8 činjenica o Jungu

Karl Gustav Jung (1875–1961) je bio poznati švajcarski psiholog, jedan od pionira (odmah nakon Frojda –
mada Jung to nikada ne bi priznao)ideje da treba istražiti unutrašnji život osobe kako bismo bolje
razumeli njeno ponašanje. Ako ste ikada bili označeni kao ekstravert ili introver, za to možete zahvaliti
Jungu.

1. Bio je usamljeno dete.

Rođen je u porodici Pola i Emili Jung, 26. jula 1875. u Kesvilu u Švajcarskoj. Za Junga se govorilo da je bio
dete koje se ni sa kim nije družilo. Nije imao braće i sestara i njegova majka je patila je od mentalnog
poremećaja i često je bila odsutna.

Jung je imao tendenciju da svoje emocije čuva u sebi, okrećući se knjigama o filozofiji umesto da ide
očevim stopama i pridruži se sveštenstvu. Diplomirao je na Univerzitetu u Bazelu 1900. godine, a kasnije,
na Univerzitetu u Cirihu, stekao je doktorat.

2. Prvi je izneo kompleksnu psihološku teoriju.

Dok je pohađao Univerzitet u Cirihu, Jung se pridružio osoblju azila Burgholcli, gde je prvi put primetio
pacijente koji su izražavali različite reakcije kada bi čuli određene reči. Te reakcije navele su Junga da
istraži ideju o „kompleksu“, stanju koje doživljavaju ti ljudi i koje se može profilisati prema njihovim
podsvesnim strahovima, nesigurnosti, inferiornosti ili superiornosti. Jung je verovao da ima i „kompleks
oca“ i „kompleks majke“, gajeći osećanja ogorčenosti i zbog pasivne ličnosti svog oca i zbog
nepredvidivog ponašanja svoje majke.

3. Zanimalo ga je okultno

Na početku 20. veka, Junga su privlačile neobične teme. Istraživao je veštičarenje, alhemiju, folklor i tada
egzotičnu jogu. Sledbenici Sigmunda Frojda kritikovali su Junga zbog takvih aktivnosti, verujući da su one
izvan delokruga nauke. Jung je tvrdio da je toliko ljudi posvetilo toliko vremena razmišljanju o ovim
stvarima, da je gotovo izvesno da su one postale deo kolektivne svesti, i samim tim, vredne proučavanja.

4. Frojd ga je odbacio

Jung i Frojd su delili fascinaciju nesvesnim umom, što je dovelo do plodnog petogodišnjeg radnog
odnosa između 1907. i 1912. Ali Jung je naljutio Frojda kada je objavio knjigu Psihologija nesvesnog, koja
se kosila sa nekim od Frojdovih teorija. Frojd je bio nepokolebljiv da psihološki problemi potiču iz
seksualnog razvoja u detinjstvu; Jung se slagao, ali je tvrdio da čovečanstvo ima i religiozni instinkt koji je
podjednako uticajan. Ovim je toliko uvredio Frojda, da je on prekinuo svaki kontakt sa Jungom i ohrabrio
ostatak psihoanalitičke zajednice da učini isto. Jung je nastavio da se bavi svojim radom.

5. Bio je hronični ženskaroš

Jung nije poštovao granice odnosa lekar-pacijent. Uprkos braku sa Emom Raušenbah, kojom se oženio
1903. godine i sa kojom je imao petoro dece, bio je ozloglašeni ženskaroš. Nastavio je da se viđa sa
ljubavnicama i sa pacijentkinjama – čak i tokom njihovog lečenja.

Kada je Jung imao aferu sa studentkinjom medicine Sabinom Špilrajn, Ema je to ispričala njenim
roditeljima. Umesto da se postidi, Jung im je pisao i otvoreno ponudio da prestane da se viđa sa
Sabinom ako mu daju više para za njeno savetovanje.

6. Napisao je dnevnik koji je krio decenijama

Jungova fascinacija zavirivanjem u pukotine uma dovela je do lične krize – one za koju neki Jungovi
naučnici veruju da je prešla u ludilo. Godine 1913. Jung je počeo da čuje glasove i da ima vizije.

Kasnije je napisao da bi se ponekad uhvatio za sto iz straha da bi se mogao raspasti po šavovima.

Umesto da se bori protiv toga, Jung se prepustio, pokušavajući da izazove halucinacije kako bi priznao
sve što njegov nesvesni um možda pokušava da mu kaže. Svoja iskustva je uneo u ono što je nazvao
Crvenom knjigom, neuređeni dnevnik misli, ilustracija i teorija. Delo je bilo toliko lično, da je njegova
porodica isprva odbijala da dozvoli bilo kome da ga vidi nakon Jungove smrti. Konačno je objavljeno
2009.

7. Inspirisao je Anonimne alkoholičare

Iako Jung nije direktno uključen u osnivanje Anonimnih alkoholičara, značajne grupe za podršku ljudima
koji se bore sa alkoholizmom, on je u velikoj meri zaslužan za ideju samopoboljšanja kroz afirmacije.
Početkom 1930-ih, čovek po imenu Roland H. zamolio je Junga za pomoć za prevazilaženje alkoholizma.
Jung je verovao da bi duhovna, a ne bihevioralna, transformacija bila od pomoći u Rolandovom slučaju, i
preporučio mu je da potraži Oksfordsku grupu, tada popularni verski pokret. Oksfordska grupa je
praktikovala samoevaluaciju kroz priznavanje i ispravljanje grešaka. Roland je zatim preporučio ovaj
metod prijatelju Bilu, koji je pokušavao da se izleči od alkoholizma lekovima. Bil je osnovao Anonimne
alkoholičare.
8. Napisao je knjigu o NLO

Junga je fascinirao svaki aspekt uma. Dok su njegovi savremenici bili zauzeti suvoparnim tomovima
psihoanalitičke teorije, Jung je 1958. objavio knjigu pod naslovom Leteći tanjiri: savremeni mit o
objektima viđenim na nebu. Knjiga nije bila ni hronika Jungovih viđenja letećih tanjira, niti istraga o
verodostojnosti svedočenja očevidaca. Umesto toga, Jung je istraživao šta bi moglo da pokrene psihu da
se zabavlja idejom o posetama vanzemaljaca i šta ta verovanja otkrivaju o podsvesnom umu. Urednik
Nove republike se nadao da će intervjuisati Junga pre objavljivanja, ali je on odbio, tvrdeći da „pošto sam
prilično star, moram da štedim svoju energiju“. Jung je umro 1961. u 85. godini.

https://www.mentalfloss.com/article/561675/carl-jung-facts