Лесковачки зборник LV 2015

Владимир Стевановић
Кустос – археолог
Народни музеј Лесковац

УЛОГА МУЗЕЈА У РАЗВОЈУ НАУЧНЕ ПИСМЕНОСТИ ЂАКА –

ПРИМЕР АРХЕОЛОГИЈЕ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ЛЕСКОВЦУ

АПСТРАКТ: У последње две године, Народни музеј у Лесковцу покушава да

по­бо­љша приступ деци и њихово разумевање музеологије и културног на­сле­ђа.
Нудимо проактивно идеју укључивања ученика унутар музеологије и архе­оло­
гије, док они не постану не само посматрачи, већ и учесници у музеју.
Часови са ученицима у музеју постају интерактивни часови са три засебне це­
лине. Први део је презентација у коју су они активно укључени, други део је
тематска археолошка радионица, у којој стичу практично искуство, а трећи део
је дискусија, у којој ученици могу размењивати своја искуства са кустосима и
међусобно, фо­р­мирајући тако сопствено мишљење о археолошким темама.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: музеј, научна писменост, археологија, интерактивно учење.

Н
из научно-технолошких и друштвених промена довео је до раз­них
последица од којих се доста њих могу сагледати у образо­вном си­
стему. Савремени живот, заједно са научним и технолошким на­
претком, отворио је велике могућности за учење у свакодневном животу,
што је, међутим, довело до тога да школа постепено губи монопол над
зна­њем и учењем.
Могућност да школа није једина образовна установа, због сведо­сту­
пности информација и начина на који се оне усвајају, обавезује целокупну
заједницу да се бави својственим видом едукације. Конкретно, о музеју
као образовној институцији можемо говорити од тренутка када је он по­
стао јавна установа, с тим што се тек последњих деценија јавља помак у
одређењу и схватању њене важности.1
Међутим, треба напоменути да се улога музеја у образовању не своди
на „чињење нечег лепог и корисног са децом“ и трансмисију информаци­
ја, тј. на схватање образовног рада на традиционални школски начин. У
1
Б. Кулић, Ђ. Ранђако, Осети уметност: интеркултурално искуство у музејској
едукацији, Нови Сад, Галерија Матице српске 2008, стр. 122.
216 Владимир Стевановић
овом случају проблем представља пасиван однос музеја према својим по­
сетиоцима, који се своди једино на отварање изложбеног простора.
Данас образовни систем ставља велики акценат на активно учење,
при чему се од ученика захтева да буде психолошки ангажован, где ула­
же властите напоре како би стекао лично искуство. На овај начин се фо­
рмира критички став према предоченим информацијама, као и до бољег
разумевања научних концепата са којима ће се сусретати касније.2
Музеј као институција и као средина за едукацију пружа јако велике
могућности за активно учење и стицање искустава из прве руке. Када
је у питању активно учење, кроз искуство самог ученика, као и његово
пси­холошко ангажовање, конкретан рад на реалним проблемима и опи­
пљивим предметима чини учење релевантним. На овај начин, музеј као
едукатор ученику ангажује сва чула преко којих деца долазе у контакт
са информацијама, тако да могу да у стварности осете, додирну, виде и
упореде конкретне материјале.3

Слика 1. Народни музеј у Лесковцу

С. Стефановић, Каква нам је методолошка култура? У којој мери наша школа

2

уводи ученике у научно мишљење – пример археологије – предавање, Образовни фо­

рум, 11. 06. 2008.
3
Б. Кулић, Ђ. Ранђако, Осети уметност: интеркултурално искуство у музејској
едукацији, Нови Сад, Галерија Матице српске 2008, стр. 123
 Улога музеја у развоју научне писмености ђака – пример археологије... 217
Овај вид образовања помаже ученику да концизније приступи на­у­
чним формама и развија афинитете ка науци, која, с друге стране, по­
дсти­че дечију способност и самоувереност да систематично приступају
ре­шавању проблематике. Акценат се самим тим ставља на разумевање
на­учних принципа, уместо да се инсистира на памћењу представљеног
са­држаја, што подразумева пасивни принцип учења.
Музејска едукација кроз радионице и интерактивне програме омо­гу­
ћава ученицима такву врсту образовања, где се њима само не говоре ре­
зултати науке, већ им се допушта да сами приступају решавању проблема
научнима методама. На овај начин се ученицима помаже да изразе своје
идеје, ставове, да тестирају своје претпоставке, као и своје резоновање.4

2. АРХЕОЛОГИЈА, МУЗЕЈ И УЧЕНИЦИ

Узевши у обзир идеје нове музеологије, адаптацију синопсиса и дру­

гачију понуду у односу на класично вођење групе кроз поставку, На­ро­
дни музеј у Лесковцу је групама ученика основних и средњих школа
пре­дставио нове едукационе програме који су припремљени од стране
мла­дих кустоса.

Слика 2. Почетни слајд са предавања „Праисторија Лесковца“

4
С. Стефановић, Каква нам је методолошка култура? У којој мери наша школа
уводи ученике у научно мишљење-пример археологије – предавање, Образовни фо­
рум, 11. 06. 2008.
218 Владимир Стевановић

1. ПРЕДАВАЊА

Од стране кустоса-археолога припремљена су тематска предавања на­

мењена ученицима основних и средњих школа. Предавања су се бавила
темама као што су: еволуција човечанства и настанак првих оруђа и ору­
жја, настанком првих цивилизација у свету и код нас, затим период од
најстаријих трагова насељавања на територији Лесковца па све до до­ла­
ска Римљана, преко византијског наслеђа и локалитета Царичиног града,
па све до средњовековне археологије.
Предавања су интерактивна, што подразумева активан разговор са
уче­ницима, приликом чега се појашњавају сви елементи у предавању ко­
ји могу да делују непознато ученицима.
Поред великог броја фотографија и визуелних приказа који се налазе
у предавањима, ученицима се често обезбеде и реплике најинтересантни­
јих налаза, неки су из праисторије, неки са локалитета Царичин град итд.
На овај начин се ученици могу и тактилно упознати са елементима ва­
жним за саму тему предавања. Интерпретација информација преко свих
чула (вид, слух, мирис, укус и додир) јако је значајан фактор када је у
пи­тању усвајање нових идеја и новог градива.

Слика 3. Фотографија са предавања у Народном музеју у Лесковцу намењено

ученицима лесковачке Гимназије
 Улога музеја у развоју научне писмености ђака – пример археологије... 219
Осим тога, предавања су компаративног типа, где се, на пример, у слу­
чају појашњавања свакодневног живота једног припадника винчанске ку­
лтуре, његова свакодневица упоређује са животом појединца у данашње
време, односно на који начин се користи слободно време у прошлости и
данас.

2. АРХЕОЛОШКА РАДИОНИЦА О ПРАИСТОРИЈИ ЛЕСКОВЦА

Осим предавања, у Народном музеју у Лесковцу је започет програм

који обухвата различите радионице за децу у предшколском узрасту, као
и за ученике основних школа.
Између осталих радионица, новина у раду Народног музеја у Леско­
вцу су археолошке радионице. Основна идеја археолошких радионица у
музеју је да се деци приближи идеја о археологији и археолошком при­
нципу истраживања, који је другачији од уобичајених школских предме­
та и метода.
Концепт радионице је следећи:
- Теоријско упознавање са циљем археологије
- Теоријски приказ методологије археолошких истраживања

Слика 4. Део радионице „Буди археолог“, теоријско упознавање са археолошким

методама
220 Владимир Стевановић
- Реконструкција археолошке сонде
- Упознавање са археолошким профилом
- Упознавање са археолошким алатом
- Вођење дневника
- Поштовање стратиграфије
- Археолошки контекст на основу стратиграфије
- Опхођење према археолошким налазима
На овај начин ученици се упознају са научним приступом и методама
које евентуално доводе до теорија о којима уче у школи. Осим тога, сама
симулација истраживачког процеса од теоријског дела до практичног
ископавања, приближава ученике реалним истраживачким системима и
методама.

Теоријски део

У теоријском делу ученици добијају подлогу преко које могу да фо­

рмирају своје виђење конкретно неке географске јединице (у овом слу­
чају Лесковац са околином), као другачију целину од уобичајене тери­то­
ријалне. У свести деце тако се формира идеја о културном наслеђу једне
територије, као и идеја о биолошким аспектима који су битни за развој
једне људске заједнице на тој територији. Па тако, деца се упознају са
значајем близине река у једном граду и близине шуме, односно ловишта.

Методе археолошких истраживања

Кроз методе археолошких истраживања стичу информације о ар­хе­

олошком рекогносцирању, што деци може да буде јако интересантно јер
је у питању један вид „детективског“ истраживања животне средине. На
овај начин она се могу играти тако што ће истраживати промене на тере­
ну, промене на земљишту, потенцијалне остатке фортификација и сли­
чно. Игра је један од најбољих начина на који деца могу да усвајају ново
градиво, јер је у питању активан процес без њима „озбиљног“ приступа.

Реконструкција археолошке сонде и упознавање

са археолошким профилом

У складу са расположивим могућностима, у Народном музеју у Ле­

ско­вцу, с обзиром на то да не можемо да ископамо сонду у паркићу по­
ред Народног музеја, кустоси-археолози су се сложили око идеје да се
направи надземна сонда. У овом случају, структура сонде у облику ква­
дра­та је садржана у једном дрвеном сандуку квадратног облика 1,50м х
1,50м.
 Улога музеја у развоју научне писмености ђака – пример археологије... 221
Овај сандук је напуњен земљом где се на сваких десетак центиметара
налази репродуковани археолошки материјал, од кога је један део у виду
керамике док други, деци интересантнији део, чине Ц налази, односно
реплике фигурина које се чувају у Народном музеју у Лесковцу.

Слика 5. Упознавање са археолошком сондом

Сонда се дели на квадранте, где се након скидања дела слоја може

опа­зити археолошки профил са којим се ученици упознају. На овај начин
сти­чу практично знање о природним процесима, попут ерозије земљишта.
Кроз практични део археолошке радионице деца физички долазе у ко­
нтакт са информацијама о ерозивним процесима терена, објашњава им се
због чега се старије цивилизације налазе углавном испод нас, приликом
чега им се ствара свест о културном наслеђу и знању које се налази ван
уобичајеног видокруга на који су ученици навикли.

Упознавање са археолошким алатом

Ученици се упознају са прикладним алатом који се користи приликом

ископавања, што им даје могућност да сами врше реконструкцију ис­ко­
павања, и схвате практичну вредност употребе алата, као и предности и
мане суве земље, односно влажне земље за рад.
222 Владимир Стевановић

Слика 6. Упознавање са археолошким алатом

Вођење дневника

Овај део радинонице наглашава важност бележења информација ко­

је се добијају приликом прикупљања података, као и о томе колико је
ве­лика вредност контекста у коме се налазе археолошки предмети. На
овај начин је могуће указати на опасности несистемтичних ископавања,
и на огроман губитак информација које се иначе добијају помоћу си­сте­
матичних ископавања. У исто време, шири се свест о постојању не­при­
мерене, тзв. дивље археологије, која је тренутно значајан фактор када је у
питању уништавање културног наслеђа.

Поштовање стратиграфије – археолошки контекст

на основу стратиграфије

Свест о стратиграфији на терену и улози хронолошког контекста је

та­кође врло битна за формирање научног става код ученика, када је у пи­
та­њу рад на терену. Кроз радионицу, ученици почињу да размиљшају о
хронолошком оквиру у којем се предмети налазе под земљом.
 Улога музеја у развоју научне писмености ђака – пример археологије... 223
У сваком случају, ове информације могу деловати превентивно у сми­
слу стварања одбојног става према дивљој археологији, која је, нажалост,
све више заступљена у нашој земљи.

Слика 7. Археолошка радионица – Опхођење према археолошким налазима

На крају, ученицима се скреће пажња на значај опхођења према ма­

теријалу који се пронађе приликом ископавања: разлози због којих се
при­ступа конзервацији предмета, као и утицају зуба времена на стање
про­нађеног материјала.

3. АРХЕОЛОШКА РАДИОНИЦА „ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЕКА“

Радионице на тему Еволуција човечанства су јако заступљене у свим

већим музејима у свету. Чак, предавања о еволуцији могу бити идеалан
увод за саму радионицу, где би предавања била први део радионице,
сама археолошка радионица – други део, док би се трећи део радионице
могао формирати у виду округлог стола са ученицима, где би деца имала
прилику да учествују у разговору са археолозима везаном за било коју
тему која њих занима, а тиче се еволуције човеченства.
224 Владимир Стевановић

Предавање „Еволуција човека“

Јако корисно предавање за ученике основних и средњих школа је пре­

давање које се бави тематиком еволуције човечанства. Ова тема је нарочито
важна узевши у обзир неке покушаје да се у школству омаловажи теорија
еволуције, као и јачање религиозне свести код ученика кроз предмете као
што је веронаука. Дакле, научни, односно археолошки приступ едукацији
на тему еволуције је заиста неопходан када је реч о основном и средњем
образовању.
У зависности од нивоа образовања (основна или средња школа) вршила
би се адаптација садржаја самог предавања, где би се код основних школа
већа пажња посветила стварању уопштене слике, пре свега хронолошке
мапе и хронолошког контекста у који се могу сврстати људи.
Томе би се, даље, надовезао илустровани приказ развоја примата са
посебним акцентом на разлику између мајмуна, човеколиких мајмуна и
човека, и њихову еволутивну везу, с обзиром на то да је то тема која на­
рочито збуњује најмлађе. Главни део предавања би био развој хоминида по
временским раздобљима и њихово место у свету (достигнућа хоминида,
територијална распорострањеност итд.). Финале предавања треба да пре­
дставља развој Homo sapiensa до савременог доба.

Предавање за ученике средњих школа би садржало основну идеју го­

репоменутог, с тим што би се већа пажња посветила детаљима везаних за
специфичности у скелету, као и палеолитској археологији, у смислу ору­
ђа на основу којих се класификују периоди, као и сами периоди, откриће
ватре, стварање првог оружја, уметност, станиште итд.
 Улога музеја у развоју научне писмености ђака – пример археологије... 225

Археолошка радионица

За археолошку радионицу о еволуцији је неопходно да се ученицима

презентују пре свега пластични докази о самој еволуцији. Ови докази би
били у виду реплика читавог скелета бар једног хоминида, у недостатку
чега би се користиле илустрације или фотографије у природној величини.
Ове реплике могу бити положене у импровизовани археолошки слој, који
би учесници радионице могли да ископавају.
Интересантно је да се ученицима скрене пажња на природу лока­ли­
тета који ископавају, па да тако, рецимо, локалитет буде смештен у пе­
ћини, приликом чега би морали да истраживање врше помоћу додатног
осветљења. Након проналаска скелета, на основу добијених података у
ви­ду графикона и илустрација, од ученика би се захтевало да одреде вр­
сту хоминида коме скелет припада.

Пример музеја у Мелбурну

Музеј у Мелбурну, у Аустралији, приликом радионица користи ре­

пли­ке фосилизованих лобања које затим ученици могу да ископавају, чи­
сте, одређују антропометријске тачке, а затим и мере. Такође, учесници
радионице воде записник о резултатима истраживања, а затим и мерења.
Све ово је јако битно за развој научног ума код детета, приликом чега мла­
да особа стиче разумевање за систематизовани приступ решавању про­
бле­ма, као и потреби за заштитом археолошких локалитета и култуних
спо­меника.

Линк за сајт музеја у Мелбурну:

http://museumvictoria.com.au/melbournemuseum/education/education-
programs/human-evolution-workshop/
226 Владимир Стевановић

Пример музеја у Бургосу

У музеју у Бургосу, у Шпанији, постоји програм за најмлађе основце,

који би лако могао да се примени и у нашим музејима. У питању је пра­
вљење диораме са представом еволуције човека од лего коцкица, која је
касније постављена као засебна изложба, која је привукла пажњу многих
посетилаца. Што се тиче евентуалног недостатка средстава у нашим ус­
ловима, ову радионицу је такође могуће осмислити помоћу пластелина,
или чак једноставно цртањем на основу приказаних илустрација.

Линк за сајт музеја у Бургосу:

http://www.ice-age-europe.eu/visit-us/network-members/museum-of-hu­
man-evolution/whats-on-here.html#family

Округли сто

Округли сто представља финале радионице и њен најбитнији део. На

округлом столу би се водила једна конструктивна дебата између ученика
и предавача, приликом које би ученици могли да изнесу своје критике,
похвале и евентуалне предлоге за саму радионицу и њен креативни део.
Други део дебате би се односио на све могуће недоумице ученика ве­
зане за питање еволуције. На овај начин, ученицима се пружа могућност
 Улога музеја у развоју научне писмености ђака – пример археологије... 227
да потврде све информације и градиво које им је представљено кроз те­
оријски и практични део археолошке радионице о еволуцији човека.

4. ЗАКЉУЧАК

Идући у корак са условима које нуди савремено доба по питању об­

разовања ученика, установе музејског типа имају могућност да унапреде
своје ресурсе и да се адаптирају на начин на који је могуће одредити
најоптималнији приступ када је у питању образовање научне писмености
код деце ван школских инситуција.
Адаптирајући синопсисе и уз помоћ модерне технологије, у музејима
је могуће ученицима задржати пажњу и образовати развој научне логике.
Уз помоћ и ангажман школског кадра, посећивање ученика музејима мо­
же бити потпуно ново искуство, прилагођено интересовањима деце.
Музеји почињу да мењају свој приступ где се посетилац поставља у
пасивну улогу посматрача и на тај начин бива изложен информацијама.
Долази до појаве интерактивних радионица, предавања, па чак и обичних
посета, где се ученици стављају у први план и цео скуп информација
се прилагођава њима. Посетилац постаје активни учесник програма, где
кроз разговор, дружење или програмиране активности у виду задатака и
решавања проблема постаје директно повезан са информацијама те на тај
начин усваја исте.
Народни музеј у Лесковцу последње две године ставља акценат на ра­
звој великог броја радионица прилагођене разним усрастима и те­ма­тским
целинама. Када је у питању археологија, јавља се велико интересовање
228 Владимир Стевановић
код ученика с обзиром на то да им се у овом случају нуди проактивни
археолошки приступ који деци омогућава директан контакт са репликама
или стварним археолошким материјалом, кроз реконструисану архе­оло­шку
сонду или костимираном реконструкцијом на археолошком лока­литету.

5. ЛИТЕРАТУРА

Б. Кулић, Ђ. Ранђако, Осети уметност: интеркултурално искуство у

музејској едукацији, Нови Сад: Галерија Матице Српске 2008
С. Стефановић, Каква нам је методолошка култура? У којој мери наша
школа уводи ученике у научно мишљење-пример археологије – предавање,
Образовни форум, 11.06.2008.

Summary

Vladimir Stevanović

ROLE OF MUSEUMS IN THE DEVELOPMENT OF SCIENTIFIC

LITERACY OF STUDENTS - ARCHAEOLOGY EXAMPLE IN THE
NATIONAL MUSEUM OF LESKOVAC

We strive to follow the paste of the modern age and to use the digital
revolution in our advantage. Musems have the opportunity to adapt and
improve their own systems in the educational purposes of the elementary
school and high school students.
Museology must adapt their concepts so they can maintain the focus of the
students, in purpose of forming the scientific logic in their mind. Archaelogy
and its basic understanding of logic can help the children to apply its science
litteracy, which they can later use to grasp the problems they are dealing with
trough school and in real life.
Abstract: National Museum of Leskovac is trying, for the last two years, to
improve the approach toward children and their understanding of museology
and cultural heritage. We offer the proactive idea of envolving the students
inside the museology and archaeology, until they become not just the beholder,
but the actor inside the museum.
Students classes inside the museum become interactive classes with three
separate wholes. The first part is the presentation in which they are actively
involved, the second part is the archaelogy theme workshop, so they can gain
the practical experience, and the third part is the conference, where the students
can exchange their experiences with the currators and with each others, thus
forming the proper oppinion of an archaeological theme.