UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO - MATEMATIĈKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Lišajska indikacija kvaliteta vazduha na

ruralnom području grada Blaca

- MASTER RAD -

Kandidat: Mentor:
Irena A. Vasilev Prof.dr Slaviša Stamenković

Niš, decembar 2012. god

Master rad

University of Niš

Faculty of sciences and mathematics

Department of Biology and Ecology

Irena A. Vasilev

Lichen indication of air quality in rural area of

Blace
Master thesis

Niš, december 2012.

Master rad

Curriculum Vitae

Lični podaci:

Ime i prezime: Irena Vasilev

Datum rodjenja: 05.01.1989. god.
Adresa: Ive Lole Ribara br. 23, 11 000 Beograd
Telefon: 066/ 41 12 17
E-mail: vasilevirena@gmail.com

Obrazovanje:

(2010 - 2012) Prirodno- matematiĉki fakultet, Univerzitet u Nišu, Departman za

biologiju i ekologiju, Master studije iz oblasti biologije, proseĉna ocena 8.94

(2007 - 2010) Prirodno- matematiĉki fakultet, Univerzitet u Nišu, Departman za

biologiju i ekologiju, Osnovne akademske studije

(2003 - 2007) Gimnazija, Opšti smer , Bosilegrad

Rad na računaru:

 MS Office Word
 MS Office PowerPoint
 MS Office Excel
 Internet Explorer

Strani jezici:

 Engleski jezik- napredni nivo

 Ruski jezik- srednji nivo
 Bugarski jezik- poslovni nivo

Lične osobine:

 Pozitivna
 Uporna
 Istrajna
 Spremna na naporan rad
Master rad

Zahvaljujem se svim profesorima Prirodno-matematičkog fakulteta, koji

su mi predavali tokom studija, čiji je trud i veliko zalaganje da nam
obezbede što bolje znanje rezultiralo uspešnim završetkom studija.
Posebno se zahvaljujem Prof.dr Slaviši Stamenkoviću na izboru teme,
na nesebičnoj pomoći i sugestijama prilikom realizacije rada.
Veliku zahvalnost dugujem svojim prijateljima, rodbini, a posebnu
roditeljima, suprugu Nenadu i njegovim roditeljima.
Master rad

LIŠAJSKA INDIKACIJA KVALITETA VAZDUHA

NA RURALNOM PODRUČJU GRADA BLACA

REZIME

Bioindikatori mogu biti mera, indeks mera ili model koji karakteriše
ekosistem ili jedan od njegovih kljuĉnih komponenti. Oni predstavljaju metod
praćenja ili otkrivanja negativnih uticaja koje industrijska aktivnost ima na ţivotnu
sredinu. Ova informacija pomaţe razvoju strategije koja će spreĉiti ili smanjiti
efekte i uĉiniti industriju više odrţivom. Uloga bioindikatora u odrţivom razvoju
pomoći će da se osigura da industrija ostavlja najmanji mogući trag na ţivotnu
sredinu.

Tokom izrade ovog master rada korišćeni su lišaji kao bioindikatori zagaĊenja
vazduha u selima: Šiljomana, Kaševar, Đurevac i Vrbovac.

Na 14 istraţivanih taĉaka pronaĊena je 21 vrsta lišaja iz 19 rodova.

Korišćenjem indeksa atmosferske ĉistoće vazduha (IAP) utvrĊeno je da postoje 3
razliĉite zone zagaĊenosti vazduha u istraţivanim selima: "zona lišajske pustnje",
"prelazna zona" (zona borbe) i "normalna zona".

Najuĉestalije vrste lišaja u selima su: Phaeophyscia orbicularis (Neck.)

Moberg, Physcia adscendens (Fr.) Oliv., Xanthoria parietina (L.) Th. Fr.,
Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau i Evernia prunastri (L.) Ach.
Master rad

LICHEN INDICATION OF AIR QUALITY IN RURAL

AREA OF BLACE

ABSTRACT

Bioindicators can be a measure, an index of measures, or a model that

characterizes an ecosystem or one of its critical components. They are also a
method of monitoring or detecting the negative impacts that industrial activity has
on the environment. This information helps develop strategies that will prevent or
lower such effects and make industry more sustainable. The role of bioindicators in
sustainable development will help ensure that industry leaves the smallest footprint
possible on the environment.

During the preparation of this master thesis lichens have been used as
bioindicators of air pollution in the villages. Siljomana, Kasevar, Djurevac and
Vrbovac.

At 14 investigated points 21 lichen taxa have been found from 19 genus.

Using the Index of Atmospheric Purity (IAP) it has been found that there are 3
different air pollution zones in investigated villages: "lichens desert", "transitional"
and "normal zone".

The most frequent type of lichens in the villages: Phaeophyscia orbicularis

(Neck.) Moberg, Physcia adscendens (Fr.) Oliv., Xanthoria parietina (L.) Th. Fr.,
Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau i Evernia prunastri (L.) Ach.
Master rad

Zemlju smo nasledili od predaka,

a pozajmili od potomaka.
Master rad

Sadržaj

1. UVOD ............................................................................................. 1

1.1. ZagaĊenje vazduha ..................................................................... 3

1.1.1. Izvori i vrste zagaĊujućih materija ........................................... 4

1.2. Monitoring i bioindikacija .............................................................. 8

1.3. Karakteristike lišaja ................................................................... 10

1.3.1. Šta su lišaji? ........................................................................ 10

1.3.2. Morfološka graĊa lišaja ......................................................... 10

1.3.3. Upotreba lišaja .................................................................... 11

1.3.4. Lišaji kao bioindikatori .......................................................... 12

1.4. Dosadašnja istraţivanja lišajske flore na teritoriji Republike Srbije 13

2. GEOKLIMATSKE KARAKTERISTIKE OPŠTINE BLACE ..................... 14

3. MATERIJAL I METODE ................................................................ 19

4. REZULTATI I DISKUSIJA .............................................................. 22

4.1 Rezultati .................................................................................... 23

4.1.1 Pregled konstantovane lišajske flore ........................................ 23

4.1.2. Definisanje zona razliĉitog stepena aerozagaĊenja .................. 33

4.2. Diskusija .................................................................................. 42

4.2.1. Analiza dobijenih rezultata i poreĊenje sa rezultatima drugih

istraţivanja aerozagaĊenja ....................................................... 42

5. ZAKLJUČAK .................................................................................. 45

6. LITERATURA ................................................................................ 47

7. PRILOG ........................................................................................ 50
Master rad

1. UVOD

Ţivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti ĉiji kompleksni

meĊusobni odnosi ĉine okruţenje, odnosno prostor i uslove za ţivot; to su svi
uslovi, okolnosti i uticaji koji okruţuju i utiĉu na razvoj jednog organizma ili grupe
organizama, uticaji dolaze kako od ţive tako i od neţive prirode. Ţivotnu sredinu
ĉini svet prirode (biljke, ţivotinje, zemljište, vazduh i voda), koji je postojao
milijardama godina pre ĉoveka i svet objekata, predmeta i institucija koje je ĉovek
sam izgradio koristeći tehniku, tehnologiju i nauku da bi stvorio okruţenje koje
odgovara njegovim potrebama i stremljenjima.
Ţivotna sredina ili ĉovekova okolina predstavlja sve ono što nas okruţuje,
odnosno sve ono sa ĉime je direktno ili indirektno povezana ĉovekova ţivotna i
proizvodna aktivnost, ona predstavlja skup svih fiziĉkih, hemijskih i bioloških
faktora koji su od nastanka u neprekidnoj interakciji na nekom prostoru.
Nekad je ĉovek ţiveo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao prirodne
resurse i nije bitno, niti u širim razmerama remetio ravnoteţu u prirodi. Ţiveći u
malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije rešavao je
baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je poĉeo obraĊivati metale i kada
je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi poĉele su se kretati tragajući
za rudama, koje su koristili. Tako je ĉovek poĉeo preseljavati i u podruĉja klimatski
manje povoljna za ţivot i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom.
Zahvaljujući zanatstvu, izumeo je nova, bolja oruĊa, odeću i skloništa, poĉeo je
krĉiti i paliti šume, veštaĉki stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve
veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, raĊa se civilizacija i broj ljudi
se uvećava. Zahvati na prirodnoj sredini bivaju sve veći: grade se vodovodi,
rudnici, putevi, luke itd. Tehnologija doţivljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita
postepeno se razvijaju, pa ljudski vek postaje duţi i uopšte kvalitet ţivota se
povećava. No taj progresivan razvoj praćen je promenom ţivotnih uslova na takav
naĉin koji će današnjem ĉoveĉanstvu prouzrokovati brojne i dalekoseţne probleme.
Posebno velike negativne uticaje na stanje ţivotne sredine imaju pogoni teške

1
Master rad

industrije (ţelezare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane

koje se ĉesto nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet ţivotne sredine znaĉajno
utiĉe i proizvodnja i potrošnja razliĉitih energetskih sirovina od kojih najveći znaĉaj
ima ugalj. Segorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike koliĉine šljake i
pepela, a u atmosferu se izbacuju velike koliĉine sumpornih i azotnih jedinjenja što
sve zagaĊuje ţivotnu sredinu. Saobraćaj, posebno drumski, izuzetno mnogo utiĉe
na kvalitet sredine u kojoj ţivimo. Sagorjevanje goriva, spiranje (padavine) ulja,
nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne
posljedice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiĉe na našu okolinu i sredinu u kojoj
ţivimo. Nestruĉna obrada poljoprivrednih površina kod upotrebe hemijskih
sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, negativno se odraţava na ţivotnu
sredinu i zdravlje ljudi. Mnogi hemijski preparati (pesticidi) imaju i neţeljena
negativna dejstva. Duţa upotreba ovih sredstava negativno se odraţava na kvalitet
površinskih i podzemnih voda. Otpad (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili
saobraćaja, otpad neiskorištenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno
utiĉe na kvalitet ţivotne sredine. Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se
gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava, što ugroţava podzemne vode i
vazduh. Najopasniji je otpad iz hemijske industrije.
Upravo ovo narusavanje prirode, koje je praćeno promenom kvaliteta vazduha,
vode, zemljišta, hrane itd. predstavlja globalni problem današnjice i sve više
zaokupljuje paţnju.

2
Master rad

1.1. ZagaĎenje vazduha

Vazduh je najznaĉajniji ţivotni i biološki resurs. Vazduh predstavlja smešu

gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika
20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim koliĉinama kriptona, ksenona, helijuma,
neona i drugih. U promenljivim koliĉinama u vazduhu moţe biti vodene pare, ozona,
ugljen dioksida, radona i drugih. Sastav vazduha varira na razliĉitim visinama. Pri
većoj visini smanjuje se sadrţaj kiseonika, a povećava se sadrţaj vodonika.
ZagaĊenje vazduha je ustvari unošenje štetnih prirodnih i
sintetiĉkih materija u atmosferu kao direktna ili indirektna
posledica ĉovekovih delatnosti. Prisustvo ovih
nespecifiĉnih konstituenata, proizvoda ljudske delatnosti u
manjim ili većim koliĉinama menja uobiĉajen sastav
vazduha.
Kvalitet vazduha je veoma bitna komponenta za sve
terestriĉne organizme i zato je veoma vaţna tema
današnjice. Zbog negativnih posledica koje zagaĊen
vazduh ima na ţivotnu sredinu, a posebno na zdravlje
ljudi stvorila se potreba kontrole kvaliteta vazduha. Cilj kontrole kvaliteta vazduha
je registracija i praćenje promena kvaliteta vazduha, utvrĊivanje izvora zagaĊenja,
stepena zagaĊenja, kretanja zagaĊenosti vazduha u toku godine, procena
opterećenosti pojedinih lokacija, utvrĊivanje kritiĉnih lokacija u cilju upozorenja
javnosti, utvrĊivanje mera zaštite i kao krajnji cilj zaštita zdravlja ljudi.
Zagadjeni vazduh utiĉe na razliĉite
naĉine na zdravlje ljudi i ĉitav ekosistem.
Atmosfera sluţi i kao sredstvo transporta
zagadjujućih materija do udaljenih lokacija i
kao sredstvo zagadjenja kopna i vode.
Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od
tipa zagadjivaĉa.

3
Master rad

1.1.1. Izvori i vrste zagaĎujućih materija

Glavni uzrok zagaĊenja vazduha (aerozagaĊenja) je proizvodnja energije, ĉiji je

glavni cilj poboljšanje kvaliteta ţivota, a to poboljšanje dovodi do narušavanja
osnovnih uslova ţivota, odnosno dovodi do zagaĊenja ţivotne sredine.
Izvori zagaĊenja vazduha su mnogobrojni i mogu biti prirodni i veštački.

Prirodni izvori zagaĊenja su :

 Vulkani,
 Zemljotresi,
 šumski poţari,
 oluje,
 biljke,
 ţivotinje i dr.

Veštački izvori zagaĊenja su :

 saobraĉajna i trasportna sredstva,
 individualna loţišta,
 kotlarnice i toplane,
 termoelektrane,
 nuklearne elektrane,
 industrijski objekti i dr.

ZagaĊujuće materije koje nastaju iz svih ovih izvora su razliĉite i razliĉitog su

sastava. Najĉešće su to: ugljenikovi i azotovi oksidi, sumporna jedinjenja,
ugljovodonici, ĉvrste supstance i mnoge druge materije.

4
Master rad

Tab. 1. Najčešće vrste i izvori zagađujućih materija ( Đjukanovic, 1991.)

Vrsta zagaĎivača Izvor zagaĎivača

Ugljen-dioksid (CO2) Sagorevanje fosilnih goriva,vulkani,ţivotinje
Ugljen-monoksid Automobili na gas, industrija koja koristi gas ili
(CO) ulja,zagrevanje zgrada uljima ili gasom, vulkani
Oksidi sumpora (SO2 Industrija koja koristi ugalj i naftu, zagrevanje ugljem i
,SO3) naftom, elektrane koje koriste ugalj, naftu i gas
Oksidi azota Automobili na gas, zagrevanje zgrada loţ uljem i gasom,
(NO,NO2) industrija i elektrane
Industrijski procesi, procesi sagorevanja, biološko
Azotna jedinjenja
raspadanje
Ozon (O3) Reakcije u troposferi i transport iz stratosfere

ZagaĊujuće supstance mogu biti ĉvrstog, teĉnog ili gasovitog agregatnog

stanja, mogu direktno dospeti u vazduh (primarne) ili mogu nastati u samom
vazduhu od drugih zagaĊujućih supstanci pod uticajem elektromagnetnog zraĉenja
sa Sunca (sekundarne). Efekti koji tom prilikom nastaju su razliĉiti zbog razlika u
njihovoj koncentraciji i njihovom hemijskom sastavu. Supstance koje zagaĊuju
ţivotnu sredinu dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja
(fosilna goriva) iz veštaĉkih izvora zagaĊenja, a takoĊe zagaĊenje vazduha nastaje i
usled poţara, eolske erozije, vulkanskih erupcija (prirodni izvori zagaĊenja).
ZagaĊen vazduh na razliĉite naĉine utiĉe na ţivi svet: utiĉe na zdravlje ljudi i drugih
ţivih organizama, na klimatske promene, promene u vodenim tokovima i zemljištu.
Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obiĉno se ima na umu troposfera,
deo atmosfere neposredno iznad nas u kome se sakuplja ugljendioksid i spreĉava
odavanje toplote, tako da se površina zemlje sve više zagreva.
Uzroci problema zagaĊenja vazduha nisu samo koliĉine zagaĊivaĉa koje se
emituju u vazduh, već na uzroke znaĉajno utiĉu: prostor koji se zagaĊuje, vreme
kada do zagaĊenja dolazi i okolnosti pod kojima se ono dogaĊa. Prostor je deo
problema zagaĊenja vazduha zbog toga što se najviše zagaĊivaĉa ispušta upravo u
vazduh koji neposredno udišemo. Stambene ĉetvrti ili gradovi zahvataju veoma
male površine, ali vazduh upravo u ovim delovima prima najjaĉe koncentracije
emisija zagaĊujućih supstanci. Vreme je deo problema zato što je dinamika

5
Master rad

zagaĊenja vaţna. U svakom većem gradu, svakog jutra i popodneva cirkuliše

ogroman broj automobila sa periferije ka centru grada i obrnuto. Rezultat je nagli
skok zamašnog osloboĊenja zagaĊivaĉa dva puta dnevno. Vremenski uslovi i
topografija su znaĉajni faktori zagaĊenja vazduha. Oĉigledno je da u bilo kom
momentu nivo zagaĊujućih materija u atmosferi daleko zaostaje za kumulativnim
koliĉinama koje se šalju u atmosferu zbog toga što dolazi do: procesa spontane
hemijske transformacije, do fiziĉkih procesa kao što su solubilizacija i taloţenje i
mikrobiološke razgradnje u zemljištu i vodi.
Stepen delovanja ovih procesa varira od mesta do mesta, od zagaĊivaĉa do
zagaĊivaĉa i od vremena do vremena. Drugim reĉima, vreme boravka bilo koje
hemijske materije u ţivotnoj sredini veoma se razlikuje i zavisi od razliĉitih
hemijskih, fiziĉkih i bioloških odlika sredine i od same hemikalije.

Tab.2. Odnos zagađujućih materija iz prirodnih i veštačkih izvora

zagađenja i njihovo vreme boravka u ţivotnoj sredini

Izvori zagaĎivača Vreme

ZagaĎi- Antro. Osnovn Transfr-
zadrža
vač Antropogeni Prirodni (%) a konc. macija
-vanja
Disanje, 2-4
CO2 Sagorevanje
raspadanje
1.4 320 ppb
godine
fotosinteza

CO Šumski
Manje
Sagorevanje 79 0.1 ppb od 3
poţari
godine
NO Sagorevanje Bakterijska
Fotohemijske
pri visokim aktivna 0.5 0.2 ppb 5 dana
temp. podloga oksidacije

NO2 Sagorevanje Bakterijska

pri visokim aktivna Fotohemijske
0.5 0.5 ppb 5 dana
temp podloga oksidacije

NH3 Preradom Biološko Reakcije sa

0.3 6-20 ppb 7 dana
otpadaka raspadanje SO2

SO2
Sagorevanje Oksidacija
vulkani 100 0.2 ppb 4 dana
fosilnih goriva H2SO4

6
Master rad

Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi

Efekt specifiĉne zagaĊujuće supstance na zdravlje ĉoveka zavisi i od samog

ĉoveka, njegovih godina i genetskog nasleĊa, da li boluje od nekih bolesti, od
stepena fiziĉke aktivnosti i stresa. Isto tako, efekti polutanata (zagaĊujućih
supstanci) na ekosistem zavise i od samog ekosistema- vrsta koje u njemu postoje,
hemijskog sastava tla i drugih elemenata.

Moguća klasifikacija bolesti vezanih za problem delovanja zagaĊivaĉa vazduha

na ljude:
1. disajni nadraţaji i akutni problemi funkcije pluća,
2. rak,
3. strukturne promene,
4. sistemska trovanja (npr. olovom),
5. slabljenje imunološkog sistema koji dovodi do povećane podloţnosti
infekcijama,
6. ostali tipovi smanjenog sadrţaja kiseonika u tkivu (npr. gubitak svesti zbog
udisanja ugljen-monoksida).
Ĉak i kratko izlaganje oksidima sumpora i azota ili ozonu, moţe dovesti do
teškoća u disanju ili razmeni gasova, zbog edema (gomilanja teĉnosti u tkivima),
stvaranja mukusa (sluzi) i bronhijalnog spazma kao posledice iritacije i zapaljenja.
Hemijske materije koje u pluća dospeju iz okoline mogu izazvati i druge
bolesti osim bolesti respiratornog trakta. AerozagaĊujuće materije koje dospevaju u
krvotok preko pluća i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se
sistemski toksini. Olovo i ţiva su najvaţniji primeri sistemskih toksina koji se nalaze
u vazduhu. Olovo kao teški metal izaziva prvo biohemijske, zatim fiziološke i najzad
zdravstvene posledice usled reakcije sa enzimima, drugim proteinima i ostalim
hemijskim elementima ćelija.
Ĉist vazduh je osnov za zdravlje i ţivot ljudi i ĉitavog ekosistema. Problemi
nastaju kada se poremeti odnos sastavnih komponenti vazduha.

7
Master rad

1.2. Monitoring i bioindikacija

Monitoring sistem predstavlja jedan od osnovnih uslova za praćenje stanja i

upravljanje kvalitetom ţivotne sredine i to preko organizovanja posebnog
nadzornog i alarmnog sistema. Ovim sistemom prate se priroda, izvori, kvalitet i
disperzija sumnjivih ili potvrĊeno štetnih agenasa u ţivotnoj sredini.
U osnovi postoje dva oblika monitoringa. Prvi je cilj monitoring gde se prate
aktuelne ili potencijalne mete ( ĉovek, ţiva bića, hidrosfera, atmosfera itd.) koje
reaguju na razliĉite promene ţivotne sredine promenom svojih najrazliĉitijih
karakteristika. Drugi je faktor monitoring, gde se prate potencijalno štetni ili
nesumnjivo štetni faktori ţivotne sredine, koji bi mogli ili koji izazivaju neţeljene
posledice po ţivotnu sredinu, koje se ispoljavaju i na ţive organizme.
U okviru faktor monitoringa prate se razliĉiti faktori ţivotne sredine tj.
ekološki faktori : a) fiziĉki – temperatura, zraĉenje, vlaţnost, oblaĉnost, itd.,
b) hemijski – neka jedinjenja nekih elemenata (SOx,NOx ...), c) Biološki – infekcije,
epidemije, biomasa itd. Ovi faktori deluju na razlicite ciljeve.
Cilj je prikupljanje podataka o prisustvu i distribuciji zagaĊujućih supstanci,
praćenje emisija i imisija, izvora zagaĊenja i njihovog rasporeda, transporta
zagaĊivaĉa i odreĊivanje njihovih koncentracija na odreĊenim mernim mestima.
U tu svrhu do danas je razvijen veliki broj metoda i tehnika detekcije zagaĊenja.
Sve one se mogu podeliti u dve velike grupe, na: fizičko-hemijske i biološke.
Fizičko-hemijske metode zasnivaju se na fiziĉko-hemijskom merenju i
matematiĉkom izraĉunavanju koliĉine i koncentracije pojedinaĉnih polutanata u
vazduhu u jediniĉnom volumenu u jedinici vremena. Nedostatak ovih metoda vidi
se u tome što one daju presek trenutnog stanja i ne mogu da predvide pravi efekat
sloţenog uticaja razliĉitih faktora na ţivim bićima na mestima gde ona ţive,
nedostatak ovih metoda se ogleda i u tome što one daju samo uprošćenu sliku koja
ukazuje samo na opšte stanje kvaliteta vazduha, jer se kvalitet vazduha meri samo
na malom broju taĉaka.
Biološke metode podrazumevaju registraciju i praćenje reakcije i promena
koje se dešavaju na nekom od nivoa biološke organizacije ţivih bića. Rezultat

8
Master rad

primene metode bioindikacije taj što je moguće sagledati vremensku dimenziju

negativnog delovanja polutanata u ekosistemima. Dobar primer za ovo su lišaji
koji dugi niz godina naseljavaju koru drveta, svakodnevno ţive u realnim,
promenljivim uslovima ţivotne sredine i reaguju na iste u dugom vremenskom
periodu. Stoga svojim prisustvom lišaji pokazuju stvarno stanje zagaĊenosti
vazduha na mestu na kojem ţive, a na taj naĉin ukazuju i na stvarni, dugotrajni
proces negativnog uticaja na ljude i ostale ţive organizme datog podruĉja.
Prednost biomonitoringa u odnosu na fiziĉko-hemijski monitoring ogleda se u
tome što biomonitoring daje kumulativnu sliku zagaĊenja na osnovu efekta dugog
uticaja malih i većih koncentracija nekih zagaĊujućih supstanci u vazduhu, što se ne
moţe detektovati fiziĉko-hemijskim merenjima. TakoĊe, primenom ovih metoda
moţemo doneti zakljuĉak o delovanju pojedinaĉnih agenasa, ali i o njihovom
sinergistiĉkom dejstvu koje dovodi do kvalitativno novih posledica po organizme i
ţivotnu sredinu. Metode bioindikacije su jeftinije od fiziĉko-hemijskih metoda.
Najbolji bioindikatori kvaliteta vazduha
jesu lišaji. Oni su najbolji bioindikatori zbog
svojih osobina. Lišaji neselektivno usvajaju
supstance iz vazduha i vodene pare, oni na
svojoj površini nemaju kutikulu ili neke druge
tvorevine koje imaju zaštitnu ulogu, nemaju
sposobnost izbacivanja štetnih supstanci iz tela,
sporo rastu i aktivni su tokom cele godine.
Poseban tip metabolozma omogućava lišajevima
da vrše fotosintezu i na ekstremno niskim temperaturama, ĉak i do -25 0C.

9
Master rad

1.3. Karakteristike lišaja

1.3.1. Šta su lišaji?

Lišaji su organizmi koji su izgraĊeni od alge i gljive, koje su zdruţene u

mutualistiĉku simbiotsku zajednicu. Gljive koje ulaze u sastav lišaja su uglavnom iz
podrazdela Ascomycotina, a manji broj iz podrazdela Basidiomycotina, a alge su iz
razdela Cyanoprokaryota i Chlorophyta. Svaki lišaj ima svoju karakteristiĉnu gljivu,
tako da broj vrsta lišajeva istovremeno predstavlja i broj vrsta gljiva koje ulaze u
njihovu graĊu, dok pojedinaĉna vrsta algi moţe imati više vrsta gljiva kao partnera
u ovoj simbiozi.
Gljive se smatraju graditeljem lišaja, jer u većini sluĉajeva preovladavaju u
kvantitativnom smislu. One od alge dobijaju organske materije koje su one
sintetisale u procesu fotosinteze, a zauzvrat gljive štite alge od isušivanja i jake
sunĉeve svetlosti. Alge od gljive dobijaju i neke mineralne materije, kao i
mogućnost naseljavanja staništa ĉiji su uslovi nepovoljni za ţivot same alge.

1.3.2. Morfološka graĎa lišaja

Po svojoj morfologiji lišaji se dele na one sa

korastim, listastim i ţbunastim tipom talusa.
Lišaji sa korastim tipom talusa celom su svojom
površinom ĉvrsto vezani za supstrat i veoma ih je
teško odvojiti od njega, a da se pritom ne oštete. U
zavisnosti od toga da li talus naseljava samo površinu
supstrata ili delimiĉno zalazi u njega razlikujemo:
epigene i endogene koraste lišaje. Epigeni lišaji se
dele na : epifleodne ( rastu na drveću ) i epilitne
lišaje (rastu na stenama). Endogeni lišaji se dele
Korasti tip lišaja
na: hipofleodne (kao podlogu koriste drvo) i
endolitne lišaje (kao podlogu koriste stene).

10
Master rad

Listast tip lišaja Ţbunasti tip lišaja

Lišaji sa listastim tipom talusa su po svojoj morfologiji sloţenije organizacije

od korastih. Njihov talus nije celom svojom površinom priĉvršćen za podlogu, uvek
je manji ili veći deo talusa slobodan.
Lišaji sa ţbunastim tipom talusa imaju najviši nivo morfološke
diferenciranosti. Za podlogu su priĉvršćeni veoma labavo, prema podlozi imaju
uspravan poloţaj ili od nje vise u obliku duţih ili kraćih ţbunića.

1.3.3. Upotreba lišaja

Lišaji su odliĉni indikatori zagaĎenosti vazduha iz industrije, jer nemaju

sposobnost izluĉivanja apsorbovanih materija, već ih nagomilavaju u telu, kada
koliĉina štetnih materija postane toksiĉna oni odumiru.
Pionirske su vrste u naseljavanju golih stena i zemljišta, ĉime stvaraju
podlogu za kasnije naseljavanje biljaka. Razvijaju se na zemljištima siromašnim
mineralnim materijama ( tundre na severu ) na kojima biljke ne mogu da rastu pa
tako predstavljaju hranu ţivotinjama tih predela. Na Islandu se neke vrste, kao što
su Cetraria islandica ili Lecanora esculenta ( bogate skrobom ) koriste u ishrani
ljudi. Iz više vrsta lišaja izolovani su antibiotici, pa se mogu koristiti i u medicini.

11
Master rad

U cvećarstvu se za pravljenje venaca koristi vrsta Cladonia alpestris, koja ţivi u

severnoj Evropi. Neke vrste kao što je Evernia prunastri sadrţe aromatiĉne
materije, pa su se ranije koristile za pravljenje parfema.
Roccella fucoides i Roccella tinctoria su mediteranske vrste lišaja i ranije su se
koristile za dobijanje boja.

1.3.4. Lišaji kao bioindikatori

Dug ţivot, neodbacivanje starih delova i akumulacija mnogih materija u talusu

ĉini lišaje pouzdanim indikatorima stanja ţivotne sredine.
Lišaji ţive na raznim podlogama i svakodnevno su izloţeni promenama
spoljašnje sredine, a svojim prisustvom pokazuju realno stanje zagaĊenosti
vazduha podruĉja u kome ţive, istovremeno na osnovu njih se mogu doneti
zakljuĉci o duţini trajanja zagaĊenja i njegovom uticaju na ţivot ljudi i drugih ţivih
organizama.
Zbog svojih fiziĉkih, hemijskih i bioloških karakteristika lišaji su izuzetno osetljivi
na promene u sastavu vazduha, a posebno na povećanje sumpor-dioksida. Neke od
karakteristika zbog kojih su epifitski lišaji dobri indikatori zagaĊenosti vazduha su :
 Nedostatak površinske zaštitne strukture, kao što je kutikula, iz tog
razloga polutanti nesmetano prodiru u unutrašnjost talusa lišaja i
negativno utiću na njegove ćelije.
 Lišaji gotovo sve supstance usvajaju iz vazduha i padavina, što znaĉi
da pored korisnih usvajaju i štetne.
 Oni su vise osetljivi kada su u hidratisanom stanju, nego kada su suvi,
jer im je tada nivo metabolizma veći.
 Lišaji nemaju sposobnost odbacivanja pojedinih delova tela, kako bi se
oslobodili štetnih supstanci koje se nalaze u tim delovima tela. Jedna
od karakteristika jeste i njihova metaboliĉka aktivnost tokom cele
godine, što predstavlja problem tokom zimskog perioda, kada je
vazduh po pravilu najzagaĊeniji.

12
Master rad

Ukoliko je mala koncentracija zagaĊujućih supstanci u vazduhu dolazi do

smanjenja gustine populacije lišaja, a ukoliko se koncentracija zagaĊujućih
supstanci poveća dolazi do njihovog potpunog izumiranja. Pokazatelj lošeg kvaliteta
vazduha jeste i loše morfo-anatomsko stanje lišaja u blizini izvora zagaĊenja :
talusi su sitni, mogu biti oštećeni , promenjenih boja, bez pojedinih anatomskih
struktura, sa nezrelim sporama pa ĉak i potpuno sterilni.

1.4. Dosadašnja istraživanja lišajske flore na teritoriji

Republike Srbije

Na teritoriji Srbije, lihenološka istraţivanja su u velikoj meri zapostavljena. Mali

broj istraţivaĉa se njima bavi. Ne postoji spisak vrsta za celu Srbiju, te samim tim
ni spisak ugroţenih (Crvena lista). Zbog toga je svako lihenološko istraţivanje
vaţno i donosi nove podatke o diverzitetu lišajeva Srbije.
Lišaji se prvi put u Srbiji pominju 1859. godine u radu Josifa Panĉića (Panĉić,
1859), a dosadašnja istraţivanja lišajske flore raĊena su u okviru diplomskih,
magistarskih i doktorskih radova od strane studenata Biološkog fakulteta
Univerziteta u Beogradu (Milić, 1981; Matijašević, 1988; Savić, 1991; Stamenković,
1992; Savić, 1997), kao i Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Nišu
(Gajević, 2005; Branković, 2009; Ratković, 2009).
Najviše istraţivan deo Srbije, jeste jug Srbije – grad Niš i okolni gradovi
(Stamenković, 1992; Stamenković, 1995, 1996, 1997; Cvijan i Stamenković,
1996a, 1996b; Stamenković, 2002).
Rad koji je vezan za istraţivanje urbane teritorije opštine Blace jeste master rad
Svetlane Ristić (Ristić, 2012).

13
Master rad

2. GEOKLIMATSKE KARAKTERISTIKE OPŠTINE

BLACE

14
Master rad

U juţnom delu središnje Srbije nalazi se teritorija opštine Blace, koja zauzima
poloţaj izmeĊu 43°24' и 43°12' severne geografske
širine i 21°09' и 21°24' istoĉne geografske duţine.
(PPOB, 2010.)
Teritorija ove opštine smeštena je u Topliĉkoj
kotlini, na istoĉnim obroncima Kopaonika i
jugozapadnim obroncima Jastebca, zahvatajući
severozapadni deo Topliĉkog basena koji je
Jankovom klisurom spojen sa dolinom Rasine,
odnosno Kruševaĉkim basenom. Prostire se na
površini od 306 km2, na kojoj u 40 naselja ţivi 13
759 stanovnika. Za opštinu Blace moţe se reći da
ima periferan poloţaj u odnosu na glavne
Poloţaj Blaca na karti Srbije
saobraĉajne pravce. Ipak, ona predstavlja najkraći
put izmeĊu Kruševaĉke i Topliĉke kotline, predstavlja i raskrsnicu puteva prema
Kosovu i Metohiji, Kopaoniku, Prokuplju i Kruševcu. Opština nema razvijen
ţelezniĉki i vazdušni saobraćaj.(PPOB, 2010.)

Reljef. Reljef Opštine Blace je okarakterisan ravniĉarsko-breţuljkasto-

brdovitim i nisko-planinskim terenima, sa nekoliko izrazitih površi od 410-430, 500-
540, 620-640 i 690-725 m, ĉija praktiĉna vrednost dolazi do izraţaja pri prostornoj
organizaciji biljne proizvodnje. Teren pripada stoĉarsko-planinskom rejonu. Zbog
relativno malih razlika u visini prostor je pogodan za razvoj ratarske, voćarske,
vinogradarske, ali i stoĉarske proizvodnje. Tektonskim i fluviodenudacionim
procesima stvorena je glavna morfološka struktura reljefa, njene glavne predeone
celine ĉine Unutrašnji Dinaridi ( severoistoĉni ogranci centralnog Kopaonika ). Reljef
koji se odlikuje prisustvom raznovrsnih oblika koji su nastali pod uticajem sloţenog
delovanja endogenih i egzogenih sila, pripada planinsko–dolinsko–kotlinskoj Srbiji i
uglavnom je stvoren radom fluvijalne erozije. U opštini su izdvojene tri morfološke
celine : zona kotlinskog dna, obod i planinski okvir. (PPOB, 2010.)

15
Master rad

Nagib terena. Nagibi terena u podruĉju kotlina su veoma mali. PobrĊa na

obodu kotline se nalaze na manje ili više nagnutom terenu (do 5, maksimalno 10%
do 15%), pri ĉemu su pojedini delovi na izuzetno strmim padinama u gornjim
delovima dolina pritoka koje se sa severa spuštaju ka kotlini (20-30%). Planinski
tereni Jastrepca su strmiji a tereni obronaka Kopaonika su blaţi i niţi (do 15,
maksimalno 20%). (PPOB, 2010.)

Erozija. Erozijа u ovom delu Srbije je srednje izrаţenа. Geološki sаstаv,

klimаtski i hidrološki uslovi, neplаnsko i neаdekvаtno krĉenje šumа kao i
neаdekvаtnа obrаdа zemljištа odgovorni su za pojavu erozije u zаpаdnom i
jugozаpаdnom delu opštine. Osnovnu geološku grаĊu ĉine: kompleksi škriljаcа,
kreĉnjаci, dolomiti, lаporci i miocenski sedimenti. (PPOB, 2010.)

Klima. Teritorijа opštine Blаce odlikuje se umereno kontinentаlnom klimom,

kojа sа povećаnjem nаdmorske visine pokazuje karakteristike plаninske klime. Nа
klimаtske kаrаkteristike ovog podruĉja pored spoljnih fаktorа, uticаle su i
kаrаkteristike Topliĉke kotline i prаvci pruţаnjа plаninskih mаsivа Kopаonikа i
Velikog Jаstrepcа. Mikroklimа se rаzlikuje u kotlini, nа ogrаncimа Jаstrepcа i
Kopаonikа. Nаstаlа je pod uticаjem vаrijetetа umereno kontinenаtаlne klime koja
se odlikuje: hladnim zimama sa postojanim sneţnim pokrivaĉem, kratkim
prolećima, toplim i vlaţnim letima i hlаdnijim jesenimа od proleća. (PPOB, 2010.)

Temperatura vazduha

Tab.3. Srednje mesečne temperature vazduha (Republiĉki hidrometeorološki

zavod)

Blace I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.

T
-0.6 0.5 4.4 9.2 13.3 16.8 20.8 19.7 14.2 9.8 4.0 1.6 10.1
(°C)

16
Master rad

Na osnovu uvida u podatke o minimalnim, srednjim i maksimalnim dnevnim

temperaturama u toku godine, uoĉavaju se povoljne klimatske prilike za ţivot.
 Proseĉna srednja godišnja temperatura iznosi 10,1 °C.
 Najniţa temperatura (-0.6°C) je u januaru, a najviša (20.8°C) u julu, te godišnja
amplituda iznosi 21.4 °C.
 Kontinentalni klimat opštine Blace karakterišu srednje temperature godišnjih
doba : 0.6ºС za zimu, 9.0ºС za proleće, 19.1ºС za leto и 9.3ºС za jesen.
 Po tome se podneblje opštine Blace odlikuje hladnim zimama, neznatno toplijom
jeseni i prolećem i umereno toplim letima, pa duţina vegetacionog perioda iznosi
220 do 240 dana. (PPOB, 2010.)

Padavine
Proseĉnа godišnjа visinа pаdаvinа je oko 628 mm. Od januara do maja
meseca proseĉna koliĉina pаdаvina se kreće od 40-50 mm, mаj i juni su sа nаjviše
pаdаvinа (72-74 mm), od julа do septembrа nivo pаdаvinа se smаnjuje od 55 nа
31 mm, а od oktobrа do decembrа nivo pаdаvinа opаdа (sа 64 nа 51 mm). Zа
vreme periodа vegetаcije u proseku pаdne 330 mm vode, što pogoduje rаzvoju
rаtаrstva, voćаrstva i vinogrаdаrstva. (PPOB, 2010.)
Proseĉnа godišnjа koliĉina pаdаvinа nа podruĉju opštine Blаce iznosi 628
mm, nаjvećа proseĉnа vrednost pаdаvinа utvrĊenа je u mаju od 74 mm/m2 а
nаjmаnjа u septembru sа 31mm/m2. (PPOB, 2010.)

Tab.4. Prosečne količine padavina po mesecima u Blacu ( Republiĉki

hidrometeorološki zavod )

Blace I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.

Pad.
44 40 40 55 74 72 55 42 31 64 60 51 52.3
mm

Srednjа godišnjа vrednost relаtivne vlаţnosti iznosi oko 70% u Blаcu (PPOB,
2010). U kotlini, zа rаzliku od plаninskih krаjevа, ĉeste su jutаrnje mаgle, nаroĉito

17
Master rad

zimi u vreme trаjаnjа grejne sezone. Mаglа se u višim predelimа retko zаdrţаvа u
toku dаnа. (PPOB, 2010.)

Oblаčnost
Godišnjа oblаĉnost nа ovom podruĉju je priliĉno velikа usled mešаnjа
kontinentаlnih i donekle sredozemnih vаzdušnih mаsа, s tim što je oblаĉnost
izrаţenijа nа podruĉjimа sа većom nаdmorskom visinom. Oblаĉnost je nаjveća
tokom zimskih meseci, а nаjmаnja u letnjem
periodu. (PPOB, 2010.)

Vetrovi
Vetrovi utiĉu na promenu klime ovog
podruĉja. Ovo podruĉje se ne odlikuje vetrovimа
velikih brzina – vаzdušnа cirkulаcijа se svodi u
lokаlne okvire. Vetrovi koji duvaju, najĉešće su iz
pravca sever-severozapad i oni su ti koji donose
Sl. 1. Ruža vetrova
pаdаvine ovom podruĉju. (PPOB, 2010.) opštine Blace

Biogeogrаfske kаrаkteristike
Umereno kontinentаlnа klimа sа dovoljnom koliĉinom padavina, povoljnim
proseĉnih temperаturаma u vegetаcionom periodu i pedološki pokrivаĉ podruĉjа,
omogućili su rаzvoj vegetаcije rаznovrsnih vrstа flore.
Nа podruĉju opštine Blаce šume zаuzimаju 37% od ukupne površine
(306,4km²) što je više od prosekа zа Republiku Srbiju (27,5 %). Šume su
lišćаrske: najbrojniji je hrаst sа 95 %, bukvа je zastupljena sa oko 4 % i mаnje od
1 % pripada ostаlom drveću, mаhom tvrdim lišćаrima. Ovaj šumski fond
predstаvljа znаĉаjаn resurs zа rаzvoj ove opštine. (PPOB, 2010.)
Na podruĉju koje pripada kotlini nema šume i ono se koristi za poljoprivrednu
proizvodnju. Razvijeno je i voćarstvo, od voća su najviše zastupljene šljiva i jabuka.
Ţivotinjski svet šireg podruĉja raznovrstan je i bogat, pogotovu u planinskom
delu, gde se sreće sitnija divljaĉ, zec, srna, divlja svinja i raznovrstan ptiĉji svet.
(PPOB, 2010.)
18
Master rad

3. MATERIJAL I METODE

19
Master rad

Za izradu ovog rada korišĉena je metoda lišajske indikacije kvaliteta vazduha.

Ona se zasniva na : prepoznavanju lišaja na terenu, njihovog sakupljanja, detekcije,
njihovog kartiranja, izraĉunavanja vrednosti indeksa atmosferske ĉistoće i
odreĊivanja zona indikacije kvaliteta vazduha.

Lišajski materijal je prikupljan tokom druge polovine jula i prve polovine

septembra 2011. godine na ruralnom podruĉju opštine Blace.
Pre izlaska na teren obezbeĊena je karta istraţivane oblasti, radi
obeleţavanja taĉaka na kojima se vrši posmatranje ili sakupljanje uzoraka sa
drvenastih vrsta (ukoliko se pronaĊeni lišaj ne moţe determinisati na licu mesta,
skida se sa kore drveta i pakuje u odgovarajuću ambalaţu-kovertu, pri ĉemu se na
koverti piše broj drveta sa kojeg je uzet lišaj na datoj istraţivanoj taĉki). Osim
pribora za posmatranje ( lupa ), za odreĊivanje pokrovnosti ( mreţa ) i za uzimanje
uzoraka ( skalpel, noţ), neophodna je beleţnica u kojoj se pored svake vrste lišaja
beleţi i vrsta drveta na kojoj su lišaji naĊeni kao i njihova pokrovnost.

Nakon svih ovih koraka izraĉunava se indeks atmosferske ĉistoće vazduha

( IAP ) prema formuli :

IAP = 1/10 ∑n 1 ( Q x f )

IAP – index of atmospheric purity

Q – ekološki index svake vrste

f – koeficijent koji predstavlja pokrovnost svake konstatovane vrste

na svakom istraţivanom mestu ( izraţava se vrednostima 1-5 ).

Dobijene IAP vrednosti za svaku istraţivanu taĉku nanose se na nemu kartu

ispitivane oblasti, a onda se sve vrednosti koje su u izvesnim intervalskim
granicama spajaju izometrijskim linijama pri ĉemu se razdvajaju zone različitog
stepena aerozagaĎenja.
20
Master rad

Zone različitog stepena aerozagaĎenja :

1. “normalna zona” - obuhvata podruĉja u kojima je vazduh ĉist ili sa

vrlo niskom koncentracijom SO2 od 0,0 do 30-40 µg/m3, IAP>19

2. “zona borbe” – u ovoj zoni nalaze se lišajske vrste koje indikuju

koncentraciju SO2 od 30-150 µg/m3 . IAP≈ 9- 19

3. “lišajska pustinja” – u ovoj zoni koncentracija SO2 je u velikom delu

godine viša od 170 µg/m3 . IAP≈ 3- 8

21
Master rad

4. REZULTATI I DISKUSIJA

Hypogymnia physodes

22
Master rad

4.1 Rezultati

4.1.1 Pregled konstantovane lišajske flore

Rezultati ovog istraţivanja dobijeni su na osnovu sprovedenog istraţivanja

bioindikacije kvaliteta vazduha korišćenjem lišaja kao bioindikatora i
izraĉunavanjem indeksa atmosferske ĉistoće (IAP), tom prilikom došlo je do
odreĊenih rezultata.

Analizom sakupljenih uzoraka na terenu utvrĊeno je da se istraţivano

podruĉje odlikuje relativno siromašnom lišajskom florom. Na sva ĉetiri istaţivana
podruĉja zabeleţeno je prisustvo 21 vrste lišaja iz 19 rodova. Na podruĉju sela
Šiljomana utvrĊeno je prisustvo 14 vrsta lišaja iz 13 roda (tab.6), u selu Kaševar 8
vrsta lišaja iz 8 rodova (tab.7), na teritoriji sela Đurevac 14 lišaja iz 14 roda (tab.8)
i u selu Vrbovac je zabeleţeno je 11 vrsta lišaja iz 10 rodova (tab.9). Od rodova
najzastupljeniji su: rod Parmelia koga predstavljaju 2 vrste (P. Sulcata i P. tiliacea)
i rod Physcia koji je predstavljen takoĊe sa 2 vrste (Physcia adscendens i Physcia
stellaris).

Vrste lišaja koje se najĉešće javljaju i koje imaju najveću pokrovnost, kao i
manje uĉestali lišaji sa manjom ili većom pokrovnošću prikazani su u tabeli 5.

Parmelia sulcata Xanthoria parietina

23
Master rad

Tab.5. Taksoni lišaja i njihova frekvencija na istraţivanim područjima

(-Pokrovnost te vrste je neznatna)
Šiljomana Kaševar Đurevac Vrbovac
Lišaj/frekvencija
% % % %

Amandinea punctata 25

Arthonia punctiformis 33

Candelaria concolor -

Candelariella xanthostigma 75 75 100 100

Cladonia fimbriata 50

Evernia prunastri 75 100 100 67

Flavoparmelia caperata 33

Hypogymnia physodes 25 33

Lecanora caprinea - 33

Lecidella elaeochroma 25

Lepraria incana 25 -

Melanelia subaurifera 100 50 100 67

Parmelia sulcata 75 75 33 100

Parmelia tiliacea -

Pseudoevernia furfuracea -

Phaeophyscia orbicularis 50 100 100 67

Physcia adscendens 100 75 100 100

Physcia stellaris 33

Physconia grisea 75 25 100 67

Rinodina roboris -

Xanthoria parietina 100 75 100 100

24
Master rad

Tab.6. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Šiljomana

i tačke na kojima su pronađeni

Istraţivane
Lišaj
tačke
Amandinea punctata (Hoffm.) Coppins & Scheid 4

Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau 1, 3, 4

Cladonia fimbriata (L.) Fr. 1

Evernia prunastri (L.) Ach. 1, 2, 3, 4

Hypogymnia physodes (L.) Nyl. 1, 2

Lecidella elaeochroma (Ach.) Choisy 1

Lepraria incana (L.) Ach. 2

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 1, 2, 3, 4

Parmelia tiliacea (Hoffm.) Hale 4

Parmelia sulcata Taylor 2, 3, 4

Phaeophyscia orbicularis (Neck.) Moberg 2, 3, 4

Physcia adscendens (Fr.) Oliv. 1, 2, 3, 4

Physconia grisea (Lam.) Polet 2, 3, 4

Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 1, 2, 3, 4

25
Master rad

Tab.7. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Kaševar i

tačke na kojima su pronađeni

Istraţivane
Lišaj
tačke
Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau 5, 6, 7

Evernia prunastri (L.) Ach. 5, 6, 7, 8

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 6, 7

Parmelia sulcata Taylor 5, 6, 7

Phaeophyscia orbicularis (Neck.) Moberg 5, 6, 7, 8

Physcia adscendens (Fr.) Oliv. 5, 6, 7

Physconia grisea (Lam.) Polet 6

Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 5, 6, 7, 8

26
Master rad

Tab.8. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Đurevac i

tačke na kojima su nađeni

Istraţivane
Lišaj
tačke
Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau 9, 10, 11

Evernia prunastri (L.) Ach. 9, 10, 11

Flavoparmelia caperata (L.) Hale 11

Hypogymnia physodes (L.) Nyl. 9, 10

Lecanora caprinea (L.) Vain 9

Lepraria incana (L.) Ach. 10

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 9, 10, 11

Parmelia sulcata Taylor 9, 10, 11

Pseudoevernia furfuracea (L.) Zoph 11

Phaeophyscia orbicularis (Neck.) Moberg 9, 10, 11

Physcia adscendens (Fr.) Oliv. 9, 10, 11

Physconia grisea (Lam.) Polet 9, 10, 11

Rinodina roboris (Dufour ex Nyl.) Arnold 10

Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 9, 10, 11

27
Master rad

Tab.9. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Vrbovac i

tačke na kojima su nađeni

Istraţivane
Lišaj
tačke
Arthonia punctiformis Ach. 13

Candelaria concolor (Dickson) Stein 13

Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau 12, 13, 14

Evernia prunastri (L.) Ach. 13, 14

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 13, 14

Parmelia sulcata Taylor 12, 13, 14

Phaeophyscia orbicularis (Neck.) Moberg 12, 13, 14

Physcia adscendens (Fr.) Oliv. 12, 13, 14

Physcia stellaris (L.) Nyl. 14

Physconia grisea (Lam.) Polet 12, 13, 14

Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 12, 13, 14

28
Master rad

Podloga sa koje su lišaji sakupljeni je kora razliĉitih drvenastih vrsta, a

najĉešće su vrste iz rodova: Prunus sp., Tilia sp., Acer sp. i Malus sp.

Tab. 10. Lista drvenastih biljaka i tačaka na kojima su naĎeni lišaji u selu
Šiljomana

Biljka Istraţivana tačka

Acer campestre 2

Betula pendula 4

Cydonia oblonga 1, 3

Fagus silvatica 2

Juglans regia 1

Malus domestica 3, 4

Prunus cerasifera 3, 4

Prunus domestica 1, 3, 4

Pyrus communis 1

Pyrus pyraster 2

Quercus cerris 2

Robinia pseudoacacia 3

Salix caprea 4

Tilia plathyphyllos 4

29
Master rad

Tab. 11. Lista drvenastih biljaka i tačaka na kojima su naĎeni lišaji u selu
Kaševar

Biljka Istraţivana tačka

Carpinus betulus 8

Cornus mas 5

Cydonia oblonga 7

Juglans regia 5, 6, 7

Malus domestica 5, 6, 7

Morus nigra 6

Prunus avium 5, 7, 8

Prunus cerasifera 6

Prunus domestica 6, 7

Pyrus pyraster 6

Robinia pseudoacacia 6

Tilia plathyphyllos 5, 6

30
Master rad

Tab. 12. Lista drvenastih biljaka i tačaka na kojima su naĎeni lišaji u selu
Đurevac

Biljka Istraţivana tačka

Acer campestre 9

Betula pendula 10

Cornus mas 9

Cydonia oblonga 11

Juglans regia 9, 10

Malus domestica 9, 11

Prunus cerasifera 9

Prunus domestica 10, 11

Pyrus communis 9

Robinia pseudoacacia 10

Tilia plathyphyllos 10

31
Master rad

Tab. 13. Lista drvenastih biljaka i tačaka na kojima su naĎeni lišaji u selu
Vrbovac

Biljka Istraţivana tačka

Cornus mas 12

Cydonia oblonga 13

Juglans regia 12, 14

Malus domestica 13, 14

Morus nigra 12

Prunus avium 13

Prunus cerasifera 12, 14

Prunus domestica 12, 13, 14

Robinia pseudoacacia 14

Salix caprea 12

32
Master rad

4.1.2. Definisanje zona različitog stepena aerozagaĎenja

Za svaku istraţivanu taĉku pojedinaĉno je izraĉunat indeks atmosferske

ĉistoće vazduha (IAP) i na osnovu toga odreĊene su zone lišajske indikacije
zagaĊenja vazduha. Vrednost indeksa IAP je dobijen na osnovu koeficijenta
pokrovnosti (f) i ekološkog indeksa (Q) za svaku vrstu.

Izraĉunate vrednosti IAP za podruĉje sela Šiljomana kreću se od 12.64 do

22.29, za podruĉje sela Kaševar kreću se od 3.32 do 16.31, u selu Đurevac kreću
se od 12.13 do 16.62 i u selu Vrbovac od 10.31 do 13.99 (Tab. 18).

Veće vrednosti indeksa ukazuju na bolji kvalitet vazduha, dok manje

vrednosti indeksa ukazuju na lošiji kvalitet vazduha.

ZAGAĐENJE IAP

Ekstremno visoko 0

Vrlo visoko
12,5

Visoko

25,0

Prosečno

37,5

Slabo

50,0
Vrlo slabo

Sl. 2. Opšta skala određivanja stepena kvaliteta vazduha prema

vrednostima IAP
33
Master rad

Tab.14. Prikaz pronaĎenih vrsta lišaja, njihovih frekvencija na stablima i

srednje vrednosti, kao i vrednosti IAP za svaku istraživanu tačku u selu:
Šiljomana ( tačke: 1, 2, 3, 4 ), Kaševar ( tačke: 5, 6, 7, 8 ), Đurevac ( tačke:
9, 10, 11 ) i Vrbovac ( tačke: 12, 13, 14 )

Srednj
Istraživan Stablo Stablo Stabl Stablo Stablo Stablo a
a tačka Vrsta lišaja 1 2 o3 4 5 6 vredn
ost
Candelariella xanthostigma 2 0 0 3 3 0 1.33
Cladonia fimbriata 0 0 0 0 0 5 0.83
Evernia prunastri 0 0 0 0 5 0 0.83
Hypogymnia physodes 0 0 0 0 3 0 0.5
1
Lecidella elaeochroma 0 0 0 0 5 0 0.83
Melanelia subaurifera 3 0 0 0 5 0 1.33
Physcia adscendens 0 2 3 6 3 0 2.33
Xanthoria parietina 0 7 10 8 3 0 4.66
IAP 12.64
Evernia prunastri 6 6 0 6 6 0 4.0
Hypogymnia physodes 0 0 0 2 0 0 0.33
Lepraria incana 2 0 4 0 0 0 1.0
Melanelia subaurifera 6 6 0 0 0 8 3.33
2 Parmelia sulcata 6 0 0 0 0 8 2.33
Phaeophyscia orbicularis 0 0 0 5 0 0 0.83
Physcia adscendens 2 3 0 0 5 0 1.66
Physconia grisea 0 0 0 0 6 0 1.0
Melanelia subaurifera 4 5 0 0 0 6 2.5
Xanthoria parietina 0 0 0 0 4 0 0.66
IAP 17.64
Candelariella xanthostigma 3 0 0 4 0 3 1.66
Evernia prunastri 0 5 4 0 0 5 2.33
Melanelia subaurifera 0 4 3 0 0 0 1.16
Parmelia sulcata 0 7 5 0 0 0 2.0
3
Phaeophyscia orbicularis 0 0 0 2 0 0 0.33
Physcia adscendens 4 5 0 4 3 7 3.83
Physconia grisea 0 0 0 0 0 4 0.66
Xanthoria parietina 6 2 0 0 5 0 2.16
IAP 14.13
Amandinea punctata 0 0 0 0 6 10 2.66
Candelariella xanthostigma 0 0 0 2 0 2 0.66
Evernia prunastri 6 0 6 4 0 0 2.66
Lecanora sp. 0 0 2 0 0 0 0.33
Melanelia subaurifera 0 0 6 8 7 0 3.5
4 Parmelia sulcata 5 0 0 6 0 3 2.33
Parmelia tiliacea 0 0 0 0 2 0 0.33
Phaeophyscia orbicularis 2 2 0 2 0 4 1.66
Physcia adscendens 0 0 5 0 6 4 2.5
Physconia grisea 0 0 0 0 0 5 0.83
Xanthoria parietina 2 10 5 0 8 4 4.83
IAP 22.29

34
Master rad

Tab.14. Nastavak 1

Sred-
Istraživ. Stablo Stablo Stablo Stablo Stablo Stablo nja
Tačka Vrsta lišaja 1 2 3 4 5 6 vredn
-ost
Candelariella xanthostigma 0 2 0 0 2 0 0.66
Evernia prunastri 0 0 0 5 0 0 0.83
Parmelia sulcata 0 0 0 3 4 0 1.16
5
Phaeophyscia orbicularis 0 5 4 3 0 0 2.0
Physcia adscendens 3 0 0 0 0 0 0.5
Xanthoria parietina 5 4 6 3 0 0 3.0
IAP 8.15
Candelariella xanthostigma 0 4 0 0 0 3 1.16
Evernia prunastri 0 0 0 9 7 5 3.5
Melanelia subaurifera 0 3 0 5 0 0 1.33
Parmelia sulcata 0 0 0 0 5 0 0.83
6
Phaeophyscia orbicularis 5 6 0 0 3 4 3.0
Physcia adscendens 7 0 4 4 0 7 3.66
Physconia grisea 0 0 3 0 0 0 0.5
Xanthoria parietina 4 0 0 0 4 5 2.33
IAP 16.31
Candelariella xanthostigma 0 2 2 0 0 3 1.16
Evernia prunastri 0 4 5 0 6 0 2.5
Melanelia subaurifera 0 0 0 3 4 5 2.0
7 Parmelia sulcata 0 0 3 0 0 3 1.0
Phaeophyscia orbicularis 5 0 0 7 0 3 2.5
Physcia adscendens 10 0 0 5 5 7 4.5
Xanthoria parietina 0 5 0 0 3 6 2.5
IAP 15.66
Evernia prunastri 0 4 10 0 0 0 2.33
8 Phaeophyscia orbicularis 4 0 0 0 0 0 0.66
Xanthoria parietina 2 0 0 0 0 0 0.33
IAP 3.32
Candelariella xanthostigma 0 0 0 2 0 5 1.16
Evernia prunastri 0 3 0 0 0 4 1.16
Hypogymnia physodes 0 2 0 0 0 0 0.33
Lecanora carpinea 0 0 0 4 0 0 0.66
Melanelia subaurifera 0 0 0 0 0 3 0.5
9
Parmenlia sulcata 0 0 0 0 2 0 0.33
Phaeophyscia orbicularis 0 4 0 0 2 0 1.0
Physcia adscendens 5 6 0 4 0 4 3.16
Physconia grisea 0 0 0 2 0 2 0.66
Xanthoria parietina 0 0 2 6 5 6 3.16
IAP 12.13

35
Master rad

Tab.14. Nastavak 2

Sred
Istraživan Stablo Stablo Stablo Stablo Stablo Stablo nja
a tačka Vrsta lišaja 1 2 3 4 5 6 vredn
ost
Candelariella xanthostigma 0 0 0 4 0 0 0.66
Evernia prunastri 0 0 0 0 7 0 1.16
Hypogymnia physodes 0 0 5 0 0 0 0.83
Lepraria incana 0 0 0 0 0 2 0.33
Melanelia subaurifera 0 0 0 0 3 0 0.5
10 Parmelia sulcata 0 0 0 0 0 2 0.33
Phaeophyscia orbicularis 0 4 0 5 0 4 2.16
Physcia adscendens 0 7 0 8 6 7 4.66
Physconia grisea 0 0 0 4 0 0 0.66
Rinodina roboris 2 0 0 0 0 0 0.33
Xanthoria parietina 7 2 0 6 0 0 2.5
IAP 14.12
Candelariella xanthostigma 2 0 0 4 0 5 1.83
Evernia prunastri 7 0 0 0 0 0 1.16
Flavoparmelia caperata 0 7 0 0 0 0 1.16
Melanelia subaurifera 4 3 0 0 0 3 1.66
Parmelia sulcata 0 0 5 0 0 0 0.83
11
Phaeophyscia orbicularis 0 5 4 0 0 0 1.5
Physcia adscendens 0 5 3 6 5 0 3.16
Physconia grisea 2 0 3 0 0 0 0.83
Pseudoevernia furfuracea 0 0 0 0 2 0 0.33
Xanthoria parietina 0 0 3 8 7 8 4.16
IAP 16.62
Candelariella xanthostigma 0 2 0 2 0 0 0.66
Parmelia sulcata 6 0 0 2 0 2 1.66
Phaeophyscia orbicularis 0 4 0 0 2 4 2.0
12
Physcia adscendens 4 0 4 0 2 0 1.66
Physconia grisea 0 0 0 2 0 0 0.33
Xanthoria parietina 0 4 6 4 6 4 4.0
IAP 10.31
Arthonia punctiformis 10 0 0 0 0 0 1.66
Candelaria concolor 0 0 0 2 0 0 0.33
Candelariella xanthostigma 0 0 0 0 2 4 1.0
Evernia prunastri 0 0 0 4 6 0 1.66
Melanelia subaurifera 4 0 4 0 4 0 2.0
13
Parmelia sulcata 6 2 0 0 0 0 1.33
Phaeohyscia orbicularis 0 2 0 0 0 0 0.33
Physcia adscendens 0 4 5 0 0 4 2.16
Physconia grisea 0 0 0 0 6 0 1.0
Xanthoria parietina 4 0 2 2 0 2 2.0
IAP 13.47

36
Master rad

Tab.14. Nastavak 3

Sred
Istraživan Stablo Stablo Stablo Stablo Stablo Stablo nja
a tačka Vrsta lišaja 1 2 3 4 5 6 vredn
ost
Candelariella xanthostigma 4 0 0 0 4 2 2.0
Evernia prunastri 6 6 0 6 0 0 3.0
Melanelia subaurifera 0 4 0 4 0 0 1.33
Parmelia sulcata 0 4 2 0 0 0 1.0
14 Phaeophyscia orbicularis 0 0 0 0 4 2 1.0
Physcia adscendens 0 0 4 0 4 4 2.0
Physcia stellaris 0 0 4 0 0 0 0.66
Physcoania grisea 4 0 4 0 0 4 2.0
Xanthoria parietina 0 2 0 2 2 0 1.0
IAP 13.99

37
Master rad

Tab. 15. Vrednost koeficijenta f i frekvencije (%) svake lišajske vrste i

vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Šiljomana

Vrsta/istr.tačka 1 2 3 4 %
Amandinea punctata 3 25

Candelariella xanthostigma 1 2 1 75

Cladonia fimbriata 1 3 50

Evernia prunastri 1 4 2 75

Hypogymnia physodes
1 25

Lecanora sp.

Lecidella elaeochroma
1 25

Lepraria incana
1 25

Melanelia subaurifera
1 6 1 4 100

Parmelia tiliacea

Parmelia sulcata
2 2 2 75

Phaeophyscia orbicularis
1 2 50

Physcia adscendens
2 2 4 3 100

Physconia grisea
1 1 1 75

Xanthoria parietina
5 1 2 5 100

IAP 13 18 14 22 /

Tab. 16. Vrednost koeficijenta f i frekvencije (%) svake lišajske vrste i

vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Kaševar

Vrsta/istr.tačka 5 6 7 8 %
Candelariella xanthostigma
1 1 1 75

Evernia prunastri 1 4 3 2 100

Melanelia subaurifera
1 2 50

38
Master rad

Tab.16. Nastavak

Parmelia sulcata
1 1 1 75

Phaeophyscia orbicularis
2 3 3 1 100

Physcia adscendens
1 4 5 75

Physconia grisea
1 25

Xanthoria parietina
3 2 3 75

IAP 8 16 15 3 /

Tab. 17. Vrednost koeficijenta f i frekvencije (%) svake lišajske vrste i

vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Đurevac

Vrsta/istr.tačka 9 10 11 %

Candelariella xanthostigma
1 1 2 100
Evernia prunastri
1 1 1 100
Flavoparmelia caperata
1 33
Hypogymnia physodes
1 33
Lecanora caprinea
1 33
Lepraria incana

Melanelia subaurifera
1 1 1 100
Parmelia sulcata
1 33
Pseudoevernia furfuracea

Phaeophyscia orbicularis
1 2 2 100
Physcia adscendens
3 5 3 100
Physconia grisea
1 1 1 100
Rinodina roboris

Xanthoria parietina
3 3 4 100

IAP 12 14 16 /

39
Master rad

Tab. 18. Vrednost koeficijenta f i frekvencije (%) svake lišajske vrste i

vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Vrbovac

Vrsta/istr.tačka 12 13 14 %
Arthonia punctiformis 2 33

Candelaria concolor

Candelariella xanthostigma 1 1 2 100

Evernia prunastri 2 3 67

Melanelia subaurifera
2 1 67

Parmelia sulcata
2 1 1 100

Phaeophyscia orbicularis
2 1 67

Physcia adscendens
2 2 2 100

Physcia stellaris
1 33

Physconia grisea
1 2 67

Xanthoria parietina
4 2 1 100

IAP 10 13 14 /

Na osnovu dobijenih rezultata moţemo uoĉiti: da na istraţivanim

podruĉjima sela Šiljomana, Đurevac i Vrbovac ne postoji "zona lišajske pustinje",
ali postoji "zona borbe" koja u selu Šiljomana obuhvata delove istraţivanog
podruĉja koji su obeleţeni taĉkama 1, 2, 3, u selu Đurevac taĉkama 9, 10, 11 i u
selu Vrbovac taĉkama 12, 13, 14. "Normalna zona" postoji samo u selu Šiljomana
i obuhvata deo istraţivanog podruĉja obeleţenog taĉkom 4.

U selu Kaševar postoji "zona lišajske pustinje" koja obuhvata deo istraţivanog
podruĉja obeleţen taĉkom 5 i deo obeleţen taĉkom 8 i "zona borbe" na
istraţivanim mestima obeleţenim taĉkama 6 i 7.

ZagaĊenje vazduha u zavisnosti od IAP u "zoni lišajske pustinje" je

ekstermno visoko, u "zoni borbe" moţe biti vrlo visoko i visoko, dok u

40
Master rad

"Normalnoj zoni" moţe biti proseĉno, slabo i vrlo slabo i zavisi od vrednosti IAP,
odnosno kvalitet vazduha se povećava uporedo sa povećanjem vrednosti IAP.

Zone indikacije stepena kvaliteta vazduha odabranih ruralnih naselja okoline Blaca
korišćenjem lišaja kao indikatora prikazane su na sledećoj karti.

41
Master rad

4.2. Diskusija

4.2.1. Analiza dobijenih rezultata i poreĎenje sa

rezultatima drugih istraživanja aerozagaĎenja

Ruralna sredina teritorije opštine Blace je u mnogo manjoj meri zagaĊena u

odnosu na urbani deo grada. Jedni od razloga za to su : odsustvo industrije i slabo
razvijeni motorni saobraćaj. Na istraţenom podruĉju sela Šiljomana ustanovljeno je
prisustvo "zone borbe" i “Normalna zone” kvaliteta vazduha. Na podruĉjima sela
Đurevac i Vrbovac utvrĊena je samo "zona borbe", dok je u selu Kaševar
ustanovljeno prisustvo “zone lišajske pustinje” i "zone borbe". Za ispitivano urbano
podruĉje opštine Blace karakteristiĉno je odsustvo “Normalna zone” i prisustvo zone
“lišajske pustinje”, meĊutim diverzitet i pokrovnost lišaja je nešto veći u gradskom
parku i parku u okviru bolnice, koji se nalaze u ovoj zoni. Ovakvo stanje kvaliteta
vazduha u Blacu jeste upravo zbog prisutne metalopreraĊivaĉke, tekstilne i
gumarske industrije. Osim ovih izvora zagaĊenja, na urbanoj teritoriji opštine Blace
postoji i niz drugih kao što su: mаnje kotlаrnice stаmbenih objekаtа i javnih sluţbi,
sаobrаćаj duţ regionаlnih putevа, deponije i smetlištа komunаlnog otpаdа, kao i
poljoprivredni otpаd. U ruralnoj sredini ne postoje industrijske fabrike, kotlarnice,
previše razvijen saobraćaj i sl., ali zato postoje individualna loţišta, koja tokom
zimskog perioda predstavljaju izvor zagaĊenja vazduha. U selima takoĊe postoje
divlje deponije i smetlišta i to u većem broju od onih koji se nalaze u urbanom delu
opštine, što se tiĉe poljoprivrednog otpаda koji se odlaţe u dvorištimа seoskih
domаćinstаvа, on predstаvljа problem tokom letnjih meseci zbog visokih
temperatura i slabijeg provetravanja podruĉja.
Na teritoriji opštine Blace u prethodnom periodu raĊeno je istaraţivanje ovog
tipa i došlo je do odreĊenih rezultata. (S. Ristić, 2012.).
Na istraţivanom urbanom podruĉju opštine Blace, na 10 istraţivanih taĉaka
zabeleţeno je prisustvo 18 vrsta lišaja iz 14 rodova, dok je u ruralnoj sredini na 14
istraţivanih taĉaka zabeleţena 21 vrsta lišaja iz 19 rodova.

42
Master rad

U Blacu su prisutne vrste: Lecanora albella, Lecanora dispersa, Parmelia

glabratula, Pertusaria albescens, Ramalina fastigiata i Usnea hirta kojih nema na
istraţivanim teritorijama nijednog sela, ali nisu prisutne vrste koje su naĊene u
nekom od istraţivanih sela: Amandinea punctata, Cladonia fimbriata i Lecidella
elaeochroma (Šiljomana), Arthonia punctiformis i Candelaria concolor (Vrbovac),
Flavoparmelia caperata, Lecanora caprinea i Pseudoevernia furfuracea (Đurevac).

Iako su istraţivana ruralna podruĉja opštine Blace na samo nekoliko

kilometara udaljena od urbanog dela sredine, kvalitet vazduha se u velikoj meri
razlikuje. Sela karakteriše prisustvo sve tri zone aerozagaĊenja, dok se u urbanoj
sredini javlja odsustvo “Normalna zone”, a zona “lišajske pustinje” je
najzastupljenija.

Za uporeĊivanje rezultata moĊemo koristiti i podatke lihenoloških istraţivanja

za Vlasotince. (S. Stamenković, 1996.)

Vlasotince je mali grad, ali sa relativno razvijenom industrijom i postoji

nekoliko fabrika koje opterećuju kvalitet vazduha. (S.Stamenković, 1996.)

Na 16 ispitivanih taĉaka konstantovane su 33 vrste lišaja iz 15 rodova.

Najuĉestalije vrste su: Phaeophyscia orbicularis, Xanthoria parietina, Parmelia
sulcata, Physcia adscendens i Physcia tenella.

U Vlasotincu su konstatovane sledeće vrste lišaja: Buelia punctata, Caloplaca

cerina, Caloplaca sp., Candelariella sp., Gyalecta jenensis, Graphis sp., Lecanora
allophana, Lecanora argentata, Lecanora glabrata, Lecanora intumescens, Lecanora
muralis, Lecanora pulicaris, Melanelia glabratula, Melanelia exasperate, Melanelia
sp., Parmelina quercina, Parmelina pastilifera, Physcia aipolia, Physcia tenella i
Physcia sp. kojih nema na teritorijama istraţivanih sela, ali odsustvuju vrste:
Amandinea punctata, Cladonia fimbriata, Hypogymnia physodes, Lepraria incana,
Melanelia subaurifera, Parmelia tiliacea i Parmelia sulcata (Šiljomana), Parmelia
sulcata i Melanelia subaurifera (Kaševar), Flavoparmelia caperata, Hypogymnia
physodes, Lepraria incana, Melanelia subaurifera, Rinodina roboris, Pseudoevernia
furfuracea i Parmelia sulcata (Đurevac), Arthonia punctiformis, Candelaria concolor,
Parmelia sulcata i Melanelia subaurifera (Vrbovac).

Kartiranjem lišaja ustanovljeno je da teritorija Vlasotinca pripada lišajskoj

"zoni borbe" i "Normalnoj zoni". Teritorija sela Šiljomana takoĊe pripada
lišajskoj "zoni borbe" i "Normalnoj zoni", što znaĉi da je kvalitet vazduha u

43
Master rad

Vlasotincu i ovom selu pribliţno isti, dok sela Đurevac i Vrbovac pripadaju samo
"zoni borbe", a u selu Kaševar postoji osim "zone borbe" i "zona lišajske
pustinje", što ukazuje na povećano prisustvo zagaĊujućih supstanci u vazduhu.

U Dimitrovgradu je takoĊe raĊeno istraţivanje kvaliteta vazduha uz pomoć

lišaja kao bioindikatora. (Stamenković i dr., 2010.)

Rezultati istraţivanja pokazali su da je na 13 istraţivanih taĉaka pronaĊeno

19 vrsta lišaja iz 11 rodova. Najuĉestaliji taksoni lišaja su: Phaeophyscia orbicularis,
Xanthoria parietina, Lecidella elaochroma i Candelariella xanthostigma.

Taksoni lišaja koji su pronaĊeni na ovom podruĉju, a kojih nema na

istraţivanim teritorijama istraţivanih sela su: Buelia punctata, Candelariella Aurelia,
Lecanora argentata, Lecanora intumescens, Lecanora pulicaris, Ochrolechia
pallescens, Physcia tenella, Physcia sp. i Physconia distorta, a taksoni koji nisu
prisutni na teritoriji Dimitrovgrada, a nalaze se u istraţivanim selima su:
Amandinea punctata, Cladonia fimbriata, Hypogymnia physodes, Lepraria incana,
Parmelia tiliacea i Melanelia subaurifera (Šiljomana), Melanelia subaurifera
(Kaševar), Flavoparmelia caperata, Hypogymnia physodes, Lecanora caprinea,
Lepraria incana, Melanelia subaurifera, Pseudoevernia furfuracea i Rinodina roboris
(Đurevac), Arthonia punctiformis, Candelaria concolor i Melanelia subaurifera
(Vrbovac).

Na osnovu izraĉunatih vrednosti IAP utvrĊeno je da u Dimitrovgradu postoje

sve tri lišajske zone kvaliteta vazduha. Najveći deo teritorije pripada "zoni borbe"
i "zoni lišajske pustinje", a samo mali deo na istoĉnoj strani pripada "normalnoj
zoni", što znaĉi da samo istoĉni deo grada ima kvalitet vazduha sliĉan kvalitetu
vazduha sela Šiljomana, a da vazduh najvećeg dela teritorije ima sliĉnosti sa
vazduhom sela Kaševar.

44
Master rad

5. ZAKLJUČAK

Metoda koja je korišćena u radu, a koja na relativno jednostavan i brz naĉin

pruţa uvid u kvalitet vazduha jeste metoda lišajske bioindikacije, odnosno
izraĉunavanja indeksa atmosferske ĉistoće (IAP) na osnovu diverziteta i brojnosti
lišaja.

Podloga sa koje su lišaji sakupljeni je kora razliĉitih drvenastih vrsta, a

najĉešće su vrste iz rodova: Prunus sp., Tilia sp., Acer sp. i Malus sp.

Analizom sakupljenih uzoraka na terenu utvrĊeno je da se istraţivano

podruĉje odlikuje relativno siromašnom lišajskom florom. Na sva ĉetiri istaţivana
podruĉja zabeleţeno je prisustvo 21 vrste lišaja iz 19 rodova. Na podruĉju sela
Šiljomana utvrĊeno je prisustvo 14 vrsta lišaja iz 13 roda (tab.6), u selu Kaševar 8
vrsta lišajeva iz 8 rodova (tab.7), na teritoriji sela Đurevac 14 lišaja iz 14 roda
(tab.8) i u selu Vrbovac je zabeleţeno je 11 vrsta lišaja iz 10 rodova (tab.9). Od
rodova najzastupljeniji su rodovi: Parmelia koga predstavljaju 2 vrste (P. Sulcata i
P. tiliacea) i rod Physcia koji je predstavljen takoĊe sa 2 vrste (Physcia adscendens
i Physcia stellaris).

Dobijene vrednosti IAP kreću se od 3.32 do 22.29. Za Šiljomanu kreću se od

12.64-22.29, za Kaševar od 3.32-16.31, za Đurevac od 12.13-16.62 i za Vrbovac
od 10.31-13.99. Povezivanjem taĉaka sa istim ili sliĉnim vrednostima IAP dobijena
je slika prostiranja zona razliĉitog stepena aerozagaĊenja u selu Šiljomana,
Kaševar, Đurevac i Vrbovac. Na teritorijama istraţivanih sela utvrĊeno je prisustvo
"Normalne zone", "zone borbe" i "zone lišajske pustinje".

Na osnovu dobijenih rezultata sprovedenog istraţivanja moţemo zakljuĉiti da

je kvalitet vazduha u selu Kaševar najslabiji, u ovom selu se osim lišajske "zone
borbe", javlja i zona lišajske pustinje, u selima Đurevac i Vrbovac kvalitet vazduha
je relativno slab, u njima je prisutna samo lišajska zona borbe, a najĉistiji vazduh u
odnosu na ostala sela ima selo Šiljomana – ono se karakteriše odsustvom zone
lišajske pustinje i prisustvom normalne zone. Poţeljno je raditi ovakvo istraţivanje
45
Master rad

kontinuirano u periodu od nekoliko godina da bi se uspostavio monitoring kvaliteta

vazduha.

46
Master rad

6. LITERATURA

1. Atanasković, J. (2009.): Lišajska bioindikacija kvaliteta vazduha u

Kuršumliji, Diplomski rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu,
Niš, 20 str.

2. Branković, M. (2009): Indikacija stepena zagaĊenosti vazduha u Jagodini,

Ćupriji i Paraćinu pomoću epifitskih lišaja, Diplomski rad, Prirodno-
matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 38 str.

3. Cvijan, M., Stamenković, S. (1996a): Lignicolous lichens in the urban area of

Niš town, Arsh.Biol.Sci., 48 (3-4): 115-118, Belgrade.

4. Cvijan, M., Stamenković, S. (1996b): Bioindicatio of air pollution in Niš area

by use of Lichens, Ekologija, 31 (1): 151-157, Belgrade.

5. Gajević, I. (2005): Promene u sastavu flore lišajeva kao bioindikatora

aerozagaĊenja na podruĉju grada Prokuplja za poslednjih deset godina,
Diplomski rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 45 str.

6. Kamenović, I. (2009.): Lišajska indikacija zagaĊenosti vazduha u Pirotu,

Diplomski rad, Prirodno- matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 11
str.

7. Lokalni ekološki akcioni plan opštine Blace (2006.): Skupština opštine, Blace,
10 str.

8. Matijašević, D. (1988): Pregled epifitskih lišajeva Panĉeva i uticaj sredine na

njih sa osvrtom na njihov znaĉaj kao indikatora aerozagaĊenja, Diplomski
rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

9. Milić, M. (1981): Epifitski lišajevi uţeg podruĉja Beograda, Diplomski rad,

Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 74 str.

47
Master rad

10.Panĉić, J. (1859.): Die flora der serpetinebergein mittal Serbien,

Verhandlungen der kaiserlich-koniglichen zoologisch-botanischen
Gesellschaft in Wien, Vol.9, Wien, 139- 150 str.

11. Prostorni plan opštine Blace (2010.), izveštaj o strateškoj proceni uticaja na
ţivotnu sredinu, Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje, Juginus
AD- Beograd, 11-17 str.

12. Ratković, B. (2009.): Biološka indikacija kvaliteta vazduha sa osvrtom na

teške metale na urbanom podruĉju grada Niša pomoću epifitnih lišaja,
Magistarska teza, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš.

13. Ristić, S. (2012.): Indikacija kvaliteta vazduha u Blacu korišćenjem lišaja

kao bioindikatora, Master rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u
Nišu, Niš, 14 str.

14. Savić, S. (1991.): Promene u sastavu flore lišajeva kao bioindikatora

aerozagaĊenja na podruĉju grada Beograda za poslednjih deset godina,
Diplomski rad, Prirodno matematiĉki fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd.

15. Savić, S. (1997): Epifitski lišajevi kao bioindikatori aerozagaĊenja na

podruĉju grada Beograda, Magistarska teza, Biološki fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd

16. Stamenković, S. (1992.): Bioindikacija aerozagaĊenja lignikolnim lišajevima

na podruĉju grada Niša, Magistarski rad, Biološki fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd

17. Stamenković, S. (1995): Lignikolna lišajska flora Prokuplja, Ekologija, 30

(1-2): 41-46, Beograd

18. Stamenković, S. (1996.): Biological indication of air polution in Vlasotince

using Lignicolous Lichens, Ekologija, 33 (1-2): 71-74, Belgrade

48
Master rad

19. Stamenković, S. (1997.): Biological indication of air pollution in Prokuplje by

means of lignicolous lichens, Ekologija 32: 107- 110

20. Stamenković, S. (2002.): Indikacija aerozagaĊenja u urbanim centrima

juţne i jugoistoĉne Srbije korišćenjem lišaja kao bioindikatora, Doktorska
disertacija, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 189 str.

21. Stamenković, S., Cvijan, M., AranĊelović, M. (2010.): Lichens as

bioindicators of air quality in Dimitrovgrad (south-eastern Serbia),
Arsh.Biol.Sci., 62 (3), 643-648, Belgrade

22. http://www.lufazan-
doboj.com/drugi_pisu_o_lovu/LOVISTE_HOMOLJE/loviste_homolje.html

23. http://bs.scribd.com/doc/29319791/Zastita-zivotne-sredine

24.http://gagak.blog.rs/blog/gagak/generalna/2009/11/12/zagadjenje-vazduha

25.http://www.pdpobeda.rs/ekologija/fajlovi/lisaj.html

26.http://sr.wikipedia.org/sr/Лишај#.D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D1.98_.
D0.B8_.D1.83.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0

27.http://grza.unecopn.org/lihenologija.html

28.http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=711.25

29.http://www.bionet-skola.com/w/Slika:Lisaj_zbunasti.jpg

30.http://www.lichens.lastdragon.org/Cladonia_fimbriata.html

31.http://www.fcps.edu/islandcreekes/ecology/common_greenshield.htm

32.http://www.galeria.nagrzyby.pl/v/users2/Porost/Porosty/M__klik+otr__biast
y+_Pseudoevernia+furfuracea_.jpg.html

49
Master rad

7. PRILOG

Primarni talus ljuspast. Podecije 2-3

cm visoke, cilindriĉne, na vrhu se naglo
proširuju, sive, sivkaste ili zelenkaste boje,
potpuno pokrivene brašnastim soredijama.
Apotecije dosta ĉeste, sedeće ili na kratkim
drškama. Ţivi na zemljištu, izmeĊu
mahovina, na stenama, u osnovi stabala, na
oborenim trupcima. Relativni je indikator
ĉistog vazduha.

Cladonia fimbriata

Talus rozetast, do 15cm velik, ţutnjikav,

ţuto-zelene, katkad jabuĉasto-zelene boje.
Kada je vlaţan, režnjevi talasasti i
nabrčkani. Obiĉno sa soralijama, bez izidija.
Donja strana u centru crne boje, pri ivicama
svetlo smeĊa sa belim rizini-jama koje postaju
crne kada sazru. Apotecije veoma retke. Lišaj
ţivi na kori drveća. Indikator ĉistog vazduha.

Flavoparmelia caperata

Talus listast i pseudo-ţbunast, veliki do 10 cm, uzdignut ili viseći, beliĉasto

sive do tamnije sive boje, sa izidijama; reţnjevi su dorziventralno pljosnati. Donja
strana reţnjeva više-manje ţljebasta,
naborana ili sa ţilama, uvek crna, modrocrne
ili tamnosmeĊe boje, katkada u sredini talusa
tamnija, a ka periferiji svetlija. Rizinije su
malobrojne. Veoma ĉest (ako je vazduh ĉist
na kori drveća, silikatnim stenama i
ogradama.
Pseudoevernia furfuracea

50
Master rad

Talus korast, razliĉito obojen, nepravilno

ispucao, areolast, bradaviĉast, zrnast, prašinast, na
periferiji sa malim reţnjevima. Apotecije lekanorne,
sedeće, široko prilepljene za talus, sa talusnim rubom
koji je trajan ili ne. Apotecije razliĉito obojene - od
svetlih do potpuno crnih.

Lecanora sp.

Talus rozetast ili nepravilan 5-8 cm veliki,

maslinasto-zelene do kafene boje, obojen slično
podlozi, ĉesto sjaji, ĉvrsto prilepljen za supstrat,
duboko urezan. Bez soredija, ĉesto ili sa izidijama ili sa
apotecijama. Izidije obiĉno grupisane u centru talusa,
iste boje kao i talus. Donja strana u sredini crna, na
ivicama svetlija, sjajna. Po kori raznog drveća.
Indikator ĉistog vazduha. Opis vaţi za obe vrste koje
se, inaĉe, relativno teško meĊusobno razlikuju, a
imaju blisku indikatorsku vrednost

Melanelia subaurifera

51
Master rad

52