1 ZUPČASTI PRENOSNICI

Zupčasti prenosnici su mehanički prenosnici kod kojih se opterećenje sa jednog vratila na drugo prenosi
pomoću zubaca u neposrednom dodirivanju.
Zupčasti prenosni parovi odlikuju se:
• tačnim prenosnim odnosom,
• malim gabaritima u odnosu na opterećenje koje prenose,
• visokim stepenom iskorišćenja,
• visokom izdržljivošću i trajnošću.
Zupčasti prenosnici predstavljaju najrasprostranjeniju i najvažniju grupu mehaničkih prenosnika. Oblast
primene im je vrlo široka – od mehanizama kod časovnika do transmisije kod helikoptera i drugih mehaničkih
sistema.
Podela zupčanika ostvaruje se prema:
• položaju kinematskih površina,
• pravcu zubaca,
• obliku profila zubaca,
• principu sprezanja i sl.

Položaj osa vratila

pogonskog i gonjenog zupčanika

Paralelne ose – Ose se seku – Mimoilazne ose –

cilindrični zupčanici Konusni zupčanici hiperboloidni

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 1

 Cilindrični zupčasti
parovi

Spoljašnji Ravni Unutrašnji

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 2

 Cilindrični zupčasti
parovi

Pravozubi parovi Kosozubi parovi Strelasti parovi

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 3

 Konusni zupčanici

Pravozubi Kosozubi Spiroidni

Alat

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 4

 Hiperboloidni zupčanici
Pužasti parovi Hipoidni Zavojni

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 5

 Profili zubaca

Evolventni Cikloidni Specijalni

(Novikov)

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 6

 Zupčanik čini telo zupčanika i zupčasti venac. Telo zupčanika omogućuje stabilan položaj zupčastog venca,
spajanje i oslanjanje na vratilo, prenošenje obrtnog momenta i sila koje deluju na zupce i sl.
Zupčasti venac čine zupci, medjuzublja i prsten (venac) ispod podnožnog cilindra. Zupci su po visini ograničeni
temenom i podnožnom površinom, a u aksijalnom pravcu čeonom površinom.

Temena površina je definisana temenim cilindrom prečnika da, podnožna površina – podnožnim cilindrom df.
Prostor između dva susedna zubca je međuzublje.
Zupci i međuzublja su ograničeni levim i desnim bočnim površinama. Sprezanje zubaca se vrši preko bočnih
površina.
Profil zupca je presek bočne površine zupca i ravni opravne na osu obrtanja zupčanika.

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 7

 Zupci su podeonim cilindrom podeljeni na temeni deo (glavu zupca) visine ha i na podnožni deo (nogu zupca
visine hf.
Korak profila je lučno rastojanje istoimenih profila dvaju susednih zubaca, na određenom krugu, pa tako
obuhvata jedan zubac i jedno međuzublje.
Da bi se omogućilo kontinualno prenošenje obrtnog kretanja sa jednog zupčanika na drugi, svaki zupčanik ima
zupce po celom obimu. Broj zubaca z je vašna karakteristika zupčanika.

Obim podeonog kruga, jednog zupčanika, prečnika d sastoji se od onoliko koraka (podeoni korak - p) koliko taj
zupčanik ima zubaca, odnosno:
z•p=d•π
p p
d= z, m=
π π
d=m•z ; p=m•π
gde je:
m - modul zupčanika u čeonoj ravni. To je osnovni geometrijski parametar veličine zubaca i
zupčanika kao celine, na osnovu kojeg se odredjuju sve druge dimenzije zupčanika.
Zbog alata za izradu zupčanika, modul je parametar koji je standardizovan u tri stepena prioriteta.

Zupčanici koji čine zupčasti par (spregnuti zupčanici) imaju isti modul i isti korak.

Podeoni korak p je jednak zbiru lučne debljine zupca s i lučne širine međuzublja e.

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 8

 KINEMATIKA CILINDRIČNIH ZUPČANIKA
Pri relativnom kretanju jednog zupčanika u odnosu na drugi, trenutna osa menja svoj položaj u odnosu na
pokretne koordinatne sisteme vezane za spregnute zupčanike. Geometrijsko mesto trenutne ose u odnosu
na spregnute zupčanike predstavlja par cilindričnih površina, koje su u kinematici poznate pod imenom aksoidi,
a u teoriji zupčanika – kinematske površine.
Za slučaj konstantnog odnosa ugaonih brzina spregnutih zupčanika, kinematske površine postaju
kružne - cilindrične površine. U preseku kinematskih cilindara i ravni upravne na ose rotacije, dobijaju
se centroide ili kinematske kružnice. Dodirna tačka centroida predstavlja trenutni pol brzina relativnog
kretanja ili kinematski pol C.
Kinematski cilindri spregnutih zupčanika sa suprotnim smerovima obrtanja dodiruju se spolja, pa se
odgovarajući zupčasti par naziva spoljašnji cilindrični par (Sl.a).
Kinematski cilindri spregnutih zupčanika sa istim smerovima obrtanja postavljeni su tako da se kinematski
cilindar malog - pogonskog zupčanika nalazi unutar kinematskog cilindra velikog - gonjenog zupčanika i
odgovarajući zupčasti par naziva se unutrašnji cilindrični par (Sl.b).
Specijalan slučaj cilindričnih zupčastih parova nastaje u graničnom slučaju kada osno rastojanje beskonačno
raste, a ugaona brzina velikog zupčanika teži nuli, pri čemu veliki zupčanik dobija translatorno kretanje upravno na
osu obrtanja malog zupčanika (Sl.c). Znači, zupčasti par koji odgovara jednoj rotaciji i jednoj translaciji, pri čemu je
pravac translacije upravan na osu rotacije, naziva se ravan cilindrični par i predstavlja prelazni oblik od
spoljašnjih ka unutrašnjim cilindričnim parovima.

Zupčasti parovi sa promenljivim prenosnim odnosom rade samo u ograničenim ugaonim intervalima i sa
uspehom se primenjuju kod raznih kontrolnih uređaja, tekstilnih i štamparskih mašina, kao i kod instrumenata
posebne namene (Sl.,d).

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 9

 ω2 C

ω1

O1
O2

a
ω2
O2

a
C

ω1
O1
b)

a)
ω2
v2 O2
C

a
ω1 ω1
O1
O1

c) d)

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 10

 Osnovni zakon sprezanja zupčanika

O2
ω2
v1 cos ψ1 = v 2 cos ψ 2
ω1 ry1 cos ψ1 = ω2 ry 2 cos ψ 2
ψ2
ω1 ry 2 cos ψ 2 O 2 N 2 O 2 C N 2 C
i= = = = = = const
rw2 ry2 ω2 ry1 cos ψ1 O1 N 1 O1 C N 1C
ψ2
n
ω1 ⋅ O1C = ω 2 ⋅ O 2 C
t
N2
v2
P vk
ψ1
C
N1 v1 ω1 ⋅ N 1C = ω 2 ⋅ N 2 C
n t
ψ1
ry1
vk = v1 sinψ 1 − v2 sinψ 2 =
rw1
= ω1ry1 sinψ 1 − ω2 ry 2 sinψ 2 = ω1 ⋅ PN1 − ω2 ⋅ PN 2
ω1 vk = ω1 (PC + CN1 ) − ω 2 (CN 2 − PC ) =
O1
= PC(ω1 + ω 2 ) + ω1 ⋅ N1C − ω 2 ⋅ N 2 C

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 11

 vk = PC •(ω1+ ω2)

Kada se trenutna tačka dodira P poklopi sa tačkom C, brzina klizanja je jednaka nuli. To znači da je tačka C
trenutni pol brzina. Trenutni pol je nepomičan u odnosu na ose obrtanja spregnutih zupčanika i kroz ovu tačku
prolaze kinematske kružnice poluprečnika rw1 i rw2 spregnutih zupčanika.
Tačka C istovremeno predstavlja i presečnu tačku prave koja spaja centara obrtanja O1O2 i normale (n) u
trenutnoj tački dodira.
Na osnovu napred datih veza, osnovno pravilo sprezanja zupčanika može se definisati na sledeći način.
Da bi se profili zubaca spregnutih zupčanika ispravno dodirivali oni moraju u svakoj trenutnoj tački dodira imati
zajedničku tangentu, odnosno zajedničku normalu. Zajednička normala (n) spregnutih zubaca u svakoj trenutno
tački dodira P seče pravu koja spaja centara obrtanja zupčanika O1O2 u tački C. Da bi prenosni odnos bio
konstantan zajednička normala ne sme menjati svoj položaj koji je odredjen položajem trenutnog pola C.

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 12

Evolventa kruga je kriva linija koju opisuje bilo koja tačka na pravoj koja se kotrlja po kružnici .
Osnovni uslov kod evolvente je jednakost luka AB i duži CB, koji proističe iz uslova kotrljanja tangente po
osnovnom krugu. Dalje, svaka normala na evolventu, dakle napadna linija evolventnog profila zupca,
istovremeno je i tangenta osnovnog kruga.
Ugao između napadne linije evolventnog profila u nekoj tački, koja se nalazi na krugu poluprečnika ry i
tangente na krug kroz istu tačku naziva se napadni ugao evolvente αy
Kružnica poluprečnika rb po kojoj tangenta kotrlja tako da svaka njegova tačka opisuje evolventu naziva se
osnovna kružnica.

rb
cos α y =
ry
AD AB - DB rb ⋅ tg α y − rb α y
θy = = =
rb rb rb

θ y = inv α y = tgα y − α y

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 13

 Evolventni ugao θy je osnovni parametar evolvente definisan na osnovu napadnog ugla evolvente αy
(u radijanima), primenom napred date relacije. Evolventni ugao θy se označava i koristi kao invαy,
involut αy (involute=evolventa).

26/02/2007 MAŠINSKI ELEMENTI 2 14