MAGNETNE

MAGNETNE POJAVE
POJAVE --
STACIONARNO
STACIONARNO MAGNETNO
MAGNETNO
POLJE
POLJE
Magnetizam

 Magnetizam je fenomen da neki materijali deluju

privlačnom ili odbojnom silom na druge materijale

 Magnetne pojave bile su poznate još u staroj Grčkoj

 Uočeno je da ruda gvožđa - magnetit (Fe3O4) privlači sitnije komade

gvožđa

 Tales, a kasnije i drugi grčki filozofi, pisali su o neobičnom ponašanju

gvozdene rude

 Osobina je nazvana magnezitam a predmeti koji imaju svojstvo

privlačenja - magneti

 Ruda gvožđa magnetit, kao i magnetizam, nazvani su prema nalazištu

ove rude (u blizini maloazijskog grada Magnezije)
 Po predanju, pastir koji je čuvao ovce primetio
je da se njegov gvozdeni štap priljubio uz jednu
stenu

 Tako je otkriven magnetizam - pojava da neka

vrsta kamena privlači gvožđe

 Taj kamen je bila ruda magnetit

 U 13. veku otkriveno je da i gvožđe postaje magnetično ako se preko

njega prelazi drugim magnetom

 Tako nastaju veštački magneti

 Nastajanje i suštinu pojave magnetizma, objasnio je tek 1820. godine

danski fizičar Ersted (Hans Christian Oersted)
Osnovne manifestacije magnetnih pojava
Ono što je poznato iz iskustva ...
 Magnet u obliku šipke privlači gvozdene
iglice i podiže ih sa stola
 Sila privlačenja največa je na krajevima
šipke – oni se nazivaju polovima magneta

Ono što je poznato iz iskustva ...

 Ako se magnet u obliku tankog štapa obesi,
tako da se može slobodno obrtati u
horizontalnoj ravni, magnetni štap će se
okrenuti i postaviti u pravcu sever–jug
 Pol magneta koji se okrene ka
geografskom severu naziva se severni
pol i označava se slovom N (eng. North)
 Pol magneta koji je okrenut ka
geografskom jugu naziva se južni pol i
označava se slovom S (eng. South)
Dejstvo između polova:
 Ako se severni pol magneta približi severnom polu slobodno obešene
magnetne igle, ona će se zakrenuti tako, da se njen severni pol
udalji od severnog pola magneta (analogno važi i za južne polove)
 Ako se severni pol magneta približi južnom polu magnetne igle, doći
će do međusobnog privlačenja
 Posledica međudelovanja magneta je magnetna sila (odbojna i
privlačna)
 Magnetne sile najjače su u blizini polova magneta

 Istoimeni polovi se odbijaju, a

raznoimeni privlače
 Što je veće rastojanje između
polova, dejstvo sile je manje

 Dejstva raznoimenih polova se poništavaju

 Ako se magnet u obliku šipke podeli,
nastaju dva nova manja magneta

 Svaki od njih ima dva magnetna pola

 Daljom deobom dobijaju se samo još

manji magneti sa po dva pola

 Magneti sa samo jednim polom ne

mogu se ostvariti

 Ako se zamisli da se ovaj proces ponovi mnogo puta, može se

postaviti hipoteza da su najmanji elementi magneta (elementarni
magneti) takođe magneti, čime se objašnjava čitav niz magnetnih
pojava

Deljenje magneta
 Prema savremenim shvatanjima nauke, smatra se da se materija
sastoji od mnoštva elementarnih magneta

 Ako su oni, statistički gledano, haotično orijentisani, ukupan zbir

njihovih dejstava (sa makroskopske tačke gledišta) jednak je nuli

 Ovakav materijal ne pokazuje magnetne osobine – za njega se

kaže da nije namagnetisan
 Elementarni magneti namagnetisanih materijala orijentisani su u
istom smislu, pa ukupan zbir njihovih dejstava (sa makroskopske
tačke gledišta) nije jednak nuli

 Namagnetisani materijali pokazuju izražene magnetne osobine –

imaju polove i deluju na druge gvozdene predmete silom koja ih
privlači

 Na polove drugih magneta deluju privlačnom ili odbojnom silom,

zavisno od toga da li su raznoimeni ili istoimeni
 U prostoru oko magneta postoji oblast u kojoj se oseća dejstvo
magneta na feromagnetne materijale (gvožđe, kobalt, nikl i neke
specijalne legure) - ona se naziva magnetno polje

 Pojam magnetnog polja, kao oblast delovanja nekog magneta, uveo

je Faradej, kako bi mogao da opiše dejstvo sile između polova dva
magneta

 Može se reći da je magnetno polje posrednik uzajamnog delovanja

magnetnih sila

 Magnetno polje se predstavlja zamišljenim linijama sila, čiji smer je

usvojen od severnog ka južnom polu

 Pravac linija polja u nekoj tački određuje pravac sile koja će delovati
na severni magnetni pol, ako se on postavi u tu tačku
 Konfiguracija polja može se vrlo lepo videti, kada se preko magneta
postavi staklena ploča, na koju se poseju sitni gvozdeni opiljci

 Ako se ploča malo protrese, oni će se rasporediti duž linija polja

 Kada se na prethodni eksperiment primeni pravilo da linije polja
izlaze i severnog, a ulaze u južni pol, može se nacrtati konfiguracija
polja štapnog magneta
 Kada se nenamagnetisano gvožđe postavi blizu stalnog magneta,
ono i samo postaje magnet

 Ova pojava nazvana je magnetna influenca

 Pod dejstvom polja stalnog magneta dolazi do orijentisanja u istom

pravcu elementarnih magneta u gvožđu
 Prevlačenjem stalnog magneta po nenamagnetisanom
feromagnetnom materijalu, on i sam postaje namagnetisan

 Orijentisanje elementarnih magneta prevlačenjem stalnog magneta

Kada se stalni magnet udalji, moguća su tri slučaja:

1. Elementarni magneti gube dobijenu orijentaciju, pa

gvozdeni predmet više nije namagnetisan (“meko gvožđe”)

2. Elementarni magneti delimično gube dobijenu orijentaciju,

pa gvozdeni predmet ipak ostaje donekle namagnetisan

3. Elementarni magneti zadržavaju dobijenu orijentaciju, tako

da se predmet, namagnetisan influencom, ponaša kao novi
trajni magnet (magnetno “tvrdi” materijali)
 Da bi se razmagnetisala namagnetisana gvozdena šipka,
potrebno joj je dovesti neku količinu energije

 Proces razmagnetisanja može se, na primer, izvesti

- udaranjem čekićem ili

- jakim zagrevanjem
Neki zanimljiviji slučajevi polja stalnih magneta

 Polje potkovičastog magneta

 Između polova linije polja su paralelne

 U tom prostoru polje je homogeno

 Polje potkovičastog magneta sa gvozdenim prstenom

 Magnetna polja mogu se delimično eliminisati oklopom od dobrog

feromagnetnog materijala
 Polje između dva istoimena pola
 Polje između dva raznoimena pola
 Rezultujuće polje u nekoj tački

 Dobija se vektorskim sabiranjem sila, koje u toj tački deluju na

zamišljeni punktualni severni pol
 Linije polja najčešće se prikazuju u ravni crteža, polje je,
međutim, prostorno i tako ga treba tretirati

Snimak severnog pola na kome Linije polja pomoću modela

su se po linijama polja sa žicama
rasporedili gvozdeni opiljci
 Magnetna igla postavljena na vrh šiljka, uvek se postavlja u pravcu
sever - jug

 Princip rada kompasa Kompas

 Zemljino magnetno polje slično je magnetnom polju magnetne

šipke, zakrivljene za 11o u odnosu na osu obrtanja Zemlje
Elektromagnetna sila i vektor magnetne indukcije

 U okolini stalnih magneta i provodnika kroz koje protiče električna

struja zapažaju se iste pojave:

a) Magnetna igla teži da se postavi u određeni položaj, a na

predmete od gvožđa i uopšte, feromagnetnih materijala, deluju
mehaničke sile

b) Na provodnik kroz koji protiče električna struja deluje mehanička

sila – elektromagnetna sila

c) U provodnicima koji se kreću relativno u odnosu na stalne

magnete ili strujna kola indukuju se elektromotorne sile

 Ove pojave su vidljive manifestacije posebnog fizičkog stanja u

okolini magneta, odnosno kola kroz koja protiče električna struja

 To fizičko stanje naziva se magnetnim poljem

  Danski fizičar Ersted (Hans Christian Oerstedt,
1777-1851), prvi je došao do saznanja o
uzajamnoj povezanosti električnih i magnetnih
pojava

 1819. godine otkrio je da električna struja deluje

mehaničkom silom na magnetnu iglu postavljenu
u blizini provodnika kroz koji protiče struja

 Pojam „struja“ bio je nepoznat, pa je Ersted zapaženu pojavu

nazvao „električnim konfliktom“

 Pre Erstedovih otkrića magnetizam i elektricitet proučavani su kao

nezavisne nučne oblasti

 Razvoj nauke o magnetizmu može se podeliti na dve etape:

- do Erstedovih eksperimenata (razvijala se magnetostatika) i
- nakon Erstedovih eksperimenata (elektromagnetizam)
 Ersted je postavio debelu bakarnu žicu u pravcu sever-jug, a ispod
žice iglu kompasa
 Kada u kolu nema struje, igla se orijentiše u pravcu sever-jug
(paralelno žici)

 Ako se kolo zatvori i u njemu uspostavi struja, dolazi do skretanja igle,

a smer skretanja zavisi od smera struje

 Zaključak: oko provodnika kroz koji teče struja postoji

magnetno polje
 Neposredno posle Erstedovog otkrića, francuski
matematičar i fizičar Amper (Ampère, André)
otkriva:
 sile između provodnika kroz koje protiče
električna struja
 kvantitativne odnose između električnih struja
i magnetnih polja, koja potiču od njih

 Amper je vršio eksperimente

na metalnim provodnicima,
kasnije je otkriveno da i
slobodna opterećenja
proizvode slične efekte, kada
se kreću u magnetnom polju
 Danas se zna:
 magnetno polje neizbežno prati električnu struju
 magnetno polje je glavni simptom, kako električne struje, tako i
kretanja električnih opterećenja uopšte

 Pojava magnetnog polja prati svako kretanje elektriciteta, bez obzira

da li se radi o: - makroskopskim strujama
- kretanju elektrona u atomima
- obrtanju elektrona oko sopstvene ose (spin)

 Nema električne struje bez magnetnog polja ni magnetnog

polja bez električne struje

 Nije moguće proučavati magnetna polja nezavisno od električnih

polja, već se može govoriti samo o ELEKTROMAGNETNOM POLJU

 Elektrostatičko polje i stacionarno magnetno polje samo su specijalni

slučajevi elektromagnetnog polja
 Na provodnik: Provodnik u magnetnom polju
1. koji se nalazi u stranom magnetnom polju i
2. kroz koji se propušta električna struja
deluju mehaničke sile, koje teže da ga pokrenu i deformišu

 Ovakve sile nazivaju se elektromagnetnim silama i one su rezultat

međusobnog delovanja električne struje i magnetnog polja

 Osnovna veličina kojom se kvantitativno karakteriše magnetno polje

je vektor magnetne indukcije B, koji se može definisati u svakoj
tački magnetnog polja

 Jedinica magnetne indukcije naziva se „tesla“ i

obeležava simbolom T, u čast jednog od
najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika
u oblasti elektrotehnike, radiotehnike i fizike

Nikola Tesla (1856-1943)

 Sile i momenti koji deluju na strujnu konturu, kroz koju protiče
struja I, a nalazi se u polju indukcije B, rezultat su superpozicije
elementarnih elektromagnetnih sila dF na pojedine strujne elemente
dužine dl:   
dF  I  [ dl  B ]
 U slučaju pravolinijskog provodnika, kroz
koji protiče struja I, u magnetnom polju
indukcije B, elektromagnetna sila
(Amperova sila) jednaka je:
     
F  I  [l  B ] F  I  l  B  sin( l , B )
 Smer sile - pravilo desne zavojnice

 Elektromagnetna sila daje osnovnu vezu

između mehaničkih i magnetnih veličina
 Jedna je od osnovnih vidljivih manifestacija magnetnog polja, a od
fundamentalnog je značaja za rad svih obrtnih električnih mašina
i velikog broja električnih mernih instrumenata
 Amperove sile ispoljavaju se i u slučaju kada se jedan provodnik
nalazi u magnetnom polju drugog strujnog provodnika

 Magnetno polje jednog provodnika utiče na pokretne nosioce

naelektrisanja u drugom strujnom provodniku

 Ako kroz dva pravolinijska provodnika protiču struje I1 i I2, sile F1 i

F2 su privlačne

 Ako struje I1 i I2 imaju međusobno suprotan smer, sile F1 i F2 su

odbojne

Amperove sile
Magnetni fluks
 Još jedna veličina koja karakteriše magnetno polje je magnetni fluks 

 Fluks vektora B kroz neku površinu S,

koja se oslanja na konturu C, definiše
se površinskim integralom:
   
Φ   B  dS   B  dS  cos( B, n )
S S
dS - vektor elementarne površine dS

 
 Za homogeno polje: Φ  B  dS

 Jedinica za magnetni fluks je veber (Wb) po

nemačkom fizičaru (Wilhelm Eduard Weber,
1804-1891)
 Magnetno polje stacionarnih struja u vakuumu

 Pored vektora B, za kumulativno opisivanje magnetnog polja koristi se

još jedna vektorska veličina - vektor jačine magnetnog polja H
A
 Jedinica jačine magnetnog polja je:
 m
 B
 U vakuumu važi: H 
o
7 Tm
 o  4 10 magnetna permeabilnost (propustljivost) vakuuma
A

 Svako magnentno polje u vakuumu može se opisati bilo pomoću

magnetne indukcije B ili pomoću jačine magnetnog polja H

 Struktura magnetnog polja, koje stvaraju električne struje zavisi od:

- geometrijske konfiguracije strujnih provodnika i
- intenziteta struja u njima
 Za sva magnetna polja električnih struja važi Amperov zakon o
cirkulaciji vektora magnetnog polja:

 
 H  dl  I
C

 
ili  B  dl   o   I
C

linijski integral vektora B po nekoj zatvorenoj

konturi (cirkulacija vektora B) srazmeran je
algebarskom zbiru struja koje prolaze kroz
površinu koja se oslanja na tu konturu

 Pozitivan smer proticanja struje određuje se po pravilu desne zavojnice

u odnosu na proizvoljno izabrani smer obilaženja po konturi C
 Na osnovu Amperovog zakona moguće je odrediti magnetno polje za:

Pravolinijski provodnik Na rastojanju a od provodnika:

H  2a  I
I
H
2a

Solenoid Opiljci.swf

Za solenoid dužine d, sa N navojaka:

H d  N I
N I
H
d
 Magnetno polje u materijalnim sredinama

 Materijalna sredina, u kojoj se jačina magnetnog polja bar u nekim

tačkama razlikuje od one u vakuumu - magnetik

 U materiji, u molekulima, postoje mikrostruje - one obrazuju mnoštvo

elementarnih strujnih kontura

 Kada nema stranog magnetnog polja - polja mikrostruja orijentisana

su podjednako u svim pravcima - nema rezultujućeg makropolja -
magnetik nije namagnećen

 Kada se magnetik unese u strano magnetno polje - elektromagnetne

sile delujuju na elementarne strujne konture i teže da ih postave
tako, da im se polja poklope sa spoljnim (stranim) poljem

 Termičko kretanje atoma i molekula suprotstavlja se ovoj tendenciji -

dolazi samo do delimične orijentacije kontura mikrostruja, ali
rezultujuće magnetno polje ovih struja više nije nula
 Stepen namagnetisanosti karakteriše se makroskopskom veličinom koja
se naziva vektor magnetizacije M (namagnetisanost ili magnetna
polarizacija ili vektor gustine magnetnog momenta)

 Vektor magnetizacije M zavisi od primenjenog spoljašnjeg polja H i

vrste magnetnog materijala

 Unošenjem nekog tela u spoljašnje magnetno polje H, pod uticajem tog

polja u telu se javlja ukupna magnetna indukcija B:
   
B  o (H  M )  o r H

 Ovo je najopštija veza između vektora B, H i M, koji karakterišu

makroskopsko magnetno polje
 
 U vakuumu je M = 0, pa važi: B  o H

 Razmatranja za magnetna polja električnih struja u vakuumu mogu se

sa dovoljnom tačnošću primeniti i na druge materijalne sredine, čiji je
uticaj na magnetna polja slabo izražen
 U odnosu na relativnu magnetnu permeabilnost r i ponašanje u
magnetnom polju, svi materijali dele se u tri osnovne vrste:
dijamagnetne, paramagnetne i feromagnente

Dijamagnetici r  1

• Materijali, čiji atomi i molekuli nemaju permanentne magnetne

momente

• Pod uticajem spoljašnjeg polja indukuju se magnetni dipoli, suprotno

orijentisani od tog polja i delimično ga kompenzuju (spoljašnje polje
je u njima neznatno oslabljeno)
• Svi gasovi (osim kiseonika), voda, bakar, srebro, zlato, grafir, živa,
silicijum, germanijum, ...

voda:  r  0,999992
bakar:  r  0,99999
srebro:  r  0,99997
Paramagnetici r  1

• Materijali čiji pojedini atomi imaju permanentni magnetni moment

(imaju nesparene elektrone)

• Pod uticajem spoljašnjeg polja, kao kod dijamagnetika, indukuju se

magnetni momenti suprotno orijentisani od spoljašnjeg polja, ali se
kod paramagnetika vrši i orijentacija nekih sopstvenih magnetnih
momenata u smeru polja (spoljašnje polje je neznatno pojačano)

• Paramagnetici: aluminijum, platina, mangan, kiseonik, vazduh, ...

aluminijum:  r  1,000096
platina:  r  1,00027

• I dijamagnetici i paramagnetici, nakon uklanjanja spoljašnjeg polja,

vraćaju se u prethodno stanje, bez usmerenih magnetnih momenata
Feromagnetici  r max  1
• Malobrojna grupa materijala (gvožđe, kobalt, nikl i neke njihove
legure) - imaju značajnu ulogu u elektrotehničkoj praksi

• Feromagnetici imaju permanentne magnetne momente, paralelno

usmerene unutar malih domena u materijalu, ali je ukupna
magnetizacija materijala nula, zbog haotične orijentacije domena

• U spoljašnjem polju‚ feromagnetik se trajno namagnetiše (postaje

permanentni magnet)
• Svojim prisustvom menjaju magnetna polja električnih struja, a mogu
i samostalno da stvaraju magnetna polja (stalni magneti)
• Kod feromagnetika veza između vektora B i H nije linearna, pa se
pojam r može samo uslovno koristiti (r je funkcija od H)
• Maksimalna vrednost r kod nekih legura znatno premašuje i vrednost
od 100 000
• Magnetna indukcija B ne zavise samo od jačine polja H u trenutku
posmatranja, već i od jačine polja kome je materijal bio ranije
podvrgnut

• Ova pojava naziva se HISTEREZIS i karakteristična je za feromagnetike

• Materijali kod kojih je histerezis jako izražen - tvrdi u magnetnom

pogledu, a oni sa slabo izraženim histerezisom - meki feromagnetici

• I kod jednih i kod drugih veličina magnetizacije M (samim tim i veličina

indukcije B) raste sa povećanjem jačine polja H po nekom složenom
zakonu, do jedne granične vrednosti, koja odgovara zasićenju

• Kada se svi postojeći magnetni dipoli u materiji orijentišu u pravcu

spoljašnjeg polja, M prestaje da raste, dobija graničnu vrednost Ms i
magnetna indukcija dobija vrednost:
  
B  o (H  M s )
• Ms opada sa porastom temperature i iznad jedne kritične, Kirijeve,
temperature (770oC za gvožđe) potpuno se gube feromagnetna svojstva
 Magnetne karakteristike feromagnetika predstavljaju se pomoću krivih
magnećenja, koje prikazuju funkcionalnu zavisnost B = f (H)

 Na slici je karakteristika magnećenja feromagnetnog materijala, koji

je prethodno potpuno razmagnetisan:

 Sa povećanjem jačine polja,

počevši od nule, B raste
 Ovaj rast u početku je brži, a
kasnije usporava i na kraju kriva se
približava pravoj sa vrlo malim
nagibom prema apscisnoj osi
 Kada magnetizacija M dostigne
vrednost zasićenja Ms, a polje
maksimalnu vrednost Hm, dalje
povećanje B potiče samo od člana
oH

 Kriva 0 – a1 važi za feromagnetik koji prethodno nije bio

namagnetisan i naziva se prvobitna kriva magnećenja
  Kada se posle dostizanja
maksimalne vrednosli Hm
počne smanjivati jačina polja,
smanjivaće se i magnetna
indukcija, ali će joj vrednosti
biti veće od odgovarajućih
vrednosti na prvobitnoj krivoj
magnećenja

 Ako polje H dostigne vrednost -Hm, B će dostići svoju maksimalnu

negativnu vrednost (tačka b1)
 Sa promenom polja od -Hm ka Hm, magnetna indukcija se menja po
krivoj b1 – a2
 Tačka a2, koja odgovara polju Hm, je ispod tačke a1, na prvobitnoj
krivoj magnećenja
 U ponovljenom ciklusu magnećenja krivu B(H) činiće grane: a2 – b2
i b2 - a 3
 Ponavljajući ciklus magnećenja više puta, ove razlike postaju sve
manje, tako da posle desetak ciklusa kriva magnećenja prelazi u
zatvorenu simetričnu krivu, koja se naziva histerezisni ciklus

 Kada jačina polja postane jednaka

nuli, magnetna indukcija ne
iščezava već zadržava neki
intenzitet Br, koji se naziva
remanentna indukcija

 Objašnjenje: po nestanku
spoljašnjeg polja, ne vraćaju se
svi elementarni magnetni dipoli u
haotičan poredak

 Pri promeni smera i porastu polja H, magnetna indukcija opada, da bi

kod jačine polja Hc postala jednaka nuli

 Jačina polja Hc naziva se koercitivno polje ili koercitivna sila

 Sledeći dijagram prikazuje tipične zavisnosti relativne
permeabilnosti i magnetne indukcije od jačine polja:
Rezimirajući ukratko, za feromagnetne materijale va ži ...
 Kod feromagnetnih materijala r nije konstantna veličina, već višeznačna
funkcija jačine polja H
 Veza između vektora B i H nije linearna
 B je složena funkcija od H; oblik ove funkcije dosta se razlikuje kod raznih
feromagnetnih materijala
 Feromagnetici imaju vrlo veliku relativnu permeabilnost r – kod nekih
maksimalna vrednost prelazi i 100 000
 Sa povećanjem jačine polja H, magnetizacija M raste do jedne granice Mz,
koja predstavlja magnetno zasićenje (Mz je najveća magnetizacija koja se
za dati materijal može postići
 Povećavanjem H preko granice zasićenja, B se neznatno linearno
povećava, isto kao i kada je sredina vakuum ili vazduh
 Može se smatrati da preko granice zasićenja magnetna indukcija ima
približno konstantnu vrednost
 Feromagnetici imaju remanentni magnetizam
 Nelinearnost i višeznačnost karakteristike magnećenja (histerezis)
 Gubitak feromagnetnih osobina na temperaturama višim od kritične
(Kirijeve) temperature