Uvod u računarske mreže i Internet Mrežne

usluge i protokoli, Web i navigacija na Web-u

IP adrese

Svaki računar ima fizičku adresu – to je broj koji proizvođač

jednoznačno dodeljuje mrežnoj kartici, međutim, van lokalne
mreže mašine na internetu se adresiraju isključivo
upotrebljavajući IP adresu.
IP adresa je 32bitni broj koja se bično piše u vidu decimalnih
brojeva razdvojenim tackom u opsegu od 0-255 (npr,
192.168.0.6).
Jedan računar tipično ima jednu IP adresu, ali po potrebi može ih
imati i više. Na primer, ako poseduje više mrežnih kartica, ili mu
je dodeljen veći broj virtuelnih IP adresa, može se spoljnom
svetu predstavljati kao više različitih mašina.
IP adrese su podeljene u pet klasa od A do E. Svaka klasa može
da opisuje različit broj mreža i hostova. Kreiranje podmreža se
izvodi da bi se dobio veći broj mrežnih adresa u odnosu na broj
koji obezbeđuje IP licenca.
Računari povezani na internet mogu poslati podatke određenoj
IP adresi, a ruteri i gateway-ji obezbeđuju dostavu poruke.Ljudi
ne mogu lako da upamte brojčane IP adrese, zato se koristi
tekstualni ekvivalent IP adrese, na primer alas.matf.bg.ac.yu.
Za razmišljanje:
Kako ćete saznati IP adresu studentskog servera alas?
Protumacite rezultat rada komande finger.
Mrežni ID i Host ID
Standardna IP adresa (npr. 128.95.95.178) sastoji se iz četiri dela
od po 1 bajta, razdvojenih tačkom. Raspoloživi opseg adresa je
od 0.0.0.0 do 255.255.255.255.

Za rutiranje je veoma važna mogućnost razdvajanja mreže od

host računara. IP adresa se sastoji iz dva dela: deo koji
predstavlja adresu IP mreže (isti za sve računare na jednoj IP
mreži) i deo koji predstavlja adresu računara (jedinstven za svaki
računar na istoj IP mreži). Prvi deo adrese služi za identifikaciju
mreže, a drugi deo za identifikaciju host računara.
Binarni format adrese Tačka notacija
10000011 01101011 131.107.3.24
00000011 00011000
PODSEĆANJE: konverzije među brojčanim sistemima
Binarni broj Bit vrednosti Dekadni broj
00000000 0 0
00000001 1 1
00000011 1+2 3
00000111 1+2+4 7
00001111 1+2+4+8 15
00011111 1+2+4+8+16 31
00111111 1+2+4+8+16+32 63
01111111 1+2+4+8+16+32+64 127
11111111 1+2+4+8+16+32+64+128255

IP adrese mogu biti javne i privatne. Javne dodeljuje InterNIC i

mogu se koristiti na Internetu. Privatne adrese su namenjene
mrežama koje nisu direktno povezane na Internet i ne mogu se
koristiti na Internetu:
10.0.0.0 – 10.255.255.255, 172.16.0.0 – 172.31.255.255,
192.168.0.0 – 192.168.255.255

Rezervisane adrese su:

0.0.0.0 koristi je RIP za rutiranje
255.255.255.255 koristi se za emitovanja, broadcast adresa
127.0.0.1 rezervisano za adresu lokalne petlje (engl. local
loopback adress)

Adresa neke mreže se uvek navodi sa maskom podmreže.

Na primer: adresa 192.168.10.0 i njenja maska podmreže
255.255.255.0 ili 192.168.10.0/16.
Subnet mask za mreže u klasi A, B i C su redom
255.0.0.0, 255.255.0.0 i 255.255.255.0.

Klasa A IP adresa
Kod ove klase prvi bajt adrese predstavlja mrežu, a preostala tri
bajta host računar.
IP adresa koja počinje brojevima između 1 i 127 je adresa klase
A.
Ove adrese su binarnog oblika 0*******.x.y.z, opseg im je
1.0.0.0–126.255.255.255 (0.x.y.z i 127.x.y.z su rezervisane),
prvi oktet je ID mreže

Klasa B IP adresa
Kod ove klase prva dva bajta adrese predstavlja mrežu, a
preostala dva bajta host računar.
IP adresa koja počinje brojevima između 128 i 191 je adresa
klase B.
Ove adrese su binarnog oblika 10******.x.y.z, opseg im je
128.0.0.0–191.255.255.255, prva dva okteta pretstavljaju adresu
ID mreže

Klasa C IP adresa
Kod ove klase prva tri bajta adrese predstavlja mrežu, a
poslednji bajt host računar.
IP adresa koja počinje brojevima između 192 i 223 je adresa
klase C.
Ove adrese su binarnog oblika 110*****.x.y.z, opseg im je
192.0.0.0–223.255.255.255, prva tri okteta pretstavljaju adresu
mreže
Za klasu D je opseg od 224-239 i za klasu E od 240 do 255.
Binarni oblik adresa klase D je 1110****.x.y.z
Binarni oblik adresa klase E je 11110***.x.y.z
D,E se ređe koriste. Klasa D služi za multicast adrese a klasa E
je rezervisana.

Klasa IP adresa Mrežni ID Host ID

A w.x.y.z w x.y.z
B w.x.y.z w.x y.z
C w.x.y.z w.x.y z
Primer: Ako ste konfigurisali interfejs rutera za mrežu klase C i
dodelili adresu 230.230.230.0 sa maskom podmreže
255.255.255.0 (jer je to validna maska podmreže za klasu C),
pojaviće se problem.
Razlog: Adresa 230.230.230.0 iako izgleda ispravno, ali je to
adresa klase D, te uređaj ne bi mogao da ispravno komunicira sa
drugim uređajima u podmreži klase C.

Koja je uloga mrežne podmaske?



Za razlikovanje Network ID od Host ID

Detekcija da li odredišni host je lokalni ili udaljeni host

PODMREŽA
Kreiranje podmreza se izvodi da bi se dobio veci broj mrezni
adresa u odnosu na broj koji odredjuje IP licenca
Maska podmreže se koristi od strane IP da bi se razlikovala
adresa host računara od adrese mreže.
Maska podmreže za klasu A adresa: 255.0.0.0
Maska podmreže za klasu B adresa: 255.255.0.0
Maska podmreže za klasu C adresa: 255.255.255.0
Rutiranje

Rutiranje je usmeravanje paketa ka IP mreži na kojoj se nalazi

odredišni računar.

Savremene tehnologije (e-mail, mobilni telefoni, Internet,…)

funkcionišu zahvaljujući upotrebi rutera za prenos podataka od
jednog do drugog uređaja.
Ruter (router) = uređaj za posredovanje u komunikacionoj
mreži koji služi kao veza među računarima jednog LANa za
prenos poruka. U mreži sa više LANova služi kao veza između
LANova pri njihovoj komunikaciji.
Glavna uloga rutera je prenos informacija između mreža, mada
ruteri mogu da obezbede i osnovni oblik zaštite mreže jer mogu
da koriste firewall za zaštitu uređaja.
Postoji više vrsta rutera:
1. Jednostavni ruteri (koji, na primer, povezuju dva računara):
Njihov zadatak je da prosleđuju pakete ili do jednog ili do
drugog računara.
2. Veći ruteri (koji, na primer, povezuju lokalnu mrežu sa
Internetom): Njihov zadatak je da omogućavaju zaštitu računara
u mreži od spoljnih uticaja.
3. Veliki ruteri koji se bave velikim protokom podataka na
Internetu, opslužujući
milione paketa svake sekunde.

Protokoli predstavljaju softver koji koriste ruteri za prenos

podataka.
Protokoli za rutiranje koriste algoritme pomoću kojih se
izračunava najbolja putanja od jedne mreže do druge. Svi ruteri
održavaju tabele rutiranja koje drugim ruterima omogućavaju
prikaz cele mreže i međusobne konekcije. Informacija o
topologiji mreže se čuva u tabeli rutiranja.
Ako želite da pregledate tabelu rutiranja pod operativnim
sistemom Windows, otkucajte u komandnoj liniji
C:> route print
Možete li protumačiti dobijene podatke i svih sedam linija
rezultata?
Na većini Microsoft Windows sistema koji koriste TCP/IP,
komanda route print će prikazati trenutnu tabelu rutiranja.
TCP/IP je skup protokola koja sadrži dva glavna protokola, TCP
i IP.
TCP=Transmission Control Protocol
IP=Internet Protocol
TCP je protokol transportnog sloja.
IP je rutabilni protokol na sloju mreže.

Postoji jedna specijalna vrsta tabele rutiranja koja se zove

podrazumevani prolaz ("Default Gateway"). To podrazumeva
sledeću situaciju:
Ako ne postoji definisana druga putanja za destinaciju, pošalji
paket do ovog gateway-a za isporučenje.
Ako sistem rutiranja obradi tabelu rutiranja i ne može naći ni
jedan drugi podatak koji odgovara destinaciji za paket,
prosleđuje se do default gateway-a. Na mreži koja je spojena na
Internet, default gateway je obično adresa rutera koji se nalazi
kod Internet provajdera.

Mrežne adrese i kolona sa maskama mreža prikazuju vrednosti

koje su korišćene za
određivanje da li destinacija odgovara zapisu u tabeli rutiranja.
Adrese prolaza (Gateway
Address) i kolone sa interfejsima (Interface) pokazuju gde paketi
treba da budu poslati,
dok odeljak metrika (Metric) prikazuje koliko je "skupo" da se
pošalje paket, odnosno
koliko zahtevna je ta radnjaa.
Prva linija tabele rutiranja je tzv. podrazumevana vrednost
prolaza (engl. Default
Gateway). Na Microsoft Windows TCP/IP sistemu ovaj zapis je
uobičajeno upisan od strane sistemskog administratora u Default
Gateway polju kada je TCP/IP konfigurisan na sistemu.
S obzirom na rezultat komande C:> route print dopunite
sledeću relenicu:
Adresa prolaza (Gateway Address) je adresa rutera sa IP
adresom ____________, i on je na mrežu spojen preko interfejsa
sa adresom ___________________.

Druga linija je tzv. putanja povratne petlje (engl. loopback

route). Adresa 127.0.0 u
prolazu i interfejsu je specijalna vrednost koja se odnosi na
lokalni host-računar. Na
Microsoft TCP/IP sistemima ovaj zapis je automatski
konfigurisan od strane TCP/IP
softvera.
Treća linija definiše opseg adresa u lokalnom mrežnom
segmentu. U II koloni možete uočiti mrežnu masku i
identifikovati klasu adrese X. Da li je X=A ili X=B ili X=C?
Ovo pokazuje da bilo koja adresa u mreži klase X može biti
nađena u mrežnom segmentu spojenog na interfejs sa adresom
datoj u IV koloni. Na Microsoft Windows TCP/IP
sistemu ovaj zapis je dodat kad je interfejsu dodeljena IP adresa
IV kolone sa maskom mreže X. TCP/IP softver korisi masku
mreže u
kombinaciji sa IP adresom da dobije adresu mreže prikazanoj u
prvoj koloni.
Cetvrta linija pokazuje kako tabela rutiranja Microsoft-a
definiše da je adresa I kolone zapravo adresa lokalnog
hostračunara. Na Microsoft Windows TCP/IP sistemu ovaj zapis
je takođe dodat kada je
interfejsu dodeljena IP adresa. Maska u II koloni identifikuje da
je ova putanja primenjena samo za pakete adresirane na
pojedinačnu adresu I kolone. U III i IV koloni je
adresa prolaza i interfejsa (Gateway and Interface). Dakle,
prolaze svi paketi do lokalnog host-računara.

Peti zapis u listi je tzv objavljena adresa (announce address) za

lokalnu mrežu. Ovo je zapis koji se automatski dodeljuje
interfejsu na Windows TCP/IP sistemu prilikom dodele IP
adrese.

Sesta linija je tzv. multi-kast adresa (engl. multi-cast address).

Ova putanja je za specijalne aplikacije koje šalju informacije na
više od jedne destinacije (broadcast)
Sedma linija je još jedna linija koja je unikatna za tabele
rutiranja Microsoft-a. U tabeli
datoj primerom pogledajmo broj u V koloni, tj. pogledajmo
metriku. Metrika (engl. metric) je vrednost koja
prikazuje cenu (vrednost) putanje. Svrha metrike je da pomogne
sistemu za rutiranje da
odluči koju putanju da koristi ako postoji više od jedne putanje
do određene destinacije.
Metrika upućuje na broj skokova potrebnih da bi se došlo do
destinacije. Na primer, ako
je sistem spojen na dve različite mreže, i treća mreža je dostupna
preko bilo koje od njih
dve, postojaće dve tabele rutiranja sa zapisima za treću mrežu.
Ako je treća mreža
povezana direktno za prvu mrežu, metrika na prvoj putanji će
biti 1. Ako se zahteva
prolaz kroz četvrtu mrežu da bi se došlo do druge mreže, onda je
metrika na drugoj
putanji 2. Ovo odražava činjenicu da je prva putanja manje
skupa
nego druga. Metrika se tako koristi da meri ostale atribute za
brojanje skokova. Ako jedna
putanja prolazi kroz direktno povezane mreže a druga putanja
prolazi kroz spore
telefonske linije, sporija putanja će dati veću, više "skuplju"
metriku.
Na Microsoft TCP/IP sistemu tabela rutiranja je automatski
ugrađena kada se konfiguriše
TCP/IP interfejs na sistemu. Administrator mreže može dodeliti
vrednosti na svakom
individualnom sistemu, ili ako se koristi DHCP (Dynamic Host
Configuration Protocol),
informacija je dobijena od centralnog hosta kada je sistem
startovan. Putanje se mogu
dodati uz pomoć komande route add, ili mogu biti dobijene od
sistema putem specifičnog
protokola (Internet Control Message Protocol- ICMP) i ostalih
protokola (npr. RIP). Ako
sistem ima više interfejsa, kao na primer NIC (Network Interface
Card), dakle mrežne
kartice spojene na drugi mrežni segment ili telefon spojen na
mrežu, tu će biti primenjene
tabele rutiranja. One će prikazati IP adrese, mrežne adrese,
objavljene adrese i inerfejse.
Dodavanjem interfejsa ne zahteva se dodavanje podrazumevanih
vrednosti. Pod
normalnim uslovima trebalo bi da postoji samo jedna
podrazumevana putanja (default
route) na bilo kom TCP/IP sistemu. Jedini slučaj kad treba da
postoji više od jedne
podrazumevane putanje je kada sistem ima više od jedne
moguće putanje za spajanje sa
Internetom. U ovom slučaju, postojaće višestruke
podrazumevane putanje, naravno sa
različitim metrikama. Ovo može da bude slučaj kada je sistem na
mreži koja je spojena
na Internet i ima rezervnu konekciju u slučaju da primarna mreža
otkaže. Kada primarna
putanja otkaže, moguće je tu putanju otkazati automatski ili
manualno. Zatim se
sekundarna putanja koristi od strane sistema za rutiranje.

Tabele rutiranja kod operativnog sistema UNIX

Ako bi u prethodno opisanom primeru koristili UNIX operativni
sistem, tabele rutiranja
bi izgčedale drugačije, ali bi funkcionisale na sličan način. Na
većini UNIX sistema tabele
rutiranja se prikazuju uz pomoć komande netstat- nr. Opcija –r
govori programu da
prikaže tabelu rutiranja, a opcija –n govori da se prikaže
numerička IP adresa, umesto
ime domena za sistem i mreže.

Kolona destinacija (Destination) daje mrežnu i adresu host-

računara za dati unos. Kolona
prolaza (Gateway) prikazuje prolaze koji se koriste da bi se
dostigla destinacija. Genmask
kolona prikazuje masku mreže za zapis u tabeli.
Kolona zastave (Flags) opisuje status zapisa. Vrednosti ove
kolone su sledeće:

· U- znači da se ova putanja može koristiti

· G- destinacija je prolaz (gateway)
· H- destinacija je host-računar
· R- putanja će biti ponovo uspostavljena nakon što istekne
vreme
· D- ova putanja je napravljena dinamički (redirekcijom)
· M- putanja je modifikovana dinamički (redirekcijom)
Kolona Metrika (Metric) daje relativnu metriku za trenutnu
putanju. Kolona korišćenja
(Use) prikazuje koliko mnogo paketa je prenošeno korišćenjem
ove putanje.
Interfejs (Interface) kolona pokazuje fizičke interfejse koji su
korišćeni za ovu putanju.

Prva linija tabele rezultata prikazuje opseg validnih IP adresa na

mreži direktno konektovane na
interfejs dat u VII koloni. Druga linija prikazuje lokalnu
povratnu petlju. Treća linija je
podrazumevana putanja (default route). Ona pokazuje da je to
prolaz (Gateway) sa IP
adresom u II koloni, i da se nalazi na lokalnom mrežnom
segmentu koji je spojen na
interfejs VII kolone. Tabela rutiranja prikazana na UNIX
sistemu ima manje zapisa nego ona
prikazana na Microsoft Windows operativnom sistemu. Ovo je
delimično zato što UNIX
sistem nema neke zapise, kao što su multi-kast putanja, koju
Microsoft TCP/IP dodaje
kao podrazumevanu. Takođe, UNIX netstat komanda ne
prikazuje neke informacije kao
što su IP adrese lokalnog interfejsa i mrežne objavljene adrese.
UNIX tabele daje više
informacija po liniji nego tabela prikazana pod Microsoft
Microsoft TCP/IP, prikazujući
specifični status i korisne informacije.
Kao i tabela Microsoft-a, ako se dodaju neki interfejsi i tabele,
dodaće se i zapisi u UNIX
tabelama rutiranja.

HTTP protokol

HyperText Transfer Protokol (HTTP) je osnovni protokol za

distribuciju sadržaja na Web-u. Osnovna funkcionalnost ovog
protokola je prenos zahteva za HTML dokumentima (od strane
klijenta ka serveru) i prenost sadržaja HTML dokumenata (od
strane servera ka klijentu). HTTP je protokol aplikativnog nivoa.
Podrazumevani transportni protokol je TCP a port 80.
Inače, brojevi porta su 16 bitni – svaka veza se odnosi na
određeni port, koji se dodeljuje određenom mrežnom servisu na
korišćenje. Značajniji portovi: 20, 21 FTP, 22 SSH, 23 Telnet,
25 SMTP, 53 DNS, 69 TFTP, 80 HTTP, 119 NNTP, 110 POP,
143 IMAP, 443 HTTPS. Administratori mogu otvoriti ili
zatvoriti određeni port.

HTTP je protokol koji ne definiše stanje konekcije tj. ne cuva

adrese klijenata tako da svako obracanje istog klijenta mora
ponovo da uspostavlja konekciju ovaj problem je delimicno
resen uvodjenjem dinamicke stranice.
Drugi glavni problem kod HTTP protokola je ne posedovanje
nikakvih sistema zaštite podataka koji se njime prenose. Ovaj
problem je rešen uvođenjem HTTPS protokola (Secured HTTP).

Objasn
iti
sliku
Primer
odgovo
ra:
Dva
klijen
ta
korist
e isti
broj odredišnog porta (80) za komunikaciju
sa istom aplikacijom na web serveru.
Web server pravi novi proces za svaku
konekciju. Svaki od procesa ima sopstveni
soket kroz koji stižu HTTP zahtevi i šalju
se HTTP odgovori.
Server razlikuje segmente od različitih
klijenata po izvornim IP adresama i
izvornim brojevima portova.
Apache je Open Source projekat, zasnovan na NCSA httpd
izvornom kodu. Apache web server je jedan od najpopularnijih i
najcešce korišcenih web servera na Internetu. razloge zbog kojih
je Apache u prednosti nad konkurentskim web serverima cu:
mogucnost izvršavanja na UNIX/ Linux sistemima, stabilnost,
solidne performanse. Ove karakteristike Apache web servera su
pre svega posledica modularne arhitekture. Apache se sastoji od
manjeg operativnog jezgra preko koga je moguce ucitati razlicite
module i skriptove. Time je omoguceno povezivanje sa mnogim
drugim softverskim elementima na samom serveru i u njegovom
operativnom sistemu. I na kraju sto je potpuno besplatan.

Alati ipconfig, ping, tracert, ifconfig

Većina ping programa će prikazati informaciju o tome koliko

dugo je trebalo poruci dapređe od izvorišta do destinacije i
nazad. Ping programi obično dozvoljavaju definisanje
parametara da bi se promenila operacija programa. Ovo može
obuhvatati broj poruka
koje su poslate, vreme između slanja paketa, veličina paketa i
uzorak podataka koji su
poslati.
Pod Microsoft Windows TCP/IP-om, ping program obično šalje
tri poruke, sem ako se ne promeni opcijom -n.
Na Linux UNIX sistemu ping program takođe šalje pakete. Broj
paketa se specificia –c opcijom.

Trace Route koristi isti tip eho-poruke kao i Ping, ali te poruke
koristi na
drugačiji način. Jedan od parametara u TCP/IP paketu je tzv.
Time-To-Live (TTL), dakle
vreme postojanja poruke. Ovaj parametar govori koliko rutera
(ili gateway-a, prolaza)
poruka može da prođe pre neko je uništena. Svaki gateway koji
prosleđuje poruke
umanjuje (dekrementuje) TTL brojač. Kada brojač dospe do nula
poruka nije više
validna. Zatim se poruka šalje nazad da obavesti pošiljaoca da je
TTL vreme isteklo.
Glavni razlog postojanja TTL-a je da natera paket da se uništi
ako postane deo u nekoj
cirkularnoj putanji, umesto da nastavi da kruži po Internetu
beskonačno.
Trace Route koristi TTL parametre u eho-poruci da mapira
putanju određenu od strane
poruke koja se pomera kroz mreže. Ova poruka je prvo poslata
sa TTL vrednošću 1. Ovo
će isteći kod prvog rutera (ili gateway-a). Zatim se TTL
povećava za jedan svaki put kad
je poruka poslata izvan, sve dok ne stigne do destinacije.
Svaki put kad se TTL poruka vrati od strane nekog rutera rutera
dobijaju se dve značajne
informacije: IP adresa gateway-a gde je istekla poruka, i vreme
koje je potrebno da
poruka napravi pun krug do tog gateway-a i nazad do pošiljaoca.
Ova informacija je
obično prikazana u praćenju putanje. Ovo omogućava da se
napravi označena putanja
napravljena od strane paketa, korak po korak, od izvora do
destinacije. Ako je cilj
nedostupan, Trace Route će obično prikazati svaki korak putanje
do tačke gde je poruka
vraćena. Većina ovih programa omogućava maksimalno 30
skokova pre nego se prekine
proces. Ovaj maksimum obično može biti promenjen od strane
korisnika.
Većina programa za praćenje putanje će poslati najmanje tri
poruke na svaki korak
putanje, vraćajući informacije od svakog od ovih pokušaja. Ako
poruka nije vraćena,
nedostajuća poruka je obično identifikovana kao zvezdica (*)
umesto odgovarajućeg
vremena potrebnog da se napravi ceo krug.
Trace Route programi će obično prihvatiti destinaciju datu ili u
formi numeričke IP
adrese ili kao DNS ime domena. Ako je data IP adresa, program
će obično vratiti i ime
koje je povezano sa tom adresom. Ako je zadato DNS ime
sistem će vratiti IP adrese.
Kako program prikazuje svaki skok putanje, obično će prikazati
IP adresu i bilo koje ime
domena koje je povezano sa tom adresom.
Na sistemu koji koristi Microsoft Windows TCP/IP, program se
zove tracert.
C:\>tracert alas.matf.bg.ac.yu
Na sistemu koji koristi Linux UNIX program se naziva
traceroute.

traceroute alas.matf.bg.ac.yu

Ping i Trace Route su dosta korisni kod otklanjanja

problema sa TCP/IP komunikacijama.
Oni dozvoljavaju mrežnom administratoru da testira da li
udaljeni sistem dostižan, i ako
nije gde su veze u prekidu. Informacije dobijene od ovih
programa takođe mogu biti i
lažne. Ako je udaljeni sistem zaštićen od strane sigurnostnog
firewall-a, često je moguće
do tog sistema dopreti pomoću e-mail-a, HTTP-a i ostalih
standardnih protokola, dok su
ping i Trace Route stopirani na zaštiti (firewall). Takođe, ako
postoji više od jedne
putanje do udaljenog računara, ponekad se može desiti da poruka
dospe do udaljenog
računara dok se povratna poruka vraća drugačijom putanjom i
zabeleži drugačije
parametre. Za efektno rešavanje TCP/IP problema na putanjama
koje prolaze kroz više
mreža često je neophodno imati iskusne mrežne inženjere u svim
mrežama kroz koje
prolazi poruka.

Alatka ipconfig
Prikazuje TCP/IP parametre host računara. Sa opcijom /all daje
detaljan izvestaj.

Alatke ping i tracert

Ove alatke se koriste za dijagnosticiranje problema na mreži.
Pomoću ICMP protokola, administrator mreže prati rutiranje
paketa s jednog kraja na drugi. Ovi eho paketi mogu da ukažu na
oblasti potencijalnog gubitka informacija. Ukratko, ping
identifikuje hostove sa kojima nije moguća komunikacija,
tracert vraća putanju koja se prolazi za pristizanje na specifično
odredište.
Kada podešavamo međumrežno rutiranje ili testiramo postojeću
putanju za neke probleme, postoje dve alatke koje su dostupne
na TCP/IP sistemima pomoću kojih se to može uraditi. To su
Ping i Trace Route. Korišćenje ovih alatki može pomoći kod
identifikacije ako postoji problem i može pomoći u sužavanju
regiona da bi se rešio problem. Većina operativnih sistema i
programabilnih rutera koji podržavaju TCP/IP imaju neke
verzije ping programa.

Izraz Ping je pozajmljen iz pomorstva, iz postupka u kome sonar

na brodu emituje
zvučne talase (zvuči kao "ping") na osnovu kojih se lociraju
druga plovila ili eventualne prepreke.
Ping program šalje eho poruku na specifičnu adresu. Ako je
sistem na toj adresi
dostupan i ako funkcioniše, on mora da uzvrati eho porukom
sistemu koji je poslao.

Alat ifconfig
Većina savremenih Linux distribucija nudi sopstvene alate
(konzolne i GUI) za jednostavnije podešavanje mrežnih adaptera
(interfejsa). Međutim, većina ovih alate se oslanja na osnovni
alat za podešavanje mrežnih adaptera, ifconfig. Ukoliko želimo
da prvi mrežni adapter računara podesimo za rad na mreži klase
C koja ima sledeće parametre:
Mreža: 192.168.1.0
Mrežna maska: 255.255.255.0
Gateway: 192.168.1.1
Adresa računara: 192.168.1.10
korišćenjem ifconfig alata, to možemo postići pomoću sledeće
naredbe:
#ifconfig eth0 192.168.1.10 netmask 255.255.255.0 broadcast
192.168.1.255
Ukoliko želimo samo da izvršimo pregled trenutnih podešavanja
interfejsa pokrenućemo alat ifconfig bez parametara:
# ifconfig
Alat IFCONFIG prestavlja jedanod glavnih mrežnih
konfiguracionih alata. Ovaj alat se koristi za podešavanje
mrežnih adaptera i za prikaz njihovih konfiguracionih
parametara. Pomoću ovog alata se može podesiti mrežna adresa
adaptera, mrežna maska, broadcast, aktivnost i sl.

Zadaci za vežbu (podsetite se ili saznajte)

1. Zaokružiti IP adresu povratne petlje
(loopback):
a. 127.0.0.1
b. 199.199.199.1
c. 0.0.0.0
d. 255.255.255.255
2. Zaokružiti IP adresu koja označava “ovaj
računar”:
127.0.0.1
199.199.199.1
0.0.0.0
255.255.255.255
3. Koja IP klasa ima masku podmreže
255.255.0.0? Odgovor obrazložiti
4. Koji protokol iz skupa TCP/IP protokola
se koristi u radu sa alatkama ping,
tracert?

5. Zaokružiti ono što je tačno:

a. Jedan klijent može istovremeno da bude
povezan sa više konekcija na jedan web
server
b. Jedan server može istovremeno da bude
povezan sa više konekcija na više klijenata
c. Više web servera može da bude povezano
sa po jednom konekcijom sa jednim klijentom
d. Više web servera može da bude povezano
sa više konekcija sa jednim klijentom
e. Više web servera može da bude povezano
sa više konekcija sa više klijenata
6. Web server:
a. Uspostavlja TCP konekciju na
dobro poznatom portu 80
b. Razmenjuje podatke na dobro
poznatom portu 80
c. Uspostavlja TCP konekciju na
portu koji prethodno proizvoljno
definiše
d. Razmenjuje podatke na portu koji
sam definiše
7. Da li računar A sa IP adresom:
192.154.108.12 (IP/subnmask:
192.154.108.12/19) pripada istoj podmreži
kao i računar B A sa IP adresom:
192.154.112.10 (IP/subnmask:
192.154.112.10/19)? Zašto?