2016

www.arete.rs
 Areté – knjige bez mane!

Izdavačka kuća Areté osnovana je početkom 2015. godine iz ljubavi prema književnosti,
sa ciljem širenja kreativnosti i inovativnog pristupa pisanju, kao i bogaćenja
našeg prostora kvalitetnom izvornom i prevodnom literaturom. 

Odnosom utemeljenim na poverenju i saradnji koncipirali smo izdavački program

kojim, pre svega, želimo da otvorimo vrata novim i neafirmisanim piscima iz regiona i
šire a, naravno, i mladim, kvalitetnim prevodiocima. U njemu će biti jednako zastupljeni
savremeni klasici iz Rumunije i Slovenije, kao i pisci iz Španije i Velike Britanije;
prednost dajemo nekomercijalnim naslovima koje ćete zavoleti zbog njihove
posebnosti i kvaliteta.

IK Areté će u narednih par godina raditi na postizanju odgovarajuće prepoznatljivosti

sadržaja pojedinih zbirki i na vrhunskom izboru aktuelnih naslova, sa ciljem da godišnje
izdaje do 10 naslova domaće i prevodne fikcije. Program koji izdaje IK Areté namenjen
je ljudima koji preferiraju kvalitetnu izvornu literaturu.

Naša ambicija je da postanemo prepoznatljivi;

a pored svežeg pristupa promocijama knjiga i autora, u budućnosti bismo želeli da
gostimo domaće i strane autore, kao i da organizujemo razgovore o temama koje se tiču
knjige i izdavačkih trendova u svetu i kod nas.

„Areté je znanje.“
Kristijan Gaji
Kristijan Gaji, francuski pisac, rođen je u Parizu 1943.
godine. Isprva je pokušao da napravi karijeru kao
džez-saksofonista a zatim je otvorio kabinet za psi-
hoanalizu. Počeo je da objavljuje 1980. zahvaljujući
Žeromu Lindonu. Alen Rene je, po njegovom roma-
nu Incident (L’incident), režirao film pod nazivom Divlje
bilje (2009). Knjiga Veče u klubu (Un soir au club) dobila
je nagradu Knjiga Intera (2002) i prodata je u 170.000
primeraka, a adaptirao ju je Žan Ašaše (Jean Achache)
2009. godine. Knjiga Crveni oblak (Nuage rouge), ob-
javljena 2000., dobila je nagradu Francuske kulture
(France Culture). Njegova najnovija knjiga je zbirka
priča  Točak i ostale vesti (La roue, et autres nouvelles),
objavljena 2012. godine.  Only Fruit), u kom je prikazala svoje detinjstvo i koji je
Kristijan Gaji prepoznao je uticaj Samjuela Beketa na
svoj rad; čitanje knjige Bezimeni konačno ga je ubedilo
da se bavi pisanjem. Blizak minimalističkom pokretu,
bio je deo grupe izdavačke kuće Les Éditiones de Min-
ute (Ponoćna izdanja) kojoj, između ostalih, pripada-
ju Žan Ešno (Jean Echenoz), Žan Filip Tusen (Jean
Philippe Toussaint) i Kristijan Oster (Christian Oster).
Apsurdni zapleti, kratke rečenice i stil u ritmu obeležja
su njegovih romana.  20. veka.
Umro je u Parizu 2013. godine.
naši autori
Džinet Vinterson
Džinet Vinterson rođena je 1959. godine u Mančeste-
ru, u Velikoj Britaniji. Kao dete usvojila ju je porodica
evangelista; majka je bila verski fanatik i vaspitavala
je Džinet strogo religiozno, želela je da postane mi­
sionarka. Kuća je bila izlepljena citatima iz Biblije a za
kaznu su je redovno zaključavali. Utehu i razumevanje
našla je u lokalnoj biblioteci a knjige je zavolela toliko
da ih je sakrivala ispod dušeka, sve dok ih majka nije
otkrila i zapalila. Sa 16 godina objavila je da je u vezi sa
ženom i napustila je dom. 
Na Oksfordu je studirala englesku književnost, a na-
kon odlaska u London napisala je poluautobiografski
roman Narandže nisu jedino voće (Oranges Are Not the
dobio mnoge nagrade. BBC je 1990. adaptirao roman u
hvaljenu TV-seriju. Od tada je objavila sedam romana,
zbirku kratkih priča i dečji roman. Knjige su joj pre-
vedene na više od 30 jezika te adaptirane za televiziju,
film i pozorište. 
Džinet Vinterson, izrazita predstavnica postmoder­
nizma, svojom izuzetnom maštom i brilijantnim in-
telektom obeležila je englesku i svetsku književnost
Živi u Oksfordu i Londonu. 
Alehandro Hodorovski
Alehandro Hodorovski (1929) priznati pesnik, knji­
ževnik, filozof, filmski i pozorišni režiser, scenarista
modernog stripa počeo je kao pesnik u Čileu gde su
ga od rane mladosti zanimali umetnost, misticizam,
religija i spiritualnost. Sa dvadeset godina nastavio je
kao nadrealista u Francuskoj, zatim je u Meksiku os-
novao avangardno pozorište i napravio neke od kult-
nih filmova i potom se vratio u Francusku gde i danas
živi. Ovaj intelektualac i umetnik širokih vidika bavio
se pantomimom, pozorištem, primenjenim umetnos-
tima, psihotearpijom, religijama, književnošću, zen
filozofijom, muzikom, ezoterijom... U svom životu
ukrštao je umetničke puteve s Marselom Marsoom,
Džonom Lenonom, Salvadorom Dalijem, Piterom Ga-
brijelom i Merlinom Mensonom.
Njegov opus obuhvata više od 20 knjiga, 6 kultnih
filmova među kojima su Fando i Lis, Sveta planina, El
Topo.
„Delim svet na dve kategorije: originali i sledbenici.
Originali su ljudi koji drugačije gledaju, koji uzimaju
jednostavne činioce svakodnevnog života i čine čuda.
Po meni, ti si, Alehandro, original.“
Marina Abramović
Vinko Moderndorfer
Vinko Moderndorfer rođen je 1958. u Celju. Ovaj sves-
trani umetnik plodan je kao Vudi Alen. Vinko je pozo-
rišni i filmski režiser, romanopisac, pesnik i scenarista
a ujedno je i dobitnik mnogih nagrada za svoja dela.
Počeo je da režira u eksperimentalnom pozorištu Glej, a
sada sarađuje s različitim pozorištima gde je, do danas,
režirao preko sto pozorišnih i operskih predstava. 
U književnom obliku objavio je više od šezdeset dela
proze, poezije, dramatike i esejistike. Za svoja dela pri-
mio je brojne nagrade, među njima i nagradu Prešer-
novog fonda i Župančičevu nagradu; dobio je Čašu
besmrtnosti za poeziju 2009. godine i 2010. Ježkovu na-
gradu. Godine 2003. snimio je film prema svom prvom
romanu Predgrađe (Predmestje), koji je na međunarod-
nim festivalima primio mnoge nagrade, a ove godine, u
februaru, gostovao je i na beogradskom Festu sa svojim
filmom Inferno, za koji je takođe nagrađivan.
Vinko kaže da stvaranje ne vidi kao inspiraciju, već kao
rezultat razmišljanja, napornog rada i kritičkog odnosa
prema svetu. Istovremeno ima i jaku želju za pripove-
danjem priča. Njih vidi svuda. Doživeo je različite krize;
kreativnu, na sreću, još uvek nije.
Živi i radi u Ljubljani.
Sanja Savić
Rođena je u Sarajevu 1988. godine. Osnovnu školu i
gimnaziju je završila u Palama, dramaturgiju diplo-
mirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu
2011, te master studije završila na istom fakultetu
2013. godine. Trenutno je na Umetničkim doktor-
skim studijama na FDU.  ali samo pred najboljim prijateljima – decom.
U junu 2010. objavila je zbirku pripovedaka Kad žira-
fa progovori, 2013. Vrijeme vašara. Pripovetka Klinička
smrt dobila je prvu nagradu na Četvrtom međunarod-
nom festivalu poezije i kratke priče „Janoš Siveri” za
kratku priču.
Autor je i koautor tri kratka animirano-igrana filma,
Bubamara i Kako mravi i krave utiču na ženski život
i Vitraž u d-molu (sa Vladimirom Radovanovićem),
sa kojima je učestvovala na nekoliko festivala krat-
kog filma (Kratka forma Gornji Milanovac, Filmski
festival u Herceg Novom te Vatavran Festival u Nju
Delhiju, prva nagrada za kratki film na Femix festi-
valu). Radila kao scenarista ili saradnik na scenari-
ju za nekoliko kratkih studentskih filmova (Pola i
po, U prolazu, Dekodiranje, Sloboda ili strip!, Letnja
škola), dva kratka interaktivna filma te scenario za
video-spot londonskog rok benda Bad Version.
Autor je scenarija Travnička hronika po romanu Ive
Andrića. 
naši autori
Marko Đorđević
Rođen 5. februara 1987. godine u Kruševcu. Završio
osnovne i master akademske studije na Filološkom
fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za srp-
sku književnost i jezik sa komparatistikom.
Crta, piše, slika, boji, glumi, pleše svira gitaru i peva,
 
Već pet godina osmišljava i realizuje kreativne radi-
onice za decu iz oblasti književnosti i istorije umet-
nosti. 
Radi u OŠ „Laza Kostić” i vodi Studio za edukaciju
„Maštoglavi”. 
Veruje da svaki pisac zauvek živi  i piše jednu istu priču
koju osvetljava iz najrazličitijih kutaka svoga bića. Lir-
ski roman najprikladnija je forma za interpretaciju
života koju ovaj mladi autor nudi. 
Roman Nije to ništa njegov je prvenac.
Živi i radi u Beogradu.
Tomo Podstenšek
Tomo Podstenšek rođen je 1981. u Slovenj Gradecu.
Za karijeru pisca odlučuje se nakon nekoliko godina
traganja i nakon epizode studija na pravnom fakultetu
koja nije udovoljila njegovim idealističkim očekivan-
jima. Piše kratku prozu, romane, dečju literaturu i
dramske tekstove. Autor je četiri romana: Lift (Dvi-
galo), Presuda u ime naroda (Sodba v imenu ljudstva),
Usred paukove mreže (Sredi pajkove mreže), Mrtva priro-
da sa pokojnom bakom (Tihožitje z mrtvo babico) i zbirke
kratkih priča  Vožnja crnim biciklom (Vožnja s črnim
kolesom).
Povremeno objavljuje u raznim književnim časopi-
sima, a veći broj njegovih kratkih priča, humoreski i
priča za decu nagrađeno je ili otkupljeno na različi-
tim konkursima RTV Slovenija i emitovano na na-
cionalnom radiju. Roman Presuda u ime naroda bio je
uvršćen među deset nominovanih romana za najbolji
slovenački roman godine.
Tomo se u svojim tekstovima često bavi aktuelnim
društveno-kritičkim temama, a nisu mu strani ni
povremeni izleti u fantastiku.
Živi i radi u Mariboru.
Vesna Lemaić
Vesna Lemaić rođena je 1981. i danas živi u Ljublja-
ni. Kao autorka predstavila se prvi put 2008. godine
zbirkom kratkih priča  Popularne priče (Popularne
zgodbe). Za tu knjigu dobila je nagrade Zlatna ptica
(2009), nagradu Slovenačkog književnog sajma za
književni prvenac (2009) i nagradu Fabula (2010). Za
dve priče dobila je nagrade Radija Slovenije i Lapis
Histriae. Godine 2010. izašao je i njen roman Deponi-
ja (Odlagališče). 
Jedna njena priča objavljena je u antologiji Najbo­
lja evropska fikcija (Best European Fiction) 2014.
godine, a iste godine izdala je i roman Kokoša i ptice
(Kokoška in ptiči), u kojem kritički posmatra savreme-
no društvo.
Organizuje radionice kolektivnog treš pisanja i os-
novala je čitalački klub (Anonymous Reader).
Uključena je u borbu protiv kapitalizma i evropskih
kriznih politika. Privatno je ljubiteljka horor-filmo-
va, veruje u solidarnost i natprirodno i uvek je u lovu
na nove ideje.
Andrej E. Skubic
Andrej E. Skubic, na osnovu svojih dela, spada među
slovenačke vrhunske umetnike kako u oblasti pisanja
tako i u oblasti prevođenja, a sve više je izražen i kao
dramaturg. Do sada je, pored brojnih prevoda, objavio
osam proznih i tri dramska dela i stručnu monografiju
Lica jezika (Obrazi jezika, 2015). Na književnu scenu
stupio je romanom Gorki med (Grenki med, 1999) i za
njega je dobio dve nagrade: za najbolji prvenac godine
i nagradu Kresnik. Dve nagrade dobio je i za roman
Koliko si moja? (2011), nagradu Prešernovog fonda i
drugi put nagradu Kresnik, dok je u međuvremenu do-
bio i Župančičevu nagradu (za roman Popkorn, 2010)
i nagradu Sovre (za prevod Gertrude Stajn i Džejmsa
Kelmana). Godine 2015. primio je tri Kresnika za ro-
man Samo dođi kući (Samo pridi domov) i objavio pri-
povetku Igre bez granica (Igre brez meja). Njegova dela
prevedena su na više jezika.
naši autori
Saša Buđevac
Saša Buđevac (Niš, 1961) Arhitektonski fakultet završio
je u Beogradu 1984. godine. Počeo je da piše veoma kas-
no, u svojim pedesetim. U predhodnim inkarnacijama
pojavljivao ce kao Konstantin Keleš (Nkc 2012. Prirodni
zakoni Sime krojača / 2014. drugo i dopunjeno izdanje),
a kao Aleks Baldman potpisao je zbirku priča Faking
Storiz (Nais Print, 2014). Po prvi put pojavljuje se u
ovom agregatnom stanju sa romanom Zli fliper i njegov
šegrt. U kuloarima se šuška da su sve to alijasi iza kojih
se krije neki društveni poslenik kome bi ovakav autorski
rad loše uticao na karijeru, a možda je to neki sasvim
običan tip koji se plaši šta će žena da mu kaže. Poznava-
oci prilika smatraju da je to marketinški trik otpravnika
vozova iz Lapova, koji pišući utucava višak slobodnog
vremena. Neki čak sumnjaju da se iza ovih imena krije
ženska osoba. Možda je ta osoba do sada ponovo prome-
nila ime, pa sve ovo više nije važno.
Virdžinija Vulf Đan Bjađo Konte

Rođena je 1882. godine u Londonu. Jedan je od Rođen je 1941. godine u Italiji.

ključ­nih autora narativnog modernizma i osnivač Klasični je filolog i profesor rimske književnosti.
feminističke književne kritike. Školovao se u Pizi, Minhenu i Parizu. S trideset godina
Godine 1912. Virdžinija se udaje za izdavača, pis- postao je profesor rimske književnosti na Univerzitetu
ca i društvenog aktivistu Leonarda Vulfa. Uskoro u Sijeni, kasnije na Univerzitetu u Pizi i najzad, 2001,
objavljuje svoj prvi roman, Izlaz na pučinu, 1915. u Višoj normalnoj školi u Pizi.
godine, koji nije doneo veći kreativni proboj, ali je
postavio neke od njenih dominantnih tema i vido-
va izraza. Nakon toga izdaje još dva romana (Noć i
dan, 1919. i Jakovljeva soba, 1922), slede velika os-
tvarenja književnog modernizma: romani Gospođa
Dalovej (1925), Ka svetioniku (1927) i Talasi (1931),
te zbirke eseja i književnih kritika, Sopstvena soba
(1929) i Tri gvineje (1938).
Godine 1941. izvršila je samoubistvo utapanjem u
reci Uz.

Tim Vitmarš
Rođen je 1969. godine u Velikoj Britaniji. Klasični je
filolog, profesor klasičnih nauka na Kembridžu gde je
i doktorirao. Naj­poznatiji je po svom radu na grčkoj
književnoj kulturi Rimskog carstva, naročito drugoj
sofistici i antičkom grčkom romanu.
 Veče u klubu, Kristijan Gaji

Roman o životu.
O izgubljenosti i traženju.
O snazi klavira i hipnotičkoj moći muzike.

Pošto je morao da se odrekne svoje najveće ljubavi – klavira – kako bi

spasao svoj život i svoj brak, nakon deset godina, Simon se zatekao u
džez-klubu. Za njega, klavir je bio isto što i ljubavni život za Kazanovu.
Prestao je da ga svira onako kao što je i Kazanova mogao da prestane
da vodi ljubav.

Knjiga Veče u klubu (Un soir au club) bila je bestseler broj 1 u Francuskoj,

a 2002. dobila je prestižnu nagradu Knjiga Intera (Prix du Livre Inter)
i prodata je u 170.000 primeraka. Režiser Žan Ašaše (Jean Achache)
adaptirao ju je 2009. godine. 

Knjiga na dugme, Džinet Vinterson

Internet spisateljica po imenu Ali ili Aliks pisaće sve što poželiš, pod
uslovom da si spreman da uđeš u priču kao ono što jesi i da rizikuješ da
izađeš iz nje kao neko drugi. Možeš da budeš glavni junak sopstvenog
života. Možeš imati slobodu samo na jednu noć. Ali, tu je i cena koja
mora da se plati.

„Nestašna i inteligentna,
odlučna da podstakne misli o
razlogu ljubavi i njenom riziku.“
The Times

naša izdanja
Neoštrine, Sanja Savić

Roman o prihvatanju sebe i svoje prošlosti.

O suočavanjima.
O odlukama koje menjaju život.

Neoštrine zadržavaju čitaoca u sadašnjosti protkanoj sećanjima na

odrastanje u nemilo vreme. Može li astra da izvuče toliko koliko je
ona sposobna da zatraži?, rečenica je kojom počinje roman prepleten
autobiografijom i fikcijom. Glavna junakinja Ines, koja živi u Holandiji,
odlazi u svoj rodni grad na vikend kako bi donela važne odluke. U
Sarajevu ostaje tri dana.

Nešto diše u mojoj torti, zbirka kratkih priča

Zbirka je delo deset domaćih autora, ljudi različitog senzibiliteta i

spisateljskog iskustva, udruženih u entuzijazmu i dovoljno smelih da
preskoče velikosvetske teme, te da pišu o svom okruženju, o „običnim
ljudima, sugrađanima i komšijama”, a da pri tome ostanu u okvirima
žanra koji se, mimo uskog kruga ljubitelja, često etiketira kao okrilje za
proizvode sumnjivog kvaliteta.
U pričama su opisani obični ljudi, sugrađani i komšije. Nešto tajanstveno
i zlo im se dogodilo, a pisce navelo da to podele sa vama. 
 Potraga za crvenom đavolicom, Vinko Moderndorfer

Potraga za crvenom đavolicom je roman o razilaženjima, o osveti, o bolu

i kraju kao neizbežnoj i neprevaziđenoj sudbini svake ljubavne veze.
Neverovatno iskrena i tragična priča o izgubljenoj ljubavi, nabijena
emocijama i erotikom piščeva je potraga za samim sobom (i) kroz vezu
sa ženom. Vinko je skeptičan i ciničan, a njegova ironična perspektiva
romana razbija stereotipe!
Podnaslov ovog romana, Ljubavna priča, upućuje na petparačke
ljubavne romane koji se kupuju na trafikama, ali nakon čitanja prvih
nekoliko rečenica, shvatamo da je u pitanju Moderndorferov roman
koji ima onoliko veze sa patetikom, koliko petparački romani mogu
da imaju veze sa temama kojima se bavi u svom dramskom radu:
društvenim ranama Slovenije u periodu tranzicije koje obrađuje u
svojim filmovima te satirom i dramom apsurda kojima se strastveno
bavi u dramskim tekstovima.
Ovo je priča koja će vas iznova uveriti da ništa nije kao što izgleda.

Nije to ništa, Marko Đorđević

Roman Nije to ništa počinje putovanjem. Glavni junak seo je u autobus i

krenuo nekuda. Međutim, autobus će se pokvariti i planirano putovanje
će, makar na neko vreme, biti osujećeno. U tom trenutku, kada se glavni
junak nađe zaglavljen usred nedođije, pravo putovanje tek počinje.
Fizičko putovanje, koje je samo okidač i povod, ustupa mesto onom
suštinskom, unutrašnjem putovanju.
Ovo nije jedan od onih romana koji čitalačku pažnju obezbeđuje
nepredvidljivim zapletima i uzbudljivim fabuliranjem. U njemu nema
ničeg senzacionalnog ni dramatičnog. Naprotiv, ovo je roman koji će
vas uvući u svoj svet prisnim i intimnim tonom, roman čije ćete delove
poželeti da čitate naglas i da ih oslušnete kao dobru poeziju.
Ovo je roman koji će vas dirnuti i ostaviti zapitane, kao što to samo
prava umetnost čini.

naša izdanja
Gde ptica peva najlepše, Alehandro Hodorovski

Kvaziautobiografski roman Gde ptica peva najlepše majstorsko je

istraživanje − uporedivo s Markesovom porodičnom sagom Sto godina
samoće i Beninijevim filmom Život je lep − o porodici, mitologiji i o tome
koliko će nam daleko umovi ići u potrazi za samoodržanjem i šansom
da se uhvati neki prividni smisao u svetu koji je tako često van našeg
razumevanja, kako u svojoj lepoti tako i u svom nasilju.

Gde ptica peva najlepše brilijantan je, lud i nepredvidiv poluautobiografski

roman Alehandra Hodorovskog. Ova višegeneracijska hronika uvodi
gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do
krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz
zapaljene obruče. Ako ostavimo po strani fantastične elemente, Gde ptica
peva najlepše žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira
piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski
period u istoriji te nacije. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim
misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija.
NPR, Jedna od najboljih knjiga 2015.

Lift, Tomo Podstenšek

Lift je metafora za međuljudske odnose koji su bazirani na strahu i

pravilima. Ljudi su socijalna bića, međutim, neke okolnosti mogu da
probude u čoveku njegovu najmračniju stranu.
Šta bi se dogodilo kada bismo grupu ljudi zatvorili u mali prostor i
osudili ih na koegzistenciju bez mogućnosti da pobegnu?
Viktor je krenuo rukom prema vratu i počeo da odvezuje kravatu i da
otkopčava dugmiće. Pritom nije mogao da se načudi kako su mu prsti
smotano neusklađeni. Konačno je uspeo i u trenutku je lakše disao. Tihi
glasić u glavi počeo je da mu šapuće, prvo jedva čujno, plašljivo, a potom
sve glasnije i zapovednički. Neka u zagrljaju tame pažljivo ispruži ruku,
govorio je glas. Neka je ispruži prema flašici, pažljivo otvori, prinese
ustima, napravi mali, jedva primetan gutljaj i opet je vrati na mesto.
Neka tako uradi i neka se ništa ne plaši; ako bude postupio kako treba,
niko ga neće primetiti. Nije ga iznenadio taj glas, dobro ga je poznavao,
ako ništa drugo, bio je iznenađen što se javio tako kasno.
 Zli fliper i njegov šegrt, Saša Buđevac

Priča o dobru i zlu smeštena u šezdesete godine dvadesetog veka u

metafizički prostor gradića koji bi mogao biti bilo gde na teritoriji EX
YU. Glavni junak je Saša, čiji nas pripovedni glas vodi kroz odrastanje
u „pećinskom ulazu” milicajske stambene zgrade (tek mnogo kasnije
je postala policajska). On živi očiglednu nastavu o dobru i zlu, učeći od
živopisnih komšija pozornika i kuma Sekirčeta, glavnog tabadžije koji
ordinira u fantomskoj „četvorci” u podrumu milicijske stanice, gde
prevaspitava gradske krimose. Teorijska znanja stiče čitajući knjige iz
kućne, stručne biblioteke inspektora Aleksandra koji živi u stanu broj
jedan. Saša ima dve opsesije: flipere i zločin.

Ka svetioniku, Virdžinija Vulf

Roman Ka svetioniku Virdžinije Vulf objavljen je 1927. godine i opisuje

priču porodice Remzi tokom Prvog svetskog rata. Ovaj roman Virdžinije
Vulf čitamo, pre svega, „kao lirsku sliku irealnog sveta”. U njemu ima
mnogo autobiografskog, a ono što ga čini osobenim, kao uostalom sve
što je Virdžinija Vulf napisala, jeste protok misli koji vreme zaustavlja i
filtrira sporo, sporo...

naša izdanja
 Rimska književnost, Đan Bjađo Konte

Ovo je jedna od najsveobuhvatnijih istorija rimske književnosti, koja nije

samo pregled rodova i vrsta, kao i istorijskog toka rimske književnosti,
već pre svega pokušaj da se savremenim metodima odredi stvarni život
najvažnijih književnih oblika koji su odredili lik rimske književnosti.
Polazeći od činjenice da razvoj literature nije linearni proces, Konte
pravi živu istoriju pisanja na latinskom, u kojoj se najvažniji autori i
njihova dela nalaze u organskom odnosu.

U najavi

• Koliko si moja?, Andrej E. Skubic

• Orlando, Virdžinija Vulf
• Gospođa Dalovej, Virdžinija Vulf
• Popularne priče, Vesna Lemaić
• Rimska književnost – Doba carstva, Đan Bjađo Konte
• Grčka književnost, Tim Vitmarš

...
 w w w. a r e t e . r s

Izdavačka kuća Areté

Nedeljka Gvozdenovića 13/5

11000 Beograd, Srbija

www.arete.rs

Telefon
+ 381 11 21 35 719
+ 381 61 11 17 031
+ 381 64 16 53 831

SMS
+ 381 64 16 53 831

Naručivanje knjiga
klub@arete.rs
+ 381 61 11 17 031
www.arete.rs

G l a v ni i o d g o v o r ni u r e d ni k
Nina Gugleta
ninagugleta@arete.rs