje bafera
• vođenje evidencije o sadržaju bafera i "dirty" bitu bloka
– tri nivoa "baferisanja" podataka datoteke u OM
• nivo sistemskih bafera
– kojim upravlja OS
• nivo bafera metode pristupa
– kojim upravlja okruženje u kojem je implementirana metoda
pristupa
• nivo lokacija promenljivih u aplikativnom programu
– kojim upravlja aplikativni program
Metoda pristupa
• Nivoi baferisanja Slogovska pro-
menljiva programa
OM
Baferi met. pristupa Fizički blokovi
Programska OM AP
(bib. funkcije / SUBP) na disku
S1
Programska OM MP
Sistemski baferi
Memorija (bafer)
BM1 u kontroleru
Sistemska OM
Datoteka
SB1
FB
SB2
Kontroler
CB
Metoda pristupa
• Okruženja koja uključuju metode pristupa
• Neki servisi metode pristupa mogu biti

implementirani direktno u aplikativnom programu
Metoda pristupa
• najčešće stariji operativni sistemi "mainframe" računara
• nije bila vidljiva eksplicitna podela na usluge OS niskog i
visokog nivoa
– servisi metode pristupa, tj. fajl sistema, vidljivi kao "monolitna"
struktura
– prvi SUBP nastaju na temelju eksplicitne upotrebe servisa
takvih metoda pristupa
• podržavali upravljanje blokovima i baferima metode pristupa
– Block = Control Interval (CI)
– dozvoljavaju eksplicitno deklarisanje formata bloka (time i
kapaciteta bafera) na nivou pojedinačne datoteke
• pozivi servisa metode pristupa često kombinovani s
programskim jezikom Cobol ili PL/I (IBM)
Metoda pristupa
• praktično svaki savremeni programski jezik (npr. C, Java)
pruža određene usluge metode pristupa, koje mogu biti
– ugrađene u sam jezik ili
– uključene u određene pakete (biblioteke) funkcija
» "upakovane" i isporučene zajedno s kompajlerom i
razvojnim okruženjem (npr. za C, stdio.h) ili
» isporučene nezavisno od samog jezika / kompajlera
• eksplicitno koriste usluge niskog nivoa izabranog OS
• najčešće pružaju samo usluge na nivou sloga datoteke
– upravljanje blokovima i baferima sakriveno od aplikativnog
programa
» baferi bibliotečkih funkcija su konstantnog kapaciteta (u C
definisan u stdio.h) i nedostupni aplikativnom programu
Metoda pristupa
• svaki SUBP obavezno obezbeđuje usluge metode pristupa
– najčešće, ne koriste se direktno iz aplikativnih programa
– već su na raspolaganju drugim modulima unutar SUBP
• eksplicitno koristi usluge niskog nivoa izabranog OS
– mada je moguće, u specifičnim situacijama, da SUBP
"zaobiđe" usluge niskog nivoa OS
» tada SUBP direktno upravlja fizičkom razmenom
podataka između datoteke na disku (raw device) i OM
• podržava upravljanje blokovima i baferima metode pristupa
– Database Block
– dozvoljava eksplicitno deklarisanje kapaciteta bloka / bafera na
nivou instalacije SUBP
» uniformno za sve datoteke kojima upravlja SUBP
Sadržaj
• Metoda pristupa
Parametri organizacije datoteka
• Organizacija podataka
– projekat logičke strukture obeležja (LSO)
– projekat i implementacija FSP, u kontekstu
• isprojektovane LSO i
• sistemske arhitekture
– sa ciljevima da se obezbede
• zadovoljenje korisničkih zahteva
• uslovi za efikasnu obradu podataka
• Rezultat organizovanja podataka
– sistem baze podataka ili
– sistem datoteka
• Projekat i implementacija FSP
– izbor načina dodele lokacija slogovima
– izbor načina memorisanja logičkih veza između
slogova u LSP
– projektovanje osnovnih struktura podataka
– projektovanje pomoćnih struktura podataka
– proračun i rezervisanje potrebnog prostora na
eksternim memorijskim uređajima
– smeštanje slogova sa vezama na eksterne
memorijske uređaje
– proračun, praćenje i analiza performansi postupaka
obrade podataka
• Organizacija datoteke
– projektovanje LSO svodi se na projektovanje tipa
entiteta N(Q, C), tj. tipa sloga
– izbor vrste organizacije datoteke (osnovnih i
pomoćnih struktura) zavisi od vrednosti parametara
• način dodele lokacija slogovima
– uslovljava i način evidentiranja slobodnog i zauzetog prostora u
datoteci
• način memorisanja logičkih veza između slogova u LSP
• Način dodele lokacija slogovima (DLS)
– moguće vrednosti parametra DLS
• (A) svaki novi slog upisuje se na kraj datoteke, kao fizički
susedan u odnosu na poslednji slog datoteke
– ako se prostor datoteke dinamički alocira (povećava pri upisu)
» samo poslednji blok može biti delimično popunjen
» svi ostali blokovi su kompletno popunjeni
*
– ako se prostor datoteke statički (unapred) alocira

» poslednji upisani slog datoteke deli prostor datoteke na
kompletno zauzet i kompletno slobodni deo
• (B) svaki novi slog dobija prvu slobodnu lokaciju iz spregnute
linearne strukture slobodnih lokacija
– prostor datoteke uvek se statički (unapred) alocira
» ne izaziva ga svaki f-ti upis novih slogova u datoteku
– indeks na listu slobodnih lokacija memoriše se u zaglavlju
datoteke
• (C) svaki novi slog dobija slobodnu lokaciju čija relativna
adresa predstavlja funkciju vrednosti ključa
– prostor datoteke uvek se statički alocira
» nezavisno od upisa novih slogova u datoteku
– moguće kad su u pitanju isključivo slogovi konstantne dužine
– funkcija transformacije vrednosti ključa
» hash (analitička) transformacija ili
» tabelarno zadata, uz upotrebu pomoćne strukture
k1(S),... ..., ki(S),... ..., kn(S)
• Način memorisanja logičkih veza (MLV)
– između slogova u LSP
– moguće vrednosti parametra MLV
• (1) fizičkim pozicioniranjem
– logički susedni slogovi smeštaju se u fizički susedne lokacije
• (2) pomoću pokazivača kao relativnih adresa
– pokazivač memoriše relativnu adresu logički susednog sloga
– (2a) polja pokazivača ugrađena u osnovnu strukturu
» svaki slog osnovne strukture datoteke proširuje se barem
jednim poljem pokazivača
– (2b) polja pokazivača ugrađena u pomoćne strukture
» uvodi se barem jedna pomoćna, tzv. indeksna struktura
» često oblika stabla
» sa formatom sloga u obliku para ili n-torke
(polja identifikatora sloga, polja pokazivača)
• Način memorisanja logičkih veza (MLV)
– između slogova u LSP
– moguće vrednosti parametra MLV
• (3) logičke veze se ne memorišu
– u FSP ne postoje podaci o logički susednim slogovima
– podaci o logički susednim slogovima se jedino mogu generisati
» putem posebnih programa, na zahtev korisnika
» programi za uređivanje (sortiranje) datoteka
Sadržaj
• Metoda pristupa
Vrste organizacije datoteka
• Vrste organizacija datoteka
– osnovne organizacije
• organizacija datoteke svodi se na osnovnu organizaciju
• FSP nad skupom slogova organizovana je u jednoj
memorijskoj zoni
– često, to je i jedna datoteka operativnog sistema
– složene organizacije
• dobijaju se kombinovanjem osnovnih organizacija
• FSP uključuju barem dve memorijske zone
– što mogu biti i barem dve datoteke operativnog sistema
– osnovna FSP može biti raspoređena u jednu, ili u više od jedne
zone
– mogu se pojaviti pomoćne strukture podataka, smeštene u
posebnim zonama
• Vrste organizacija datoteka
– osnovne organizacije datoteka
• serijska (pile, heap)
• sekvencijalna (sequential)
• spregnuta (chain)
• rasuta (hash) sa jedinstvenim memorijskim prostorom
– direktna
– relativna
– statička rasuta
– dinamička rasuta
– složene organizacije
• rasute (hash) sa zonom prekoračenja
• statičke indeksne (indeks-sekvencijalna)
• dinamičke indeksne (organizacije sa B-stablom)
• Osnovne organizacije datoteka
1 2a 3
MLV
1 2 3 4 ... 3 1 4 2 3 1 4 2 ...
DLS
A
*
sekvencijalna serijska spregnuta rasuta
• Osnovne organizacije datoteka
1 2a 3
MLV
1 2 3 4 ... 3 1 4 2 3 1 4 2 ...
DLS
A
* sekvencijalna serijska
B
spregnuta
C
rasuta
• Složene organizacije datoteka
– rasute (hash) sa zonom prekoračenja
• primarna zona – osnovna struktura
– osnovna rasuta organizacija
• zona prekoračenja – nastavak osnovne strukture
– spregnuta ili serijska organizacija
– statičke indeksne (indeks-sekvencijalne)
– sekvencijalna organizacija
• zona prekoračenja – nastavak osnovne strukture
– spregnuta organizacija
• zona indeksa – pomoćna struktura
» sprezanje u obliku n-arnog stabla traženja
• Složene organizacije datoteka
– dinamičke indeksne (organizacije sa B-stablom)
– serijska ili spregnuta organizacija
• zona indeksa – pomoćna struktura
» sprezanje u obliku jedne od varijanti B-stabla
• Navedene vrste organizacije pojavljuju se u
praksi kao
– fizičke organizacije datoteka
• u sistemima datoteka
– svaka datoteka u sistemu datoteka pojavljuje se kao jedna ili
više posebnih OS datoteka
– fizičke organizacije tabela
• u sistemima baza podataka
– svaka tabela BP može biti distribuirana u više datoteka
podataka kojima upravlja SUBP
– u jednoj datoteci podataka kojom upravlja SUBP može biti
smešteno više tabela BP
Sadržaj
• Metoda pristupa
Opšte procedure nad datotekama
• Vrste postupaka (operacija) nad LSP datoteke
– formiranje datoteke
– pristupanje u datoteci
– traženje u datoteci
– pretraživanje u datoteci
– obrada datoteka
– ažuriranje datoteke
– reorganizacija datoteke
• Formiranje datoteke
– postupak kreiranja FSP datoteke
• sa smeštanjem slogova na eksterni memorijski uređaj
• saglasno projektovanoj organizaciji
• na osnovu sadržaja neke druge strukture podataka
– uključuje preuzimanje podataka iz drugih datoteka ili
– direktno zadavanje podataka od strane korisnika
– dve vrste datoteka
• datoteke koje se formiraju u posebnom postupku
– najčešće: sekvencijalna, spregnuta, statičke rasute, statičke
indeksne
• datoteke koje se formiraju u redovnom postupku ažuriranja
(upisa novih slogova)
– najčešće: serijska, indeksne s B stablima, dinamička rasuta
• Pristupanje u datoteci
– postupak pozicioniranja na željenu lokaciju
• sloga ili bloka datoteke
– vrste pristupa
• sekvencijalni pristup
– automatsko održavanje relativne adrese tekućeg pokazivača
– operacija se odnosi na neposredno susednu lokaciju u odnosu
na lokaciju na kojoj je obavljena prethodna operacija
• direktni pristup
– eksplicitno zadavanje relativne adrese tekućeg pokazivača koji
ukazuje na lokaciju nad kojom će se realizovati neka operacija
• dinamički
– kombinacija sekvencijalnog i direktnog pristupa
• NAPOMENA: sekvencijalni i direktni pristup i sekvencijalna i
direktna organizacija datoteke nisu isti pojmovi
• Traženje u datoteci
– algoritam AT: dom(K)  Ind  A  S
• za zadatu vrednost argumenta traženja
– vrednost ključa iz domena, a  dom(K)
• u stanju je da generiše i vrati, po potrebi, u program
– indikaciju uspešnosti traženja Ind = {true, false}
» ako je slog nađen, traženje je uspešno (true)
» ako slog nije pronađen, traženje je neuspešno (false)
– relativnu adresu mesta zaustavljanja traženja
» iz skupa svih adresa u adresnom prostoru datoteke A
» koji, po potrebi, uključuje i adresu prve naredne lokacije
nakon kraja datoteke
– sadržaj sloga na mestu zaustavljanja traženja
» ili specijalnu vrednost, ako je reč o nepostojećem slogu
• nisu uvek svi nabrojani izlazni parametri potrebni
aplikativnom programu
• specifični algoritmi traženja na izlazu će generisati samo
vrednosti onih parametara koji su stvarno neophodni
aplikativnom programu
• moguće svrhe primene algoritma traženja
– da bi se utvrdilo ima li traženog sloga u datoteci ili nema
» npr. radi provere ispunjenosti uslova za upis novog ili
brisanje postojećeg sloga sa zadatom vrednošću ključa
– da bi se utvrdila adresa na kojoj se traženi slog nalazi
» jer je potrebno direktno pozicioniranje na datu adresu
– da bi se preneo sadržaj traženog sloga u aplikativni program
» npr. radi daljih potreba obrade podataka
POČETAK TRAŽENJA
generisanje početne relativne adrese traženja
postoji potreba za nastavak traženja  DA
RADI petlja_traženja DOK postoji potreba za nastavak traženja
čitanje sadržaja sloga s tekuće adrese
AKO argument traženja = vrednost ključa tekućeg sloga TADA
traženje uspešno, postoji potreba za nastavak traženja  NE
INAČE
AKO postoje uslovi za nastavak traženja TADA
generisanje naredne relativne adrese traženja
INAČE
traženje neuspešno, postoji potreba za nastavak traženja  NE
KRAJ AKO
KRAJ AKO
KRAJ RADI petlja_traženja
KRAJ TRAŽENJA
– metode traženja s obzirom na vrstu postupka
• linearno traženje
– moguće u sekvencijalnim, serijskim i rasutim organizacijama
• binarno traženje
– isključivo moguće u sekvencijalnim organizacijama
• traženje praćenjem pokazivača
– isključivo moguće u spregnutim organizacijama
» u osnovnim strukturama i
» uz korišćenje pomoćnih struktura
• traženje metodom transformacije argumenta u adresu
– h: dom(K)  A
– moguće u rasutim organizacijama
– vrste traženja s obzirom na predistoriju traženja
• traženje slučajno odabranog sloga (tso)
– izbor početne adrese traženja je unutrašnje pitanje algoritma
» ne zavisi od mesta zaustavljanja prethodnog traženja, niti
od toga da li je postojalo prethodno traženje
– moguće u svim organizacijama datoteka
• traženje logički narednog sloga (tln)
– početna adresa traženja predstavlja adresu na kojoj je
zaustavljeno prethodno traženje
» moguće je ako je prethodno postojalo barem jedno
traženje
– svaka naredna adresa traženja može biti samo adresa logički
narednog sloga
– moguće u organizacijama u kojima se vode podaci o logički
narednom slogu
• Pretraživanje u datoteci
– algoritam AP: dom(LogUslov)  P(S) ili P(A)
• za zadatu vrednost argumenta pretraživanja
– zadati logički uslov
• u stanju je da generiše i vrati, po potrebi, u program
– skup slogova koji zadovoljavaju logički uslov pretraživanja
» P(S) - partitivni skup skupa slogova S ili
– skup adresa slogova koji zadovoljavaju logički uslov
pretraživanja
» P(A) - partitivni skup skupa adresa iz adresnog prostora
– pretraživanje je uspešno, ako je skup slogova koji zadovoljava
zadati uslov neprazan
• Pretraživanje u datoteci
– algoritam AP: dom(LogUslov)  P(S) ili P(A)
• logički uslov zahteva definisanje sintakse zapisivanja
• predstavlja logički izraz, moguća upotreba
– logičkih izraza i operanada
– relacionih izraza i operanada
– tipskih izraza i operanada
» aritmetičkih, alfanumeričkih, datumskih
– u ulozi operanada mogu se pojaviti atributi tipa sloga, konstante
i funkcije primenjene nad izrazima
• neki specijalni tipovi logičkih uslova
– uslovi konjuktivnog tipa: A1 = a1  ...  An = an
– uslovi disjunktivnog tipa: A1 = a1  ...  An = an
– sekundarni ključ
• niz obeležja strukture po kojem se vrši pretraživanje
• Ažuriranje datoteke
– postupak dovođenja LSP datoteke u sklad sa
izmenjenim stanjem klase entiteta u realnom sistemu
– osnovne operacije
• upis novog sloga u datoteku
– zahteva prethodno neuspešno traženje
– može iziskivati premeštanje određenog broja drugih slogova
• modifikacija vrednosti neprimarnih atributa sloga
– zahteva prethodno uspešno traženje
– uobičajeno, zabranjuje se modifikacija vrednosti obeležja
primarnog ključa
» po kojem je uspostavljena osnovna organizacija
• brisanje postojećeg sloga iz datoteke
– zahteva prethodno uspešno traženje
– može iziskivati premeštanje određenog broja drugih slogova
• Ažuriranje datoteke
– vrste brisanja
• logičko brisanje sloga iz datoteke
– svodi se na izmenu vrednosti polja statusa sloga
– iz statusa aktuelnog u status neaktuelnog sloga
– neaktuelni slog i dalje zauzima lokaciju u memorijskom prostoru
– lokacije neaktuelnih slogova oslobađaju se reorganizacijom
• fizičko brisanje sloga iz datoteke
– dovodi do izmene sadržaja bloka u kojem se nalazio izbrisani
slog
– može izazvati pomeranje drugih slogova iz jednih u druge
lokacije
– dovodi do oslobađanja jedne lokacije sloga u memorijskom
prostoru
» to ne mora obavezno biti lokacija izbrisanog sloga
• Obrada datoteka
– algoritamski iskazani niz operacija nad LSP jedne ili
više datoteka
• sa ciljem svrsishodne transformacije podataka datoteka
• moguća primena operacija
– pristupa slogovima
» jedina obavezna vrsta operacija u obradi datoteka
– traženja i pretraživanja
– ažuriranja (unosa, brisanja i modifikacije)
– generisanja (izračunavanja) novih podataka
• Obrada datoteka
• Uloge datoteka u obradi
– podela prema vrstama primenjenih operacija u obradi
• ulazna datoteka
– datoteka u kojoj se isključivo vrše čitanja
• izlazna datoteka
– datoteka u koju se isključivo zapisuju novi slogovi u obradi
• ulazno-izlazna datoteka
– datoteka u kojoj se vrše i čitanja i ažuriranja slogova
• Obrada datoteka
• Uloge datoteka u obradi
– podela prema ulozi u traženjima slogova
• vodeća datoteka
– datoteka koja isključivo generiše argumente traženja ili
pretraživanja slogova tokom obrade
– barem jedna ulazna datoteka u obradi mora biti vodeća
• obrađivana datoteka
– datoteka u kojoj se isključivo vrše traženja ili pretraživanja, na
osnovu generisanih argumenata
• vodeća i obrađivana datoteka
– datoteka sa obe uloge
» vodeća za neku drugu, obrađivanu i
» obrađivana, u odnosu na neku vodeću
• Obrada datoteka
k(Sv) p(Sv) k(Sov) k(Sov) p(Sov) k(So) k(So) p(So) ...
Dv Dov Do
Program obrade
Vodeća, ulazna Obrađivana, ulazna
datoteka datoteka
Di
Obrađivana, izlazna Vodeća i obrađivana,
datoteka ulazna datoteka
• Obrada datoteka
k(Sv) p(Sv) k(Sov) k(Sov) p(Sov) k(So) k(So) p(So) ...
Dv Dov Do
tln tso
Program obrade
Di
sekvencijalni pristup
• Obrada datoteka
– vrste obrade, prema načinima traženja slogova u
obrađivanoj datoteci
• direktna obrada
– u svakom narednom koraku obrade zahteva se traženje
slučajno odabranog sloga (tso)
• redosledna (sekvencijalna) obrada
– u svakom narednom koraku obrade zahteva se
» traženje logički narednog sloga (tln) i/ili
» sekvencijalni pristup fizički susednoj lokaciji
• Reorganizacija datoteke
– ponovno formiranje datoteke
– u cilju dovođenja u sklad FSP sa novim stanjem LSP
– motivacija
• operacije ažuriranja vrše izmene u LSP koje FSP nekada ne
prati na odgovarajući način
• to dovodi do degradacije performansi rada sa datotekom
• primeri
– nagomilavanje neaktuelnih, logički izbrisanih slogova koji
zauzimaju lokacije u FSP
– nagomilavanje lanaca slogova
– neizbalansiranost podataka s obzirom na postojeću indeksnu
strukturu
– prevelika fragmentacija slobodnog prostora
• Reorganizacija datoteke
– organizacije koje traže povremenu reorganizaciju
• sekvencijalna
• spregnuta
• statička rasuta
• statička indeksna
– organizacije koje ne traže povremenu reorganizaciju
• serijska
– reorganizacija nije neophodna
• indeksna s B stablom
– reorganizacija se sprovodi dinamički i lokalizovana je
• dinamička rasuta
– reorganizacija se sprovodi dinamički i lokalizovana je
Sadržaj
• Metoda pristupa
Performanse obrade datoteke
• Mere podobnosti datoteke sa zadatom
organizacijom da participira u obradi
– kao vodeća ili obrađivana
– u redoslednoj ili direktnoj obradi
• Idealna organizacija datoteke
– zahteva tačno onoliko lokacija koliko sadrži slogova
• faktor popunjenosti 100%
– zahteva najviše jedan pristup za tso i tln
– zahteva najviše jedan pristup za pretraživanje
• po bilo kom zadatom uslovu
– zahteva jedan pristup za bilo koju operaciju ažuriranja
– nikada ne zahteva reorganizaciju
• Izbor vrste organizacije datoteke
– predstavlja kompromisno rešenje
• nemoguće je da jedna vrsta organizacije zadovolji sve
navedene zahteve
• favorizacija jednih često defavorizuje druge zahteve
• uzimaju se u obzir potrebe i uticajnost aplikativnih programa
– favorizuju se željene mere performansi, u odnosu na
zauzeće memorijskog prostora
• cena memorisanja po jedinici kapaciteta sve niža
• Ukupno vreme traženja ili pretraživanja slogova
– zavisi od
• broja i vremena pristupa blokovima na jedinici diska
– broj dominantno opredeljen vrstom organizacije datoteke
» u slučaju pretraživanja i prirodom logičkog uslova
– broj (za velike datoteke) zavisi od karakteristika fajl sistema OS
– vreme dominantno opredeljeno karakteristikama diska ( 10ms)
• vremena prenosa bloka sa diska u OM
– dominantno opredeljeno karakteristikama diska i sprežnog
podsistema (< 1ms)
• broja i vremena upoređivanja argumenta sa vrednošću ključa
– broj dominantno opredeljen vrstom organizacije datoteke
» u slučaju pretraživanja i prirodom logičkog uslova
– vreme dominantno opredeljeno karakteristikama OM i CPU
( 10ns)
• Mere za ocenu performansi
– (A)
• broj pristupa blokovima
• broj upoređivanja argumenta i vrednosti ključa
– (B)
• srednji broj
• broj najgorem slučaju (apsolutni broj)
– (C)
• traženje logički narednog sloga
• traženje slučajno odabranog sloga
• operacije ažuriranja (upis, brisanje, modifikacija)
– (D)
• uspešna operacija
• neuspešna operacija
• Mere za ocenu performansi
Broj pristupa Broj upoređivanja
apsolutni srednji apsolutni srednji
uspešno    
tln
neuspešno    
tso
upis
brisanje
modifikacija
Sadržaj
• Metoda pristupa
Pitanja i komentari
?
Metode pristupa i
organizacija datoteka
Usluge metoda pristupa i
vrste organizacija datoteka
OD – Metode pristupa
Serijska i sekvencijalna
organizacija datoteke
Struktura, formiranje, traženje,
obrada, ažuriranje, primena i
ocena
OD – Serijska i sekvencijalna
Sadržaj
• Serijska organizacija datoteke
• Sekvencijalna organizacija datoteke
OD – Serijska i sekvencijalna 2 / 45
Serijska organizacija datoteke
• Osnovna struktura
– slogovi smešteni jedan za drugim
• u sukcesivne memorijske lokacije
– fizička struktura ne sadrži informacije o vezama
između slogova logičke strukture datoteke
– ne postoji veza između vrednosti ključa sloga i adrese
lokacije u koju je smešten
– redosled memorisanja slogova najčešće prema
hronološkom redosledu njihovog nastanka
– slogovi mogu, a i ne moraju, biti blokirani
• Primer - mala serijska datoteka - Dser
– slogova N = 13 A1
– faktor blokiranja f = 3 34 p(S 1 ) 07 p(S 2 ) 03 p(S 3 )
– slogovi
A2
• dvojke (k(Si),p(Si)) 15 p(S 4 ) 19 p(S 5 ) 29 p(S 6 )
• k(Si) - vrednost ključa
• p(Si) - konkretizacija A3
ostalih obeležja sloga 64 p(S 7 ) 43 p(S 8 ) 23 p(S 9 )
Si (i = 1,...,13)
A4
– fizički blokovi 27 p(S 10 ) 13 p(S 11 ) 49 p(S 12 )
• adrese (relativne) Ai = i:
A1, A2, A3, A4 i A5 A5
– oznaka kraja datoteke:  25 p(S 13 ) *
• Formiranje serijske datoteke
– serijska datoteka se generiše
• najčešće u postupku obuhvata podataka
– slogovi
• formiraju se prenosom podataka sa različitih izvora
– izvorna dokumenta
– uređaji i softveri za očitavanje vrednosti (u realnom vremenu)
• upisuju se jedan za drugim u sukcesivne memorijske lokacije
• svaki novi slog se upisuje na kraj datoteke
– rezultat obuhvata podataka
• neblokirana ili
• blokirana serijska datoteka
– obuhvat podataka
• proces sa zadatkom da obezbedi inicijalno memorisanje
ispravnih podataka
– osnovna aktivnost: upis podataka na medijum,
izvršava je
• čovek-operater, koristeći
– program sa odgovarajućim UI-jem za formatiranje podataka i
– odgovarajuće U/I uređaje, ili
• specijalizovani softver sa odgovarajućim hardverskim
uređajima
– UI programa za obuhvat podataka – format program
• opis formata dokumenta – raspored polja (layout),
ekranska forma
• pravila navigacije – pomeranja kursora između polja
• opisi i formatiranje sadržaja polja
• specijalne kontrole sadržaja polja
• dozvoljene operacije nad sadržajima polja
• UI programa za obuhvat podataka
– opis formata dokumenta – raspored polja (layout)
KADROVSKA EVIDENCIJA
podaci o radnicima
Oznaka Redni broj

datoteke sloga
Preduzeće Radna jedinica
Matični broj radnika

Datum
Prezime Ime
rođenja
Opština Adresa
Radno mesto Broj bodova
Pozicija
Pritisni ENTER za upis Tip polja
kursora
– pravila navigacije – pomeranja kursora između polja
• mogućnost pristupa poljima putem miša ili tastature
• redosled obilaska polja u navigaciji
– putem tipke <TAB>, <ENTER>, ili automatskoj
– opisi i formatiranje sadržaja polja
• fiksni tekst (naslov) i tekstuelno uputstvo sa opisom polja
• tip polja (alfa, numeričko, alfanumeričko, datumsko)
• način vizuelizacije sadržaja
– tekstuelno polje, padajuća lista, combo-box, radio-grupa
– polje skrivenog sadržaja
– format maska za numeričke ili datumske vrednosti
– zadavanje vizuelnih atributa polja na formi
• maksimalni broj znakova koji je moguće uneti
• način poravnavanja sadržaja polja (levo, desno, centrirano)
• način preloma sadržaja tekstuelnih polja (bez preloma,
prelom na jedan znak, prelom na celu reč)
– specijalne kontrole sadržaja polja
• obaveznost unošenja barem jednog znaka u polje
• obaveznost kompletnog popunjavanja sadržaja polja
• kontrola na dozvoljeni opseg (domen) vrednosti
• kontrola po modulu – samo za numerička polja
– broju od n cifara pridružuje se jedna kontrolna cifra koja se
izračunava primenom posebnog algoritma na broj od n cifara
• provera da li se uneti podatak nalazi u tabeli / listi dozvoljenih
vrednosti
– dozvoljene operacije nad sadržajima polja
• ručni unos sadržaja polja
• modifikacija postojećeg sadržaja polja
• brisanje sadržaja jednog, izabranih, ili svih polja
• dupliciranje sadržaja jednog, izabranih, ili svih polja
– u cilju povećava produktivnost operatera
– kada se isti ili skoro isti sadržaj polja više puta ponavlja
– obuhvat podataka – vreme obavljanja
• u realnom vremenu
– na mestu i u trenutku nastanka podataka
• u odloženom režimu (naknadno)
– nakon određenog intervala vremena od nastanka podataka
– po pravilu ga realizuje operater koji nije evidentirao izvorne
podatke, na osnovu manuelno izrađenih dokumenata
– verifikacija
– verifikacija
• postupak suštinske provere ispravnosti unetih podataka
(ručni, ili automatizovan)
– npr. drugi operater ponovo unosi jednom već unete podatke
koristeći isti izvorni dokument
– npr. korišćenje inteligentnih softverskih rešenja
• Traženje sloga u serijskoj datoteci
– traženje slučajno odabranog sloga
• ne postoji funkcionalna veza između vrednosti ključa i adrese
lokacije sloga
• traženje logički narednog = traženje slučajno odabranog
– primena metode linearnog traženja
• počinje od početka datoteke
• pristupanje sukcesivno memorisanim blokovima i slogovima
– uspešno traženje, ukupan broj pristupa Ru:
1  Ru  B
– neuspešno traženje, ukupan broj pristupa Rn:
Rn = B
• B – ukupan broj blokova serijske datoteke
 N  1
– ukupan broj blokova datoteke: B   
• N – broj slogova  f 
• f – faktor blokiranja
• +1 - zbog specijalnog sloga sa oznakom kraja datoteke
– uspešno traženje, očekivani (srednji) broj pristupa
• verovatnoća traženja bilo kog sloga datoteke je ista, 1 / N
B f (B  1) 
Ru   N  
N 2 
• kada f | N, tj. B = N / f + 1, ili kada je N >> 1, tada:
B
Ru 
2
– uspešno traženje, ukupan broj upoređivanja
argumenta traženja i vrednosti ključa Uu:
1  Uu  N
– uspešno traženje, očekivani (srednji) broj
upoređivanja argumenta traženja i vrednosti ključa
• verovatnoća traženja bilo kog sloga datoteke je ista, 1 / N
N 1
Uu 
2
– neuspešno traženje, ukupan broj upoređivanja
argumenta traženja i vrednosti ključa Un:
Un = N
• Obrada serijske datoteke
– vrste
• direktna obrada
• redosledna obrada
– ukoliko se ide na sekvencijalni pristup slogovima u
hronološkom redosledu
– može se koristiti kao vodeća u režimu direktne obrade
– može se koristiti kao vodeća u redoslednoj obradi
datoteke čiji ključ sadrži
• kao svoj strani ključ
• kada je uređena saglasno neopadajućim vrednostima tog
stranog ključa
– program koji vrši redoslednu obradu serijske datoteke
• učitava sukcesivne slogove vodeće datoteke
• svaki naredni slog vodeće datoteke sadrži logički narednu
vrednost ključa obrađivane serijske datoteke
• te vrednosti ključa se koriste kao argumenti za traženje u
serijskoj datoteci metodom linearnog traženja
– u režimu direktne obrade
• sukcesivni slogovi vodeće datoteke sadrže slučajno
odabrane vrednosti ključa obrađivane serijske datoteke
• traženje je, ponovo, linearno
– traženje logički narednog i slučajno odabranog sloga
serijske datoteke
• obavlja se identično, krećući od prvog sloga datoteke
– putem vodeće datoteke od Nv = Nvu + Nvn slogova
• Nvu slogova inicira uspešna traženja
• Nvn slogova inicira neuspešna traženja
– inicira ukupan prosečni broj traženja
Ruk  N vu Ru  N vn Rn
B
Ruk  N  N vn B
u
v
2
– broj pristupa se ne razlikuje za slučaj direktne i
redosledne obrade
• Ažuriranje serijske datoteke
– upis novog sloga
• u prvu slobodnu lokaciju na kraju datoteke
• mora mu prethoditi jedno neuspešno traženje
• jednostavan, ali zahteva veliki broj pristupa
Rn  1, ( f | ( N  1))
Ri  
Rn  2, f | ( N  1)
– svaki f-ti put neophodno je proširiti datoteku novim blokom
• očekivani broj pristupa
1
Ri  Rn  1
f
• Ažuriranje serijske datoteke
– brisanje postojećeg sloga
• mora mu prethoditi jedno uspešno traženje
• najčešće samo logičko – izmenom statusa aktuelnosti sloga
• fizičko brisanje bi zahtevalo veliki broj pristupa
– modifikacija sadržaja postojećeg sloga
• mora mu prethoditi jedno uspešno traženje
– očekivani broj pristupa za

• logičko brisanje ili
• modifikaciju sadržaja sloga
Rd  Ru  1
• Oblasti primene i ocena karakteristika
– pogodne kao male datoteke
• kada mogu stati cele u OM
• zbog veoma velikog broja pristupa potrebnog za
pronalaženje logički narednog ili slučajno odabranog sloga
• druge vrste organizacije donose samo mala poboljšanja u
efikasnosti obrade malih datoteka
– serijska organizacija podataka u kombinaciji sa
indeksnim strukturama
• veoma pogodna za direktnu obradu
• osnovna fizička struktura relacionih baza podataka
– serijska datoteka kao rezultat obuhvata podataka
• polazna osnova za izgradnju datoteka sa drugim vrstama
organizacije podataka
Sadržaj
Sekvencijalna organizacije datoteke
– slogovi su smešteni sukcesivno jedan za drugim
– logički susedni slogovi smeštaju se u fizički susedne
lokacije
• postoji informacija o vezama između slogova logičke
strukture podataka datoteke, ugrađena u fizičku strukturu
• realizovana kao linearna logička struktura podataka
– smeštanjem sloga sa većom vrednošću ključa u lokaciju sa
većom adresom
• rastuće uređenje po vrednostima ključa  slog sa
najmanjom vrednošću ključa smešta se u prvu lokaciju
– naziva se i fizički sekvencijalnom organizacijom
– veza između memorisanih vrednosti ključa k(S) i
adresa lokacija
• nije ugrađena u strukturu datoteke
• ne predstavlja bilo kakvu matematičku funkciju
– slogovi se smeštaju u blokovima od po f (1) slogova
• poželjno da faktor blokiranja f bude što veći
– savremeni OS (Unix) i programski jezici (C, C++,
Java) podržavaju samo sekvencijalni način pristupa
• korisnicima je ostavljeno da naprave svoje sopstvene
sekvencijalne metode pristupa
• Primer - mala sekvencijalna datoteka - Dsek
– slogova N = 13 A1
03 p(S 1 ) 07 p(S 2 ) 13 p(S 3 )
– faktor blokiranja f = 3
– slogovi A2
15 p(S 4 ) 19 p(S 5 ) 23 p(S 6 )
• isti sadržaj kao i Dser
• dvojke (k(Si),p(Si)) A3
• k(Si) - vrednost ključa 25 p(S 7 ) 27 p(S 8 ) 29 p(S 9 )
• p(Si) - konkretizacija
ostalih obeležja sloga A4
Si (i = 1,...,13) 34 p(S 10 ) 43 p(S 11 ) 49 p(S 12 )
• oznaka kraja datoteke: 
A5
• indeksi i (i=1,...,13)
64 p(S 13 ) *
ukazuju na logički redosled
smeštanja slogova
• Formiranje sekvencijalne datoteke
– najčešće sortiranjem serijske datoteke
– saglasno rastućim ili opadajućim vrednostima ključa
Serijska Sekvencijalna
SORT
datoteka datoteka
• Traženje sloga u sekvencijalnoj datoteci
• logički narednog ili
• slučajno odabranog
• moguća primena metoda
– linearnog traženja
– binarnog traženja
– traženja po m putanja
• nema praktičnog smisla ako je datoteka velika i smeštena na
eksterni memorijski uređaj
• ima praktičnog smisla ako je cela datoteka smeštena u OM
– nju, u tom slučaju, može predstavljati
» neka linearna struktura nad skupom slogova ili
» blok neke druge datoteke, npr. indeks-sekvencijalne
– traženje logički narednog sloga
• linearnom metodom traženja
• počevši od prvog, fizički susedni blokovi se učitavaju u OM
• u centralnoj jedinici se vrši upoređivanje argumenata traženja
i vrednosti ključa sukcesivnih slogova dok se
– traženi slog ne pronađe
– argument traženja ne postane manji od vrednosti ključa sloga
– ne dođe do kraja datoteke
• traženje novog, logički narednog sloga, započinje od sloga
na kojem se prethodno traženje zaustavilo
– tekućeg sloga datoteke
– broj pristupa pri uspešnom i pri neuspešnom traženju
0  R B - i
• i - redni broj tekućeg bloka u odnosu na početak
– broj poređenja argumenata traženja i vrednosti
ključeva slogova, pri uspešnom i neuspešnom
traženju
1  U N - i + 1
• i - redni broj tekućeg sloga
– broj za jedan veći od dužine puta između prvog i tekućeg sloga
• Obrada sekvencijalne datoteke
• redosledna
• direktna
– direktna obrada
• ima smisla ako je sekvencijalna datoteka mala, tako da se
može smestiti u operativnu memoriju
• performanse obrade malo se razlikuju od performansi obrade
serijske datoteke
Ruk  N vu Ru  N vn Rn
B n B
Ruk  N u
v Nv
2 2
– vodeća datoteka u direktnoj i redoslednoj obradi
• česta upotreba
• sukcesivno učitavanje fizički susednih slogova, počevši od
prvog pa do poslednjeg
• ukupan broj pristupa, kada se sekvencijalna datoteka koristi
kao vodeća u obradi
 N  1
Ruk  B   
 f 
– redosledna obrada
• iterativan proces
• vodeća datoteka generiše logički naredne vrednosti ključa za
traženje u obrađivanoj, sekvencijalnoj datoteci
– svaki korak obrade = traženje logički narednog sloga
• vrši se metodom linearnog traženja
– svaki blok datoteke učitava se u OM samo jedanput
– vodeća datoteka sadrži Nv (Nv  1) slogova

• uključuje vrednost ključa veću ili jednaku najvećoj vrednosti
ključa u obrađivanoj datoteci
– ukupan broj pristupa
Ruk = B
– srednji broj pristupa po jednom traženju
B
R
Nv
• što je R manji, obrada je efikasnija
• poželjniji veći faktor blokiranja f i veći broj traženja Nv
– ukupan broj upoređivanja U  N + Nv
N
– srednji broj upoređivanja U  1
Nv
• Ažuriranje sekvencijalne datoteke
• pronalaženje mesta upisa novog sloga – neuspešno traženje
– lokacija sloga sa prvom većom vrednošću ključa od datog
• pomeranje za jednu lokaciju udesno svih slogova sa
vrednostima ključa većim od vrednosti ključa novog sloga
• prethodno pronalaženje sloga – uspešno traženje
• pomeranje za jednu lokaciju ulevo svih slogova sa većom
vrednošću ključa, ako se brisanje vrši fizički
– modifikacija sadržaja sloga
• prethodno pronalaženje sloga – uspešno traženje
– upis i brisanje: ozbiljan problem ukupnog broja
pristupa
• u proseku, pomeranje polovine od ukupnog broja slogova za
jednu lokaciju udesno (pri upisu) ili ulevo (pri brisanju) sloga
• primenjuje se kada je kompletna datoteka smeštena u OM
– u režimu redosledne obrade
• poseban iterativni postupak
– kreiranje potpuno nove datoteke, na osnovu postojeće
• primeren kada se datoteka ne može kompletno smestiti u
operativnu memoriju
• datoteke i uloge u obradi
– Ds - obrađivana, ulazna (stara) sekvencijalna datoteka
– Dn - obrađena, izlazna (nova) sekvencijalna datoteka
– Dp - vodeća datoteka promena, serijska, ulazna
– Dg - datoteka grešaka, izlazna
Ds
Ser Sek Program za

SORT
Dp Dp ažuriranje
Dn
Dg
Lista grešaka
– format sloga datoteke Ds i Dn identičan (k(Si), p(Si))
– format sloga datoteke promena Dp: (k(Si),pp(Si),sp(Si))

• sp(Si) - polje statusa izvršene operacije, moguće vrednosti:
– n – novi slog, m – podaci za modifikaciju, b – slog za brisanje
– format sloga datoteke grešaka Dg: (k(Si), p(Si), sg(Si))

• sg(Si) - polje opisa greške, moguće vrednosti ukazuju na:
– pokušaj upisa već postojećeg sloga u datoteku
– pokušaj brisanja ili modifikacije nepostojećeg sloga datoteke
• sekvencijalni pristup sa učitavanjem slogova Ss(Ds) i Sp(Dp)
• upoređivanje vrednosti ključeva tekućih slogova
• generisanje novih slogova Sn(Dn) na osnovu sadržaja tekućih
slogova Ss i Sp
• upis slogova Sn u datoteku Dn
– dužina intervala između dva ažuriranja

• određuje se tako da se tokom njega nakupi toliki broj
promena koji bi opravdao pristupanje svim slogovima stare i
generisanje nove datoteke
• duži interval  veća efikasnost obrade, ali i duže vreme
neusaglašenosti sadržaja datoteke sa realnim stanjem
– datoteka promena Dp sadrži Nv = Nvn + Nvb + Nvm
slogova
– Nvn za upis, Nvb za brisanje i Nvm za modifikaciju
 N v  1
– i Bv blokova: Bv   
 f 
 N  1
– postojeća datoteka Ds sadrži Bs blokova: Bs   
 f 
– nova datoteka Dn sadrži Bn blokova:
 N  N vn  N vb  1
Bn   
 f 
– srednji broj pristupa pri ažuriranju datoteke za jedno
traženje logički narednog sloga
Bv  Bs  Bn
R
Nv
– prednosti
• najpogodnija fizička organizacija za redoslednu obradu
• ekonomično korišćenje memorijskog prostora
• mogućnost korišćenja i magnetne trake i magnetnog diska,
kao medijuma
– nedostaci
• nepogodnost za direktnu obradu
• potreba sortiranja pri formiranju
• relativno dugotrajan postupak ažuriranja
– najpogodnija fizička organizacija za redoslednu
obradu
• režim redosledne obrade često se koristi u praksi, u paketnoj
(batch) obradi podataka
• posledica činjenice da su logički susedni slogovi smešteni u
fizički susedne lokacije
• učitavanjem jednog bloka u OM, pribavlja se f slogova koji
najverovatnije učestvuju u narednim koracima obrade
• poželjno je da f bude što veći
• kada Nv  N, tada R  1 / f, te se s povećanjem f
poboljšava efikasnost obrade
Sadržaj
Pitanja i komentari
?
Serijska i sekvencijalna
ocena
OD – Serijska i sekvencijalna
Rasuta organizacija
datoteke
ocena
OD – Rasute organizacije
Sadržaj
• Rasute organizacije datoteka
• Direktna i relativna organizacija datoteke
• Statička rasuta organizacija datoteke
• Dinamička rasuta organizacija datoteke
OD – Rasute organizacije 2 / 108

Rasute organizacije datoteka
• Rasuta organizacija datoteke
– često se, u najširem značenju, naziva i direktnom jer
se
• slogu ili grupi slogova pristupa direktno na osnovu
poznavanja adrese memorijske lokacije u kojoj su smešteni
• adresa lokacije dobija transformacijom vrednosti
identifikatora sloga u adresu
– identifikator – skup obeležja čije vrednosti
jednoznačno određuju slogove datoteke
• identifikator može a ne mora pripadati skupu obeležja tipa
sloga datoteke – interni ili eksterni
• interni identifikator - po pravilu, primarni ključ datoteke
• eksterni identifikator - vrednosti identifikatora pidružuju se
svakom slogu eksterno, van konteksta sadržaja datoteke

– transformacija vrednosti identifikatora u adresu
• h: dom(K)  A
– K - domen identifikatora
– A - skup adresa lokacija memorijskog prostora datoteke
– vrste transformacija vrednosti identifikatora u adresu
• deterministička
– funkcija h je injektivna
– svakoj vrednosti identifikatora odgovara jedna adresa
– svakoj adresi odgovara najviše jedna vrednost identifikatora
• probabilistička
– svakoj vrednosti identifikatora odgovara jedna adresa
– jednoj adresi može odgovarati više rezultata transformacije
– metoda za generisanje pseudoslučajnih brojeva

– fizička struktura podataka ne sadrži informaciju o
vezama između slogova logičke strukture datoteke
• u dve fizički susedne lokacije mogu a ne moraju biti
memorisani logički susedni slogovi
• slogovi su, na slučajan način, rasuti po memorijskom
prostoru datoteke
• Baket
– tradicionalan naziv za blok kod rasutih datoteka
– faktor baketiranja b (b  1) = faktor blokiranja f
– transformacijom h vrednost identifikatora pretvara se
u adresu baketa

• Primer - rasuta datoteka - Dras
– slogova N = 10 1
15 p(S 4 ) 25 p(S 7 )
– faktor baketiranja
b=3 2
– datoteci je dodeljeno
B = 5 baketa 3
– identifikator 07 p(S 2 ) 27 p(S 9 )
• primarni ključ datoteke
4
– transformacija 03 p(S 3 ) 23 p(S 8 ) 13 p(S 10 )
• h(ki)=1+k(Si)(mod B)
i  {1,...,N} 5
• rezultat : relativna 34 p(S 1 ) 19 p(S 5 ) 29 p(S 6 )
adresa baketa
iz skupa {1,2,3,4,5}
• Vrste rasutih datoteka
– s obzirom na način alokacije memorijskog prostora
– statičke
• veličina adresnog prostora određuje se i kompletno alocira
unapred , statički
• ne može se menjati tokom eksploatacije
– dinamičke
• veličina dodeljenog adresnog prostora menja se tokom
ažuriranja, saglasno potrebama
– istorijski gledano, statičke rasute datoteke nastale su

znatno ranije od dinamičkih

• Opšti postupak formiranja statičke rasute
– statičkoj rasutoj datoteci, u postupku formiranja,
dodeljuje se Q = bB lokacija, N  Q
• nakon formiranja, Q se više ne može menjati
– faktor popunjenosti
• q = N / Q, 0q1
– redosled smeštanja slogova u datoteku je nevažan
• i u slučaju determinističke i probabilističke transformacije
– slogovi se upisuju saglasno hronološkom redosledu
nastanka
– upisu sloga prethodi neuspešno traženje, na osnovu
obavljene transformacije identifikatora u adresu
– slog se smešta u baket sa izračunatom adresom
Sadržaj

Direktna i relativna organizacija datoteke
• Direktna organizacija datoteke
– eksterni identifikator, trivijalna deterministička
transformacija h: A  A
– vrednost identifikatora je, u isto vreme, i adresa
baketa: Ai = ki
• najjednostavniji vid determinističke transformacije
– preslikavanje veza između sadržaja slogova i adresa
ne pripada direktnoj organizaciji datoteke
– vrste direktnih datoteka, s obzirom na vrstu
upotrebljavanih adresa
• vrednosti identifikatora su mašinske adrese baketa
• vrednosti identifikatora su relativne adrese baketa

• Direktna datoteka s mašinskim adresama
– direktna datoteka u užem smislu reči
– koristi se adresa baketa na disku, oblika (u, c, t, s)
– ima samo istorijski značaj
– nedostaci
• čvrsta povezanost programa sa fizičkim karakteristikama
memorijskog uređaja
– program zavisi od karakteristika eksternog memorijskog
uređaja i fizički alociranog prostora na uređaju
– ne može se koristiti putem programskih jezika treće generacije
• odsustvo logičke veze između vrednosti identifikatora i
sadržaja sloga
– održavanje veze između sadržaja sloga i adrese je zadatak
krajnjeg korisnika, ili u boljem slučaju, samog programa
– problemi u slučaju reorganizacije ili brisanja pa upisa sloga
• Direktna datoteka s relativnim adresama
– relativna organizacija datoteke
– korišćenje relativnih adresa slogova
• lokacije alociranog memorijskog prostora numerišu se rednim
brojevima od od 1 do Q (alternativno, od 0 do Q - 1)
• redni broj sloga u memorijskom prostoru predstavlja eksterni
identifikator sloga
• rešava se problem čvrste povezanosti slogova datoteke sa
fizičkim karakteristikama memorijskog uređaja
– odsustvo logičke veze između vrednosti identifikatora
i sadržaja sloga – glavni nedostatak
– relativna metoda pristupa
• deo sistema za upravljanje podacima koji obavlja
transformaciju relativne adrese u mašinsku i ostale operacije
• Relativna metoda pristupa
– pruža programu usluge na nivou bloka (baketa)
• ne vrši blokiranje i rastavljanje blokova na slogove
• prihvata samo vrednost faktora blokiranja jednaku 1
• sa stanovišta relativne metode pristupa:
1 blok = 1 slog
– aktivnosti blokiranja i rastavljanja blokova na slogove
moraju se realizovati u okviru samog programa
• ukoliko za tim postoji realna potreba
• čime se može postići veća efikasnost iskorišćenja
memorijskog prostora

– sistemi za upravljanje datotekama mainframe
računarskih sistema
• kompletna podrška – usluge na nivou bloka
– savremeni SUBP
• moguća podrška, ali nije tipično u upotrebi
– standardne biblioteke programskih jezika
• podržana transformacija relativne adrese u apsolutnu
• moguća kompletna podrška – usluge na nivou sloga, ili
• podrška samo direktnog pristupa lokacijama datoteke
– rutinske operacije rada sa slogovima datoteke rešavaju se kroz
aplikativni program
– koriste se pozivi rutina koje obezbeđuju rad sa datotekom kao
bajt ili znak-orijentisanom strukturom

– standardne biblioteke programskih jezika, za razliku
od sistema za upravljanje datotekama mainframe
računarskih sistema
• ne prave razliku između serijske, sekvencijalne, relativne,
spregnute ili rasute osnovne organizacije datoteke
• pružaju usluge na nivou sloga ili čak samo na nivou bajt-
orijentisane strukture
• za svaku datoteku, podržavaju metode direktnog i
sekvencijalnog pristupa
• za upravljanje svakom datotekom podržavaju iste sistemske
pozive i odgovarajuće bibliotečne funkcije
– otvaranje, pozicioniranje, čitanje, upisivanje i zatvaranje
• aplikativnom programu ostaje da obezbedi svu
funkcionalnost koju zahteva određena vrsta organizacije
• Formiranje relativne datoteke
– najčešće u posebnom postupku
– na osnovu vodeće serijske ili neke druge vrste
datoteke
• sukcesivno učitavanje slogova vodeće datoteke
• pridruživanje vrednosti identifikatora – relativne adrese slogu
– najčešće automatski, kroz aplikativni program
• smeštanje sloga u lokaciju s pridruženom relativnom
adresom

• Traženje sloga u relativnoj datoteci
– traženje i logički narednog i slučajno odabranog sloga
• zadavanjem relativne adrese lokacije metodi pristupa
– primena trivijalne metode transformacije identifikatora u adresu
• na osnovu adrese, metoda pristupa prenosi blok u radnu
zonu programa
– uspešno traženje
• ako i samo ako traženi slog postoji u prenetom bloku
• broj pristupa za uspešno ili neuspešno traženje Ru, Rn:
Ru = 1, Rn = 1

• Ažuriranje relativne datoteke
• novom slogu pridruži se vrednost identifikatora
• slog se upisuje u datoteku, ako postoji slobodna lokacija u
bloku
• pre upisa, može se izvršiti provera da li slog sa istom
vrednošću ključa već postoji u istom bloku
– brisanje
• realizuje se kao logičko
• pročita se sadržaj adresiranog bloka
• nakon provere vrednosti ključa, izmena sadržaja statusnog
polja sloga
• modifikovani sadržaj bloka ponovo se upisuje u datoteku
• Ocena karakteristika relativne datoteke
• najefikasnije moguće
• uz pretpostavku da korisnik brine o vezi između sadržaja
sloga i relativne adrese
• značajno efikasnije nego u slučaju serijske datoteke
• značajno manje efikasno nego u slučaju sekvencijalne
datoteke
– traženje i logički narednog i slučajno odabranog sloga
• potreban uvek samo jedan pristup datoteci
– uvođenje relativne adrese lokacije kao identifikatora
• rešava problem čvrste povezanosti slogova datoteke sa
karakteristikama memorijskog uređaja
• Ocena karakteristika relativne datoteke
– nepostojanje veze između vrednosti identifikatora i
sadržaja sloga u relativnoj organizaciji datoteke
• prepreka za šire korišćenje relativnih datoteka u praksi
– moguća primena relativne metode pristupa
• osnov za izgradnju spregnute datoteke
– relativna adresa lokacije logički narednog sloga smešta se u
polje pokazivača tekućeg sloga
• osnov za izgradnju rasutih datoteka sa probabilističkom
transformacijom ključa u adresu
– probabilistička transformacija brine o vezi između vrednosti
identifikatora i relativne adrese
• osnov za izgradnju indeksnih datoteka
– formira se pomoćna struktura podataka koja obezbeđuje
memorisanje veze između sadržaja sloga i relativne adrese

Sadržaj

Statička rasuta organizacija datoteke
• Opšte karakteristike rasute datoteke sa
probabilističkom transformacijom
– ključ
• često uzima vrednosti iz veoma velikog opsega mogućih
vrednosti
– ograničenog samo brojem pozicija p i brojem dozvoljenih
vrednosti v koju svaka pozicija može imati
• može uzimati jednu od vp ili vp-1 vrednosti
– veličina adresnog prostora dodeljenog datoteci
• broj lokacija Q = Bb
– B - broj baketa, b - broj lokacija u baketu
• N - broj aktuelnih slogova u datoteci
– po pravilu, mnogo manji od broja mogućnih vrednosti ključa
v  Q  N
p

• Metode probabilističke transformacije
– uvode se kako bi se prevazišli nedostaci do kojih
dovodi deterministička transformacija vrednosti ključa
u adresu
• Ciljevi:
– što ravnomernija raspodela slogova u adresnom
prostoru
– pseudoslučajna transformacija vrednosti ključa u
adresu
– pravilno dizajniranje potrebnog adresnog prostora

– koraci probabilističke transformacije vrednosti ključa
h: dom(K)  A
– (1) pretvaranje nenumeričke u numeričku vrednost
ključa:
k(S)  0, 1,..., vp - 1
• očekivano, osnova brjonog sistema: v = 10
• p – broj cifara numeričke vrednosti ključa
– (2) pretvaranje numeričke vrednosti ključa k(S) u
pseudoslučajan broj T(k(S)), ili skraćeno T
T  0, 1,..., vn - 1
• n – dozvoljeni broj cifara relativne adrese A  1,..., B
n  log v B, 1  n  p
– koraci probabilističke transformacije vrednosti ključa
h: dom(K)  A
– (3) dovođenje vrednosti pseudoslučajnog broja T u
opseg dozvoljenih vrednosti relativne adrese 1,..., B
B
A  1  kT , k  n , 0,1  k  1
• A  1,..., B
v
– (4) pretvaranje relativne u mašinsku adresu
• opšti zadatak metode pristupa
• rezultat primene prva tri koraka je relativna adresa

– tri često upotrebljavane metode
• metoda ostatka pri deljenju
• metoda centralnih cifara kvadrata ključa
• metoda preklapanja

• Metoda ostatka pri deljenju
– relativna adresa A – celobrojni ostatak pri deljenju
numeričke vrednosti ključa
T  k (S )(mod m)
• m – ceo broj, takav da:
v n1  m  v n
B  B
A  1   T , k  , 0,1  k  1
m  m
• kada se izabere da je m = B:
A  1  k (S )(mod B)
– preporuke za izbor vrednosti m
• kako bi rezultat transformacije bio što slučajniji broj, a
transformacija što ravnomernija
– m ne treba da bude paran broj, jer tada
• neparne vrednosti ključa daju neparne vrednosti relativne
adrese, a
• parne vrednosti ključa daju parne adrese
– m ne treba da bude stepen osnove brojnog sistema
• jer bi tada cifre najmanje težine ključa predstavljale relativnu
adresu bez obzira na vrednost ostalih cifara
– najpogodnije da m predstavlja
• prost broj ili
• neparan broj sa relativno velikim prostim činiocima
– Primer: B = 5, m = B
Si S1 S2 S3 S4 S5 S6 S7 S8 S9
k(Si) 34 7 3 15 19 29 64 43 23
Ti 4 2 3 0 4 4 4 3 3
Ai 5 3 4 1 5 5 5 4 4

– pogodna za primenu kada se vrednosti ključa javljaju
u paketima
• pojedini intervali u opsegu dozvoljenih vrednosti ključa gusto
zaposednuti aktuelnim vrednostima ključa
• između njih intervali sa neaktuelnim vrednostima ključa
dom(K)
0 vp - 1
– slogovi sa sukcesivnim vrednostima ključa iz paketa

dobijaju adrese fizički susednih baketa
• što rezultuje ravnomernim zaposedanjem baketa

• Metoda centralnih cifara kvadrata ključa
– vrednost ključa diže se na kvadrat
– uzima se onoliko centralnih cifara kvadrata vrednosti
ključa koliko pozicija treba da sadrži relativna adresa
• formira se pseudoslučajan broj T
– vrši se centriranje i normiranje pseudoslučajnog broja
na zadati opseg relativnih adresa

– vrednost ključa k(S)  {0, 1,...,vp - 1} u polinomijalnom
obliku: p 1
k ( S )   ai v i , ai {0, 1,..., v  1}
i 0
– kvadrat u vrednosti ključa u polinomijalnom obliku:

2 p 1
(k ( S )) 2   i , ci {0, 1,..., v  1}
c v
i 0
i

– iz niza cifara kvadrata ključa (c2p-1, c2p-2,..., c1, c0)
izdvaja se podniz od n centralnih cifara
(ct+n-1, ct+n-2,...,ct+1,ct)
 n
• t – pozicija najlakše cifre podniza t  p 
 2
• formira se pseudoslučajni broj T:
n 1
T   ct i v i
i 0
B 
– relativna adresa matičnog baketa A: A  1  n T 
v 
– Primer:
• p = 2, v = 10,
• B = 20, n = 2,
• t = 1, k = B / vn = 0,2
Si S1 S2 S3 S4 S5 S6 S7 S8 S9
k(Si) 34 7 3 15 19 29 64 43 23
(k(Si))2 1156 0049 0009 0225 0361 0841 4096 1849 0529
Ti 15 04 00 22 36 84 09 84 52
Ai 4 1 1 5 8 17 2 17 11

• Metoda preklapanja
– cifre ključa premeštaju se kao pri savijanju, tj.
preklapanju hartije
– vrši se sabiranje preklopljenih vrednosti po modulu vn
– pogodna za primenu
• kada je broj pozicija vrednosti ključa p mnogo veći od broja
pozicija relativne adrese n
– preklapanje se izvodi po osama koje zdesna u levo
određuje broj pozicija n relativne adrese
 p segmenata (brojeva) za
n
  preklapanje
n
– vrednost ključa k(S)  {0, 1,...,vp - 1} u polinomijalnom
obliku: p 1
k ( S )   ai v i , ai {0, 1,..., v  1}
i 0
– pseudoslučajan broj T
 q n1 i q n1 i 
T    cr v   cs v (mod v n )
 k 0 i 0 k 1 i  0 
 p
q   , r  2kn  i, s  2kn  i  1
 2n 
cr , za r  p cs , za s  p
cr   i cs  
0, za r  p 0, za s  p
B 
– relativna adresa matičnog baketa A: A  1  n T 
– Primer: v 
• p = 6, v = 10,
• B = 20, n = 2,
• p / n = 3, k = B / vn = 0,2
• k(S1) = 341201, T1 = (01 + 21 + 34) mod 102 = 56
Si S1 S2 S3 S4 S5 S6 S7 S8 S9
k(Si) 341201 237896 465210 542812 191378 296532 641000 430025 231258
Ti 56 6 81 48 28 17 65 68 2
Ai 12 2 17 10 6 4 14 14 1

• Karakteristike probabilističke transformacije
– pojava slogova sinonima
• dve različite vrednosti ključa mogu transformacijom dobiti istu
relativnu adresu
• slogovi sinonimi – slogovi koji transformacijom dobiju iste
relativne adrese
k(Si)  k(Sj), h(k(Si)) = h(k(Sj))
– matični baket
• baket čija relativna adresa predstavlja rezultat transformacije
• slogovi se uvek smeštaju u matični baket dok se ne popuni
– primarni slog
• slog koji je smešten u matični baket
– metoda transformacije particionira skup mogućih
vrednosti ključa na B skupova sinonima
– prekoračilac
• slog koji ne može biti smešten u matični baket, usled njegove
popunjenosti
• mora se smestiti u neki drugi baket
– definiše se poseban postupak za smeštanje prekoračilaca
– pojava prekoračilaca je nepoželjna, jer
• zahteva poseban postupak za pronalaženje nove slobodne
lokacije za smeštaj prekoračilaca
• dovodi do produženja vremena pristupa pri kasnijem traženju
slogova prekoračilaca

– verovatnoća pojave sinonima zavisi od
• raspodele vrednosti ključa unutar opsega dozvoljenih
vrednosti
• odabrane metode transformacije
• faktora popunjenosti memorijskog prostora
N N
q 
Q bB
– broj prekoračilaca će biti manji
• što su slogovi ravnomernije raspoređeni po baketima
• što je faktor popunjenosti manji
• što je faktor baketiranja veći
– pojava prekoračilaca je neminovnost
– verovatnoća pojave sinonima
• transformacija vrednosti ključa u adresu – serija od N
nezavisnih eksperimenata
• verovatnoća dodele bilo koje adrese vrednosti ključa je, u
idealnom slučaju, jednaka i za bilo koji baket iznosi 1 / B
• broj slogova u jednom skupu sinonima – slučajna veličina s
binomnom raspodelom:
N i
 N  1   1 
i
P(i)     1  
 i  B   B 
• za velike vrednosti B i N: 1 / B  0, N / B = qb je konstantan,
Poissonova raspodela:
(qb)i qb
P(i)  e
i!
– očekivani broj sinonima u svakom skupu sinonima
• očekivanje slučajne promenljive s binomnom ili Poissinovom
raspodelom
N
N
S   iP (i)   qb
i 0 B
– broj prekoračilaca po baketu L

• slučajna veličina s binomnom ili Poissionovom raspodelom
• uzima vrednosti u opsegu L  0, 1,..., N – b

– očekivani broj prekoračilaca po baketu
N N b
L  (i  b) P(i)   (i  b) P(i)   (i  b) P(i)
i b 1 i 0 i 0
b
L  b(q  1)   (i  b) P(i)
i 0
– ukupan očekivani broj prekoračilaca: L B
• L – nezavisna slučajna promenljiva za svaki baket
– očekivani broj prekoračilaca po jednom slogu
LB 1 N q 1 1 b
N
 
qb i b1
(i  b) P(i) 
q
  (i  b) P(i)
qb i 0


– izbor faktora popunjenosti
• ostvaruje veliki uticaj na karakteristike rasuto organizovane
datoteke
– za malo q
• verovatnoća pojave više slogova u jednom skupu sinonima je
takođe mala ali je malo i iskorišćenje memorijskog prostora
– za veliko q (blizu 1)
• iskorišćenje memorijskog prostora je dobro, ali je velika
verovatnoća pojave sinonima i prekoračilaca
– u praksi se bira q  0,8

– izbor faktora baketiranja
• utiče na očekivani broj prekoračilaca po jednom baketu, pri
datom faktoru popunjenosti q
– s porastom faktora baketiranja b
• verovatnoća pojave prekoračilaca opada
• ali raste vreme razmene sadržaja baketa između diska i OM
– putem jednog baketa učitava se veći broj, potencijalno
nepotrebnih slogova u OM
– sa smanjenjem faktora baketiranja b
• povećava se očekivani broj prekoračilaca
• za isti N i q povećava se broj baketa B i poboljšava se
preciznost transformacije
– u praksi, bira se b  10
• Postupci za smeštaj prekoračilaca
– smeštaj svih prekoračilaca unutar jedinstvenog
adresnog prostora
• izbor posebnog postupka za pronalaženje prazne lokacije za
smeštaj prekoračioca
– smeštaj svih prekoračilaca u posebnu zonu
adresnog prostora
• datoteka poseduje dve zone, primarnu i zonu prekoračenja
– prekoračioci se smeštaju u neku od slobodnih lokacija unutar
zone prekoračenja
• izbor vrste fizičke organizacije zone prekoračenja
– kombinacija prethodna dva načina
• lokalne zone prekoračenja u okviru primarne zone
• glavna zona prekoračenja – posebna zona
• Projektovanje rasute datoteke
– pri projektovanju utvrđuju se
• faktor popunjenosti memorijskog prostora q
• faktor baketiranja b
• metoda transformacije vrednosti ključa u adresu
• postupak za smeštanje prekoračilaca
– ova opredeljenja donose se s obzirom na
• raspodelu vrednosti ključa unutar opsega mogućnih vrednosti
• veličinu sloga
• obim i karakter ažuriranja datoteke
• očekivani srednji broj pristupa datoteci pri uspešnom i
neuspešnom traženju

• Projektovanje i formiranje rasute datoteke
– za zadati b, q i N, broj baketa je:
N
B 
 bq 
– aktivnosti formiranja rasuto organizovane datoteke
realizuju se
• potpuno uz pomoć metode pristupa, ako je podržava ili
• delom uz pomoć aplikativnog programa i delom uz pomoć
relativne metode pristupa
– aplikativni program: transformacija vrednosti ključa, smeštanje
prekoračilaca, formiranje baketa od više slogova, izdvajanje
slogova iz baketa
– relativna metoda: direktni upis i čitanje sadržaja baketa

• Formiranje rasute datoteke
– (1) inicijalno alociranje prazne datoteke
• statička alokacija kompletnog praznog prostora datoteke
• izbor postupka prepoznavanja slobodnih lokacija unutar
baketa
– putem sadržaja statusnog polja
– upisom specijalnih znakova u lokaciju
– putem indeksa slobodnih lokacija i njihovog sprezanja
– (2) upisivanje slogova u rasutu datoteku
• saglasno opštem postupku formiranja rasutih datoteka
• na osnovu sadržaja vodeće datoteke kojoj se sekvencijalno
pristupa ili
• direktnim upisivanjem slogova u realnom vremenu

• Formiranje rasute datoteke
– (A) Formiranje u jednom prolazu
• slogovi se upisuju u hronološkom redosledu nastanka
– bilo čitanjem sadržaja vodeće datoteke u sekvencijalnom
pristupu, bilo direktnim unosom podataka u realnom vremenu
– (B) Formiranje u dva prolaza
• slogovi se učitavaju iz vodeće datoteke i upisuju u rasutu
• (I) Prvi prolaz
– upisuju se samo oni slogovi koji će biti smešteni u matične
bakete
• (II) Drugi prolaz
– upisuju se preostali slogovi – prekoračioci, saglasno izabranom
postupku za smeštanje prekoračilaca
• ima smisla kod datoteka sa jedinstvenim adresnim prostorom
– time se umanjuje ukupan broj prekoračilaca
• Traženje sloga u rasutoj datoteci
– traženje logički narednog = slučajno odabranog sloga
• vrši se metodom transformacije argumenta u adresu baketa
– ako se slog ne nađe u matičnom baketu, a matični
baket ima prekoračilaca, traženje se nastavlja
• saglasno izabranom postupku za smeštanje i traženje
prekoračilaca
– linearna metoda
– ponovna transformacija
– metoda praćenja pokazivača
– za zadati q i b, efikasnost traženja zavisi od
primenjenog postupka za smeštaj prekoračilaca

• Vrste statičkih rasutih organizacija
– rasute datoteke s jedinstvenim adresnim
prostorom
• datoteka sa linearnim traženjem lokacije za smeštaj
prekoračilaca – sa otvorenim načinom adresiranja
– s fiksnim korakom k, k  1
– sa slučajno odbarnim korakom k, k  1
• datoteka sa sprezanjem prekoračilaca u jedinstvenom
adresnom prostoru – primarnoj zoni
– rasute datoteke sa zonom prekoračenja
• sa serijskom zonom prekoračenja
• sa spregnutom zonom prekoračenja

• Rasuta s linearnim traženjem prekoračilaca
– s fiksnim korakom k, k = 1
– ukoliko je matični baket popunjen, slog se smešta u
prvu narednu slobodnu lokaciju
• s obzirom na poziciju matičnog baketa
A0 = h(k(S))
An =1 + An-1 mod B, za n ≥ 1
– traženje slučajno odabranog sloga - prekoračioca
• linearnom metodom
• zaustavlja se na
– a) pronađenom slogu, ako je uspešno
– b) prvoj slobodnoj lokaciji, ako je neuspešno
– c) ponovnim nailaskom na matični baket, ako je neuspešno, a
cela datoteka kompletno popunjena
– upis novog sloga - prekoračioca
• pronalaženjem prve slobodne lokacije iza matičnog baketa
• logičko, potrebna tri statusa sloga
– a) aktuelan, b) neaktuelan i c) slobodna lokacija
• fizičko, uz lokalnu reorganizaciju memorijskog prostora
– primarnog sloga, kada ne postoje prekoračioci
» oslobađa se lokacija
– primarnog sloga, kada postoje prekoračioci ili prekoračioca
» svi prekoračioci (ne samo za dati matični baket) pomeraju
se za jednu poziciju prema matičnom baketu
» pri pomeranju, prekoračilac ne sme da pređe ispred svog
matičnog baketa
• glavni nedostaci
– (A) efekat nagomilavanja prekoračilaca
• prekoračioci iz jednih baketa izazivaju pojavu prekoračilaca
iz drugih baketa
• sve više raste verovatnoća zauzeća prve prazne lokacije iza
sve dužeg lanca zauzetih lokacija
– (B) neefikasno traženje
• traženje se vrši i u baketima koji ne sadrže slogove iz istog
skupa sinonima
– (C) neefikasno neuspešno traženje
• zaustavlja se tek nailaskom na prvu slobodnu lokaciju

– s fiksnim korakom k, k > 1
narednu slobodnu lokaciju, udaljenu za k > 1 pozicija
A0 = h(k(S))
An =1 + (An-1 + k – 1) mod B, za n ≥ 1
– k i B moraju biti uzajamno prosti brojevi

• kako bi se obezbedio, u najgorem slučaju, siguran obilazak
svih mogućih baketa
– u cilju pronalaska prve slobodne lokacije

– s fiksnim korakom k, k > 1
• glavna motivacija
– odlaganje efekta nagomilavanja prekoračilaca
• pozitivan efekat
– prekidanje dugačkih lanaca zauzetih lokacija
• pokušaj da se, koliko je to moguće, očuva približno jednaka
verovatnoća zauzeća bilo koje prazne lokacije

– sa slučajno odabranim korakom k, k ≥ 1
– Rasuta datoteka sa slučajnim traženjem
narednu slobodnu lokaciju, udaljenu za k ≥ 1 pozicija
– k se određuje na slučajan način
• predstavlja rezultat druge probabilističke transformacije,
primenjene na vrednost identifikatora – ključa sloga

– dve probabilističke transformacije
A0 = h1(k(S))  1,..., B
k = h2(k(S))  1,..., B - 1
An =1 + (An-1 + k – 1) mod B, tj.
An =1 + (An-1 + h2(k(S)) – 1) mod B, za n ≥ 1
– k i B moraju biti uzajamno prosti brojevi
• kako bi se obezbedio, u najgorem slučaju, siguran obilazak
svih mogućih baketa
– u cilju pronalaska prve slobodne lokacije
• pošto je k slučajna veličina, bira se da B bude prost broj
• često, k = h2(k(S)) = 1 + k(S) mod (B - 1)
– izbegavanje efekta nagomilavanja prekoračilaca
– prekidanje dugačkih lanaca zauzetih lokacija
• bolji pokušaj da se, koliko je to moguće, očuva približno
jednaka verovatnoća zauzeća bilo koje prazne lokacije
• Rasute s otvorenim načinom adresiranja
– pogodne za upotrebu u slučaju
• manje popunjenosti, q  0,7
• nižeg intenziteta ažuriranja

• Rasuta sa sprezanjem u primarnoj zoni
– primena tehnike sprezanja i složenija fizička struktura
prvu slobodnu lokaciju iz lanca slobodnih lokacija
• sprežu se dvostruko baketi sa slobodnim lokacijama
• specijalan (nulti) baket s pokazivačem na početak lanca
– vrši se sprezanje svih sinonima u odnosu na matični
baket
• za svaki matični baket po jedan lanac sinonima
• pokazivač na početak lanca u zaglavlju matičnog baketa
• pokazivač na sledeći u lancu sinonima ugrađen u svaki slog

Pokazivač na sledeći
– format baketa i sloga u lancu sinonima
E Pokazivač na lanac matičnog baketa
Ai baketa sa slobodnim
lokacijama
Ai
Ai1 Ai2 Ai3
u b n e
k(S1) p(S1) u(S1) k(S2) p(S2) u(S2) k(S3) p(S3) u(S3)
Broj slobodnih
lokacija u baketu
Pokazivač na lanac Pokazivač na prethodni Pokazivač na naredni

sinonima matičnog u lancu baketa sa u lancu baketa sa
baketa slobodnim lokacijama slobodnim lokacijama
• transformacija vrednosti ključa u adresu A = h(k(S)) i
pristupanje matičnom baketu
• praćenje lanca sinonima, započinjući od pokazivača u
– metodom praćenja pokazivača
– b) kraju lanca sinonima, ako je neuspešno

• nakon neuspešnog traženja, uvezivanjem u lanac sinonima
• izborom prve prazne lokacije iz lanca baketa sa slobodnim
lokacijama
– na koju ukazuje E
• fizičko
• uklanjanjem sloga iz lanca sinonima, uz potrebno
prevezivanje
• oslobađanje lokacije, uz eventualno vraćanje baketa u lanac
baketa sa slobodnim lokacijama

– izbegavanje efekata neefikasnog traženja (B) i (C)
• traženje se vrši samo u baketima koji sadrže slogove iz istog
skupa sinonima
• neuspešno traženje zaustavlja se dolaskom do kraja lanca
spregnutih slogova - sinonima
– poboljšana efikasnost traženja (naročito neuspešnog)
• u odnosu na datoteke s otvorenim načinom adresiranja
• negativan efekat
– i dalje moguć efekat nagomilavanja prekoračilaca (A)
– komplikovanija fizička struktura
• Rasuta sa sprezanjem u zoni prekoračenja
– uvođenje zone prekoračenja – spregnuta datoteka
– primena tehnike sprezanja i složenija fizička struktura
prvu slobodnu lokaciju iz lanca slobodnih lokacija u
zoni prekoračenja
• sprežu se jednostruko baketi sa slobodnim lokacijama u zoni
prekoračenja
• specijalan (nulti) baket s pokazivačem na početak lanca
– vrši se sprezanje svih prekoračilaca
• za svaki matični baket po jedan lanac prekoračilaca
• pokazivač na početak lanca u zaglavlju matičnog baketa
• pokazivač na sledeći u lancu prekoračilaca ugrađen u svaki
slog u zoni prekoračenja
– dimenzionisanje spregnute zone prekoračenja
– tipičan faktor blokiranja f = 1
• mala je verovatnoća da se dva prekoračioca iz istog lanca
sinonima nađu u susednim lokacijama
– kapacitet – maksimalni broj blokova

Z  L B  k B 
• očekivana vrednost ukupnog broja prekoračilaca
• uvećana za standardnu devijaciju, pomnoženu s faktorom
sigurnosti k (normalna raspodela, tipično k = 3)
– formiranje
• uvek u jednom prolazu
• svi prekoračioci su u zoni prekoračenja, koja je odvojena od
primarne zone
• transformacija vrednosti ključa u adresu A = h(k(S)) i
pristupanje matičnom baketu
• praćenje lanca prekoračilaca, započinjući od pokazivača na
početak lanca u matičnom baketu
– ukoliko slog nije pronađen u matičnom baketu, a postoji lanac
prekoračilaca
– metodom praćenja pokazivača
– b) kraju lanca prekoračilaca, ako je neuspešno

• nakon neuspešnog traženja
• u matični baket, ako ima mesta
• uvezivanjem u lanac prekoračilaca, ako u matičnom baketu
nema mesta
• izborom prve prazne lokacije iz lanca baketa sa slobodnim
lokacijama u zoni prekoračenja
– na koju ukazuje pokazivač na početak lanca
• fizičko
• uklanjanjem sloga iz matičnog baketa uz, eventualno,
prebacivanje prvog prekoračioca u matični baket, ili
• uklanjanjem sloga iz lanca prekoračilaca, uz potrebno
prevezivanje
– izbegavanje efekata neefikasnog traženja (B) i (C)
• traženje se vrši samo u baketima koji sadrže slogove iz istog
skupa sinonima
• neuspešno traženje zaustavlja se dolaskom do kraja lanca
spregnutih slogova – sinonima
– uklanjanje efekta nagomilavanja prekoračilaca (A)
• svi prekoračioci u zoni prekoračenja – spregnuta datoteka
– poboljšana efikasnost traženja (naročito neuspešnog)
• u odnosu na datoteke s jedinstvenim adresnim prostorom

• Rasuta sa serijskom zonom prekoračenja
– uvođenje zone prekoračenja – serijska datoteka
prvu slobodnu lokaciju u serijskoj zoni prekoračenja
– jednostavna struktura
• nema dodatnih polja pokazivača
– pogodna u slučaju manjeg očekivanog ukupnog broja
prekoračilaca
• ne isplati se sprezanje prekoračilaca u zoni prekoračenja

• Ocena traženja sloga u rasutoj datoteci
L B q 1 1 b
   (i  b) P(i)
N q qb i 0
– pri zadatom q i b ne zavisi od broja slogova N

• odnos N / B je konstantan
– očekivani broj pristupa pri uspešnom i neuspešnom
traženju zavisi od q i b, a ne od N
– karakteristike velikih rasutih datoteka mogu se
procenjivati poređenjem smalim datotekama, ali sa
istim q i b

– očekivani broj pristupa za uspešno traženje slučajno
odabranog sloga, kod svih vrsta
N
1
Ru 
N
 i
R u
i 1
• prebroji se potreban broj pristupa za svaki pojedinačni slog
– očekivani broj pristupa za neuspešno traženje
slučajno odabranog sloga, kod svih vrsta
• osim kod datoteke sa slučajnim traženjem prekoračilaca
1 B n
Rn   Ri
B i 1
• prebroji se potreban broj pristupa za svaki matični baket

– očekivani broj pristupa za neuspešno traženje
slučajno odabranog sloga
• kod datoteke sa slučajnim traženjem prekoračilaca
B ( B 1)
1 T n 1
Rn   Ri ili Rn   i R n
T i 1 B( B  1) i 1
• prebroji se potreban broj pristupa za

– svaku neaktuelnu vrednost ključa, T = vp – N ili
– svaki matični baket i svaku moguću vrednost koraka
k 1,..., B - 1

• Obrada rasute datoteke sa probabilističkom
transformacijom
– nepogodne za korišćenje u ulozi osnovne (prve)
vodeće datoteke
– mogu se koristiti kao obrađivane i vodeće u režimu
direktne obrade
– ne mogu se koristiti kao vodeće u režimu redosledne
obrade
• pošto fizička struktura ne sadrži informaciju o logičkoj
strukturi podataka
– mogu se obrađivati i u režimu redosledne i u režimu
direktne obrade

• Obrada rasute datoteke sa probabilističkom
transformacijom
– performanse redosledne i direktne obrade rasute
datoteke su iste
• zbog iste efikasnosti traženja i logički narednog i slučajno
odabranog sloga
– očekivani ukupni broj pristupa
Ruk  Nvu Ru  Nvn Rn
• broj slogova vodeće datoteke Nv  N vu  Nvn
• Ru očekivani broj pristupa pri uspešnom traženju 1 sloga

• Rn očekivani broj pristupa pri neuspešnom traženju 1 sloga

• Oblasti primene rasutih datoteka
– u svim mrežnim SUBP
– u pojedinim relacionim SUBP
– u interaktivnoj obradi podataka
– u režimu paketne obrade
– prednost
• mali očekivani broj pristupa pri traženju slučajno odabranog
sloga

• Oblasti primene rasutih datoteka
– nedostaci
• potreba da se unapred odredi veličina datoteke
– pogodne samo za datoteke čiji se sadržaj ređe menja
– intenzivno upisivanje novih slogova dovodi do degradacije
performansi obrade
• problem izbora probabilističke transformacije
– ravnomerna raspodela broja sinonima po baketima i pri
formiranju i pri ažuriranju
• broj pristupa pri traženju može biti nepredvidivo velik

Sadržaj

Dinamička rasuta organizacija datoteke
• Dinamička rasuta datoteka
– osnovni nedostatak statičkih rasutih datoteka
• uzajamna zavisnost metode transformacije identifikatora u
relativnu adresu i veličine adresnog prostora dodeljenog
datoteci
• dolazi do pojave prekoračilaca
• dolazi do degradacije performansi obrade datoteke
– za datoteke koje se skoro isključivo obrađuju u režimu
direktne obrade i čiji se sadržaj intenzivno menja
• moguće je uvesti rasutu organizaciju koja će se dinamički
prilagođavati aktuelnom broju slogova u datoteci

• Dinamička rasuta datoteka
– više vrsta struktura dinamičkih rasutih datoteka
• rasute datoteke koje se mogu širiti
• dinamičke rasute datoteke
• linearne dinamičke rasute datoteke
– zajedničke osobine
• metoda transformacije h
– ne zavisi od veličine adresnog prostora dodeljenog datoteci
– ne menja se zbog upisa novih slogova ili brisanja postojećih
• rezultat primene h na vrednost ključa
– binaran broj maksimalne dužine dmax
– vodećih d (0 d  dmax) bitova rezultata transformacije je
vrednost transformacije vt
– vt se koristi za pronalaženje adrese baketa u kojem je slog
• dužina d i broj baketa B se povećavaju i smanjuju dinamički
• Struktura dinamičke rasute datoteke
– dva dela
• adresar
– sadrži niz pokazivača dužine 2d (d  0) sa adresama baketa i
druga polja (uključujući i d i faktor baketiranja b)
• zona podataka sa baketima
– svaki baket sadrži zaglavlje i bar jedan slog
– zaglavlje baketa sadrži
» polje d' (0 d'  d) sa lokalnom dužinom vrednosti
transformacije
» polje m sa brojem aktuelnih slogova u baketu
– d' govori koliko istih bitova najveće težine vrednosti
transformacije vt moraju imati svi slogovi u baketu
– adresar i zona podataka
• realizuju se kao dve posebne datoteke

• Adresar
– mala pomoćna struktura podataka
• kao indeks koristi se za pristup baketima na disku
– najčešće se realizuje kao linearna struktura
– adresar sadrži
• jednodimenzionalni niz od 2d (B) pokazivača ka baketima u
zoni podataka, gde je B broj aktuelnih baketa u zoni
podataka
• promenljivu d
– broj bitova najveće težine funkcije h(k) koji se trenutno koriste
za indeksiranje niza pokazivača
• faktor baketiranja b

• Adresar
– koristi se samo stvarno neophodni broj bitova za
adresiranje baketa
d  log 2 B
– adresar zahteva relativno mali kapacitet memorijskog
prostora
• ceo adresar može smestiti u OM
• pri otvaranju datoteke adresar se prenosi u OM
• u OM ostaje do zatvaranja datoteke, kada se upisuje nazad
na disk
– elementima niza pokazivača
• pristup na osnovu binarne vrednosti njihove pozicije u nizu
– ta vrednost izražena je putem d bitova

• Adresar
– indeksi niza pokazivača se ponekad predstavljaju kao
kompletno binarno stablo
• u čijim listovima se nalaze pokazivači ka baketima
• levom odlaznom potegu iz jednog čvora pridružuje se binarni
broj 1, a desnom 0
• nizu dužine 2d odgovara kompletno binarno stablo visine
h=d+1
• svakom putu od korena do nekog lista odgovara
h - 1 = d ivica i nosi informaciju o jednom od 2d indeksa u
jednodimenzionalnom nizu pokazivača

• Adresar - primer
– binarno stablo, d = 2, koje reprezentuje niz
pokazivača dužine 2d = 4
Binarno
stablo 1 0
1 0 1 0
Pokazivači
ka baketima
Zona podataka sa baketima

• Veza između adresara i zone podataka
– zona podataka sadrži bakete
• svaki sadrži najviše b slogova
• svaki sadrži zaglavlje sa poljima d' i m
• svi slogovi u baketu moraju imati istih samo prvih d' bitova
vrednosti transformacije
• svaki element niza pokazivača u adresaru ukazuje na jedan
baket koji poseduje slogove sa istih d' vodećih bitova
vrednosti transformacije vt

• Veza između adresara i zone podataka
• ako za neki baket važi d = d'
– svi slogovi u baketu imaju iste vrednosti transformacije vt
dužine d
– samo jedan pokazivač vodi od niza pokazivača u adresaru ka
baketu
– za d > 0 vrednosti transformacije vt slogova u baketu su
jednake onoj vrednosti transformacije koja predstavlja indeks
pokazivača ka baketu i
– za d = d' = 0 vrednosti transformacije slogova u baketu su
nebitne, a niz pokazivača je jednočlan
• pošto broj pokazivača adresara koji ukazuju na isti baket
iznosi 2d-d', ako za neki baket važi d' < d tada
– slogovi u baketu moraju imati istih d' bitova najveće težine za
vt, a mogu imati neke od d - d' bitova najmanje težine različite
– 2d-d' susednih pokazivača čiji indeksi imaju istih d' bitova
najveće težine za vt, ukazuje ka posmatranom baketu
• Predstava dinamičke rasute datoteke
Baketi u zoni
Adresar u podataka na disku
operativnoj memoriji
d' = 2
m=4
pokazivači A2 zaglavlje
000 ... slog
001 ... slog
010 A2 slog
011 A2 slog
100 A4 d' = 3
101 ... m=1
110 ... A4 zaglavlje
111 ... slog
d=3 b=4

• Generisanje vrednosti transformacije
– kako bi se izbeglo snižavanje poželjnog stepena
slučajnosti transformacije
• vrednosti ključa k se podvrgavaju netrivijalnoj transformaciji
• redosled binarnih pozicija rezultata transformacije h(k) se
invertuje
– za transformaciju h se bira neka metoda generisanja
pseudoslučajnih brojeva
• čiji je cilj da od datih vrednosti ključa sloga proizvede niz
vrednosti sa što ravnomernijom raspodelom
• pojava više od b slogova sinonima u okviru jedne klase može
dovesti do potrebe da se menja metoda transformacije jer
• dinamičke rasute datoteke ne poseduju mehanizam za
smeštaj prekoračilaca

• Formiranje dinamičke rasute datoteke
• vrednosti ključa slogova ulazne serijske datoteke
podvrgavaju se transformaciji
• od rezultata koristi se d bitova najveće težine kao indeks u
jednodimenzionalnom nizu pokazivača ka baketima
• baket čija je adresa dobijena korišćenjem tog niza u adresaru
prenosi se u OM
• ako slog sa istom vrednošću ključa u baketu ne postoji, novi
slog se upisuje u baket
• svakom upisu prethodi neuspešno traženje

• Formiranje dinamičke rasute datoteke
– tri slučaja upisa
• prost upis
– izvršava se u baketu sa m < b slogova
– novi slog se upisuje u prvi slobodnu lokaciju u baketu
– broj zauzetih lokacija m se povećava za jedan
• upis koji dovodi do deljenja baketa i udvostručavanja dužine
niza pokazivača u adresaru
– ako važi sledeće: m = b, d' = d
• upis koji dovodi samo do deljenja baketa
– ako važi sledeće: m = b, d' < d

• Traženje sloga u dinamičkoj rasutoj datoteci
– traženje logički narednog i slučajno odabranog sloga
vrši se korišćenjem istog algoritma
– koraci algoritma za traženje slučajno odabranog sloga
• vrednost ključa k se podvrgava transformaciji h
• rezultat transformacije h(k) se pretvara u vrednost
transformacije dužine dmax bita
• korišćenjem vrednosti transformacije dužine d  dmax u
adresaru se pronalazi adresa baketa, u kojem bi traženi slog
trebalo da bude
• ako je traženi slog u baketu, traženje je uspešno, inače je
neuspešno

• Traženje sloga u dinamičkoj rasutoj datoteci
– transformacija kluča i generisanje vrednosti
• vrši se u OM, ne zahteva pristup disku
– kompletan adresar nalazi u OM
• ne zahteva pristup disku
– jedini pristup disku u cilju čitanja baketa
– potrebno je najviše R = 1 pristupa
• ako se baket već nalazi u OM važi R = 0

• Ažuriranje dinamičke rasute datoteke
• svakom upisu ili brisanju prethodi jedno traženje
• vrši po principima upisa novih slogova pri formiranju datoteke
• u najnepovoljnijem slučaju upis zahteva
– dva pristupa datoteci, ako upis ne dovodi do prepunjenja
baketa
» jedan pristup za neuspešno traženje
» drugi za upis baketa
– tri pristupa datoteci, ako upis dovodi do prepunjenja baketa
» jedan pristup za neuspešno traženje
» drugi i treći pristup za upis polaznog i jednog novog baketa
u datoteku
• broj pristupa (najnepovoljniji slučaj): 2  Ri  3
– brisanje postojećih slogova
• dva baketa su prijatelji ako zadovoljavaju uslove
– na njih ukazuju dva takva pokazivača u adresaru čiji se indeksi
razlikuju samo na poziciji najmanje težine
– za oba baketa važi d' = d
– važi d > 0

– tri slučaja brisanja
• prosto brisanje
– u baketu sa m > 1 slogova za koji važi da je ukupan broj
njegovih slogova i slogova njegovog prijatelja veći od b
– nakon uspešnog traženja svi slogovi u baketu koji su smešteni
iza sloga koji se briše,
» pomeraju se za jednu poziciju ulevo
» parametar m se smanjuje za jedan
– poslednji slog u baketu se briše
» smanjivanjem parametra m za jedan
» nakon čega se mora učitati prijatelj baket da bi se proverio
ukupni broj slogova u ta dva baketa

• spajanje susednih baketa, bez uticaja na veličinu adresara
– dešava se kada nakon brisanja sloga ukupan broj slogova u
dva baketa prijatelja nije veći od b
– baketi prijatelji se spajaju
– u spojenom baketu lokalna vrednost transformacije postaje
d' = d' - 1
– parametar m u baketu dobijenom spajanjem postaje m  b
– svi elementi niza pokazivača koji su ukazivali na bakete
prijatelje pre spajanja dobijaju pokazivač ka baketu dobijenom
spajanjem

• spajanje susednih baketa sa smanjenjem dužine niza
pokazivača na pola
– dešava se kada na svaki baket ukazuju najmanje po dva
pokazivača u adresaru
– u adresaru se vrednost transformacije d umanjuje za jedan
» čime se dužina niza pokazivača smanjuje na pola
– svaka dva pokazivača čiji se indeksi razlikuju samo na binarnoj
poziciji najmanje težine transformišu se u jedan

– brisanje
• pod pretpostavkom da datoteka sadrži bar dva baketa, i u
slučaju prostog i u slučaju brisanja sa spajanjem susednih
baketa, u najnepovoljnijem slučaju je potrebno izvršiti tri
pristupa datoteci
– jedan za pronalaženje sloga
– jedan za učitavanje susednog baketa
– jedan za upis bilo ažuriranog polaznog baketa ili baketa
dobijenog spajanjem
• broj pristupa: Rd = 3
• redukcija veličine adresara ne zahteva pristupe disku

• Obrada dinamičke rasute datoteke
– dinamičke (kao i statičke) rasute datoteke su
nepogodne za korišćenje u ulozi osnovne vodeće
datoteke
– mogu se koristiti kao obrađivane i vodeće u režimu
direktne obrade
– ne mogu se koristiti kao vodeće u režimu redosledne
obrade
• pošto im fizička struktura ne sadrži podatke o logičkoj
strukturi podataka

• Obrada dinamičke rasute datoteke
– mogu se obrađivati i u režimu redosledne i u režimu
direktne obrade
• iste su performanse redosledne i direktne obrade rasute
datoteke
– zbog iste efikasnosti traženja i logički narednog i slučajno
odabranog sloga
– pod pretpostavkom da se adresar može smestiti u OM
broj pristupa za pronalaženje jednog sloga: R = 1
• ukupni broj pristupa
Ruk  Nvu  Nvn

– važi i pri redoslednoj i pri direktnoj obradi
– ako je broj slogova vodeće datoteke
Nv  N vu  Nvn
• Ocena karakteristika i oblasti primene
– ne proizvodi slogove prekoračioce
– datoteka se širi i skuplja u zavisnosti od broja
aktuelnih slogova
– broj pristupa pri traženju ne zavisi od veličine
datoteke
• ako se adresar može kompletan smestiti u OM, tada je broj
pristupa i u najnepovoljnijem slučaju 1
• zato su ove datoteke veoma pogodne za direktnu obradu
– nisu pogodne za redoslednu obradu
• ali broj pristupa za pronalaženje jednog logički narednog
sloga u obrađivanoj rasutoj datoteci iznosi jedan

– zauzeće memorijskog prostora na disku
• očekivani broj baketa
N
B
b ln 2
– N – broj slogova
– b – faktor blokiranja

– rasute datoteke sa dinamičkom transformacijom
• zasnovane su na ideji deljenja baketa, koju su pozajmile od
B-stabala
– u traženju slučajno odabranog sloga su efikasnije od B-stabala
• popularnost ovih vrsta datoteka zaostaje za B-stablima
• postoje SUBP-ovi
– koji podržavaju korišćenje fizičkih struktura zasnovanih na
principima dinamičkih rasutih datoteka
– podrazumevaju korišćenje B-stabala dok se izgradnja rasutih
struktura mora posebno zahtevati

Sadržaj

Pitanja i komentari
?
Rasuta
ocena
OD – Rasute organizacije
Indeks-sekvencijalna
ocena
OD – Indeks-sekvencijalna
Sadržaj
• Indeksne datoteke
• Indeks-sekvencijalna organizacija datoteke
• Indeks-sekvencijalna metoda pristupa
OD – Indeks-sekvencijalna 2 / 49
Indeksne datoteke
• Karakteristike indeksnih datoteka
– postojanje indeksa
• pomoćna struktura podataka
• realizovana u posebnoj datoteci, kao stablo traženja
• sadrži parove
(vrednost ključa, relativna adresa sloga/bloka)
– za preslikavanje argumenta traženja u adresu sloga
– za brz pristup slučajno odabranom i logički narednom slogu
– smeštanje kompletnih slogova
• u posebnu datoteku - zonu podataka (primarnu zonu)
– može biti različito organizovana
Indeksne datoteke
• Vrste indeksnih datoteka
– statičke
• istorijski prve
– danas ređe u praktičnoj upotrebi
• statička alokacija memorijskog prostora
– definiše se prilikom projektovanja organizacije
• statički indeks
– formira se i, nakon formiranja, ne ažurira se
– dinamičke
• praktično nezaobilazne u realnim projektima
• dinamička alokacija memorijskog prostora
• dinamički indeks
– ažurira se paralelno sa ažuriranjem zone podataka
– održavanje poželjnih karakteristika u vremenu
Indeksne datoteke
• Efikasnost organizacija u upotrebi
– sekvencijalne datoteke
• ideal redosledne obrade i traženja logički narednih slogova
– rasute datoteke
• ideal direktne obrade i traženja slučajno odabranih slogovaa
– indeksne datoteke
• struktura kompromisa
• solidna podrška direktne i redosledne obrade, kao i obe vrste
traženja
Sadržaj
Indeks-sekvencijalna organizacija
• Statička indeks-sekvencijalna datoteka
– tri memorijske zone ili osnovne organizacije datoteke
• primarna zona ili zona podataka
– sekvencijalna organizacija
• zona indeksa
– spregnuta organizacija – n-arno stablo
• zona prekoračenja
– spregnuta organizacija – lanci prekoračilaca
• Primarna zona
– slogovi uređeni saglasno rastućim vrednostima ključa
– slogovi grupisani u blokove
• poželjan što veći faktor blokiranja
– kreira se u postupku formiranja statičke indeks-
sekvencijalne datoteke
– nikada se, naknadno, ne ažurira
– ciljevi
• iskoristiti poželjne osobine sekvencijalne organizacije u
redoslednoj obradi podataka
• izbeći efekat loših performansi ažuriranja sekvencijalno
organizovane datoteke
• Zona indeksa
– puno stablo traženja, spregnuta struktura
• reda n (n  2)
• visine h
– čvor stabla = blok, sadrži od 1 do n elemenata
• parovi (ke, Ae), e  {1,..., n}
• n – faktor blokiranja u zoni indeksa
– ke = k(S) - vrednost ključa sloga S
– Ae je adresa:
» bloka primarne zone u kojem je slog S, u slučaju lista, ili
» podstabla, tj. drugog čvora stabla traženja koji takođe
sadrži ke, u slučaju neterminalnog čvora
• elementi u čvoru uređeni saglasno rastućim vrednostima
ključa ke
– čvor je sekvencijalno organizovana struktura
• Zona indeksa
– retko popunjeni indeks
• reprezentativne vrednosti ključa svakog bloka primarne zone
propagirane u stablo
– vrednosti ključa ke u stablu
• najmanje ili najveće vrednosti ključa iz svakog bloka
primarne zone
– elementi listova stabla
• sadrže po jednu vrednost ključa iz svakog bloka
– elementi čvorova na višim nivoima hijerarhije stabla
• sadrže po jednu vrednost ključa iz svakog direktno
podređenog čvora
• vrednosti ključa ponavljaju se u čvorovima na svim nižim
nivoima hijerarhije
• Zona indeksa
– neterminalni čvor sa m (1  m  n) elemenata
• poseduje m direktno podređenih čvorova
– adresa Ae - pokazivač, relativna adresa
• Vrste zone indeksa
– zona indeksa s propagacijom najvećih vrednosti
ključa iz svakog bloka
• u slučaju poslednjeg bloka, propagira se ne aktuelna najveća
vrednost ključa, već najveća dozvoljena vrednost ključa
– zona indeksa s propagacijom najmanjih vrednosti
ključa iz svakog bloka
• u slučaju prvog bloka, propagira se ne aktuelna najmanja
vrednost ključa, već najmanja dozvoljena vrednost ključa
• Primer - indeks-sekvencijalna datoteka Dinsek
– propagacija najvećih vrednosti ključa
• iz svakog bloka primarne zone, osim iz poslednjeg
• najveća dozvoljena vrednost ključa – iz poslednjeg bloka
– N = 13 slogova
– faktor blokiranja u primarnoj zoni f = 3
– red stabla traženja i faktor blokiranja u zoni indeksa
n=2
ZONA INDEKSA
A6i
49 A4i 99 A5i
A4i A5i
23 A1i 49 A2i 99 A3i *
A1i A2i A3i

p p p p p
13 A1 23 A2 29 A3 49 A4 99 A5 *
PRIMARNA ZONA
A 1p A 2p
03 p(S 1 ) 07 p(S 2 ) 13 p(S 3 ) 15 p(S 4 ) 19 p(S 5 ) 23 p(S 6 )
A 3p A 4p
25 p(S 7 ) 27 p(S 8 ) 29 p(S 9 ) 34 p(S 10 ) 43 p(S 11 ) 49 p(S 12 )
A 5p
64 p(S 13 ) *
• Zona indeksa
– broj čvorova Ci
• na i-tom nivou hijerarhije stabla (i=1,...,h)
 B 
Ci   h i 1 
n 
– B – broj blokova u primarnoj zoni (B  1)
– visina stabla
h  log n B
– ukupni broj čvorova stabla C
h
 B 
C    h i 1 
i 1  n 
• Zona indeksa
– kapacitet stabla
• koliko parova (ke,Ae) se može upisati u čvorove
K  nC
– ukupni broj elemenata E u stablu pristupa
h
 B 
E    h i 
i 1  n 
– stablo traženja obezbeđuje relativno brz pristup za

traženje slučajno odabranog sloga
• Zona prekoračenja
– sadrži kompletne slogove datoteke
• kao i primarna zona
• koji se upisuju u zonu prekoračenja pri upisu novih slogova
• koji se nazivaju prekoračioci
• svaki blok primarne zone može imati svoje prekoračioce
– posmatra se list u stablu traženja sa m elemenata
(1  m  n):
(k1, A1),..., (ke-1, Ae-1), (ke, Ae), (ke+1, Ae+1),..., (km, Am)
• Ae, e1,...,m - adrese sukcesivnih blokova primarne zone
• ako stablo sadrži najveće vrednosti ključa, slog sa k(S) je u
– bloku sa adresom A1 ako je k(S) < k1
– bloku sa adresom Ae, ako je ke-1 < k(S)  ke, e2,...m
– kada blok u primarnoj zoni nije kompletan (m ≠ n)
• upis novog sloga dovodi samo do pomeranja slogova u bloku
– kada je blok u primarnoj zoni kompletan (m = n)
• upis svakog novog sloga dovodi do upisa jednog od slogova
koji pripadaju bloku sa adresom Ae, e1,...m, u zonu
prekoračenja
• ke(max) – trenutno maksimalna vrednost ključa u bloku sa
adresom Ae
• ako je k(S) < ke(max)
– novi slog se upisuje u blok a svi slogovi sa vrednošću ključa
većom od k(S) pomeraju se za jednu lokaciju ka kraju bloka
– slog sa vrednošću ključa ke(max) se upisuje u zonu prekoračenja
• ako je k(S) > ke(max)
– novi slog se upisuje u zonu prekoračenja
– sprežu se logički neposredno susedni prekoračioci iz
jednog bloka, faktor blokiranja fz = 1
• za svaki blok primarne zone, najviše jedan lanac spregnutih
prekoračilaca
• slogovi u svakom lancu prekoračilaca uređeni su u rastućem
(alternativno opadajućem) redosledu
• dodatno, lanac slobodnih blokova
• Pokazivač na početak lanca – dva načina
– direktno povezivanje sa listom stabla traženja
• pokazivač na početak lanca smešta se u odgovarajući list
– indirektno povezivanje sa listom stabla traženja
• pokazivač na početak lanca smešta se u prateći deo
odgovarajućeg bloka u primarnoj zoni
• Struktura zone prekoračenja – direktni pristup
LISTOVI STABLA TRAŽENJA
A 1i p p p z A 2i
13 A 1 13 A 1 19 A 2 23 A 2 29 A 3 p 29 A 3 p 43 A 4 p 49 A 3 z
i
A3
71 A 5 p 99 A 5 p *
PRIMARNA ZONA
A 1p A 2p
03 p(S 1 ) 07 p(S 2 ) 13 p(S 3 ) 14 p(S 15 ) 15 p(S 4 ) 19 p(S 5 )
A 3p A 4p
25 p(S 7 ) 27 p(S 8 ) 29 p(S 9 ) 31 p(S 14 ) 34 p(S 10 ) 43 p(S 11 )
A 5p
64 p(S 13 ) 71 p(S 17 ) *
ZONA PREKORAČENJA
z z z z z
A1 A2 A3 A4 A5
z
E A4z 49 p(S 12 ) * 23 p(S 6 ) * 47 p(S 16 ) A1 A 5z *
• Struktura zone prekoračenja - indirektni pristup
PRIMARNA ZONA
A 1p z A 2p *
A4
01 p(S 17 ) 03 p(S 1 ) 07 p(S 2 ) 15 p(S 4 ) 19 p(S 5 ) 23 p(S 6 )
A 3p z A 4p z
A1 A3
25 p(S 7 ) 27 p(S 8 ) 29 p(S 9 ) 31 p(S 10 ) 43 p(S 11 ) 47 p(S 16 )
A 5p *
64 p(S 13 ) *
ZONA PREKORAČENJA
E A5z
A1z A2z A3z A4z A5z
30 p(S 14 ) * 14 p(S 15 ) * 49 p(S 12 ) * 13 p(S 3 ) A2z *
Sadržaj
Indeks-sekvencijalna metoda pristupa
• Podržana
– najčešće, sistemima za upravljanje datoteka,
ugrađenim u OS mainframe računara
– ređe savremenim SUBP-ovima
• Obezbeđuje
– formiranje, traženje, ažuriranje i reorganizaciju
– sekvencijalni, direktni i dinamički način pristupa
indeks-sekvencijalnoj datoteci
• Formiranje IS datoteke
– program redosledno učitava slogove ulazne
– smešta blokove u primarnu zonu IS datoteke
– alternativno, već formirana sekvencijalna datoteka
proglašava se primarnom zonom IS datoteke
– formiranje zone indeksa
SER SEQ Program za IS

datoteka SORT datoteka formiranje IS datoteka
datoteke
• iterativan postupak, po nivoima stabla traženja
– s dna na gore  s leva na desno
• prvo se formiraju svi listovi – čvorovi nivoa h, zatim čvorovi
nivoa h – 1, itd. do čvorova nivoa 1
• u svaki čvor na i-tom nivou hijerarhije (i=h-1, h-2,...,1)
– upisuju se najveće (alternativno najmanje) vrednosti ključa iz n
sukcesivnih čvorova na nivou hijerarhije i+1
• propagacija najvećih vrednosti
– u poslednji element krajnjeg desnog čvora upisuje se
maksimalna dozvoljena vrednost ključa
• propagacija najmanjih vrednosti
– u prvi element krajnjeg levog čvora upisuje se minimalna
dozvoljena vrednost ključa
– formiranje zone prekoračenja
– alocira se prazna zona prekoračenja
– svi blokovi sprežu se u lanac slobodnih blokova
– početak lanca upisuje se u zaglavlje zone prekoračenja
• Traženje logički narednog sloga
– vrši se kombinovanom primenom
• metode linearnog traženja i
• metode traženja praćenjem pokazivača
– počinje u prvom bloku primarne zone
• svako naredno traženje se nastavlja od tekućeg sloga
datoteke u bloku primarne zone
– linearna metoda
• po dolasku do poslednjeg sloga bloka traženje se nastavlja u
lancu prekoračilaca, ako postoji
– metoda praćenja pokazivača
• indirektno povezivanje prekoračilaca - nastavak traženja
direktno u zoni prekoračenja
• direktno povezivanje prekoračilaca - pristup direktno
nadređenom listu i nastavak traženja u zoni prekoračenja
– direktno povezivanje prekoračilaca
• pristupa se blokovima primarne zone, prekoračiocima i
listovima stabla traženja
• broj pristupa R i pri uspešnom i pri neuspešnom traženju
jednog logički narednog sloga
B
0  R  B     Z  (i  j  k )
n
– Z – ukupni broj slogova u zoni prekoračenja
– i – redni broj tekućeg bloka datoteke u odnosu na početak
primarne zone
 
– j  i / n – redni broj tekućeg lista stabla traženja
– k – broj slogova zone prekoračenja kojima se već pristupilo
– indirektno povezivanje prekoračilaca
jednog logički narednog sloga
0  R  B  Z  (i  k )
– traženje logički narednog sloga je efikasnije
• Traženje slučajno odabranog sloga
– praćenjem pokazivača u stablu pristupa
• započinje u korenu i stiže do lista u stablu traženja
• uvažava organizaciju sa propagacijom maksimalnih ili
minimalnih vrednosti ključa iz svakog bloka
• dolaskom do odgovarajućeg elementa u listu – odluka o
nastavku traženja
– u bloku primarne zone ili
– praćenjem lanca prekoračilaca, u zoni prekoračenja
• prati se pokazivač odgovarajućeg elementa u listu i prelazi se
u blok podataka u primarnoj zoni
• po potrebi, nastavlja se traženje praćenjem lanca
prekoračilaca
jednog slučajno odabranog sloga
h 1  R  h  z

jednog slučajno odabranog sloga
h 1  R  h 1 z
• z – dužina lanca prekoračilaca za jedan blok primarne zone

– nešto efikasnije traženje u datoteci s direktnim
povezivanjem prekoračilaca
• Obrada IS datoteke
– moguća efikasna obrada i
• u režimu redosledne obrade i
• u režimu direktne obradne
– pogodne za korišćenje u ulozi vodeće datoteke u oba
režima
– redosledna obrada putem vodeće datoteke od Nv
slogova odvija se
• naizmeničnim pristupanjem blokovima primarne zone i
njihovim lancima prekoračilaca
• adresa prvog bloka primarne zone nalazi se u zaglavlju
datoteke
– ukupan broj pristupa pri redoslednoj obradi Ruk
• za slučaj direktnog povezivanja
Ruk  B  Z  B / n
• za slučaj indirektnog povezivanja
Ruk  B  Z
– očekivani broj pristupa pri uspešnom ili neuspešnom
traženju jednog logički narednog sloga
B  Z  B / n
• za slučaj direktnog povezivanja R
Nv
BZ
• za slučaj indirektnog povezivanja R 
Nv
• nešto efikasnija kod datoteke sa indirektnim povezivanjem
prekoračilaca
– pri uobičajenim vrednostima reda stabla n razlika je
neznatna
– direktna obrada
• putem vodeće datoteke od Nv slogova
N v  Nvu  N vn
• očekivani ukupni broj pristupa
Ruk  Ru N vu  Rn Nvn
– Ru – očekivani broj pristupa pri uspešnom traženju
– Rn – očekivani broj pristupa pri neuspešnom traženju
– direktna obrada
• očekivani broj prekoračilaca po bloku primarne zone
Z
z
B
• za datoteku sa direktnim povezivanjem prekoračilaca
– ista verovatnoća zaustavljanja traženja na bilo kom slogu
f z z 1
Ru  Rn  h    i
f  z f  z i 1 z
2 f  z ( z  1)
Ru  Rn  h 
2( f  z )
– direktna obrada
• za datoteku sa indirektnim povezivanjem prekoračilaca
z z 1 z ( z  1)
Ru  h  1   i  h 1
f  z i 1 z 2( f  z )
z ( z  3)
Rn  h  1 
2( f  z )
– direktna obrada
• nešto efikasnija kod datoteke sa direktnim povezivanjem
prekoračilaca
• Ažuriranje IS datoteke
– vrši se u režimu direktne obrade
• nakon neuspešnog traženja
• ako se neuspešno traženje zaustavilo u bloku primarne zone
– vrši se pomeranje slogova sa većom vrednošću ključa od
vrednosti ključa novog sloga za jednu lokaciju ka kraju bloka
– novi slog se upisuje u lokaciju koju je zauzimao slog sa prvom
većom vrednošću ključa, a slog sa do tada najvećom
vrednošću ključa u bloku upisuje se u zonu prekoračenja
– prekoračilac se upisuje u lokaciju čiju adresu sadrži indeks
slobodnih lokacija i povezuje se sa ostalim prekoračiocima iz
bloka
• ako se neuspešno traženje zaustavilo na nekom od
prekoračilaca
– novi slog se upisuje u prvu slobodnu lokaciju
– uvezuje se sa ostalim prekoračiocima
• Ažuriranje IS datoteka
– brisanje sloga
• logičko brisanje - češće
Rd  Ru  1
– lokacija logički izbrisanog sloga može se upotrebiti za upis
novog sloga u specijalnom slučaju
» kada se vrednost ključa novog sloga nalazi tačno u
odgovarajućim granicama
• fizičko brisanje
– zahteva pomeranje slogova sa ažuriranjem lanca prekoračilaca
– zahteva veći broj pristupa datoteci
– modifikacija sadržaja postojećeg sloga
• nakon uspešnog traženja
• potreban samo jedan pristup da bi se modifikovani slog
upisao u datoteku
• Reorganizacija IS datoteke
– značajna degradacija performansi traženja slogova i
obrade datoteke u vremenu
• usled upisa slogova u zonu prekoračenja i
• logičkog brisanja slogova
– periodična reorganizacija datoteke
• uklanjanje negativnih posledica ažuriranja
– postupak
• ponovno formiranje primarne zone
– redoslednom obradom – traženjima logički narednih slogova u
postojećoj primarnoj zoni i zoni prekoračenja
• generisanje novog stabla traženja
• formiranje nove, prazne zone prekoračenja
– interval vremena između dve reorganizacije može biti
• fiksan
– npr. jednom mesečno
• dinamički određen
– na osnovu stepena popunjenosti zone prekoračenja
– npr. kada se zona prekoračenja popuni do 80% svog obima, a
dimenzionisana je da primi npr. 10% slogova prim. zone
– distribuirani slobodni prostor
• ublažava problem degradacije performansi obrade zbog
upisa novih slogova
– blokovi podataka se pri formiranju datoteke popunjavaju samo
delimično (npr. 60% ili 80%)
– time se obezbeđuje prostor za upis novih slogova
• produžava se interval vremena između dve reorganizacije
– IS datoteka može se ažurirati i kao sekvencijalna u
režimu redosledne obrade
• po završetku ažuriranja, generiše se novo stablo traženja
• ovakav postupak predstavlja istovremeno i reorganizaciju
datoteke
– prednosti
• kada iste podatke treba obrađivati i u režimu redosledne i u
režimu direktne obrade
• intenzivno se koristi u paketnoj obradi
• može se koristiti i u interaktivnoj obradi
– performanse redosledne obrade
• u početku ne zaostaju za performansama redosledne obrade
– performanse direktne obrade
• ne zaostaju značajnije za performansama direktne obrade
rasute datoteke
– glavni nedostatak
• upis slogova u zonu prekoračenja dovodi do degradacije
performansi obrade
• performanse redosledne obrade mogu se držati pod
kontrolom
– pogodnim dimenzionisanjem zone prekoračenja
• performanse traženja slučajno odabranog sloga i direktne
obrade značajnije se degradiraju
• jedino rešenje: periodično reorganizovanje datoteke
– nepogodno, ako se mora često sprovoditi u slučaju datoteka
velikog obima
– FSP zasnovane na statičkoj IS organizaciji
• intenzivno korišćene u mrežnim sistemima baza podataka
• relacioni i objektno-relacioni SUBP ih retko podržavaju
– ponekad se ističe više njihov istorijski značaj
• nazivaju se i klasičnim indeks-sekvencijalnim datotekama
• preteča modernih indeksnih datoteka s B-stablima
– osnovna ideja za primenu IS datoteka
• kada se podaci ne ažuriraju intenzivno i u većem obimu
• kada je potrebno obezbediti vrlo efikasnu redoslednu obradu
i, u isto vreme, solidne performanse direktne obrade
• brz pristup slučajno odabranom slogu u sekvencijalnoj
strukturi vrši se korišćenjem stabla traženja kao funkcije koja
preslikava vrednost ključa u adresu
Sadržaj
Pitanja i komentari
?
Indeks-sekvencijalna
ocena
OD – Indeks-sekvencijalna
Indeksne datoteke
s B-stablima
B-stablo, formiranje, traženje,
ažuriranje i obrada indeksne
datoteke sa B-stablom
OD – Datoteke s B-stablima
Sadržaj
• Osnovno B-stablo
• Formiranje datoteke s B-stablom
• Traženje u datoteci s B-stablom
• Obrada datoteke s B-stablom
• Ažuriranje datoteke s B-stablom
• Ocena karakteristika datoteka s B-stablom
• B*-stablo, B#-stablo, B+-stablo
• Indeks-sekvencijalna datoteka s B-stablom
OD – Datoteke s B-stablima 2 / 75
Osnovno B-stablo
• B-stablo
– puno stablo i stablo traženja
– gusto popunjeni, dinamički indeks
– visine h
• svi listovi su na jednakoj udaljenosti od korena
• put od korena do bilo kog lista je iste dužine
– ranga r (r >= 2)
• uvodi ograničenje na dozvoljeni broj elemenata u svakom
čvoru
– reda n = 2r + 1
Osnovno B-stablo
• B-stablo
– čvor = blok zone indeksa
– čvor sadrži niz elemenata
– element = propagirana vrednost ključa iz primarne
zone
– svaki čvor sadrži maksimalno 2r elemenata
– svaki čvor, izuzev korena, sadrži minimalno r
elemenata
– koren sadrži minimalno 1 element
– svaki čvor sa m elemenata, koji ne predstavlja list,
poseduje m + 1 direktno podređenih čvorova
Osnovno B-stablo
• Format čvora B-stabla
– niz elemenata
– svaki element: trojka (ke, Ae, Pe), e  {1,..., m}
• ke vrednost ključa sloga Si (i  {1, 2,..., N})
• Ae pridruženi podatak
• Pe pokazivač ka podstablu s većim vrednostima ključa od ke
Zaglavlje Neiskorišćeni
bloka P0 k1 A1 P1 k2 A2 P2 ... km Am Pm prostor
– Uslovi stabla traženja

• (i  {1,..., m - 1})(ki < ki+1)
• (k  K(P0))(k < k1)
• (i  {1,..., m - 1})(k  K(Pi))(ki < k < ki + 1)
• (k  K(Pm))(km < k)
Osnovno B-stablo
• Primer:
– B-stablo sa N = 18 slogova, ranga r = 2, visine h = 3
34
15 25 43 64
03 07 13 19 23 27 29 37 40 46 49 71 88
Osnovno B-stablo
• Popunjenost B-stabla
– za isti broj slogova N i rang r, B-stablo može
posedovati različite visine i različite brojeve čvorova
• Ekstremni slučajevi popunjenosti B-stabla
– poluprazno (polupuno) B-stablo
• svi čvorovi, osim korena, sadrže po r elemenata
• koren sadrži samo 1 element
• stablo ne može biti manje popunjeno od polupraznog
– kompletno (popunjeno) B-stablo
• svi čvorovi sadrže po 2r elemenata
• stablo ne može biti više popunjeno od kompletnog
Osnovno B-stablo
• Broj čvorova i elemenata
– na različitim nivoima hijerarhije B-stabla ranga r
Kompletno B-stablo Poluprazno B-stablo

Nivo Visina Broj Broj Broj Broj
čvorova elemenata čvorova elemenata
0 1 1 2r 1 1
1 2 (2r + 1)1 2r(2r + 1)1 2 2r
2 3 (2r + 1)2 2r(2r + 1)2 2(r + 1)1 2r(r + 1)1
... ... … … … …
i-1 i (2r + 1)i-1 2r(2r + 1)i-1 2(r + 1)i–2 2r(r + 1)i–2
... ... … … … …
h-1 h (2r + 1)h–1 2r(2r + 1)h–1 2(r + 1)h–2 2r(r + 1)h–2
Osnovno B-stablo
• Broj čvorova stabla
– kompletno stablo
h h 1
( 2 r  1) h
1
Ckp   (2r  1)   (2r  1) 
i 1 i
i 1 i 0 2r
– poluprazno stablo
h 1
h 1 h2
( r  1) 1
C pp  1  2 (r  1)  1  2 (r  1)  1  2
i 1 i
i 1 i 0 r
Osnovno B-stablo
• Broj čvorova i visina stabla
– kompletno stablo
(2r  1) h  1
Ckp  , N  2rCkp  N  (2r  1)  1
h
2r
hkp  log 2 r 1 ( N  1), hmin  log 2 r 1 ( N  1)
N N
Ckp  , Cmin   
2r  2r 
• visina ne može biti manja od hmin
• ukupan broj čvorova ne može biti manji od Cmin
Osnovno B-stablo
– poluprazno stablo
(r  1) h 1  1
C pp  1 2 , N  1  r (C pp  1)  N  2(r  1) h1  1
r
N 1  N  1
hpp  1  log r 1 , hmax  1  log r 1
2  2 
N 1  N  1
C pp  1  , Cmax  1   
r  r 
• visina ne može biti veća od hmax
• ukupan broj čvorova ne može biti veći od Cmax
Osnovno B-stablo
– hmin  h  hmax, Cmin  C  Cmax
N r hmin hmax Cmin Cmax

103 50 2 2 10 20
104 50 2 3 102 2102
105 50 3 3 103 2103
106 50 3 4 104 2104
 N  1
hmin  log 2 r 1 ( N  1) hmax  1  log r 1
 2 
N  N  1
Cmin    Cmax  1   
 2r   r 
Sadržaj
Formiranje datoteke s B-stablom
• Indeksna metoda pristupa
• OS mainframe računara poseduju metode pristupa za
formiranje, korišćenje i ažuriranje indeksnih datoteka sa B-
stablima
– programski jezici
• korišćenje specijalizovanih biblioteka za indeksnu metodu
pristupa, ili
• korisnici sami pišu svoje metode
– SUBP
• poseduju sopstvene indeksne metode pristupa
• koriste ih u izgradnji fizičkih struktura baza podataka
• Struktura datoteke s B-stablom
– zona indeksa: spregnuta struktura, B-stablo
• dinamički, gusto popunjeni indeks
– svaka vrednost ključa primarne zone propagira se u zonu
indeksa
• dinamičko ažuriranje – prati ažuriranje primarne zone
• omogućava traženja u primarnoj zoni
– primarna zona: serijska datoteka
• iskorišćenje dobrih osobina serijske datoteke pri ažuriranju
– pod pretpostavkom da se traženja ne vrše direktno u serijskoj
datoteci
– formiranje primarne zone
• preuzimanjem postojeće (serijske) datoteke ili
• sukcesivnim učitavanjem slogova ulazne (serijske) datoteke
• upisivanje zaglavlja stabla traženja u zonu indeksa
– inicijalno, nedefinisane vrednosti pokazivača na koren stabla i
krajnji levi čvor stabla
– inicijalizuje se pokazivač na prvi blok u lancu praznih blokova
• formiranje lanca praznih blokova (čvorova)
• sukcesivno čitanje slogova primarne zone i formiranje B-
stabla, dinamičkim upisivanjem novih elemenata
• upisivanje prvog elementa  formiranje korena stabla
• Upis novog elementa u B-stablo
– prethodi mu neuspešno traženje elementa (tso)
• započinje u korenu
• uvek završava u listu
– upoređivanjem argumenta traženja s vrednostima ključa u
svakom čvoru i
– praćenjem pokazivača na čvorove na jednom pristupnom putu
od korena do lista
– započinje na mestu zaustavljanja neuspešnog
traženja u listu
– list može biti potpuno ili delimično popunjen
– aktuelni broj elemenata u listu me – dve mogućnosti
– (A) delimično popunjen list: me < 2r
• novi element upisuje se na poziciju zaustavljanja traženja
• elementi s većom vrednošću ključa u čvoru pomeraju se za
jednu poziciju udesno
– (B) potpuno popunjen list: me = 2r
• podela lista na dva lista – alocira se novi, desni list
• formira se u OM uređeni niz od 2r + 1 elemenata
– prva polovina niza ostaje u levom (postojećem) listu:
– srednji element upisuje se u nadređeni čvor - može izazvati
deljenje nadređenog čvora
– druga polovina niza upisuje se u desni (novi) list
• ukoliko se deli koren, dolazi do formiranja novog korena i
povećavanja visine stabla za 1
P0 k A P ... k
1 1 1 r+1 Ar+1 Pr+1 ... k2r A2r P2r k2r+1 A2r+1 P2r+1
... ... ... ... kr+1 Ar+1 ...
P0 k A P ... k A Pr Pr+1 k
1 1 1 r r r+2 Ar+2 Pr+2 ... k2r+1 A2r+1 P2r+1
• Primer
– ulazna serijska datoteka – primarna zona
– N = 18 slogova
– rang stabla: r = 2
– visina stabla: h = 3
– kapacitet svakog čvora: 2r = 4 elementa
Sadržaj
Traženje u datoteci s B-stablom
– modifikovani simetrični postupak prolaska kroz B-
stablo
• rnaizmenično pristupanje listovima i njihovim nadređenim
elementima
– vrši se od tekućeg elementa stabla
• inicijalno, tekući element stabla je element sa najmanjom
vrednošću ključa u krajnjem levom listu
– upoređuju se argument traženja a i vrednosti ključa
elemenata stabla ke
• traženje se uspešno završava kada je a = ke
• neuspešno traženje završava se nailaskom na element sa
ke > a ili nailaskom na kraj krajnjeg desnog lista
– traženje započinje u korenu stabla
• eventualno se nastavlja u podređenim čvorovima
• završava se u čvoru u kojem je element pronađen ili u listu
• na svakom nivou hijerarhije stabla pristupa se najviše jednom
čvoru
– upoređuju se argument traženja a i vrednosti ključa
elemenata stabla ke
– ako se pri traženju nađe element, za koji je a = ke
• traženom slogu pristupa se na osnovu adrese Ae
– ako se, pri traženju u čvoru, dođe do elementa sa
ke > a
• traženje se nastavlja u odgovarajućem podstablu
– uspešno, završava u bilo kojem čvoru
• broj pristupa, samo jedan bafer u OM za stablo pristupa
Ru = h + 1
• broj pristupa, h bafera u OM za stablo pristupa
0  Ru  h + 1
– neuspešno, završava uvek u listu
• broj pristupa, samo jedan bafer u OM za stablo pristupa
Rn = h
• broj pristupa, h bafera u OM za stablo pristupa
0  Rn  h
– celo stablo u OM: Ru = Rn = 0
Sadržaj
Obrada datoteke s B-stablom
• Može se koristiti
– i kao vodeća i kao obrađivana
– i u režimu redosledne i u režimu direktne obrade
– u svim slučajevima, pokazuje solidne performanse
• Ukupan broj pristupa datoteci Rukv – parametri
– da li je stablo kompletno ili poluprazno
• broj čvorova kompletnog stabla je najmanji mogući, a
polupraznog najveći mogući
– da li je rezervisano h bafera za ceo pristupni put ili
samo 1 bafer za čvorove B-stabla
• u slučaju h bafera, ceo pristupni put staje u OM pa se
svakom čvoru stabla pristupa tačno jedanput
• u slučaju jednog bafera, svakom neterminalnom čvoru mora
se pristupati barem onoliko puta koliko elemenata poseduje
– da li su sukcesivno traženi slogovi u primarnoj zoni
uvek smešteni u fizički susedne lokacije, ili uvek u
lokacije različitih blokova
• Ukupan broj pristupa datoteci Rukv
– uloga vodeće datoteke
N 
C     Rukv  Ch  E1h 1  N
f 
N 
Cmin     Rukv  Chmax  E1max
 h 1  N
f
 N  N   N  1  N  r 
 2r    f   Ruk   r  1    r  1   N
v
 
• Redosledna obrada
– putem vodeće datoteke sa Nv = Nvu + Nvn slogova
• Nvu slogova koji iniciraju uspešno traženje
• Nvn slogova koji iniciraju neuspešno traženje
– ukupan broj pristupa datoteci kao obrađivanoj, Rukr
 
N  N u
  N  1  N  r 

 2r   f 
v
 R r
uk  
 r 1   r 1   N u
v
       
– očekivani broj pristupa pri uspešnom ili neuspešnom
traženju jednog logički narednog sloga
Rukr
R
Nv
• Direktna obrada
– putem vodeće datoteke sa Nv = Nvu + Nvn slogova
• Nvu slogova koji iniciraju uspešno traženje
• Nvn slogova koji iniciraju neuspešno traženje
– relativno brz pristup slučajno odabranom slogu
– ukupan broj pristupa Rukd
R  Ru N  Rn N
d
uk
u
v
n
v
Sadržaj
Ažuriranje datoteke s B-stablom
• Upis novog i brisanje postojećeg sloga
– vrši se u režimu direktne obrade
– izvodi ga metoda pristupa na zahtev aplikativnog
programa
– vrši se upis, odnosno logičko brisanje elementa iz
primarne zone i odgovarajućeg elementa iz stabla
pristupa
– na isti način, kao u slučaju formiranja B-stabla
• Brisanje elementa iz B-stabla
– prethodi mu uspešno traženje
– logičko brisanje sloga u primarnoj zoni
– fizičko brisanje elementa iz B-stabla
– element se sme fizički izbrisati jedino ako se nalazi u
listu
– (A) element za brisanje nalazi se u listu
• (A1) list sadrži me > r elemenata ili je koren stabla
– fizičko oslobađanje lokacije izbrisanog elementa
– po potrebi, pomeranje ostalih elemenata u listu za jednu
poziciju ulevo
– nakon brisanja, u listu ostaje me - 1 ≥ r elemenata
• (A2) list sadrži me = r elemenata i nije koren stabla
– fizičko oslobađanje lokacije izbrisanog elementa nije dozvoljeno
» svaki čvor, osim korena, mora imati minimalno r elemenata
– (A21) postoji barem jedan susedni čvor sa mf > r elemenata
» primena tehnike pozajmljivanja elemenata iz susednog
čvora
– (A22) svi susedni čvorovi imaju mf = r elemenata
» primena tehnike spajanja dva čvora u jedan
– susedni čvorovi
• čvorovi Ce i Cf su susedni, ako imaju zajednički direktno
nadređeni čvor C i ako važi
(!k  K(C))(km < k < k1)
• K(C) - skup vrednosti ključa u čvoru C

• km - najveća vrednost ključa u čvoru Ce
• k1 - najmanja vrednost ključa u čvoru Cf
– tehnika pozajmljivanja elemenata od suseda
• formira se u OM uređeni niz od mf + r – 1 + 1 elemenata
– svi elementi susednog čvora, jedan nadređeni i r - 1 element
čvora iz kojeg se briše element
– (mf + r) / 2 elemenata smešta se u levi susedni čvor
– (mf + r) / 2 + 1-vi element smešta se u nadređeni čvor
– preostali elementi smeštaju se u desni susedni čvor
– tehnika spajanja dva susedna čvora u jedan
• formira se u OM uređeni niz od r + r – 1 + 1 elemenata
– r elemenata susednog čvora, jedan nadređeni i r - 1 element
čvora iz kojeg se briše element
– svih 2r elemenata smešta se u levi susedni čvor
– desni susedni čvor postaje prazan – dealocira se
– fizičko brisanje elementa iz nadređenog čvora
– tehnika spajanja dva susedna čvora u jedan
• fizičko brisanje elementa iz nadređenog čvora
• može izazvati novo pozajmljivanje ili spajanje čvorova, na
višem nivou u stablu
• u ekstremnom slučaju, može doći do spajanja jedina dva
direktno podređena čvora korenu
– izaziva dealociranje korena i smanjenje visine stabla za jedan
– (B) element za brisanje ne nalazi se u listu
• zamena elementom koji sadrži prvu veću vrednost ključa
• predstavlja krajnji levi element u krajnjem levom čvoru
desnog podstabla u odnosu na element koji se briše
• nakon zamene (upisivanja u lokaciju izbrisanog elementa),
element s prvom većom vrednošću ključa fizički se briše iz
lista
• povratak na slučaj (A) – primena za fizičko brisanje elementa
s prvom većom vrednošću ključa
• Tehnika spajanja
• Tehnika pozajmljivanja
Sadržaj
Ocena karakteristika datoteka s B-stabl.
• Prednosti
– pokazuju uravnotežene performanse pri direktnoj i
redoslednoj obradi
– ne kvare se performanse obrade u vremenu
• kao posledica naknadnih ažuriranja
– u odnosu na indeks-sekvencijalne datoteke
• ne zahtevaju postojanje zone prekoračenja
– struktura primarne zone odgovara strukturi serijske datoteke
• maksimalni broj pristupa pri traženju slučajno odabranog
sloga moguće je unapred proceniti
• selektivnost indeksa po svakom pristupnom putu je ista
Ocena karakteristika datoteka s B-stabl.
• Nedostaci
– nije najpogodnije rešenje za redoslednu obradu
• broj pristupa datoteci zavisi od broja slogova vodeće
datoteke
• primena modifikovanog algoritma simetričnog postupka
prolaska kroz stablo pri traženju adrese lokacije logički
narednog sloga
– potreba višestrukog pristupanja neterminalnim čvorovima
– deljenje čvorova favorizuje izgradnju polupraznog
B-stabla
• kada se formiranje datoteke vrši na osnovu sekvencijalne
ulazne datoteke
• svi listovi, osim krajnjeg desnog, uvek poluprazni
• česta situacija u praksi, kada se vrednosti ključa generišu
automatski, inkrementiranjem
Sadržaj
B*-stablo, B#-stablo, B+-stablo
• B*-stablo
– strukturalno isto, kao osnovno B-stablo
– tehnika prelivanja
• ublažavanje problema favorizacije polupraznog stabla
• primenjuje se pri upisu novog elementa u stablo
– kada je čvor Ce u koji se upisuje element kompletan, a
– bar jedan od njegovih susednih čvorova Cf sadrži mf < 2r
elemenata
• formira se u OM uređeni niz od mf + 2r + 1 + 1 elemenata
– svi elementi susednog čvora, jedan nadređeni i 2r + 1
elemenata čvora u koji se upisuje element
– (mf + 2r + 2) / 2 elemenata smešta se u levi susedni čvor
– (mf + 2r + 2) / 2 + 1-vi element smešta se u nadređeni čvor
– preostali elementi smeštaju se u desni susedni čvor
– favorizacija 75% popunjenosti stabla
• B#-stablo
– varijanta B*-stabla
– garantuje se minimalna popunjenost 66%
• za sve čvorove na svim nivoima hijerarhije, osim na prva dva
– tehnika distribuiranog deljenja
• primenjuje se pri upisu novog elementa u stablo
– kada je čvor Ce u koji se upisuje element kompletan i kompletni
su svi njegovi susedi
• elementi susednih čvorova Ce i Cf distribuiraju se u tri čvora
• B#-stablo
– tehnika distribuiranog deljenja
• elementi susednih čvorova Ce i Cf distribuiraju se u tri čvora
• formira se u OM uređeni niz od 2r + 2r + 1 + 1 elemenata
– 2r elemenata susednog čvora, jedan nadređeni i 2r + 1
– (4r + 2) / 3 elemenata smešta se u levi susedni čvor
– (4r + 2) / 3 + 1-vi element smešta se u nadređeni čvor
– (4r + 1) / 3 elemenata smešta se u srednji susedni čvor
– (4r + 2) / 3 + (4r + 1) / 3 + 2-gi element smešta se u
nadređeni čvor
– preostalih 4r / 3 elemenata smešta se u novoalocirani, desni
susedni čvor
• B+-stablo
– modifikacija osnovnog B-stabla
• prevazilaženje glavnog nedostatka osnovnog B-stabla, ili
neke od njegovih varijanti
• pri traženju logički narednog sloga potrebno je pristupati svim
čvorovima stabla
– u slučaju B+-stabla, za traženje logički narednog
sloga dovoljno je pristupati samo listovima
• B+-stablo
– strukturalno drugačije od osnovnog B-stabla
• vrednosti ključa svih slogova nalaze se uređene u listovima
• svi listovi su dvostruko spregnuti
– sadrže informaciju o svim logičkim vezama između slogova
• čvorovi na višim nivoima stabla traženja sadrže najmanje
vrednosti ključa iz svakog lista osim iz krajnjeg levog
• vrednosti ključa čvorova koji ne predstavljaju listove, u
nadređenim čvorovima ne ponavljaju se
• logika formiranja neterminalnih čvorova odgovara strukturi
osnovnog B-stabla
• Format čvora B+-stabla
– niz elemenata
– svaki element: dvojka (ke, Pe), e  {1,..., m}
• ke - vrednost ključa sloga Si (i  {1, 2,..., N})
• Pe - pokazivač ka podstablu, za neterminalni čvor ili bloku u
primarnoj zoni, u slučaju lista
Zaglavlje Neiskorišćeni
bloka P0 k1 P1 k2 P2 ... km Pm prostor
– Uslovi stabla traženja

• (i  {1,..., m - 1})(ki < ki+1)
• (k  K(P0))(k < k1)
• (i  {1,..., m - 1})(k  K(Pi))(ki  k < ki + 1)
• (k  K(Pm))(km  k)
• Formiranje B+-stabla
– analogan postupak formiranju osnovnog B-stabla, ili
neke njegove varijante (B* ili B#-stablo)
• mogu se koristiti postupci prelivanja, običnog ili distribuiranog
deljenja, na uobičajen način
– tehnika deljenja lista - specifičnosti
• formira se u OM uređeni niz od 2r + 1 elemenata
– svi elementi datog čvora i jedan novododati
– (2r + 1) / 2 = r elemenata smešta se u levi susedni čvor
– r + 1-vi element smešta se u nadređeni čvor
– r + 1-vi element i svih preostalih r elemenata smešta se u
novoalocirani, desni susedni čvor
» ponavljanje istog elementa i u nadređenom čvoru i u
desnom susedu
• neterminalni čvorovi dele se na isti način kao kod B-stabla
• Formiranje B+-stabla
– tehnika prelivanja u listovima - specifičnosti
• formira se u OM uređeni niz od mf + 2r + 1 + 1 elemenata
– svi elementi susednog čvora, jedan nadređeni i 2r + 1
– (mf + 2r + 2) / 2 elemenata smešta se u levi susedni čvor
– (mf + 2r + 2) / 2 + 1-vi element smešta se u nadređeni čvor
– (mf + 2r + 2) / 2 + 1-vi element i svi preostali elementi
smeštaju se u desni susedni čvor
• prelivanje u neterminalnim čvorovima vrši se na isti način kao
kod osnovnog B-stabla
• Traženje u B+-stablu
• vrši se isključivo u listovima B+-stabla
• primenom kombinacije metoda linearnog traženja i metode
praćenja pokazivača
• vrši se od tekućeg elementa B+-stabla
• prolazak kroz sve listove B+-stabla i pristupanje primarnoj
zoni
 Nv
u

C min
h    R r
uk  C max
h  N u
v
 f 
 N   Nv  N 
u

 2r   f   R r
uk  r  N u
v
     
• počinje u korenu B+-stabla i uvek se završava u jednom od
listova – i za uspešno i za neuspešno traženje
– ako je a < ke, dalje se prati pokazivač Pe - 1
– ako je a = ke, prati se pokazivač Pe – stiže se do lista
– ako je a > km, prati se pokazivač Pm
– broj pristupa, uspešno
• samo jedan bafer u OM za stablo pristupa
Ru = h+ + 1
– broj pristupa, neuspešno
Rn = h+
– visina kompletnog B+-stabla
h 1 N
C  (2r  1) , N  2rC 
kp
h
kp
h  (2r  1) h1
2r
 N   N
hkp  1  log 2 r 1 , hmin  1  log 2 r 1 
2r  2r 
– visina polupraznog B+-stabla
h2 N
C  2(r  1) , N  rC 
h
pp
h
pp
 (r  1) h2
2r
 N   N
hpp  2  log r 1 , hmax  2  log r 1 
2r  2r 
• Visine B-stabla i B+-stabla
– hmin+  h+  hmax+
N r hmin hmax hmin+ hmax+

103 50 2 2 2 2
104 50 2 3 2 3
105 50 3 3 3 3
106 50 3 4 3 4
  N hmin  log 2 r 1 ( N  1)

h  1  log 2 r 1 
min
 2r 
 N  1
 N hmax  1  log r 1
2 

hmax  2  log r 1  
 2r 
• Ažurianje B+-stabla
– upis novog elementa u B+-stablo vrši se na isti način
kao pri formiranju B+-stabla
– brisanje
• briše se i element u listu i, ako je ponovljen, element sa istom
vrednošću ključa u nadređenom čvoru
– brisanje elementa iz čvora sa r elemenata
• tehnika pozajmljivanja
• tehnika spajanja čvorova
Sadržaj
Indeks-sekvencijalna dat. s B-stablom
– modifikacija B+-stabla
• prevazilaženje glavnog nedostatka B+-stabla, ili neke od
njegovih varijanti
• za sva uspešna traženja sloga, potrebno je pristupati
primarnoj zoni
– u slučaju indeks-sekvencijalne datoteke s B-stablom,
uspešna traženja završavaju u listovima
– strukturalno drugačija od B+-stabla
• u listovima B+-stabla ne memorišu se parovi (ke, Pe), već
kompletni slogovi
• pogodna u situacijama kada kapacitet sloga nije preveliki
– kako bi se očuvao solidan rang stabla
– strukturalno drugačija od B+-stabla
– Listovi B+-stabla postaju blokovi primarne zone
• Primarna zona
– spregnuta struktura
– slogovi uređeni saglasno rastućim vrednostima ključa
• Zona indeksa
– spregnuta struktura = neterminalni čvorovi B+-stabla
– osnovno B-stablo ili neka od varijanti (B*, B#)
– retko popunjeni indeks
• u zonu indeksa propagiraju se najmanje vrednosti ključa
svakog bloka primarne zone, osim prvog bloka
– Primarna zona - faktor blokiranja
• f = 2r
– Primarna zona - broj blokova
 N  N 
• kompletno stablo Bmin      
 2r   f 
 N   2N 
• poluprazno stablo Bmax      
  
r f 
– broj blokova kreće se u rasponu
Bmin  B  Bmax
• Formiranje
– na uobičajen način
• može se poći od ulazne serijske ili ulazne sekvencijalne
datoteke
• Obrada
– može se koristiti
• i kao vodeća i kao obrađivana
• i u režimu redosledne i u režimu direktne obrade
• pogodnija za primenu u redoslednoj obradi
– u redoslednoj obradi, pristupa se (svim) blokovima
primarne zone
• pogodno da broj blokova primarne zone bude manji
– za manje kapacitete slogova, postiže se veći r i manji B
• Traženje i ažuriranje
– postupci analogni onima koji se primenjuju u slučaju
B+-stabla
• vrši se isključivo u blokovima primarne zone
• primenom kombinacije metoda linearnog traženja i metode
praćenja pokazivača
• vrši se od tekućeg sloga primarne zone
• Traženje i ažuriranje
• počinje u korenu B-stabla i uvek se završava u bloku
primarne zone – i za uspešno i za neuspešno traženje
– broj pristupa, uspešno
Ru = his + 1
– broj pristupa, neuspešno
Rn = his + 1
– visina kompletnog B-stabla
(2r  1) h  1
Ckp  , B  1  2rCkp  B  (2r  1) h
2r
N  N
hkp  log 2 r 1 B  log 2 r 1 , hmin  log 2 r 1 
is is
2r  2r 
– visina polupraznog B-stabla
(r  1) h 1  1
C pp  1 2 , B  1  1  r (C pp  1)  B  2(r  1) h 1
r
B N  N
h  1  log r 1  1  log r 1 , hmax  1  log r 1 
is
pp
is
2 2r  2r 
• Visine B-stabla, B+-stabla i B-stabla IS datot.
– hminis  his  hmaxis
N r hmin hmax hmin+ hmax+ hminis hmaxis

103 50 2 2 2 2 1 1
104 50 2 3 2 3 1 2
105 50 3 3 3 3 2 2
106 50 3 4 3 4 2 3
 N   N
h  log 2 r 1 
is
min h  1  log 2 r 1 
min
 2r   2r 
 N   N
hmax  1  log r 1 
is
hmax  2  log r 1 
 2r   2r 
• Ocena karakteristika indeksnih datoteka s
B-stablima
– pogodne i za direktnu i za redoslednu obradu
• relativno brz pristup slučajno odabranom slogu
• ne prevelik broj pristupa u redoslednoj obradi
– za efikasniju redoslednu obradu koriste se indeks-sekvencijalne
datoteke s B-stablom
» u slučajevima ne prevelikog kapaciteta sloga
– kompromisno rešenje pri izboru fizičke strukture
podataka
• nije idealna organizacija ni za redoslednu ni za direktnu
obradu, ali
• organizacija, prisutna u svim savremenim SUBP, bez
izuzetka
Sadržaj
Pitanja i komentari
?
Indeksne datoteke
s B-stablima
B-stablo, formiranje, traženje,
ažuriranje i obrada indeksne
datoteke sa B-stablom
OD – Datoteke s B-stablima
Baze podataka
Sistemi za upravljanje
bazama podataka
Osnovne funkcije SUBP
Sistemi za upravljanje BP
Sadržaj
• Namena i koncepcija SUBP
• Funkcije i struktura SUBP
• Arhitektura RSUBP / ORSUBP
• Rečnik podataka SUBP
• Nezavisnost
• Fleksibilnost
Sistemi za upravljanje BP 2 / 110

Namena SUBP / DBMS
• SUBP
– Sistem za upravljanje bazama podataka
• DBMS
– Database Management System
• Programski proizvod koji omogućava efikasno i
pouzdano:
– formiranje,
– korišćenje i
– menjanje BP

Namena SUBP / DBMS
APLIKACIJA #1 APLIKACIJA #2
BP
APLIKACIJA #3
APLIKACIJA #n

Koncepcija SUBP
• Karakteristike SUBP
– mora biti zasnovan na nekom modelu podataka
• idealno, treba da podrži sve koncepte i sve karakteristike, tj.
prednosti izabranog modela podataka
– mora da poseduje jezik (ili jezike) za obezbeđenje
upravljanja BP, tj. komunikacije
• programer - SUBP
• administrator BP - SUBP
• krajnji korisnik - SUBP

Koncepcija SUBP
– funkcionalnost
• treba da je u mogućnosti da podrži sve predviđene funkcije,
za koje je namenjen
– adaptivnost
• mogućnost lakih izmena definisanih (implementiranih)
koncepata BP
• mogućnost lakog prilagođavanja SUBP konkretnim uslovima
– performantnost
• mogućnost podešavanja performansi upotrebe BP

Koncepcija SUBP
– pouzdanost
• visoka verovatnoća bezotkaznog rada u realnom vremenu
– pogodnost za korišćenje
• lakoća korišćenja SUBP, za realizaciju predviđenih zadataka
• automatizacija postupaka realizacije zadataka
– pogodnost za održavanje
• lakoća održavanja proizvoda u funkciji
• sledljivost verzija SUBP u vremenu

Koncepcija SUBP
– postojanje rečnika (kataloga) BP
• rečnik (katalog) BP - baza podataka samog SUBP
• SUBP treba da radi nad sopstvenom BP - rečnikom, na isti
način kako opslužuje i korisničku BP
– dugovečnost
• zadržavanje svih poželjnih karakteristika za duži niz godina

Koncepcija SUBP
• Zasnovanost na modelu podataka (MP)
– implementacioni MP - modeli podataka na kojima su
SUBP zasnovani
• hijerarhijski (II 1/2 1960-ih - I 1/2 1980-ih)
• mrežni (II 1/2 1960-ih - I 1/2 1980-ih)
• relacioni (I 1/2 1980-ih - II 1/2 1990-ih)
• objektno-orijentisani (II 1/2 1990-ih - danas)
• objektno-relacioni (II 1/2 1990-ih - danas)
• XML (I 1/2 2000-ih - danas)

Koncepcija SUBP
– poželjne karakteristike implementacionih MP
• logička i fizička nezavisnost podataka
• strukturalna jednostavnost koncepata MP
• visoka deklaritivnost jezika za definiciju i manipulisanje
podacima
• zasnovanost na teoretski "dobrim" modelima

Koncepcija SUBP
– nisu svi implementacioni MP pokazivali iste osobine
po pitanju poželjnih osobina
– danas, pretežno u komercijalnoj upotrebi
• relacioni SUBP (RSUBP) i
• objektno-relacioni SUBP (ORSUBP)
– kombinuju dobre osobine relacionih i objektno-orijentisanih
SUBP
• jezik za komunikaciju sa RSUBP i ORSUBP
SQL - Structured Query Language
– danas u razvoju
• XML SUBP i povezivanje sa ORSUBP
• jezici za komunikaciju sa XML SUBP
– XML, XML Schema, XPath, XQuery, veza sa SQL
Koncepcija SUBP
• SQL
– jezik za komunikaciju sa RSUBP i ORSUBP
– dominantno deklarativan
– visoko standardizovan
• SQL-86, SQL-89
• ANSI SQL-92 (SQL2)
• ANSI SQL:1999 (SQL3)
• ANSI SQL:2003
• ANSI SQL:2006 (ISO/IEC 9075-14:2006)
– proizvođači SUBP ne podržavaju ove standarde uvek u celosti,
ali podržavaju njihov veći deo
– SQL jezik većine komercijalnih SUBP je, u određenim
delovima,
» širi od standarda ili
» uži od standarda
Sadržaj
• Nezavisnost
• Fleksibilnost

Struktura SUBP
• Poseduje komponente i mehanizme za
– implementaciju šeme BP u izabranom modelu
podataka
• implementacione šeme BP i pravila poslovanja
• interne šeme BP (fizičke strukture BP)
• distribucione šeme BP
• replikacione šeme BP
– formiranje, korišćenje i ažuriranje BP
– upravljanje podacima
– oblikovanje naprednih arhitektura BP

Struktura SUBP
– upravljanje transakcijama
– upravljanje višekorisničkim režimom rada
– zaštitu BP od neovlašćenog pristupa
– zaštitu BP od uništenja / oštećenja
– upravljanje distribuiranim BP
– upravljanje replikacijom u BP
– obezbeđenje performantnog koriščenja BP

Struktura SUBP
podataka

Implementacija šeme BP
u RSUBP / ORSUBP
• Implementacija skupa šema relacija
– kreiranje i brisanje domena – osnovnog tipa podatka
• CREATE DOMAIN, DROP DOMAIN
– kreiranje i brisanje složenog tipa podatka
• CREATE TYPE, DROP TYPE
– kreiranje, modifikovanje i brisanje tabele (šeme
relacije)
• CREATE TABLE, ALTER TABLE, DROP TABLE
– dodavanje, modifikovanje i brisanje kolone tabele
(atributa šeme relacije)
• ALTER TABLE / ADD, MODIFY, DROP

u RSUBP / ORSUBP
• Implementacija ograničenja šeme BP
– zadaju se parametri ograničenja
• definiše se ograničenje, datog tipa
• definišu se operacije (događaji) nad BP koje mogu dovesti do
• za svaku operaciju, definiše se aktivnost (akcija) očuvanja
konzistentnosti BP, u slučaju pokušaja narušavanja
ograničenja
– SUBP obezbeđuje automatsku proveru važenja
ograničenja, saglasno definisanim parametrima

u RSUBP / ORSUBP
• Parametri ograničenja
– svako ograničenje je vezano za određena obeležja i
određene šeme relacija šeme BP
– operacije (događaji) koji, načelno, mogu dovesti do
• upis nove torke u relaciju,
• brisanje postojeće torke iz relacije i
• modifikacija vrednosti postojeće torke u relaciji
– nad čijom šemom relacije je ograničenje definisano

u RSUBP / ORSUBP
– akcije očuvanja konzistentnosti BP u slučaju pokušaja
• vezuju se za svaku operaciju koja može narušiti ograničenje
• dele se na
– pasivne
– aktivne
– kombinovane
» pod određenim uslovima aktivne, a pod drugim uslovima
pasivne

u RSUBP / ORSUBP
– Pasivne akcije
• sprečavanje operacije koja bi narušila ograničenje
– NO ACTION
– Aktivne akcije
• obezbeđuju automatsko sprovođenje daljih operacija
ažuriranja nad BP
– koje će obezbediti očuvanje konzistentnosti BP
– očuvanjem propisanih odnosa između podataka

u RSUBP / ORSUBP
• Kontrola ograničenja, implementiranih na nivou
SUBP je centralna
– ne može je zaobići ni jedan program ili korisnik
– korisnici nisu svesni postojanja ograničenja, dok ne
dođe do njegovog narušavanja
– u slučaju pokušaja narušavanja ograničenja nekom
operacijom ažuriranja, SUBP
• aktivnim mehanizmom dovodi stanje BP u konzistentno, ili
• izaziva grešku i prekida operaciju
– prosleđuje korisničkom programu poruku o grečci
– program obrađuje tu poruku i prosleđuje je korisniku

u RSUBP / ORSUBP
– ograničenja se implementiraju pomoću mehanizma
SUBP
– mehanizmu se, direktno ili posredno, pridružuju svi
parametri ograničenja
• definicija
• kritične operacije - koje mogu narušiti ograničenje
• za svaku kritičnu operaciju, akcija očuvanja konzistentnosti
BP

u RSUBP / ORSUBP
• Kontrola ograničenja šeme BP
– SUBP pokreće mehanizam kontrole važenja
ograničenja
• automatski
• nakon izvođenja kritične operacije za ograničenje

u RSUBP / ORSUBP
– deklarativni mehanizmi
• aktivnosti provere važenja ograničenja i očuvanja
konzistentnosti se, većim delom, podrazumevaju
– SQL klauzula CONSTRAINT
– CREATE DOMAIN, CREATE ASSERTION
– proceduralni mehanizmi
• aktivnosti provere važenja ograničenja i očuvanja
konzistentnosti se, većim delom, programiraju
– CREATE TRIGGER
– CREATE PROCEDURE, CREATE FUNCTION

u RSUBP / ORSUBP
• Implementacija ograničenja šeme BP i pravila
poslovanja
• implementacija ograničenja koja se ne mogu u potpunosti
opisati putem deklarativnih mehanizama
• implementacija pravila poslovanja koja ne rezultuju u
ograničenjima podataka

u RSUBP / ORSUBP
• Implementacija ograničenja šeme BP i pravila
poslovanja
• implementacija pravila poslovanja
– koja ne rezultuju u ograničenjima šeme BP
– odnose se, obično, na
» unapred definisani redosled, obaveze i uslovljenosti
izvođenja operacija nad BP, ili
» obavezu izvođenja nekih operacija nad BP, pod određenim
uslovima, definisanim putem odnosa vrednosti obeležja u
BP

Struktura SUBP
podataka

u RSUBP / ORSUBP
• Realizacija interne šeme - fizičke strukture BP
– podrška različitih načina fizičke organizacije podataka
i metoda pristupa
• serijska organizacija podataka (PILE)
• indeksne organizacije podataka (B+ ili B stabla, različite
varijante)
• rasute organizacije podataka (HASH)
• indeks-sekvencijalna organizacija podataka
• klasterska organizacija podataka
(CREATE CLUSTER)

u RSUBP / ORSUBP
• Realizacija interne šeme - fizičke strukture BP
– zadavanje parametara fizičke organizacije datoteka
operativnog sistema (OS), nad kojima SUBP
funkcioniše
– raspodela delova baze podataka po datotekama
operativnog sistema
• particioniranje sadržaja tabele podataka na više datoteka i
više disk jedinica
– zadavanje parametara upravljanja fizičkim prostorom,
dodeljenom bazi podataka

Struktura SUBP
podataka

u RSUBP / ORSUBP
• Realizacija distribucione šeme BP
– potreba da logički jedinstvena BP bude distribuirana
("fragmentirana") na više računara - servera BP
– svaki server BP poseduje instaliran SUBP, istog ili
različitog tipa i proizvođača
– serveri BP su povezani u jedinstven računarsko-
komunikacioni sistem
– program može, u opštem slučaju, pristupiti podacima
na bilo kojem serveru BP u sistemu

Struktura SUBP
podataka

u RSUBP / ORSUBP
• Realizacija replikacione šeme BP
– potreba da se u BP uvede kontrolisana redundansa
podataka
– u cilju obezbeđenja
• performantnog rada distribuirane BP
– povećanja stepena dostupnosti podataka korisniku na datoj
lokaciji
• izgradnje datawarehouse sistema
• obezbeđenja performantnog izveštavanja korisnika, odnosno
korišćenja podataka iz BP

u RSUBP / ORSUBP
• Realizacija replikacione šeme BP
– mehanizmi za
• definisanje materijalizovanih pogleda - tabela s repliciranim
(redundantnim) podacima
– CREATE MATERIALIZED VIEW
• definisanje načina, postupaka i intervala ažuriranja, tj.
"osvežavanja" sadržaja materijalizovanih pogleda
• definisanje grupa tabela sa međusobno identičnim sadržajem
• definisanje grupa materijalizovanih pogleda sa identičnim
parametrima osvežavanja

Struktura SUBP
podataka

Formiranje, korišćenje i ažuriranje BP
• Formiranje BP
– kreiranje datoteka i fizičkog prostora BP
• CREATE DATABASE
– inicijalno punjenje ili preuzimanje podataka iz drugih
BP ili datoteka
• Programi tipa Import, ili Loader

Formiranje, korišćenje i ažuriranje BP
• Korišćenje BP
– izvršavanje upita nad BP
• QL naredbe: SELECT, CREATE VIEW
– predaja podataka iz BP u okruženje
• Programi tipa Export
• Ažuriranje BP
– upis, modifikacija i brisanje podataka iz BP
• DML naredbe: INSERT, UPDATE, DELETE, MERGE

Struktura SUBP
podataka

Upravljanje podacima
• Podrška različitih metoda pristupa podacima
– saglasno deklarisanoj fizičkoj organizaciji podataka
• Podrška različitih metoda uređivanja (sortiranja)
podataka
• Podrška fizičke nezavisnosti BP
– nezavisnosti BP od njene fizičke organizacije
• Podrška različitih načina adresiranja podataka
• Upravljanje prostorom i blokovima BP
• Upravljanje prostorom radne memorije SUBP
• Upravljanje datotekama OS, dodeljenih bazi
podataka
Struktura SUBP
podataka

Oblikovanje naprednih arhitektura BP
• Upravljanje naprednim arhitekturama BP
– klasterske arhitekture SUBP
• klasterski sistemi diskova računara
• klasterski računarski sistemi
– grid arhitekture SUBP
• više nezavisnih računarskih jedinica
• mogućnost dinamičkih izmena hardverske arhitekture

Struktura SUBP

Upravljanje transakcijama
• Transakcija
– najmanja jedinica obrade podataka
• koja prevodi BP iz jednog u drugo, ne nužno različito,
konzistentno stanje
– jedno izvršenje nekog transakcionog programa nad
BP
• sačinjenog od operacija upita i/ili ažuriranja BP
• koje u celosti uspeva, ili
• čiji se efekti u celosti poništavaju (odbacuju)
– obrada podataka u BP se odvija isključivo putem
transakcija

• Transakcija
– ima svoj početak
– ima svoj kraj
• označen zahtevom
– za potvrđivanje transakcije
» COMMIT
– ili za poništavanje transakcije
» ROLLBACK
• ili implicitno podrazumevan
– dolaskom do greške u obradi podataka
» koja izaziva automatsko poništavanje transakcije
– implicitni ROLLBACK

• Transakcija
– poseduje mogućnost delimičnog poništavanja
• isključivo u toku njenog izvršavanja
• označen zahtevom za delimično poništavanje
– do označene tačke u vremenskom napredovanju transakcije
» SAVEPOINT
– ROLLBACK TO savepoint

• Transakcija
– biće uspešno izvršena - potvrđena, ako je
• to u transakcionom programu eksplicitno zahtevano
(zahtevom tipa COMMIT) i
• ako SUBP tu potvrdu može uspešno da realizuje
– BP, u tom slučaju, prelazi u novo konzistentno stanje
• koje se, u opštem slučaju, razlikuje od stanja na početku
izvođenja transakcije, a
• moguće je i da bude identično prethodnom stanju

• Transakcija
– biće u celosti poništena, u svim ostalim slučajevima
• kada SUBP ne može da je potvrdi, iako je potvrda zahtevana
• kada je eksplicitno zahtevano poništenje
(zahtevom tipa ROLLBACK)
• kada se pojavi greška koja izaziva automatsko poništenje
transakcije
– BP, u tom slučaju, ostaje u konzistentnom stanju koje
je važilo na početku transakcije

Ti-1 Ti SAVEPOINT A ROLLBACK TO A COMMIT
INS1 UPD1 UPD2 DEL1 INS2 DEL2 DEL3
t
Ti-1 Ti COMMIT
INS1 INS2 DEL2 DEL3

• Vidljivost efekata izvođenja transakcije
– za korisnika koji je pokrenuo transakciju
• vidljiva je svaka promena podataka
– od trenutka njenog nastajanja
– u toku samog izvođenja transakcije
– za ostale korisnike sistema
• vidljivo je stanje BP koje je važilo neposredno pre početka
izvođenja transakcije
– u toku izvođenja transakcije,
– trajno, u slučaju njenog poništenja
• vidljivo je novo stanje BP
– neposredno nakon obavljenog potvrđivanja transakcije

Ti-1 Ti SAVEPOINT A ROLLBACK TO A COMMIT
INS1 UPD1 UPD2 DEL1 INS2 DEL2 DEL3
BP

Struktura SUBP

Višekorisnički režim rada
• BP predstavlja deljeni resurs u vremenu
– BP konkurentno koristi više programa za selekciju ili
menjanje dela sadržaja BP
• Svaki program pravi svoje "privatne" kopije
podataka, nad kojima operativno radi
• Konkurentno pravljenje više od jedne kopije istih
podataka iz BP dovodi do problema
narušavanja konzistentnosti BP, kao
deljenog resursa, u realnom vremenu

• Jedan od problema narušavanja konzistentnosti
u višekorisničkom režimu rada
– gubitak ažuriranja
• oštećenje dela sadržaja BP, usled višestrukog kopiranja i
ažuriranja istih podataka

Gubitak ažuriranja
A u BP 2 2 1 1
A u radnoj 2 1 1 1
zoni T1
A u radnoj 2 1 1
zoni T2
T1 Read(A) A A-1 Write(A)
T2 Read(A) A A-1 Write(A)

• Jedno od rešenja
– zaključavanje resursa - podataka
– dvofazni protokol zaključavanja resursa
• Zaključavanje resursa
– zabrana (blokada) pristupa resursu - podatku
– sprovodi se u toku izvođenja transakcije
• automatski, od strane SUBP, ili
• eksplicitno, od strane transakcionog programa
– snižava stepen mogućeg paralelizma u izvođenju
transakcija

Zaključavanje - očuvanje konzistentnosti BP

A u BP 2 2 1 1
A u radnoj 2 1 1 1
zoni T1
A u radnoj
zoni T2
T1 Lock (A) A A-1 Write(A) Commit
Read(A) Unlock (A)
T2 Lock (A)

Zaključavanje - očuvanje konzistentnosti BP

A u BP 1 1 0 0
A u radnoj
zoni T1
A u radnoj 1 0 0 0
zoni T2
T1
T2 Read(A) A A-1 Write(A) Commit

Unlock (A)

• Savremeni SUBP
– obezbeđuju automatsko sprovođenje dvofaznog
protokola zaključavanja
• čime se otklanjaju problemi gubitka ažuriranja, kao i drugih
problema do kojih može doći u višekorisničkom režimu rada
– uobičajeno obezbeđuju minimalno restriktivan stepen
zaključavanja
• koji garantuje očuvanje konzistentnosti BP u višekorisničkom
režimu rada
• "optimističko zaključavanje"

• Korisnik SUBP može sprovoditi eksplicitno
zaključavanje resursa i pri tome
– samo može pooštriti restriktivnost zaključavanja, koju
nameće SUBP
• LOCK TABLE
• "pesimističko zaključavanje"
– ne može ublažiti restriktivnost zaključavanja koju
nameće SUBP
• time bi nastao rizik mogućnosti narušavanja konzistentnosti
BP u višekorisničkom režimu upotrebe BP

• Problemi koncepta zaključavanja
– izgladnjavanje transakcije ("starving")
• transakcija nedozvoljeno dugo čeka da dobije pravo
zaključavanja resursa
• ne može da dođe na red, usled stalnog postojanja transakcija
višeg prioriteta
– rešenje problema izgladnjavanja
• transakcije se opslužuju po redosledu zahtevanja
zaključavanja resursa (FIFO princip)

• Problemi koncepta zaključavanja
– međusobna blokada transakcija ("deadlock")
• uzajamno zaključavanje podataka u barem dve transakcije
• transakcije čekaju na događaj otključavanja traženog
resursa, koji se nikada sam od sebe neće dogoditi
– moguća rešenja problema blokade transakcija
• preventivna
– sprečavaju pojavu blokade
• korektivna
– otkrivaju i razrešavaju blokadu

Međusobna blokada transakcija

Ti-1 Ti
Lock(X) UPD(X) Lock(Y)
Ti-1 Ti+1
Lock(Y) UPD(Y) Lock(X)

Međusobna blokada transakcija
Ti
Ti+1

• Preventivna rešenja
– zahtev da se svi kritični resursi zaključaju odjednom
– zahtev da se kritični resursi uvek zaključavaju po
unapred definisanom redosledu
• bez obzira na redosled pristupanja resursu u toku transakcije
• svi mogući resursi zaključavanja dobijaju poziciju (redni broj)
u redosledu zaključavanja

• Korektivna rešenja
– SUBP, u određenim vremenskim intervalima,
proverava da li je došlo do međusobne blokade
• dinamičkim formiranjem grafa zavisnosti transakcija po
zaključavanju i podacima
• proverom da li u takvom grafu postoje ciklusi
– ako se međusobna blokada detektuje, jedna od
transakcija u ciklusu blokiranih transakcija se
automatski poništava

Struktura SUBP

Zaštita od neovlašćenog pristupa
• Bezbednost (Security)
– Mehanizmi zaštite
• preventivni
– sprečavaju neovlašćene načine upotrebe BP
» sprečavaju pokušaj krađe
» sprečavaju pokušaj namernog ili slučajnog oštećenja ili
uništenja delova BP
• korektivni
– omogućavaju evidentiranje i ispitivanje načina upotrebe BP od
strane ovlašćenih i neovlačćenih lica
» u cilju otkrivanja i otklanjanja destrukcija i utvrđivanja
odgovornosti
– Ciljevi i politika zaštite
– Upravljanje bezbedonosnim rizicima
– Organizacione mere zaštite
• Preventivni mehanizmi zaštite
– fizičko-tehnička zaštita
• sprečavanje fizičkog kontakta neovlašćenih lica sa
informacionim sistemom
– zaštita na nivou računarsko-komunikacione opreme
• Password na nivou hardverskog uređaja
• hardverski firewall
• hardverski zaštitni uređaji (npr. čitači smart kartica)
– zaštita na nivou OS
• OS Username/Password
• softverske barijere (firewall-ovi), antivirus programi
• zaštita u komunikacionim protokolima
– sprečavanje neovlašćenih lica da softverski pristupe
računarsko-komunikacionoj infrastrukturi

– zaštita na nivou SUBP
• SUBP Username/Password
– sprečavanje neovlašćenih lica da pristupe bazi podataka
• privilegije korisnika SQL / GRANT, REVOKE
– sprečavanje neovlašćenog korišćenja tabela u BP, bilo direktno
ili posredno, putem poziva procedura BP
– sprečavanje neovlašćenih načina korišćenja tabela u BP
(operacija nad tabelama u BP)
– sprečavanje neovlašćenog korišćenja sistemskih resursa,
kojima SUBP upravlja
– sprečavanje neovlašćene primene SQL naredbi nad BP

• obezbeđenje selektivnog pristupa podacima u BP
– SQL / CREATE VIEW, CREATE TRIGGER,
CREATE PROCEDURE
– sprečavanje neovlašćenog korišćenja konkretnih podataka u
BP, bilo direktno ili posredno, putem poziva procedura BP
– sprečavanje neovlašćenih načina korišćenja konkretnih
podataka u BP (operacija nad delovima BP)
• kriptovanje perzistentnih podataka BP ili rečnika SUBP

– zaštita na nivou aplikativnog softvera
• obezbeđenje selektivnog pristupa transakcionim programima
– uvode se prava korisnika
» da pokrenu cele aplikacije nad BP
» da pokrenu pojedinačne transakcione programe nad BP
• često se realizuje u višeslojnim arhitekturama na tzv.
"srednjem" sloju
– aplikativni serveri, kao sistemski softver, poseduju mehanizme
zaštite od neovlašćenog pristupa

• Korektivni mehanizmi zaštite
– praćenje rada korisnika (Auditing)
• mogućnost evidentiranja načina upotrebe BP od strane
ovlašćenih i neovlašćenih lica
• evidentiranje sprovedenih operacija nad podacima u BP
– ko je i kada je sproveo datu operaciju
• evidentiranje pokušaja sprovođenja operacija nad podacima
u BP
– ko je i kada je napravio pokušaj
• mehanizmi SUBP
– AUDIT TABLE
– CREATE TRIGGER, CREATE PROCEDURE
– izgradnja tzv. "Journal" tabela

Struktura SUBP

Zaštita od uništenja i oštećenja
• Sigurnost (Safety)
– Mehanizmi zaštite
• preventivni
– obezbeđuju zadovoljavajući stepen pouzdanosti i gotovosti
(raspoloživosti) sistema za upotrebu
– sprečavaju pokušaje uništenja ili oštećenja delova BP
• korektivni
– omogućavaju efikasan
» oporavak od greške i/ili
» vraćanje oštećenih ili uništenih delova BP u stanje
gotovosti za upotrebu (operativno stanje)
– Ciljevi i politika zaštite
– Upravljanje sigurnosnim rizicima
– Organizacione mere zaštite

– fizičko-tehnička zaštita
• svi mehanizmi bezbedonosne zaštite
– sprečavanje fizičkog kontakta neovlašćenih lica sa
informacionim sistemom
• obezbeđenje zadovoljavajućih infrastrukturnih uslova
– napajanje električnom energijom, odgovarajući klimatski uslovi
okoline, odgovarajući telekomunikacioni servisi
– zaštita na nivou hardversko-komunikacione
infrastrukture
– sprečavanje fizičkog ili softverskog kontakta neovlašćenih lica
sa informacionim sistemom
• obezbeđenje osnova za formiranje arhitekture sistema
povišenog stepena pouzdanosti
– zaštita na nivou OS
– OS Username / Password
– softverske barijere (firewall-ovi), antivirus programi
– zaštita u komunikacionim protokolima
» sprečavanje neovlašćenih lica da softverski pristupe
računarsko-komunikacionoj infrastrukturi
• arhiviranje podataka (backup) na nivou OS
– stvaranje mogućnosti za kompletnu ili delimičnu restauraciju
sadržaja diskova, pa i BP, na nivou OS

– SUBP Username/Password, GRANT, REVOKE, itd.
• arhiviranje BP putem mehanizama SUBP
– arhiviranje celokupne BP, ili delova BP
» BACKUP DATABASE / DATAFILE / LOGFILE
– "hladno" arhiviranje (offline backup)
» arhiviranje u odloženom (otkaznom) režimu rada SUBP
– "vruće" arhiviranje (online backup)
» arhiviranje u režimu operativnog rada SUBP
– stvaranje mogućnosti za kompletnu ili delimičnu restauraciju
sadržaja BP, kada je to potrebno

• konfigurisanje arhitekture sistema povišenog stepena
pouzdanosti
– raspoređivanje datoteka kojima upravlja SUBP na više fizički
posebnih disk jedinica
– udvajanje ("kloniranje") servera BP
– formiranje klasterske konfiguracije servera BP
– formiranje grid konfiguracije servera BP
» stvaranje mogućnosti za praktično obezbeđenje
bezotkaznog načina rada sistema u celini

• vođenje transakcionog dnevnika
– Transaction Log (Journal) datoteka
– sekvencijalno organizovana datoteka
– dnevnik (istorija) svih promena BP u vremenu, iniciranih
operacijama ažuriranja BP
– čuva zapise o prethodnim i o novim (izmenjenim) podacima
» before image
» slika "starog" (prethodnog) stanja - stanja pre izvedene
operacije nad BP
» after image
» slika "novog" (izmenjenog) stanja - stanja nakon izvedene
operacije nad BP

• vođenje transakcionog dnevnika
– osnova za sprovođenje postupka oporavka BP, u slučaju
pojave sistemskih grešaka ili oštećenja delova BP
– mehanizam za obračun vremena pri "napredovanju" BP
– osnova za osiguranje konzistentnosti BP na fizičkom nivou, do
što bliže tačke u vremenu, pri "napredovanju" BP u vremenu

• obezbeđenje postupka poništenja transakcije - ROLLBACK
– vođenje "before image" i "after image" podataka u toku
transakcije
– mehanizam za povratak BP u konzistentno stanje, koje je važilo
na početku transakcije
– mogućnost "bezbolnog" otklanjanja grešaka, povratkom na
"staro" stanje, ali samo u još uvek nezavršenoj transakciji
– "oporavak unazad", u okvirima nezavršene transakcije
• aktiviranje FLASH BACK mehanizma
– trajno vođenje "before image" i "after image" podataka u
posebnim strukturama podataka
– mogućnost "bezbolnog" otklanjanja grešaka, povratkom na
"staro" stanje
– "oporavak unazad", do zadate tačke u vremenu
• restauracija stanja BP
– mogućnost restauracije celokupnog sadržaja, ili dela sadržaja
BP
– sprovodi se na osnovu postojeće arhivske kopije
» RESTORE DATABASE / DATAFILE / LOGFILE
– moguća restauracija BP do tačke u vremenu koja odgovara
trenutku formiranja arhivske kopije

• "oporavak unazad", do zadate tačke u vremenu
– upotreba FLASH BACK mehanizma
• oporavak BP unapred, do zadate tačke u vremenu
– RECOVERY DATABASE (FORWARD RECOVERY)
– mogućnost oporavka sadržaja BP do zadate tačke u vremenu
– najkasnije do poslednje tačke u vremenu, zabeležene u
transakcionom dnevniku
– primenjuje se kada je potrebno
» "vratiti" BP u poslednje moguće konzistentno stanje, kao
čin oporavka od sistemske greške
» "vratiti" BP u željeno istorijsko stanje, kao čin oporavka od
korisničke greške

• oporavak BP do zadate tačke u vremenu
– sprovodi se na osnovu postojeće arhivske kopije i
» RESTORE DATABASE / DATAFILE / LOGFILE
– transakcionog dnevnika, koji mora da uključi
» tačku u vremenu, jednaku ili stariju od trenutka nastajanja
arhivske kopije i
» tačku u vremenu, jednaku ili noviju od tražene vremenske
tačke oporavka BP

• oporavak BP do zadate tačke u vremenu
– na restaurirano stanje BP primenjuju se sve promene nad BP
– u hronološkom redosledu nastanka, saglasno redosledu zapisa
u transakcionom dnevniku
– sve završene i potvrđene transakcije se, ponovo, potvrđuju
– sve nezavršene ili poništene transakcije se automatski
poništavaju

Struktura SUBP

Upravljanje distribuiranim BP
• Mehanizmi SUBP za izgradnju i upravljanje
distribuiranim BP
– globalno upravljanje nazivima objekata i obezbeđenje
lokacijske transparentnosti
– obezbeđenje komunikacije (prosleđivanje poruka)
između servera BP
– upravljanje distribucijom rečnika SUBP-a

Upravljanje distribuiranim BP
• Podrška SUBP svim ostalim funkcionalnostima,
ali u distribuiranom okruženju
– sa stanovišta krajnjeg korisnika
• jednaka funkcionalnost kao u nedistribuiranom okruženju
– sa stanovišta SUBP
• potreba postojanja posebnih mehanizama za obezbeđenje
date funkcionalnosti

Struktura SUBP

Upravljanje replikacijom BP
• Mehanizmi SUBP
– podržavaju različite vrste replikacije
– obezbeđuju očuvanje konzistentnosti BP do na
zadate intervale vremena osvežavanja repliciranih
delova BP
• provera važenja implementiranih ograničenja u repliciranim
delovima BP
• podrška postupaka za razrešavanje konflikata ažuriranja
– nastaju, kada se isti podaci simetrično ažuriraju u toku jednog
intervala osvežavanja repliciranih delova BP

Struktura SUBP

Obezbeđenje performansi
• Obezbeđenje performantnog rada SUBP
– obezbeđenje zadovoljavajućeg vremena odziva
sistema na unapred predviđene funkcionalne zahteve
– uslovljeno je
• karakteristikama instalirane računarsko-komunikacione
infrastrukture
• karakteristikama i performansama instaliranih operativnih
sistema
• karakteristikama (mogućnostima) samog SUBP
• prilagođenošću SUBP konkretnoj računarskoj arhitekturi i
potrebama aplikacija IS

• Parametri performantnog rada SUBP
– efikasnost korišćenja memorijskog prostora,
dodeljenog BP
– prilagođenost fizičke strukture BP potrebama
transakcionih programa
– prilagođenost distribucije i replikacije BP potrebama
transakcionih programa
– složenost logičke strukture BP i samih transakcionih
programa

• Parametri performantnog rada SUBP
– efikasnost realizacije upita nad BP
– efikasnost ažuriranja BP
– stepen zahtevane pouzdanosti rada SUBP i
raspoloživosti za upotrebu BP
– stepen zahtevane zaštite BP od neovlačćenog
pristupa i uništenja ili oštećenja

Sadržaj
• Nezavisnost
• Fleksibilnost

Arhitektura RSUBP / ORSUBP
Aplikacije
- web orijentisane SQL orijentisani programi
- GUI orijentisane SQL naredbe - interaktivne SQL naredbe
- karakter orijentisane - SQL script programi
- u višeslojnim arhitekturama
Odgovori
SUBP Odgovori
BP
Korisnički Rečnik
podaci podataka

Arhitektura RSUBP / ORSUBP
Aplikacije
- web orijentisane SQL orijentisani programi
- GUI orijentisane
SUBP SQL
Upravljač višeko- naredbeSQL procesor
- interaktivne SQL naredbe
- karakter orijentisane
risničkim režimom - SQL script programi
- u višeslojnim arhitekturama Generator plana
rada izvršenja upita SQL parser
Upravljač arhivira-
njem iUpravljač
oporavkom Izvršilac SQL
transakcijama SQL optimizator operatora
Odgovori
Upravljač distribuci-
Upravljač
jom
transak-
i replikacijom
cionim dnevnikom
Upravljač
SUBP Odgovori
zaključavanjem Upravljač BP
Upravljač
Upravljačimenima
arhivira- Upravljač prostorom BP i
i distribucijom
njem i restauracijom metode pristupa podacima
BP
Upravljač Upravljač baferima u OM
Upravljač
oporavkom BP
Korisnički
replikacijom Rečnik
Upravljač datotekama i
podaci podataka
prostorom na disku

Arhitektura RSUBP/ORSUBP
• Podrazumeva obezbeđenje karakteristika
– obavezna upotreba rečnika podataka SUBP
– nezavisnost programa od podataka
– fleksibilnost SUBP u primeni

Sadržaj
• Nezavisnost
• Fleksibilnost

Rečnik podataka
• Rečnik podataka, katalog, Data Dictionary
– baza podataka samog SUBP
• sadrži tzv. metapodatke

Rečnik podataka
• Rečnik podataka, katalog, Data Dictionary
– služi za memorisanje podataka o
• šemi BP
– implementacionoj, internoj, distribucionoj i replikacionoj
• fizičkoj strukturi alociranog prostora na memorijskim
uređajima, vezanim za BP
• načinu organizacije transakcionog dnevnika
• izvršenim arhiviranjima i restauriranjima BP
• obavljenim transakcijama i transakcijama koje su toku
• korisnicima i pravima pristupa
• ostvarenim konekcijama korisnika na BP
• statistikama, neophodnim za optimizaciju upita i upravljanje
fizičkim prostorom BP
• vezama između raznih objekata u BP

Sadržaj
• Nezavisnost
• Fleksibilnost

Nezavisnost
• Obezbeđenje određenog nivoa nezavisnosti
programa od podataka
– veliki doprinos RSUBP / ORSUBP
– primarno, posledica teoretske separacije fizičkih od
logičkih aspekata izgradnje BP u relacionom modelu
podataka
– tri aspekta nezavisnosti programa od podataka
• logička nezavisnost
• fizička nezavisnost
• lokacijska nezavisnost

Nezavisnost
• Logička nezavisnost
– nezavisnost programa od izmena u šemi BP
• Fizička nezavisnost
– nezavisnost izmena fizičke organizacije BP od njene
logičke šeme i programa
• Lokacijska nezavisnost
– nezavisnost logičke šeme od distribucione šeme BP

Sadržaj
• Nezavisnost
• Fleksibilnost

Fleksibilnost
• Fleksibilnost
– prilagodljivost različitim okruženjima, u kojima SUBP
treba da budu upotrebljeni
• sistemi visokog stepena pouzdanosti
• sistemi visokog stepena zaštite od neovlašćenog pristupa i
oštećenja
• real time sistemi - sistemi tipa 24  7
• ekstremno veliki sistemi - sistemi s velikim BP (reda više
terabajta) i heterogenim podacima
– pogodnost za upotrebu i održavanje

Fleksibilnost
• Pogodnost za upotrebu i održavanje
– za krajnjeg korisnika
• alati za upotrebu BP
– za programera
• alati za upotrebu BP, razvoj softvera i šeme BP
– za administratora BP (DBA)
• alati za održavanje BP i SUBP
– organizacija BP i memorijskog prostora
– obezbeđenje performansi
– obezbeđenje procedura za zaštitu BP
– poželjno da budu
• vizuelno orijentisani
• ekspertski orijentisani, sa elementima ugrađene inteligencije
• snabdeveni kvalitetnim on-line uputstvima i "wizard-ima"
Pitanja i komentari
?
Sadržaj
• Nezavisnost
• Fleksibilnost

Baze podataka
Sistemi za upravljanje
bazama podataka
Osnovne funkcije SUBP
Sistemi za upravljanje BP

Baze Podataka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Baze Podataka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Baze podataka

• Mesto IS u realnom sistemu

(Entitet, Obeležje, Vreme, Vrednost)

(Entitet, Obeležje, Vreme)

• Ako se eksplicitno navede samo vrednost, a

Radnik({Mbr, Ime, Prz, Zan, JMBG})

SP(N) = {pi | P(pi)}

• Svaka pojava pi  SP(N) reprezentuje tačno

p(N) = {(A1, a1),..., (An, an)}

– Za svaki AiQ važi da je aidom(Ai)

• Uređenje vrednosti podataka u pojavi je

Radnik (Mbr, Ime, Prz, Zan, JMBG)

– skup svih pojava TE SP(N) mora zadovoljavati C

– Radnik(Mbr, Ime, Prz, JMBG)

• Tip poveznika (TP)

N(N1, N2,…, Nm, Q, C)

• N - naziv tipa poveznika

SP(N) = {(p1,…, pm) | P(p1,…, pm)}

• pi (i  {1,..., m}) - jedna pojava TE ili TP Ni

– tip poveznika nad TE Nastavnik i Predmet:

– tip poveznika nad TP Pohađa i Poverava:

– predstavlja skup podataka:

p(N) = (p1,…, pm)(N) = {(B1, b1),..., (Bk, bk)}

• Za svaki Bi mora biti bi  dom(Bi)

– X = {A1,..., An}, takav da

– en-ti-ty () n. pl. <-ties> by Random Hause Webster's

– prema mogućem broju direktnih prethodnika i

– (A) – "i TE i TP su čvorovi"

– (B) – "TE su čvorovi, a TP su grane"

– nivo tipova entiteta i tipova poveznika

Realizuje se kroz Učestvuje Radi na

Zadaci na projektu Radno_mesto

Predmet Pohađa Student

Predmet Pohađa Student

MBR IME PRZ GRD

Zgrada Smešten Radi Preduzeće

PrNaz Predmet Pohađa Student StPrz

Datum Povera Ispit

• ŠEMA logičke strukture podataka

S1 159 Ivo Ban 1940 R1

Koncepcija baze podataka

Istorijat razvoja postupaka za

APLIKACIJA #1 APLIKACIJA #2 APLIKACIJA #n

APLIKACIJA #1 APLIKACIJA #2 APLIKACIJA #n

Kurs Stud Kurs Stud Kat Kurs Stud Fak

13 Nikola 10 13 Nina 15 13 Niki 12

• Čvrsta povezanost – primer COBOL

IDENTIFICATION DIVISION. ACCESS MODE IS RANDOM

PROGRAM-ID. Seq2Rel. SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO "SEQSUPP.DAT"

AUTHOR. MC DATA DIVISION.

01 SupplierKey PIC 99.

CLOSE SupplierFile, SupplierFileSeq.

• Čvrsta povezanost – primer COBOL

ENVIRONMENT DIVISION. ACCESS MODE IS RANDOM

INPUT-OUTPUT SECTION. SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO "SEQSUPP.DAT"

FILE-CONTROL. FILE SECTION.

SELECT SupplierFile ASSIGN TO "RELSUPP.DAT"

ORGANIZATION IS RELATIVE FD SupplierFileSeq.

ACCESS MODE IS RANDOM 02 SupplierCodeSeq

RELATIVE KEY IS SupplierKey WORKING-STORAGE SECTION.

FILE STATUS IS Supplierstatus. 01 SupplierKey

SELECT SupplierFileSeq ASSIGN TO AT END SET EndOfFile TO TRUE

"SEQSUPP.DAT" MOVE SupplierCodeSeq TO SupplierKey