Professional Documents
Culture Documents
Instrumenti FINAL Web 16032014 PDF
Instrumenti FINAL Web 16032014 PDF
РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
Инструменти за процену развоја
Београд, 2013.
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
Инструменти за процену развоја
Драгана Лозановић
Даринка Радивојевић
Ненад Рудић
Београд, 2013.
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
Инструменти за процену развоја
Издавач
Удружење педијатара Србије
За издавача
Проф. др Радован Богдановић
Уредници
Прим. мр сци. мед. Драгана Лозановић, специјалиста социјалне медицине,
Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Београд
Даринка Радивојевић, психолог, специјалиста медицинске психологије
Др Ненад Рудић, психијатар, Институт за ментално здравље, Београд
Рецензент
Проф. др Вероника Ишпановић, неуропсихијатар,
Институт за ментално здравље, Београд
Лектор
Владимир Ђукановић
Корица и илустрације
Љубица Ранчић
Штампа
Досије студио д.о.о, Београд
ISBN 978-86-85527-15-9
Припрема ове публикације подржана је кроз заједнички програм Уједињених нација „Очување мира и инклу-
зивни локални развој (PBILD)“ који су финансијски подржали шпански Фонд за достизање Миленијумских
циљева развоја, Шведска агенција за међународни развој (SIDA), Швајцарска агенција за развој и сарадњу
(SDC), Краљевина Норвешка и Програм за развој Уједињених нација (UNDP).
Рецензија
5
Садржај
Рецензија.............................................................................................................. 5
ПРЕДГОВОР.............................................................................................................. 9
7
5. ОРИЈЕНТАЦИОНА ПРОЦЕНА ПСИХОМОТОРНОГ
РАЗВОЈА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ „ПМР 3–6 ГОДИНА“..................................... 83
Уводне напомене о инструменту „ПМР 3–6 година“....................................................................83
Начин оцењивања................................................................................................................................................83
9
10 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Аутори
1. ПРЕНАТАЛНИ И ПОСТНАТАЛНИ
ПРОМОТИВНИ ИНТЕРВЈУ1
О промотивним интервјуима
1
Према: Унапређење психолошког развоја деце кроз службе примарне здравствене заштите, Европ-
ски пројекат за унапређење развоја у раном детињству (Davis H. и сарадници, Приручник за обуку
радника у примарној здравственој заштити, Институт за ментално здравље, Београд, 2002).
2
Модификовано из оригинала Института за ментално здравље у Београду; Вероника Ишпановић-
Радојковић, Дејан Радојковић, Rosemarie Roberts и Ros Lohton; European Early Promotion Project,
Room B102, Laduwell Unit, Lewisham Hospital, High Street, Lewisham SE13 6 LH, јануар 1998.
11
12 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
• Представљање
Треба рећи своје име, занимање и установу.
• Неутралан разговор
Служи за боље међусобно упознавање и заједничко опуштање у пријатном
разговору.
• Прикупљање информација, по потреби:
–– Да ли је ово прва трудноћа?
–– Претходни проблем при зачећу/одржавању трудноће.
–– Величина садашње породице, њени чланови итд.
3. Када сте сазнали да сте трудни, коме сте прво саопштили ту вест? Како је
та особа реаговала?
Ова питања да идентификују особе које ће жени, највероватније, пружити
емоционалну подршку.
4. Шта је с бебиним оцем (ако није био први коме је саопштена вест)? Како
је он реаговао?
Треба истражити осећања бебиног оца према трудноћи:
• Уколико су очева осећања позитивна и ако он пружа подршку – учврстите
однос.
• Ако су очева осећања неодређена и ако он не пружа подршку – подстакните
комуникацију пара.
• Уколико је отац одсутан или дефинитивно одбацује трудноћу – наставите са
идентификацијом особа које у будућности могу жени да пруже емоционал-
ну подршку (нпр. мајка, сестра, пријатељи).
Каква су његова осећања према трудноћи?
10. Какве сте промене приметили код себе откако сте остали трудни?
То могу да буду промене:
• у телесном изгледу (добијање у тежини, промена изгледа тела),
• навика у исхрани (јутарња мучнина, повраћање, смањење или повећање
апетита),
• у сексуалним осећањима (смањење интересовања или страх од сексуалног
односа у току трудноће),
• у обрасцима спавања (повећана поспаност или несаница),
• у ефикасности (смањење радне или интелектуалне ефикасности),
• расположења или промене у темпераменту.
Радник примарне здравствене заштите треба да буде спреман да решава све
тешкоће у вези са горе наведеним:
• пружањем стручних и детаљних информација о уобичајеним променама
које се јављају током трудноће,
• охрабривањем жене да одлази на заказане прегледе пре порођаја, где би се
редовно прегледала и добијала информације о томе како напредује њена
трудноћа,
• охрабривањем жене да другим члановима породице, а посебно своме пар-
тнеру, износи промене које примећује.
Жену можете подстаћи и оваквим питањима:
Како сте открили ове промене?
Да ли су вас оне забрињавале?
Да ли сте о томе разговарали с неким?
15. Постоји ли још нешто што Вас брине када је реч о беби?
18. Шта чланови Ваше породице мисле о порођају (тј. партнер, деца, мајка итд.)?
Охрабрите жену да своја осећања подели са особом за коју сматра да јој може
пружити подршку:
Да ли бисте с њима могли да разговарате о својим осећањима у вези с порођајем?
Охрабрите жену да се код своје бабице/акушера распита о порођају:
Да ли сте о томе већ разговарали са својом бабицом/доктором?
Особа која обавља интервју треба жени да пружи адекватне информације о
порођају.
19. Какву бисте подршку желели да имате током порођаја? Какву подршку
очекујете?
21. Шта Ваш партнер мисли о томе (ако се о томе већ није говорило)?
22. Имати децу може бити и финансијски захтевно. Да ли бринете како ћете
изаћи с тим на крај?
23. Шта ћете да радите у вези са станом? Да ли Вас нешто брине у том погледу?
I Порођај
Радојковић, Дејан Радојковић, Rosemarie Roberts и Ros Lohton; European Early Promotion Project,
Room B102, Laduwell Unit, Lewisham Hospital, High Street, Lewisham SE13 6 LH., јануар 1998.
1. Пренатални и постнатални промотивни интервју 19
II Психолошко здравље
VI Интеракција мајка–дете
9. Како Ваша беба спава (тј. колико дуго, колико често, када, како спава)?
Ако мајка помене тешкоће са спавањем бебе, охрабрите је да говори о својим
очекивањима и, ако треба, размислите о могућим решењима:
Шта мислите, шта може да се уради у вези са спавањем бебе? Да ли сте већ
нешто покушали?
Жену треба охрабрити да пронађе решење заједно са својим партнером и дру-
гим члановима породице.
IX Финансијска ситуација
13. Прошлог пута када смо се срели, мислили сте да би могло (да не би мог-
ло) доћи до финансијских проблема. Каква је сада ситуација?
X Стамбена ситуација
14. Прошлог пута када смо се срели, имали сте (нисте имали) стамбене про-
блеме. Каква је сада ситуација?
1. Пренатални и постнатални промотивни интервју 23
XI Животни догађаји
15. Прошли пут сте рекли да се десио (неки већи животни догађај)? Шта
сада мислите о томе?
и/или
Да ли Вам се још нешто тако крупно десило после нашег последњег разго-
вора, осим порођаја?
XII Завршетак
Види: http://www.who.int/maternal_child_adolescent/documents/care_child_development/en/index.html
4
25
26 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Пружајте детету нежност и показујте му љубав • Будите свесни интересовања које показује дете и одговорите на њих • Хвалите дете када покушава да научи нове вештине
27
28
Савети породицама
у вези са подстицањем развоја детета
Уколико мајка не доји, саветујте је да: Ако дете не реагује или се чини да споро реагује:
Држи дете уз себе док га храни, гледа га и прича са њим или му пева. • Охрабрите породицу да се још више игра и спроводи
додатне комуникацијске активности са дететом
Ако родитељи/старатељи не знају како дете показује игру или комуникацију: • Проверите вид и слух детета
• Подсетите родитеље/старатеље да се дете игра и комуницира од рођења • Упутите дете које има тешкоће у специјализоване
• Покажите како дете реагује на активности. установе
• Охрабрите породицу да се игра и комуницира са
Ако родитељи/старатељи мисле да су сувише дететом кроз додир, покрет и говор.
оптерећени или под стресом да би комуницирали са
дететом: Уколико мајка или отац морају да оставе дете на
• Саслушајте проблем старатеља и помозите им да неко време са другом особом:
пронађу кључну особу са којом могу да поделе проблем
• Пронађите бар једну особу која се може адекватно и
и која им може помоћи око детета
редовно бринути о детету и пружити му љубав и пажњу
• Градите њихово самопоуздање показујући им да су
• Подстакните родитеље/старатеље да навикну дете
способни да обаве неку једноставну радњу или
постепено на останак са другом особом
активност
• Подстакните мајку и оца да проводе време са
• Упутите родитеље/ старатеље у одговарајуће
дететом када год је могуће.
саветовалиште или установу ако је потребно и ако су такво саветовалиште или
установа доступни.
Када постоји сумња да се са дететом поступало грубо:
Ако се родитељима/старатељима чини да немају времена да се играју и • Препоручите боље начине поступања према детету
комуницирају са дететом: • Подстакните породицу да нађе начина да похвали
• Охрабрите их да комбинују игру и комуникацију са дететом са другим дете за добро понашање
активностима бриге о детету • Подстакните
• Замолите остале чланове породице да помогну у нези детета или пословима родитеље/старатеље да
око њега. поштују осећања детета и
покушају да схвате зашто је
Ако родитељи/старатељи немају играчке за дете, саветујте их: тужно или љуто
• Да користе предмете из домаћинства који су чисти и безбедни • Подстакните
• Да направе једноставне играчке родитеље/старатеље да детету дају могућност избора
• Да се играју са дететом. Дете ће учити кроз игру са родитељима и другим људима. чиме да се бави, а не да говоре «Немој».
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
2. Брига о развоју детета: кратак водич за саветовање породице 29
На који начин родитељ/старатељ Гледа дете у очи и говори му Није у стању да умири дете, а дете
Сва деца
Како причате вашој беби? Гледа бебу у очи и говори јој Не прича беби: Замолите
нежно. пружаоца неге
да гледа бебу у очи и да јој прича.
Шта чините да би се ваша беба Одговара на бебине звуке и Покушава да натера бебу да се
смешила? покрете како би се беба осмехне или не реагује на оно што
беба чини: Замолите пружаоца
насмешила. неге да прави широке покрете и
испушта звуке “гугутања” и види
како ће беба реаговати.
Како се играте са својим дететом? Игра речима или предметима Не игра се са дететом: Замолите
за игру прикладним за бебин пружаоца неге да одигра неку игру
или активност комуникације
узраст. прикладну за узраст детета.
Дете узраста 6 месеци и више
Како причате са својим дететом? Гледа дете у очи и говори му Не прича детету, или му говори
нежно, поставља питања. грубо: Дајте пружаоцу неге и
детету да раде заједно неку
активност. Помозите пружаоцу
Шта чините да би се ваше дете Измами осмех свог детета. неге да протумачи шта дете
насмешило? ради и мисли, и посматрајте
како дете реагује и смеши се.
Шта мислите како ваше дете учи? Каже да дете добро учи. Каже да дете споро учи:
Подстичите више активности са
дететом, проверите како дете види
и чује. Упутите дете са тешкоћама
на одговарајуће службе.
2. Затражите да поново видите дете за недељу дана, ако је потребно (заокружите дан):
Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Викенд
3. ПРОЦЕНА ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА:
МИНХЕНСКА ФУНКЦИОНАЛНА
РАЗВОЈНА ДИЈАГНОСТИКА5
МФРД има посебно место у раном откривању вишеструких сметњи. Овај ин-
струмент покрива практично комплетну сферу психомоторике и сензомотори-
ке у развојној димензији, а пошто има већи број скала (и у оквиру сваке скале
могућност да се развој прати у правилним размацима од месец дана, уз фактор-
ску чистоћу задатака на појединачним скалама), могуће је прецизно идентифико-
вати психомоторно подручје у коме постоји развојно одступање.
Према: Радивојевић Д., Васић Д., Николић С. Интелигенција, ток менталног развоја деце са цере
5
31
32 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Оцене постигнућа
весело реагује на
Крај 8. месеца шапуће
игру жмурки
интензивно
посматра
Крај 7. месеца константно брбља активности
и јасно изговара познатих особа
слогове различите
јачине и висине понаша се другачије са познатим
Крај 6. месеца
и непознатим особама
изговара
Крај 5. месеца ритмичне
слогове гласно се смеје када
га неко задиркује
изговара
фрикативне (в, ф)
Крај 4. месеца и лабијалне (м, б)
гласове
смири се при
плаче ако је испољавању
Новорођенче нерасположено бриге и пажње
Индекс развоја
Довођењем у везу узраста развоја функције или просечног узраста развоја гру-
па функција и календарског узраста детета (а код превремено рођеног детета, све
до 16 месеци живота, са коригованим календарским узрастом, који се израчунава
одузимањем од календарског узраста броја недеља колико је дете рођено пре тер-
мина) добија се индекс или квоцијент развоја. Индекс развоја пружа прецизније
податке о темпу напредовања детета и омогућује поређење деце различитих узра-
ста. Индекс развоја се разликује од квоцијента интелигенције и није поуздан пре-
диктор каснијег нивоа интелигенције.
Ако је индекс развоја:
• 100, то указује да је психомоторни развој у складу са очекивањима за дати
календарски узраст детета,
• већи од 100, то указује да су развојна постигнућа детета изнад очекиваних
за његов календарски узраст,
• мањи од 100, то указује да су развојна постигнућа детета испод очекиваних
за његов календарски узраст,
• од 70 до 80, то указује на гранично успорење развоја психомоторних
функција,
• испод 70, то указује на успорење психомоторног развоја које неизоставно
захтева додатне процене и одговарајући третман. У овим случајевима не-
опходни су и праћење развоја и поновне процене, пошто каткада може доћи
до убрзања развоја и надокнађивања развојног успорења.
ја
ст
ик
ањ
ањ
во
ци
но
ор
Го
ат
в
п
е
ме
це
тв
от
Хв
уш
зу
р
ом
Пе
Ра
Др
ат
Ст
3. Процена психомоторног развоја: Mинхенска функционална развојна дијагностика 47
Развојни профил детета код кога постоји успорење менталног развоја (слика
2) карактерише скоро уједначено значајно снижен ниво развијености свих психо-
моторних функција у односу на линију календарског или коригованог календар-
ског узраста детета, са нешто мање израженим снижењем функције експресивног
говора и најмање успореним развојем моторних функција и друштвености. Ка-
рактеристичан је профил угнут у средини.
Слика 2. Развојни профил детета код кога постоји успорен ментални развој
11
10
9
8
7
6
5
Модални профил мр
4
3 Узраст
2
1
а
ја
ор
ст
ик
ањ
њ
ци
но
в
ва
ор
Го
ат
еп
е
ме
тв
от
Хв
рц
уш
зу
ом
Пе
Ра
Др
ат
Ст
т
ос
ј
ик
ањ
њ
во
ци
ва
ен
ор
Го
ат
еп
ме
тв
от
Хв
рц
уш
зу
ом
Пе
Ра
Др
ат
Ст
11
10
9
8
7
6
5
Модални профил цп
4
3 Узраст
2
1
е
ја
т
ос
њ
ањ
њ
во
ци
за
де
да
ва
ен
Го
ат
еп
Пу
ме
Хо
Се
тв
Хв
рц
уш
зу
Пе
Ра
Др
ја
ст
ик
ањ
ањ
тн
во
ци
но
ак
ор
Го
ат
в
п
ал
ме
це
нт
от
Хв
ст
зу
р
Ко
ом
мо
Пе
Ра
ат
Са
Ст
50 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Међутим, пошто се ради о узрастима до три године, посебно су значајни редовно пона
вљање процене и праћење развоја, јер у неким случајевима може доћи до убрзања развоја
и надокнађивања (било спонтаних било под утицајем третмана) или обрнуто, до даљег
успорења развоја у појединим функционалним подручјима.
деце тог узраста, указује како тече развој у неком функционалном подручју. Наиме,
уколико дете на крају одређеног тромесечја не испољава испитивано понашање,
то је знак да је развој у неком подручју спорији него код 95% (или 90% за другу и
трећу годину) деце тог узраста. Овако регистровано одступање у појединим функ-
ционалним подручјима може да буде повезано са примарним органски заснованим
оштећењем или са последицама које органски условљене сметње у једном функцио-
налном подручју имају на развој у другим подручјима, или регистровано успорење
може бити у вези са срединским условима који су неадекватни за одвијање процеса
учења, увежбавања и стицања искуства, али се на основу овакве процене развоја не
могу доносити закључци о узроцима успорења. Наиме, резултати добијени приме-
ном тромесечних граничника који указују на одступања представљају само сигнал
да су неопходна различита допунска испитивања у погледу узрочника и степена
сметњи, као и праћење детета и укључивање у саветодавно-стимулативни третман.
Посебно је важна могућност сигнализације стимулативног третмана који је потре-
бан за сву децу која се развијају спорије, пошто је у случају успорења развоја неоп-
ходно олакшати успостављање оних понашања која се код ове деце не успостављају
спонтано у развојном следу.
Прво тромесечје
Друго тромесечје
Треће тромесечје
Четврто тромесечје
Ако дете крајем 12. месеца није овладало описаним понашањем, основана
је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије него
код 95% деце истог узраста:
1. није успоставило сигурно пузање на рукама и коленима уз унакрсну коорди
нацију – пузање
2. не одржава сигурно равнотежу при дугом седењу – седење
3. не хода уз делове намештаја и не прави кораке напред држећи се за једну
руку – ходање
4. није успоставило хват као клештима, не хвата предмет савијеним кажипр-
стом и палцем – хватање
5. не довлачи узицом играчку коју жели, не баца мале плочице у кутију –
перцепција
6. нема први смисаони слог – активни говор
7. не реагује на забрану краткотрајним прекидањем активности и не испуњава
једноставне вербалне захтеве – разумевање говора
8. на команду покретима или речима не пружа предмет особи која је дала ко-
манду – социјализација
Пето тромесечје
Ако дете крајем 15. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 90% деце истог узраста:
1. не стоји само најмање 5 секунди, не иде само десетак корака – статомоторика
2. не гура аутић десетак центиметара – моторика руке и шаке
3. не слаже оловку уз папир, не ставља поклопац уз одговарајућу кутију –
перцепција
54 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Шесто тромесечје
Ако дете крајем 18. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 90% деце истог узраста:
1. не јури наоколо и не иде три корака уназад – статомоторика
2. не удара или црта оловком по папиру, не прелистава две стране сликовнице
– моторика руке и шаке
3. подручје перцепције – нису издвојена карактеристична понашања којима је
до краја 6. месеца овладало 90% здраве деце
4. не говори од три до пет речи – активни говор
5. не уме да покаже један део тела на питање – разумевање говора
6. не мази лутку или плишаног меду – контактно понашање
7. не држи само чашу док пије, не скида сокне, ципеле или капу, не једе само
кашиком (при чему може да се умрља) – самосталност
Седмо тромесечје
Ако дете крајем 21. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 90% деце истог узраста:
1. не силази низ степенице држећи се за обе руке – успорење статомоторног
развоја
2. не може да увуче конац у перлу – моторика руку
3. не ставља један цилиндар у други – перцепција
4. не назива предмете ако је упитано за њих – активни говор
5. не показује или не назива једну до три слике на питање (ауто, меда, шоља, лут-
ка, лопта, цвет, маца, куца, риба, птица, кашичица, кључ) – разумевање говора
6. не котрља лопту ка мајци, не опонаша активности, не помаже при распре
мању играчака – контактно понашање
7. не успева само да поједе кашиком храну из једног дела тањира – самосталност
3. Процена психомоторног развоја: Mинхенска функционална развојна дијагностика 55
Осмо тромесечје
Ако дете крајем 24. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 90% деце истог узраста:
1. не шутира лопту без држања и не пење се уз степенице држећи се за једну
руку – статомоторика
2. не гради кулу од две до три коцкице – моторика руку
3. не сврстава мале и велике кругове – перцепција
4. не употребљава именице, глаголе и придеве – активни говор
5. не показује три дела тела на питање – разумевање говора
6. не помаже у једноставним кућним активностима, не обавља једноставне
задатке – контактно понашање
7. не пере и не брише руке само – самосталност
Девето тромесечје
Ако дете крајем 27. месеца није овладало описаним понашањем, основана је
сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије него
код 90% деце истог узраста:
1. не силази низ степенице држећи се за једну руку – статомоторика
2. не жврља спиралне цртице – моторика руке
3. не увлачи два до три цилиндра један у други – перцепција
4. не означава 8 од 12 слика (ауто, меда, шоља, лутка, лопта, цвет, маца, куца,
риба, птица, кашичица, кључ), не пита за ствари одговарајућим појмовима
– активни говор
5. не показује на 8 од 12 слика – разумевање говора
6. не остаје на краће време код познатих – контактно понашање
7. не поједе храну из тањира без помоћи – самосталност
Десето тромесечје
Ако дете крајем 30. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 90% деце истог узраста:
1. не скакуће на обе ноге – статомоторика
2. не навија играчку кључем – моторика руку
3. не сврстава круг, квадрат или троугао уз одговарајуће облике – перцепција
4. не означава две од три делатности на сликама (дете које једе, дете које спава,
дете које се купа) – активни говор
56 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Једанаесто тромесечје
Ако дете крајем 33. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 90% деце истог узраста:
1. не иде уз степенице држећи се за једну руку – статомоторика
2. не гради кулу од 7 коцкица – моторика руку
3. не сврстава три различите величине – перцепција
4. не говори реченице од две до три речи у дечијем говору – активни говор
5. не разуме два од три питања (шта вози, лети, плива) – разумевање говора
Дванаесто тромесечје
Ако дете крајем 36. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 90% деце истог узраста:
1. не иде низ степенице држећи се за једну руку – статомоторика
2. не заврће поклопац или шраф – моторика руку
3. не сврстава четири боје – перцепција
4. не означава 12 слика (ауто, меда, шоља, лутка, лопта, цвет, маца, куца, риба,
птица, кашичица, кључ) – активни говор
5. не разуме два од три предлога (на, поред, испод) – разумевање говора
6. не зна да каже ког је пола – контактно понашање
7. не уме да скине одећу – самосталност
4. ИСПИТИВАЊЕ МОТОРНОГ РАЗВОЈА7
Садржај прегледа
Преглед обухвата:
1. опсервацију спонтане покретљивости,
2. испитивање примитивних рефлекса,
3. процену мишићног тонуса,
4. процену симетрије тела
лог детета. У: Савић А. (ур.): Рано откривање, дијагностика и третман поремећаја психомотор-
ног развоја, церебрално угрожено дете и дете са церебралном парализом и сродним стањима.
Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију, Београд 2002.
57
58 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Примитивни рефлекси
Слике 6. и 7.
4. Процена моторног развоја 59
Слике 8. и 9.
Слика 10.
60 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Слика 11.
• Мороов одговор или реакција или рефлекс (Moro Response, head drop) (сли-
ке 12 и 13)
Слика 22.
Слика 23.
Слика 24.
66 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Слика 25.
Слика 26.
Слика 27.
Процена симетрије
Неурокинезиолошка дијагностика
Слика 32.
Слика 1. горе лево: аксиларно висећа реакција (Collis axillaris); слика 2. горе у средини: Ландауо-
ва реакција (Ландауов рефлекс); слика 3. горе десно: Војтина бочно клатећа реакциjа; слика 4. доле
лево: тракциона проба (модификована по Војти); слика 5, доле лево, у средини: хоризонтално висећа
реакција по Колису (Collis horizontalis модификован по Војти); слика 6. доле десно, у средини: верти-
кално висећа реакција по Колису (Collis verticalis модификован по Војти); слика 7. доле десно: верти-
кално висећа реакција по Пајпер‑Изберту (Пајпер‑Избертов рефлекс)
74 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
• Реакција: постоје четири фазе, које су у складу са нивоом моторичког развоја детета.
• Прва фаза: од рођења до 6 недеља.
–– Глава детета „виси“ уназад, ноге су савијене и средње абдуциране.
• Друга фаза: од 7. недеље до краја 6. месеца.
–– У том периоду развија се усправљање главе, савијање целог трупа те са
вијање ногу и повлачење ка трбуху, дакле, дете је поново у стадијуму
флексије (други флексиони стадијум – лабава флексија). Крајем 3. месеца,
глава се поставља у раван трупа, врат је исправљен и чини праву линију са
горњим делом трупа. Касније, то је потфаза друге фазе (фаза 2а), у којој се
ноге привлаче ка трбуху. Крајем друге фазе брада детета иде ка грудима, а
ноге су сасвим привучене ка трбуху.
• Трећа фаза: од 7. месеца до 8–9. месеца.
–– По завршетку друге фазе долази до постепеног опружања главе, трупа и ногу.
У том раздобљу одојче се сопственом снагом повлачи увис, а глава се подиже
знатно више у односу на пут који је савладан крајем друге фазе. Попуштање
флексије се највише примећује на коленима – колена су полусавијена.
• Четврта фаза: од 10. месеца до 14 месеци.
–– Глава је у истој линији са горњим делом трупа, флексија је присутна само
у лумбосакралном делу, ноге су опружене у коленим зглобовима и абду-
циране, ослонац је на петама.
• Напомена: Ова реакција се изводи искључиво у будном стању, када је дете
смирено. Уколико дете плаче, долази до забацивања главе уназад, ослања се
на пете и опружа се – овакав одговор, добијен код детета које плаче, не мора
бити патолошки иако је налик патолошком.
Број положајних реакција које се одвијају на абнормалан начин (слика 33) пред
ставља мерило квантитативног поремећаја ЦНС-а, односно поремећаја централне
координације, као радне дијагнозе. Степен поремећаја централне координације је
одређен бројем абнормалних положајних реакција. Тако се разликују:
• лакши степен поремећаја централне координације – до 3 положајне реакције
се одвијају на абнормалан начин,
• лака ометеност централне координације – од 4 до 5 положајних реакција се
одвија на абнормалан начин,
• средња ометеност централне координације – 6 положајних реакција се
одвија на абнормалан начин,
• тежак поремећај централне координације – 7 реакција се одвија на абнор-
малан начин (при чему постоји упадљиво измењен мишићни тонус, посеб-
но у смислу хипертоније).
Слика 33.
Слика 1. горе лево: одговор у бочно клатећој Војтиној реакцији детета са симптоматским ризиком;
слика 2, горе десно: одговор у бочно клатећој Војтиној реакцији детета са церебралном парализом;
слика 3. средина лево: одговор у Ландауовој реакцији детета са симптоматским ризиком; слика 4.
средина десно: одговор у Ландауовој реакцији детета са церебралном парализом; слика 5. доле лево:
одговор у аксиларно висећој реакцији детета са симптоматским ризиком; слика 6. доле десно: одго-
вор у аксиларно висећој реакцији детета са церебралном парализом
80 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Анализом положајних реакција добија се податак о моторној зрелости детета, јер свака фаза
једне положајне реакције одговара одређеном моторном обрасцу који испољава здраво
дете одређеног календарског узраста.
Енг. handling
8
4. Процена моторног развоја 81
Дијагностичке сугестије
Рана дијагностика церебралне парализе односи се на период када клинички још нема
испољених паретичних појава. Може се рећи да се врло рана дијагностика односи на пери-
од првог тромесечја, а рана дијагностика на друго и треће тромесечје.
Појам пластичности ЦНС-а под утицајем ране терапије добија конкретни са
држај, односно одиграва се неуронска диференцијација, изградња дендрита, ства
рају се нове синапсе, а под утицајем аферетних проприоцептивних надражаја
побољшава се мијелинација, што све скупа утиче на побољшање постуралне ре-
актибилности и појаву примитивних рефлекса уколико они нису постојали у пери-
оду новорођенчета. Третманом подстакнута неуронска диференцијација омогућује
да се примарни поремећај у ЦНС-у лакше компензује, те се психомоторни развој
убрзава, а неке манифестације клиничке слике ЦП се могу елиминисати.
82 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Када изостане рана дијагностика, церебрална парализа се полако развија пред очима ро
дитеља и педијатара и тек када се код одојчета запазе фазе дистоничних атака схвати се да
„нешто није у реду“, па се тек тада затражи помоћ специјализованих стручњака.
Дете се може служити само оним што зна, тј. оним што је осетило, што је искусило и чега се
може сетити.
Ако је, као што је то случај код детета са ЦП, сензомоторно искуство било па-
толошко од почетка, оно ће се служити само својим патолошким сензомоторним
обрасцима. Временом ће ово довести до контрактура и структуралних деформи-
тета, што је исход који се, у већини случајева, може избећи врло раним лечењем.
5. ОРИЈЕНТАЦИОНА ПРОЦЕНА
ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА ПРЕДШКОЛСКЕ
ДЕЦЕ „ПМР 3–6 ГОДИНА“9
Начин оцењивања
83
84 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
- неуспех
+- нисмо сигурни
Резултати се уписују у лист праћења за сваки узраст. Ако дете са лакоћом реши
захтев за свој узраст, треба дати и захтев за следећу узрасну годину.
Приликом саопштавања резултата треба бити обазрив. Родитељу се не саоп-
штава неуспех детета. Ако је дете неуспешно у неком од захтева, а уради захтев
из исте области за претходни узраст, може се саопштити да је налаз у границама
нормале. Ако дете не испуни два или више захтева, испитивања треба допунити
(психолог, дефектолог).
Уколико се из одређених разлога не оствари потребна сарадња са дететом,
испитивање треба поновити.
5. Оријентациона процена психомоторног развоја предшколске деце „ПМР 3–6 година“ 85
Лист за праћење
Број картона _____________
Утисак испитивача:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
Датум испитивања:
У:
(читак потпис испитивача)
86 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Лист за праћење
Број картона _____________
Утисак испитивача:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
Датум испитивања:
У:
(читак потпис испитивача)
5. Оријентациона процена психомоторног развоја предшколске деце „ПМР 3–6 година“ 87
Лист за праћење
Број картона _____________
Утисак испитивача:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
Датум испитивања:
У:
(читак потпис испитивача)
88 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Лист за праћење
Број картона _____________
Утисак испитивача:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
Датум испитивања:
У:
(читак потпис испитивача)
5. Оријентациона процена психомоторног развоја предшколске деце „ПМР 3–6 година“ 89
Депресија Депресија
Алкохолизам Епилепсија
Наркоманија
Епилепсија
На узрасту детета: 1 2 3 4 5 6
Хоспитализација детета
На узрасту детета: 1 2 3 4 5 6
На узрасту детета: 1 2 3 4 5 6
Злостављање детета
Занемаривање детета
5. Оријентациона процена психомоторног развоја предшколске деце „ПМР 3–6 година“ 91
Узраст детета: 1 2 3 4 5 6
Разведени родитељи
Узраст детета: 1 2 3 4 5 6
Оца Мајке
Израчунавање
93
94 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Пример питања:
Пошто сте трудни или сте недавно имали порођај, желели бисмо да знамо како
се осећате. Молимо Вас да обележите одговор који најприближније описује како
сте се осећали током претходних 7 дана, не само како се осећате данас.
Овај одговор би значио „У току прошле недеље осећала сам се понекад срећно.“
У последњих 7 дана
97
98 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Карактеристике игре
Пре свега, игре су слободно изабране активности које током самог одвијања
игровне активности доводе до варирања основне теме игре. Игре се спонтано
понављају све док имају неку функцију и док доприносе неком растерећењу, а
спонтано се прекидају или губе када изгубе ту функцију, када више не доприносе
растерећењу и не доносе задовољство. Игре немају неку директну и намерава-
ну корист, али доносе нове и ненамераване ефекте у понављањима основне теме
игре; управо у тим понављањима долази до измена саме основне теме игре и до
остварења развојних промена и помака. У игри је најочигледније присутно „цело
дете“ и она је на најочигледнији начин повезана са његовим целокупним, а пре
свега психичким развојем. У различитим играма могу се разликовати садржаји
или аспекти који се више тичу моторних, психомоторних, сензомоторних, одно-
сно који се више тичу когнитивних, емоционалних или пак социјалних функција
и садржаја. Затим, говори се о различитим нивоима фантазматске обојености
или симболичке засићености појединих игара, а у играма постоји и неки однос
задовољства и тескобе. Међутим, удео свих ових садржаја, присутних и у низу
других активности, у игровној активности је спонтано уравнотежен, а у игровној
експресији спонтано обједињен у деловању, чинећи динамичко ткиво игре у коме
учествује комплетно дете као јединствена целина.
Врсте игара
Функционална игра
погледу нивоа развијености неких функција није употребљива јер би цела игров-
на активност и игровно руковање захтевали виши ниво развијености неких
других функција него што је актуелни ниво детета. Међутим, у случајевима
развојних успорења или дисхармоничног развоја може да се ради о адекват-
ности играчака које одговарају нижим календарским узрастима и о проблему
коришћења играчака које одговарају нивоу развијености неких функција, али
су неодговарајуће у целини јер претпостављају неке друге функције које нису
развијене у довољној мери. Посебан проблем овде представља проналажење
играчака или модалитета играња који, заобилазећи способности које су ни-
жег развојног нивоа, одговарају развојним и игровним потребама у домену
функција које су више развијене.
Подсетник за родитеље
613.95-053.2(035)
159.943-053.4(035)
Тираж 700.
ISBN 978-86-85527-15-9
1. Лозановић, Драгана, 1954- [уредник]
a) Деца - Развој - Приручници b)
Предшколска деца - Психомоторни развој -
Приручници
COBISS.SR-ID 204068364
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У
РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
Инструменти за процену развоја
Београд, 2013.