1

Koji od sledecih iskaza nije tacan za

krivu proizvodnih mogucnosti:
A. privreda se istovremeno ne moze nalaziti u dve tacke
B. tacke na krivoj su nivoi maksimalne proizvodnje.
C. tacke na krivoj su potvrda maksimalne efikasnosti
D. privreda mora da bira zeljene ciljeve i instrumente
2
Negativni nagib krive proizvodnih mogucnosti znaci:
A. vise ce biti proizvedeno za vise cene
B. vise ce biti trazeno za nize cene
C. vise jednog dobra bice proizvedeno samo
ako se drugog proizvede manje
D. ogranicenosti proizvodnje usled akcija drzave
3
Ispupcenost krive produkcionih mogucnosti znaci:
A. fiksne troskove proizvodnje
B. prekomerne troskove usled neefikasnosti
C. rastuce troskove proizvodnje
D. opadajuce troskove proizvodnje
4
U kruznom kretanju trzisnog mehanizma:
A. realni faktori proizvodnje kruze u smeru kazaljke na satu
B. dohoci kruze u smeru obrnutom od kazaljke na satu
C. dohoci kruze u smeru kazaljke na satu
D. Dohoci su novcani i ne zavise od faktorskih cena
5
DBP gep je:
A. GNP minus potrosnja kapitala
B. Potencijalni GNP minus stvarni GNP
C. Realni GNP minus nominalni GNP
D. procenat GNP koji se prodaje strancima
6
Jednacina C + I = ND je:
A. injekcije-povlacenje pristup ND
B. pristup ND na osnovu agregatnih izdataka
C. klasicna teorija novca
D. kejnzijanska teorija investicione traznje
7
Jednacina S = I je:
A. injekcije-povlacenje pristup ND
B. pristup ND na osnovu agregatnih izdataka
C. klasicna teorija novca
D. kejnzijansko objasnjenje Sejovog zakona
8
Obim proizvodnje za koji su ukupni izdaci
jednaki ukupnoj proizvodnji je:
A. planirani obim proizvodnje
B. nedovoljni obim proizvodnje
C. prekomerni obim proizvodnje
D. ravnotezni nivo proizvodnje
9
Ukoliko je ND= 525, C+I = 500, tada:
A. firme vise investiraju
B. firme stede vise
C. firme smanjuju proizvodnju i zaposlenost
D. domacinstva vise stede
10
Koji iskaz vazi za model injekcije-povlacenje:
A. stednja je injekcija
B. investicije su curenje
C. u ravnotezi injekcije su vece od povlacenja
D. investicije i izvoz su injekcije
11
U punoj zaposlenosti vazi:
A. ako je S < I, ukupni izdaci su veci od ND.
B. ako je S > I, nivo ND ce rasti.
C. ako su I = S, ND je u ravnotezi
D. ND je u ravnotezi za D = I + S
12
Ako su porezi isti, a drzavni izdaci budu veci za 10 mil., tada:
A. agregatni izdaci padaju
B. agregatni izdaci se povecavaju
C. ravnotezni ND se povecava za 10 mil
D. nivo investicija raste
13
Ako S+M = I+X+G, a T= 0, sta je tacno:
A. ukupni izdaci su veci od ND
B. privreda je u ravnotezi
C. potrosnja je nulta
D. budzet je u ravnotezi
14
Puna zaposlenost nacionalnih resursa je:
A. faktor na strani ponude
B. faktor na strani traznje
C. alokativni faktor
D. redistributivni faktor
E. selektivni faktor
15
Jedan od najcesce koriscenih indeksnih brojeva je:
A. indeks potrosackih cena
B. indeks industrijske proizvodnje
C. indeks videcih ekonomskih indikatora
D. indeks proizvodjackih cena
16
Multiplikator prema Fridmanovom permanentnom dohotku je:
A. manji u odnosu na Kejnsov apsolutni dohodak
B. veci u odnosu na Kejnsov apsolutni dohodak
C. isti kao Kejnsov apsolutni dohodak
D. nekada veci, nekada manji u odnosu na Kejnsov apsolutni dohodak.
17
Prema Fridmanovom permanentnom dohotku:
A. najveci ponder ima dohodak u tekucoj godini
B. najmanji ponder ima dohodak u tekucoj godoni
C. najveci ponder ima dohodak u prvoj godini
D. ponderi su isti za dohotke iz svih godina
18
Nominalni DBP raste brze od realnog DBP zbog:
A. opsteg rasta cena
B. opsteg pada cena
C. poboljsavanja kvaliteta proizvoda
D. brzeg rasta izvoza od uvoza
19
Ukoliko je u periodu 1990-2000. DBP po
stalnim cenama uvecan 20%, a cene 13%,
realna proizvodnja je:
A. manja za 33%
B. veca za 33%
C. veca za 7%
D. manja za 20%
20
Ako je ND manji od potencijalnog ND:
A. DBP gep je pozitivan
B. privreda bi mogla da proizvodi vise
C. drustvo gubi proizvodnju
D. sve prethodno je tacno
E. sve prethodno je netacno
21
Potencijalni DBP je:
A. maksimalni DBP koji je ikada ostvaren
B. DBP ostvaren kada je 100% radnika zaposleno
C. nikada se ne moze ostvariti
D. moze se proizvesti kada su svi resursi zaposleni
22
DBP gep ce biti veci ukoliko:
A. je veci realni DBP
B. veci nominalni DBP
C. veca nezaposlenost
D. manja radna snaga
23
Dodata vrednost svake firme je:
A. vrednost njene sopstvene proizvodnje
B. vrednosrt njene sopstvene proizvodnje minus profit
C. vrednost njene sopstvene proizvodnje minus kupovine inputa
D. ukupni prihod po trzisnoj ceni
24
Sva dobra - usluge korisceni kao inputi za kasnije
stupnjeve proizvodnje su:
A. dodata vrednost
B. intermedijarni proizvodi
C. nacionalni dohodak
D. finalna dobra
25
Najbolje merilo kupovne moci domacinstava je:
A. DBP
B. nacionalni dohodak
C. raspolozivi dohodak
D. neto nacionalni proizvod