1

Problematika ponude i traznje i formiranja pojedinacnih

cena roba spada u mikroekonomsku problematiku:
A. tacno
B. spada u makroekonomiju
C. ni u makro, ni u mikroekonomiju
D. pripada normativnoj ekonomiji
2
Ako ponuda raste traznja pada:
A. uvek tacno
B. moze da se desi ako cene rastu
C. moguce je kad cene padaju
D. ponekad se pomeraju ulevo
3
Povecanje traznje dovodi do pomeranja krive traznje:
A. udesno
B. ulevo
C. ne pomera se
D. ulevo ako cena raste
4
Ono cega se odricemo da bismo nesto dobili je:
A. varijabilni trosak
B. fiksni trosak
C. oportunitetni trosak
D. trosak kapitala
5
Odgovorom na pitanje "sta proizvoditi" resava se problem:
A. obima proizvodnje
B. strukture proizvodnje
C. raspodele dohotka
D. organskog sastava kapitala
6
Traznja pokazuje kolicinu dobara koju potrosaci zele
i mogu da kupe u zavisnosti od cena?
A. tacno
B. nije sasvim tacno
C. netacno
D. ponekad je tacno
7
Pomeranje krive ponude u levo znaci da ponuda:
A. raste
B. ne menja se
C. opada
D. podstice pad cena
8
Ako se trazena kolicina robe menja procentualno u istom
iznosu kao i cena elasticnost traznje bice:
A. jedinicna
B. savrseno elasticna
C. neelasticna
D. savrseno neelasticna
9
Na trzistu potrosackih dobara preduzeca se javljaju kao:
A. kupci
B. prodavci
C. posrednici
D. berzanski posrednici
10
Ispupcenost krive proizvodnih mogucnosti znaci:
A. resursi nisu ograniceni
B. mozemo povecati proizvodnju bilo kog proizvoda
C. retkost resursa i potreba da se napravi izbor
D. nepostojanje oportunitetnog troska
11
Pomeranje krive produkcionih mogucnosti udesno je rezultat:
A. smanjivanja cena
B. smanjivanja nezaposlenosti
C. rasta ponude novca
D. tehnoloskog napretka
12
Cene faktora proizvodnje na trzistu odredjuju se:
A. odlukom vlade
B. ponudom i traznjom
C. dogovorom sindikata i radnika
D. velicinom fiksne ponude faktora
13
Kretanje po krivoj traznje izazvano je:
A. promenom cena proizvoda
B. promenom cena komplementarnih proizvoda
C. promenom preferencija potrosaca
D. promenom dohotka potrosaca
14
Kriva produkcionih mogucnosti pokazuje:
A. ukupnu vrednost godisnje proizvodnje zemlje
B. proizvodne mogucnosti kada ne bi bilo retkosti
C. razlicite kombinacije dobara koje mogu biti proizvedene
D. odredjivanje ravnoteznih cena
15
Slobodna konkurencija karaktersiticna je za trzisnu
privredu ili plansku privredu:
A. plansku
B. trzisnu
C. centralisticko administrativnu
D. drzavnu intervencije
16
Licni dohoci na trzistu formiraju se u zavisnosti od
ponude i traznje za radnom snagom:
A. tacno
B. netacno
C. ne zavise od ponude
D. ne zavise od traznje
17
Trzisna kamatna stopa zavisi od ponude i traznje za
kapitalom radom ili zemljom?
A. kapitalom
B. radom
C. kapitalom i radom
D. zemljom
18
Smanjivanje kamate na kredite treba da dovede do vece
(manje) traznje za kapitalom:
A. vece
B. manje
C. uvecava je ubzano.
D. uvecava je usporeno
19
Osnovni regulatorni mehanizam privrede je:
A. mehanizam cena
B. propisi drzave
C. moralni - etickiu standardi drustva
D. sistem komunikacija
20
Kriva indifedrencije pokazuje:
A. potrosnja oba dobra raste ubrzano
B. potrosnja oba dobra opada
C. spremnost da se potrosac odrekne jednog
dobra radi dodatne jedinice drugog
D. spremnost da se potrosac odrekne jednog
dobra radi rasta ukupne korisnosti
21
Ako se poveca cena koriscenja rada, a cene ostalih
faktora ostanu nepromenjene, tada ce se preduzeca
opredeliti za:
A. manju upotrebu radne snage
B. vecu upotrebu radne snage
C. povecanje najamnina
D. smanjenje profita
22
Od jednog do drugog perioda potencijalni DBP:
A. moze, ali ne mora biti jednak stvarnom DBP
B. veci je od stvaernog DBP
C. manji je od stvarnog DBP
D. uvek je jednak stvarnom DBP
23
Povecanje ponude roba po datim cenama (uz nepromenjenu traznju)
znaci pomeranje krive ponude:
A. udesno
B. ulevo
C. nema znacaja
D. navise
24
Budzetska linija predstavlja:
A. Koliko je pojedinac spreman da se odrekdne
jednog dobra radi dobijanja drugog
B. moguce kombinacije koriscenja dobara
kada pojedinac ne trosi citav dohodak
C. moguce kombinacije koriscenja dobara
kada pojedinac trosi citav dohodak
D. granicnu stopu supstitucije.
25
Ravnotezna kamata se dobija presekom:
A. krive traznje i krive ponude za kapitalom
B. traznje i ponude za radom
C. traznje za zemljom i ponude rada
D. traznje i ponude za zemljom