Данило Киш

Данило Киш (мађ. Kiss Dániel; Су отица, 22. фе руар 1935 — Париз,
Данило Киш
15. окто ар 1989) је ио српски књижевник и дописни чланСАНУ.[1]

Садржај
Биографија
Дела
Награде и признања
Види још
Извори
Литература
Спољашње везе

Биографија
Поштанска марк а с ликом Данила Киша, део
Данило Киш је рођен у Су отици 22. фе руара 1935. године, од оца
серије марак а под именом „Ве ликани српс ке
Едуарда Киша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић,
књижевности“ к оју је издала Ср ијамарк а,
Црногорке.[2] Презиме његовог оца је у моменту када се родио ило
ПТТ Ср ија, 2010. г одине
Кон али је отац мађаризовао своје презиме тј. променио га у Киш. До
1942. године је живео са родитељима у Новом Саду, где је похађао Датум рођења 22. фе руар 1935.
први разред основне школе, а затим је прешао у Мађарску, у очев Место рођења Су отица
родни крај, где је завршио основну школу и два разреда гимназије. Краљевина СХС
Након одвођења његовог оца у Аушвиц 1944. године, са остатком Датум смрти 15. окто ар 1989. (54 год.)
породице је репатриран у Цетиње посредством Црвеног крста. Тамо Место смрти Париз
је Киш живео до краја свог школовања. Француска
Школа Филолошки факултет
На Филозофски факултет у Београду Киш се уписао 1954. године, а у
Универзитета у Београду
септем ру 1958. године је као први студент дипломирао на катедри за
општу књижевност.

Киш је ио венчан за Мирјану Миочиновић од 1962. до 1981; након развода рака живео је са Паскал Делпеш све до своје
смрти. Преминуо је 15. окто ра 1989. у Паризу, где се једно време и лечио. Сахрањен је у Београду у Алеји заслужних
грађана на Новом гро љу.

Марк Томпсон је написао књигу „Извод из књиге рођених: Прича о Данилу Кишу” и за њу до ио награду „Лора Шенон за
савремене европске студије” 2016. године.[3] Миливоје Павловић је 2016. године о јавио монографску студију „Венац од
трња за Данила Киша”(COBISS.SR 223017228)[4]

Дела
Своје прве радове је о јавио 1953. године и то:

1. Опроштај с мајком. – Омладински покрет. XII: 3 (1. април 1953) 4.

2. Сјутра. – Пјесма о Јеврејки: мотив из 1941. – Сусрети. I: (3. април 1953) 147.
 3. Одјек из дјетињства . – Омладински покрет. XII: 10 (15. јул 1953) 7.
4. Сусрет с мајком у јесен. – "Kraju mog djetinjstva...". – Zapisi na listu. –
Polet. I: 4 (1953) 222-223.
5. Црвени ик. – Сусрети. I: 7-8 (1953) 465-466.
Као студент, о јављивао је песме, есеје, приповетке и преводе са мађарског,
руског и француског језика, највише у Видицима у чијем је уредништву ио од
окто ра 1957. године до априла 1960. године.

Његов први роман, „Псалм 44“, настао је 1955. године, а потом и Мансарда,
1960. године. Његова прва о јављена књига садржи у једном тому романе
Псалм 44 и Мансарда.

Роман „Башта, пепео“ је прво значајније прозно дело Данила Киша, о јављено
1965. године у Београду. Настало је за време његовог оравка у Страз уру, где
је радио као лектор за српскохрватски језик од 1962. године до 1964. године. У Поштанска марка с ликом Данила
то време настали су и његови преводи Лотреамона, Верлена, Кеноове Стилске Киша, Пошта Црне Горе
веж е и песме Ендре Адија. Књига прича Рани јади, о јављена је 1970. године
у Београду и представља зачетну књигу Породичног циклуса.

Роман „Пешчаник“ о јављен је 1972. године и до ио је НИН-ову награду коју је неколико година касније Киш вратио. Исте
године је о јавио з ирку есеја „По-етика“. Као лектор за српскохрватски језик, Киш је радио на Универзитету у Бордоу 1974.
године када је изашла друга књига з ирке „По-етика“ (интервјуи). „Гро ницу за Бориса Давидовича“ чине седам поглавља
једне заједничке повести, а о јављена је 1976. године у Београду и Загре у. Крајем те године почели су напади на књигу,
наводно з ог плагијата. Напади трају месецима. После краћих полемичких одговора 1977. године Киш је написао „Час
анатомије“. Исте године, за Гро ницу Бориса Давидовича до ио је награду Иван Горан Ковачић. Есејистичко-полемички
спис „Час анатомије“ о јављен је 1978. године. Годину дана касније, за ту књигу је до ио награду Жељезаре Сисак. Од јесени
1979. године живео је у Паризу и четири године је радио као лектор на Универзитету у Лилу. За свој целокупни књижевни
рад, Киш је 1980. године до ио француску књижевну награду Grand aigle d`or de la ville de Nice. Са рана дела (Дјела Данила
Киша) о јављена су 1983. године у десет томова у Београду и Загре у. За з ирку приповедака „Енциклопедија мртвих“ Киш
је до ио Андрићеву награду 1984. године, а 1986. године је до ио награду Скендер Куленовић. Иза рана дела, проза у седам
књига изашла је 1987. године у Београду и Сарајеву. Те године је до ио Седмојулску награду. Годину касније, 1988. године,
иза ран је за дописног члана САНУ и до ио је две значајне међународне књижевне награде: у Италији Premio letterario
Tevere и у Немачкој Preis des Literaturmagazins. Исте године је до ио и Авнојеву награду. Амерички ПЕН доделио му је 1989.
године награду Bruno Schulz Prize.

Данило Киш је умро у Паризу 15. окто ра 1989. године. Сахрањен је у Београду по православном о реду.

Његова постхумна издања из 1990. године су:

1. Живот, литература (есеји, разговори, део рукописне заоставштине), дело је издато у Сарајеву.
2. Горки талог искуства (интервјуи), дело је издато у Сарајеву.
Годину дана касније, у Београду је о јављена књига Песме и препеви.

У књизи Породични циркус 1993. године о јављене су, хронолошким редом, три књиге Кишовог ауто иографског циклуса:
Рани јади, Башта, пепео и Пешчаник.

Његова недовршена књига прича Лаута и ожиљци издата је 1994. године у Београду, а текстови из заоставштине Складиште
излазе 1995. године на шездесетогодишњицу Кишовог рођења. Са рана дела Данила Киша о јављена су 1995. године у
четрнаест томова и преведена су на све значајније светске језике.

1. Мансарда: сатирична поема 1962. (роман)

2. Псалам 44 1962. (роман)
3. Башта, пепео 1965. (роман)
 4. Рани јади: за децу и осетљиве 1970. (новеле)
5. Пешчаник 1972. (роман)
6. По-етика 1972. (есеји)
7. По-етика, књига друга 1974. (интервјуи)
8. Гро ница за Бориса Давидовича: седам поглавља једне заједничке
повести 1976. (приповетке)
9. Час анатомије 1978. (полемике)
10. Ноћ и магла 1983. (драме)
11. Homo poeticus 1983. (есеји и интервјуи)
12. Енциклопедија мртвих 1983. (приповетке)[5] Биста Данила Киша у Су отици,
13. Горки талог искуства 1990. (интервјуи) рад Ерже ет Вајл
14. Живот, литература 1990. (есеји)
15. Песме и препеви 1992. (поезија)
16. Лаута и ожиљци 1994. (приповетке)
17. Складиште 1995. (есеји и приповетке)
18. Varia 1995. (есеји и приповетке)
19. Песме, Електра 1995. (поезија и адаптација драме „Електра“)

Награде и признања
Киш је један од најпревођенијих писаца, до итник низа угледних домаћих и
престижних међународних књижевних награда. Улица Данила Киша у Београду

Нинова награда, 1972. године за роман Пешчаник

награда Иван Горан Ковачић (1977. године за књигу проповедака Гро ница за
Бориса Давидовича)
награда Жељезаре Сисак (1978. године за есејистичко-полемички спис Час
анатомије)
француска књижевна награда Grand aigle d`or de la ville de Nice1980.
( године, за
целокупни књижевни рад)
Андрићева награда (1984. године за з ирку приповедака Енциклопедија мртвих)
награда Скендер Куленовић (1984. године за з ирку приповедака Енциклопедија
мртвих)
Седмојулска награда
италијанска књижевна награда Premio letterario T
evere, 1988. године Кишов гро у
[6] Алеји заслужних
немачка књижевна награда Preis des Literaturmagazins, 1988.одине
г
грађана на
Авнојева награда 1988. године
еоградском
америчка књижевна награда Bruno SchulzPrize, 1989. године
Новом гро љу

Види још
Би лиотека „Данило Киш“ у Теслићу
Живот и Литература — Данило Киш

Извори
1. Биографија на сајту САНУ (https://web.archive.org/web/20180228041202/http://www
.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.a
spx?arg=972)
2. "http://kis.org.rs/web/Acitav/B/index.htm"
3. Писац Марк Томпсон до итник награде за књигу о Данилу Кишу („По литика“, 6. фе руар 2016) (http://www.polit
ika.rs/scc/clanak/348675/Pisac-Mark-T
ompson-dobitnik-nagrade-za-knjigu-o-Danilu-Kisu)
4. Међу првима стигао у Европу („Политика”, 31. окто ар 2016) (http://www.politika.rs/scc/clanak/366801/Medu-prvi
ma-stigao-u-Evropu)
 5. „Енциклопедија мртвих“ - 30 година од првог о јављивања („Вечерње новости“, 16. септем ар 2013) (http://ww
w.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:454218-quotEnciklopedija-mrtvihquot---30-godina-od-prvog-objavljivanja)
6. награда (http://web.ard.de/ard-chronik/index/2120?year=1988&month=7)

Литература
Књижевни о􏿹ле􏿸и Данила Ки а: ка поетици Кишове прозе / Јован Делић. – Београд: Просвета, – 337 стр.
(Би лиотека Књижевни свет). 1995. ISBN 978-86-07-00885-8..
Кроз розу Данила Ки а: ка поетици Кишове прозе II / Јован Делић. – Београд: Београдски издавачко-
графички завод, – 541 стр. (Би лиотека Посе на издања). 1997. ISBN 978-86-13-00854-5..
Ки / Михајло Пантић. – Нови Сад: Светови; Београд: Књига-комерц, – 139 стр. (Би лиотека Светови).
1998. ISBN 978-86-7047-300-3..
Danilo Kiš: život & delo i brevijar/ Viktorija Radič. S mađarskog jezika preveoMarko Čudić. – Beograd: LIR BG;
Forum pisaca, – 453 str.: ill. (Velika biblioteka Foruma pisaca). 2005.ISBN 978-86-83463-18-3..
С оменица Данила Ки а: поводом седамдесетогодишњице рођења / уредник Предраг Палавестра. –
Београд: Српска академија наука и уметности, – VII, 789 стр. (Посе на издања; књ. 660. Одељење језика и
књижевности, књ. 57). 2005.ISBN 978-86-7025-392-6..
„Потрага за улицом дивљих кестенова“ - Су отичке успомене (на) Данила Киша/Бошко Крстић, Нови Сад:
Би лиотека Матице српске. 2007. ISBN 978-86-84247-09-6.. (COBISS.SR 220849927)

Спољашње везе
Сајт посвећен Данилу Кишу
Дела Данила Киша
Данило Киш, РТС Око - Званични канал
Метрополис - Данило Киш, РТС Културно - уметнички програм - Званични канал
Информација о његовом гро у
Годишњица - Данило Киш: Од неизлечиве младости
Двадесет година од смрти Данила Киша: Живот и смрт изговарам с фуснотом
Две деценије од Кишове смрти („Политика“, 15. окто ар 2009)
Сећање: Тужна је недеља („Политика“, 17. окто ар 2009)
Кишов пут вере у уметност („Политика“, 25. септем ар 2012)
Комплетан текст приче Енциклопедија мртвих
Осам деценија и два дана од рођења Данила Киша

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данило_Киш&oldid=20989944”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 21. окто ар 2018. у 11:14 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.