Лесковачки зборник LVII 2017

Владимир Стевановић
Археолог
Народни музеј Лесковац

ЗООМОРФНА ФИГУРИНА ИЗ БРАТМИЛОВЦА

Апстракт: Народни музеј у Лесковцу добио је на поклон јако лепу и интересантну

зооморфну фигурину, пронађену на археолошком локалитету Селиште, који се налази
у селу Братмиловце, у близини Лесковца. Фигурина је поклон музејског сарадника
Ш. Туровића. У питању је репрезентација бика, израђеног од печене земље. Глава и
тело фигурине су украшени орнаментима. У односу на друге зооморфне фигурине,
пронађене у Лесковачкој котлини, фигурина из Братмиловца је монументалних
димензија. Бик је датован у период старијег гвозденог доба, односно X-VII век п.н.е.
Кључне речи: Зооморфна фигурина, гвоздено доба, Лесковац, локалитет Селиште
- Братмиловце, фигурина бика, Басараби култура, лажни шнур, урези са радлом,
Народни музеј Лесковац, праисторијска збирка.

У
априлу 2016. године Народни музеј у Лесковцу добио је на поклон
једну занимљиву зооморфну фигурину од печене земље. Овај
предмет је Народном музеју уступио дугогодишњи сарадник и
дародавац Шћепан Туровић. Наиме, специфична зооморфна фигурина
пронађена је приликом обиласка терена у селу Братмиловце, надомак
Лесковца. Фигурина је обогатила Праисторијску збирку Археолошког
одсека Народног музеја у Лесковцу, будући да су у музеју ретке животињске
фигурине, а нарочито оне које имају овако велике димензије.

Археолошки локалитети у Братмиловцу

Село Братмиловце део је општине Лесковац, а лежи у алувијалној

равни Јужне Мораве, на око три километра источно од Лесковца, а четири
западно од Јужнe Моравe. У атару Братмиловца тренутно су нам позната
три регистрована археолошка локалитета: Доње поље, Падина и Селиште.
Сам локалитет Селиште у Братмиловцу смештен је на једној издуженој
греди величине 450 м х 150 м, и следи правац југ-југоисток-запад-северозапад
на путу Лесковац – Манојловце. Већи број фрагмената од печене земље,
уломака камених секира, кремена нађени су приликом извођења земљаних
10 Владимир Стевановић
радова.1 Током 2016. године Народни музеј је добио на поклон две фигурине
са овог локалитета. Осим налаза из периода средњег и млађег неолита, на
овом локалитету су пронађени налази који припадају баденској културној
групи и потичу из периода на прелазу из бронзаног у гвоздено доба.
Локалитет Доње поље у Братмиловцу налази се на источној страни
аутопута Ниш – Скопље, непосредно уз сам пут. Нажалост, локалитет се
више не може идентификовати, с обзиром на то да се стамбени део села
проширио и на сам локалитет. На овом локалитету регистровани су налази
са сондажног рекогносцирања 1959. године, али и један случајни налаз.
Локалитет Доње поље био је настањен у раном енеолиту, гвозденом добу
I и гвозденом добу II.
На локалитету Падина у Братмиловцу, до сада су пронађени археолошки
налази само из периода средњег бронзаног доба.2

Слика 1. Село Братмиловце

Млађе камено доба, млађи неолит,

Братмиловце I
винчанска култура (Селиште)

Бакарно доба, рани енеолит, културна

Братмиловце II
група Бубањ-Хум I (Доње поље)

Ерцеговић-Павловић С, Костић Д, Археолошки споменици и налазишта

1

Лесковачког краја, Београд 1998, стр. 11-12

2
Булатовић А, Јовић С, Културна стратиграфија праисторијских налазишта у
Лесковачкој регији, Београд-Лесковац 2010, стр. 115-120.
 Зооморфна фигурина из Братмиловца 11

Бакарно доба, развијени енеолит,

Братмиловце III
баденска културна група (Селиште)

Бронзано доба, средње бронзано доба,

Братмиловце IV јужноморавска варијанта ватинске
културе (Падина)

Гвоздено доба I, прелазни период из

Братмиловце V бронзаног у гвоздено доба, период На
А2-В2 (Доње поље)

Гвоздено доба II, гвоздено доба II,

Братмиловце VI развијено гвоздено доба, период На С
(Доње поље)

Слика 2. Хронолошка табела 3

Зооморфна фигурина

Фигурина је израђена од печене земље сивомрке боје, са примесама

лискуна. Дужина фигурине износи 18,3 цм, висока је 15,7 цм, дебљине 7
цм и тежине 960 г.
У питању је зооморфна фигурина која представља говече, односно бика,
који по основним карактеристикама представља расу говечета по имену
буша. То је аутохтона раса говеда и спада у генетске ресурсе балканског
поднебља. Ова раса говеда води порекло од „bos brahiceros europeus“, а
одликује је ситна грађа и кратки рогови. Позната је под називом и домаће
планинско говедо и илирско говедо. Некада је била распрострањена на
територији Балкана, Мале Азије, у средњој и северној Европи, док се на
територији Србије простирала у областима јужно од Саве и Дунава.4

3
Булатовић А, Јовић С, Културна стратиграфија праисторијских налазишта у
Лесковачкој регији, Београд-Лесковац 2010, стр. 115-120.
4
Сајт - Центар за очување аутохтоних раса: http://www.cepib.org.rs/?page_id=159
12 Владимир Стевановић

Слика 3. Фотографија говечета расе Буша5

Што се тиче саме фигурине, рогови су венчасто постављени, док је

грло говечета изражено (вратни ђердан), с полукружним испупчењем на
леђима. Предње ноге су спојене у једну стопу, док су задње фрагментоване,
па тако, вероватно, недостаје и реп. Ноздрве су представљене у виду
две перфорације са назначеним устима испод њих, са орнаментима који
наглашавају губицу. Очи су назначене помоћу три урезана концентрична
круга. Мотиви спојених S утисака налазе се дужином читавог трбуха на
обе стране. На десној страни мотив је видљив на целој дужини тела, док
је на левој страни трбуха мотив

Слика 4. Фотографија зооморфне фигурине

Фотографија преузета са линка http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.

5

aspx?ime=AG005_3.htm&autor=11
 Зооморфна фигурина из Братмиловца 13
делимично оштећен и слабије видљив. Ова врста мотива се назива такође
„лажни шнур“, односно представља лажно утиснути канап. Између рогова,
на челу фигурине, налази се перфорација кружног облика, дубине 13,5
цм. Урези са тачкастим убодима дефинишу њушку, формирају централну
линију између очију до перфорације, коју полукружно прати до средине,
где са обе стране одваја и формира базу рогова изнад очију.

Слика 5. Детаљ орнамента са трбуха фигурине

Слика 6. Детаљи главе фигурине са перфорацијом

Друга линија уреза са убодима формира полукруг пратећи средишњу

линију од врха једног рога, до темена главе, па до врха другог рога. Потиљак
главе фигурине је орнаментисан урезима. Урези формирају два круга у бази
потиљка, из којих навише иду три вертикалне линије, средња је најдужа.
Краће две се спајају са троугластим мотивима, изнад којих се налази још
14 Владимир Стевановић
један пар оваквих уреза, паралелно са њима. Још две косо урезане линије
шире се из доњих тачки вертикалних линија пратећи базу лобање бика.

Слика 7. Орнаменти на потиљку главе фигурине

Аналогије

Слика 8 Глава зооморфне (антропоморфне) фигурине, лок. Градац, Злокућане

У Народном музеју у Лесковцу се тренутно налазе још три зооморфне

фигурине које су идентификоване као фигурине са представом бика, односно
налик бику. Прва је фигурина на слици 8. У питању је фрагментована глава
зооморфне фигурине на чијем се челу налазе рогови окренути ка напред.
Нос и очи су пластично моделовани, с тим што се на очима налази и урез на
средини, који наглашава очне капке. Орнаментисана је урезаним линијама,
и оне се налазе на врату фигурине. Димензије фигурине: висина – 4,8 цм,
ширина – 4,5 цм. Потиче са локалитета Градац, у селу Злокућане. Нађена
је приликом рекогносцирања локалитета, израђена је од печене земље
 Зооморфна фигурина из Братмиловца 15
црвенкасте боје, док се датује у период млађег неолита, 5700-4700 г.п.н.е.
Инвентарни број је А-ПЗ/39.6

Слика 9. Глава зооморфне фигурине, лок. Градац, Злокућане

Друга фигурина, она на слици 9, такође је идентификована као

зооморфна, односно представа бика. Очувана је само глава, с тим што
су рогови фрагментовани, од којих је више очуван део десног. Очи су
пластично наглашене, а нос и губица изражени. Нема видљивих орнамената.
Димензије фигурине су: висина - 4,8 цм, ширина - 6,3 цм, дужина - 4,2 цм.
Ова фигурина је такође пронађена на локалитету Градац, у селу Злокућане,
приликом рекогносцирања локалитета 1949-1951.7 Датована је у млађи
неолит (5700-4700. г.п.н.е.) а израђена је од печене земље црвенкасте боје.
Инвентарни број је А-ПЗ/10.

Слика 10. Глава зооморфне фигурине, лок. Кућевиште, Чекмин

6
Гарашанин М, Ивановић В., Праисторија Лесковачког краја, Лесковац 1958,
стр. 40, Т III, сл. 2; Булатовић А., Јовић С., Културна стратиграфија праисторијских
налазишта у Лесковачкој регији, Београд-Лесковац 2010, стр. 321-334, Т CLIV, сл.
34.
7
Гарашанин М., Ивановић В., Праисторија Лесковачког краја, Лесковац 1958,
стр. 40.
16 Владимир Стевановић
Трећа фигурина је такође фрагментована зооморфна фигурина, очувана
је само глава. Претпоставља се да је у питању фигурина која представља
бика, што се закључује на основу облика главе и рогова који се венчасто
шире. Десни рог је сачуван само у основи, док се леви пружа нешто више и
сачувана је само половина. Што се тиче остатка главе, губица је наглашена,
односно издужена ка напред у односу на остатак. У нивоу очију се налази
коси урез који може бити вид орнамента, али и нека врста оштећења.
Димензије фигурине: висина – 4 цм, ширина – 5,4 цм, дебљина – 3 цм.
Фигурина је пронађена на локалитету Кућевиште у селу Чекмин, а Народни
музеј у Лесковцу ју је добио на поклон од В. Аранђеловића. Датована је у
млађи неолит (5700-4700 г.п.н.е). Израђена је од печене земље, тамносиве
боје. Инвентарни број је А-ПЗ/693.
Зооморфне фигурине – представе говеда пронађене на територији
Лесковца, припадају неолитској култури. Фигурина бика из Братмиловца
већих је димензија, а начин орнаментисања је такав да се може датовати
у други временски период. Као што је већ поменуто, на трбуху фигурине
доминира орнамет спојених Ѕ утисака, односно „лажни шнур“. Специфичну
оријентацију према методи орнаментисања може нам дати управо овај
мотив, који је карактеристичан за утицај Басараби културе и за период
старијег гвозденог доба, чији највећи утицај на територији Србије поприма
Босутска културна група.8
На територији Лесковца постоје два фрагмента посуда које су
орнаментисане спојеним Ѕ мотивима. Први је фрагмент полулоптасте зделе
(слика 11), са језичастом дршком који је пронађен у селу Горња Слатина,
на локалитету Пркљивица. Фрагмент је датован у период гвозденог доба
I. Украшен је са три вертикална низа правоугаоних отисака, поред којих
се налазе два вертикална низа сумарно изведених, делимично спојених Ѕ
мотива.9 Други налаз је фрагмент трбуха посуде (слика 12), пронађен у селу
Липовица, на локалитету Јеричиште. Посуда је датована у период гвозденог
доба I. Фрагмент је украшен хоризонталним канелурама у комбинацији са
спојеним Ѕ мотивима и овалним отисцима.10

8
Васић Р., Културне групе старијег гвозденог доба у Југославији, Београд 1978,
стр. 97-99; Јевтић М., Керамика старијег гвозденог доба на централно балканском
подручју, Београд 1983, стр. 36-37; Срејовић Д., Археолошки лексикон, 1997. Београд,
стр. 111.
9
Булатовић А., Јовић С., Културна стратиграфија праисторијских налазишта
у Лесковачкој регији, Београд-Лесковац 2010, стр.154-160, Т LV, сл. 24.
10
Ибид., стр. 210-227, Т ХСII сл. 51.
 Зооморфна фигурина из Братмиловца 17

Слика 11. Фрагмент полулоптасте зделе, локалитет Пркљивица, Горња Слатина11

Слика 12. Фрагмент трбуха посуде, локалитет Јеричиште, Липовица12

Басараби културна група је култура старијег гвозденог доба. Име културе

настало је на основу истоименог локалитета у Олтенији, Румунија. У
средњој фази развоја ова културна група захватала је територију од јужне
Молдавије до западног Срема (Румунија, Бугарска, Србија и централна
Молдавија), с тим што се њени елементи могу наћи и на налазима у јужној
Србији (Врању, Лесковцу) и северној Македонији (Скопљу). Обухватала
је период од VIII до VI века п.н.е.
Главне карактеристике Басараби културне групе најчешће представља
црно глачана керамика, која може бити украшена методама урезивања,
утискивања и канеловања. Од облика, јављају се лонци са пластичном
траком, која је украшена отисцима прстију, зделе које имају тордирани
обод, и на крају, шоље са једном или две дршке, које могу бити тракасте
11
Ибид.
12
Ибид. – Т LV, сл. 24.
18 Владимир Стевановић
са дугметастим испупчењима. Шоље могу имати засечен обод на крају, и
фасетиран наглашен трбух. Главни мотив орнаментисања је Ѕ орнамент. Он
се може наћи уоквирен елементима лажног шнура који се наставља у низу.
На ободу посуда ове групе, налазе се, широка тракаста Ѕ спирала, мотиви
гранчице, као и шрафирани троуглови. 13 Такође, један од орнамената који
је урезиван је облик малтешког крста, пластична спирала и мотив рибље
кости, с тим што су наведени мотиви наношени нешто ређе.14
Када су у питању култ и култни предмети ове културне групе, наилазимо
на стилизоване представе животиња, од којих су најзаступљеније барске
птице и четвороножне животиње, које су урезане на већим посудама финије
фактуре. Такође, јављају се и кружна огњишта украшена управо спиралом,
односно повезаним Ѕ мотивом по ободу.15
Ако се мало детаљније обрати пажња на сам мотив „лажни шнур“, може
се приметити да се јавља у две варијанте, које дају индиције за старост
орнамента. Млађем хоризонту Басараби групе припада орнамент који
се, заправо, утискује у влажну глину керамичком алатком у виду печата
(овакве алатке су пронађена на локалитету Биљевина, у Велесници и на
локалитету Црвена ливада у Светозареву). И један и други печат остављају
отиске различитих димензија. Млађи хоризонти на керамици имају ситнији,
тремолирани лажни шнур (Светозарево), док старији хоризонти носе отиске
крупног лажног шнура (Велесница).16

Интерпретација фигурине

Као што је наведено, овакав тип и облик фигурина, може се уврстити

у неолитски период, с обзиром на то да се у винчанској културној групи
јавља велики број зооморфних фигурина са представом говечета, односно
бика - локалитети Градац (Злокућане), Кућевиште (Чекмин), Беловоде
(Петровац на Млави), Плочник (Прокупље), Корбово (Збрадила), Селиште
(Бањица), Црквине (Стублине) итд. Зооморфне фигурине могу представљати
материјализацију једног посебног међусобног односа између човека,
животиње и природе, нарочито уколико узмемо у обзир производе које
човек добија узгајањем говечета.17
13
Васић Р., Културне групе старијег гвозденог доба у Југославији, Београд 1987,
стр. 97-99.
14
Јевтић М., Керамика старијег гвозденог доба на централно балканском подручју,
Београд 1983, стр. 35-42.
15
Срејовић Д., „Басараби култура“, Археолошки лексикон, Београд 1997, стр. 111.
16
Јевтић М., Керамика старијег гвозденог доба на централно балканском подручју,
Београд 1983, стр. 35-42.
17
Спасић М., Представе животиња у винчанској култури – докторска дисерта­
ција, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд 2015, стр. 38-50.
 Зооморфна фигурина из Братмиловца 19

Слика 13. Посуда за либацију у облику бика – лок. Тел Гезел, Кипар 14-13. век п.н.е.18

Са друге стране, начин орнаментисања показује да зооморфна фигурина

из Братмиловца потиче из периода старијег гвозденог доба, односно
припада Басараби културној групи. Готово да не постоји сличан пример
који пропорционално и тематски одговара овој фигурини. Један од
интересантијих елемената, када је у питању анализа и функционалност,
представља перфорација на челу фигурине која се простире скоро дуж
читаве унутрашњости тела и главе.
Постоји могућност да је перфорација служила као реципијент за течност,
која је посипана приликом либације (ритуално поливање/просипање
течности). Ова могућност би функцију фигурине поставила у својство култа.
Конкретно, постоје примери посуда за либацију израђених од керамике
управо у облику бика или бикове главе, додуше, у питању су локалитети који
нису културолошки повезани са нашом територијом (Кипар, Крит, Грчка).

Слика 14. Ритон за либацију у облику бикове главе – Микенска култура, лок.
Енкоми, Кипар 14-13. век п.н.е. 19
18
Фотографија преузета са линка: http://maefood.blogspot.rs/2016/06/wild-
animals-now-and-in-antiquity.html
19
Фото преузет са линка: http://www.imgrum.org/media/1303760332266883565_145793859
20 Владимир Стевановић
Друга могућност је да је фигурина била играчка за децу, а перфорација
би, у том случају, била основа за штап – држач, а с обзиром на недостатак
задњих ногу, постоји могућност да су оне у основи носиле точак мањих
димензија. На овај начин би дете користило држач како би вукло фигурину
за собом.

Слика 15. Играчка за децу у облику бика, Хамангија, Румунија 5200-

4500 п.н.е.20

Литература

Булатовић А., Врање – Културна стратиграфија праисторијских

локалитета у Врањској регији, Београд – Врање 2007.

Булатовић А., Јовић С., Лесковац – Културна стратиграфија пра­ис­

торијских локалитета у Лесковачкој регији, Београд – Лесковац 2010.
Булатовић А., Јовић С., „Антропоморфна фигурина из Братмиловца“,
Лесковачки зборник LI, Лесковац 2011.
Васић Р., Културне групе старијег гвозденог доба у Југославији, Београд
1978.
Гарашанин М., Праисторија на тлу Србије II, Београд 1973.
Гарашанин М., Ивановић В., Праисторија Лесковачког краја, Лесковац
1958.
Група аутора, Праисторија Југославенских земаља, Сарајево 1978.
Фотографија преузета са линка: https://romaniadacia.wordpress.com/2014/05/08/
20

neolithic-wonders-cucuteni-hamangia-gumelnita/
 Зооморфна фигурина из Братмиловца 21
Група аутора, Културе гвозденог доба југословенског подунавља,
Симпозијум – Сомбор 1993, Београд 1994.
Ерцеговић Павловић С., Костић Д., Археолошки споменици и налазишта
Лесковачког краја, Београд 1988.
Јевтић М., Керамика старијег гвозденог доба на централно балканском
подручју, Београд 1983.
Јовановић Ј., „Лесковачко поље и Бабичка гора“, Лесковачки зборник
XVIII, Лесковац 1978.
Спасић М., Животињске представе у Винчанској култури, Докторска
дисертација, Београд 2015, ментор др М. Јевтић, комисија: др Ненад Тасић,
др Марија Љуштина, др Милош Јевтић, др А. Томаж.
Срејовић Д., Археолошки лексикон, Београд 1997.
Стојић М., Гвоздено доба у басену Велике Мораве, Београд – Светозарево
1986

Сајтови

Центар за очување аутохтоних раса: http://www.cepib.org.rs

Mae’s food blog: http://maefood.blogspot.rs
The British museum: http://www.britishmuseum.org
Romania Dacia: https://romaniadacia.wordpress.com

Summary

VLADIMIR STEVANOVIĆ
ZOOMORPHIC FIGURINE FROM BRATMILOVCE

The zoomorphic figurine that was presented to the National Museum of

Leskovac can be interpreted both as a religious/cult item, as well as a children’s
toy, judging by the finds of the similar shape in the wider neighbor area. In the
territory of southern Serbia, there is no similar object in the means of purpose of
the figurine. Bull-shape figurines have been found in the territory of Leskovac,
and they are all dated to the Later Neolithic period. Type of the figurine is
common for the Later Neolithic period, but the ornaments point directly to the
Basarabi culture, in the Early Iron Age period, which had the main territory in
the northeast of Serbia and Romania. There are two pottery fragments in the
Leskovac’s museum that are determined to the Basarabi complex. The bull
figurine is the third so far.