ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Наставни предмет: Mатематика Предметни наставник:

Разред и одељење:

Редни број часа:

Наставна област: 6.Комплексни бројеви и полиноми

Наставна јединица: Вијетове формуле

ДЕФИНИСАЊЕ ЧАСА

Тип часа: Обрада

Облик рада: Фронтални облик рада, индивидуални облик рада

Метод рада: Метода усмено излагање, наставног разговор, метода демонстрације, писање

Место рада и наставна средства: Кабинет 36, уџбеник

Коришћена литература: Математика са збирком задатака за III разред средње школе, Јован Д. Кечкић

Циљ часа: Упознавање са појмом Вијетове формуле и оспособљавање ученика да самостално

примењују формуле при решавању задатака.

ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни:  Одговор на питање: „ Шта су Вијетове формуле?“

 Одговор на питање: „ Где се примењују Вијетове формуле?“
 Извођење Вијетових формула за полином n-тог степена

Функционални:  Оспособљавање ученика за наставак образовања

 Стицање опште математичке културе
 Развијање логичког мишљења и закључивања
 Повезивање са раније наученим градивом
 Подстицање за даље напредовање

Васпитни:  Допринос научном погледу на свет

 Допринос изграђивању позитивних особина личности, као што су
систематичност, уредност, упорност, сарадња, радозналост

Предвиђена временска артикулација часа:

1.Уводни део 5 мин. 2.Главни део 35 мин. 3.Завршни део 5 мин.

 ТОК ЧАСА

Уводни део:
Истицање циља:
Упознавање са појмом Вијетове формуле и извођење формула за полином n-тог степена.

Истицање значајног:
Посматрајмо општи облик квадратне једначине и формулу њених решења,тј.
ax 2  bx  c  0, (a, b, c  R, a  0)
b  b2  4ac
x1,2  .
2a
Показаћемо да постоје још неке важне везе између решења x1 , x2 и коефицијената a,b,c квадратне
једначине. То су тзв. Вијетове формуле (Francois Viete, француски математичар 1540-1603).

Истицање занимљивог:
Вијет је по професији био правник и своју каријеру започео је као адвокат у свом родном месту Фонте
ле Конту. Касније као саветник парламента у Туру открио је кључ шпанске шифре, која се састојала од
500 карактера и то је значило да су Французи све поруке на том језику могли да читају. Пред крај
живота био је и краљевски лични саветник. Поред Вијетових формула открио је и формулу за
рачунањe синуса вишеструког угла.

Главни део:
-Ако је P полином другог степена дефинисан са:
(1) P( x)  ax2  bx  c (a  0)
тада се он може представити у облику:
(2) P( x)  a( x   )( x   )
при чему нуле  ,  полинома P могу бити једнаке. Из (1) и (2) произилази:
ax 2  bx  c  a( x   )( x   )
ili
ax 2  bx  c  ax 2  a(   ) x  a
и,изједначујући коефицијенте, добијамо:
b
  
a
(3)
c
 = .
a
Једначине (3) су тзв. Вијетове формуле, познате од раније.

-Нека је P полином трећег степена:

P( x)  ax3  bx 2  cx  d (a  0)
и нека су  ,  ,  нуле полинома P. Тада важе једнакости:
ax3  bx2  cx  d  a( x   )( x   )( x   )  ax3  a(     ) x 2  a(     ) x   ,
одакле се, изједначавањем коефицијената, добијају Вијетове формуле за полиноме трећег степена:
b
     
a
c
     
a
d
   .
a
-За полином четвртог степена:
P( x)  ax 4  bx3  cx 2  dx  e (a  0) ,
чије су ниле  ,  ,  ,  ,добија се:
(4) ax4  bx3  cx2  dx  e  a( x   )( x   )( x   )( x   ) .
Ако помножимо факторе на десној страни једнакости (4) и изједначимо одговарајуће коефицијенте,
добићемо Вијетове формуле за полиноме четвртог степена:
b
      
a
c
           
a
d
        
a
e
  .
a

-Уопште за полином P степена n:

P( x)  an x n  an 1 x n 1  ...  a0 ,
чије су нуле 1 ,  2 ,...,  n ,имамо једнакост:
(5) an x n  an 1 x n 1  ...  a0  an ( x  1 )( x   2 )  ( x   n ) .
одакле следе Вијетове формуле:
a
1   2  ...   3   n 1
an
an  2
1 2  1 3  ...  1 n   2 3  ...   n 1 n 
an
an 3
1 2 3  1 2 4  ...   n 2 n 1 n  
an

a0
1 2 ... n  (1) n .
an

-Вијетове формуле представљају везу између коефицијената и нула полинома. Помоћу њих се често
могу решити алгебарске једначине облика P ( x )  0 , где је P полином, ако је познат још неки податак
о решењима те једначине.
-У следећим примерима видећемо типичне примене Вијетових формула.

Пример 1: Наћи два броја чији је збир 7,а производ 10.

Решење:
Како је     7 i   10 , закључијемо да су  ,  решења квадратне једначине x 2  7 x  10  0 .
Решавајући једначину налазимо са је   2,   5 .
5
Пример 2: Написати квадратну једначину чија су решења   2,    .
4
3 10
Решење: Нека је тражена једначина x 2  px  q  0 . Како је      p, p   и   q, q  
4 4
3 10
закључујемо да је тражена једначина x 2  x   0 тј. 4 x 2  3x  10  0 .
4 4
Пример 3: Написати једначину чија су решења за 1 већа од решења једначине x3  2 x 2  2 x  3  0 .
Решење:
Добија се једначина x3  x 2  x  2  0 .
Пример 4: Решити једначину x 4  x3  16 x  4 x  48  0 ако је познато да је производ два њена решења
6.
Решење:
Нека су  ,  ,  ,  решења једначине и нека је   6 . Тада се из једнакости   48 добија да је
  8 .
Полином P( x)  x 4  x3  16 x  4 x  48 може се написати као производ два полином Q и S, тако да су
 и  нуле полинома Q, а  и  нуле полинома S. Закључујемо да слободан члан полинома Q износи
6, а слободан члан полинома S износи 8. Дакле:
x4  x3  16 x  4 x  48  ( x 2  px  6)( x 2  qx  8) .
Изједначимо коефицијенте уз x 3 и x и добијамо:
p  q 1
8 p  6 q  4
одакле излази p  5, q  6 . Решавајући квадратне једначине:
x2  5x  6  0
x 2  6 x  8  0.
налазимо сва решења једначине:2,3,-4,-2.
1 1 1
Пример 5: Ако су  ,  ,  решења једначине x3  ax 2  bx  c  0 , изразити а)  2   2   2 ;б)  
  
помоћу коефицијената a, b, c .
Решења:
а)  2   2   2  (     )2  2(     )  a 2  2b
1 1 1      b
б)     .
    c

Завршни део:
 Рекапитулација градива изложеног на часу.
 Шта су Вијетове формуле?
Вијетове формуле представљају везу између коефицијената и нула полинома P.
 Примене Вијетових формула?
-Помоћу њих се често могу решити алгебарске једначине облика P ( x )  0 , где је P полином,
ако је познат још неки податак о решењима те једначине.
-Формираље квадратне једначине ако су јој дата решења.
-Растављања квадратног тринома на линеарне чиниоце.
 У циљу констатације ниво усвојености градива изложеног у главном делу часа, задајем
ученицима следеће задатке (које решавају код куће за домаћи задатак):
1.Решити једначину x3  3x 2  6 x  8  0 ако је познато да њихови корени чине геометријски
низ.
2.Решити једначину 2 x3  x 2  7 x  a  0 , ако се зна да је збир два њена корена једнак 1.

Датум: Потпис: ___________________