Naslov original: Gilgamesch, cine Erzihlung aus dem alten Orient (Georg E. Burckhardt), Leipzig, Insel-Verlag NA TRAGU RANE KULTURE 1, Covek utire stazu kroz vekove ~- Cesto se pitamo: iii da je zapoéeo ono Sto zovemo kulturom? Na ova i sliéna pitanja tke je odgovon ‘Odgovoriti. Istrazivanja su do danas dala samo nesigurne rezultate, koji su vise hipoteze nego stvarni rezultati. Pretpostavija se da Zemlja postoji nekoliko mili- jardi godina, a da se Zivot na njoj pojavio otprilike pre jed- nu milijardu godina, dok se za organizirani Zivot misli da se javio tek pre 500 miliona godina. Covek se pojavijuje nesto pre milion godina. Te&ko je reci kada on postaje homo sa- piens, ali za prve tragove kulture misli se da nisu stariji od 40.000 godina. Prvobitna kultura nastala je na osnovn iskustva-dakde empirije, kao i sve Sto je Covek Cinio. Prva razmislianja bila {esiatn Feat s dozitijenim u prirodt iy edhosu Cove: kas Govekom. U Cast doKoTice mastoja0 je Covek da nesto Sto je video ili doZiveo, a to ga se jaée dojmilo, i ponovi, zapise, zabelezi na bilo koji natin, a najverovatnije da to nacrta pa i naslika. Covek koji je crtao po raznim pecinama kao Sto su one u Altamiri (Spanija) i Dordogni (Dordonji, juéna Francuska), verovatno to nije cinio radi toga da stvo- ri neku preistorijsku galeriju slika. MoZda ga je i razvese- Ijavao taj bogati i Sareni niz videnog i dozivijenog, koji je on stavio na zidove svoje pecine. Tu je svakako dosla do iz- razaja i njegova stvaralatka fantazija, koja je dobijala ma- ha i sve se viSe razvijala. Ali on je verovaino sve to crtao iz mnogo vagnijih razloga. U prvom redu trebalo je da to bu-de hronika onog najvaznijeg so je video i doziveo, da bi se, gledajuci slike, svega lakse priseéao. No on je verovat- no hteo da se na taj naéin i pohvali pred drugima koji tako nesto nisu videli ni doziveli. Bio je to, dakle, prvi slikovni govor u vreme kada je mozda sam Ijudski govor bio mnogo vie neartikulisan nego sto je mogla da bude slika. Zato je sasvim razumljivo da su prva »pismac, prve poruke bile sh ke. Iz njih se kasnije razvilo prvo slikovno pismo. No do to- ga je dodlo tek u ono doba kada je i Ijudski govor bio veé dobro razvijen. U prvim pogecima umetnigkog stvaranja Sovek je sve gledao kroz specifi¢nu prizmu svoga stvaralatkog duh: kulture. Zato i one malopre spomenute slike nisu bile samo hronika i poruka ili govor nego i jedan deo toga novog sve- ta koji je Sovek pogeo da stvara Tako je na iskustvu nastala i religija, vrlo vazan faktor u Zovekovom Zivotu prvih vremena. U poéetku je oboza- vao bilje i Zivotinje, sto se odrazilo i mnogo kasnije u prvom kulturnom periodu. Prva zamisljena bozanstva u istorijskom razdoblju jo su Zivotinje, zmajevi, zmije, ne- mani, Zatim, on je oko sebe video razne prirodne pojave, koje nije mogao da shvati, a koje su ga ispunjavale i div- jenjem i strahom. Sa svog antropomorfnog stanovista on je te sile personificirao u biéa sli¢na sebi, samo s vie vrlina. To su bili bogovi, zapravo idealizirani ljudi, kojima se &o- vek mogao obra¢ati kao i svojim saplemenicima molbama i tuzbama. Posto ih nije nikada video, smislio je nebo-u ko- Jem oni obitavaju. To je u poetku bio neki »Breg bogova« ‘na samoj zemlji, ali nespristupacan Goveku (setimo se samo grékog Olimpa). Verujuci da im ne moze ili ne sme priéi blize, covek mu je prinosio Zrtve da ih umilostivi, ili da od njih nesto izmoli. Prvi pogeci kulture, crtezii slike, kao Sto su one u peéi- nama Altamire i Dordogne, nisu mogli da budu vremenski taéno odredeni, Kulture, &iji smo istorijski razvoj mogli da promatramo i od kojih potie celokupna danaénja kultura, nastale su uglavnom u dolinama reka ili u blizini mora. Ta- ko npr. u poreéju Eufrata i Tigrisa (Mezopotamija), u doli- ni reke Nila (Egipat), na ostrvu Kreti, u Maloj Aziji (Heti- ti) u dolini reke Inda (Mohend2o Daro, zapadni Pakistan), zatim u slivu kineskih reka Jang-ce-kjanga i Hoanghoa (Zuta reka), u Meksiku (Maje) iu Tihom okeanu na Uskrénjem ostrvu (Rapa Nui). Da li su te kulture nastale istovremeno, neovisno jedna od druge, ili imaju neki dale- ki zajedni¢ki praizvor, nije poznato. Alii fizitka i dusevna struktura Coveka bila je na zemlji uglavnom jednaka, pa je sasvim moguéno da su se pozne kulture mogle pojaviti pot- puno neovisno jedna od druge, kao sto se to verovatno do- godilo i sa prvim poéecima Zivota. Pod istim uslovima sva- ko je mesto na zemiji bilo podjednako pogodno za sligan razyoj. Razumljivo je sto su ba’ doline reka posluzile za radanje prvih kultura, za prvo formiranje dréava, Blizina vode, primarnog elements ivota, ulivala je Ijudima pove- renje, zatim povoljnije klimatske prilike u dolinama reka i na morskoj obali bile su glavni uzroci ove pojave. Ako po gledamo mapu sveta, videéemo da su svi vazniji gradovi sa gradeni ili uz reke, ili na morskoj obali. Reke i mora bili su tada vagne komunikacije za medusobne ekonomske odno- se, a one su to jo8 i zadugo ostale. ‘Na jednoj od ovih velikih pozornica svetske istorije, koje su ovde navedene kao primer, zaustaviéemo svoj ra- doznali pogled. To je Mezopotamija, poretje dveju brats- kih reka Eufrata i Tigrisa. Ova Siroka, nekada plodna doli- na okruzena je s istoka Iranskom, a sa severa Armenskom (Jermenskom) visoravni. Na severozapadu se nalazi Ma loazijsko visogje, dok se na zapadu proteze Sirijska pus nja, iza koje se dize planina kedrova Libanon, Na jugozapa- du je prostrana arabijska pustinja Nefud, a na jugoistoku Perzijski zaliv, u koji se ulivaju vode obeju reka svojim za-jednitkim tokom Sat-el-Arab. Mezopotamijom, sto na grtkom znati »meduregje«, nazivalo se u staro doba zem- Iji8te izmedu srednjeg toka Eufrata i Tigrisa do mesta gde su se te dve reke najvise priblizile (oko 30 km) i gde se na- lazio prokop koji ih je spajao. Od toga mesta iduéi prema jugu do njihovog spajanja, odnosno uséa u Perzijski zaliv, zemlja se nazivala Babilonijom (severniji deo Akad, a juéniji Sumer). Naime, u staro doba Perzijski se zaliv pru- %a0 mnogo severnije u kopno i svaka se reka u nj zasebno ulivala. Danas naziv Mezopotamija, ili Medureéje, ima mnogo Sire znatenje posto su se babilonska i asirska driava prostirale i s desne strane Eufrata i s leve strane Tigrisa, dakle u poregjima obeju reka. Potetkom istorijskog doba ovamo je doselio narod ko- ji se bitno razlikovao od starosedelaca. Taj narod, kasnije nazvan Sumercima, dosao je verovatno s istoka, iz Irana ili Indije. Njegovim dolaskom zapoéela je ova civilizacija i kultura svoj hod kroz vekove i milenije da zatim propadne i nestane. Delo razaranja zapoéeto perzijskim osvajanjima nastavile su u nezadrzivom naletu horde raznih naroda, po- rusivsi do kraja ovu dragocenu civilizaciju i kulturu, a pu- stinjski pesak dovrsio je, ili bolje - zaustavio, delo razara~ anja, pokrivsi ovo popriste ranog kulturnog zbivanja debe- Jom naslagom, natinivsi ga nepreglednom pustinjom. Samo su se pogdegde Cudno ocrtavala pojedina uzvigenja tla i po- neki breZuljei. Ali Arapima, koji su se konaéno ovde nasta- nili, vodeci dugo nomadski i pustolovni Zivot, ove éudne uzvisine nisu niSta znaéile. Oni nisu ni mogli razumeti nemi govor ovih brezuljaka, jer nisu znali sta se nalazi ispod njih. Niko od ovih dosljaka i novih stanovnika ovog pu- stinjskog kraja nije ni slutio da se ispod njihovih nogu krije jedan zaspali svet, ba’ kao Sto u novije vreme svedski pisac Heidenstam u svom romanu Endimionu opisuje arapski svet pre budenja. Tu su zapravo postojala dva uspavana sveta: jedan nad zemljom, a drugi, mnogo stariji, pod zemljom. Oba sveta, jedan Zivi a drugi mrtvi, cekala su svoje budenje, svoje uskrsnuée 2. Ornamenti postaju éitljivi U dugom, bezimenom nizu polagano su i netujno pro- lazili vekovi. Niko se nije brinuo za taj potonuli i davno ni stali svet. Zar zaista niko vise nije mislio na tu drevnu civil zaciju i kulturu? Zar se vise niko nije secao Herodota, Kse- nofona, Ktesijasa, Diodora i Strabona, koji su nas svojim istorijama obavestavali o minulom sjaju ovih nekada tako ponosnih i bogatih gradova i dréava? Jedino &to je Wjude podseéalo na taj svet bila je verovatno Biblija, koja je u svom starozavetnom delu nazivala Babilon i Ninivu leglom opatine i razvrata. No to je bilo samo naligje medalje. Ali ne samo to. To je ujedno bila i anatema, prokletstvo koje se vekovima srudivalo na te prastare narode. Medutim, to je donekle i razumljivo, jer su Stari zavet pisali Hebreji, koji su Ziveli u neprijateljstvu s Babiloncima. Ta zar nisu bili tako dugo u njihovom ropstvu? Ne, taj nestali svet nije bio sasvim zaboravljen. Bilo je verovatno Ijudi koji su po- nekad mislili na stare kulture, ali nisu dalje nista preduzi- mali, nisu ni8ta udinili. Bile su to pokatkad radoznale gla- ve, ali uistinu samo sanjalice. Putnici koji su dolazili iz tih krajeva pre 19. veka donosili su vesti o nekim neobicnim, sasvim sluéajno otkopanim predmetima. Cesto su precrta- vali likove i ukrase, u koje su u prvo vreme ubrajani i natpi- si u klinastom pismu. Niko nije slutio da to nisu ukrasi i or- namenti, nego slova, ili bolje ~ slogovi i rei jednog prasta- rog pisma, starijeg od egipatskih hijeroglifa. Neki od tih aga i putopisaca donosili su kopije toga pisma, a po- najvise iz ruSevina Perzepolisa. I dogodilo se nesto cudno 9Pismo stare Mezopotamije desifrirano je, tako reéi, pre ne- g0 Sto su pronadeni dokumenti pisani ovim pismom. Neéto slitno se dogodilo u astronomiji kada je matematskim pu- tem odredeno postojanje Plutona, devetog planeta naseg Sunéanog sistema pre nego sto ga je iéiji teleskop prona- Sao. Poznati francuski nauénik Jean Francois Champollion (Zan Fransoa Sampolion) progitao je 1822. god. egipatske hijeroglife. No, po Ceramu, poduhvat nematkog profesora Grotefenda nadmasuje svojom genijalnoséu onaj francus- kog nauénika. Jo$ su u 15. veku bili poznati neki manji natpisi klina- stog pisma, ali su tada plogice na kojima su oni bili utisnuti smatrali talismanima s atroloskim formulama ili ukrasima. Godine 1674. objavio je Francuz Chardin (Sarden) jedan dui natpis. Kao i njegov prethodnik, talijanski putopisac Pietro della Valla utvrdio je da se pismo éita sleva nadesno, a po znakovima, koji su bili sliéni klinovima i kukama, naz- vao ga je klinastim. To mu je ime i ostalo. Njemacki istrazi vat Karsten Niebuhr (Nibur) izdao je 1788. god. nekoliko tekstova klinastog pisma iz Perzepolisa s tri vrste znakova. Ovi su natpisi posluzili kao osnov za desifrovanje klinastog pisma, Pored nekih manjih, prvi vazan uspeh postize pomenu- ti nemacki nauénik Georg Fridrich Grotefend (1775-1853), profesor u Gotingenu. Razmisljanjem i strogom logikom pronasao je kljué za titanje toga zagonetnog pisma. Prepis iz Perzepolisa sadrzavao je, kao Sto je reveno, tri razligita stupca klinastog pisma. Grotefend je pristupio desifrova- nju srednjeg, najjednostavnijeg stupca, koji je bio pisan staroperzijskim jezikom. Opazio je da se jedna skupina znakova éesto ponavija iza drugih skupina, pa je zakljucio da ta ret znati »kralj«, a skupina ispred toga da predstavija njegovo ime. Po duzini regi, prema njihovom poéetnom znaku i prema tome Sto se znak za reé »kralj« ponavija sa- 0 mo iza dva imena, zakljugio je, poznavajuéi rodoslovije perzijskih kraljeva, da bi to mogla biti imena Darija, Kserk- sa i Histaspa (Histapsa). Prva dvojica su bila kraljevi, dok Darijev otac Histaspa to nije bio. Pri desifrovanju ovih imena pomogli su mu tekstovi Zend-Avesta, religioznih knjiga perzijskog verovesnika Zoroastra (Zaratustre). Ta tri imena protitao je Grotefend ovako: Darheus, Khsherse i Gostasp. Medutim, to su ipak bili samo poéeci. Danasnje popravijeno éitanje, prema Francuzu Burnoufu (Birnufu) i NorveZaninu Lassenu, glasi DarajavauS, H8ajarsa i Vista- spa. Svoj prvi uspjeh objavio je Grotefend jos 1802. god. dakle detrdeset godina pre nego sto su Botta i Layard uda- rili svojim motikama o zidine kraljevskih palata Sargona i Senaheriba i ne sluteci da se u dogradnji ove posljednje kri- je velika Asurbanipalova biblioteka, cije e mnogobrojne ploge pomoti konaénom desifrovanju ovog pisma. Neovisno 0 Grotefendu, desifrovao je ta ista tri imena i engleski major Henri Creswicke Rawlinson (Henri Kr vik Rolinson, 1810-1895), diplomatski sluzbenik, kasnije poslanik u Teheranu. On je 1835. god. kod danagnjeg me- sta Bisutuna (stari arapski naziv Behistum), na samoj gra~ nici Perzije, pronasao neobiénu usamljenu stenu, visoku preko 500 metara. Na visini od 120 metara uklesan je reljef perzijskog kralja Darija I's jo8 nekoliko likova. Uz ove li- kove napisan je tekst u 400 redova. Prema tome, ovo je najveci natpis klinastog pisma uklesan u kamenu. Viseéi na konopeu, uz Zivotnu opasnost, Rawlinson ga je deset godi- na precrtavao i prouéavao. Ustanovio je da je pisan na tri razlitita jezika: staroperzijskom, elamitskom i novobabi- Jonskom, a da je pisan sumerskim pismom kao i onaj natpis, iz Perzepolisa koji je Grotefend, pa i sam Rawlinson, desi frovao po Niebuhrovoj knjizi. Objava Behistunskog natp! sa potvrdila je taénost Grotefendovih pokugaja i posluzila kao vist osnov za dalji rad na tom polju. ulPometnja je nastala kada se ustanovilo da najstariji stubac onoga prepisa sa imenima perzijskih kraljeva, ¢iji su srednji, staroperzijski, provitali Grotefend i Rawlinson, odstupa od ostala dva, tj. da svaki znak ne predstavija slog, odnosno slovo kao u staroperzijskom, nego ponekad i celu reé, i to jos s vise znatenja. No uz pomoé ostalih brojnih asiriologa kojih je bilo sve vise, a narogito plota prona- denih u Asurbanipalovoj biblioteci, koje su sluzile tadai- njim uéenicima kao neka vrsta bukvara, zatim uz pomoé pronadenih odlomaka retnika, pa éak i neéeg slitnog leksi- konu, ovo se staro pismo danas dosta lako dita. Na osnovu pomenutih nataza sastavijene su i prve osnovne gramatike i reénici tih jezika pa danas ima nebrojeno uéenjaka koji znaju Citati ovo zagonetno pismo. S obzirom da Asurbani- palova biblioteka nije jedino mesto gde su pronadene ploge sa starim tekstovima nego da je takvih nalazista bilo vise, kao npr. u sumerskim gradovima Nipuru, Uru, Uruku, Mari i dr., materijal koji treba da se protita tako je ogro- man da taj posao traje jos i danas. 3. Gradove i palate opet obasjava sunce Kada su Arapi zapoéeli s osvajanjima, zauzeli su po- druéja Eufrata i Tigrisa, Siriju i sve okolne zemlje. Podigli su mnoga naselja i gradove kao sto su Bagdad, prestonica poznatog kalifa Harun al-Raiida (savremenika Karla Veli kog), zatim Mosul, Basru i Basoru, Samaru, Korsabad, Kujundzik i dr. Ali beduinska su plemena pod svojim Seici- ma lutala i dalje ovim prostranstvom, stanujuéi pod Satori- ma iu oskudnim naseljima. Nesumnjivo je da su mnoge gradevine koje su Arapi gradili sagradene od opeke s neo- bignim znakovima, a poticale su iz ruSevina koje su bile ra- 2 zasute cijelim ovim krajem. Saznanje 0 tome, pa otkri¢e klinastog pisma, potaklo je mnoge istrazivate da zapoénu sa sistematskim otkopavanjima. Tako je Francuz Paul Emil Botta (Pol Emil Bota 1802-1870), leénik i konzularni sluzbenik u Mosulu, koji je veé ranije proputovao Egipat, poteo 1843. god. sa otkopa- vanjem jednog brezuljka kod Kujundzika, no bez velikog uspeha. Zatim nastavi sa otkopavanjem kod Korsabada (nekadasnje prestonice Dur-Sarukin) i tu otkrije rugevine palate Sargona II sagradene 709. pre n. e. Palata je bila bo- gato ukraSena reljefima i skulpturama. Uspeo je da nesto od toga prenese u muzej Louvre (Luvr) u Parizu. Drugi jedan govek, videvii takoder »slike u snu, napu- stio je pravne nauke, poSao za svojom zvezdom na lutanja po Bliskom istoku, po Mezopotamiji. Bio je to Austen Henry Layard (Osten Henri Leerd, 1817-1894), koji se pos- le slavnih otkriéa vratio u London i postao ministar, os- tavivsi svojim naslednicima da nastave sa daljim otkopava- njem i otkrivanjem stare mezopotamske kulture. ‘On je 1845. godine zapoéeo s iskopavanjem brezu- Ijaka kraj Nimruda. Uza sve politiéke neprilike koje su upravo tada vladale u Mosulu, pode mu za rukom da otko- pa Asurnasirpalovu palatu, gde pronade izvanredne stvari reljefe, mozaike, skulpture, zidove od gledosnih (glazira- nih, emajliranih) opeka sa slikama i ormamentima u raznim bojama i ogromne krilate lavove i bikove s Ijudskim glava- ma. Uspeo je da nekoliko od tih vecih i manjih kolosa do- premi u London zajedno s vecim brojem reljefa i gledosa- nih ploga, kojima su obiéno bile oblozene dvorane u pala- tama, a esto i njihovi vanjski zidovi. Ovim svojim otkrié ma Layard postade, tako re¢i, preko noéi slavan. Godine 1849. nastavi otkopavanje kod Kujundzika, gde je pre nje- ga kopao Botta, te otkrije Senaheribovu palatu, koja se na- lazila u Ninivi, tom slavnom, a isto toliko proklinjanom Bgradu. Uz palatu je god. 1850. pronaao dogradene dve prostorije, u kojima je bila smeStena bogata Asurbanipalo- va biblioteka s velikim brojem glinenih ploéa, od kojih se preko 20.000 danas nalazi u Britanskom muzeju, Prema proceni istrazivaéa ova je biblioteka sadrZavala oko 200.000 »knjiga«, od kojih su mnoge imale kao »listove« na desetine, pa i stotine ploga. Svaka od tih plota bila je signi- rana rednim brojem serije. Osim toga na svaku plotu je bio utisnut Zig s ovim tekstom: »Palata Asurbanipala, kralja celokupnosti, kralja Asirije«. Sve ove ploce sadréavale su celokupno znanje onog vremena. Vecinom su to bila razna zaklinjanja, opisi obreda uslovijenih magijskom struktu- rom tadasnjeg vremena. Ostali deo sadrzavao je zapise iz medicine, astronomije, matematike, filozofije i filologije, kao i razlitita dela lepe knjiZevnosti. Sve su to bili vecinom prepisi ranije babilonske knjizevnosti napravijeni po Asurbanipalovom nalogu. Ovde su pronadene i poznate li- ste kraljeva, koje seZu sve do legendarnog pretpotopnog vremena. Layard se medutim vratio u London i posvetio politici, pa se uspeo sve do ministarskog polozaja, a dalja iskopavanja prepustio je svom mladem saradniku Hormuz- du Rassamu. Hormuzd Rassam bio je Haldejac roden 1826. u Mo- sulu, a studije je zavrsio u Oxfordu (Oksfordu). On je u ru- Sevinama Asurbanipalove biblioteke pronaSao odlomke eposa o kralju Gilgamesu. No ovo vazno otkriée nije bilo toliko zapazeno koliko zasluzuje, jer je Layardova slava sasvim zasenila rad skromnog nauénika Rassama. Ali epos o Gilgamesu nije pronaden u celosti. Trebalo je da ta slava pripadne jednom amateru, Georgeu Smithu (DYordéu Smitu, 1840-1876). Bio je po zanimanju rezbar u Stampariji novca u Londonu, a kasnije sluzbenik Britan- skog muzeja. On se u pogetku u dokolici bavio gitanjem 4 knjiga iz asiriologije. Kasnije, 1872. god., desifrovao je u Muzeju one ploge o Gilgamesu koje je Rassam poslao u London. Citajuéi te odlomke nailazio je na sve vee prazni- ne, a savim je nedostajala priéa o potopu. Odluti da te de- love potradi u rusevinama Ninive kod Kujundzika. Bio je to poduhvat koji Ceram uporeduje s trazenjem igle u pla- stu sena, Ali i Smith je bio dete sre¢e kao i Layard. Ono sto se svima Ginilo nemoguéim, uspelo je. Smith je doneo u London 384 ulomka ploga o GilgameSu. Medu njima se na- lazila u celosti Utnapistimova priéa 0 potopu. Sva ova prvobitna iskopavanja vriena su u podrudju asirske dréave, dakle najkasnijeg istorijskog perioda Mezo- potamije. Ovaj obrnuti redosled dobro je posluzio istrazi vanjima koja su sledila, jer je Asirija, kao sto je veé rete- no, bila uglavnom éuvar stare kulture, pa je otkrivanjem Asurbanipalove biblioteke i citanjem pronadenih tekstova olakSan rad u traganju za ranijom kulturom. Tako je kasnije, od 1888-1900, kod Nipura pronadeno bogato nalaziste ploéa s klinastim pismom. Bila je to biblio- teka 1500 godina starija od Asurbanipalove. Tu su pro- nadeni delovi zakonika kralja Lipit-Istara (oko 2100. god. pre n. e.), mnogo medicinskih recepata, koji se vise ostanja- ju na vraéanje nego na stvarno leéenje, kao i kraj epa o Gilgameéu. Pronadena je i ploéa s planom samoga Nipura. To je do sada najstariji poznati plan jednog grada. Najno- vijim iskopavanjima francuskih arheologa pronaden je u Mari na srednjem istoku Eufrata dréavni arhiv s bogatim nalazom glinenih ploéa. Znaéajno je otkriée i drugog dréavnog arhiva u rusevinama starog grada Ahetatona kod ‘Tel el-Amarna u Egiptu (iskopavanja od 1887. do 1888. god. ), koji je imao oko 360 ploza. Bila je to prepiska izmedu egi- Patskih faraona Amenofisa III i njegovog sina Ehnatona (14, vek pre n. ¢.) s babilonskim i asirskim vladarima. Tak- 15vib nalazista bivalo je iz godine u godinu sve vise, pa se da- nas u raznim muzejima sveta nalazi oko 800.000 glinenih plota. Nematkom istrazivatu Robertu Koldeweyu (Kolde- vej, 1855-1925) bilo je mnogo lakée kad je 1898. god. po- eo da otkopava Babilon nego sto je to pre vise od 40 godi- na bilo Botti i Layardu, jer mu je bio dobro poznat njihov natin rada i rezultati njihovih iskopavanja. Sa divijenjem je morao da utvrdi da dimenzije, kako ih je naveo Hero- dot, niposto nisu bile preterane. Zidovi su doista bili Siroki mestimiéno i preko 7 metara, a i sve ostalo bilo je divovskih razmera. Ogromni se grad prostirao s obe strane reke Eu- frata. Trostruki gradski bedem s opkopom opkoljavao ga je u dudini od preko 8 km, pa je Babilon, prema tome, bio najveci utvrdeni grad starog veka. Osim kraljevskih palata, u samom je gradu bilo podignuto mnogo hramova. U cen- tru Babilona nalazio se glayni hram Esagila (»kuéa uzdi- zanja glave) posveéen vrhovnom bogu Marduku, zastitniku grada. Prema Herodotovom kazivanju u hramu se nalazio veliki zlatni Mardukov kip. Na severu iza ovog hrama uzdi- zala se éuvena »Babilonska kula«, zigurat Etemenanki (>kuéa kamena temeljca neba i zemlje«). Nastavijajuéi is- kopavanje Babilona, Koldewey je dospeo i do ove kule. Pred njegovim dusevnim ogima uzdizala se impozantna gradevina visoka oko 91 metar na isto toliko Sirokoj osno- vi. Za njeno gradenje upotrebljeno je nigta manje nego 85 miliona opeka. Imala je 7 spratova, prema vrhu sve uzih, a najvi8i, sedmi sprat, visok 15 metara, bio je hram posve- éen bogu Marduku. Ovaj hram, spolja oblozen modrim gledosanim plogama i zlatom, blistao se izdaleka. Kakvog li uzbudljivog prizora u punom svetlu sunca! Zato je shvatlj vo Sto je perzijski kralj Kir u svom ratnitkom pohodu 538. god. pre n. e. postedeo ovu monumentalnu gradevinu za- divljen njenom lepotom. No to kasnije nije smetalo Kserk- 16 sesu da je gotovo do temelja razori. Jedan vladar, Aleksan- dar Veliki, hteo je da ponovo sagradi ovaj hram, ali ga je rana smrt u tome sprevila. Po misljenju Koldeweya, na jed- nom pronadenom svodu po svoj prilici su se nalazili legen- darni »viseéi vrtovi« asirske kraljice Semiramide, dok su u podrumu te gradevine tri presuSena bunara svedotila da su verovatno postojale i naprave Kojima se crpila voda za ne- prekidno natapanje ovih vrtova. Njih su ubrajali medu se- dam éuda staroga sveta Koldewey je zatim pronasao ostatke veliéanstvenog, Mardukovog »svetog putac, sirokog 23 metra, oiviéenog vi- sokim zidovima debelim 7 metara, u koje su bili uklesani reljefi 120 ogromnih lavova u raznim bojama. Ovaj je put sluzio u religiozne svrhe i za sigurnu odbranu od neprija- teljskih napada. Vodio je, naime, do Istarinih vrata, kroz koja se zapravo ulazilo u Babilon. Bio je to klanac smrti za svakog napadaéa grada. Teorija o starosti sumerske kulture dokazana je daljim iskopavanjima. Jos osamdesetih godina proslog veka pro- naSao je Francuz Ernest de Sarzec (Sarzek) u ru’evinama Lagasa, kod danasnjeg Tel Loa, kip vladara Gudee iskle- san od tvrdog diorita i plote s klinastim natpisima, Po ratu- nanju asiriologa one poticu iz 1V milenija pre a. e.. pa su. prema tome, dokaz da je ova kultura starija od egipatske. Brojni istradivadi nastavijali su neprekidno sa sistematskim iskopavanjima, Tako je medu ostalima Nematko drustvo za Istok kopalo od 1912. do 1913. i nastavilo dalje kopanje 1928. u Uruku (Erehu), Gilgamesovom gradu. Medu vatnija otkri¢a treba ubrojati iskopavanje su- merskog grada Ura koje je iste godine vrsila englesko-ame- ritka ekspedicija, a vodio ju je Leonard Woolley (Vuli). Tu su pronadene kraljevske grobnice, medu kojima se na- Fotito istiée ona kraljice Sub-ad, s pobijenom celom svitom i dvoranima, Tu su lezali kosturi dvorskih dama, svirata, 7vojnika, slugu, kodijasa, Ijudske Zrtve koje su verovatno prinosili fanatitni svestenici u ast mrtvih kraljeva. Poste, kasnijim arheoloskim otkriéem, nije pronadeno nista slic no, te je ovaj jedinstven nalaz samo dokaz koliko je stara ova grobnica. Po Woolleyevom racunu ona potiée iz vre- mena oko 3.500 godina pre n. e. Oko odra kraljice Sub-ad pronadeni su kao Zrtveni darovi predmeti vrlo visoke umet- nigke vrednosti. Bili su to vréevi od alabastra, pehari, zdel ce od srebra i bakra, vitki kalezi od zlata s dréticama od la- pislazulija, mali srebrni éamci, zlatni Sljem, zatim koplja, strele i bode#i, éiji su drsci umetni¢ki izradeni od srebra i zlata. Najdragoceniji nalaz je neobigan ukras kraljitine gla- ve, a sastojao se od lazurnih zrna, zlatnih listova, prstenova i evetova s umetnutim draguljima. To je dokaz na kako se visokom stepenu nalazila ova prastara kultura. Dvanaest metara ispod ove grobnice Woolley je pronasao dva i po metra debeo sloj iste ilovate. Takva naplavina mogla je poticati samo od velike poplave koja je zahvatila celu Me- zopotamiju u duzini od oko 600 i u Sirini od 150 km, a prouzrokovao ju je verovatno zemljotres u podrudju Per- zijskog zaliva. Tako je dokazano da su veliki potop u epu Gilgame’ i opsti potop Koji se spominje u Bibliji istovetni i istorijska Ginjenica. Prema proraéunu arheologa, ova veli- ka poplava mora da se dogodila negde izmedu 3800. i 3700. god. pre n. e. Isti istradivaé je otkrio u ovom kraju jo nesto od veli- ke vaanosti. On je. naime. na obliznjem brezuljku Tel-el- -Obeid pronasao hram boginje majke Nin-kursag (»gospo: darice visoke planine«), najstariju gradevinu na svetu. Na jednoj vapnenoj ploti protitao je da je hram podigao kralj Ura A-ani-pada, sin kralja Mes-a-ani-pada. Prema kra- jevskim listama, ovaj je pripadao III dinastiji posle poto- pa, odnosno I dinastiji iz Ura. Time je dokazano da ranije nadeni popisi sumerskih kraljeva nist bili samo obitna le- genda. 18 Kao sto su iskopavanja na ovom bogatom istorijskom tlu bila sve brojnija i udestalija, tako se i krug naSeg saz- nanja © tom zaboravljenom svetu sve vie popunjavao Praznine u njemu sve vise nestaju i verujemo da nije dale- ko dan kada ée nage znanje, ukoliko to ono moze da bude jer ima stvari koje su netragom propale, biti toliko upot- punjeno i savrSeno da Ce se taj svet éiniti kao da je zaista uskrsnuo iz mrtvih u svom svojem nekadagnjem sjaju i sil noj moéi 4, Istorijskim labirintom Medurecja Sada, kada smo upoznali sva vatnija iskopavanja u po- regju dveju reka od prvih potetaka pa do danasnjih dana, kada su nam brojne ploée s klinastim pismom tako odrede- no i jasno progovorile, tek sada emo moti pravo da razu- memo onaj zamrseni tok zbivanja od prve pojave sumers- kih gradova i njihovih kraljeva pa sve do procvata civiliza- cije i kulture u Babilonu i Ninivi, a zatim do njihove propa- sti. U kratkom pregledu preleteéemo, tako reci, ova najsta~ rija poglavija Ijudske civilizacije i kulture. Jo$ pred kraj neolitskog doba juéni deo Mezopotamije nastanjivala su plemena nepoznatog porekla. Neki ih isto- rigari smatraju Semitima kao i sve ostale prastanovnike ovog podrugja i nazivaju ih Haldejcima. U V mileniju do- selio je ovamo sa istoka nepoznat narod. Pre nego sto su to otkri¢a dokazala, Francuz Jules Oppert (Zil Oper) posta- vio je teoriju 0 njegovom postojanju. Ime Sumerci, ili Su- merani, dao im je prema nazivu »kraljeva koji kraljevahu u Sumeru i Akaduc. Ime Sumer je semitskog porekla, dok je samo narod sebe nazivao Kengi, sto je tek kasnije dokaza- no. No ime Sumerci ostalo im je i nadalje. Njihovu su zemlju 2a vreme viadavine: Kasita nazivali Kardunias, sto na kasitskom jeziku znati »vrt boga Dunas. Sumerci su se 1”bitno razlikovali od starosedelaca Semita. Bili su indoevrop skog porekla, a jezik im je donekle bio sligan staroturskom (turanskom). Imali su crnu kosu, pa su ih zato nazvali »ernoglavcimac. Dosli su iz nepoznatih krajeva Irana ili In- dije. Njihova postojbina je verovatno bila planinskog ka- raktera, pa su im bogovi i nadalje stanovali na planinama, zato su u svakom gradu nove domovine podizali vestatke bregove, visoke stepenaste hramove, zigurate (zikuratu znavi vrh). Oni su zaéetnici prve civilizacije i kulture i tvorei prvog pisma. Njihova stara postojbina po svoj prilici bila je bogata Sumama, jer su i prve gradevine u novom kraju po- dizali od drveta. Setimo se samo boginje Nin-kursag kod Tel-el-Obeida. Njegovi su stubovi bili drveni i oblozeni ba- krom. Zasto je ovaj tajanstveni narod napustio svoje ranije prebivaliste i doselio u ovu ravnu zemlju bez Suma i neke naroéite vegetacije, sta ga je na tu seobu nagnalo ili potaklo, nije poznato. U novom kraju izveli su obimne ra- dove za navodnjavanje i tako udinili ovaj kraj veoma plod- nim. Prvobitno uredenje im je bilo rodovsko, a zatim rano- -robovlasnitko. Ziveli su u malim drzavama. Gotovo svaki grad je imao svoju kraljevsku dinastiju. Gradovi su im bili Nun-ki, Bad-tabira, Larsa, Sipar, Ur, Uruk (Ereh), Uma, Kis, Avan, Hamasi, Adab, Mari, Aksak, Laga8, Isin, Ni pur, Suripak (Surupak), Borsipa, Eridu i dr. Njihovo klina- sto pismo, jezik, mitologija, knjiZevna dela, likovna umet- nost i arhitektura bili su évrst osnov na kome se, oplodena raznim uticajima drugih naroda, razvila celokupna mezo- potamska civilizacija i kultura. U III mileniju pre nase ere u podruéje Sumeraca pro- valjuju semitska plemena iz Sirije i uévr8éuju svoju vlast u gradovima Agadeu, Sipuru, Borsipi, Babilonu i drugima. Po gradu Agadeu (Akadu) nazvani su Akadijcima, pa mnogi istoriari nazivaju kulturu i civilizaciju ovog razdob- 20 Ija sumerskoakadskom. Medutim, Sumerci u juznim gra- dovima i dalje zadréavaju svoje viadare. Sargon i (Saru-kin, sto znaéi pravi ili zakoniti kralj, 2637-2582. pre n. c.) iz Kika, prvi je ujedinio veti deo ovih krajeva u jednu dr2avu, koja se prostirala od Perzijskog za- liva do Sredozemnog mora i Male Azije. Jedan natpis kaze da mu je »Enlil dao Gornju zemlju sve do Kedrovih 3uma (Libanon) i Srebrnih planina (Taurus)«. Prosirivgi svoju vlast na sve strane, s pravom se mogao nazvati »kralj éet strane sveta«. Njegovim dolaskom na vlast poteo je da jaéa semitski uticaj u ovim krajevima. Prestonica mu je bila u ‘Akadu, a njegova je dinastija viadala oko 200 godina Posle Sargonove dinastije, koja je dozivela potpuni slom, nastaju borbe za prevlast pojedinih viadara, iz raznih sumerskih gradova. U ovoj borbi Sumerci su se s uspehom borili protiv svojih_ nekadaénjih semitskih zavojevata Medu njima se istiétu Ur-Bau iz Ura i Gudea iz Laga’a. U to su vreme na Sumer i Akad navalili i osvojili ga Gutijci (Gutejci) i vladali njime preko 100 godina. MoZda su samo juéni sumerski gradovi uspeli da ostanu slobodni. Posle proterivanja Gutijaca, Sumerci po drugi put dolaze do poli- titke viasti. I susedni Elamei su esto upadali u Mezopota- miju iskoristavajuéi trenutnu slabost Sumera i Akada, os- vajajuéi i pljackajuéi gradove. Glavni grad im je bio Suza. Konatno ih je pokorio asirski kralj Asurbanipal. Ali posle duge i Zilave borbe da vlast zadrze, Sumerci, zacetnici najstarije kulture, konagno nestaju u TI mileniju Pre n. ¢., stopivsi se s mnogobrojnijim semitskim narodi- ma. No jezik s pismom sacuvao im se u Babiloniji u reli- gioznim obredima i pravnim spisima Hamurabi (Hamurapi ili Hamubi, 1955-1913. god., Pre n. . ili 1792-1750. verovatno prema novijem raéuna- ‘ju vremena na osnovu otkriéa dréavnog arhiva u gradu Ma- ri) iz plemena Amurita ili Amorita, koji su kao nomadi os- 21ove krajeve pred kraj III milenija pre n. e., savladao je svoje protivnike i ponovo ujedinio zemlje Sumera i Aka- dau jednu dréavu. Posle sumerskog razdoblja, za njegovog, viadanja umetnost i nauka dozivijuju prvi veéi procvat. Izdao je zakonik s oko 300 paragrafa poznat pod imenom Hamurabijev zakonik. To je jedan od najstarijih robovlas- nigkih zakona. Bio je uklesan u stub od bazalta, visok 225 cm. a pronaden je 1901. god. u Suzi u danasnjem Iranu (Perziji). Danas se nalazi u muzeju Louvre u Parizu. Na gornjem delu stuba uklesan je reljef koji prikazuje Hamu- rabija kako prima zakone od Samasa, boga sunca. Hamurabijevo sediste bio je Babilon (hebrejski Babel, akadski Babilu, Sto znaéi »vrata gospodnja«). Ovaj grad, Gije se rugevine nalaze oko 88 km juzno od danainjeg Bag- dada, po kome je celo jedno istorijsko razdoblje dobilo na- ziv »babilonsko«, sagradili su Sumerci i prvi put se spomi- nje jos u 23. veku pre n. e. pod imenom Kadingir, sto ima isto znagenje kao i kasnije hebrejski i akadski naziv posle semitskog prodora u ove krajeve, tj. »vrata bogova«. Bio je vige puta razaran i ponovo graden. Drugi procvat dozi- veo je pod kraljem Nebukadnezarom dok ga nije razorio perzijski kralj Kserkses. Konaéno propada pod perzijskom dinastijom Sasanida u 3. veku nase ere. Posle Hamurabija babilonska je dréava slabila. Na nju navaljuju i osvajaju je Hetiti, a zatim Kosejci ili Kasiti (Ka- Su), koji su zadréali viast oko 500 godina. Uporedo s razvojem babilonske drzave oko donjeg i srednjeg toka Eufrata, nastala je i razvijala se ne8to kasnije asirska dr2ava oko gornjeg Tigrisa. Ime je dobila po gradu Asuru (Aéur), nazvanom tako po bogu Asuru. Mezopotamija je naizmenigno bila u rukama éas asirs- kih éas babilonskih vladara, kao i vladara raznih okolnih plemena koja su uspela da na kra¢e vreme osvoje ove kra- jeve. Od asirskih i babilonskih vladara pomenucemo samo nckoliko najvaznijih. Najstariji natpis spominje Zarikua iz Asura, koji je vladao oko godine 2225. pre n. e. U IS. veku pre n. e. zavladali su Asirijom Mitani, ali ih asirski kralj Asur-ubalit pobeduje i zavlada celom Mez potamijom. Za vreme Salmanasara I (1280-1261. pre n. e.), poste nekoliko viadara za ¢ije vreme je vlast kolebala izmedu B bilonije i Asirije, Asirija ponovo stite prevlast nad Babilo- nijom. Iz njegovog vremena, kao i za viadanja njegovog prethodnika Adad-nararija 1, poticu znatne gradevine u Asuru, Salmanasar osniva grad Kalah (Kalhu). ‘Tukulti Ninurta I (1260-1232. pre n. e.) osvaja i razara Babilon i odvlati iz Esagile zlatni kip boga Marduka, koji je, prema raéunu Herodota, imao neverovatnu tezinu oko 23 tone. U to je vreme, naime, postojalo verovanje da se odvlaéenjem kipa boga zastitnika glavnog grada ili dréave postize trajna vlast nad pokorenom zemljom. Drugim ratovima s raznim susednim narodima oslab- ljenu Asiriju ponovo uévriuje Tiglat-Pileser I (Palasar, 1115-1093) i prosiruje svoju drzavu na sever i zapad, gde zauzima vatnije feniéke gradove, a na jugu osvaja Babilon. Pobedio je nomadska plemena Armejaca, koja su opet posle njegove smrti opustosila i znatno oslabila Asiriju. Asurnasirpal II (884-859. pre n. e.) premesta prestoni- cu u Kalah. Osvaja itavu Siriju i prodire na Sredozemno more. Posle niza manje znagajnih viadara, mesto svoga ma- loletnog sina vlada kraljica Semiramida (Samuramat 810- -806. pre n. ¢.). Njoj se pripisuje izgradnja »viseéih vrto- va« u Babilonu. Za viadanja Tiglat-Pilesera Il (745-727. pre n. e.) Asirija je toliko vojno ojaéala da je, ujedinivsi narode i dréave ovog podrugja, postala prava velika sila. Njegov sin Salmanasar V (727-722. pre n. e.) morao je da ugusuje pobune u osvojenim zemljama, a sam je ubrz0 23bio svrgnut s prestola zbog finansijske reforme, kojom je ukinuo privilegije robovlasnitke aristokratije, sveCenstva, trgovaca i zemljoposjednika. Na vlast je doveden Samanasarev brat Sargon II (722. -105. pre n. e.), koji utvrscuje asirsku vlast, ponovo pob- jeduje Siriju, Gji su kraljevi i knezovi dizali ustanke. Po- bjeduje i otpor babilonske vojske i ulazi u grad Babilon do- Zekan klicanjem naroda i sveCenstva, kome su dodijali ra- tovi jer su im pritinjavali samo Stetu. Sagradio je vlastitu prestonicu Dur-Sarukin kraj Ninive (danasnji Korsabad). Njegov sin Senaherib (Sanherib, 705-681. pre n. e.) treGi je asirski viadar koji razara Babilon. Vodio je nepre- kidne borbe da bi odréao jedinstvo drzave. Narodito se isti- Ee svojom okrutnoséu. Za njegovog viadanja prestonicom postaje grad Niniva (prema imenu boginje Nin, koju su poStovali u celoj Mezopotamiji). Ovaj grad je postao sim- bolom mosi, sjaja i kulture poznijih asirskih vladara. Kao i Babilon i on je bio opasan ogromnim zidom debelim 10 m, a visokim 24 m. Svojom veliginom ovaj grad je nadm: sam Babilon, jer su, po Diodoru, bedemi bili du; 16km. Nou Mezopotamiji bedemi nisu opkoljavali samo grad nego i titavu malu provinciju s vrtovima i poljima radi hrane grada za vreme duze opsade. Zato nam i moze bi zumljiva neobiéna veligina i Babilona i Ninive. Niniva je sagradena na kemenom temelju. U nju je vodilo 15 kapija. a bila je zastiena opkopom sirokim 42 m. Kod vrtne kapije vodio je preko njega nadsvodeni kameni most, pravo éudo athitektonske vestine tog vremena. Bio je to grad velikih i sjajnih palata, medu kojima se na zapadnoj strani narogito isticala rasko’na Senaheribova palata. Ogromni trgovi smenjivali su se s prostranim ulicama. Da bismo mogli predstaviti dimenziju ovih monumentalnih gradevina, neka govore brojke. U Senaheribovoj je palati bilo nekoliko dvorana Sirokih do 9, a dugih do 37 m. Oko tri velika dvori- 24 sta rasporedeno je 60 soba, a i sam vestibil iza ulaznih vrata je ogroman. Sirok je 12, a dug $4 m. Palata koja je Sargonu II sluzila kao letnjikovac bila je gotovo kvadratnog oblika sa stranama od preko 300 m, a imala je 30 dvori8ta i 209 pro- storija raznih veligina povezanih brojnim hodnicima. Sve kraljevske palate i druge javne gradevine bile su snabde- vene vodovodom i kanalizacijom, a radi zastite od poplava gradene su obiéno na évrstim nasipima, terasama, éesto vi- sokim od 10 do 18 m. No nije Niniva bila samo grad raskoSnih palata, grad okrutnih viadara i kulturnih spomenika, Mozda je to jo3 Se bio grad vestih i prepredenih trgovaca, dije je bogacenje dopustala dréavna vlast, jer je i sama imala od toga velike koristi. Bog Nebo, ili Nabu, nije bio samo bog mudrosti ne- g0 je u ovom gradu mnogo vise bio postovan kao bog trgo- vine. Nasuprot sjaju raskoSnih palata, u kojima je uzivao manji bro} povlascenih, kralj, sveCenstvo i bogati trgovci, stajala je bezobliéna masa potlaéenog naroda, koji se po- katkad bunio, a ponajvige gotovo dragovoljno potzinjavao tome ropstvu. Senaheribov sin i naslednik Asarhadon (681-668. pre 1n. €.) ponovo je sagradio Babilon Najslavniji asirski kralj, ne toliko po vojnim uspesima koliko svojim kulturnim delovanjem, bio je Asurbanipal (Asurbanapli, gréki Sardanapal, 668-626. pre n. e.). Za se- be je rekao: »Ja, Asurbanipal, primio sam mudrost od bo- ga Neboa, celokupnost svih nauka, poznajem sve umetno- sti, Udio sam streljati lukom, jahati konja i upravljati zapre- goms. Najvecu zaslugu stekao je osnivanjem ogromne bi- blioteke, koja je u sebi zaista sadrZavala »celokupnost« ta- daSnjeg znanja. Nju je kasnije nadmasila samo aleksan- drijska biblioteka. Asurbanipal ponovo osvaja Babiloniju i tazara Babilon. Za njegovih naslednika Asirija postepeno Propada. Smrini udarac ovoj drZavi zadaju Medejci, razo- 28rivsi god. 614. pre n. e. prestonicu Asur, a 612. pod Kijak- sarom Ninivu. Nabupolazar (625-605. pre n. e.), asirski vojskovoda rodom Haldejac, izdao je asirsku vojsku i osnovao novo- babilonsku dréavu. Za vreme njegovog sina Nebukadneza- ra II (Nabukodonozor, 604-562. pre n. e.) nova babilonska dréava dozivljava ponovni procvat. Sa svojim ocem ponovno sagradi hram Esagilu i kulu Etemenanki, »kulu babi- lonsku«, zatim onaj veliéanstveni »sveti pute koji je vodio do Istarinih vrata, glavnog ulaza u Babilon. God. 586. pre 1. e, osvojio je Judeju, razorio Jerusalim i odveo nekoliko desetina hiljada Judejaca u ropstvo, koje je potrajalo oko 50 godina. Nebukadnezarovi su naslednici bili slabi viadari Poslednji kralj Nabunaid (555-539. pre n. ¢.) gradio je mnoge hramove, narogito u Uru i Haranu. Vojsku njegovog sina Bel Sar-usura (Belzasara) potuée perzijski kralj Kir 539. god. pre n. €., a 538. osvojio Babilon i tako Babilonija konatno izgubi svoju samostalnost. Dok se istorija Egipta kretala i razvijala, da tako kaze- mo, gotovo pravolinijski bezbrojnim dinastijama, dotle je mezopotamska krivudala od Eufrata prema Tigrisu i opet natrag u borbi za dominacijom razlicitih dinastija i uzurpa- tora éas Babilona, éas Ninive, kao i mnogih susednih naro- da. A sve se to ogledalo u jednom iskrivijenom ogledalu upravo besprimernih suprotnosti: s jedne strane veliki sjaj, raskoS, razvrat, a sa druge, beda i ropska potdinjenost obe- spravijenog naroda. 5000 godina pre n. e. zapotelo je strujanje novih Zivot- sokova, zapoteo je poletan i uzbudljiv put jednog no- vog sveta koji se tek radao. Od njegovog hoda kroz veko- ve, prema saéuvanim i pronadenim ostacima, mogli smo da pratimo samo polovinu tog vremena, pa ipak je slika koju pokusavamo da na osnovu toga naslikamo veliéanstvena. 5. Knjizevnost pisana »klinovima« Dugo je spavala mezopotamska zemlja. Niko nije ni slutio 8ta se krije u njenim grudima, u njenom majéinskom krilu. Potonule u duboki san, spavale su krilate zveri s Ijudskim glavama Cuvajuéi ulaze u zasute dvorane palata i hramova. Vekovima, hiljadama godina sanjali su ravno- dusno kraljevi, ratnici, lovei, robovi na bezbrojnim reljefi- ma svoje sne bez snova. Stouste bajke, motivi i legende za- nemeli su tako davno da je jedva iko i slutio da su nekad postojali i Ziveli i da su stolecima neumorno govorili iz po- kolenja u pokolenje. Usta svih tih bezbrojnih pokolenja, nekad tako puna himni mnogobrojnim bozanstvima, odav- no su postala »prah i blato zemlje« Kao ptica feniks iz svoga pepela, uskrsnuo je iz praha ovaj nestali i zaboravljeni svet. Zanemela usta opet su pro- govorila, Progovorile su desetine hiljada otkopanih plova, i ceo svet je bio zadivijen ovim bogatstvom. Vise od sto go- dina, otkad su iskopavanja zapotela, odvija se pred nama kao najuzbudljiviji film duga i potresna priga u slikama strahotama, a ujedno i lepotama ovog davnog doba Uslovi za razvoj kulture na ovom tlu nisu bili najpo- voljniji. Sumerci, narod koji je naselio donji tok Eufrata i Tigrisa, naSao je ovde vrlo neujednagenu klimu. Pola godi- ne padale su ki8e, a pola je viadala sua. Da bi omogucili razvoj zemljoradnje, stvorili su poznati irigacioni sistem, veliku mrezu kanala, koji su zemlju ravnomerno natapali. Uporedo s takvim napretkom razvijala se postepeno i kul- tura. Gradili su gradove s visokim hramovima, palatama i utvrdenjima. Materijal za gradnju davalo im je samo tlo. Bile su to opeke, delom samo sususene, delom pedene. Sve Sto je bilo sagradeno od suSene opeke raspalo se i netragom nestalo, Gradevine za koje su upotrebljene petene opeke ili’ kamen ostale su donekle saéuvane. Da su bezbrojna rat- ana razaranja i pustoenja pomogla propadanju ovih éesto vrlo raskoSnih gradevina, nesumnjivo je. Na opekama koji- ma su gradene kraljevske palate, hramovi i druge javne zgrade bio je utisnut kraljev zig. Sumercima duguje kultur- ni svet gradnju svodova i kupola okruglog i baévastog ob! ka. Tako su jo’ u starom veku Rimljani preuzeli ovakav ni Gin gradnje. Moida je sreéa za kulturni svet 8to su Sumerci, a posle njih Babilonei i Asirci, za pisanje svojih »knjiga« upotreb- Ijavali isti materijal koji im je sluzio i za gradnju. Nemajuci nikakvih drugih sredstava utiskivali su znakove svoga pis- ma sliéne klinovima u mekane glinene plove, a zatim ih pekli. Tako su dobili »listove«, koji su bili vrlo otporni i mogli da se saéuvaju hiljadama godina, sve do danas. Prema ranijim legendama, pismo, kao i sve druge ve- Stine i znanja dao je Ijudima jo$ pre potopa bog Oanes, ne- ko morsko éudoviste (ime mu je saéuvano samo u ovom grékom obliku prema istori¢aru Babilona Berososu iz 4. ve- ka pre nage ere), Danasnji nauénici misle da je Ea, bog du- bine, istovetan s ovim boZanstvom. Kasnije legende tvrde da je pismo izumio bog Nebo (Nabo, Nabou), éiji je kult prenela u Ninivu kraljica Semiramida. U njegovu éast po- digao je i Asurbanipal svoju ogromnu biblioteku. Neki za~ pisi iz toga vremena prikazuju i velikog narodnog junaka i kralja Uruka Gilgemega kao izumitelja pisma, Sto se isto tako moze smatrati samo legendom. Tvorcima klinastog pisma smatraju se Sumerci. Ovim pismom urazlititim razvojnim Tazama Stall su eT drag -natodi ovog podrugja, kao 1 npihovi biizi susedi, To su bili: Akadijer,-Babitonci, Asirci, Elamci, Amoriéani, Mitani, Urartejei,-Kapadokijel, Ugari¢ani, Hetiti-Perzijanei, Ar- menci i jo$ neki drugi. Zanimljivo je da su se ovi narodi, koji su éesto govorili razligitim jezicima, sluzili istim klina- stim pismom, pa ga prema tome mozemo smatrati prvim medunarodnim pismom, kao sto je npr. danas latinica. 28 oko 3500. god. pre n. eis gradovi Ur i Uruk. Pismo je Sumeraca bilo u potetku izrazito slikovno s oko 1500 znakova. Otprilike oko 3000. god. pre n. e. dobi lo je svoj karakteristian klinasti oblik po trobridnom stapi éu kojim su se ti znaci utiskivali u mekane glinene ploce. Kao sto je veé reéeno, ove su ploée bile zatim petene i tako postale trajne. Njihova je veligina bila vrlo razliita. Kreta- la se od neverovatno malih, od 4 do 5, pa sve do 38 cm du- Zine. Oblik im je ponajvige bio kvadratni i pravougaoni. Medutim, bilo ih je i okruglih — za skolske potrebe i spise 0 zemljignom posedu; u obliku prizme sa Sest, sedam, osam i deset strana $ opisima ratova, te dela i podviga raznih vla- dara; kao Gunjevi koji su sadréavali religiozne natpise; u obliku jetre s proricanjima i vraéanjima itd Zanimljiva je pojava petatnih valjaka, koji su pritiski- vanjem i okretanjem po mekanoj glini ostavljali za sobom »petat«, a obiéno neki simbol i ime. Potigu iz najstarijeg sumerskog doba, a motivi su im bili religioznog i legendar- nog karaktera. Tu nailazimo i na lik narodnog junaka Gil- gameSa i njegovog prijatelja Enkidua. Polozaj pisanih znakova bio je do uspravan sa smerom.odozgo prema’ desne levoj strani, a od te godine vodoravan § Teva nadesno kao sto imi danas pisemo. Usavréavajuci se to- kom vremena, ovo je pismo proslo kroz vise razvojnih fa- Za. “Osim tekstova na glinenim plogama, saéuvani su nam mnogi natpisi uklesani u stene, kamene stubove i plove. Tu su obitno kraljevi veligali svoje ratne podvige, koji su u stvari esto bili necuvena pustosenja, krvologna ubijanja i unakagavanja zarobljenika Preuzevsi od Sumeraca celokupnu kulturu i njihovo Klinasto pismo, Babilonci su ga komplikovali unosenjem 29semitskih elemenata i time oteZali i pisanje i Zitanje. Medu- tim, oni u svoje pismo unose veé neke fonetske elemente (samoglasnike), Sto kod ostalih semitskih jezika nije bio sluéaj. To je veé put ka manjem broju znakova, put ka slo- vima Asirci su ovo slogovno pismo pojednostavili na 510 znakova, od kojih su zapravo upotrebljavali samo oko 300. Perzijsko Klinasto pismo bilo je delom slogovno, a delom glasovno. Oko 100. god. pre n. e. klinasto pismo je nestalo Pre nego to se moglo razviti do jednostavnog glasovnog, pisma. Jos uw 8. veku pre n. e. u ove krajeve poéeli su se nase- Ijavati Aramejci, preci danagnjih Sirijaca. Oni su doneli i svoju kulturu i svoje pismo, koje je bilo mnogo savrsenije od klinastog i sasvim ga je istisnulo iz upotrebe. Pismenost je u Mezopotamiji bila priliéno rasirena Postojala je neka vrsta skolske obaveze, kojom nisu bili obuhvaéeni jedino najnizi slojevi naroda. Skole su bile po- deljene na nize i vige. U nizim (»kuéama Plota«) uvilo se pisati i sticalo osnovno znanje, a u visim (»ku¢ama mu- drosti«) udile su se sve grane tadasnjih nauka i umetnosti kao teologija, pravo, medicina, astrologija, astronomija muzika i dr. U gradu Mari otkopana je tipiéna udionica sa skolskim klupama. Skole su mogle pohadati i devojke. Pos: le polozenih ispita uéenici bi bili proizvedeni u zvanje pisa- ra, Ovi su imali zaseban poloZaj, narozito titule i odela, pa su im bile ukazivane i narogite potasti. Na glinene plotice potpisivali su svoja imena, no nigde nije pronadeno ime pisca koji je sastavio neko odredeno nauéno ili knjizevno delo. Medutim, lako je moguée da je neki pisar bio i pisac toga teksta. Sve ove ékole vodili su sveCenici, Sto je bio slu- u Egiptu, pa i u nagem srednjem veku Kao i kod svih ostalih naroda, knjizevnost je i kod Su- meraca nastajala usmenom predajom. Pronalaskom prvo- 30 hitnog slikovnog pisma poéelo je i zapisivanje najranijih bajki i legendi. Najstarija dela bila su éesto prepisivana, a pri tome se menjao sadr2aj i oblik. Ponekad su bila prila- godavana novim potrebama, novom ukusu vremena, pa i uobligavana u savrSeniju celinu. Vegina knjizevnih dela imala je religiozan karakter. Religija je uopste imala veli uticaj na ceo Covekov Zivot prvih istorijskih epoha. Pod ut cajem civilizacije i stvaranja dréave, ona sc od primitivnog obozavanja prirodnih sila, zatim oboZavanja bilja i Zivoti- nja u visem razvoju preobrazila u personifikacije zastitnika i zastitnica pojedinih Ijudskih delatnosti. Takva religija kul- minira u robovlasni¢kom procvatu i babilonske i asirske dréave, gde su bogovi uglavnom odraz ovakvog poretka na zemlji, zastitnici kralja, sveéenstva i dr2ave od kojih potie sva njihova moé. Sve je to objavijeno u raznim mitovima, himnama i legendama kao boZanska volja, prema kojoj na- Sta drugo nego da u svom potéinjenom polozaju sluzi i slusa svoje gospodare. Nesumnjivo je da je svako od ovih razdoblja u razvoju mezopotamske knjizevnosti imalo svoje narotite karakter stike, koje bismo, prema naioj oceni, mogli nazvati stilovi- rodu ne preostaje vom nazivaju asirskim Neronom. Ali Asurbanipal je imao u sebi i nekih vi8ih teZnji. On je voleo i nauku i knjizev- ost, Sto ga je i potaklo da osnuje ovu monumentalnu bi- blioteku »za svoje gitanje«, kako sam kaze u jednom zapi- su. Zato je i razaslao na sve strane svoje velike dréave, a narodito u sumerske gradove, izastanike da pokupe ili pre- pisu ploge koje jo8 nije imao i da ih dopreme u njegovu bi- blioteku, Mozda nije ni slutio kakvu uslugu time Gini budu- Gem éoveéanstvu, zaustavljajuéi na neki nagin tok svoga vremena, u kome su se ogiedale i sve prosle epohe ove 31zemlje, konzervirajuéi nauku i umetnost na gotovo neuni: stivim glinenim plocama. Kao dobar poznavalac knjizevnosti koji je toliko toga sakupio u svojoj biblioteci i verovatno sve to procitao ili bar veéi i zanimljiviji deo, mogao je s punim pravom da ka Ze 0 sebi i ovo: »Ja, Asurbanipal, ucio sam mudrost od Ne boa i umetnost pisanja na glinenim plocicama. Primio sam objavu mudrog Adapa, dragocenu tajnu vestine pisanj: Smatrao sam Neboa za utitelja. Citao sam prekrasne gline- ne ploge Sumeraca i opskurne akadske érékarije, koje nisu umetnost. Uzivao sam u éitanju natpisa na kamenu iz vre- mena pre potopa.« Ovo je progitano na jednoj desetoros- tranoj prizmi (sada u Britanskom muzeju). lako je ova izja- va subjektivna, ipak ona pokazuje da su u to doba sumers- ku knjiZevnost smatrali klasiénom i vige je cenili od onoga Sto je kasnije stvarno. Najvrednija dela mezopotamske knjizevnosti su eposi. Njihov postanak seze u najstarija vremena sumerske kultu- re, a nastali su uglavnom od himni i molitava raznim bogo- vima. U njima se u krupnim al fresko slikama ne samo pri- kazuju Zivot i obitaji tadasnjeg vremena, razni pustolovni i mitski dogadaji nego se u njima ogleda i ceo misaoni, filo- zofski i religiozni svet onoga doba. Najsavrseniji i s umet- niéke strane najvredniji je €p 0 Kralju Gilgamesu)na 12 plo- éa (pevanja), 0 kome ée kasnije biti vise receno. Drugi po vaznosti svakako je mit ili ep o stvaranju sve- ta, kojise po posetnim retima nazivigoEnuina steTC Kade gore«). Delovi toga epa koji opisuju borbu boga stvaranja sa haosom potigu jos iz sumerskog doba. No sam ep kao ce- lina, u kakvom ga obliku danas poznamo, nastao je ve- rovatno za viadanja kralja Hamurabija, a trebalo je da pos- Judi slavijenju boga Marduka, zastitnika Babilona i samoga kralja, Ep ima 7 plota, U prvoj se opisuje postanak svemi- iio a} Kada gore nebo u pogetku nije imalo imena I kada zemlja dole nije imala imena, Kada nijedan od bogova nije bio stvoren, Kada nijedno ime nije bilo dato I kada nijedna sudbina nije bila odredena... postojao je samo Apsu, slatka voda i Tiamat, slana vo- da, koje su bile izmesane u jedno (haos). Njihov sin Mumu (znanje i mudrost, stvarni, tj. vremenski i prostorni svet) razdvoji ih. Od njih nastadose Lahmu i Lahamu (predstav- Jjaju ih u obliku golemih zmija). Posle mnogo eona nasta- dose Ansar i KiSar. I dani postadose dugi A k njima se pribrojise godine I tada se rodi njihov sin Anu, Koga oni uéinise sebi ravnim. 1 Anu rodi sebi sliku, Nadimuda (Eu). Nadimud beSe mudar i silan snagom, Iniji od ogeva roditelja AnSara. Sebi ravna nije imao medu svojim precima... S Enlilom, bogom vetrova, Anu bog neba, i Ea, bog slatke vode i dubine, gine prvo bozansko trojstvo. Posto svet joS nije bio potpuno ureden, novo trojstvo ho¢e da mu da savr- Seniji oblik. To je uvredilo stare bogove, kojima su na celu bili Apsu i Tiamat i njihov sin Mumu. On daje savet kako da se poseje razdor medu nove bogove. Posto je Ea bio najblizi starim bogovima, primetio je njihovu uzbunu i ja- vio to Anuu, U ogoréenom neprijateljstvu prema novim bogovima, Tiamat rodi svakovrsne nemani, a naroéito ogromne zmije pune otrova, da se udruzena s njima bori protiv bogova, da osvoji svet i da ona njime vlada. Najsta- rijega od nemani, Kingua, izabrala je za vodu &