Državni univerzitet u Novom Pazaru

Departman za filozofske nauke

Studijski program: Psihologija

Seminarski rad

Predmet: Škole i pravci u psihologiji

Seminarski rad: Ana Frojd

Mentor: Studenti:

Darko Hinić Amina Trtovac

Jelena Trmčić

Novi Pazar, 2018

Sadržaj............................................................................................Error! Bookmark not defined.
Uvod................................................................................................................................................ 3
Biografija Ane Frojd ....................................................................................................................... 4
Mehanizmi odbrane ........................................................................................................................ 8
Zaključak....................................................................................................................................... 10
Literatura ....................................................................................................................................... 11
 Uvod

Tema proučavanja ličnosti i života nekog od psihologa je vrlo interesantan zadatak.

Naime, kroz istraživanje života i dela nekog od pojedinaca možemo puno saznati o njegovim
razlozima bavljenja upravo određenom oblašću psihologije. Autor čiji smo rad odlučile da
detaljnije upoznamo i predstavimo u ovom radu je Ana Frojd. Razlog zbog koga smo se odlučile
upravo za nju je taj što je njen doprinos psihologiji značajan, a sa druge strane zasluge za njen
rad i rezultate mali, i skoro uvek pripisan njenom ocu.

S obzirom da je zadatak podrazumevao fokusiranje na biografske i lične podatke o

autoru, rad je struktuiran tako da se u najvećem delu bavimo upravo privatnim životom Ane
Frojd i njegovim uticajem na njenu kasniju profesionalnu orijentaciju. Pripremajući se za ovaj
zadatak i čitajući literaturu o Aninom životu, shvatile smo da je njeno bavljenje psihologijim, a
posebno aspektom mehanizama odbrane uslovljeno životnim prilikama i okolnostima u kojima je
odrastala i živela.

Strukturno, u prvom delu rada, kao što smo napomenule bavile smo se biografskim
podacima o životu Ane Frojd i njegovom uticaju na njenu karijeru. Zatim smo se u drugom delu
osvrnule na njenu teoriju o mehanizmima odbrane, za koju smo smatrale da reprezentativno
oslikava njena iskustva iz ranog detinjstva, da bismo na kraju, u zaključku sumirale ukupne
utiske o radu i delu Ane Frojd.
 Biografija Ane Frojd

Ana Frojd rođena je u Londonu, 1895. godine. Rođena je kao najmlađe dete Sigmunda i
Marte. Frojdova supruga, Marta, teško je iznela trudnoću sa Anom. Kada se Ana rodila, njena
majka imala je trideset i četiri godine. Kada se rodila Ana, Frojd je pisao svome prijatelju: “Da je
bio sin, ja bih Vam novosti saopštio telegramom, ali, pošto je devojčica, ovu novost ćete saznati
kasnije”. Bez obzira na ovaj stav, njen otac je kasnije govorio da je ona došla kao blagoslov. Ana
on samog rođenja nije imala bliske odnose sa majkom. Majka je nije dojila, kao ni svoju stariju
decu. Otputovala je na odmor nekoliko meseci posle Aninog rođenja. O Ani je za to vreme brigu
vodila njeha dadilja Žozefina, koja je brinula i o starijoj deci. Kasnije je Ana pisala da je dadilja
bila najiskrenija osoba u njenom detinjstvu. Anin brat se prisećao da, kada je u detinjstvu pitao
Žozefinu, koga bi prvog spasila, kada bi izbio požar, ona bi bez razmišljanja odgovorila: “Anu”.
Kružile su i priče da su deca svaki put, kad je dadilja bila odsutna, plakala i bila vrlo uznemirena.
Ana se nije naročito slagala ni sa svojom braćom i sestrama. Ona je primećivala da su joj oni bili
dosadni i da nije osećala privrženost prema njima. Najveću bliskost osećala je prema svome ocu.
Prisećajući se svoje pozicije u porodici, Ana je pričala da je redovno izostavljana sa jedrenja
čamcem “ili zato što je čamac bio prepun, ili zato što je bila suviše mala”.1 Međutim, to je nije
naročito žalostilo, zato što je otac za to vreme hvalio i zabavljao, tako da joj ništa drugo nije bilo
važno. Kada je Ana odrastala, otac je kod nje sve više ohrabrivao intelektualna interesovanja, a
obeshrabrivao tipično ženske aktivnosti. Ana, uprkos svojim nastojanjima da asimilira aktivnosti
majke i sestara, kao što su kuvanje, štrikanje i lepo oblačenje, nije uspevala u tome. Iako je želela
da se lepo obuče, pokazivala je u tome nespretnost i nedostatak stila. Konstantno je pokušavala
da dostigne lepotu svoje sestre Sofije, ali bezuspešno, pa se u porodici za njih dve govorilo “lepa
i pametna”. Ana je bila živahna, vesela i nemirna do krajnosti. Njenu nestašnost Frojd je u
jednom pismu prijatelju, ovako predstavio: "Ani nestašnost savršeno stoji”. Događaje iz Aninog

1
Spasenija Ćeranić, Životni i stvaralački putevi psihoanalitičara, Filozofski fakultet, Pale, 2014, str 49 - 53

4
detinjstva, njen otac je često koristio kao materijal za svoja istraživanja. Jedan od tih događaja,
bio je kada je Ana imala dve godine. Bilo joj je zabranjeno da jede čitav dan, zbog povraćanja
prejedanjem jagoda. A po noći, u snu je pričala: "Ana Fojd, jagjode, divje jagjode, omjet,
puding". Taj događaj je išao Sigmundu u prilog njegovoj tezi: Dečje želje za zabranjenim voćem,
lako se mogu iščitati iz snova.

Ana je pošla u školu 1901. godine, sa šest godina i pohađala je privatnu školu. Njen otac
je u tom periodu imao brojne pacijente i porodični prihodi su bili visoki. Ana je u školi bila
džangrizava, buntovna i nestašna, pa je dobila nadimak “crni đavo”. U višim razredima,
drugačije je ispoljavala svoju buntovnost, tako što je čitala sve što je stigla. Najviše je učila od
očevih gostiju u njihovoj kući. Tako je naučila nekoliko jezika i govorila je hebrejski, nemački,
engleski, francuski i italijanski.

Sa dvanaest godina imala je operaciju slepog creva. To je za nju bio izrazito stresan
događaj, pošto joj niko nije rekao da će biti operisana, sve dok je nisu smestili u bolnicu i tamo
ostavili. Trebalo joj je nekoliko meseci da se od toga oporavi. U to vreme, porodica se rasuna na
sve strane: Matilde se udala, a Martin se vratio iz rata i nastavio da živi u Beču. Ernst i Oliver
studirali su u Minhenu i Berlinu, a uz Anu je u kući jedino ostala Sofija. Veoma rano, sa
četrnaest godina, Ana ulazi u svet očeve psihoanalize. Tada je ocu napisala pismo : “Ja sam
dovoljno odrasla i nije iznenađujuće da se interesujem za te stvari”.

Nakon što je sa sedamnaest godina završila školu, Ana odlazi na Siciliju, radi odmora i
oporavka, pošto postoje nagađanja da je u to vreme prolazila kroz depresivnu krizu i da je patila
od anoreksije. U to vreme udaje se njena sestra Sofija, sa kojom nikad nije bila naročito bliska.
Nije pozvana na njeno venčanje, pa, iako nisu bile bliske, žalila je zbog toga što je bila
“isključena”. U razmeni pisama sa ocem, dobija se utisak da je bila ljubomorna na zeta Maksa,
koji je za veoma kratko vreme uspeo da osvoji Sofiju. 1914. godine Ana je položila završni ispit
da bi postala učiteljica. Nakon položenog ispita, odlazi u Englesku u pratnji očevog pacijenta
Leo Kana. Na stanici je očekuje Ernest Džon sa buketom cveća i tada je počelo njegovo
udvaranje. Ona je tada imala osamnaest, a Džon trideset i pet godina. Njen otac je i ovog puta,
kao i prilikom nekih drugih nagoveštaja udvaranja, diskretno odvraćao ćerku od vezivanja.

5
 Ana se sve više interesovala za psihoanalizu, pa je od oca tražila da joj analizira njene
snove. Po odobrenju kolega iz psihoanalitičkih krugova, ona započinje ličnu analizu kod svoga
oca, koji je nešto ranije otkrivši kontratransfer, insistirao da svaki analitičar mora proći vlastitu
analizu. Počela je da radi kao učiteljica i pokazalo se da je veoma talentovana za taj posao.
Upravo kada je počela raditi, razbolela se od tuberkuloze, zbog čega je morala duže odsustvovati
sa posla. Kasnije će se desiti da su je pratile i neke druge bolesti, koje su joj ometale karijeru.
Tako se 1920. godine cela porodica razbolela od teškog oblika gripa i bolest je zahvatila i Anu.
Njena sestra Sofija umrla je od gripa. To je bio povod da “kopa po sebi” u svojoj analizi. Od te
godine Ana počinje da volontira u domu za jevrejsku decu, koja su ostala siročad ili su ostala bez
porodice u ratu. Od 1922. godine Ana je želela da postane član Internacionalnog
psihoanalitičkog kongresa. Ubrzo i dobija članstvo u kongresu. Posle toga, Ana putuje u Berlin,
da bi tamo započela praksu. Njen otac se tada jako ražalostio, jer se suočio sa napuštanjem i od
dvog najmlađeg deteta. U suštini, na osnovu ukupnih odnosa sa Anom, stiče se utisak da brojni
problemi iz njihovog odnosa nikad nisu razjašnjeni i da je on teško puštao svoju ćerku da ode od
njega.

1923. godine Frojd je imao prvu u seriji operacija nepca, povodom koje je Ana odlučila
da mora biti uz oca, i u tom periodu počinje primati pacijente na analizu, i decu i odrasle. U
proleće 1925. Ana će upoznati dve žene koje će postati važne figure u njenom životu. Prva od
njih bila je Doroti Barlingem, psihoanalitičarka, majka jednog od Aninih pacijenata. Ana se
toliko vezala za Dorotinu porodicu, tako da je preuzela brigu o svoj Dorotinoj deci, ne mogući da
kontroliše svoja nesvesna nastojanja da ona bude majka toj deci. Osim toga, zapis iz Aninog
dnevnika o tome da bi se „pred tatom postidila svojih misli vezano za Doroti“ nagoveštava
mogućnost buđenja homoseksualnih osećanja. Druga bitna osoba u Aninom životu je Eva
Rozenfeld, takođe majka njenog pacijenta.

Vreme od 1924. do 1929. godine Ana je posvetila nastavku nezavisne profesionalne

karijere, postaje član psihoanalitičkog komiteta, član izvršnog odbora Bečkog psihoanalitičkog
instituta, urednik časopisa Verlag. U tom periodu u bečkim psihoanalitičkim krugovima slabi
uticaj psihoanalize, u čemu Ana prepoznaje ono što je do tada negirala ̶ njen status u području
psihoanalize bio je uglavnom delo njenog oca.

6
 Nakon toga, Ana se sve više okreće dečjoj psihoanalizi kao jednom slabo istraženom
polju kojim se njen otac bavio u samo jednom slučaju. Svoju prvu knjigu, pod nazivom „Tehnika
dečje analize“ objavila je 1929. godine. U njoj je napala teoriju Melani Klajn, a koja je vezana za
shvatanje razvoja ega i superega. Melani Klajn je tvrdila da se super ego veoma rano razvija –
tokom prve godine života i da je to nepromenljiva stuktura u intrapsihičkom konfliktu, te, kao
takav, praktično, začetnik neuroze i da dalji razvoj superega tokom edipalne faze nije zavisan od
ponašanja roditelja. Ana Frojd, sa druge strane bila je saglasna sa učenjem svoga oca da je
superego naslednik Edipovog kompleksa i da se oblikuje dobrim delom pod uticajem ponašanja
roditelja. Godine 1923. započinje praksu psihoanalize dece, i taj rad izdaje kao svoju prvu knjigu
"Upoznavanje sa tehnikama dečje psihoanalize". Anina prava interesovanja bila su naklonjena
praksi, pa je većinu energije posvećivala radu sa decom i adolescentima. Samo posmatranje
deteta u već odraslom čoveku, od male je pomoći za samog pojedinca. Dobro ga razumete, ali
mu možete i malo pomoći. Dok u radu sa decom, koja su još u primarnom okruženju, lakše je
uticati na uzroke i time kreirati željene posledice. Ana nije bila samo posmatrač, već je ulazila u
život dece kao odrasla osoba, a ne kao još jedno dete ili kao zamena za roditelja. Ta njena
odluka, da bude kao još jedna odrasla osoba, pokazala se u životu i analizi dece kao najprirodnija
stvar. Anina pokretačka ideja bila je rešiti problem u povoju i ta ideja se uspešno i danas koristi u
psihologiji.

Nakon što se njen otac oporavio posle hiruške intervencije, 1927. godine odlučila je,
nakon više godina, da sa Doroti otputuje na odmor u Italiju. Čak se odvažila da produži svoj
odmor za dve nedelje. Njeno zbližavanje sa Doroti se ovde produbilo. Njihov odnos je bio toliko
ubedljivo blizak, da su kružile priče kako tu ima nešto više od prijateljstva, odnosno, da se radi o
homoseksualnoj vezi. Ana je do smrti u više navrata negirala ove spekulacije i do smrti je ostala
sa Doroti. Od 1929. godine, počinju brojni problemi kako za Anu i njenog oca, tako i za
radničku klasu u Austriju zbog ekonomske krize. Prvi talas iseljavanja psihoanalitičara kreće
prema Engleskoj. Ana zbog tog iseljavanja postaje drugi potpredsednik Bečkog psihoanalitičkog
društva, 1993. Kako je to bilo vreme kada se iz Beča uglavnom odlazilo, Ana i njen otac grčevito
su se trudili da drže stvari pod kontrolom i da sačuvaju privid normalnosti. Ana je posebno bila
zabrinuta pri pomisli da bi njen otac mogao biti izložen poniženjima poput izbacivanja na ulicu
ili na neki drugi način.

7
 Od 1934. Do 1936. godine,najviše vremena posvećuje pisanju svoje njznačajnije knjige
„O mehanizmima odbrane“. Knjigu je završila nešto pre očevog osamdesetog rođendana i
poklonila mu je za rođendan i poklonila mu je za rođendan, a on je knjigom bio veoma
zadovoljan. Zbog upornog odbijanja da napusti Beč, Frojd je sa svojom porodicom, uključujući i
Anu, ostao među poslednjim jevrejskim psihoanalitičarima, izlažući se velikoj opasnosti. Možda
je hapšenje Ane i njen celodnevni boravak u zatvoru bio ključni momenat, koji je opredelio oca i
ćerku da odu iz Beča. Povodom Aninog hapšenja, Frojdova reakcija je opisana kao: “Bio je to
najcrnji dan u Frojdovom životu. Misao da je najdraže stvorenje na svetu, a uz to, stvorenje od
kojeg je u tolikoj meri zavisio, moglo biti u opasnosti, da ga podvrgnu mučenju i da ga deportuju
u koncentracioni logor, kao što se često dešavalo, teško se mogla podneti. Frojd je proveo ceo
dan hodajući gore – dole i pušeći cigaru za cigarom, kako bi stišao uzbuđenje. Kada se vratila u
sedam uveče, čuvstva se više nisu mogla obuzdati..”

Ana je, uz mnogo teškoća, zajedno sa svojim ocem, uspela da se iseli iz Beča 1938.
godine. Naselili su se u Londonu, gde je ostala do kraja života.

Mehanizmi odbrane

Uzimajući u obzir biografske podatke o Ani ne čudi činjenica da se bavila ovom oblašću.
Naime, iskustva koja je imala u ranom uzrastu ostavile su traga na kasnije Anino ponašanje.
Usamljenost, izolovanost, odbačenost koje je doživela u ranom iskustvu uticale su kasnije na nju.
Potiskivanje, kao jedan od mehanizama odbrane bio je prisutan kod nje i njime se mogu objasniti
veze Ane sa majkama svojih pacijenata. Takođe, sa druge strane, blizak odnos koji je imala sa
ocem, uslovio je pojavu mehanizma identifikacije ili poistovećivanja, jer se Ana često ponašala i
funkcionisala u skladu sa onim što je njen otac voleo, a čime bi pridobila i zadržala njegovu
ljubav. Ana u svom delu „Ego i mehanizmi odbrane" 1936. godine proširuje očev rad i opisuje
pojedinačne mehanizme odbrane. Unapred se odričući mogućnosti opisivanja svih mehanizama
odbrane, izdvojila je desetak najvažnijih, i to: regresiju, potiskivanje, reaktivnu formaciju,
izolaciju, poništavanje, introjekciju, identifikaciju, projekciju, okretanje protiv sebe, preokretanje
i sublimaciju (za koju kaže da pre spada u domen normalnosti nego neuroze), a detaljno je

8
opisala i identifikaciju sa agresorom.2 Nabrojani mehanizmi odbrane su različiti načini na
raspolaganju egu u njegovim sukobima sa derivatima nagonskih pokretača i sa afektima.
Integrišući sve što se do tada o mehanizmima odbrane znalo. Ana Frojd im daje novu dimenziju
tako što ih shvata prvenstveno kao funkcije organizma koje služe prilagođavanju, bar u njihovoj
prvobitnoj izvornoj formi. Konačno, Ana Frojd pravi i razliku između patološkog i adaptivnog
funkcionisanja odbrane, u tom smislu da razne odbrane vode formiranju simptoma ili zdravom
socijalnom prilagođavanju. Podvlačeći kvantitativni činilac, ona smatra da preterano
ograničavanje nagona, nezavisno od mehanizama odbrane koji je upotrebljen, vodi do
neurotskog ishoda. Korišćenje odbrambenih mehanizama zavisi od različitih faktora, pre svega
od situacija u kojima se čovek nalazi i od osobina ličnosti. Neko ko se često nalazi pred
zadacima koji su teški i koji prevazilaze njegove snage, češće će koristiti odbrambene
mehanizme i za njega će reagovanje odbrambenim mehanizmima postati tipičan način
reagovanja. 3Tako je ona učenjem o egu i mehanizmima odbrane postavila i jedan od kamena
temeljaca psihoanalitičke razvojne psihologije. Njeno istraživanje ega i pratećih mehanizama
odbrane vodi od specifičnih, ograničenih, jedva primetnih simptoma do uključivanja u karakter,
odnosno do aspekata nečijeg bazičnog stila ličnog funkcionisanja, koji su takođe ukorenjeni u
mehanizmima odbrane. Danas u jednom delu mnoge forme poremećaja ličnosti definišemo
prema njihovim tipičnim mehanizmima odbrane.

2
https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2368/Doktorat.pdf?sequence=1&isAllowed=y (sajt
posećen 21. 25. 2018.)
3
http://psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/mehanizmi-odbrane/ (sajt posećen 21.05.2018)

9
 Zaključak

Istraživanje rada i dela Ane Frojd bilo je vrlo ispirativno za nas. Naime, počele smo sa
zadatkom imajući minimalno znanje o životu ove autorke. Naime, sve što smo znale bilo je da je
reč o ćerki jednog od najuticajnijih psihologa svih vremena i autorki mehanizama odbrane.
Međutim, kada smo se detaljnije upoznale sa njenom biografijom, shvatile smo da se radi o ženi
izraženih intelektualnih sposobnosti koja se energično i grčevito borila i izborila za svoje ideje.
Sa druge strane, radi se o ženi krhkog senzibiliteta, koja je skoro ceo svoj život posvetila radu sa
decom i pružanjem pomoći drugima.

Od živahne, nestašne devojčice, preko devojke koja se rano zainteresovala za

psihoanalizu, do žene koja je vrlo uspešno razradila teorije mehanizama odbrane i uspostavila
dečiju psihoanalizu, Ana Frojd sa pravom zauzima značajno mesto u današnjoj psihologiji.

10
 Literatura

Spasenija Ćeranić, Životni i stvaralački putevi psihoanalitičara, Filozofski

fakultet, Pale, 2011,

Vojvodić Petar, Mehanizmi odbrane – Sigmund Frojd, dostupno na

http://psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/mehanizmi-
odbrane,

Olga Čolović, Povezanost fimenzija ličnosti sa mehanizmima odbrane kod

depresivnih pacijenata, Doktorska disertacija, 2017, dostupno na
https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2368/Doktorat.pdf?seque
nce=1&isAllowed=y

11