Kada zavrsise sa jelom, pogasise svece i svako se prema svojoj zelji

zauzme mesto za spavanje koje mu je odgovaralo. Magarac leze na

djubre, pas iza vrata, macka na topli pepeo kraj ognjista, a petao sede
na pregacu.
Na pola noci, razbojnici izdaleka videse da u kuci vise ne gori svetlo.
Potom harambasa posla jednog razbojnika da pretrazi kucu. Taj zatece
sve mirno, pa ode u kuhinju da zapali svecu. Kako od svetlucavih
mackovih ociju pomisli da je to zar, prinese sibicu mackovim ocima da je
upali. Utom macak frkcuci skoci na razbojnika i ogreba ga po licu. On se
grdno uplasi i potrca na zadnja vrata, kada odjednom nagazi psa. Pas
skoci i ugrize ga za nogu, a kada potrca kroz dvoriste, naleti na magarca
koji se ritnu i opali ga zanjim kopitama. Tada se od buke probudi i petao,
pa poce da kukurice. Izbezumljeni razbojnik potrca koliko su ga noge
nosile.

Kada stize medju razbojnike, rece svome harambasi:

- Harambaso, u kuci je grozna vestica. Bacila mi je pepeo u oci i
ogrebala me po licu svojim dugim kandzama, pred vratima covek koji
sedi me je uboo nozem u nogu, u dvoristu me je neka crna utvara
zviznula toljagom, a gore na krovu duhovi kreste. Jedva sam zivu glavu
spasio.

Od tada se razbojnici vise ne usudise da udju u kucu, a cetvorici

nesudjenih bremenskih muzikanata kucica se toliko dopala da vise nisu
hteli izaci iz nje, vec se odomacise i nastavise svi zajedno da zive u njoj.