TRADlClONALNA

KINESKA MEDlClNA
I MODERNA
MEDlClNSKA PRAKSA
U drevnoj Kini svako veliko imanje imalo je svog
lekara. Njemu se plaCalo onda kada su ukuCani bili
zdravi, a ne onda kad bi oboleli. Tako je prva briga
jednog lekara bila odriavanje zdravlja, a ne lezenje
bolesti.
Tradicionalna medicina praktikuje se veC hiljadama
godina, bila je dug0 Cuvana tajna iza Kineskog zida,
da bi tek pre nekoliko vekova doSla u Evropu i pola-
ko, ali sigurno dobijala sve veCu primenu u moder-
nom svetu. Razmena izmedu kineske tradicionalne i
evropske klasiEne medicine poEela je joS u vreme di-
nastije Tang (618-907), dok je prvi spoj tradicionalne
i klasiEne medicine nastao u vreme poEetka dinastije
Ming krajem 14. veka.
Tradicionalna kineska medicina (u daljem tekstu TKM)
je najstariji, u kontinuitetu praktikovani, nauEni me-
dicinski sistem u svetu. Prvi spisi stari su oko 2500
godina, dok je sama praksa nesumnjivo starija. TKM
nije ))narodnacc medicina, niti nadrilekarstvo. To je
sloien i precizan sistem zdavstvene zaStite nastao iz
nastojanja velikih kineskih umova da razumeju tajne
funkcionisanja ljudskog tela.
Mnogo pre nego Sto su Evropljani i Amerikanci ot-
krili atome, elektrone i elektricitet, Kinezi su razradili
pojam Eitavog svemira kao ravnoteie izmedu ener-
getskih faktora, jina i janga. Tradicionalna kineska
medicina blisko je povezana s daoistiEkom filozofijom
koja govori da svemir postoji zbog dvaju velikih i su-
protnih principa, jina i janga. Jin je sve ono Sto je
tamno, Cvrsto, dole, zbijeno, unutragnje, ienski pol,
hladnoCa, mesec.. . Jang je sve ono ito je svetlo, Sup-
lje, gornje, razredeno, spoljagnje, muSki pol, nebo,
energija, toplina, sunce.. . Jin i jang dve su suprotne i
nezavisne kreativne sile. Kineska medicina posmatra
telo kao mikrokosmos u kojem su unutrainji organi
klasifikovani prema svojim jin i jang svojstvima. Veza
izmedu organa, kao i sve prirodne pojave, za Kineze je
definisana i opisana u pojmovima koji oznaEavajupet
elemenata (wu xing): drvo,vatra, zemlja, metal i voda.
Unutrainji organi spareni su prema svojim jin i jang
karakteristikama i svakom od njih pripisuje se odgo-
varajuCi elemenat, na primer: bubrezi i mokraCna be-
Sika Eine par koji je povezan s elementom vode.

Vatra Zernlja Metal

Kasno

Klirna
~~~~~~
HladnoCa Zirna VruCina Vlaga SuSa

Jang organ
MokraCna
beiika
iut
2; ~eludac
Debelo
crevo
Jin organ Bubrezi Jetra Srce Slezina PluCa
Culni organ
-
USi OEi
-
Jezik
-
Usta
-
'NOS
-

KIWI~
Tkivo Kosti Tetive MiSiCi Koia
sudovi

OseCanje Strah Ljutnja

i,",""' Briga Tuga

Boia crna ~ e l e n acrvena i u t a ~ e l a

Ovi odnosi oblikuju osnovu dijagnostike i leEenja.

Voda gasi vatru pa se, na primer, moie dogoditi da
problem u radu srca leii iza problema s bubrezima
(neretko je visok pritisak uzrok poremeCaja teEnosti u
organizmu). Puno je takvih sluEajeva kada razliEitim
kombinacijama elemenata kineski lekari koji prak-
tikuju tradicionalnu medicinu otkrivaju i leEe medu-
sobno povezane poremeCaje u organizmu te leEenjem
jednog organa dovode u zdravo stanje i neki drugi,
povezani organ. Kod bolesnih stanja, jin su stanja
hroniEne bolesti koje se polako razvijaju (pacijent je
iscrpljen, nema energije, puls mu je slab, a miSiLni
tonus izostaje). Tu spadaju i bolesti bez temperatura,
za razliku od jang bolesti koje su akutne, s poviSenom
temperaturom, te se brzo razvijaju. Terapija se za-
sniva upravo na prilagodavanju jina i janga u svrhu
uspostavljanja ravnoteie izmedu ovih suprotnosti.

/ SINDROMI JANGA 1 SINDROMI JINA 1

1 Groznica
I I
Ubrzani bazalni metabolizam
Visoka temperatura
PoveCano znojenje
PoviSeni krvni pritisak
I NepodnoSenje vruCine
I Crvena ili roze boja koie
I ~ e l j za
oiiem
a hladnom hranom i
OseCaj hladnoCe
I1
Usporeni bazalni metabolizam
I
Niska temperatura
Smanjeno znojenje
I
Nizak krvni pritisak
I NepodnoSenje hladnoCe 1
Bleda boja koie I
~ e l j za
~iCem
a vruCom hranom i

Vlaian jezik, bez osetaja iedi

Bistra mokraCa
I1 Normalna salivaciia I Preterana salivaciia 1
1 ~atvor
Snaian glas
Proliv
1 SiabaSan, tih glas
~
Drugi srediSnji koncept je onaj o Ci (qi, ponegde se
izgovara kao ti) ili vitalnoj energiji. Ona teEe mreiom
"kanala" koji se nazivaju meridijani, a Eiji je zadatak
osveiavanje (oiivljavanje i opskrbljivanje energijom)
unutraSnjih organa. ~i takode utiEe na jing (najbliii
prevod je esencija/suStina biCa) i Sen (shen, duh) i
smatra se vezom izmedu fiziEkog tela, uma i viSih
oblika svesti. Kad je protok Ci energije slobodan, neo-
metan, u organizmu je prisutna ravnoteia izmedu jina
i janga i telo je dobrog zdravlja. Kad je iz nekog
razloga protok Ci energije blokiran, pojavljuje se bo-
lest. Smatra se da su glavni uzroci bolesti iivotni stil,
ishrana i neki drugi faktori.
Kinezi su hiljadama godina posmatrali svet oko sebe,
procese i promene u prirodi. Isti konceptualni model
primenili su i na Eoveka koji se posmatra kao bike
koje je stvorila priroda i koji je kao takav podloian
prirodnim zakonima. Kineska medicina, kao i sve
komplementarne grane, toveka posmatra holistitki
(kao celinu), te pun0 painje obraCa na naEin iivota i
okolinu u kojoj Eovek boravi. Za razliku od zapadne
medicine koja leEi iskljuEivo oslanjajuCi se na fiziEke
simptome, TKM uzima u obzir celukupnu sliku pa-
cijenta: ne samo njegovo fiziEko nego i mentalno,
emocionalno i duhovno stanje. Upravo zbog toga je i
sam naEin postavljanja dijagnoze specifican. Ovaj
proces ima Eetiri faze:
- Lekar u prvoj fazi posmatra pacijenta (njegov iz-
raz lica, ten, grimase, pokrete, opSte drianje) i
izgled jezika;
- U drugoj fazi lekar osluSkuje disanje i obraCa pa-
inju na specifiEne telesne mirise;
- U treCoj fazi lekar se raspituje o istoriji bolesti u
porodici pacijenta, razgovara s pacijentom o nje-
govim navikama, ishrani, naEinu iivota, opStem
stanju i akutnim tegobama;
- Poslednja faza obuhvata pregled abdomena, opi-
pavanje pulsa i Ci taEaka d u i meridijana.
Mnogi ljudi prave greSku izjednaEavajuCi TKM s aku-
punkturom. Akupunktura i jeste jedna od najzastup-
ljeniih metoda TKM, ali nije i jedina. Iza nje ne zao-
staju: fitoterapija (lecenje pomoCu biljaka; biljna me-
dicina), razlif te vrste masaia, fizickih manipulacija i
veibi (tui na, refleksologzja, Ci gung, tai di).
Akupunktura je metoda IeCenja pomoCu igala koje se
zabadaju u specifiEne taEke na telu koje su Kinezi
mapirali tokom duge istorije TKM. Cilj je stimulacija
energetskih centara i poboljSanje protoka Cia kroz
organizam. ReE je latinskog porekla (acus - igla, pungere
- zabadati), a tim imenom nazvali su je evropski misio-

nari koji su posetili Kinu krajem 16. veka i prvi doneli

glas o leEenju na kineski naCin. Nastanak akupunk-
ture vezan je za priEu o ratniku ranjenom strelom.
Strela je izvadena i rana je zaceljena, a posle je prime-
Ceno da mu je izleEena bolest na drugom delu tela.
Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene,
zatim koStane i od bambusove trske, a danas se ko-
riste igle od hirurSkog Eelika za jednokratnu upotre-
bu. Uz klasiEnu akupunkturu sve EeSCe se primenjuje i
elekroakupunktura kojom se vrSi povrSinska elektro-
stimulacija preko koie. Posebnom sondom (StapiCi-
ma) bez ubadanja stimuliSu se akupunkturne taCke.
Svetska zdravstvena organizacija priznala je 1979. go-
dine akupunkturu kao ravnopravnu granu medicine
jer ispunjava standarde koji su u saglasnosti sa savre-
menim naEinom leEenja. PrihvaCeno je da se moie
primenjivati kao jedina terapija, u kombinaciji s dru-
gim naEinom leEenja ili kao pomodna terapija. Njeno
indikacijsko podrutje je vrlo Siroko, a uEinak se opaia
u 70 - 80% sluEajeva. Tom prilikom sastavljen je i
popis bolesti koje se uspegno leEe ovom metodom.
Neke od njih su: sinusitis, opstipacija, glavobolje, mi-
grene, neuralgije, bolovi koStanog i miSiCnog sistema,
bronhitis, astma, Eir, neplodnost, menstrualne tego-
be, nesanica, razne koine bolesti, dijabetes, hemo-
roidi i brojne druge. Akupunktura se pokazala veoma
efektnom kod olakSavanja postoperativnih bolova,
muEnine i povraCanja usled hemoterapije i zraEenja.
Akupunktura prati razvoj tehnologije i uspegno prati
savremena dostignuCa pa je tako doSlo do pojave elek-
troakupunkture, fluidoakupunkture, laserske akupunk-
ture i slitno. Metoda laserske akupunkture je neinva-
zivna, bezbolna i kratkotrajna terapija. TaEan meha-
nizam dejstva laserske energije niske snage nije ras-
vetljen do kraja. Na Celijskom nivou dolazi do ubr-
zanja ili usporavanja osnovnih procesa koji dovode do
ozdravljenja Celija, tkiva, organa i organizma u celini.
BioloSke promene su posledica ne samo trenutnog
efekta lasera, nego i odgovora domaCina koji se sa-
stoji u promeni metabolitkih aktivnosti koje traju i do
mesec dana. Prednosti laserske akupunkture su: asepti-
Enost (nema kontakta, nema igala), bezbolnost (omogu-
Cava tretman male dece i osetljivih pacijenata), eko-
nomiEnost (istovremeni tretman veCeg broja pacije-
nata) i moguCa aplikacija na svakom delu tela, koie,
sluznice... Laserska terapija je tako, kao jedan od naj-
modernijih i najreprezentativnijih delova savremene
medicine, napravila vrlo efikasan spoj s tradicional-
nom akupunkturom i poboljSala leEenje kod mnogih
oboljenja.
Kineska farmakologija postoji veC milenijumima. Ki-
neski lekovi koji se koriste u tradicionalnoj medicini
su najEeSCe biljnog, a zatim iivotinjskog i mineralnog
porekla. Formule mogu da sadrie od 6 do 19 razli-
Eitih supstanci. Svaka formula mora biti dobro izba-
lansirana i prilagodena posebnim potrebama svakog
pojedinacnog pacijenta. Jedna biljna formula moie
da se pokaie kao efikasna kod jednog pacijenta, ali
ne mora obavezno da ima isti efekat i kod drugog.
Dva pacijenta mogu za iste simptome dobiti dva raz-
liEita leka ili obrnuto - za razliEite simptome isti lek u
zavisnosti od individualnih reakcija organizma na bo-
lest. VeCina kineskih biljnih lekova ima nisku toksi-
Enost. Ako je formula ispravno sastavljena, nema ne-
ieljenih efekata. Fitoterapija se pokazala uspeSnom u
leEenju koinih oboljenja, raznih ginekoloSkih proble-
ma, iSijasa, reume, nadimanja stomaka i drugih pro-
bavnih tegoba, problema s kiEmom, itd. Kod akutnih
stanja, poboljSanja se mogu otekivati momentalno,
dok je za hronitne bolesti potrebno i nekoliko ne-
delja. Sto se tiEe raka i side, princip kineske medicine
i jeste da se osnaii telo tako da ono moie dalje samo
da se izbori s boleSCu. Takve terminalne bolesti u
krajnjim stadijumima nisu za kinesku medicinu, iako
ona i tada moie da ublaii simptome.
Tai di Cuan, Cigung i druge terapeutske veibe koriste
se kao sredstva za redukciju stresa i kao preventivna
terapija. StiEu sve vedu popularnost u modernom svetu.
Kako tai di otkriva uzajamni odnos izmedu prirode i
toveka, moiemo uvideti da nijedan Eovek ne moie
izbeCi efekte ove univerzalne varijacije. Serija pokre-
ta tai dia obuhvata otvaranje i zatvaranje ramena i
nogu, prainjenje i punjenje koraka, kontinuitet akcije
i mekoCe stavova. Sve ovo ispunjava definiciju teorije
tai dia: nepopustljivo lomi, dok teEno preiivljava. Ovo
takode ima dva znaEenja: poboljSanje naSeg zdravlja
pripada jinu, dok naSa samozaStita pripada jangu. Us-
poreno veibanje i izbegavanje upotrebe velike snage
je neophodno za poboljSanje naSeg zdravlja, poSto de
ovo uEiniti da pokreti budu mekSi i miSiCi Eitavog tela
Ce se lakSe opustiti; to takode Eini nervni sistem opu-
Stenijim tako da Ce naSe emocije biti stabilnije.
&gung je vid manipulacije vitalnom energijom. Po-
stoje tri osnovne vrste digrlnga: medicinski (kao me-
toda letenja), spiritualni (za razvijanje samosvesti) i
Cigung kao borilaEka veStina (za samozaStitu).
Medicinski Cigcing je natin upravljanja Ciem u medi-
cinske svrhe, bez upotrebe igala, biljaka ili masaie.
Oslanja se na mogutnost da se na Ci utite putem uma,
ruku ili ritualnih predmeta gde dodir tela nije neop-
hodan. Postoje razliEite tehnike koje ukljuEuju medi-
taciju, proEiSCenje, ojatavanje, cirkulaciju, itd. Prakti-
kovanje Cigunga je korisno za otuvanje zdravlja i pre-
ventivu bolesti. Pokazalo se da na ovaj naEin moie da
se reguliie poviSen krvni pritisak, da se olakSaju simp-
tomi astme, gastritisa, glavobolja, bolova u ledima i
brojnih drugih hronitnih oboljenja i akutnih stanja.
Medutim, veibanje bez odgovarajuCeg nadzora moie
pogorSati simptome.
Masaia i manipulacija su takode integralni deo mo-
derne prakse TJSM. Njihov cilj je takode podsticanje
protoka Cia, otklanjanje blokada i uspostavljanje rav-
noteie. Cesto se koriste u kombinaciji s akupunk-
turom i biljnom terapijom. Postoji mnogo razlititih
vrsta masaia.
Tui na (Siacu) je terapija koja obuhvata: akupresuru,
masaiu i deo zahvata kiropraktike u svrhu regulisanja
telesnih funkcija i izbacivanja patogenih faktora. Tui
na, akupunktura i akupresura zasnivaju se na istom
mehanizmu Eije je delovanje analgeticko, antibakte-
rijsko, antivirusno, antialergijsko i regulaciono. Ove
metode ne ogranitavaju se samo na uklanjanje simp-
toma veC i na letenje uzroka bolesti.
Refleksologija vodi poreklo od drevne veStine pod
nazivom kineska terapija zona. To je natin leEenja
koji se temelji na naEelu refleksnih zona na stopalima
i dlanovima koje odgovaraju svim organima, ilezda-
ma i delovima tela. Refleksologija se moie primeniti i
na uhu (aurikuloterapija), na kome je takode holo-
gram celog tela. Sluii se jedinstvenom metodom vr-
Senja posebnog pritiska palCevima na refleksne taEke
u svrhu postizanja brojnih terapeutskih uCinaka. Mo-
i e ukloniti blokade u protoku telesne energije, nor-
malizovati protok krvi i limfe u razliCitim delovima
tela i uravnoteiiti svaku ilezdu, organ i deo tela. Uz
isceljivanje Sirokog dijapazona bolesti (dismenoreja,
neuroze, glavobolje, dijabetes, hipoglikemija, regu-
lacija krvnog pritiska ...) ova metoda koristi se i za
opuStanje, poboljSanje koncentracije i energije tela,
pa se narocito preporuCuje dacima i studentima. Da-
nas se ovaj naCin leCenja koristi kako u tradicionalnoj
Aziji, tako i u savremenoj zapadnoj Evropi i Arnerici.

Tradicionalna kineska medicina u modernoj Kini

Tradicionalna kineska medicina je integrativni deo
kineske kulture. Dala je veliki doprinos prosperitetu
Kine. Danas se i TJSM i zapadna medicina koriste za
pruianje medicinskih i zdravstvenih usluga u Kini.
TKM je, zahvaljujuti svojim jedinstvenim dijagnosti-
Ckim metodama, sistematskim pristupom, velikim
korpusom znanja zapisivanih vekovima, privukla ve-
liku painju celog sveta.
PoEetkom dvadesetog veka, kineski lekari poCeli su
da u svoju praksu ukljutuju elemente moderne za-
padne medicine, pre svega, modernu psihologiju i far-
maciju i savremene istraiivacke protokole. Veliki po-
mak uEinjen je 1949. god. kada je posleratna kineska
vlada zapoEela standardizaciju medicinske prakse u
cilju poboljSanja zdravstvene zaStite. Formirani su na-
cionalni komiteti sastavljeni od najboljih lekara ki-
neske medicine koji su uporedivali svoja znanja i is-
kustva. U potrazi za novim saznanjima, istraiivaei su
obilazili ruralne delove Kine intervjuiSuCi seoske le-
kare. ZahvaljujuCi tome, brojni novi preparati prido-
dati su listi vet priznatih lekova.
Mao Cedung je 1955. godine predloiio spajanje ki-
neske i zapadne medicine. Iste godine formirano je i
Ministarstvo zdravlja, koje su Einili kako struEnjaci za
TKM tako i struEnjaci za zapadnu medicinu. Univer-
ziteti i koledii u Kini danas pruiaju mogutnost sti-
canja kombinovanog obrazovanja gde se formiraju
struEnjaci za obe vrste prakse. Ovako osposobljen ki-
neski lekar u stanju je da obavlja funkcije za koje bi
na Zapadu bili angaiovani Eitavi timovi profesiona-
laca, kao Sto su nutricionisti, farmaceuti, medicinske
sestre, kiropraktitari, fizioterapeuti.. .
Zahvaljujudi postojanju Uprave za TKM i farmako-
logiju u Kini, a samim tim i nacionalne strategije,
TKM je pravno regulisana i omoguCeno je njeno dalje
promovisanje i razvoj. Tako je i doSlo do formiranja
nove grane farmakologije i otvoreni su putevi za pro-
nalaienje novih formula. Osamdesetih godina pro-
Slog veka postignuti su zapanjujuCi rezultati u oblasti
istraiivanja prirodnih i tradicionalnih lekova; na pri-
mer, ekstrakcija jednog sastojka, pod imenom Cing-
haosu (Qinghaosu), iz kineskih tradicionalnih lekova,
predstavlja revoluciju u istraiivanju lekova protiv ma-
larije. Koliko je ova nova industrija uzela maha govori
podatak o 600 proizvodnih baza i 13 000 biofarmi,
otvorenih kako bi se obezbedilo snabdevanje siro-
vinama i njihov kvalitet. Danas postoji vise od 800
fabrika za proizvodnju kineskih biljnih lekova s go-
diSnjom produkcijom od preko 400 000 tona.
Tokom poslednjih 50 godina Kina postupno, ali oEi-
gledno uspegno gradi integrativni pristup zdravstvene
zaStite u cilju poboljSanja kvaliteta iivota. VeCina Ki-
neza ne smatra da su zapadna i TKM u bilo kakvom
konfliktu. U hitnim sluEajevima i kriznim situacijama
ne okleva se u posezanju za zapadnom medicinom. U
isto vreme, ostaje veliko poverenje u TKM kada je u
pitanju odriavanje zdravlja i opSte zdravstvene ravno-
teie. Najprostije reEeno, prilikom upale slepog creva,
Kinez Ce najpre posetiti zapadnog lekara, ali Ce se
sluiiti kineskom medicinom da bi spreEio apendicitis
ili se oporavio brzo posle operacije. U skladu s takvim
potrebama i naEinom razmigljanja, danas u Kini po-
stoje bolnice u kojima se praktikuje zapadni naEin
letenja, one u kojima se primenjuje iskljutivo TKM,
kao i one koje kombinuju obe vrste prakse.
U novijoj kineskoj istoriji TKM, koja je smatrana za-
starelom ili efikasnom samo pri leeenju hroniEnih
oboljenja, pokazala se kao veoma modno oruije u
borbi protiv epidemije SARS-a. Po izbijanju epide-
mije, TKM je smatrana nemoCnom jer joj je prizna-
van znaEaj samo u oblasti preventive. Ubrzo se poka-
zalo da ovakvo glediSte nije ispravno. Bolnica za TKM
u juinoj kineskoj provinciji Guangdung je bila jedna
od institucija koja se susrela s prvim slutajevima obo-
lelih od SARS-a, gde je od ukupno 112 pacijenata
izleEeno 105. Kada je nakon toga Peking bio pogoden
SARS-om i ovde su u borbi protiv ove bolesti ko-
riSCena iskustva iz Guangdunga. Gotovo polovina pa-
cijenata koristila je biljnu medicinu kao deo terapije.
Izvori iz brojnih pekinSkih bolnica tvrde kako je TKM
pomogla da se ublaie simptomi vezani za SARS, da
se smire upale i ublaie neieljena dejstva antibiotika i
hormona. Pacijenti koji su koristili biljne lekove u-
glavnom su se oporavili brie od onih koji nisu i to uz
manji rizik od sekundarnih infekcija. VodeCi bitku
protiv ove opake bolesti, TKM i moderna medicina
stajale su rame uz rame i dale svoj maksimum. Nakon
ovog velikog uspeha sve EeSCe se pokreCe pitanje uk-
Ijutivanja TKM u kineski nacionalni sitem zdravstve-
ne zabtite.

Tradicionalna kineska rnedicina u svetu

S druge strane Pacifika, ugao gledanja na interakcije
zapadne i kineske tradicionalne medicine je drugatiji.
ZapadnjaEka kultura i medicina mnogo je prisutnija u
Kini nego Sto je kineska u Americi. Moida je iz tog
razloga Amerikancima teie da prihvate kineske me-
tode IeEenja. Postoje brojne sporne taEke koje koEe
proces integracije. Dok mnoge moderne medicinske
Skole ukljuEuju alternativnu medicinu u svoje pro-
grame, stariji lekari i nauEnici su priliino skeptitni,
Eak je smatraju arhaiEnom pseudonaukom i sujever-
jem. Njihov skepticizam potiEe iz razlititih izvora. Kao
prvo, TKM na Zapadu zastupaju ili kineski imigranti
ili oni koji su izgubili poverenje u konvencionalnu
medicinu. Mnogi ljudi na Zapadu imaju stereotipne
predstave o Istoku kao netemu mistiEnom i nena-
uEnom. To, pak, privlaEi sve one koji su izgubili veru u
nauku, a odbija one koji zahteveju nauEna objaSnje-
nja. Osim toga, bilo je i iskustava kada su beskru-
pulozni ili dobronamerni, ali nedovoljno obuEeni po-
jedinci, praktikujuCi TKM, naneli svojim pacijentima
vise Stete nego koristi. Sve to je doprinelo nepove-
renju u TKM.
Zaito ona onda sve viie i viie dobija nu popularnosti?
Odgovor je jednostavan: zato Sto je bezbedna i de-
luje. Iako je konvencionalna medicina bez sumnje
efikasna u saniranju povreda u hitnim slutajevima
(ako vas udari automobil, neCete sigurno prvo pozvati
svog travara!), njena delotvornost je mnogo manja
kada je u pitanju preventiva, hroniEne bolesti i odgo-
varanje na mentalne, emocionalne i duhovne potrebe
pojedinca. To su upravo oblasti u kojima je alter-
nativna kineska medicina nenadmaSna.
Danas, za veCinu svetske populacije, preciznije, za
viSe od 80%, alternativna medicina nije "alternativa",
veC osnova zaStite zdravlja i ima sve veCu primenu.
Sve EeSCe se koristi kao dopuna uobiEajenim metoda-
ma leEenja. U sluEajevima raka, na primer, pacijenta
prvo podvrgavaju hemoterapiji, zraEenju i operacija-
ma, a nus-pojave (muEninu, povraCanje, bolove, gubi-
tak teiine) leEe pomoCu kineskih biljnih lekova. Ovaj
metod treba da pomogne jaEanje imunog sistema i
oslobadanje od preostalih Celija raka. Kod pacijenata
koji su doiiveli infarkt, koriste se konvencionalni le-
kovi da bi se stabilizovalo stanje, dok se akupunk-
turom i biljnim preparatima vraCa vitalnost i spreCava
ponovna pojava bolesti. Pacijenti koji boluju od Par-
kinsonove bolesti primaju takode uobiEajene lekove,
ali u kombinaciji s akupunkturom, masaiom i biljnim
preparatima. Ova vrsta kombinovane terapije rezul-
tira olakSavanjem velikog broja simptoma i dovodi do
znaEajnog smanjenja doza zapadnih medikamenata.
SledeCi vaian korak ka potpunijoj integraciji zapadne
i kineske medicine bio bi postavljanje TKM na EvrSCe
nauEne temelje. Pristalice TKM ne protive se nau-
Enim istraiivanjima koja Ce potvrditi efikasnost tretma-
na. Glavna prepreka na putu do ovog cilja je ekonom-
ske prirode. Za testiranje samo jedne od nekoliko
hiljada komponenti, potreban je veliki broj struEnjaka
i velika koliEina novca. PoSto takve komponente ne
mogu da se patentiraju, nema ni mnogo zaintere-
sovanih da sponzoriiu ovakve projekte. Pored toga,
postoje i a priori sumnje u efikasnost nekih tretmana
TKM koji u svojoj osnovi imaju magijske elemente;
na primer, veruje se da biljke s IiSdem u obliku srca
pomaiu srcu, da tigrove kosti daju energiju jer je tigar
snaina iivotinja, itd. NauEnicima je potrebna EvrSCa
osnova za potetak istraiivanja.
Iako postoji ovako veliki broj razliEitih glediita i inte-
resovanja, ne moie se donositi sud o tome koja od
ove dve medicinske prakse bolje funkcioniie. Praksa
je pokazala da se ova dva sistema mogu medusobno
veoma dobro dopunjavati tako Sto jedan kompenzuje
nedostatke drugog.
Na polju dijagnostiike, TKM, kao Sto je veC reEeno,
ima specifiEne metode. Prednost ovog holistiEkog pri-
stupa je u tome Sto uzima u obzir celu osobu, a ne
samo delove tela i simptome; medutim, njegov nedo-
statak je nedovoljna preciznost i konkretnost. S druge
strane, zapadna medicina kompenzuje ovaj nedosta-
tak. U stanju je da jasno razlikuje bolest od zdravlja
zahvaljujuCi kvantitativnim metodama, instrumenti-
ma i laboratorijskim nalazima. Lekar zapadne medi-
cine postavlja konaEnu dijagnozu tek poito utvrdi ta-
Enu lokaciju i prirodu bolesti, kao i patoloSke i klini-
Eke manifestacije.
U oblasti terapije, proces uspostavljanja ravnoteie u
organizmu, na kojem se zasniva TKM, zahteva duii
vremenski period od onog koji zahteva terapija u za-
padnoj medicini. Zato je zapadna medicina bolja za
tretiranja akutnih stanja, a TKM za leEenje hroniEnih
bolesti i uspostavljanje opSteg zdravstvenog balansa.
Integracija teorijskih sistema je, nesumnjivo, najteii
zadatak jer je potpuna sinteza ova dva sistema gotovo
nemoguda. TKM akcenat stavlja na celovitost i har-
moniju izmedu spoljaSnjih faktora i unutraSnjih od-
brambenih mehanizama; uglavnom je zasnovana na
iskustvu. Zapadna, s druge strane, bavi se analizom,
pojedinaEnim delovima i izolovanim simptomima,
ukazuje na patoloSke pojave organa, tkiva i Celija i
bazira se na eksperimentalnom metodu. Na primer,
lekar zapadne medicine znade da je angina pektoris
izazvana suiavanjem koronarne arterije, dok Ce isto
oboljenje lekar TKM tumaEiti kao zastoj u protoku
&-a kroz organizam.
 - -- --

GORDANA CUPKOVIC, IVANA MURATOVIC

Bilo kako bilo, integracija zapadnog i kineskog naEina

letenja neizbeini je rezultat istorijskog razvoja. Po-
slednjih 30-ak godina tradicionalna medicina postaje
deo nacionalnih programa u nekim zemljama Azije
kao odgovor na potrebe mobilisanja svih resursa zdrav-
stvene zaStite. Ovaj proces se odvija na dva natina:
prvi je integrativni, gde se moderna i tradicionalna
medicina integriSu kroz medicinsko obrazovanje i
praksu (takav je sluCaj u Kini i Vijetnamu); drugi
pristup je paralelni, gde su moderna i tradicionalna
medicina zasebni sistemi u okviru nacionalnog pro-
grama za zaStitu zdravlja (ovaj model primenjen je u
Indiji i Juinoj Koreji). Iz istraiivanja Svetske zdrav-
stvene organizacije mogu se izdvojiti dve znacajne
pojedinosti: jedna ukazuje na to da vise od 80% sta-
novnika iivi u ruralnim sredinama gde brigu o njiho-
vom zdravlju vode narodni lekari jer im savremene
medicinske usluge nisu dostupne; a druga, pak, da i u
razvijenim zemljama ljudi sve EeSCe pribegavaju tra-
dicionalnoj medicini iako su im pristupaEne usluge
moderne medicine. Na osnovu svega toga, Svetska
zdravstvena organizacija zakljuEila je da je neophod-
no ukljuEiti tradicionalnu medicinu u sistem zdrav-
stvene zaStite. BuduCi da je kulturoloSki i socioloSki
prihvatljivija za lokalno stanovniStvo, ona sasvim us-
peSno moie zadovoljiti potrebe osnovne zdravstvene
zaStite u nerazvijenim sredinama.
Od 1972. godine, kada se Narodna Republika Kina
vratila pod njeno okrilje, SZO je pokrenula brojna
istraiivanja u cilju rasvetljavanja razlititih aspekata
zdravstvene zaStite u Kini.
Popularnost tradicionalne kineske medicine u svetu
znaEajno raste. Zemlje Azije, Evrope i Amerike pozi-
vaju struEnjake za ovu oblast da drie predavanja, pro-
pisuju terapije i sprovode nauEna istraiivanja. Medu
stranim studentima u Kini najveti je broj onih koji
studiraju TKM. U pet kineskih gradova (Peking, San-
gaj, GuangEou, Nanding i Sjamen) otvoreni su centri
za obuku u TKM. U Francuskoj , Italiji, SAD i Aus-
traliji osnovani su univerziteti za TKM i akupunkturu.
U ovoj oblasti, Kina je uspostavila saradnju s Japa-
nom, SAD i NemaEkom.
Postalo je sasvim jasno da uspeSna kombinacija kines-
ke i evropske medicine predstavlja najbolji put za
oEuvanje zdravlja stanovnika cele planete.