Instrumenti FINAL Web 16032014 PDF

ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У
РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
Инструменти за процену развоја
Удружење педијатара Србије
Београд, 2013.
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
Драгана Лозановић
Даринка Радивојевић
Ненад Рудић
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ

У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
Издавач
За издавача
Проф. др Радован Богдановић
Уредници
Прим. мр сци. мед. Драгана Лозановић, специјалиста социјалне медицине,
Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, Београд
Даринка Радивојевић, психолог, специјалиста медицинске психологије
Др Ненад Рудић, психијатар, Институт за ментално здравље, Београд
Рецензент
Проф. др Вероника Ишпановић, неуропсихијатар,
Институт за ментално здравље, Београд
Лектор
Владимир Ђукановић
Корица и илустрације
Љубица Ранчић
Штампа
Досије студио д.о.о, Београд
Тираж: 700 примерака
ISBN 978-86-85527-15-9
Публикације „Приручник за примарну здравствену заштиту“ и „Инструменти за процену развоја“ настале

су оквиру пројекта „Унапређивање подршке раном развоју детета у оквиру примарне здравствене заштите у
општинама на југу Србије“ који су у сарадњи спроводили Удружење педијатара Србије, Институт за ментално
здравље из Београда и Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „др Вукан Чупић“ уз подршку
Министарства здравља Републике Србије и Канцеларије UNICEF-а у Србији.
Припрема ове публикације подржана је кроз заједнички програм Уједињених нација „Очување мира и инклу-
зивни локални развој (PBILD)“ који су финансијски подржали шпански Фонд за достизање Миленијумских
циљева развоја, Шведска агенција за међународни развој (SIDA), Швајцарска агенција за развој и сарадњу
(SDC), Краљевина Норвешка и Програм за развој Уједињених нација (UNDP).
Рецензија
Приручник за примарну здравствену заштиту Инструменти за процену развоја

је друга публикација у оквиру едиције Подршка развоју деце у раном детињству коју
је покренуло Удружење педијатара Србије у сарадњи са УНИЦЕФ-ом. Публикацију
је приредио мултидисциплинарни тим истакнутих стручњака који се дуги низ
година бави едукацијом и истраживањима у области развоја у раном детињству.
Намењена је стручњацима различитих профила, првенствено педијатрима, психо-
лозима, специјалним педагозима, социјалним радницима и медицинским сестра-
ма, који раде, у оквиру примарне здравствене заштите, на унапређењу развоја и
спречавању поремећаја у раном детињству.
Приређивачи публикације су извршили врло прикладан избор међу бројним
инструментима за процену раног развоја који се користе у свету. Посебну вред-
ност чине инструменти који су развијени и чија је научна заснованост и прак-
тична применљивост потврђена кроз Европски пројекат за унапређење раног
развоја деце (Early European Promotion Project, 1997–2002), који се спроводио и у
нашој земљи, а у коме су неки од приређивача ове публикације имали истакну-
ту улогу. Истичемо и врло успешну адаптацију скале за процену раног развоја
Минхенска функционална дијагностика коју је урадила једна од приређивача ове
публикације. Приказ свих инструмената је писан јасним стилом и садржи све не-
опходне информације које ће олакшати примену ових инструмената у примарној
здравственој заштити.
Поред инструмената, публикација садржи и врло корисан кратак водич за саве
товање родитеља те ауторско поглавље о игри и подстицају развоју детета.
Сматрам да ће објављивање ове публикације значајно допринети да активно-
сти усмерене на унапређење развоја и спречавање поремећаја у раном детињству
које се спроводе у примарној здравственој заштити буду засноване на научним
доказима, а самим тим да буду ефикасније и успешније у унапређењу добробити
и права на здравље, које је једно од основних права сваког детета.
Проф. др Вероника Ишпановић
5
Садржај
Рецензија.............................................................................................................. 5
ПРЕДГОВОР.............................................................................................................. 9
1. ПРЕНАТАЛНИ И ПОСТНАТАЛНИ ПРОМОТИВНИ ИНТЕРВЈУ......................... 11

О промотивним интервјуима........................................................................................................................11
Пренатални промотивни интервју...........................................................................................................11
Постнатални промотивни интервју.........................................................................................................18
2. БРИГА О РАЗВОЈУ ДЕТЕТА: КРАТАК ВОДИЧ ЗА САВЕТОВАЊЕ ПОРОДИЦЕ..... 25
3. ПРОЦЕНА ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА:

МИНХЕНСКА ФУНКЦИОНАЛНА РАЗВОЈНА ДИЈАГНОСТИКА...................... 31
Оцене постигнућа.................................................................................................................................................43
Одступања: процена поремећаја психомоторног развоја.....................................................45
Профил психомоторног развоја................................................................................................................46
Рано откривање вишеструких сметњи:
оријентација избором тромесечних постигнућа...........................................................................50
4. ИСПИТИВАЊЕ МОТОРНОГ РАЗВОЈА............................................................... 57

Садржај прегледа..................................................................................................................................................57
Опсервација спонтане покретљивости....................................................................................57
Примитивни рефлекси............................................................................................................................58
Процена мишићног тонуса...................................................................................................................70
Процена симетрије...................................................................................................................................70
Неурокинезиолошка дијагностика..........................................................................................................70
Испитивање примитивних рефлекса...........................................................................................71
Испитивање положајних реакција...................................................................................................72
Квантитативна процена постуралне реактивности ЦНС-а.....................................78
Дијагностичке сугестије.........................................................................................................................81
7
5. ОРИЈЕНТАЦИОНА ПРОЦЕНА ПСИХОМОТОРНОГ
РАЗВОЈА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ „ПМР 3–6 ГОДИНА“..................................... 83
Уводне напомене о инструменту „ПМР 3–6 година“....................................................................83
Начин оцењивања................................................................................................................................................83
6. ЕДИНБУРШКА СКАЛА ПОСТПАРТАЛНЕ ДЕПРЕСИЈЕ (EPDS)......................... 93

Израчунавање..........................................................................................................................................................93
Единбуршка скала постпарталне депресије (EPDS).....................................................................94
7. ИГРА И ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА ДЕТЕТА........................................................ 97

Развојно-психолошка формула: игра и подстицање развоја................................................97
Унутрашњи и спољашњи план игре........................................................................................................97
Карактеристике игре..........................................................................................................................................98
Врсте игара................................................................................................................................................................98
Функционална игра.............................................................................................................................................99
Опрема за игру у првој години................................................................................................................101
Функционалне играчке од прве до треће године.....................................................................102
Игра и играчке и узраст детета................................................................................................................106
Ток развоја психомоторних функција и играчке.........................................................................107
Регресивни, актуелни и наредни ниво развоја............................................................................108
Три функције играчке......................................................................................................................................109
Други фактори избора играчке................................................................................................................109
Игра у функцији развоја................................................................................................................................109
Контакт, игра и терапијска стимулација.............................................................................................110
Функционална процена, терапијски циљ и игра........................................................................111
Лопта – универзална играчка – као део терапијске опреме.............................................111
Игра и стимулација и третман функције руке и шаке..............................................................112
Игра и стимулација и третман у другој и трећој години........................................................113
ПРЕДГОВОР
Савремена научна сазнања о значају подстицања свих аспеката развоја детета

у најранијем детињству позивају на додатни ангажман здравственог система и
целе друштвене заједнице у пружању подршке деци и њиховим родитељима на
путу остварења пуних потенцијала детета. Препознавши потребу да се здравстве-
ни радници у примарној здравственој заштити, првенствено педијатри, додатно
оснаже како би предводили промоцију, заштиту и унапређење раног развоја де-
тета, у складу са приоритетима Министарства здравља, група стручњака окупље
них преко Удружења педијатара Србије израдила је приручник „Подршка развоју
деце у раном детињству“.
Уз приручник „Подршка развоју деце у раном детињству“ сачињена је публика
ција „Инструменти за процену развоја“ која садржи изабрана знања и алатке за спро
вођење адекватне промоције, превенције и дијагностике у домену развоја детета у
најранијем детињству и саставни је део припремљеног едукативног материјала.
Обе публикације сажето и на практичан начин обрађују поменуте теме кроз
призму примене знања и вештина у примарној здравственој заштити и ослањају
се на додатну научну и наставну литературу из области развојне педијатрије,
укључујући и педијатријске и друге уџбенике за основне и специјалистичке ме-
дицинске студије.
Представљене алатке (водичи, упитници, инструменти, савети) изабране су
на основу позитивних искустава стручњака који су израдили приручник и једно
ставне су за примену у примарној здравственој заштити. Њихова примена ће
најпре помоћи у раном препознавању развојних ризика код деце и у препознавању
капацитета породице да подржи рани развој, а такође ће усмеравати здравствене
раднике у пружању правовремене и квалитетне подршке. Оне имају за циљ и да
додатно подстакну примену различитих скрининг и других инструмената у про-
цени раног развоја деце, што још увек није заживело у рутинској пракси здрав-
ствених радника у примарној здравственој заштити.
Ове алатке представљене су здравственим радницима кроз едукативне семи-
наре намењене педијатрима те педијатријским и патронажним сестрама у при
марној здравственој заштити деце предшколског узраста у Јужној Србији, који су
реализовани у оквиру пројекта „Јачање система примарне здравствене заштите
за подршку развоју деце у раном узрасту“. Овај пројекат је спровело Удружење
9
10 ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
педијатра Србије у сарадњи са Институтом за ментално здравље и Институтом за

здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ уз подршку Министарства
здравља и Канцеларије UNICEF-а у Србији. Пројекат је финансиран кроз заједнички
програм Уједињених нација „Очување мира и инклузивни локални развој (PBILD)“
који су подржале шведска, шпанска, норвешка и швајцарска влада.
Аутори
1. ПРЕНАТАЛНИ И ПОСТНАТАЛНИ
ПРОМОТИВНИ ИНТЕРВЈУ1
О промотивним интервјуима
Промотивни интервјуи имају за циљ унапређење позитивне интеракције изме

ђу родитеља и детета, као и олакшавање адаптације на родитељство за оне који
први пут постају родитељи.
Они служе као смернице радницима примарне здравствене заштите у контак-
тима са женама у последњем тромесечју трудноће и са родитељима новорођенчади
узраста до три месеца.
Питања не треба примењивати сувише стриктно, већ их треба прилагођавати
стварној ситуацији, у атмосфери узајамног поверења и саосећајности, а у циљу
истраживања осећања, ставова и очекивања родитеља и подстицања развоја лич-
них стратегија адаптације и решавања проблема.
Интервјуе могу примењивати педијатри и патронажне службе током кућних посета.
Пренатални промотивни интервју2
Делови пренаталног промотивног интервјуа су:

• Увод
• Поздрављање
Мајку треба поздрављати топло и са поштовањем.
1
Према: Унапређење психолошког развоја деце кроз службе примарне здравствене заштите, Европ-
ски пројекат за унапређење развоја у раном детињству (Davis H. и сарадници, Приручник за обуку
радника у примарној здравственој заштити, Институт за ментално здравље, Београд, 2002).
2
Модификовано из оригинала Института за ментално здравље у Београду; Вероника Ишпановић-
Радојковић, Дејан Радојковић, Rosemarie Roberts и Ros Lohton; European Early Promotion Project,
Room B102, Laduwell Unit, Lewisham Hospital, High Street, Lewisham SE13 6 LH, јануар 1998.
11
• Представљање
Треба рећи своје име, занимање и установу.
• Неутралан разговор
Служи за боље међусобно упознавање и заједничко опуштање у пријатном
разговору.
• Прикупљање информација, по потреби:
–– Да ли је ово прва трудноћа?
–– Претходни проблем при зачећу/одржавању трудноће.
–– Величина садашње породице, њени чланови итд.
I Женина осећања у погледу трудноће
1. Како се до сада одвијала Ваша трудноћа?

Мајку треба подстаћи да слободно говори, када је потребно, на пример:
Реците ми нешто више о томе…
Позитивна осећања треба подржавати/охрабривати; могу постојати и нега-
тивна осећања, која треба у потпуности истражити.
У овој фази интервјуа радник примарне здравствене заштите треба да буде
спреман да решава следеће проблеме које најчешће износе труднице:
• претходна негативна искуства, тј. тешка трудноћа, побачаји, тешки порођаји,
мртворођење, рођење детета са манама/здравственим проблемима,
• страх од будућег порођаја и акушерских интервенција,
• емоционални конфликти у породици,
• социо-економске тешкоће.
2. Како сте се осећали када сте сазнали да сте трудни?

У случају позитивних осећања – учврстите их.
У случају негативних осећања (страх, амбивалентност, збуњеност, равноду
шност, одбијање итд.) – охрабрите жену да их подели с вама постављајући јој, на
пример, следеће питање:
Можете ли да ми кажете нешто више о томе?
Особа која обавља интервју треба да изрази стварно интересовање за жени-
на осећања, пружајући јој прилику да говори. Циљ интервјуа је да јој се помо
гне да изрази анксиозност и/или негативна осећања и да заузме став усмерен ка
решавању проблема. Стога, после истраживања постављеног проблема, радник
ППЗ треба да охрабри жену да потражи емоционалну подршку, на првом месту
од свог партнера и породице, тако што ће је, на пример, упитати:
Да ли сте већ разговарали са својим мужем / партнером / оцем бебе о својим
осећањима?
1. Пренатални и постнатални промотивни интервју 13
3. Када сте сазнали да сте трудни, коме сте прво саопштили ту вест? Како је
та особа реаговала?
Ова питања да идентификују особе које ће жени, највероватније, пружити
емоционалну подршку.
4. Шта је с бебиним оцем (ако није био први коме је саопштена вест)? Како
је он реаговао?
Треба истражити осећања бебиног оца према трудноћи:
• Уколико су очева осећања позитивна и ако он пружа подршку – учврстите
однос.
• Ако су очева осећања неодређена и ако он не пружа подршку – подстакните
комуникацију пара.
• Уколико је отац одсутан или дефинитивно одбацује трудноћу – наставите са
идентификацијом особа које у будућности могу жени да пруже емоционал-
ну подршку (нпр. мајка, сестра, пријатељи).
Каква су његова осећања према трудноћи?
5. Каква је реакција других чланова породице?

Ако је позитивна – учврстите је.
Ако је негативна или амбивалентна – упитајте:
Каква су њихова осећања сада?
II Очекивана подршка породице
6. Какву бисте подршку желели да добијете после порођаја? Какву подршку

очекујете да ћете имати?
Затражите од жене да наведе чланове породице који би у будућности могли да
јој пруже подршку (нпр. емоционалну, финансијску, практичну).
Ако се очекује било какав проблем у оквиру породичних односа, охрабрите
трудницу да о томе разговара са особама за које постоји вероватноћа да ће је по
држати. Ово је тренутак када треба проговорити о проблемима који су поменути
раније у интервјуу и треба укључити те особе у решавање проблема.
Питање се може поставити на следећи начин:
Да ли сте већ са неким разговарали о проблему о коме смо говорили раније? Са
ким? Да ли је од тога било користи?
Ако је искуство позитивно – учврстите њену комуникацију са том особом и
охрабрите је у решавању проблема.
Ако је искуство негативно (раније није било комуникације о том питању или
комуникација није била од користи) – подстакните жену да разговара о проблему
са неком од особа које су идентификоване као најпоузданији емоционални извор:
Како би било да о проблему разговарате са X?

(наведите име особе за које верујете да ће пружити највећу подршку, на основу
утиска који сте стекли током првог дела интервјуа).
Ако очекује подршку – охрабрите је.
Ако не очекује подршка (било зато што је не може добити или зато што код жене
постоји велики отпор према подршци) – подржите је да подели своја осећања и
одговорност са вама, радником из примарне здравствене заштите.
7. Шта мислите како ће долазак бебе утицати на:

Вас?
Ваш породични живот?
Друге чланове Ваше породице?
Породичне односе?
Ваш однос с бебиним оцем?
Ово су отворена питања која могу да изнесу на видело читав низ могућности,
на пример, промене у свакодневним обавезама, у физичком/менталном стању или
у породичним односима. Уколико не добијете одговор, покушајте с питањем:
Како се осећате у вези са овим променама? (ако нису већ изнете)
Ако се очекују позитивне промене – учврстите их.
Ако се очекују негативне промене (конфликт у вези са начином одгајања де-
тета, љубомора међу браћом и сестрама, недостатак подршке у вези с бебом,
финансијски или стамбени проблеми итд.) – поставите питање:
Да ли имате неко решење на уму за овај проблем?
Ако се решење предвиђа – учврстите га.
Ако се решење не предвиђа – охрабрите жену да решава проблем заједно с
партнером/мужем и/или са другим члановима породице, уз питање:
А шта ако бисте о проблему поразговарали са својим партнером (бебиним
оцем) или другим члановима породице? Или можда са неким другим?
8. Шта мислите, како ћете успети да изађете на крај са овим променама?

(ако то већ није назначено)
9. Неке жене падају у депресију после рођења бебе. Да ли сте Ви забринути

због тога како се осећате?
Ако не постоји нико ко жени може да пружи подршку, особа која води интервју
треба да јој помогне да размисли о могућим начинима да добије одговарајућу
социјалну или психолошку подршку. Она такође треба да изрази спремност да
поново разговара са женом и треба сама да јој понуди даљу подршку.
10. Какве сте промене приметили код себе откако сте остали трудни?
То могу да буду промене:
• у телесном изгледу (добијање у тежини, промена изгледа тела),
• навика у исхрани (јутарња мучнина, повраћање, смањење или повећање
апетита),
• у сексуалним осећањима (смањење интересовања или страх од сексуалног
односа у току трудноће),
• у обрасцима спавања (повећана поспаност или несаница),
• у ефикасности (смањење радне или интелектуалне ефикасности),
• расположења или промене у темпераменту.
Радник примарне здравствене заштите треба да буде спреман да решава све
тешкоће у вези са горе наведеним:
• пружањем стручних и детаљних информација о уобичајеним променама
које се јављају током трудноће,
• охрабривањем жене да одлази на заказане прегледе пре порођаја, где би се
редовно прегледала и добијала информације о томе како напредује њена
трудноћа,
• охрабривањем жене да другим члановима породице, а посебно своме пар-
тнеру, износи промене које примећује.
Жену можете подстаћи и оваквим питањима:
Како сте открили ове промене?
Да ли су вас оне забрињавале?
Да ли сте о томе разговарали с неким?
11. Како се углавном осећате?

Циљ овог питања је да се жени пружи прилика да говори о свом самопоштовању,
о осећању депресије, анксиозности или о неком другом питању менталног
здравља које се до сада можда није јављало. Жену треба охрабрити да опише своје
доживљаје и како они утичу на њен свакодневни живот.
Уколико су то осећања добробити (физичке и психолошке) – учврстите их и охра-
брите је да их подели са другим члановима породице (мужем/партнером, децом).
Уколико су то негативна или неодређена осећања о могућим променама – дајте
прилику трудници да са вама истражи своја осећања.
Можете ли нешто више да ми кажете о томе како се осећате?
12. Како је сада Ваша беба?

Циљ је да се открије да ли жена осећа било какву анксиозност у вези с дететом.
Како замишљате сада своју бебу? Шта мислите каквог темперамента може
бити Ваше дете?
Циљ ових питања је да се подстакне женино бављење дететом као особом још
у току трудноће.
Уколико жена има позитивне представе о детету које носи – охрабрите је да их

подели са својим партнером.
Ако жена има негативне представе или није у стању да замисли своју бебу –
подстакните је да обрати више пажње на покрете детета, на то како дете реагује
на звуке, на везу реакција детета са мајчиним расположењем, као и на то да раз-
говара о беби са својим партнером и другим члановима породице.
Посебну пажњу треба поклонити жени која има велике тешкоће да замисли
своју бебу, и сада и у будућности, тј. која показује велики отпор према томе. Осо-
ба која обавља интервју треба да буде спремна да прихвати женина негативна
осећања без икаквог оцењивања или просуђивања и да јој пружи подршку.
Ако особа која обавља интервју осећа да није довољно стручна, треба да
организује консултацију са специјалистом (психологом, психијатром), али неза-
висно од тога, она треба да охрабри жену да размишља о свом детету.
13. Шта мислите, каква ће бити Ваша беба?

Позитивна очекивања – учврстите их и охрабрите жену да их пренесе другим
члановима породице.
Негативна очекивања (страх да ће дете имати менталне или физичке мане и сл.)
– охрабрите жену да своја осећања подели са својим партнером (бебиним оцем).
Да ли сте о томе већ разговарали са својим партнером (бебиним оцем)?
14. A шта је са оцем? Чему се он нада? Какву би он бебу желео?

Позитивна очекивања – учврстите их.
Негативна очекивања – охрабрите комуникацију пара у погледу детета, њихо
вих очекивања, планова у вези са местом детета у породици.
Како би било да више разговарате о беби са својим партнером и другим члано
вима породице?
15. Постоји ли још нешто што Вас брине када је реч о беби?
16. А шта је са очекивањима других чланова Ваше породице?

Охрабрите жену да разговара о својим осећањима с другим члановима поро-
дице, посебно уколико је бебин отац одсутан или уопште не пружа подршку.
17. Како се осећате у вези с порођајем?

Позитивна осећања – учврстите их и охрабрите жену да о осећањима у вези с
порођајем разговара прво са својим партнером и другим члановима своје породице.
Негативна осећања – настојте да утврдите ставове других чланова породице о
порођају, а посебно женине мајке, сестре или друге женске фигуре која је посебно
значајна у њеном животу.
18. Шта чланови Ваше породице мисле о порођају (тј. партнер, деца, мајка итд.)?
Охрабрите жену да своја осећања подели са особом за коју сматра да јој може
пружити подршку:
Да ли бисте с њима могли да разговарате о својим осећањима у вези с порођајем?
Охрабрите жену да се код своје бабице/акушера распита о порођају:
Да ли сте о томе већ разговарали са својом бабицом/доктором?
Особа која обавља интервју треба жени да пружи адекватне информације о
порођају.
19. Какву бисте подршку желели да имате током порођаја? Какву подршку
очекујете?
20. Како мислите да храните бебу?

Ако је потребно, испитајте осећања у вези са дојењем.
Да ли сте размишљали о дојењу? Шта мислите о дојењу?
Позитивна осећања – учврстите их, наглашавајући предности дојења.
Негативна осећања – дајте жени прилику да изрази своја негативна осећања
или страхове и будите спремни да их прихватите без осуђивања.
Можете ли да кажете нешто више о томе шта мислите о дојењу?
А шта је са Вашим ранијим искуствима у вези с дојењем (ако их има)?
Позитивна искуства – охрабрите жену.
Негативна осећања – покушајте да охрабрите жену у погледу позитивних
очекивања.
Истакните посебност сваке нове ситуације.
Посебну пажњу треба указати жени која има веома снажна негативна очекивања
од дојења, упркос ранијим позитивним искуствима. Тако велики отпор може
указивати на претходне психолошке проблеме или на неки важан поремећај у
породичним односима и може да изискује консултацију са специјалистом (пси-
хологом или психијатром).
Исто тако, веома је важно да се избегне идеализација дојења, пошто овакви
ставови могу да допринесу осећању кривице уколико очекивано дојење из неког
разлога буде неуспешно.
21. Шта Ваш партнер мисли о томе (ако се о томе већ није говорило)?
22. Имати децу може бити и финансијски захтевно. Да ли бринете како ћете
изаћи с тим на крај?
23. Шта ћете да радите у вези са станом? Да ли Вас нешто брине у том погледу?
24. Да ли се десило нешто што би могло да утиче на Вас и бебу?

25. Желите ли још нешто да поменете?

Важно је да се интервју оконча на топао и позитиван начин, који показује се
прихватају све тешкоће или бриге о којима се разговарало, односно сва идентифи-
кована решења, подршка или извори снаге. Може бити користан и кратак преглед
неких важних ставки, а разговор треба завршити уз искрену подршку жени.
Особа која води интервју треба да изрази спремност да поново разговара о
искрслим темама, а треба поразговарати и о времену следеће посете.
Постнатални промотивни интервју3
Делови постнаталног промотивног интервјуа су:

• Увод
• Поздрављање
Мајку треба поздравити топло и са поштовањем.
• Представљање
Треба рећи своје име, занимање и установу.
• Неутралан разговор
Помозите жени да се опусти.
• Објашњење
Поново објасните циљ посете, ако је потребно.
Напомена: Постарајте се да током интервјуа буде присутна и беба, како
би се интеракција између мајке и детета могла пратити и унапређивати.
I Порођај
1. Како је прошао порођај?

Охрабрите мајку да говори о порођају и каже како се осећала, односно да ли је
било неких већих компликација.
Раније смо већ мало разговарали о порођају (уколико је иста особа водила пре
натални интервју) – шта сада о томе мислите?
Модификовано из оригинала Института за ментално здравље у Београду; Вероника Ишпановић-

3
Радојковић, Дејан Радојковић, Rosemarie Roberts и Ros Lohton; European Early Promotion Project,
Room B102, Laduwell Unit, Lewisham Hospital, High Street, Lewisham SE13 6 LH., јануар 1998.
II Психолошко здравље
2. Како се осећате сада када је беба овде?

Позитивна осећања – учврстите их и охрабрите жену да их подели са својим
партнером и другим члановима породице.
Негативна или неодређена осећања – охрабрите жену да о својим осећањима
разговара са оцем детета:
Да ли сте о својим осећањима разговарали са мужем / партнером / бебиним оцем?
Ако постоји неки проблем у комуникацији пара, радник ПЗЗ треба да из-
несе жени модел комуникације тако што ће јој предложити да говори о својим
осећањима:
Можете ли да ми кажете нешто више о својим осећањима?
Здравствени радник треба да буде спреман да прихвати женина негативна
осећања без оцењивања или осуђивања и да јој пружи подршку. Здравствени
радник такође треба да буде спреман да се ухвати у коштац с негативним или
неодређеним осећањима која се најчешће срећу, као што су:
• страх или осећања кривице због менталног и/или физичког здравља и
будућег развоја детета;
• осећање некомпетентности или сумње да бити „добра мајка“;
• осећај да је друге особе запостављају или напуштају;
• осећања изузетне напетости, раздражљивости, безнадежности, очаја или
празнине.
Важно је да здравствени радник стекне увид у садржај жениних негативних
осећања која могу бити усмерена:
• против ње саме, тј. њене улоге као мајке (несигурност, хаотичност, осећање
празнине итд.),
• против детета (тј. „он/она је тешка беба / тешко је с њом изаћи на крај“ и сл.),
• против спољног света (тј. породице, друштвених или медицинских установа).
Здравствени радник може да користи следеће интервенције како би изашао на
крај са овим тешкоћама:
• охрабрите жену да размишља о развоју и начину одгоја детета, пружајући
јој потребне информације о томе ако је потребно, и на тај начин подржите
жену у улози мајке;
• охрабрите жену да подели своја осећања са партнером и другим члановима
породице и да тако од њих затражи потребну подршку;
• помозите жени да добије потребну специјалистичку психолошку или социјалну
помоћ када је то потребно; посебну пажњу обратите на жене у депресији (очајне,
безнадежне, равнодушне, празне) или на веома анксиозне мајке.
III Реакција и подршка породице
3. Како је долазак бебе утицао на друге особе у Вашој породици? А шта је са

реакцијом Вашег мужа/партнера (оца детета)?
Подстакните разговор да би се видело како се они осећају, ако је потребно.
Позитивне реакције/промене – учврстите их.
Негативне реакције/промене – охрабрите жену да говори о реакцијама мужа
/ партнера / бебиног оца и истражите могућа решења (нпр. учешће у нези бебе,
пословима у домаћинству, заједничко време).
Упитајте за реакције (позитивне или негативне) других чланова породице:
Како су реаговала друга деца?
Проширите питање на љубомору, страх од озлеђивања и сл.
А деде и бабе?
Охрабрите ангажовање других чланова породице око новог члана породице.
IV Мајчина брига о беби
4. Како сагледавате развој своје бебе, њено добро стање?

Позитивне реакције – учврстите их.
Негативне реакције – изразите спремност да истражите забринутост тако што
ћете поставити питање:
Можете ли да ми кажете нешто више о својој забринутости?
Ако је то умесно, треба да дате жени даље информације о развоју детета, које
би могле да јој помогну да сузбије своју анксиозност.
Охрабрите мајку да говори о својим бригама, проблемима са мужем / партне-
ром / оцем бебе (име):
Да ли сте већ о овоме разговарали са бебиним оцем?
Шта он мисли?
Ако се не предвиђа неко решење (или ако партнер није спреман да учествује),
жену треба охрабрити да дискутује о овој ситуацији са вама, а ви, ако је потреб-
но, затражите помоћ од неког додатног одговарајућег извора (нпр. њеног лекара
опште праксе).
V Мајчин доживљај бебе
5. Каква је Ваша беба?

Позитиван доживљај – учврстите га.
Негативан доживљај – настојте да идентификујете где се крију тешкоће тако
што ћете поставити питање:
Шта вам најтеже пада код Вашег детета?

У овом периоду (до три месеца) родитељи често сматрају да је њихово дете тешко
због тешкоћа да се успоставе основни ритам (храњење, спавање) или комуникација са
дететом. Ове области треба даље истраживати, у зависности од одговора на питање.
Посебну пажњу треба обратити на мајке које показују веома негативан дожи
вљај своје бебе. О овим проблемима треба поразговарати са специјалистом (тј.
психијатром).
VI Интеракција мајка–дете
6. Како храните бебу?

Дојење/вештачка исхрана.
Ако се о томе није већ дискутовало у претходном контакту, после порођаја питајте:
Како стоје ствари сa храњењем?
Подстакните близак контакт између мајке и бебе у току храњења (одржавање
контакта погледом и уочавање „образаца између пауза и сисања“).
7. Колико често храните бебу?

Храњење на захтев / флексибилни интервали.
Распоред/обрасце намећу родитељи.
8. Шта мислите о томе?

А шта о томе мисли Ваш партнер? (Ако постоје тешкоће, испитајте каква је
решења жена имала у виду и сл.).
9. Како Ваша беба спава (тј. колико дуго, колико често, када, како спава)?
Ако мајка помене тешкоће са спавањем бебе, охрабрите је да говори о својим
очекивањима и, ако треба, размислите о могућим решењима:
Шта мислите, шта може да се уради у вези са спавањем бебе? Да ли сте већ
нешто покушали?
Жену треба охрабрити да пронађе решење заједно са својим партнером и дру-
гим члановима породице.
VII Комуникација мајка–дете
10. Да ли по бебином плачу знате је ли она гладна? Да ли се тај плач разликује

од плача када се просто осећа неудобно или када плаче због болести?
Када је неопходно, треба да охрабрите мајку да обрати више пажње на раз-
личита значења бебиних сигнала (тј. на плач ноћу) и да својом реакцијом покаже
детету како је разумела смисао његове поруке:
Вероватно ћете приметити да плач ваше бебе има различита значења.

Својом реакцијом показујете да сте разумели њену поруку.
11. Да ли неко време проводите причајући свом детету? Кажите ми нешто о

томе (нпр. када, где, како)? Шта мислите, колико је то важно?
VIII Емоционална расположивост мајке за дете
12. Да ли Ваша беба плаче тако да ју је тешко утешити или смирити?

Особа која води интервју треба да подстакне мајку како би добила детаљан
опис онога што се дешава. Може се покушати, на пример, са питањем:
Испричајте ми шта сте урадили последњи пут када се то десило?
Оваква питања имају за циљ да утврде је ли мајка у стању да утеши дете када је
узнемирено или има тешкоћа са смиривањем (тј. реагује хаотично, панично или
запоставља дете).
Ако се сматра да је мајчина способност да смири узнемиреност детета мала,
треба је охрабрити да потражи подршку других чланова породице, пре свега
мужа / партнера / бебиног оца.
Да ли овде постоји још неко ко би могао да помогне?
Испитајте активности које могу да делују смирујуће или да буду од помоћи и
поразговарајте с мајком о њима.
Треба повести рачуна да жена не доживљава осећај неуспеха и упознати је са
чињеницом да неке бебе плачу много више и да их је тешко умирити.
Посебну пажњу треба обратити на жене које изражавају равнодушност или
отворено одбацивање узнемиреног детета (нпр. „Мрзим га/је.“). Ако је потребно,
може се организовати консултација са специјалистом.
IX Финансијска ситуација
13. Прошлог пута када смо се срели, мислили сте да би могло (да не би мог-
ло) доћи до финансијских проблема. Каква је сада ситуација?
X Стамбена ситуација
14. Прошлог пута када смо се срели, имали сте (нисте имали) стамбене про-
блеме. Каква је сада ситуација?
XI Животни догађаји
15. Прошли пут сте рекли да се десио (неки већи животни догађај)? Шта
сада мислите о томе?
и/или
Да ли Вам се још нешто тако крупно десило после нашег последњег разго-
вора, осим порођаја?
XII Завршетак
16. Постоји ли још нешто што бисте желели да поменете?

Важно је да се интервју оконча на топао и позитиван начин, који показује се
прихватају све тешкоће или бриге о којима се разговарало, односно сва идентифи-
кована решења, подршка или извори снаге. Може бити користан и кратак преглед
неких важних ставки, а разговор треба завршити уз искрену подршку жени.
2. БРИГА О РАЗВОЈУ ДЕТЕТА:
КРАТАК ВОДИЧ ЗА САВЕТОВАЊЕ ПОРОДИЦЕ
Препознајући значај раног развоја детета (сензомоторни, социо-емотивни и

језичко-когнитивни развој) и његову тесну повезаност са опстанком, здрављем и
образовањем детета, Светска здравствена организација (СЗО) и Дечји фонд Ује
дињених нација (UNICEF), у сарадњи са бројним партнерима, развили су мате
ријал под називом „Брига о развоју детета“,4 који има за циљ да подржи породице
у промоцији и стимулацији раног развоја уз помоћ здравствених услуга, здрав
ствених радника и сарадника, сарадника у локалној заједници и свих оних који
раде са породицама и малом децом.
Скуп препорука и интервенција за саветовање породице који садржи материјал
„Брига о развоју детета“ заснива се на најбољим до сада доступним доказима о
развоју детета. Овај материјал демонстрира најактуелнија сазнања о вештинама
онога ко брине о детету које су потребне за пуну стимулацију раста и развоја де-
тета, као што су осетљивост и реаговање на потребе детета, и упућује поруку да
се ове важне вештине могу научити.
Они који брину о детету и породица детета имају најважнију улогу у расту
и развоју детета, а ту улогу могу остваривати кроз свакодневне активности и
интеракцију. Међутим, породицама је често потребна подршка да се фокусирају
на активности које су најважније за развој и учење малог детета, као што су игра
и комуникација. Кроз игру и комуникацију одрасли уче како да буду осетљиви
на потребе детета и како да на прави начин одговоре на њих. Темељне вештине
бриге о детету знатно доприносе опстанку, здравом расту и развоју малог детета
те напретку и успеху у одраслом добу.
Интервенције, алатке и предлог обуке представљени у материјалу „Брига о
развоју детета“ намењени су здравственим радницима и сарадницима. Захва
љујући честој интеракцији са породицом и дететом у најранијем узрасту и усме-
рености на унапређење раста и развоја детета, здравствени радници и сарадници
су у најбољој позицији да пруже подршку породици и усмере је ка коришћењу
вештина осетљивости и реаговања на потребе детета кроз игру и комуникацију,
Види: http://www.who.int/maternal_child_adolescent/documents/care_child_development/en/index.html
4
25
примерено узрасту, интересовању и здравственом статусу детета. Они су ту и да

препознају проблеме у интеракцији дете–родитељ и да интервенишу у превази
лажењу тих проблема.
Материјал који је издвојен за ову публикацију и који следи препоручује вам:

• активности игре и комуникације које су специфичне за поједине узрасте, а које се
могу реализовати са дететом кроз свакодневну интеракцију (приказане на постеру),
• савете које можете дати породици која се суочава са различитим проблемима веза-
ним за остваривање интеракције са дететом, односно са проблемима у примени ак-
тивности игре и комуникације са дететом (приказане кроз скуп питања и одговора),
• листу за проверу која вам помаже да процените начин родитељске бриге о детету. Она
сугерише шта да посматрате, питате, саслушате да бисте идентификовали родитељску
праксу у интеракцији са дететом, да бисте уочили снаге и слабости интеракције, по-
хвалили и потврдили позитивне примере или усмерили родитеље да науче како да се
играју и комуницирају са дететом и тако превазиђу проблеме које имају.
Препоруке за родитеље/старатеље
о развоју детета
НОВОРОЂЕНЧЕ,ОД ОД 1. НЕДЕЉЕ ОД 6 МЕСЕЦИ ОД 9 МЕСЕЦИ ОД 12 МЕСЕЦИ ОД 2 ГОДИНЕ
РОЂЕЊА ДО 1. НЕДЕЉЕ ДО 6 МЕСЕЦИ ДО 9 МЕСЕЦИ ДО 12 МЕСЕЦИ ДО 2 ГОДИНЕ И СТАРИЈЕ
Ваша беба учи од како се

роди
ИГРАЊЕ ИГРАЊЕ ИГРАЊЕ ИГРАЊЕ ИГРАЊЕ ИГРАЊЕ

Омогућите беби да гледа, Омогућите детету да Дајте детету чисте и Сакријте дететову Дајте детету предмете Помозите детету да
слуша, слободно покреће гледа, слуша, осећа, да безбедне предмете из омиљену играчку испод које може да слаже на броји, именује и
се слободно покреће и гомилу и да их ставља упоређује ствари.
руке и ноге и да вас домаћинства да их покривача или кутије. у кутије и вади из њих. Направите једноставне
додирује. Нежно да вас додирује. Полако држи, удара по њима и Пратите да ли може да Примери играчака: играчке за своје дете.
умирујте, милујте и померајте разнобојне баца их. Примери је пронађе. Играјте се стављање предмета Примери играчака:
предмете тако да дете један у други и њихово предмети различитих
држите своје дете. може да их види и играчки: кутије са скривања лица шакама
Контакт кожа на кожу је поклопцима, металне („сад га видиш-сад га не слагање, кутија и облика и боја који се
2. Брига о развоју детета: кратак водич за саветовање породице
додирне. Пример штипаљке. разврставају, табле са

добар. играчке: звечка, висеће шерпице и кашике. видиш“). кредом или магнетом
играчке. и слагалице.
КОМУНИКАЦИЈА КОМУНИКАЦИЈА КОМУНИКАЦИЈА

КОМУНИКАЦИЈА КОМУНИКАЦИЈА КОМУНИКАЦИЈА Говорите детету имена Постављајте детету Подстакните дете да
Гледајте бебу у очи и Смешкајте се и смејте Одговорите на звуке и ствари и људи. једноставна питања. разговара и одговарајте
причајте јој. Право се са својим дететом. интересовања детета. Покажите детету како да Одговорите на покушаје на његова питања. Учите
време за то је док је Подстичите Изговарајте дететово каже одређене ствари детета да прича. га причама, песмама и
комуникацију тиме што играма. Разговарајте о
дојите. Чак и име и гледајте да ли рукама, на пример Показујте му и причајте
ћете имитирати звуке сликама и књигама.
новорођенче види ваше реагује. „па,па“. Пример играчке: о природи, сликама и Пример играчке:
или покрете бебе и
лице и чује ваш глас. лутка која има лице. предметима. сликовница.
причајте јој.
Пружајте детету нежност и показујте му љубав • Будите свесни интересовања које показује дете и одговорите на њих • Хвалите дете када покушава да научи нове вештине
27
28
Савети породицама
у вези са подстицањем развоја детета
Уколико мајка не доји, саветујте је да: Ако дете не реагује или се чини да споро реагује:
Држи дете уз себе док га храни, гледа га и прича са њим или му пева. • Охрабрите породицу да се још више игра и спроводи
додатне комуникацијске активности са дететом
Ако родитељи/старатељи не знају како дете показује игру или комуникацију: • Проверите вид и слух детета
• Подсетите родитеље/старатеље да се дете игра и комуницира од рођења • Упутите дете које има тешкоће у специјализоване
• Покажите како дете реагује на активности. установе
• Охрабрите породицу да се игра и комуницира са
Ако родитељи/старатељи мисле да су сувише дететом кроз додир, покрет и говор.
оптерећени или под стресом да би комуницирали са
дететом: Уколико мајка или отац морају да оставе дете на
• Саслушајте проблем старатеља и помозите им да неко време са другом особом:
пронађу кључну особу са којом могу да поделе проблем
• Пронађите бар једну особу која се може адекватно и
и која им може помоћи око детета
редовно бринути о детету и пружити му љубав и пажњу
• Градите њихово самопоуздање показујући им да су
• Подстакните родитеље/старатеље да навикну дете
способни да обаве неку једноставну радњу или
постепено на останак са другом особом
активност
• Подстакните мајку и оца да проводе време са
• Упутите родитеље/ старатеље у одговарајуће
дететом када год је могуће.
саветовалиште или установу ако је потребно и ако су такво саветовалиште или
установа доступни.
Када постоји сумња да се са дететом поступало грубо:
Ако се родитељима/старатељима чини да немају времена да се играју и • Препоручите боље начине поступања према детету
комуницирају са дететом: • Подстакните породицу да нађе начина да похвали
• Охрабрите их да комбинују игру и комуникацију са дететом са другим дете за добро понашање
активностима бриге о детету • Подстакните
• Замолите остале чланове породице да помогну у нези детета или пословима родитеље/старатеље да
око њега. поштују осећања детета и
покушају да схвате зашто је
Ако родитељи/старатељи немају играчке за дете, саветујте их: тужно или љуто
• Да користе предмете из домаћинства који су чисти и безбедни • Подстакните
• Да направе једноставне играчке родитеље/старатеље да детету дају могућност избора
• Да се играју са дететом. Дете ће учити кроз игру са родитељима и другим људима. чиме да се бави, а не да говоре «Немој».
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
2. Брига о развоју детета: кратак водич за саветовање породице 29
Листа за утврђивање међусобних односа родитеља/старатеља и детета

Датум:
Име детета: Узраст: Пол:
Име родитеља/старатеља: Сродство: Мајка / Отац / Друго:
Адреса:
1. Идентификујте праксе како бисте пружили подршку развоју детета и посаветовали пружаоца неге
Посматрајте Похвалите пружаоца неге Саветујте пружаоца неге и решавајте

ако пружалац неге: проблеме ако пружалац неге:
На који начин родитељ/старатељ  Се креће према детету или са  Ако се не креће заједно са дететом
показује да је свестан покрета њим и ако му прича или или контролише покрете детета:
Затражите од родитеља/ старатеља
детета? производе заједнички звуке. да опонаша покрете детета, да
следи оно што чини дете.
На који начин родитељ/старатељ  Гледа дете у очи и говори му  Није у стању да умири дете, а дете
Сва деца
не тражи умирење од родитеља/

теши дете и показује љубав? нежно, благо га додирује и старатеља: помозите родитељу/
држи дете у наручју близу старатељу да гледа дете у очи,
себе. нежно прича детету и држи дете у
наручју.
На који начин родитељ/старатељ  Одвраћа пажњу детета са  Грди дете: Помозите
указује детету које понашање није нежељених поступака уз родитељу/старатељу да одвраћа
пажњу детета од нежељених
исправно? помоћодговарајуће играчке поступака дајући му неку играчку
или активности. или активност.
Питајте и саслушајте Похвалите пружаоца неге Саветујте пружаоца неге и решавајте

ако пружалац неге: проблеме ако пружалац неге:
Како се играте са вашом бебом?  Покреће бебине руке и ноге,  Не игра се са бебом: Разговарајте
или нежно милује бебу. о начинима на које може да
Дете узраста млађег од 6 месеци
 Привуче пажњу бебе звечком помогне својој беби да гледа,

слуша, опипава и покреће се, у
или другим предметом. складу са њеним узрастом.
Како причате вашој беби?  Гледа бебу у очи и говори јој  Не прича беби: Замолите
нежно. пружаоца неге
да гледа бебу у очи и да јој прича.
Шта чините да би се ваша беба  Одговара на бебине звуке и  Покушава да натера бебу да се
смешила? покрете како би се беба осмехне или не реагује на оно што
беба чини: Замолите пружаоца
насмешила. неге да прави широке покрете и
испушта звуке “гугутања” и види
како ће беба реаговати.
Како се играте са својим дететом?  Игра речима или предметима  Не игра се са дететом: Замолите
за игру прикладним за бебин пружаоца неге да одигра неку игру
или активност комуникације
узраст. прикладну за узраст детета.
Дете узраста 6 месеци и више
Како причате са својим дететом?  Гледа дете у очи и говори му  Не прича детету, или му говори
нежно, поставља питања. грубо: Дајте пружаоцу неге и
детету да раде заједно неку
активност. Помозите пружаоцу
Шта чините да би се ваше дете  Измами осмех свог детета. неге да протумачи шта дете
насмешило? ради и мисли, и посматрајте
како дете реагује и смеши се.
Шта мислите како ваше дете учи?  Каже да дете добро учи.  Каже да дете споро учи:
Подстичите више активности са
дететом, проверите како дете види
и чује. Упутите дете са тешкоћама
на одговарајуће службе.
2. Затражите да поново видите дете за недељу дана, ако је потребно (заокружите дан):
Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Викенд
3. ПРОЦЕНА ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА:
МИНХЕНСКА ФУНКЦИОНАЛНА
РАЗВОЈНА ДИЈАГНОСТИКА5
У Минхенској функционалној развојној дијагностици (МФРД) посматра се

уређен и репрезентативан низ понашања која су израз психомоторних функција
и њиховог развоја.
Подручје психомоторног понашања подељено је на осам области у првој го-
дини (пузање, седење, ходање, хватање, перцепција, говорно испољавање, разу
мевање говора и друштвено понашање), односно седам области у другој и трећој
години (статомоторика, сензомоторика са тежиштем на руци, сензомоторика са
тежиштем на перцепцији, говор са тежиштем на говорном испољавању, говор
са тежиштем на разумевању говора, друштвеност са тежиштем на контактном
понашању и друштвеност са тежиштем на самосталности). Постоји више нор-
мативних нивоа. За децу код које се сумња на успорени психомоторни развој
користе се деведесетпетопроцентне норме (за прву годину, односно деведесето-
процентне норме за другу и трећу годину). Наиме, ове норме се, за појединачна
понашања, односе на узраст на коме је 95% (односно 90%) деце већ овладало одре
ђеним понашањем.

одступања у месечним постигнућима
МФРД има посебно место у раном откривању вишеструких сметњи. Овај ин-
струмент покрива практично комплетну сферу психомоторике и сензомотори-
ке у развојној димензији, а пошто има већи број скала (и у оквиру сваке скале
могућност да се развој прати у правилним размацима од месец дана, уз фактор-
ску чистоћу задатака на појединачним скалама), могуће је прецизно идентифико-
вати психомоторно подручје у коме постоји развојно одступање.
Према: Радивојевић Д., Васић Д., Николић С. Интелигенција, ток менталног развоја деце са цере
5
бралном парализом. У: Савић А. (ур.). Церебрална парализа – размере проблема, придружени

поремећаји; Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију, Београд 1998.
31
Комплетна примена МФРД пружа могућности за израчунавање мера психомо-

торног развоја и анализирање података у правцу дијагностичких сугестија. Зада-
ци су на целом инструменту (табела 1) груписани по функцијама, свака од њих је
представљена понашањима која су приказана узрасном лествицом, а подаци се могу
квантификовати и користити за добијање финијих, прецизнијих показатеља нивоа
глобалне психомоторне развијености и развијености појединачних психомоторних
функција. Мере развоја, тј. узрасти развоја појединачних психомоторних функција
и индекси (количници) развоја, и профил психомоторних функција као графички
приказ нивоа развијености психомоторних функција омогућују праћење развоја де-
тета, поређење напредовања у различитим функционалним подручјима и процену
темпа развоја, односно доношење закључка о нивоу и природи развојног успорења.
Табела 1. МФРД, скале развоја психомоторних функција6

Прва година – норме: 95% (сликовни приказ на стани 43)
Скала развоја пузања

Новорођенче
• покреће главу из средњег положаја у страну
• екстремитети су у потпуно савијеном положају
• рефлексни покрети пузања
Крај 1. месеца
• држи усправно главу најмање 3 секунде
• диже главу најмање 45°
• држи главу усправно најмање 10 секунди
• диже главу између 45° и 90°
• држи главу усправно најмање један минут
• ослања се на обе подлактице
• кукови углавном делимично испружени
• сигуран ослонац на подлактицу
• прекида положај наслањања на подлактицу подизањем руку
• понавља покрете пружања ногу („плива“)
6 Модификовано према: Hellbrügge T, Lajosi F, Menara D, Schamberger R, Rautenstrauch T. Münchener

Funktionelle Entwicklungsdiagnostik. U: Hellbrügge T. Urednik, Fortschritte der Sozialpädistrie Band 4.
München-Wien-Baltimore: Urban&Schvaryenberger, 1978.
3. Процена психомоторног развоја: Mинхенска функционална развојна дијагностика 33
Скала развоја пузања

• ослања се испруженим рукама на отворену или полуотворену шаку
• приликом бочног подизања подлоге спушта руку и ногу које су у вишем положају
(реакција равнотеже)
• држи једну руку најмање три секунде изнад подлоге
• способност руку да поскакују
• прелазна фаза (види 7, односно 9. месец)
• пузи као туљан
• љуља се на рукама и коленима
• пузи некоординисано
• успева да седне из трбушног положаја, савијајући кук и покрећући труп
• пузи на рукама и коленима уз унакрсну координацију напред и уназад
• сигурно пузање
Скала развоја седења

• бочно држи главу, без привилеговане стране (у лежећем положају)
• бацака се наизменично, без привилеговане стране
• када је постави у седећи положај, диже главу напред-назад, у трајању од 1 секунде
• у леђном положају држи главу бочно 10 секунди
• у седећем положају држи главу најмање 5 секунди
• у седећем положају држи усправно главу најмање 30 секунди
• глава не пада уназад приликом подизања детета у лебдећи положај
Скала развоја седења

• приликом покушаја тракције (полагано повлачење до 45°) диже главу и диже лако
повијене ноге
• држи главу у седећем положају и онда када је труп нагнут на једну страну
• при покушају тракције савија лако обе руке
• добра контрола главе у седећем положају приликом сагибања трупа у свим правцима
• активно се окреће из леђног у трбушни положај
• у леђном положају се игра својим стопалима (координација руке–ноге)
• диже се из леђног положаја када му се пруже прсти
• само седи најмање 5 секунди ако се придржава са предње стране
• само седи најмање 1 минут
• само се усправља из леђног у седећи положај, држећи се за делове намештаја
• дуго седење: седи слободно, леђа су права, а ноге лабаво испружене
11–12. месеци
• сигурна равнотежа при дугом седењу
Скала развоја ходања

• примитивна реакција ослањања на ноге: испружање кукова и колена приликом
усправљања
• аутоматски покрети корачања приликом наизменичног премештања тежине
• као код новорођенчета
• прелазна фаза: постепено престају реакција ослањања и аутоматизам корачања
• додирује савијеним ногама тврду подлогу
Скала развоја ходања

• приликом додиривања подлоге прекида повијени положај ногу и исправља коле-
на и скочни зглоб
• ослања се на врхове прстију ноге
• пружа ноге у коленима и куковима, при чему најмање на 2 секунде преузима теле-
сну тежину на себе (без ослонца)
• ако се држи за труп, федерира (игра) на чврстој подлози
• прелазна фаза: видети 7. и 9. месец
• стоји најмање 30 секунди, преузимајући тежину тела на себе, ако се држи за обе руке
• стоји самостално држећи се за неки предмет
• диже се самостално на ноге, држећи се за делове намештаја
• наизменични покрети ногама у месту и на страну
• прави кораке напред када се држи за обе руке
• хода уз делове намештаја
• прави кораке напред, држећи се за једну руку
Скала развоја хватања

• шаке су претежно затворене
• изразит рефлекс хватања
2. месец
• прелазна фаза: шаке су чешће помало отворене
3. месец
• помера руку са полуотвореном шаком у правцу црвеног предмета који му се нуди
Скала развоја хватања

4. месец
• руке су претежно полуотворене
• руке се играју између себе
• ставља играчку у уста (координација рука–уста)
5. месец
• води руку до играчке и опипава је (координација око–рука)
6. месец
• свесно узима понуђену играчку
• палмарно хватање целом површином шаке и испруженим палцем
• премешта играчку из једне у другу руку
7. и 8. месец
• хвата обема рукама по једну коцку и свесно је задржава у шаци краће време
• узима плочицу прстима и испруженим палцем, не додирујући длан
9. месец
• намерно пушта предмет да падне
10. месец
• хватање као пинцетом
• хвата мали предмет испруженим кажипрстом и палцем
• удара једном коцком о другу, више пута
11. и 12. месец
• хватање као клештима
• хвата мали предмет савијеним кажипрстом и палцем
Скала развоја перцепције

• негодује на екстремне светлосне и звучне утицаје
• прати погледом црвену звечку на обе стране до 45°
2. и 3. месец
• прати очима црвену звечку од једног до другог очног угла
• реагује на звук звона задржавањем погледа или покрета
• посматра играчке у својој руци
Скала развоја перцепције

• тражи погледом где шушти папир
• прати погледом играчку која је пала
7. и 8. месец
• покушава да дохвати неки предмет који може да дохвати само ако промени положај
• примећује коцку у посуди и увлачи руку да би је дохватило
• намерно баца играчке
• кажипрстом додирује детаље на предметима
• довлачи жељену играчку на узди
• баца мале плочице у кутију
Скала развоја говора

• плаче ако је незадовољно
• снажно сиса
• вокали између а и е, често у комбинацији са гласом х
• гласови: е-хе, ек-хе, е-ррее
• први гласовни ланци
• лабијали (м, б)
• цикање
• ритмички слоговни ланци
6–7 месеци
• чаврљање: надовезивање различитих, јасних слогова уз наизменичну јачину зву-
ка и висину тона
Скала развоја говора

• шапутање
• јасни дупли слогови
• дијалог: тачно гласовно понављање познатих слогова
До 12. месеци
• први смисаони слог
Скала развоја разумевања говора

Од 1. до 9. месеца
• /
• на питање о одређеној особи или ствари окреће главу и тражи ту особу или ствар
• реагује на забране да нешто уради, прекидајући тренутну активност
• испуњава једноставне захтеве
Скала развоја друштвености

• умири се ако се узме на руке
• када угледа неко лице, прати га
• фиксира покретно лице и прати га
• социјални осмех
4. и 5. месец
• ако се задиркује, смеје се гласно
• различито се понаша према познатим и непознатим особама
• пажљиво прати оно што ради испитивач или особа која је са њим
Скала развоја друштвености

• радосно реагује на игру скривања
• плаши се туђих особа
До 12. месеци
• ако је добило команду покретима или речима, пружа предмет особи која је дала команду
Друга и трећа година – норме: 90%
Скала развоја статомоторике

12 месеци – иде уз намештај
14 месеци – стоји само најмање 5 секунди
15 месеци – само иде 10 корака
16 месеци – сагиње се и усправља се
17 месеци – трчкара наоколо
18 месеци – иде три корака уназад
19 месеци – пење се уз 3 степеника када се држи за обе руке
21 месец – силази низ степенице држећи се за две руке
22 месеца – шутира лопту без држања
23 месеца – пење се уз степенице држећи се за једну руку
25 месеци – силази низ степенице држећи се за једну руку
31 месец – скакуће на обе ноге
33 месеца – иде уз степенице, прави корак држећи се за једну руку
34 месеца – силази низ степенице без држања
36 месеци – стоји на једној нози 1 секунду без држања
36 месеци – иде 5 корака по линији
37 месеци – иде низ степенице, прави корак држећи се за једну руку
40 месеци – иде три корака на јастучићима табана
44 месеца – прескаче висину од 5 цм у наизменичном кораку
45 месеци – прескаче ширину од 20 цм
Скала развоја сензомоторике (тежиште: моторика руку)

12 месеци – хватање обема шакама као кљештима
14 месеци – гура аутић 10 цм
16 месеци – удара или црта оловком по папиру
17 месеци – прелистава две стране сликовнице
17 месеци – слаже 2 коцкице једну на другу
17 месеци – ставља два прстена на пирамиду или кочић
19 месеци – жврља цртице на папиру
Скала развоја сензомоторике (тежиште: моторика руку)

20 месеци – гради кулу од 3 коцкице
21 месец – увлачи конац у перлу
25 месеци – гради кулу од 5 коцкица
26 месеци – ставља 3 зрнца шибице у кутију
27 месеци – жврља спиралне цртице
27 месеци – одврће поклопце, шрафове
28 месеци – навија федер играчке
29 месеци – ниже перле
29 месеци – навија играчку кључем
32 месеца – гради торањ од 7 коцкица
35 месеци – заврће поклопце, шрафове
37 месеци – гради торањ од 8 коцкица
37 месеци – повлачи оловком преко нацртаних линија
37 месеци – гради кулу од 9 коцкица
37 месеци – сече маказама у два потеза
37 месеци – обликује кобасицу на столу
38 месеци – пресликава круг
Скала развоја сензомоторике (тежиште: перцепција)

12 месеци – повлачи канап да би приближило играчку
13 месеци – слаже оловку уз папир
15 месеци – распоређује поклопац уз одговарајућу кутију
20 месеци – ставља један цилиндар у други
25 месеци – сврстава мале и велике кругове
28 месеци – увлачи 3 (дрвена) цилиндра један у други
31 месец – ставља круг, квадрат и троугао у одговарајуће калупе
31 месец – слаже коцке у низ
31 месец – слаже 4 од 6 облика у кутију са калупом
32 месеца – сврстава три различите величине
35 месеци – препознаје и сврстава 4 боје
40 месеци – гради мост од 3 коцке (уз узор)
Скала развоја говора (тежиште: активни говор)

12 месеци – прва дечија реч која има смисао
13 месеци – опонаша шумове и тонове
14 месеци – „мама“ или „тата“
20 месеци – говори 6 смисаоних речи
21 месец – назива предмете ако га питају
25 месеци – употребљава именицу, глагол, придев
25 месеци – изговара временске реченице у дечијем говору
27 месеци – показује 8 од 12 слика
27 месеци – пита о стварима користећи одговарајући појам
29 месеци – каже своје име (употребљава присвојну заменицу „мој“)
30 месеци – именује 2 од 3 делатности на сликама
35 месеци – говори реченице од по 3 речи у дечијем говору
35 месеци – именује 12 слика
35 месеци – говори у 1. лицу
40 месеци – именује множину предмета на 2 од 3 слике
/ – каже своје име и презиме, употребљава главне и споредне реченице
Скала развоја говора (тежиште: разумевање говора)

14 месеци – следи заповест саговорника
16 месеци – реагује на своје име погледом или прекидањем започете акције
19 месеци – на питање показује један, било који део тела
22 месеца – показује 4 од 8 слика или их означава говором
24 месеца – на питање показује 3 дела тела
26 месеци – показује 8 од 12 слика или их исказује речима
29 месеци – разуме значење „велико“ и „мало“
32 месеца – разуме 2 од 3 питања и показује на сликама шта лети, шта вози, шта пли-
ва и сл.
36 месеци – разуме 2 од 3 предлога (на, поред, испод)
40 месеци – реагује 2 пута тачно на 3 питања (шта радиш са кашиком, чешљем, шољом)
40 месеци – реагује 2 пута тачно на 3 питања (шта радиш када си гладан, уморан, прљав)
42 месеца – препознаје најдужу од 3 линије на слици
Скала развоја друштвености (тежиште: контактно понашање)

14 месеци – може да одбије заповест одмахујући главом
14 месеци – изражава жељу за неким предметом мимиком
17 месеци – имитира домаће активности
19 месеци – мази лутку или плишаног меду
20 месеци – котрља лопту према мајци или испитивачу
20 месеци – помаже при распремању играчака
22 месеца – помаже у кућним пословима, обавља једноставне задатке
26 месеци – остаје код познатих краће време
29 месеци – брине се о лутки или меди
/ – зна ког је пола и уме да одговори на питање о полу
/ – придржава се правила „једном ти, једном ја“
Скала развоја друштвености (тежиште: самосталност)

12 месеци – активно помаже при скидању и облачењу
13 месеци – држи кашику и само је приноси устима
16 месеци – само држи чашу док пије
16 месеци – скида сокне, ципеле или капу
17 месеци – само једе кашиком, умрља се
21 месец – поједе кашиком храну из једног дела тањира
23 месеца – пере и брише руке
26 месеци – само скида гаћице
27 месеци – без помоћи једе храну из тањира
28 месеци – уме да скине јакну или мантил
36 месеци – уме само да скине делове одеће
45 месеци – правовремено тражи да иде у WC
46 месеци – облачи се уз упутства
/ – по правилу остаје ноћу суво
Оцене постигнућа
Узрасти развоја функција
Оцењивањем развоја у сваком функционалном подручју добијају се мере

развоја појединачних психомоторних функција. Наиме, свако понашање које
дете манифестује у поједином функционалном подручју изражава се у узрасним
месецима, према кореспонденцији појединог облика понашања са узрастом на
коме се оно јавља код здравог детета. Највиши узраст у поједином функционал-
ном подручју је мера развијености функције, узраст развоја одређене психомо-
торне функције.
Добијене мере се графички могу представити као развојни профил, који има
додатну дијагностичку вредност.
44
Развој психомоторних функција у првој години
Табеларни приказ према Минхенској функционалној развојној дијагностици
УЗРАСТ
УЗРАСТ УЗРАСТ УЗРАСТ УЗРАСТ УЗРАСТ УЗРАСТ УЗРАСТ УСПОСТАВЉАЊА
РАЗУМЕВАЊА
ПУЗАЊА СЕДЕЊА ХОДАЊА ХВАТАЊА ОПАЖАЊА ГОВОРА ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА
ГОВОРА
када се то од њега
прати једноставна захтева, речима или
изговара прве
Крај 12. месеца упутства покретом, даје
смислене слогове предмет познатој
особи
имитира звуке може се побунити

Крај 11. месеца реагује на забране
(вибрирањем против неког захтева
усана)
када му се постави
дијалог: тачно питање, окреће
Крај 10. месеца имитира познате главу ка познатој
слогове особи или предмету
супротставиће се покушају да да
играчку, додуше опрезно
јасно изговара
дупле слогове
весело реагује на
Крај 8. месеца шапуће
игру жмурки
интензивно
посматра
Крај 7. месеца константно брбља активности
и јасно изговара познатих особа
слогове различите
јачине и висине понаша се другачије са познатим
и непознатим особама
изговара
Крај 5. месеца ритмичне
слогове гласно се смеје када
га неко задиркује
изговара
фрикативне (в, ф)
Крај 4. месеца и лабијалне (м, б)
гласове
Крај 3. месеца ррр „социјални осмех“
изговара грлене фиксира лице и прати

Крај 2. месеца гласове покрете лица
изговара зауставља покрете на

Крај 1. месеца самогласнике секунд
између „а“ и „ае“ када угледа лик
смири се при
плаче ако је испољавању
Новорођенче нерасположено бриге и пажње

ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ – Инструменти за процену развоја
Индекс развоја
Довођењем у везу узраста развоја функције или просечног узраста развоја гру-
па функција и календарског узраста детета (а код превремено рођеног детета, све
до 16 месеци живота, са коригованим календарским узрастом, који се израчунава
одузимањем од календарског узраста броја недеља колико је дете рођено пре тер-
мина) добија се индекс или квоцијент развоја. Индекс развоја пружа прецизније
податке о темпу напредовања детета и омогућује поређење деце различитих узра-
ста. Индекс развоја се разликује од квоцијента интелигенције и није поуздан пре-
диктор каснијег нивоа интелигенције.
Ако је индекс развоја:
• 100, то указује да је психомоторни развој у складу са очекивањима за дати
календарски узраст детета,
• већи од 100, то указује да су развојна постигнућа детета изнад очекиваних
за његов календарски узраст,
• мањи од 100, то указује да су развојна постигнућа детета испод очекиваних
за његов календарски узраст,
• од 70 до 80, то указује на гранично успорење развоја психомоторних
функција,
• испод 70, то указује на успорење психомоторног развоја које неизоставно
захтева додатне процене и одговарајући третман. У овим случајевима не-
опходни су и праћење развоја и поновне процене, пошто каткада може доћи
до убрзања развоја и надокнађивања развојног успорења.
Одступања: процена поремећаја психомоторног развоја
Поремећаји психомоторног развоја се испољавају као одступања одређених

понашања од понашања здравог детета код кога постоји складан развој психо-
моторних функција. Последично, узрасти развоја појединих психомоторних
функција могу бити испод очекивања за дати календарски или кориговани кален-
дарски узраст детета, израчунати глобални индекс развоја или индекси развоја у
појединим подручјима могу бити испод 70, а развојни профил може да одступа
од профила здравог детета, што упућује на застоје у развоју, односно успорења
развоја или поремећаје.
Профил психомоторног развоја
Профил психомоторних функција израђен на основу узраста развоја психомо-

торних функција, као графички приказ нивоа развијености у осам функционалних
подручја у првој години, односно седам психомоторних подручја у другој и трећој го-
дини, омогућује поређење нивоа развоја једног детета у различитим функционалним
подручјима. Такође, профил у извесној мери омогућује закључивање о напредовању
у појединачним подручјима током праћења развоја. Поред овога, узраст развоја као
мера и показатељ нивоа развијености појединачних психомоторних функција и
профил психомоторних функција пружају увид у рана одступања испитиваног де-
тета од развоја здравог детета и омогућују закључивање о специфичним узроцима
развојних успорења у смислу церебралне парализе, менталне ретардације, емоцио-
налне депривације или посебних чулно-перцептивних дисфункционалности.
Развојни профил здравог детета
Развојни профил здравог детета (слика 1) показује уједначеност нивоа развоја

свих психомоторних функција. Ниво развијености појединачних функција, изра-
жен преко узраста развоја као мере, одговара очекиваном нивоу за дати календар-
ски, односно кориговани календарски узраст. Карактеристичан је праволинијски
хоризонтални профил, у нивоу линије узраста или изнад ње.
Слика 1. Развојни профил здравог детета

11
10
9
8
7
6
5
Модални профил
4
3 Узраст
2
1
а
ја
ст
ик
ањ
ањ
во
ци
но
ор
Го
ат
в
п
е
ме
це
тв
от
Хв
уш
зу
р
ом
Пе
Ра
Др
ат
Ст
Развојни профил детета код кога постоји успорен ментални развој
Развојни профил детета код кога постоји успорење менталног развоја (слика
2) карактерише скоро уједначено значајно снижен ниво развијености свих психо-
моторних функција у односу на линију календарског или коригованог календар-
ског узраста детета, са нешто мање израженим снижењем функције експресивног
говора и најмање успореним развојем моторних функција и друштвености. Ка-
рактеристичан је профил угнут у средини.
Слика 2. Развојни профил детета код кога постоји успорен ментални развој
11
10
9
8
7
6
5
Модални профил мр
4
3 Узраст
2
1
а
ја
ор
ст
ик
ањ
њ
ци
но
в
ва
ор
Го
ат
еп
е
ме
тв
от
Хв
рц
уш
зу
ом
Пе
Ра
Др
ат
Ст
Развојни профил детета са депривационим синдромом
Профил детета са депривационим синдромом (слика 3) карактерише ниво

развијености свих функција испод очекивања за дати календарски узраст,
неуједначено одступање у нивоу развијености појединих функција са мањим
одступањем моторних функција, већим одступањем функције хватања, затим
перцепције и највећим успорењем у подручју говорних функција и социјалног
понашања. Карактеристичан је асиметричан, удесно нагнут профил.
Слика 3. Развојни профил детета са депривационим синдромом

11
10
9
8
7
6
5
Модални профил дс
4
3 Узраст
2
1
а
т
ос
ј
ик
ањ
њ
во
ци
ва
ен
ор
Го
ат
еп
ме
тв
от
Хв
рц
уш
зу
ом
Пе
Ра
Др
ат
Ст
Развојни профил детета са церебралном парализом
У случају детета које има церебралну парализу (слике 4 и 5) карактеристично је

значајно снижење свих психомоторних функција из моторног дела психомотор-
ног спектра, снижен ниво функције експресивног говора и, у зависности од врсте
и обима пратећих сметњи, извесно снижење осталих функција. На узрастима од
две и три године (слика 5), када се у подручју друштвеног понашања посматрају
контактно понашање и социјална самосталност, самосталност је значајно нижа
од функције контактног понашања и у нивоу је приближном нивоу моторних
функција. Карактеристичан је изломљен, цик-цак профил.
Слика 4. Развојни профил детета са церебралном парализом – прва година
11
10
9
8
7
6
5
Модални профил цп
4
3 Узраст
2
1
е
ја
т
ос
њ
ањ
њ
во
ци
за
де
да
ва
ен
Го
ат
еп
Пу
ме
Хо
Се
тв
Хв
рц
уш
зу
Пе
Ра
Др
Слика 5. Развојни профил детета са церебралном парализом – друга/трећа година

24
23
22
21
20
19
18
Модални профил цп
17
16 Узраст
15
14
13
а
ја
ст
ик
ањ
ањ
тн
во
ци
но
ак
ор
Го
ат
в
п
ал
ме
це
нт
от
Хв
ст
зу
р
Ко
ом
мо
Пе
Ра
ат
Са
Ст
Тумачење развојног профила
Иако је вредност модалних профила у дијагностици и у диференцијално-

дијагностичким закључивањима несумњива, препоручује се да се они схва-
те само као дијагностичке сугестије. У случајевима вишеструких сметњи или
надовезивања проблема депривације на основне сметње, профили могу одсту-
пати од модалних јер одражавају низ специфичних комбинација повишења и
снижења која се морају интерпретирати квалитативно, индивидуално и у кон-
тексту других налаза, а посебно у контексту праћења развоја и праћења ефеката
третмана на промене нивоа развијености појединих психомоторних функција.
Када су доминантне чулно-перцептивне сметње, развојни профил је атипичан
у односу на модалне профиле и показује специфична одступања различитих пси-
хомоторних функција које су развојно у вези са основним сметњама. Тако, нпр.
код детета са сметњама слуха, развојни профил може да показује највеће снижење
нивоа развоја функције опажања у првој години, функције експресивног говора
почевши од четвртог или петог месеца и надаље те функције разумевања говора у
другој и трећој години. Такође, када се ради о детету са сметњама вида, развојни
профил може да показује највећа снижења функција опажања и хватања у првој
години, односно функција опажања, хватања, контактног понашања и самостал
ности у другој и трећој. У оваквим случајевима профил развијености психомо-
торних функција, поред дијагностичких сугестија, има вредност и у погледу
терапијских сугестија, јер указује на психомоторна подручја која су повезана са
основном сметњом, а у којима је потребан додатни третман/стимулација.
Међутим, пошто се ради о узрастима до три године, посебно су значајни редовно пона
вљање процене и праћење развоја, јер у неким случајевима може доћи до убрзања развоја
и надокнађивања (било спонтаних било под утицајем третмана) или обрнуто, до даљег
успорења развоја у појединим функционалним подручјима.

оријентација избором тромесечних постигнућа
Ако не постоји могућност потпуне и квалификоване примене МФРД, кори

шћење изабраних задатака као тромесечних граничника може да послужи као
показатељ развоја за одређена функционална подручја. Такав избор задатака
којима се испитује да ли дете у свом репертоару понашања има она којима је на крају
одговарајућег тромесечја овладало 95% (или 90% за другу и трећу годину) здраве
деце тог узраста, указује како тече развој у неком функционалном подручју. Наиме,
уколико дете на крају одређеног тромесечја не испољава испитивано понашање,
то је знак да је развој у неком подручју спорији него код 95% (или 90% за другу и
трећу годину) деце тог узраста. Овако регистровано одступање у појединим функ-
ционалним подручјима може да буде повезано са примарним органски заснованим
оштећењем или са последицама које органски условљене сметње у једном функцио-
налном подручју имају на развој у другим подручјима, или регистровано успорење
може бити у вези са срединским условима који су неадекватни за одвијање процеса
учења, увежбавања и стицања искуства, али се на основу овакве процене развоја не
могу доносити закључци о узроцима успорења. Наиме, резултати добијени приме-
ном тромесечних граничника који указују на одступања представљају само сигнал
да су неопходна различита допунска испитивања у погледу узрочника и степена
сметњи, као и праћење детета и укључивање у саветодавно-стимулативни третман.
Посебно је важна могућност сигнализације стимулативног третмана који је потре-
бан за сву децу која се развијају спорије, пошто је у случају успорења развоја неоп-
ходно олакшати успостављање оних понашања која се код ове деце не успостављају
спонтано у развојном следу.
Тромесечна постигнућа и рано откривање успорења развоја
Тромесечна постигнућа су понашања којима на крају тромесечја овладава 95%

(или 90%, за другу и трећу годину) здраве деце. Тромесечна постигнућа се могу кори-
стити као тромесечни граничници, односно сигнали могућег успорења у појединим
психомоторним подручјима, уколико испитивано дете није овладало одговарајућим
понашањем које је подстакнуто развојем одређене психомоторне функције.
Међутим, резултати коришћења оваквог избора понашања као тромесечних
граничника за откривање вишеструких сметњи у психомоторном развоју могу
само да сигнализирају успорење и не говоре о његовој природи или узроци-
ма. Такође, на овај начин се не добија довољно прецизних података о степену
успорења, па овако добијени налаз не омогућује квантификацију резултата.
Прво тромесечје
Ако дете крајем 3. месеца није овладало описаним понашањем, основана је

сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије него
код 95% деце истог узраста:
1. не диже главу између 45° и 90° и не ослања се на обе подлактице са углав-
ном делимично испруженим куковима – функција пузања
2. не држи усправно главу у седећем положају најмање 30 секунди и глава му
пада уназад приликом подизања у лебдећи положај – функција седења
3. аутоматизам корачања није ишчезао, не додирује савијеним ногама тврду

подлогу – функција ходања
4. не помера полуотворену руку у правцу црвене звечке – функција хватања
5. не прати очима црвену звечку од једног до другог очног угла и не реагује на
звук звона задржавањем погледа или покрета – функција перцепције
6. нема прве гласовне ланце – функција експресивног говора
7. не постоји социјални осмех – социјално понашање (знак да је угрожена целокуп-
на сфера психолошког, менталног, комуникацијског и емоционалног развоја)
Друго тромесечје
Ако се дете крајем 6. месеца није овладало описаним понашањем, основа-

на је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије
него код 95% деце истог узраста:
1. не ослања се испруженим рукама на отворену или полуотворену шаку и
приликом бочног подизања подлоге не спушта руку и ногу које су у вишем
положају (нема реакцију равнотеже) – функција пузања
2. при покушају тракције не савија лако обе руке и не постоји добра контро-
ла главе у седећем положају приликом сагибања трупа у свим правцима –
функција седења
3. не пружа ноге у коленима и куковима, при чему најмање 2 секунде преузи-
ма телесну тежину на себе – функција ходања
4. не узима свесно понуђену играчку, не премешта играчку из једне у другу
руку, не постоји палмарно хватање целом површином руке и испруженим
палцем – функција хватања
5. не прати погледом играчку која је пала и не тражи погледом извор шушкања
папира – перцептивне функције
6. после фазе ритмичких слоговних ланаца, не „чаврља“ надовезујући разли-
чите, јасне слогове уз наизменичну јачину звука и висину тона – експресив-
ни говор
7. не понаша се различито према познатим и непознатим особама – социјални
развој
Треће тромесечје

1. не пузи као туљан – функција пузања
2. не успева да седи само најмање један минут – функција седења
3. када се држи за обе руке, не успева да стоји најмање 30 секунди преузимајући

тежину тела на себе – функција ходања
4. не хвата обема рукама по једну коцку, свесно их краће задржавајући у шакама,
не узима плочицу прстима и испруженим палцем тако да плочицом не додирује
длан, не пушта намерно предмет да падне из шаке – функција хватања
5. не примећује коцкицу у посуди и не увлачи руку да би је дохватило – фун
кција перцепције
6. нема јасне дупле слогове – функција активног говора
7. не реагује радосно на игру скривања, не показује знаке зазора или страха од
страних особа – социјални развој
Четврто тромесечје
Ако дете крајем 12. месеца није овладало описаним понашањем, основана
је сумња да развој у одговарајућем функционалном подручју тече спорије него
1. није успоставило сигурно пузање на рукама и коленима уз унакрсну коорди
нацију – пузање
2. не одржава сигурно равнотежу при дугом седењу – седење
3. не хода уз делове намештаја и не прави кораке напред држећи се за једну
руку – ходање
4. није успоставило хват као клештима, не хвата предмет савијеним кажипр-
стом и палцем – хватање
5. не довлачи узицом играчку коју жели, не баца мале плочице у кутију –
перцепција
6. нема први смисаони слог – активни говор
7. не реагује на забрану краткотрајним прекидањем активности и не испуњава
једноставне вербалне захтеве – разумевање говора
8. на команду покретима или речима не пружа предмет особи која је дала ко-
манду – социјализација
Пето тромесечје
Ако дете крајем 15. месеца није овладало описаним понашањем, основа-
1. не стоји само најмање 5 секунди, не иде само десетак корака – статомоторика
2. не гура аутић десетак центиметара – моторика руке и шаке
3. не слаже оловку уз папир, не ставља поклопац уз одговарајућу кутију –
перцепција
4. не каже „мама“ или „тата“ – активни говор

5. не реагује на своје име погледом или прекидањем започете радње – разу
мевање говора
6. не уме да одбије заповест одмахивањем главом, не изражава жељу за неким
предметом мимиком – контактно понашање
7. не помаже активно при скидању и облачењу, не држи кашику приносећи је
устима – самосталност
Шесто тромесечје
1. не јури наоколо и не иде три корака уназад – статомоторика
2. не удара или црта оловком по папиру, не прелистава две стране сликовнице
– моторика руке и шаке
3. подручје перцепције – нису издвојена карактеристична понашања којима је
до краја 6. месеца овладало 90% здраве деце
4. не говори од три до пет речи – активни говор
5. не уме да покаже један део тела на питање – разумевање говора
6. не мази лутку или плишаног меду – контактно понашање
7. не држи само чашу док пије, не скида сокне, ципеле или капу, не једе само
кашиком (при чему може да се умрља) – самосталност
Седмо тромесечје
1. не силази низ степенице држећи се за обе руке – успорење статомоторног
развоја
2. не може да увуче конац у перлу – моторика руку
3. не ставља један цилиндар у други – перцепција
4. не назива предмете ако је упитано за њих – активни говор
5. не показује или не назива једну до три слике на питање (ауто, меда, шоља, лут-
ка, лопта, цвет, маца, куца, риба, птица, кашичица, кључ) – разумевање говора
6. не котрља лопту ка мајци, не опонаша активности, не помаже при распре
мању играчака – контактно понашање
7. не успева само да поједе кашиком храну из једног дела тањира – самосталност
Осмо тромесечје
1. не шутира лопту без држања и не пење се уз степенице држећи се за једну
руку – статомоторика
2. не гради кулу од две до три коцкице – моторика руку
3. не сврстава мале и велике кругове – перцепција
4. не употребљава именице, глаголе и придеве – активни говор
5. не показује три дела тела на питање – разумевање говора
6. не помаже у једноставним кућним активностима, не обавља једноставне
задатке – контактно понашање
7. не пере и не брише руке само – самосталност
Девето тромесечје
1. не силази низ степенице држећи се за једну руку – статомоторика
2. не жврља спиралне цртице – моторика руке
3. не увлачи два до три цилиндра један у други – перцепција
4. не означава 8 од 12 слика (ауто, меда, шоља, лутка, лопта, цвет, маца, куца,
риба, птица, кашичица, кључ), не пита за ствари одговарајућим појмовима
– активни говор
5. не показује на 8 од 12 слика – разумевање говора
6. не остаје на краће време код познатих – контактно понашање
7. не поједе храну из тањира без помоћи – самосталност
Десето тромесечје
1. не скакуће на обе ноге – статомоторика
2. не навија играчку кључем – моторика руку
3. не сврстава круг, квадрат или троугао уз одговарајуће облике – перцепција
4. не означава две од три делатности на сликама (дете које једе, дете које спава,
дете које се купа) – активни говор
5. не разуме значење речи „велико“ и „мало“ – разумевање говора

6. не уме да се брине о лутки и меди – контактно понашање
7. не уме да скине јакну или мантил – самосталност
Једанаесто тромесечје
1. не иде уз степенице држећи се за једну руку – статомоторика
2. не гради кулу од 7 коцкица – моторика руку
3. не сврстава три различите величине – перцепција
4. не говори реченице од две до три речи у дечијем говору – активни говор
5. не разуме два од три питања (шта вози, лети, плива) – разумевање говора
Дванаесто тромесечје
1. не иде низ степенице држећи се за једну руку – статомоторика
2. не заврће поклопац или шраф – моторика руку
3. не сврстава четири боје – перцепција
4. не означава 12 слика (ауто, меда, шоља, лутка, лопта, цвет, маца, куца, риба,
птица, кашичица, кључ) – активни говор
5. не разуме два од три предлога (на, поред, испод) – разумевање говора
6. не зна да каже ког је пола – контактно понашање
7. не уме да скине одећу – самосталност
4. ИСПИТИВАЊЕ МОТОРНОГ РАЗВОЈА7
Садржај прегледа
Преглед обухвата:
1. опсервацију спонтане покретљивости,
2. испитивање примитивних рефлекса,
3. процену мишићног тонуса,
4. процену симетрије тела
Опсервација спонтане покретљивости
Спонтана покретљивост новорођенчета се процењује у односу на очекивану

покретљивост здравог новорођенчета у положајима супинације и пронације. По-
сматра се спонтана покретљивост у односу на положај главе, карлице те горњих и
доњих екстремитета. Посебно се описују два елемента спонтане покретљивости,
количина и врста покрета.
Количина покрета у целини процењује се као нормална, смањена и повишена
количина спонтане активности. Количина активности се процењује у односу на
количину покрета које испољава здраво новорођенче у одређеном стању. У по-
гледу врсте покрета процењује се могућност спонтаног смењивања флексионих и
екстензионих покрета у зглобовима горњих и доњих екстремитета или, супротно
томе, доминација екстензионих или атетоидних покрета на дисталним деловима
горњих и доњих екстремитета, која може бити симетрична или асиметрична.
Посебна пажња се посвећује посматрању држања главе у односу на труп, тј.
да ли постоји опистотонично држање главе. Ако опистотонус, спонтани тонич-
ки асиметрични рефлекс врата, тонички симетрични рефлекс врата, екстен-
зиони примитивни рефлекси доњих екстремитета, супрапубични рефлекс и
Према: Радовановић Љ. Методологија раног откривања церебралне парализе код одојчета и ма-
7
лог детета. У: Савић А. (ур.): Рано откривање, дијагностика и третман поремећаја психомотор-
ног развоја, церебрално угрожено дете и дете са церебралном парализом и сродним стањима.
Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију, Београд 2002.
57
рефлекс хватања дланом опстају до краја другог тромесечја, то указује на

озбиљну дисфункцију ЦНС-а.
Примитивни рефлекси
Примитивни рефлекси су врста комплексних, аутоматских покрета које ре-

гулише мождано стабло, а који се јављају још у 25. недељи гестације, присутни
су на рођењу и постепено се губе како ЦНС сазрева. Примитивни рефлекси су
изразито стереотипни и изазивају се специфичним сензорним стимулацијама.
Када се изгубе примитивни рефлекси, појављује се вољна моторна активност.
При изазивању примитивних рефлекса код здравог новорођенчета, добијени
одговори морају бити симетрични. Асиметрични одговор указује на дисфункцију
ЦНС-а. Одсуство примитивних рефлекса код новорођенчета указује на теш-
ку патњу ЦНС-а и налаже честе неуролошке процене. Код одојчета се посма-
тра ишчезавање појединих примитивних рефлекса у односу на узраст детета.
Опстајање појединих примитивних рефлекса после узраста на коме они нестају у
развоју здравог одојчета указује на дисфункцију ЦНС-а.
Најчешће се испитују следећи примитивни рефлекси:
• Рефлекс сисања (sucking reflex) (слике 6 и 7)
–– Положај детета: супиниран.

–– Стимулација: прст испитивача постави се у дубину уста детета, а затим
се полако извлачи.
–– Одговор детета: обавија прст језиком, ствара вакуум, почиње са рит-
мичким покретима сисања на које се надовезују покрети гутања.
–– Јавља се од 10. ГН и траје до 4. месеца живота, када прераста у вољни акт.
Слике 6. и 7.
4. Процена моторног развоја 59
• Рефлекс тражења (rooting reflex) (слике 8 и 9)

–– Стимулација: прстом се дражи угао усана.
–– Одговор детета: ротира главу ка извору стимулације и покушава да
устима ухвати прст.
–– Јавља се од 24. ГН, а губи се након 6. месеца живота.
Слике 8. и 9.
• Рефлекс хватања шаком (palmar grasp reflex) (слика 10)

–– Стимулација: изврши се притисак на длану у висини главица метакар-
палних костију, у смеру од улнарне према радијалној страни.
–– Одговор детета: тоничка флексија прстију шаке као последица пропри-
оцептивне стимулације.
–– Јавља се од 24. ГН, а нестаје око 4. месеца, када се успостави функција
вољног хватања.
Слика 10.
• Рефлекс хватања на табанима (слика 11)

–– Стимулација: притисак прстом у висини главице метатарзалних костију.
–– Одговор детета: плантарна флексија ножних прстију.
–– Јавља се у раном неонаталном периоду и може опстати до успостављања
функције самосталног координисаног хода.
Слика 11.
• Мороов одговор или реакција или рефлекс (Moro Response, head drop) (сли-
ке 12 и 13)
–– Положај детета: супиниран, дете постављено на руке испитивача или на

равну подлогу.
–– Стимулација: нагло изазивање пада главе, тако што се рука испитивача
која подупире главу одојчета нагло покрене надоле и заустави или се
нагло пљесне руком по подлози на којој одојче лежи.
–– Одговор детета: абдукција у раменом појасу, екстензија лактова и свих
зглобова шаке и прстију сем кажипрста и палца, после чега долази до
адукције и флексије, што личи на грљење.
–– Постоји одмах по рођењу и позитиван је до краја 4. месеца, а касније
личи на реакцију страха код одраслих.
Слике 12. и 13.
• Магнетна реакција (magnet response) (слике 14 и 15)

–– Стимулација: палчевима испитивача врши се и одржава благ притисак
са табанске стране симетрично флектираних ногу.
–– Одговор детета: потпуно опружање ногу које за испитивачевим рукама
крећу као привучене магнетом.
–– Постоји одмах по рођењу и позитивна је до краја 3. месеца.

• Галантов рефлекс (рефлекс увијања трупа) (слике 16 и 17)
–– Положај детета: прониран.

–– Стимулација: одојче је на длану испитивача у потрбушном положају, а
испитивач тупим предметом или прстом повлачи наниже од врха лопа-
тице до илијачног гребена на 3 цм од спиналних наставака.
–– Одговор детета: увијање трупа и скретање карлице ка страни подражаја.
–– Постоји у прва 2 до 3 месеца, у другом тромесечју полако нестаје, а пот-
пуно се губи успостављањем функције самосталног седења.
• Реакција прескакања (tactile placing response of the foot) (слике 18 и 19)
–– Положај детета: усправан.

–– Стимулација: одојче се држи подпазушно подупрто у усправном
положају тако да дорзум стопала додирује доњу ивицу плоче стола.
–– Одговор детета: плантарна флексија стопала, затим флексија кука и ко-
лена, дорзална флексија стопала, постављање стопала на подлогу.
–– Иста реакција се може изазвати и на рукама, односно шакама.
–– У прва 2 месеца реакција је тактилна, а затим постаје проприоцептивна.
• Аутоматски ход (stepping movements) (слике 20 и 21)
–– Положај детета: усправан.

–– Стимулација: испитивач држи одојче подпазушно подупрто у усправ-
ном положају и благо га нагиње пут напред.
–– Одговор детета: појава правилних ритмичких корака који имитирају
прави ход.
–– Нестаје после 2. месеца.

• Ландауова реакција (слика 22)
–– Положај детета: вентрална суспензија.

–– Стимулација: испитивач поставља одојче у вентралну суспензију поду
пирући га преко трбуха.
–– Одговор: труп паралелан у односу на подлогу, глава у нивоу трупа,
горњи екстремитети семифлектирани; шаке лабаво затворене, а доњи
екстремитети семифлектирани у куковима и коленима, средње абду-
цирани.
–– Ова реакција се дуго користила за процену ЦНС-а новорођенчета и одој
чета до годину дана. Сада се најчешће помиње као једна од положајних
реакција у неурокинезиолошкој дијагностици по Војти. Реакција је ла-
биринтна, проприоцептивна и оптичка и има три фазе развоја у току
прве године живота.
Слика 22.
• Акустико-фацијални рефлекс (АФР)

–– Стимулација: изненадни пљесак руку или јак звук 20–30 цм латерално
од положаја главе која је у средњој линији.
–– Одговор детета: нагло трептање очних капака.
–– Јавља се 10. дана по рођењу и траје до краја живота.
• Асиметрични тонички рефлекс врата (АТРВ, asymetrical tonic neck reflex)

(слика 23)

–– Стимулација: глава се бочно ротира на леву, а потом на десну страну уз
фиксацију трупа према подлози.
–– Одговор детета: абдукција надлактице, екстензија лакта, шаке и прстију

и екстензија ноге на страни лица, док се рука и нога на страни потиљка
флектирају.
–– Реакција је јасна око узраста од 2. месеца, затим јењава, а у неким случа
јевима може се изазвати све до 5. месеца живота, углавном на рукама.
Слика 23.
• Симетрични тонички рефлекс врата (СТРВ, symmetrical tonic neck reflex)

(слика 24)
–– Положај детета: супиниран; прониран.

–– Стимулација: изводи се флексија или екстензија главе и врата у сагиталној
равни и држи пар секунди.
–– Одговор детета у супинираном положају: при флексији врата добија
се флексија горњих екстремитета са појачаним рефлексом хватања,
смањењем тонуса екстензора леђа и опружањем доњих екстремитета.
–– Одговор детета у пронираном положају: при екстензији врата добија се
екстензија горњих екстремитета, смањење тонуса флексора трупа и реф-
лекса хватања, као и флексија доњих екстремитета.
Слика 24.
• Реакција усправљања врата (neck righting reaction)
–– Положај детета: дете лежи постављено у супинираном и у пронираном

положају.
–– Стимулација: глава се из неутралног положаја окрене на једну, па на дру-
гу страну.
–– Одговор: окретање главе на једну страну (пасивно или активно) изазива
окретање трупа који у блоку следи главу до бочног положаја – прими-
тивно окретање.
–– У пронираном положају, реакција усправљања врата омогућава новоро
ђенчету окретање главе лево-десно и ослобађање дисајних путева.
–– Јавља се од рођења и траје до 4–5. месеца. Са појавом реакције усправљања
тела, ротација главе започиње сегментну ротацију трупа, што омогућује
појаву зрелог обрасца окретања.
• Тонички лабиринтни рефлекс (ТЛР)

–– Стимулус: само постављање детета у положај на леђима.
–– Одговор детета: повећање тонуса у екстензорима главе, врата и трупа,
у флексионој синергији горњих екстремитета и екстензионој синергији
доњих екстремитета. Најизраженији је ако глава стоји под углом од
60° у односу на правац силе гравитације (полулежећи супинирани
положај).
–– Присутан је до 4. месеца живота, није стереотипан и не омета спонтану
покретљивост.
• Супрапубични рефлекс (слика 25)

–– Стимулација: притисак на os pubis.
–– Одговор детета: екстензија и адукција доњих екстремитета уз унутрашњу
ротацију стопала.
–– Јавља се у неонаталном периоду и траје до узраста од шест недеља. При-
сутан је код одојчета са израженом хипертонијом доњих екстремитета и
може упућивати на развој спастичности.
Слика 25.
• Рефлекс укрштене екстензије ногу (слика 26)

–– Стимулација: флексија једне ноге у куку и колену.
–– Одговор детета: екстензија и адукција друге ноге уз интраротацију стопала.
–– Јавља се у неонаталном периоду и траје до узраста од шест недеља. Може
бити присутан код одојчади са израженом хипертонијом доњих екстре-
митета, што може упућивати на развој спастицитета. Асиметрични од-
говори могу указивати на развој асиметрије.
Слика 26.
• Бапкинов рефлекс (слика 27)

–– Стимулација: изазивање рефлекса хватања на длановима.
–– Одговор детета: одојче спонтано контрахује мишиће усана (контракција
m. orbicularis oris).
–– Траје колико и рефлекс хватања шаке. Нестаје на узрасту од 4 месеца, са гу-
битком рефлекса хватања и успостављањем функције активног хватања.
Слика 27.
• Тест луткиних очију
–– Положај детета: супинирана суспензија.

–– Стимулација: глава се ротира на леву и десну страну и посматра се
положај очију; глава се држи у екстремном положају неколико секунди.
–– Одговор детета: очи се покрећу са покретом главе.
–– Јавља се у првих десет дана живота. Губи се за развојем фиксације очима.
• Ротациони тест (слике 28 и 29)
–– Положај детета: вертикална суспензија.

–– Стимулација: испитивач држи дете испод дететових руку, тако да су ис-
питивач и дете окренути једно ка другом; испитивач се окрене полако за
90° тако да се беба окрене заједно са њим и то се понови у оба смера.
–– Одговор детета: овај тест се изводи прво са нефиксираном бебином гла-
вом, а затим и тако што испитивач чврсто држи бебину главу палцем и
кажипрстом; када је глава слободна, она ће се окретати у правцу у коме се
окреће тело, а када је глава фиксирана, очи се покрећу у смеру кретања.
–– Ово је вестибуларни рефлекс. Може да се изгуби у случају оштећења ве-
стибуларног система. Абнормални одговор може да се јави и у случају
парализе очних мишића.
• Рефлекс пућења (lip reflex) (слике 30 и 31)

–– Стимулација: благим „ударањем“ у горњу или доњу усну долази до пуће
ња и контракција орбикуларних мишића усана. Код здраве новорођен
чади добија се снажан одговор, а код хипотоничне слаб, те је потребна
поновљена стимулација.

Процена мишићног тонуса
Процена тонуса се обавља у положају супинације, а испитивач брзим покре-

тима флексије и екстензије у главним зглобовима горњих и доњих екстремите-
та процењује отпор који се јавља у одговарајућим зглобовима. Уколико је отпор
велики и при интервенцији релаксације, говори се о хипертонији, а уколико је
тај отпор минималан или не постоји, говори се о хипотонији. Посебно је важно
испитивање мишићног тонуса абдуктора и адуктора кукова.
Процена симетрије
У процени симетрије посматра се:

• симетрија спонтане покретљивости,
• симетрија примитивних рефлекса и
• симетрија расподеле мишићног тонуса.
Обострано једнак, симетричан одговор одликује развој здравог детета – здра-

во новорођенче има симетричну спонтану покретљивост, даје симетричне одго-
воре при изазивању примитивних рефлекса и при процени мишићног тонуса.
Добијени асиметрични одговори могу упућивати на развој хемисиндрома.
Неурокинезиолошка дијагностика
Једна од врло осетљивих и врло прецизних метода за процену психомоторног,

а посебно моторног развоја одојчета, веома значајна за рано откивање церебралне
парализе, јесте неурокинезиолошка дијагностика по Војти, која је део Минхенске
функционалне развојне дијагностике.
Свеобухватно неуролошко испитивање које се користи за процену интегритета
нервног система код одојчета и малог детета, као и за процену моторних функција, по
дразумева коришћење комбинованог испитивања примитивних рефлекса и постурал
них реакција као једноставног, али предиктивног скрининг теста намењеног раном
откривању одојчади код које постоји ризик да оболе од церебралне парализе. Тест је
брз, једноставан и економичан, а изводи се у болничким и ванболничким условима.
Ова метода обухвата:
1. Испитивање примитивних рефлекса,
2. Испитивање положајних реакција,
3. Процену мишићног тонуса,
4. Процену моторног постигнућа за календарски односно кориговани узраст.
У овој методи најважнији су испитивање положајних реакција и њихова про-

цена. Испитивање положајних реакција, као дијагностика под оптерећењем, даје
поуздан увид у стање ЦНС-а. Дете се уводи у провокативну ситуацију, ситуацију
’оптерећења’, у којој се образац његовог одговора неизоставно испољава као обра-
зац који је у складу са обрасцем одговора здравог детета или који одступа од тог
обрасца. Постуралне реакције представљају поуздани показатељ неуромоторног
развоја од рођења, односно новорођеначког периода, до успостављања функције
самосталног координисаног хода.
Значајне карактеристике положајних реакција у неуролошкој процени одојчета:
1. све положајне реакције се могу изводити одмах по рођењу детета,
2. све пружају увид у развојну фазу детета и
3. користе се до успостављања функције самосталног хода, када губе дијагно
стички значај.
Испитивање примитивних рефлекса
Када је реч о испитивању примитивних рефлекса, поступак испитивања је

идентичан поступку описаном у неуролошком прегледу новорођенчета који је
стандардизовао Прехтл, али се рефлексни одговори кинезиолошки анализирају
у односу на могућности овладавања одређеним моторним обрасцима кретања.
И Прехтл и Војта посматрају постојање ових реакција у односу на календарски
узраст детета (табела 2), односно опстајање појединих рефлекса које је абнормал-
но и које представља могући знак патолошког развоја ЦНС-а (табела 3).
Табела 2. Неуролошка развојна дијагностика

ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА ПРИМИТИВНИХ РЕФЛЕКСА
ПРИМИТИВНИ РЕФЛЕКСИ Календарски узраст детета
Бапкинов рефлекс 0–4. недеље
Рефлекс тражења 0–3. месеца
Рефлекс сисања 0–3. месеца
Феномен луткиних очију 0–4. недеље
Аутоматски ход 0–4. недеље
РЕФЛЕКСИ ОПРУЖАЊА Календарски узраст детета
Екстензионо гурање руке
Екстензионо гурање ноге 0–4. недеље
Супрапубични рефлекс 0–4. недеље
Унакрсна опружања 0–6. недеље
ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА ПРИМИТИВНИХ РЕФЛЕКСА

РЕФЛЕКСИ ОПРУЖАЊА Календарски узраст детета
Рефлекс пете 0–4. недеље
Рефлекс корена шаке
Лифт реакција 0–4. месеца
Галантов рефлекс 0–4. месеца
РЕФЛЕКСИ ХВАТАЊА Календарски узраст детета
Рефлекс хватања шаком До одупирања и успостављања функције хватања шаком
Рефлекс хватања табанима До одупирања на стопала и успостављања стајања и
функције хода
Акустико фацијални рефлекс Од 10. дана до краја живота
Оптичко фацијални рефлекс Појављује се после 3. месеца
Табела 3. Неуролошка развојна дијагностика

ПРИМИТИВНИ РЕФЛЕКСИ Симптоми абнормалности, односно могуће патологије
Бапкинов рефлекс После 6. недеље
Рефлекс тражења После 6. недеље
Рефлекс сисања После 6. недеље
Феномен луткиних очију После 6. недеље
Аутоматски ход После 3. месеца
РЕФЛЕКСИ ОПРУЖАЊА
Екстензионо гурање руке Од рођења
Екстензионо гурање ноге Од рођења
Супрапубични рефлекс После 3. месеца, ризик од појаве спастичног кретања
Унакрсна опружања После 3. месеца, ризик од појаве спастичне дискинезије
Рефлекс пете После 3. месеца
Рефлекс корена шаке Од рођења
Испитивање положајних реакција
Положајни рефлекси (или реакције) јесу под оптерећењем испровоцирана, ре

флексна држања тела и рефлексни покрети до којих долази услед промене поло
жаја тела.
Положајне реакције су показатељ постуралне реактивности ЦНС-а, односно

способности прилагођавања на промену положаја тела према одређеним закони-
тостима онтогенетског развоја.
Положајне реакције се испитују довођењем детета у посебне (постуралне)
положаје, при чему мултиаферентне дражи долазе до ЦНС-а који их обрађује и
трансформише тако да дете реагује специфичним обрасцима, карактеристичним
за дату положајну реакцију. Свака положајна реакција има неколико фаза развоја
које су одређене матурацијом ЦНС-а и одговарају одређеном календарском узра-
сту здравог одојчета.
Постоји седам положајних реакција (слика 32).
Слика 32.
Слика 1. горе лево: аксиларно висећа реакција (Collis axillaris); слика 2. горе у средини: Ландауо-
ва реакција (Ландауов рефлекс); слика 3. горе десно: Војтина бочно клатећа реакциjа; слика 4. доле
лево: тракциона проба (модификована по Војти); слика 5, доле лево, у средини: хоризонтално висећа
реакција по Колису (Collis horizontalis модификован по Војти); слика 6. доле десно, у средини: верти-
кално висећа реакција по Колису (Collis verticalis модификован по Војти); слика 7. доле десно: верти-
кално висећа реакција по Пајпер‑Изберту (Пајпер‑Избертов рефлекс)
1. Аксиларно висећа реакција (Collis axillaris)

• Извођење: дете се држи у усправном положају са главом горе, обухваћено
обема рукама испод пазуха тако да испитивач не додирује својим палцем
доњу ивицу трапезијуса (јер би такав додир могао да изазове испружање
ногу); дете је леђима окренуто испитивачу.
• Реакција: постоје две фазе које су у складу са нивоом моторног развоја детета.
• Прва фаза: од рођења до краја 7. месеца.
–– Обе ноге су лабаво савијене до краја 3. месеца – инертно држање (фаза 2а),
а по навршеном 3. месецу, дете их активно привлачи ка трбуху (фаза 2 б).
• Друга фаза: од 7. месеца и даље.
–– Лабаво опружено држање обе ноге.
• Напомена: савијање ногу према трбуху током испитивања ове реакције ука
зује на то да ће дете и лежећи на леђима моћи да савије ноге према трбуху и
да се игра својим стопалима; лабаво опружене ноге, које карактеришу другу
фазу ове реакције, указују на припрему детета за функцију стајања.
2. Ландауова реакција (Ландауов рефлекс)

• Извођење: дете се у хоризонталом положају поставља трбухом на длан ис-
питивача.
• Реакција: постоје 3 фазе, које су у складу са нивоом моторног развоја детета.
• Прва фаза: од рођења до 6 недеља.
–– Глава је лако повијена, труп је такође лако савијен, руке и ноге су у лаба-
во савијеном положају.
• Друга фаза (Ландау два): од 7 недеља до 3–4. месеца.
–– Врат симетрично опружен све до висине рамена, труп је лако савијен, а
руке и ноге су у лабавој флексији.
• Трећа фаза (Ландау три): од 3–4. месеца до 6. месеца.
• Врат је симетрично опружен, као и труп све до торако-лумбалног прелаза,
ноге су у лакој абдукцији лабаво опружене или савијене, руке су такође ла-
баво опружене.
• Напомена: дете треба да буде смирено јер, уколико плаче, долази до појаве
крутог испружања ногу или опистотонусу сличног испружања трупа, што
нема дијагностичку вредност.
• Посебну пажњу треба обратити на симетрију трупа – асиметрично држање
трупа може бити дијагностички значајно.
• На крају друге фазе дете је у стању да се симетрично ослања на лактове уз
симетрично опружање врата у положају потрбушке. У положају пронације
оно успева да радијално хвата.
3. Бочно клатећа реакција (Војтина реакција)

• Полазни положај: дете се обухвати обема рукама око трупа и држи у верти-
калном положају леђима окренуто према испитивачу.
• Изазивање рефлекса: нагло нагињање детета на бок у хоризонталан положај,

најпре на један, па на други бок.
• Реакција: одвија се у три фазе, у зависности од степена развоја.
• Прва фаза: од 0 до 10 недеља.
–– На рукама реакција слична Мороовом одговору, шаке су отворене. Нога
која је одозго савијена је у куку и колену, стопало је у дорзалној флексији и
пронацији, прсти су лепезасто испружени и раширени. Нога која је одоздо
опружена је, стопало је у дорзалној флексији и супинацији, прсти савијени.
• Напомена: Мороовом одговору сличан покрет руке која је одоздо нешто је ма
њег обима. Дијагностички су значајнији одговори екстремитета који су одозго.
• Друга фаза: у периоду од 4. до краја 7. месеца.
–– Сви екстремитети заузимају лабавије савијен положај у великим зглобо-
вима, шаке могу да буду отворене, стопала се налазе у средњем положају
или су супинирана.
• Трећа фаза: у периоду од 8. до 13–14. месеца.
–– Оба екстремитета која се налазе одозго заузимају положај испружен у страну.
• Напомена: Између прве и друге фазе те између друге и треће фазе постоје и
прелазне фазе – а) од 10. па најкасније до 20. недеље дете може, у зависности
од стања узнемирености, да реагује на начин описан у првој или другој фази
– може да држи ноге у савијеном положају, док у исто време на руци која је
одозго може да дође до лабавије екстензије, као у првој фази; б) крајем 7.
месеца и у току 8. месеца постепено се губи лабава флексија ногу и појављује
се лабава екстензија са испружањем напред.
• Описане фазе и прелазне фазе увек означавају границе одређеног нивоа
моторног развоја: I фаза одговара моторном развоју који се одвија током
првих 10 недеља, II фаза одговара развоју од 4 до 7 месеци.
4. Тракциона проба (модификована по Војти)

• Ова проба се већ дуго користи у дијагностици, али се раније обраћала пажња
само на флексију главе. Војта је обрадио ову пробу тако што описује друге
покрете који се јављају током ове пробе, а посебно положај ногу.
• Полазни положај: дете лежи на леђима, глава је у средњем положају.
• Изазивање реакције: дете се подигне држећи се за обе руке у коси положај до
угла од 45°. За ову пробу је битно да се труп детета у току пробе не повлачи
преко угла од 45°, јер је само тако могуће оцењивање положаја ногу. За време
ове пробе у потпуности се користи рефлекс хватања на руци, односно палац
испитивача се са улнарне стране поставља у шаку детета, а осталим прстима
обухвата се дистални део дечије подлактице. При томе прсти испитивача
никако не смеју бити постављени на дорзум шаке детета, јер би се тако иза
звао надражај екстерорецептора који би инхибирао рефлекс хватања. Ови
услови се морају строго поштовати како би се добили поуздани подаци о
реаговању тела и доњих екстремитета.
• Реакција: постоје четири фазе, које су у складу са нивоом моторичког развоја детета.
• Прва фаза: од рођења до 6 недеља.
–– Глава детета „виси“ уназад, ноге су савијене и средње абдуциране.
• Друга фаза: од 7. недеље до краја 6. месеца.
–– У том периоду развија се усправљање главе, савијање целог трупа те са
вијање ногу и повлачење ка трбуху, дакле, дете је поново у стадијуму
флексије (други флексиони стадијум – лабава флексија). Крајем 3. месеца,
глава се поставља у раван трупа, врат је исправљен и чини праву линију са
горњим делом трупа. Касније, то је потфаза друге фазе (фаза 2а), у којој се
ноге привлаче ка трбуху. Крајем друге фазе брада детета иде ка грудима, а
ноге су сасвим привучене ка трбуху.
• Трећа фаза: од 7. месеца до 8–9. месеца.
–– По завршетку друге фазе долази до постепеног опружања главе, трупа и ногу.
У том раздобљу одојче се сопственом снагом повлачи увис, а глава се подиже
знатно више у односу на пут који је савладан крајем друге фазе. Попуштање
флексије се највише примећује на коленима – колена су полусавијена.
• Четврта фаза: од 10. месеца до 14 месеци.
–– Глава је у истој линији са горњим делом трупа, флексија је присутна само
у лумбосакралном делу, ноге су опружене у коленим зглобовима и абду-
циране, ослонац је на петама.
• Напомена: Ова реакција се изводи искључиво у будном стању, када је дете
смирено. Уколико дете плаче, долази до забацивања главе уназад, ослања се
на пете и опружа се – овакав одговор, добијен код детета које плаче, не мора
бити патолошки иако је налик патолошком.
5. Хоризонтално висећа реакција (Collis horizontalis модификован по Војти)

• Изазивање реакције: дете се ухвати за надлактицу и натколеницу исте стра-
не, нагло се подигне са подлоге и држи се у хоризонталном положају висећи
постранце; да би се избегло прејако истезање зглобне чауре раменог зглоба
треба сачекати да дете реагује привлачењем ухваћене руке према себи.
• Прва фаза: од рођења до 3–4. месеца.
–– Лабавије савијено држање ноге која слободно виси и руку.
• Напомена: лабавији покрети ногу, „праћакање“, нормална су појава у том пе-
риоду; у току првих недеља развоја присутни су Мороовом одговору слични
покрети (фаза 1а), а касније рука заузима савијен положај (фаза 1б).
• Друга фаза: од 4. до 6. месеца.
–– Дете може да доведе подлактицу руке која слободно виси у пронацију,
а при крају друге фазе може на ту руку и да се ослони. Нога остаје у
савијеном положају, а покрети ногу постају диференциранији.
• Трећа фаза: од 8–9. месеца па надаље.
–– Дете покушава да се ослони на цело стопало ноге која слободно виси.
• Напомена: Почетак друге фазе – пронациони положај слободне подлакти-

це – појављује се тек онда када је дете способно да се, лежећи потрбушке,
ослања на лактове уз симетрично испружен врат. Држање подлактица у
пронацији увек је повезано са дорзалном флексијом у ручном зглобу и са
опуштањем шаке. Потпуно ослањање на руке (без круте екстензије у лакту)
могуће је када се рефлекс хватања на длановима изгуби и када дете стекне
способност радијалног хватања, а координација рука–уста–око се у потпу-
ности развије.
• Трећа фаза се појављује у исто време када и реакција стајања („standing
reaction“). Дете сада може само да седне и да се активно усправи.
6. Вертикално висећа реакција по Колису (Collis verticalis, Collis verticalis мо-

дификован по Војти)
• Полазни положај: дете лежи на леђима.
• Изазивање реакције: дете треба ухватити за натколеницу једне ноге и нагло
га подићи у вертикални положај с главом надоле.
• Реакција: постоје две фазе које су у складу са нивоом моторног развоја детета.
• Прва фаза: од рођења до 6–7. месеца.
–– Слободна нога је савијена у куку, колену и скочном зглобу.
• Друга фаза: од 7. месеца па надаље.
–– Слободна нога је савијена у куку, а лабаво опружена у колену.
• Напомена: Ова реакција је посебно важна у клиничкој дијагностици због
своје изванредне осетљивости, јер се, у случајевима када је постурална ре-
актибилност ненормална, већ у новорођеначком периоду на слободној нози
појављују изразито патолошки одговори.
7. Вертикално висећа реакција по Пајпер-Изберту

• Полазни положај: дете лежи на леђима, глава је у средњем положају, шаке
треба да буду отворене.
• Изазивање реакције: дете се ухвати за натколенице, нагло се подигне у вис и
држи у вертикалном положају са главом надоле.
• Прва фаза: од рођења до краја 3. месеца.
–– У току првих 6 недеља, руке реагују слично као код Мороове рекције
(фаза 1а, „фаза обухватања“), а у току наредних 6 недеља развоја долази
само до „избацивања“ опружених руку у страну, шаке су при томе отво-
рене, врат је симетрично опружен, а карлица је савијена.
• Друга фаза: од 4. до 5. или 6. месеца.
–– Руке су полувисоко испружене у страну, шаке су отворене. Потиљак и
труп су симетрично испружени све до торако-лумбалне границе, сави
јено држање карлице је попустило.
• Трећа фаза: од 7. до 8/9/10/12. месеца.

–– Руке су опружене увис, шаке су отворене, потиљак и труп су симетрич-
но испружени све до лумбо-сакралне границе.
• Четврта фаза: од 9. месеца па надаље.
–– Дете покушава да се ухвати за испитивача и да се повуче увис.
• Напомена: Фазе од прве до треће одговарају степену развоја ЦНС-а. За ову
реакцију је специфично да свака фаза одговара моторном развоју који се
оствари у једном тромесечју у развоју здравог детета.
• Када дете стигне до треће фазе, оно лежећи потрбушке може да се ослони на
дланове, јер је рефлекс хватања на длановима ишчезао. У овој фази дете је
овладало радијалним хватањем.
Квантитативна процена постуралне реактивности ЦНС-а
Број положајних реакција које се одвијају на абнормалан начин (слика 33) пред
ставља мерило квантитативног поремећаја ЦНС-а, односно поремећаја централне
координације, као радне дијагнозе. Степен поремећаја централне координације је
одређен бројем абнормалних положајних реакција. Тако се разликују:
• лакши степен поремећаја централне координације – до 3 положајне реакције
се одвијају на абнормалан начин,
• лака ометеност централне координације – од 4 до 5 положајних реакција се
одвија на абнормалан начин,
• средња ометеност централне координације – 6 положајних реакција се
одвија на абнормалан начин,
• тежак поремећај централне координације – 7 реакција се одвија на абнор-
малан начин (при чему постоји упадљиво измењен мишићни тонус, посеб-
но у смислу хипертоније).
Може се сматрати да је одговор несумњиво патолошки ако у било којој

положајној реакцији глава заузима изразито опистотонусни положај у односу на
труп те ако су горњи екстремитети пронирани са затвореним шакама уз адукцију
палчева, а доњи екстремитети у екстензији и адукцији са еквинусом стопала,
било да се ови обрасци испољавају обострано и симетрично или једнострано, од-
носно асиметрично. Овакви обрасци се сматрају патолошким ако се јаве у било
којој фази сваке од положајних реакција и указују на развој церебралне парализе.
Такође, као значајно одступање од нормалног обрасца положајних реакција сма-
тра се и значајно асиметричан положајни одговор, па је и у том случају неопходно
укључивање детета у третман.
Слика 33.
Слика 1. горе лево: одговор у бочно клатећој Војтиној реакцији детета са симптоматским ризиком;
слика 2, горе десно: одговор у бочно клатећој Војтиној реакцији детета са церебралном парализом;
слика 3. средина лево: одговор у Ландауовој реакцији детета са симптоматским ризиком; слика 4.
средина десно: одговор у Ландауовој реакцији детета са церебралном парализом; слика 5. доле лево:
одговор у аксиларно висећој реакцији детета са симптоматским ризиком; слика 6. доле десно: одго-
вор у аксиларно висећој реакцији детета са церебралном парализом
Према броју положајних реакција које одступају од нормалних образаца одре

ђује се даљи поступак:
• Лакши и лаки поремећај централне координације захтевају једномесечне
контроле уз савет родитељима како да поступају8 са дететом.
• Средње тежак и тежак поремећај централне координације захтевају приме-
ну рехабилитације са детаљним планом третмана и укључивањем тима, као
и спровођење детаљне дијагностичке обраде.
• Апсолутну индикацију за укључивање одојчета у процес рехабилитације
представља налаз асиметрије у положајним реакцијама. У тим случајевима
препоручује се да третман започне већ током првих шест недеља живота.
У неурокинезиолошкој дијагностици и примитивни и положајни рефлекси се

анализирају кинезиолошки у функцији моторног развоја очекиваног за дати ка-
лендарски узраст детета, односно календарски узраст коригован за прематуритет
(Tабела 1).
Уколико је код детета узраста од 6 месеци, на пример, још увек присутан АТРВ
и СТРВ, као и рефлекс хватања на длановима, оно није у стању да у положају на
трбуху одиже главу и рамени појас и да се ослони на опружене лактове и отво-
рене шаке, што је очекивано у моторном развоју детета календарског узраста од 6
месеци. Такође, такво дете није у стању да хвата у средњој линији и да се правил-
но окрене из супинације у пронацију. Такво дете има абнормалан моторни развој
који се даље може одвијати у патолошком правцу са фиксирањем патолошких
образаца кретања карактеристичних за церебралну парализу. Такође, уколико
је код одојчета, у другом тромесечју, још увек присутна дистонична фаза, оно
није у стању да се у положају пронације ослања на лактове нити да циљано хвата
понуђену играчку. Не може се очекивати ни самостално седење уколико дете на
узрасту од 8 до 9 месеци има позитиван Галантов рефлекс.
Анализом положајних реакција добија се податак о моторној зрелости детета, јер свака фаза
једне положајне реакције одговара одређеном моторном обрасцу који испољава здраво
дете одређеног календарског узраста.
Говори се, чак, да је испитивањем положајних реакција могуће проценити мо-

торну зрелост одојчета, а ако се ради о здравом детету, самим тим може да се
одреди и календарски узраст детета. Коришћење примитивних рефлекса за одре
ђивање фазе развоја није могуће, јер се они не мењају током развоја, а узраст на
коме они ишчезавају различити аутори су различито утврђивали, те је могуће
превидети неке развојне абнормалности.
Енг. handling
8
Дијагностичке сугестије
До преображаја развојних фаза појединих положајних реакција долази спорије

код деце код које ће се развити ментална ретардација. Код ове деце не добијају се
патолошки одговори, него одговори у свим положајним реакцијама одговарају
нижим фазама развоја појединих положајних реакција и због своје уједначености
одговарали би здравом детету нижег календарског узраста.
Потребно је нагласити да успорење психомоторног развоја у целини, односно
хармонично успорење свих функција из психомоторног спектра, скоро ника-
да не доводи до развоја церебралне парализе, док дисхармонични развој, одно-
сно неуједначено успорење, посебно моторних функција, скоро увек упућује на
развој церебралне парализе.
На основу неурокинезиолошке процене може се претпоставити који ће се тип
церебралне парализе (ЦП) развити:
• спастични облик ЦП развиће се највероватније код тешког поремећаја цен-
тралне координације уз значајну хипертонију;
• екстрапирамидни облик ЦП развиће се код тешког поремећаја централне
координације са променљивим мишићним тонусом и присутном тонич-
ком рефлексологијом (АТРВ, СТРВ, као и опистотонус) у другом и трећем
тромесечју;
• хипотонични облик ЦП највероватније ће се развити из тешког поремећаја
централне координације уз хипотонију и изразито појачане рефлексе (хипер
рефлексију) те поликинетичке одговоре и појаву субклонуса.
• атаксични облик ЦП највероватније ће се развити из тешког поремећаја цен-
тралне координације са хипотонијом уз појаву тремора у другом тромесечју,
и то прво на глави, а касније и на екстремитетима.
Рана дијагностика церебралне парализе односи се на период када клинички још нема
испољених паретичних појава. Може се рећи да се врло рана дијагностика односи на пери-
од првог тромесечја, а рана дијагностика на друго и треће тромесечје.
Појам пластичности ЦНС-а под утицајем ране терапије добија конкретни са
држај, односно одиграва се неуронска диференцијација, изградња дендрита, ства
рају се нове синапсе, а под утицајем аферетних проприоцептивних надражаја
побољшава се мијелинација, што све скупа утиче на побољшање постуралне ре-
актибилности и појаву примитивних рефлекса уколико они нису постојали у пери-
оду новорођенчета. Третманом подстакнута неуронска диференцијација омогућује
да се примарни поремећај у ЦНС-у лакше компензује, те се психомоторни развој
убрзава, а неке манифестације клиничке слике ЦП се могу елиминисати.
На крају, потребно је додати да, иако постоје савремене дијагностичке могућно

сти (ЦТ, МР, спектроскопска МР, неурофизиолошке процедуре, УЗ ЦНС-а и др.) које
се могу применити у најранијем узрасту, оне не могу искључити развој церебралне
парализе. Одлично познавање нормалног моторног развоја и моторних образаца
кретања до најситнијих детаља те добар неурокинезиолошки преглед одојчета су-
верено владају овом облашћу дечије неурологије.
Када изостане рана дијагностика, церебрална парализа се полако развија пред очима ро
дитеља и педијатара и тек када се код одојчета запазе фазе дистоничних атака схвати се да
„нешто није у реду“, па се тек тада затражи помоћ специјализованих стручњака.
Рано лечење је важно ради адаптибилности и пластицитета дечијег мозга.
Првих осамнаест месеци живота здравог детета представљају период брзог и

великог развоја. Ни у једном раздобљу свог живота дете не учи и не развија се тако
брзо. То није само раздобље највећег потенцијала за учење, него и за прилагођа
вање на церебрално оштећење. Учење покрета је потпуно зависно од сензорног
искуства, које не само да започиње него и води моторни развој. Здраво дете мења
и модификује сензомоторне узорке раних и примитивних покрета и адаптира их
постепено комплексним функцијама, као што су ход и хватање.
Дете се може служити само оним што зна, тј. оним што је осетило, што је искусило и чега се
може сетити.
Ако је, као што је то случај код детета са ЦП, сензомоторно искуство било па-
толошко од почетка, оно ће се служити само својим патолошким сензомоторним
обрасцима. Временом ће ово довести до контрактура и структуралних деформи-
тета, што је исход који се, у већини случајева, може избећи врло раним лечењем.
5. ОРИЈЕНТАЦИОНА ПРОЦЕНА
ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА ПРЕДШКОЛСКЕ
ДЕЦЕ „ПМР 3–6 ГОДИНА“9
Уводне напомене о инструменту „ПМР 3–6 година“
Овај инструмент се препоручује за ситуације када треба добити брзи скри-

нинг развоја детета, јер омогућава тријажу и издвајање деце одређеног узраста
коју, због уочених развојних одступања, треба упутити на даља испитивања.
За извођење скрининга потребно је имати оловку (или дрвене бојице), папир и
10 дрвених коцки 2,5 x 2,5 цм, у топлим бојама.
Може га примењивати обучена медицинска сестра, а резултате процењује
педијатар, пошто комплетно испита дете.
У случају да се податак заснива само на податку добијеном од родитеља, то
треба напоменути.
За сваки узраст постоји седам захтева и треба испитати да ли је сваки захтев
испуњен. Редослед питања не треба схватити шаблонски.
Уколико дете након постављања захтева погрешно одговори, у поновном покушају
питање му треба поставити на други начин. При томе, не саопштавамо детету да је по-
грешило нити саопштавамо одговор. За сваки захтев дете има право на три покушаја.
Начин оцењивања
Сваки задатак се оцењује једном од следећих оцена:

++ када дете из првог покушаја испуњава захтев у потпуности
+ када захтев испуњава накнадно или на основу додатног објашњења, одно-
сно када делимично испуњава захтев
Према: Ковачевић Д, Бојанин С, Ишпановић В. „Приручник за процену психомоторног развоја
9
предшколске деце“, ИМЗ, Београд, 1984.
83
- неуспех
+- нисмо сигурни
Резултати се уписују у лист праћења за сваки узраст. Ако дете са лакоћом реши
захтев за свој узраст, треба дати и захтев за следећу узрасну годину.
Приликом саопштавања резултата треба бити обазрив. Родитељу се не саоп-
штава неуспех детета. Ако је дете неуспешно у неком од захтева, а уради захтев
из исте области за претходни узраст, може се саопштити да је налаз у границама
нормале. Ако дете не испуни два или више захтева, испитивања треба допунити
(психолог, дефектолог).
Уколико се из одређених разлога не оствари потребна сарадња са дететом,
испитивање треба поновити.
5. Оријентациона процена психомоторног развоја предшколске деце „ПМР 3–6 година“ 85
ОРИЈЕНТАЦИОНА ПРОЦЕНА ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА

ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ: „ПМР 3–6 ГОДИНА“
Лист за праћење
Број картона _____________
Оријентационе процене психомоторног развоја скринингом ПМР 3–6 година
(име, очево име, презиме) (дан, месец, година рођења)

Ризик у анамнези:
Запажања родитеља:
ДЕТЕ УЗРАСТА ТРИ ГОДИНЕ

Оцена
Захтеви
++, + +-
1. Силази само низ степенице, привлачећи ногу уз ногу
Примедба:
2. Скакуће са обе ноге
Примедба:
3. Прецртава круг када му покажемо
Примедба:
4. Гради мост од три коцке
Примедба:
5. Зна своје име и пол
Примедба:
6. Зна понешто да обуче од одела, да навуче ципеле
Примедба:
7. У говору употребљава заменице и множину
Примедба:
Утисак испитивача:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
Закључне примедбе испитивача:
Датум испитивања:
У:
(читак потпис испитивача)

ДЕТЕ УЗРАСТА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

Оцена
Захтеви
++, + +-
1. Стоји на једној нози више секунди
Примедба:
2. Прецртава квадрат (један угао може бити туп или заобљен
Примедба:
3. Прави квадрат од четири коцке
Примедба:
4. Тачно разликује и назива две основне боје
Примедба:
5. Познаје 10 извршилаца радњи
Примедба:
6. Облачи се само, закопчава дугме
Примедба:
7. Говори потпуним реченицама (предлози, прилози)
Примедба:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
У:

ДЕТЕ УЗРАСТА ПЕТ ГОДИНА

Оцена
Захтеви
++, + +-
1. Стоји на једној нози две и више секунди
Примедба:
2. Црта тачно квадрат и троугао (кућицу са кровом)
Примедба:
3. Први цртеж људског лика (фаза „пуноглавца“)
Примедба:
4. Одбројава четири коцке
Примедба:
5. Разликује јутро и вече
Примедба:
6. Самостално се облачи, шнира и везује пертле
Примедба:
7. Тачно прича кратке приче (песме, рецитације)
Примедба:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
У:

ДЕТЕ УЗРАСТА ШЕСТ ГОДИНА

Оцена
Захтеви
++, + +-
1. Трчи уз и низ степенице
Примедба:
2. Црта ромб или крст
Примедба:
3. Конструише степенице од 10 коцки
Примедба:
4. Одбројава 10 коцки
Примедба:
5. Само црта људски лик
Примедба:
6. Зна друштвене игре
Примедба:
7. Препричава „Црвенкапу“
Примедба:
Вид:
Слух:
Изговор:
Понашање:
У:
Листа индикатора ризика

Забележите присуство следећих биолошких, психолошких или социјалних фактора ризика
уочених на основу историје трудноће и порођаја, породичне анамнезе те медицинских,
социјалних и других података.
Биолошки фактори ризика
1. Недонесеност (мање од 37 недеља гестације)
2. Пренесеност (преко 42 недеље гестације)
3. Перинатална асфиксија: Бледа Плава
4. Интракранијална: Хеморагија Едем
5. Патолошка хипербилирубинемија (преко 200 mmol/l)
6. Низак Апгар скор (испод 5)
7. Хипогликемија (испод 1,65 m/l)
8. Конвулзије, апноичне или цијанотичне кризе
9. Тешке неонаталне инфекције (сепса, менингоенцефалитис…)
10. Дијабетес мајке: Манифестни Латентни
11. Епилепсија мајке
12. ЕПХ гестоза (прееклампсија) мајке
13. Интраутерина инфекција детета:

Токсоплазмоза Рубеола ЦМВ инфекција
Листериоза АИДС Друго
14. Сензомоторно оштећење манифестно у првој години живота:

Слуха Вида Моторике
15. Генетска обољења: Хромозомална Метаболичка

Психолошки фактори ризика

Душевни поремећаји у породици
Мајке Оца
Схиз. психоза Схиз. психоза
Биполарна психоза Биполарна психоза
Депресија Депресија
Неуротске сметње Неуротске сметње
Пуерперална психоза Поремећај личности
Поспартална депресија Поремећај понашања родитеља
Поремећај личности Алкохолизам
Поремећај понашања родитеља Наркоманија
Алкохолизам Епилепсија
Наркоманија
Епилепсија
Депривација или прекид емоционалних односа

Смрт у породици Мајке Оца Брата/сестре
На узрасту детета: 1 2 3 4 5 6
Хоспитализација детета
Рана одвајања из било ког разлога
Злостављање детета
Занемаривање детета
Посебни социјални и породични утицаји

Усвојено дете
Узраст детета: 1 2 3 4 5 6
Разведени родитељи
Узраст детета: 1 2 3 4 5 6
Самохрани родитељ (отац, мајка)
Тешке и хроничне болести родитеља
Оца Мајке
Врло лош социо-економски статус
Културна депривација породице неписменост остало
Катастрофе: Ратно искуство Избеглиштво

6. ЕДИНБУРШКА СКАЛА ПОСТПАРТАЛНЕ
ДЕПРЕСИЈЕ (EPDS)
Единбуршка скала постпарталне депресије (EPDS) је скрининг скала само-

процене, која првенствено има за циљ препознавање ризика од настанка постпар-
талне депресије. Препоручује се примена 6–8 недеља и 7–9 месеци након порођаја.
Може се применити и у антенаталном периоду, као инструмент процене ризика
од антенаталне депресије.
Састоји се од 10 питања која описују стање за период од недељу дана пре при-
мене упитника. Одговори се оцењују на скали од 0 до 3. Скор 3 означава прису-
ство веома изражених симптома, док 0 означава да нема симптома. Укупан број
бодова се одређује сабирањем бодова за свако од десет питања, тако да је распон
резултата од 0 до 30.
Упитник испуњава сама особа, а интерпретира га здравствени радник (лекар,
медицинска сестра).
Израчунавање
Питања 1, 2, 4 означавају се са 0, 1, 2 или 3, почев од првог одговора у низу (број

0) до последњег (број 3).
Питања 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10 означавају се обрнуто у односу на претходне. Први
одговор у низу (број 3), а последњи на дну (број 0).
Скор већи од 12 указује на могуће присуство депресивних симптома и потребу
за додатном клиничком проценом (може се применити и шири критеријум који
подразумева скор од 10 поена).
Код жена које имају скорове између 8 и 12 пожељно је да се тест понови за две
до четири недеље.
Посебну пажњу треба обратити на одговоре на последње питање, пошто оно
говори о присуству суицидалних мисли. За све који на последње питање одгово-
ре потврдно, независно од укупног скора, препоручују се додатне консултације
(упутити психологу, психијатру).
93
Единбуршка скала постпарталне депресије (EPDS)
Име и презиме: _________________________________________________

Адреса: _______________________________ Датум рођења: ______________
Датум рођења детета: _______________ Телефон: _______________________
Пример питања:
Пошто сте трудни или сте недавно имали порођај, желели бисмо да знамо како
се осећате. Молимо Вас да обележите одговор који најприближније описује како
сте се осећали током претходних 7 дана, не само како се осећате данас.
Ово је пример питања, које је већ обележено.
Осећала сам се срећно:

❑ Да, углавном
X Да, понекад
❑ Не, не тако често
❑ Не, уопште не.
Овај одговор би значио „У току прошле недеље осећала сам се понекад срећно.“
Молимо вас одговорите на остала питања на исти начин.
У последњих 7 дана
1. Могла сам да се смејем и да видим смешну страну свега:

❑ Исто као што сам и увек могла
❑ Не тако често сада
❑ Дефинитивно не тако често сада
❑ Уопште не
2. Све сам очекивала радосно и са уживањем:

❑ Исто као и пре
❑ Знатно ређе него пре
❑ Дефинитивно ређе него пре
❑ Скоро никад
6. Единбуршка скала постпарталне депресије (EPDS) 95
3. Кривила сам себе када нешто није било у реду:

❑ Да, понекад
❑ Не тако често
❑ Не, никада
4. Била сам забринута или узрујана без икаквог разлога:

❑ Не, уопште не
❑ Да, врло често
5. Осећала сам се преплашено или панично без икаквог разлога:

❑ Не, не тако често
6. Све ми је било тешко:

❑ Да, углавном нисам могла да изађем на крај с тим
❑ Да, понекад нисам могла да изађем на крај с тим као обично
❑ Не, углавном сам излазила на крај с тим прилично добро
❑ Не, излазила сам на крај с тим добро као и увек
7. Била сам толико несрећна да ми је било тешко да спавам:

8. Осећала сам се тужно или јадно:

9. Била сам толико несрећна да сам плакала:

❑ Само повремено
10. Падале су ми на памет мисли о самоповређивању:

❑ Да, веома често
❑ Понекад
❑ Никад
7. ИГРА И ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА ДЕТЕТА
Развојно-психолошка формула: игра и подстицање развоја
Циљ стимулације психомоторног развоја новорођенчета и малог детета је

олакшавање спонтаног процеса сазревања и учења и успостављања различитих
психомоторних способности које се развијају у интеракцији детета са људима и
предметима из његове средине. Процес учења, појава низа психомоторних вешти-
на, развој великог броја способности и успостављање бројних унутарпсихичких
садржаја у најранијем детињству природно се одвијају претежно кроз игровне ак-
тивности кроз које дете упознаје спољашњу реалност, асимилује интерперсоналне
размене и упознаје шире социјалне оквире, при чему истовремено кроз сопствену
игровну активност изграђује, организује и повезује различите унутарпсихичке
садржаје и структурно-динамичке системе личности и способности.
У спонтано изабраним игровним активностима са спонтаним понављањима
и варирањем основне теме игре постоји спонтано уравнотежавање процеса
акомодације и асимилације које обезбеђује ритам развојних помака који одго-
вара детету, јер се стицање искуства одвија кроз однос доживљаја смањења те-
скобе и доживљаја задовољства који прате игру. Развојно-психолошка формула
игра–искуство–сазнање–развој наглашава формативни значај игре за развој дете-
та, јер је игра развојна потреба и природни вид развоја, израз и показатељ развоја
и могућност за подстицање развоја, контекст за усвајање нових садржаја и развој
нових способности, а истовремено и метода учења, предмет учења и увод у учење.
Унутрашњи и спољашњи план игре
Игра се најчешће дефинише као „понашање у оквиру замишљене или ново-

створене реалности, при чему се произвољно или према неким правилима уводе
улоге и догађаји са својеврсним исходом“. Међутим, постоје и игре које се односе
на понашање у оквиру постојеће реалности. Оне су усмерене на упознавање и
97
усвајање постојеће реалности, односно овладавање њоме и управо служе развоју

различитих способности које помажу бољем прихватању и сазнавању постојеће
реалности и овладавању њоме. За игру су карактеристична два плана на којима
се она одвија: унутрашњи план игре (имагинарни, психолошки – односи се на
све интрапсихичке садржаје који се у игри мобилишу или кроз њу изграђују) и
спољашњи (реални или објектни – тиче се споља видљивог понашања, манифест-
ног тока игре, учесника и предмета укључених у игру).
Карактеристике игре
Пре свега, игре су слободно изабране активности које током самог одвијања
игровне активности доводе до варирања основне теме игре. Игре се спонтано
понављају све док имају неку функцију и док доприносе неком растерећењу, а
спонтано се прекидају или губе када изгубе ту функцију, када више не доприносе
растерећењу и не доносе задовољство. Игре немају неку директну и намерава-
ну корист, али доносе нове и ненамераване ефекте у понављањима основне теме
игре; управо у тим понављањима долази до измена саме основне теме игре и до
остварења развојних промена и помака. У игри је најочигледније присутно „цело
дете“ и она је на најочигледнији начин повезана са његовим целокупним, а пре
свега психичким развојем. У различитим играма могу се разликовати садржаји
или аспекти који се више тичу моторних, психомоторних, сензомоторних, одно-
сно који се више тичу когнитивних, емоционалних или пак социјалних функција
и садржаја. Затим, говори се о различитим нивоима фантазматске обојености
или симболичке засићености појединих игара, а у играма постоји и неки однос
задовољства и тескобе. Међутим, удео свих ових садржаја, присутних и у низу
других активности, у игровној активности је спонтано уравнотежен, а у игровној
експресији спонтано обједињен у деловању, чинећи динамичко ткиво игре у коме
учествује комплетно дете као јединствена целина.
Врсте игара
У односу на тип потреба које се кроз игру испољавају и учвршћују, сазнајних

и социјалних потреба и потреба за самоизражавањем и самоактивирањем, игре
се могу поделити на:
• истраживачке, чији је смисао упознавање нових предмета и ситуација, а које
обухватају игре од испитивања бочице до отварања механизма сата;
7. Игра и подстицање развоја детета 99
• игре дружења, чији је смисао контакт и размена са другима, а које обухватају

различите игре од игара понављања контакта са родитељима до такмичар-
ских игара;
• активне, енергетске игре, чији је смисао активирање целог тела и трошење
енергије, а које обухватају игре од окретања и пузања до трчања и прескакања
конопца;
• игре вештина, чији је смисао увежбавање или овладавање неком способношћу
или вештином, а које обухватају игре од премештања коцкице из руке у руку
до цртања, слагања коцкица, слагања по моделу, зидања;
• игре маште, загонетки и проблема, које претпостављају присуство симбо-
личке функције и коришћење знака уместо означеног и обухватају игре од
храњења лутке до шаха.
Према нивоу интелектуалног развоја, игра се може поделити на функционалну

игру која одговара сензомоторном нивоу развоја интелигенције, карактеристич-
ном за прву и другу годину, и симболичку игру која одговара предоперационал-
ном мишљењу и јавља се са појавом симболичке функције крајем друге године.
Функционална игра
Функционална игра прве и друге године односи се на веома различите актив

ности детета кроз које оно успоставља различите сензомоторне и психомоторне
вештине и способности и упознаје различите објекте, њихова својства, њихове
међусобне односе и своје могућности у односу према њима. И овај тип игре ка-
рактеришу спонтано појављивање појединих игровних тема, спонтано понавља
ње и спонтани престанак активности када игра изгуби развојни смисао, као и
остваривање развојних помака кроз варирање основне теме игре.
За ове игре су карактеристични доминантно одвијање на спољашњем, реалном
плану, одсуство симболичких садржаја и присуство једноставних фантазматских
садржаја који се неопосредовано испољавају кроз акцију, висока засићеност игров-
не активности моторним способностима, препознатљиво присуство задовољства
као пратећег елемента активности те склад и синергизам способности и осећања.
Ове игре су једноставне, а без обзира на то да ли су енергетске, друштвене, истра-
живачке или игре вештине, циљ активности је непосредан, тема игре очигледна,
развојни смисао релативно јасан, док активност на релативно очигледан начин
одговара нивоу моторне, сензомоторне и психомоторне развијености. Функцио-
налне игре укључују сопствено тело, глас, покрет, предмете и друго као циљ или
као средство игровне активности, а како дете расте, оно кроз игру упознавања
сопственог тела прелази на упознавање предмета и руковање њима.
На најранијем узрасту, дојење је за дете и прва игровна ситуација, а орални

контакт са дојком, тактилне сензације из предела шаке у испрва случајном кон
такту руке и дојке, прилике да види мајку, оца на удаљености као при дојењу,
тактилно-моторни контакт са мајком и активна тоничка размена при храњењу,
купању и преповијању, вокална игра и узвраћање на осмех, успостављање заједни
чког ритма и правца пажње, прва су интерактивна, игровна и социјална искуства,
односно искуства с предметима.
Ова искуства се понављају са варијацијама и у осећајно и понашајно поље де-
тета уводе смањење напетости, задовољство, регуларност и промену, сопствени
покрет и његово мењање, као основне елементе функционалне игровне актив-
ности сензомоторног периода. Истовремено, дете уочава и сопствену шаку, коју
посматра, испитује и води до предмета откривајући да може да посегне за њима,
да их дохвата, задржава, премешта, да производи звуке ударајући их, да их ис-
пушта и баца, комбинује и поставља у различите положаје успостављајући раз-
личите односе међу њима и остварујући њихове различите функције.
На тај начин, упоредо са играма са сопственим телом, дете прелази на рукова
ње предметима, кроз игру откривајући њихове физичке карактеристике (укус,
мирис, тежину, мекоћу, глаткоћу, звук, боју, покретљивост), а затим и релације
(правац, кретање, кретање у различитим срединама, везу свог покрета и кре
тања предмета). Кроз функционалне игровне активности у овом периоду дете
овладава сопственим покретима, усклађује покрете и чула, открива сопстве
но тело, његове делове и функције, открива себе као покретача, проширује и
користи своје гласовно-говорне активности, открива предмете, рукује њима и
упознаје их, испитује простор и овладава њиме, испитује и упражњава соци
јално-контактна и имитативна социјална понашања, учи секвенционалност,
открива реципроцитет, след и узрочност и испољава прве облике симболичког
функционисања.
У овом периоду играчке су доминантни предмети који покрећу активност, оне
олакшавају покретање развоја способности, представљају средство спознавања
спољашњег света и својих могућности у њему. Игровно руковање предмети-
ма је једноставно и реалистично, оно одражава потребу за испољавањем сен-
зомоторног понашања и за упражњавањем сензомоторних способности и
усмерено је на упознавање предмета, као и на усклађивање сопственог акцио-
ног поља и карактеристика предмета. Кроз игру, дете емоционално катектира
своје тело, своју акцију и игровни предмет и задовољством прожима њихово
усклађивање, а управо прожимање задовољством самог процеса усклађивања
помаже подређивање разуђеног психомоторног испољавања сазнајним структу-
рама у настајању, омогућујући прогресивно развојно кретање ка проширивању
сопствених моћи у социјалном и предметном пољу.
Опрема за игру у првој години
За планско подстицање дететовог развоја кроз игру треба познавати развој

ни смисао појединих играчака и игара и анализирати функције које су моби-
лисане у игровној активности са неком играчком. Оптимално, у првој години
живота основна опрема за играње се састоји од двадесетак једноставних и
сложених предмета (табела 4) који, уз уобичајен контакт током свакодневног
бављења дететом, поступак који одговара дететовим социјалним потребама и
простор за игру у складу са моторним потребама и развојним нивоом мото-
рике, омогућују подстицање психомоторних способности и овладавање њима
у првој години.
Табела 4. Основне играчке – прва година

1. Звечкица бубамара, 10–13 цм
2. Звечкица котур, сложенија шара, пречника 10–15 цм
3. Сложеније звечке, 15 цм
4. Простирка изненађења (са уграђеним елементима који производе благе и пријатне
звучне ефекте када их дете притисне, огледалце, детаљ за чупкање)
5. Музичко звоно на потезање
6. Висилице за колица, постављене тако да дете може да их дохвати
7. Покретне висилице које покреће струјање ваздуха, са једнообразним или, боље, раз-
новрсним висећим елементима, ван домашаја детета
8. Нестабилни човечуљак, играчка заобљена с доње стране тако да се на додир кла-
ти око осе, са извором звука у унутрашњости који се оглашава при клаћењу, са
истакнутијим детаљима (очи, нос)
9. Мека лоптица (пречника 5–7 цм), са звоном у унутрашњости
10. Мекша гумена играчка, животињица, производи благ звук при гњечењу
11. Животиња од хигијенске тканине, која се на притисак оглашава звуком, једнобојна, са
истакнутим очима и још неким истакнутим детаљем
12. Гумени чекић
13. Водене играчкице и посуде
14. Плишани меда
15. Аутомобилчић, од чврсте пластике или дрвени, 12–15 цм, једноставан, без стакала, са
потезачем
16. Лутка беба или дете, гумена, без вештачке косе, са релативно реалистичним
детаљима, бесполна или анатомски полно одређена, покретних екстремитета, обуче-
на, до 20 цм
17. Табла активности, са бројчаником, огледалцетом, потезачем чијим активирањем

настаје благ звучни ефекат, поклопцем и облицима
18. Сликовница дебелих и чврстих картонских пластифицираних листова, са релативно
једноставним реалистичним сликама на којима су приказани различити предмети
које дете познаје из свакодневног живота, 15–20 цм
19. Посуда са поклопцем на коме су одговарајући отвори за убацивање најосновнијих
облика (отвори око 2 цм x 2 цм)
20. Дрвене коцке и други облици (најкраћа страна облика 1,5–2 цм)
21. Кочић за намицање разнобојних прстенова, опадајућа величина пречника прстенова
према врху купе, стабилан, дрвени
Функционалне играчке од прве до треће године
Оријентационо, за одабир и примену развојно подстицајних играчака може

се користити и табела 5. Основне функционалне играчке – од прве до треће го
дине (стимулативни предмети, понашање, психомоторне функције). На табели
су приказани игровни предмети према одговарајућем узрасту, реакције детета
које се очекују на одређеном узрасту и психомоторне функције које су присутне
у игровном понашању детета на том узрасту. Треба имати на уму да ова табе-
ла није дијагностички систем и да она може да послужи само као подсетник у
саветовању, ради укључивања функционалних играчака у подстицање и игру.
Такође, приликом саветовања, родитељима се мора јасно назначити да функ-
ционалне играчке не могу заменити контакт током сисања и храњења, људско
лице и глас, игру у води, самоопажање у огледалу и комплетне подстицаје из ху-
манизованог окружења током свакодневне неге детета, присуство другог у игров-
ном пољу и посредовање другог у игровној активности. У погледу посредовања
другог, веома је битна сензибилност родитеља за социјалне потребе детета, али
и сензибилност за потребе детета да само или без посредовања упражњава
успостављену активност. Поред овога, значајно је да родитељи имају или развију
и сензибилност за ритам промене дететових склоности и могућности, за његове
прве омиљене играчке и за спонтани избор игровних активности, што не мора у
сваком појединачном случају да прати редослед, темпо и вид активности који је
приказан на табели. У том смислу, ову табелу је упутно користити само као грубу
оријентацију за процену развоја неких психомоторних функција.
Ако постоји одступање од шеме која је приказана на табели 2, могуће је да дете
није ни имало прилику да упражњава то понашање, да није добијало подстицаје
или да је активно онемогућавано у том понашању. Осим тога, постоји могућност
да је развој успорен у целини, или да постоје посебне сметње у одговарајућој
области способности, или да постоје друге сметње које последично изазивају
одложено успостављање неког понашања. У случају одступања, потребно је

комплетно испитивање психомоторног нивоа, саветовање родитеља и праћење
развоја у правилним интервалима од два месеца до успостављања одређеног
понашања или дуже. Такође, независно од могућег разлога одступања, неопходно
је да и родитељи и саветодавци родитеља имају на уму како је игра стимулација
зато што представља прилику да дете спонтано или уз вођство одраслог или
напреднијих вршњака испољи, спонтано успостави и спонтано учврсти неко
понашање, способност или вештине, али да стимулација није игра када из ње
ишчезне задовољство и нестане квалитет спонтаног и интерактивног.
Табела 5. Основне функционалне играчке – од прве до треће године (стимула-

тивни предмети, понашање, психомоторне функције)
Месец Играчка Понашање детета Доминантна функција
1 Звечка бубамара Прати погледом 45° Перцепција
2–3 Прати погледом 90° Перцепција
4 Звечка, шарени Долази руком до предмета, узима Хватање
котур га, приноси устима: координација
рука–уста
5 Долази руком до предмета, опипава: Хватање
координација око–рука
6 Коцка, звечка, гумена Прати погледом предмет који је пао Перцепција
играчкица
Коцка, звечка Свесно узима понуђени предмет Хватање
Коцка, звечка Палмарно хватање, целом површином Хватање
и испруженим палцем
Коцка, звечка Премешта предмет из једне у другу Хватање
руку
7–8 Нестабилни Покушава да дохвати предмет који је Перцепција
човечуљак удаљен, помера тело
Коцке Хвата обема рукама по једну коцку, Хватање
свесно их краће задржава
9 Посуда, коцка Примећује коцку у посуди, руком Перцепција
посеже за њом, дохвата је
Коцкица, ситније Намерно испушта коцкицу да падне Хватање
играчке
10 Коцкица, плочица Неспретно хвата коцкицу, као Хватање
пинцетом
Коцке Удара једном коцком о другу више Хватање
пута
10–11 Коцке, звечке, све Намерно их баца Перцепција
Лутка Кажипрстом додирује детаље Перцепција

11 Тањир, кашика Само држи кашику, једе Самосталност
12 Плочице, прозирна Плочице убацује у прозирну кутију Перцепција
кутија
Ауто са узицом Довлачи ауто узицом Перцепција
13 Оловка и папир Повезује оловку и папир, удара Сензомоторика
оловком по папиру
Чаша Само држи чашу док пије Самосталност
14 Сликовница, картон Прелистава Сензомоторика, рука
Аутић Гура га 10 цм Сензомоторика, рука
15 Коцке Слаже једну коцку на другу Сензомоторика, рука
Пирамида прстенова Намиче два прстена Сензомоторика, рука
Лутка, меда Мази лутку Самосталност
Метлица, ђубровник Имитира активности Контактно понашање
16 Лопта Котрља лопту према „саиграчу“ Контактно понашање
17 Оловка и папир Жврља цртице на папиру Сензомоторика, рука
18 Коцке Гради кулу од 3 коцке Сензомоторика, рука
19 Перле и пертла Увлачи пертлу у перле Сензомоторика, рука
Лопта Шутира лопту без држања Статомоторика
Метлица, ђубровник Помаже, једноставне активности Контактно понашање
21 Коцке Гради кулу од 5 коцкица Сензомоторика, рука
Облици – кругови Сврстава мале и велике кругове Перцепција
22 Сликовница Показује или именује 8 од 12 слика Активни говор,
разумевање
Кутијица са Ставља три шибице у кутијицу Сензомоторика, рука
шибицама
23 Оловка, папир Црта спирале Сензомоторика, рука
24 Лутка, меда Брине се о лутки или меди Социјални развој:
самосталност
Кутијица са Одврће шраф да би отворило Сензомоторика, рука
поклопцем на кутијицу
шрафљење
25 Перле и пертла Ниже перле Сензомоторика, рука
26 Сликовница Означава две делатности Активни говор
Коцке, лопте Разуме појмове „велико“ и „мало“ Разумевање говора
Аутић на кључ Навија га Сензомоторика, рука

27 Коцке Слаже коцке у низ Перцепција

28 7 коцкица Гради торањ од 7 коцкица Сензомоторика, рука
Кутија, поклопац, 6 Убацује 4 од 6 облика у кутију Перцепција
облика
Облици – кругови, Сврстава 3 различите величине Перцепција
ваљци
29 Сликовница Разуме питања шта лети, вози, плива Разумевање
30 Сликовница Именује, препознаје 12 слика Активни говор,
разумевање
Кутијица са Заврће поклопац Сензомоторика, рука
поклопцем на
шрафљење
Оловка, папир Повлачи оловком преко нацртаних Сензомоторика, рука
линија
Облици различите Сврстава их по боји Перцепција
боје
Сликовница Именује два појма у множини Активни говор
35 Коцке Гради мост од 3 коцке (према Перцепција
узорку)
Маказе и папир Сече папир у два потеза Сензомоторика, рука
36 Оловка, папир Пресликава круг Сензомоторика, рука
40 Лопта Придржава се правила „једном ти, Контактно понашање
једном ја“
Такође, у случају неопходне рационализације игровне опреме, коцкице могу да

замене неке играчке, па и да послуже за оријентациону процену развоја хватања
и перцепције (табела 6).
Табела 6. Универзална функционална играчка – коцкица (од прве до треће године)

Број коцкица, Број коцкица,
Месец Понашање испитивање испитивање
хватања перцепције
1 Прати погледом 45° 1
2–3 Прати погледом 90° 1
4 Долази руком до коцкице, узима је, приноси 1
устима (координација рука–уста)
5 Долази руком до коцкице, опипава је 1
(координација око–рука)
Број коцкица, Број коцкица,

Месец Понашање испитивање испитивање
хватања перцепције
6 Прати погледом предмет који је пао 1
Свесно узима понуђени предмет 1
Палмарно хватање, целом површином и 1
испруженим палцем
Премешта предмет из једне у другу шаку 1
7–8 Покушава да дохвати предмет који је удаљен 1
померајући тело
Хвата обема шакама по једну коцкицу и 2
свесно је краће време задржава у руци
9 Примећује коцкицу у посуди и увлачи руку да 1
би је дохватило
Намерно испушта коцкицу да падне 1
10 Неспретно хвата коцкицу, као пинцетом 1
Удара једном коцкицом о другу више пута 2
11 Намерно баца коцкицу 3, 4, 5
Кажипрстом додирује детаље 1
15 Слаже једну коцкицу на другу 2
18 Гради кулу од 3 коцкице 3
21 Гради кулу од 5 коцкица 5
27 Слаже коцкице у низ 5
28 Гради торањ од 7 коцкица 7 7
Убацује 4 од 6 облика у кутију 1, ваљак, призма
Сврстава 3 различите величине
32 Гради кулу од 8 коцкица 8 8
34 Гради кулу од 9 коцкица 9 9
35 Гради мост од 3 коцкице (према узорку) 3
36 Пресликава круг
40 Пресликава квадрат
Игра и играчке и узраст детета
У планираном коришћењу игре и играчака за подстицање развоја значајно је

питање везе узраста детета и играчака. И у погледу симболичког и фантазматског
потенцијала играчке, који су, будући да имају неке универзалне условљености,
више индивидуално одређени и у том смислу мање подложни генерализацијама,
могуће је говорити о вези ових аспеката игре и играчака са узрастом детета.

Међутим, под развојном сврхом играчке се пре свега подразумева веза узраста
и врсте играчака, односно веза узраста и одлика играчака у погледу величине,
материјала, тактилних квалитета играчке, боје, њених конструктивних, комби-
наторичких и других употребних могућности. Поред овога, са узрастом детета
повезани су и врста игре, начин на који дете организује игру и начин на који
учествује у њој, начин игровног односа према другим учесницима игре, као и
сама потреба за другим учесницима.
Врста играчака и врста игара следе правац и степен развоја, са узрастом се
продужава време задржавања у једној игри, док се број игара и укупно време
играња смањују. И учешће другог у игри, односно потреба да други суделује у
њој, начин суделовања другог и другом приписано игровно место и функција у
игри зависе од развојног нивоа детета. Међутим, у односу на игру као развојну
потребу, природни вид, израз и показатељ развоја, а посебно у погледу избора
адекватне играчке, од календарског узраста значајнији је развојни узраст, једна
сложена величина и мера која се односи на низ различитих развојних подручја
и која обухвата низ различитих појединачних развојних узраста који се тичу ни-
воа развијености појединачних функција. У том смислу може се говорити о узра-
сту и нивоу развијености моторике, а у оквиру овога, за многе игре и руковање
играчкама значајном нивоу развијености фине моторике шаке, сензомоторном
нивоу, нивоу развијености низа когнитивних функција, а такође и емоционал-
ном развојном нивоу или нивоу социјалне развијености детета. Поред тога, при
избору играчака важно је имати на уму да у развоју детета, из веома различитих
разлога пролазне или трајније природе, може постојати неуједначеност нивоа
развијености појединих функција, било да се ради о доминацији и предњачењу
неких функција или о слабијој развијености у појединим подручјима развоја пси-
хомоторних, моторних, сензомоторних или психичких функција.
Ток развоја психомоторних функција и играчке
Процена адекватности неке играчке за развојни узраст захтева анализу пси-

холошког садржаја и функција које играчка мобилише својом основном констру
кцијом и одликама, као и анализу свих способности које се претпостављају за
руковање играчком и за одвијање игровне активности. Када не постоји развојно
успорење или ометеност, дакле у случајевима када развојни узраст прати ка-
лендарски и када се ради о хармоничном развоју у целој психомоторној сфе-
ри, што значи уједначеност нивоа развоја појединих функционалних подручја,
ређе се дешава да детету одговара играчка која се уобичајено користи на знат-
но нижим календарским узрастима или да играчка која би детету одговарала у
погледу нивоа развијености неких функција није употребљива јер би цела игров-
на активност и игровно руковање захтевали виши ниво развијености неких
других функција него што је актуелни ниво детета. Међутим, у случајевима
развојних успорења или дисхармоничног развоја може да се ради о адекват-
ности играчака које одговарају нижим календарским узрастима и о проблему
коришћења играчака које одговарају нивоу развијености неких функција, али
су неодговарајуће у целини јер претпостављају неке друге функције које нису
развијене у довољној мери. Посебан проблем овде представља проналажење
играчака или модалитета играња који, заобилазећи способности које су ни-
жег развојног нивоа, одговарају развојним и игровним потребама у домену
функција које су више развијене.
Регресивни, актуелни и наредни ниво развоја
У погледу односа развојног узраста и играчака уочава се да се дете одређеног

узраста игра, да бира игру или може да прихвати игру са три типа играчака, наиме,
са различитим играчкама које покривају три развојна нивоа: актуелни, претходно
освојени и наредни развојни ниво. Играчке које мобилишу функције на актуел-
ном развојном нивоу служе за увежбавање, утврђивање и проширивање актуелно
развијених способности; то су играчке које дете најчешће само бира и којима се
најчешће игра, увежбавајући актуелизоване функције или проширујући њихове
могућности у оквиру актуелног развојног нивоа. Међутим, дете игровно користи и
играчке које су одговарале претходно већ освојеном развојном нивоу и ти игровни
избори служе пружању сигурности и обнављању ранијих задовољстава на регре-
сиван начин; такве играчке само дете бира у периодима развојних застоја или у
спонтано и природно регулисаним игровним маневрима чији је смисао отклањање
насталих развојних проблема. Поред овога, дете може да користи и играчке које
би према основној намени одговарале наредном, још неосвојеном развојном ни-
воу, које служе за подстицање развоја у областима и на нивоима које ће дете тек
освојити. Ове играчке које припадају зони наредног развоја дете ређе бира само
и почиње да их употребљава случајно, на примитивнији начин, или тако што се
имитативно укључује у игровну активност других, све до момента када се управо
у оваквим руковањима не успостави одређена функција и не оствари одговарајући
развојни помак. Играчке за узрасте који одговарају зони наредног развоја користе
се намерно и плански у програмима подстицања развоја и оне треба, као и друге две
врсте играчака, да буду на располагању детету у његовом непосредном окружењу.
Потребно је да одрасли или вршњак који је у погледу способности у зони која је за
дете наредна покаже игру играчкама које захтевају способности из зоне наредног
развоја и да на игровни начин покаже како се оне користе.
Три функције играчке
У целини, потребно је да дете има могућност игровног коришћења различи-

тих играчака које би оствариле три функције играчке: да подстиче упражњавање,
учвршћивање и проширивање способности на актуелном нивоу развоја, да
омогућава задовољавање потреба на претходном, регресивном нивоу и да подсти-
че развој ка наредним нивоима. У слободном избору, дете бира играчку која одго-
вара једном од три развојна аспекта: развојном узрасту, регресивном потенцијалу
и потенцијалу за наредну развојну прогресију, с тим што овај избор обухвата дете-
тове развојне потребе и могућности и у домену моторних, психомоторних, сензо-
моторних, когнитивних, емоционалних или пак социјалних функција и садржаја,
а тиче се визуелних, тактилних, аудитивних, комбинаторичких и конструктивних
својстава играчке, као и својства играчке да одговара садржајима дететове маште.
Други фактори избора играчке
Мада је сваки избор играчке у вези са прошлим, актуелним и, делимично, на-

редним развојем детета, као и његовом у целини психолошком, посебно емоцио-
налном биографијом, понекад у дечијем избору играчака постоје и необични и
атипични избори, периоди фиксације за један тип играчке и периоди стереотип-
ног или, из перспективе одраслих, претерано креативног руковања неким играч-
кама; осим тога, постоје и имитативни избори по типу „дечијих мода“, а понекад
избор играчке и начин организовања игре одражавају усвојене притиске средине,
било у смислу забране појединих играчака или дозволе до наметања. Поред тога,
и естетски суд детета или усвојени естетски стандарди онога ко је бирао играчку
за дете могу да утичу на заинтересованост детета за игровну употребу играчке.
Игра у функцији развоја
Да би игра и играчке оствариле своје основне функције, превазилажење

развојног застоја, успостављање нових способности и усклађивање различи-
тих аспеката личности детета, битно је да, уз допуштање спонтане игровне
експресије и подстицање игара које истовремено ангажују већи број функција
за дати развојни узраст детета, постоји толеранција на регресивне изборе
играчака и на регресивну организацију игре. Такође, треба уводити игровне

садржаје који омогућују развојне помаке и на моторном и на психичком и на
социјалном развојном плану. У том смислу су планирана сврха коришћења
играчке на основу познавања развојног смисла појединих играчака и игара те
анализа функција које су мобилисане у игровној активности са неком играчком
значајне и за подстицање развоја и за коришћење игре и играчака у терапијске
сврхе, те би требало да представљају део обуке оних који се баве дететом.
Контакт, игра и терапијска стимулација
Као саставни део спонтане дечије активности, игра је незаменљива за упозна

вање детета, а користи се и током превентивне и током терапијске стимулације.
Када се ради о деци најнижих календарских узраста и о деци која имају развојне
сметње, кинезитерапеут је једна од особа које, бавећи се дететом, успостављају бли-
зак контакт са њим и имају велики утицај на дете. Специфичност овог утицаја по-
чива на чињеници да су главни модалитети интеракције са дететом у терапијској
ситуацији тактилни модалитет контакта и регуларна тонична размена, управо
они модалитети који, посебно на узрастима када се поједине психомоторне спо-
собности тек успостављају и када је душевни живот тек у зачетку, представљају
доминантне канале основне размене детета и средине. Зато је и на најмлађим, али
и на каснијим узрастима веома битно да се циљеви кинезитерапијске стимулације
остварују у контексту дететове природне потребе за контактом, интеракцијом и
игром. При избору игара и играчака терапеут треба да има у виду терапијски
циљ, узраст детета и ниво психомоторног развоја, наиме, ниво развоја низа пси-
хомоторних способности које се мобилишу у намераваној игри и које су потреб-
не ради игровног коришћења играчака које делују подстицајно у остваривању
кинезитерапијских циљева.
У терапији игру треба осмислити тако да она прати ниво развоја детета – игра
не сме да буде сувише компликована. Ако дете не разуме захтеве или не може да их
изведе, оно губи интересовање за игру, постаје узнемирено и престаје да сарађује.
С друге стране, ако су захтеви игре сувише једноставни, ако је дете превазишло
одређени ниво игре, та игра детету више није интересантна, не причињава му
задовољство и оно не жели да се игра. У оба случаја не добија се права слика
о детету, а у терапијском поступку може да се наруши однос поверења који је
успостављен са дететом.
Функционална процена, терапијски циљ и игра
Игра као елемент кинезитерапије користи се ради остваривања првог контакта

са дететом, придобијања детета за рад, мотивације, увода у терапију, релаксације,
стимулације и изазивања покрета. На основу функционалне процене, а у окви-
ру терапијског плана, нарочиту пажњу треба посветити почетним положајима за
терапијски третман кроз игру. Почетни положај мора да обезбеди стабилност и
сигурност детета и слободу извођења покрета.
Уколико се терапија изводи кроз игру, користи се активан покрет, а ако је не-
опходно и активно потпомогнути покрет. Да би покрет био терапијски, он мора
да задовољи три принципа: да не нашкоди детету, да буде правилно дозиран (ко-
ординисан) и да буде одабран у циљу стимулације функције. Начином извођења
игре регулише се дозирање покрета (број извођења покрета, степен оптерећења).
У кинезитерапијском раду се највише користе функционалне и групне игре. За
извођење групних игара неопходно је више терапеута који у сваком тренутку
могу да коригују држање деце.
При избору играчке треба се руководити принципом да дете може функци-
онално да употреби играчку. У болничким условима играчка мора, више него
у кућним, да испуњава одређене безбедносне и хигијенске услове – да нема
оштре ивице, да буде од гуме (из хигијенских разлога) и да буде постојана због
веће могућности оштећења (јер се једном играчком игра више деце). У салама
за кинезитерапију играчке служе и за оплемењивање простора, али пре свега за
успостављање контакта са дететом и стимулацију.
Лопта – универзална играчка – као део терапијске опреме
Једна од најуниверзалнијих и најпопуларнијих играчака, лопта, има посеб-

ну примену у кинезитерапијској стимулацији. Пре свега, лопта је деци блиска
и интересантна, одлична је у фази успостављања контакта са дететом и од вели-
ке је помоћи у придобијања детета за сарадњу. Као реквизит у кинезитерапији,
лопта је један од веома важних делова опреме за спровођење третмана. Користи
се за увежбавање постуралних рефлексних реакција из различитих почетних
положаја, релаксацију, јачање појединих мишићних група, успостављања нор-
малног обима покрета и погодна је за укључивање родитеља у рад са дететом.
Игра и стимулација и третман функције руке и шаке
Кроз игру стимулишемо фиксацију и праћење видних стимуланса, доживља

вање звучних стимуланса, доживљавање властитог тела. Такође стимулишемо
развој хватања (за десну и за леву руку) и манипулативне функције (десна и лева
рука). Све ове стимулације се раде у положају пронације, супинације, бочном
положају, седећем положају, у четвороножном положају, клечећи (са искораком
и без искорака) и стојећи.
У зависности од степена сензомоторног развоја, у положају супинације увеж-
бава се, подстакнуто видним и звучним стимулусима, фиксирање и праћење
предмета од 0° до 90° по хоризонтали и вертикали, доживљај властитог тела
кроз посматрање и игре шакама, опипавање тела, скидање мараме са лица,
стављање стопала у шаке па у уста. Помоћу одабране играчке увежбавају се хват
једном руком и са обе руке, високи дохвати, премештање из руке у руку, држање
два предмета.
У бочном положају увежбавају се равнотежа, опипавање подлоге, опипавање
играчке и дохватање играчке. У положају пронације увежбавају се реакције
усправљања за главу и труп уз ослонац на горње екстремитете, равнотежа,
праћење видних и звучних стимулуса, опипавање подлоге, високи дохвати,
бочна равнотежа.
Кроз игру у седећем положају добија се добра равнотежа у свим правци-
ма, ротација трупа и стимулише се медиопалмарни, радијални, односно пин-
цетни хват, индексно постављање и употреба кажипрста, отпуштање пред-
мета на налог, обликовање шаке према облику, величини и броју играчака. У
четвороножном положају дете задржава став, ослобађа једну па другу руку
хватајући и бацајући предметa, ставља предмете у посуду и враћа их из по-
суде. Положај клечања увежбава се пуњењем посуде уског грла и дохватањем
играчке. Устајање, подстакнуто видним и звучним стимулусима, увежбава се
прихватањем играчке са обе руке.
Правилним избором играчака стимулише се сензомоторни развој. У првој го-
дини играчке би требало да буду једноставног облика, од различитог материјала
и да лако одговарају на додир дететових ручица пријатном мелодијом или све
тлуцањем (звечке, гумене играчке, мобилне играчке, лутке, дрвене коцкице,
лоптице, играчке које се повлаче канапом).
Игра и стимулација и третман у другој и трећој години
У другој и трећој години, ради даљег развијања фине координације, у околини

детета треба да се налазе играчке као што су рам са разним облицима, књига,
оловка, конструктивни елементи, играчке на навијање итд. У овом периоду јавља
се и игра опонашања, па се, са једне стране, лакше постиже да дете имитирањем
успостави или учврсти одређену вештину, док је са друге стране неопходно да
особе са којима је дете у контакту, управо зато што представљају модел који дете
опонаша, имају на уму вештине којима би дете требало да овлада.
Учење кроз игру је значајно за овладавање активностима самозбрињавања
којима дете стиче и повећава своју самосталност. Ове активности су сложеније,
јер поред грубе моторике и фине моторике руке и шаке захтевају развој низа дру-
гих психомоторних и сензомоторних функција, али и неких сложенијих способ-
ности, као што су просторна перцепција, слика о сопственом телу и осећај сек-
венционалности и реципроцитета. Зато је потребно да дете довољно рано има
прилику да испроба и да кроз различите варијетете игре увежбава елементе који
ће се касније повезати у сложене вештине самозбрињавања. Ту је значајно про-
ценити етапе активности које дете може само да изведе како би се помоћ пружала
само у секвенцама активности које дете не може успешно да прође само, јер је
од највеће важности, и у симболичкој игри и у игровном уобличавању вештина
у реалним и конкретним ситуацијама, да се подстакне дететова иницијатива и
учврсти његово самопоуздање.
Подсетник за родитеље
Подучавање детета кроз игру – подршка детету да користи способности које

има, макар оне биле ограничене:
• подучавати дете када је највише мотивисано;
• период подучавања кроз игру треба да буде кратак и треба га одмах окончати
ако се примети да се дете досађује или да почиње протест било које врсте;
• настојати да се буде позитиван – уместо критиковања због незграпности,
збрканости или неуспеха детета да обави цео задатак, треба охрабривати
сваки напор;
• положај у коме се дете налази обезбеђује сигурну основу и потребну ста-
билност, па треба да постоји добар ослонац руке и зглоба шаке;
• бирати играчке које одговарају дететовом развојном нивоу и способности-
ма, а које су одговарајуће величине тако да дете може њима да рукује;
• поклањати пажњу ономе што дете воли и дозвољавати му да изабере играч-
ке у којима оно ужива и које њега интересују;
• имајући на уму дететов ниво толеранције и способност концентрације,

дозвољавати му да истражује сопственом брзином и на сопствену иницијативу,
помагати му само када је неопходно;
• давати једноставна упутства кратким реченицама;
• показати–сачекати–охрабрити–сачекати–показати и тако редом; дати де-
тету време да одговори и чим учини неки покушај треба га охрабрити по-
хвалом или осмехом;
• током савладавања активности и осамостаљивања у игри ићи постепе-
но уназад, почевши од краја секвенце – навести дете да уради последњи
делић, пошто је одрасла особа урадила остало; када се то добро научи, на-
вести дете да научи онај корак који је први пре последњег и тако редом, тако
да дете ради у подручјима која је већ савладало и да има осећај постигнућа
као да је само обавило читав посао;
• ако дете има тешкоће са пажњом, склонити играчке које у том тренутку
нису потребне и којима се не игра;
• ако дете отежано покреће удове или ако слабије говори, настојати да се
развије неки други начин на који ће се знати да ли дете разуме шта је ре-
чено, на пример климање главом за „да“ или одмахивање за „не“;
• упутства која се дају детету треба да прате гестови;
• упутити се у врсте игара које одговарају дететовом развојном нивоу;
• покушати и видети да ли дете прихвата игру која одговара наредном нивоу
развоја;
• поред играчака којима се дете обично игра, дати му и играчке које одговарају
првом наредном нивоу развоја, показати њихову употребу и затим пусти-
ти дете да те играчке користи слободно, чак и на неодговарајући начин;
• ако не постоји могућност да се играчке купе, оне се могу израдити или се
могу користити слични предмети из домаћинства;
• током игре и подучавања пустити пријатну, умирујућу, лаку музику, чак и
ако дете слабије чује;
• и детету мушког и детету женског пола показати аутомобилчиће, лутке,
алат, колица за бебу и сл. и допустити му да се њима игра.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
613.95-053.2(035)
159.943-053.4(035)
ПОДРШКА развоју деце у раном детињству.

Инструменти за процену развоја / [уредници]
Драгана Лозановић, Даринка Радивојевић, Ненад
Рудић ; [илустрације Љубица Ранчић]. -
Београд : Удружење педијатара Србије, 2013
(Београд : Досије студио). - 114 стр. :
илустр. ; 24 cm
Тираж 700.
ISBN 978-86-85527-15-9
1. Лозановић, Драгана, 1954- [уредник]
a) Деца - Развој - Приручници b)
Предшколска деца - Психомоторни развој -
Приручници
COBISS.SR-ID 204068364
ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У
РАНОМ ДЕТИЊСТВУ

Instrumenti FINAL Web 16032014 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Instrumenti FINAL Web 16032014 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ У

Удружење педијатара Србије

ПОДРШКА РАЗВОЈУ ДЕЦЕ

Тираж: 700 примерака

Публикације „Приручник за примарну здравствену заштиту“ и „Инструменти за процену развоја“ настале

Приручник за примарну здравствену заштиту Инструменти за процену ра­звоја

Проф. др Вероника Ишпановић

1. ПРЕНАТАЛНИ И ПОСТНАТАЛНИ ПРОМОТИВНИ ИНТЕРВЈУ......................... 11

2. БРИГА О РАЗВОЈУ ДЕТЕТА: КРАТАК ВОДИЧ ЗА САВЕТОВАЊЕ ПОРОДИЦЕ..... 25

3. ПРОЦЕНА ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА:

4. ИСПИТИВАЊЕ МОТОРНОГ РАЗВОЈА............................................................... 57

6. ЕДИНБУРШКА СКАЛА ПОСТПАРТАЛНЕ ДЕПРЕСИЈЕ (EPDS)......................... 93

7. ИГРА И ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА ДЕТЕТА........................................................ 97

Савремена научна сазнања о значају подстицања свих аспеката развоја детета

педијатра Србије у сарадњи са Институтом за ментално здравље и Институтом за

Промотивни интервјуи имају за циљ унапређење позитивне интеракције изме­

Пренатални промотивни интервју2

Делови пренаталног промотивног интервјуа су:

I Женина осећања у погледу трудноће

1. Како се до сада одвијала Ваша трудноћа?

2. Како сте се осећали када сте сазнали да сте трудни?

5. Каква је реакција других чланова породице?

II Очекивана подршка породице

6. Какву бисте подршку желели да добијете после порођаја? Какву подршку

Како би било да о проблему разговарате са X?

7. Шта мислите како ће долазак бебе утицати на:

8. Шта мислите, како ћете успети да изађете на крај са овим променама?

9. Неке жене падају у депресију после рођења бебе. Да ли сте Ви забринути

11. Како се углавном осећате?

12. Како је сада Ваша беба?

Уколико жена има позитивне представе о детету које носи – охрабрите је да их

13. Шта мислите, каква ће бити Ваша беба?

14. A шта је са оцем? Чему се он нада? Какву би он бебу желео?

16. А шта је са очекивањима других чланова Ваше породице?

17. Како се осећате у вези с порођајем?

20. Како мислите да храните бебу?

24. Да ли се десило нешто што би могло да утиче на Вас и бебу?

25. Желите ли још нешто да поменете?

Постнатални промотивни интервју3

Делови постнаталног промотивног интервјуа су:

1. Како је прошао порођај?

Модификовано из оригинала Института за ментално здравље у Београду; Вероника Ишпановић-

2. Како се осећате сада када је беба овде?

III Реакција и подршка породице

3. Како је долазак бебе утицао на друге особе у Вашој породици? А шта је са

IV Мајчина брига о беби

4. Како сагледавате развој своје бебе, њено добро стање?

V Мајчин доживљај бебе

5. Каква је Ваша беба?

Шта вам најтеже пада код Вашег детета?

6. Како храните бебу?

7. Колико често храните бебу?

8. Шта мислите о томе?

VII Комуникација мајка–дете

10. Да ли по бебином плачу знате је ли она гладна? Да ли се тај плач разликује

Вероватно ћете приметити да плач ваше бебе има различита значења.

11. Да ли неко време проводите причајући свом детету? Кажите ми нешто о

VIII Емоционална расположивост мајке за дете

12. Да ли Ваша беба плаче тако да ју је тешко утешити или смирити?

16. Постоји ли још нешто што бисте желели да поменете?

Препознајући значај раног развоја детета (сензомоторни, социо-емотивни и

примерено узрасту, интересовању и здравственом статусу детета. Они су ту и да

Материјал који је издвојен за ову публикацију и који следи препоручује вам:

Приручник за примарну здравствену заштиту Инструменти за процену развоја

Промотивни интервјуи имају за циљ унапређење позитивне интеракције изме

Ако не постоји могућност потпуне и квалификоване примене МФРД, кори

Ако дете крајем 3. месеца није овладало описаним понашањем, основана је

Ако се дете крајем 6. месеца није овладало описаним понашањем, основа-